| и теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} |
| , за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам с |
| Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор |
| n xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоно |
| душевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на |
| па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> < |
| е седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио оног |
| Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, |
| ржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћута |
| ка ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим |
| е онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозин |
| ћ одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову ули |
| е моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, |
| збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколик |
| о началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и |
| за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној д |
| , јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је |
| е силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш госпо |
| главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекај |
| љу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће |
| и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ст |
| одица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођ |
| </p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помо |
| ?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Р |
| </p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> |
| а и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, м |
| ном била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Об |
| тим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се р |
| ти Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога |
| Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица ј |
| ват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник |
| абезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној п |
| — Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— |
| мо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један ог |
| слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гај |
| бу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се о |
| о хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и нам |
| бледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала |
| да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се нач |
| евајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће бе |
| је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени |
| нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш. |
| е даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац |
| <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Нед |
| авом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кр |
| че од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју |
| нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p |
| p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила. |
| </p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочопера |
| на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, |
| д господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке. |
| „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под ок |
| /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се п |
| углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у с |
| увише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p> |
| — И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред С |
| ворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као |
| да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село |
| >— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па |
| у је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу |
| попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо |
| Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађуј |
| ли смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичн |
| е, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за ру |
| ство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Март |
| е сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло |
| и чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, |
| и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би |
| е за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> < |
| S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном прилик |
| ло свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Со |
| коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</ |
| сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова |
| бија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" / |
| вану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крч |
| ело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ |
| з крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разг |
| p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се х |
| о скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли т |
| омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрш |
| ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, шт |
| ала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до с |
| постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава с |
| кнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Ката |
| га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{ |
| а глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и |
| > <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да сл |
| то вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко до |
| је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сре |
| песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb |
| а канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p |
| врђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити |
| . — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опип |
| Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, д |
| ити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ћ |
| , Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала с |
| ламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митр |
| S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} |
| да је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чик |
| лу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> < |
| а дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живо |
| е.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајућ |
| м, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да |
| ојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Ве |
| ила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше |
| а је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> |
| олико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера от |
| конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“ |
| јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртва |
| не ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и |
| ају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина |
| и овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пр |
| у крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да |
| , дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред сви |
| исли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету шт |
| ним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за н |
| ји о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора. |
| гејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч |
| испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је |
| о је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих |
| с са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, од |
| је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p> |
| ла се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочек |
| Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и пр |
| ња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник |
| ење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске г |
| ом Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести |
| е је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> |
| ава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p |
| ћ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и |
| та тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред ст |
| {S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На свако |
| анка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се бра |
| пскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило. |
| рно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је |
| прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, |
| а ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредоват |
| /p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните |
| p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након вр |
| редност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лиц |
| лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.< |
| О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када |
| ер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи с |
| Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шт |
| је тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванам |
| .</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и мож |
| <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља напа |
| Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народн |
| ите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Ал |
| Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи |
| ра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од |
| што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично распо |
| авезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: ил |
| Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p> |
| лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешир |
| а мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и сп |
| а, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских нов |
| титам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје све |
| на и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Та |
| о мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и пок |
| риле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогута |
| из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После |
| </p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о кар |
| стави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само |
| и мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> < |
| есташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плод |
| ствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је |
| и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца. |
| 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.< |
| на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријат |
| адало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је |
| рдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>П |
| анкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје роди |
| </p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из т |
| олу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> < |
| > <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p |
| спод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, |
| p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бог |
| и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина |
| </p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стој |
| на је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис |
| прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="7 |
| .</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим неш |
| ебаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> |
| је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, |
| боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју. |
| и, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако |
| ше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрин |
| од командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p> |
| од командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по при |
| о коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Ок |
| а Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао |
| и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад |
| гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој с |
| а гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Оф |
| недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незад |
| та!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост. |
| на је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор с |
| мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне б |
| у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</ |
| доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако наз |
| андујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова |
| овића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратол |
| ани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи |
| дици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, |
| --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала |
| а Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад |
| кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па из |
| p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n= |
| , и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво т |
| за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p> |
| ене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам |
| а Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је на |
| асности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фит |
| <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаш |
| узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости |
| наути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, пл |
| <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пев |
| српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба с |
| и главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болни |
| а жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> |
| бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узе |
| љач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помисли |
| мо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је о |
| наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буд |
| ав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сања |
| уша не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичн |
| >Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарн |
| у; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Ра |
| аву носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме |
| твору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p> |
| четку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под |
| адојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отв |
| лико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S |
| p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да |
| азговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању |
| ица, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаниц |
| а Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли д |
| д’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Прија |
| која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се |
| о зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... |
| о слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се глас |
| ?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивал |
| драве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она |
| адовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> |
| Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време к |
| /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао |
| ећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиц |
| ли већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у нар |
| су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на |
| ени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је |
| и су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај л |
| , знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешт |
| ији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу |
| а су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на з |
| Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну стра |
| им топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</ |
| те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној с |
| преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан устав |
| се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би |
| на слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли |
| мон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска |
| трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке |
| пе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није |
| /p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту. |
| у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби г |
| оналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{ |
| на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„С |
| Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много |
| >После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, к |
| енце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узи |
| вијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало н |
| а живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет с |
| ре у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћ |
| .{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, |
| убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и обл |
| епа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> |
| Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоруч |
| ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео ст |
| азвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стад |
| и, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром |
| . октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} |
| одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко |
| ско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћ |
| е разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом |
| ошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије усп |
| з то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто |
| време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор |
| ом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунас |
| х.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађет |
| се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Со |
| н.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице у |
| о је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га |
| , да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздрављ |
| акше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Пре |
| е бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" |
| жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами |
| аче врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авант |
| Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; |
| прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранк |
| уке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, |
| ма лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да н |
| ријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својств |
| вим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни ст |
| а да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушко |
| овору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором |
| S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да |
| зикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. |
| ски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у б |
| ште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пе |
| ам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је |
| ла неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно нек |
| еограду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако |
| лати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p |
| са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и ц |
| ране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господи |
| и одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катаст |
| један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здра |
| ати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи |
| </p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер ш |
| ји се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је |
| >У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p |
| ивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо |
| му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећа |
| које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> < |
| Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Р |
| и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он тол |
| а кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p |
| разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опр |
| и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само |
| ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говор |
| ли се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била |
| у се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је |
| мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете |
| и ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и |
| амо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету. |
| како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А |
| рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно. |
| и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој |
| о и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште о |
| икање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљ |
| окомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд ј |
| p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} |
| га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири с |
| х Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, |
| ке шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћип |
| рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде |
| увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је |
| з собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гол |
| ао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна |
| "790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право наро |
| очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, |
| {S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</ |
| ангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за м |
| ацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред |
| ’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, |
| убила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња б |
| p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца |
| а узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радо |
| и и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} |
| р.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орма |
| о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и |
| боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запев |
| едраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је б |
| отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здр |
| а — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да |
| . <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти |
| /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати р |
| ор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свес |
| ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена се |
| Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, |
| о!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет ст |
| изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> < |
| беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра |
| много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што |
| шту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно |
| њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потре |
| сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се на |
| ече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови |
| скога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлачен |
| цу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада |
| и прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти преви |
| му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их ма |
| се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, кој |
| је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из |
| ет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп |
| ју се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; око |
| p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако па |
| <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези |
| ански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш |
| бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, ко |
| ру дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су |
| " /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако м |
| према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да о |
| 1" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и |
| о и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које |
| ћи га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p> |
| ало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па о |
| био своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи суд |
| кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> < |
| > <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срд |
| тио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можд |
| /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо прича |
| е наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби ра |
| мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак с |
| а династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, |
| дећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p |
| ица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p |
| ић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу |
| ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ак |
| /p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкн |
| то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољуби |
| ју смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам |
| у мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да |
| њаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p |
| S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте. |
| убави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберк |
| данпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неран |
| Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, |
| <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе |
| кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до д |
| а за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> |
| >Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде дале |
| ој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до в |
| е тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је |
| дмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била круниса |
| љне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека |
| .{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душ |
| усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од |
| /p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> < |
| ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арна |
| ица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале к |
| иким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, |
| што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш |
| амеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прек |
| а, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни |
| а, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а |
| очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ |
| ј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдач |
| је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.< |
| д ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p> |
| до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обри |
| ога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове |
| војом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју |
| м пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отво |
| на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док |
| то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспре |
| одним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја н |
| овољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пе |
| дбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — |
| ца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, ко |
| и за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?. |
| да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> |
| винама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то с |
| Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при пр |
| реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут К |
| а Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза |
| ити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине |
| а, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, б |
| едно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим |
| сали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће |
| ље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из |
| о ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор кр |
| анџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднес |
| хладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није иша |
| <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са изб |
| > <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи |
| победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S |
| ка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим |
| овску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адриј |
| <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</ |
| ви мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри |
| у бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војс |
| оловину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је иш |
| p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па |
| нове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога |
| .</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже свој |
| ма по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те о |
| ад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју с |
| ицима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која |
| рији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбо |
| Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и |
| .{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвен |
| Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мр |
| пски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, збо |
| у.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, б |
| p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок |
| да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Марков |
| је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је рашир |
| ђице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што п |
| сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили... |
| кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <p |
| “</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p |
| еварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области |
| рати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И с |
| где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни ор |
| и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није |
| ћ!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели |
| ру Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја з |
| извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним |
| мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мис |
| алазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани св |
| днице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То |
| Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховог |
| ечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{ |
| есте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у вазд |
| да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнеже |
| ац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгуби |
| Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Макед |
| сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе ја |
| падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше кап |
| нела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек к |
| траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпи |
| ању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Руси |
| аш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију бр |
| сплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећа |
| а све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ |
| а на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој стану |
| Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</ |
| за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, |
| тане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто у |
| ка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је |
| ко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и |
| икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна ре |
| S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p |
| трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра |
| е усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви с |
| распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је мо |
| аја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, |
| Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.< |
| орија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађ |
| а?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> < |
| земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p> |
| потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су |
| речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извад |
| >Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га |
| <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато |
| деног савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу |
| смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен |
| {S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га ј |
| ојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече |
| огућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се С |
| га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погле |
| ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе |
| аду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У поро |
| аде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p |
| ло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста |
| ић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који |
| и Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадро |
| лази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb |
| <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пре |
| где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћ |
| </p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун |
| гом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја в |
| Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спрем |
| Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило м |
| товали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, по |
| те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара |
| кој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Срби |
| Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, |
| е капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред |
| кали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили н |
| > <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликн |
| p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два |
| , коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко |
| ушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се |
| /p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није м |
| авила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено м |
| е последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неко |
| алом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам |
| еговог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се ж |
| ш ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над |
| , народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакш |
| дић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви офици |
| лена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на устала |
| чи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски ма |
| тво, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин. |
| , мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу обја |
| изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију |
| очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Срб |
| болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну ле |
| јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та |
| ице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из ок |
| ти.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као |
| тла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање пе |
| Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне |
| е јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, |
| признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на с |
| .{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у пох |
| /p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове д |
| у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би |
| , што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S |
| лед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод оч |
| ми спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао |
| одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се од |
| олуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној р |
| си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, реч |
| у ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да |
| се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобољ |
| примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој |
| аше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад |
| >Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку |
| анцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Мил |
| је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечер |
| .{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“ |
| оде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа |
| <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у в |
| м, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>У |
| е новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба |
| оћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један |
| рије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стра |
| зоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S |
| е“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не |
| овању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „ |
| ах осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина |
| ни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>К |
| печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегоре |
| беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, |
| огреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањуј |
| ни, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, |
| вников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући |
| е право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га по |
| ло опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја |
| ска.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се |
| ог спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су |
| љи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужниц |
| е могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим с |
| до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевим |
| држи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, |
| лноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе љ |
| а — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и |
| р Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.< |
| по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома |
| е појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћ |
| иши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> |
| одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке с |
| ина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и |
| помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„ |
| општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p |
| ро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, о |
| а.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију но |
| к воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство |
| крено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео |
| волети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Цр |
| онио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко прекли |
| ојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути пр |
| и, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да н |
| то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја др |
| а врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p> |
| ледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иност |
| >Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно |
| амо ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жи |
| ина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред |
| вором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјал |
| галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште |
| ајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И дево |
| > <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан д |
| ла богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и |
| Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој к |
| а Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> |
| забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника ш |
| а? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толи |
| фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чека |
| мње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тем |
| на, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче пр |
| петан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића |
| те, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у |
| ка, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред |
| а пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова |
| quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до |
| {S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са |
| Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било |
| и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло ј |
| <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу |
| ="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> |
| о да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, |
| дигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гл |
| дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по н |
| јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи с |
| дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</ |
| и пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турс |
| не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички с |
| Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</ |
| нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али н |
| " /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — и |
| о на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом пр |
| е!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врл |
| ош неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти с |
| ем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стој |
| отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Пре |
| е још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако нећ |
| p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка до |
| молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у |
| еђу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само г |
| е све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа |
| творили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, |
| адојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А |
| ула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турск |
| вели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два глав |
| {S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао |
| /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!. |
| врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио |
| је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руко |
| али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плаче |
| м добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, неће |
| пасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око сво |
| се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет час |
| а ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима: |
| , око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са ст |
| е вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић с |
| волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у уда |
| будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>О |
| воју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живе |
| носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, |
| p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око ш |
| грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава! |
| гу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у н |
| кујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога н |
| та метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах |
| .{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топл |
| > <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на |
| ци престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p |
| о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити нако |
| има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема |
| д се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор |
| та-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам јед |
| ткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од ку |
| ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и се |
| т после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако |
| ут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обр |
| вели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанко |
| </p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело |
| нту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} |
| гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, т |
| ика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица |
| а изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овд |
| /p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си с |
| том некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> |
| не врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало вр |
| је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и |
| у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; ко |
| д.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица С |
| те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те уп |
| амо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о из |
| лајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала до |
| ас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама у |
| ана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у кој |
| однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био |
| ити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говор |
| да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, ј |
| Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнеж |
| едусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити |
| од првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху г |
| вету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом р |
| пских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије |
| е и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом |
| ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и д |
| ј листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо |
| твари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p> |
| у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о см |
| кнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> |
| ца готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо поб |
| ке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортира |
| послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане |
| шир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, к |
| у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога |
| p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцн |
| ике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар см |
| а јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да |
| нкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну |
| н дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, |
| ли.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао |
| х и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — |
| и у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до ско |
| ежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свак |
| тално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархис |
| и свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Б |
| Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>По |
| обро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнеже |
| ама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који н |
| чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рек |
| овци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећ |
| е да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена ру |
| исаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети |
| икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чу |
| га мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити |
| ни и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех |
| женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрас |
| недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се обј |
| , шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло вера |
| једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p |
| капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та |
| владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>Посл |
| а ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несрет |
| а врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао |
| а цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, вид |
| , остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита |
| ицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даљ |
| то да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој |
| од нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, |
| о почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> |
| Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размиш |
| данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Го |
| ишћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title |
| е, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, |
| рло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и на |
| <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела |
| — Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од б |
| </p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се на |
| и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке |
| да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу посто |
| ароду, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак |
| злазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још |
| > <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“. |
| У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин о |
| е бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонил |
| pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је |
| реба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу |
| рали, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас |
| на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га с |
| бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, |
| је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу |
| е рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бо |
| треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће |
| се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар зај |
| ло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и докто |
| на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњи |
| да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ни |
| свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа |
| сподина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазар |
| А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што |
| мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову |
| ад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене? |
| , у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће уз |
| сала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, |
| p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватов |
| по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код |
| устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја оч |
| ар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је в |
| ка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину и |
| ојска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска а |
| болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрав |
| А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста нова |
| p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> |
| вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана о |
| ...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{ |
| робуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равн |
| </p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— |
| у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњ |
| ком војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрск |
| урцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћем |
| оручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетн |
| и тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте |
| писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} |
| — Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За |
| сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић |
| а ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, |
| живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој варо |
| а и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало |
| а...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је |
| неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе. |
| и како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што |
| окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n |
| прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не |
| им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од |
| то?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми |
| n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Пок |
| И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја др |
| , нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} |
| ошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у пог |
| имаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти |
| нака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бој |
| ају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко проз |
| бору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкињ |
| здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом осло |
| су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењ |
| тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} |
| ају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српс |
| ед и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да С |
| који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, |
| смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале по |
| } Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти |
| но што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако |
| то се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ |
| у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажит |
| крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањ |
| , слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се |
| и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и |
| } А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартир |
| занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упр |
| о два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо |
| том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам т |
| обила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не ј |
| у, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је |
| ! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење |
| ла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p |
| Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој ј |
| езина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у |
| нка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов |
| ристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је поче |
| ам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изн |
| ина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних |
| што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали |
| Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb |
| ђа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изиш |
| рема својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприро |
| ати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Цр |
| е смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника |
| е Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкне |
| разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна |
| време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Т |
| и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант |
| њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих о |
| а Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престон |
| 783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и |
| ко тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па бил |
| о.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити сли |
| љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана |
| воје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међути |
| ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја |
| и за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море о |
| ружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећ |
| нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја |
| и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом |
| о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чем |
| беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуш |
| аничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити |
| Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам |
| ска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далма |
| О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p> |
| леда као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за пола |
| увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када с |
| ски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:< |
| е, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</ |
| и онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика |
| к министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући нови |
| живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стид |
| код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па |
| е к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p |
| прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Та |
| те у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност |
| ти главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању м |
| пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без пре |
| и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла з |
| p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да |
| у под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, |
| — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да пр |
| је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити и |
| н тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овд |
| ом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије д |
| а, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима на |
| о четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованк |
| ености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала О |
| Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до |
| му зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p |
| еш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка |
| овник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска сп |
| и дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда с |
| село осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Об |
| иторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи м |
| етислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А |
| носно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у де |
| ју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничко |
| ећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треб |
| јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S |
| а те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла скло |
| рхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију |
| ј грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p |
| знела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од |
| се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра п |
| код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, кад |
| како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, |
| гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај р |
| све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле |
| знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем |
| агда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родите |
| ојничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде |
| она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, |
| аче, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја |
| наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па |
| е повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су би |
| саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоћ |
| Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земљ |
| су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручни |
| ду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Ка |
| е с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио |
| ега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се у |
| ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе по |
| за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их |
| евојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храб |
| тим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној |
| рукчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати |
| онде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, з |
| рбију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђа |
| Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Д |
| их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних ли |
| етом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам бра |
| тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изра |
| а пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, |
| учене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би |
| <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што П |
| постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</ |
| та остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} С |
| је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у и |
| црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога |
| S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска |
| су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демас |
| м петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја. |
| з њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати ц |
| има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето |
| помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке |
| лопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поузда |
| и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зени |
| да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ |
| ху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, |
| својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцела |
| , које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А к |
| сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали |
| дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Уврти |
| да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, не |
| ма:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, |
| на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђавол |
| им поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи ст |
| ли подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унут |
| што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнеснос |
| , већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, |
| и ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога |
| и уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на |
| и, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, руко |
| њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желел |
| ти, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и мн |
| <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, |
| кад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да |
| срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, |
| нџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p |
| Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Ја |
| ке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и |
| је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је зад |
| ма Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, п |
| и нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и после |
| сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветн |
| ли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У т |
| вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће |
| јући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За н |
| ије мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га мо |
| ије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подига |
| вог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ |
| а своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу |
| и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачун |
| ндонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху |
| и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну и |
| и, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће м |
| ај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болни |
| сили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово т |
| иган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад |
| и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који б |
| {S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка |
| ко срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољ |
| отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног |
| о Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хо |
| на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост |
| S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на св |
| захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одгов |
| ла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче она |
| ка — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцел |
| ност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту е |
| , Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисл |
| би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће до |
| } То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ћ |
| нској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо |
| ти сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S |
| Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађе |
| ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и с |
| е се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје |
| га, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на кр |
| требан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати т |
| киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} |
| јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост пов |
| заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми чест |
| ко доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није |
| јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањениц |
| трина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао с |
| због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је до |
| , и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да |
| но, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, м |
| ри.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и вер |
| длахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с |
| pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, |
| ђо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да у |
| еше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од |
| шла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жи |
| е Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам ју |
| то рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на д |
| ? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p |
| еше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој |
| леграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је изврш |
| ина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на |
| и отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њ |
| иносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким м |
| , животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена грани |
| ћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А |
| као хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да ј |
| доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да мож |
| један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклуз |
| ошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати |
| а кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова |
| а руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та н |
| ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде за |
| о, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.< |
| м Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</ |
| и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, з |
| мишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични д |
| е но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном снев |
| ги би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, |
| твору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n |
| ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда л |
| изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била зарумени |
| :</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, ал |
| м се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио |
| рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;< |
| но! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на пов |
| српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразев |
| н чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и |
| ација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на |
| за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћ |
| пшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје |
| момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром оп |
| звишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао |
| оповски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорск |
| јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети |
| ва.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и |
| Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог |
| се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, с |
| а све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе млад |
| из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам усп |
| . — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претх |
| домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејан |
| м била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, до |
| ну му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> |
| спођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из |
| код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се р |
| товима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у |
| шевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена |
| лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак |
| м из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} |
| ћевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је |
| у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут |
| е све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо |
| да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју н |
| слим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо |
| ићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, ње |
| ру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, |
| чисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а |
| е долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и уд |
| вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете |
| азбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам к |
| вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем |
| јко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко |
| оде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши |
| из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби |
| тотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још до |
| кла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим вео |
| бину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме |
| м?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> св |
| рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећ |
| Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајор |
| и артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје звани |
| </p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас |
| опле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?< |
| може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар |
| алио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи неп |
| b n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићев |
| градску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит |
| времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати. |
| арина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јес |
| ну руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових |
| рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам |
| уго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радо |
| пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома |
| итању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових де |
| чма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топ |
| а се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу дов |
| о, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Н |
| >Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју г |
| Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, |
| Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе |
| пун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира |
| е воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког ва |
| т је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, |
| реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, д |
| а срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимс |
| > равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> < |
| о нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се про |
| ма Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Бит |
| ска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком корак |
| мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> |
| заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем |
| ом, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем д |
| знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот он |
| штене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непр |
| че Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено ве |
| од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио |
| аца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околи |
| ету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{ |
| чини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у то |
| ва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та о |
| амо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благ |
| баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало ш |
| овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Опера |
| прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољ |
| на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би м |
| одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сир |
| ахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са |
| а и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима |
| из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је |
| Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p |
| но.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?... |
| ког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник |
| отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весе |
| вог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио |
| , страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{ |
| p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Ис |
| довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, ку |
| ртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми |
| љао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возо |
| } Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле реко |
| омислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Изв |
| p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p |
| е познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познан |
| ијан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајс |
| јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у ов |
| ки врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно м |
| а је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из |
| адржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <g |
| /p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и п |
| ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div |
| га затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орлови |
| у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћ |
| p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — |
| говарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радос |
| но куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap un |
| па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверов |
| Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледа |
| уди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас. |
| > <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни друго |
| ужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А как |
| руги правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве кој |
| ума — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљ |
| баци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу |
| Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак |
| у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вред |
| м возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да пок |
| без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последи |
| уку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога ме |
| е одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст |
| се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Ок |
| руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, к |
| о, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повр |
| буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљи |
| еобичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, ва |
| не, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом |
| е.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} |
| очивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти.. |
| но говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} |
| краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То |
| p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М. |
| ова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, |
| амо да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј |
| виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка и |
| рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништ |
| /p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци |
| ку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас н |
| ка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p |
| уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> |
| ети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— |
| Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стр |
| чали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p |
| ија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру |
| амишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када? |
| ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати ни |
| не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако. |
| ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли о |
| си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван |
| и једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="5 |
| вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду св |
| Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што с |
| арина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше твр |
| етила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте |
| е повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Би |
| да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа по |
| /p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће |
| ких гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуриши |
| ј би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика? |
| се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — с |
| који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Нер |
| је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n |
| захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника |
| дера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у с |
| . — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" |
| .</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</ |
| пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, |
| вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Беогр |
| То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прст |
| ана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собо |
| — Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Ка |
| ме и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> |
| убоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је |
| еди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— |
| е — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лаза |
| еш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли т |
| белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна ру |
| веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p> |
| >— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p |
| е и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до С |
| лници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позив |
| ати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред ст |
| ајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" |
| ност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запит |
| нда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... теш |
| жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p |
| чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око с |
| и, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох в |
| нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што н |
| је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тас |
| ројко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они |
| жем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не |
| кота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</ |
| <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече |
| кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p> |
| о сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши |
| онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци шт |
| Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на |
| те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу |
| ила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— К |
| о радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Који |
| > <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — |
| а — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу п |
| „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао н |
| на...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је с |
| Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не зна |
| да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави т |
| на Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то б |
| агнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да |
| о ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је пит |
| о, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојан |
| у у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p |
| осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комит |
| } Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— М |
| ити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примит |
| .{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Позн |
| јеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарим |
| е године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи пр |
| не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после кр |
| мао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек... |
| о, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча но |
| > <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје. |
| упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему |
| и, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — уп |
| ио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> < |
| о, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p |
| {S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећ |
| њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита |
| {S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p |
| познати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петроград |
| није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, |
| оструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> |
| ношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда ниса |
| сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба |
| >— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно са |
| и да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један |
| ест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— |
| е могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би |
| Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривун |
| ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је |
| ="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју поход |
| ом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више |
| се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— |
| } Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ух |
| пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То ј |
| а кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— З |
| о као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учин |
| е могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са ов |
| Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јест |
| говори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> < |
| малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p> |
| Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очеку |
| о се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, освр |
| дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морат |
| на-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Пај |
| зи на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин |
| се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У |
| за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, ми |
| } Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: |
| и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег г |
| ка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> < |
| ринском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто |
| ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја |
| Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смр |
| крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах н |
| он.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> |
| еда радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би уме |
| ина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Ви |
| е одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованк |
| тпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и с |
| <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до |
| нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе |
| аревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, |
| нка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру |
| нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио к |
| , Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одг |
| то, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се ше |
| Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у |
| но клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте |
| да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је |
| да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „баси |
| ч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — За |
| ет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој |
| оће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са |
| казаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Од |
| е и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље те |
| вено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, т |
| сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече |
| ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два. |
| времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" / |
| истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је сваког |
| вала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војск |
| чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме с |
| пој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> < |
| ала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда са |
| еље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство пре |
| ечи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде |
| Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> < |
| о, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени рас |
| да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је о |
| ведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренута |
| Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечераш |
| ору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, |
| в млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну с |
| м и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Пом |
| искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> |
| , повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата д |
| ћна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила д |
| већу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија |
| изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жр |
| и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане к |
| уго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и |
| не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после ов |
| се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапор |
| анду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку св |
| </p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја реко |
| ник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка |
| лицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} |
| говарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрост |
| .</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: |
| колико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом |
| ликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здр |
| одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског с |
| о код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања |
| окорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним |
| а са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сам |
| ској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>К |
| ко дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет |
| е да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и де |
| а Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увре |
| е, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што |
| ако?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, |
| ћка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраг |
| ом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу |
| а за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, |
| ј Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћ |
| коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не у |
| Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете и |
| сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био |
| за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако |
| к почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам. |
| сних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се |
| пе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је ист |
| и прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву н |
| о!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасв |
| ћа.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанстве |
| ђе Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже А |
| сно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао вел |
| удновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљ |
| /p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамен |
| л’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као ж |
| раше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко |
| о.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифрова |
| ти живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у так |
| ући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> |
| у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} С |
| у није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p |
| од се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог пес |
| евојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову ди |
| ић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у |
| , у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећа |
| испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство |
| стави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред |
| они ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно сп |
| официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане н |
| те, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њих |
| /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима |
| и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипи |
| иво настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљ |
| одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — На |
| мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у |
| која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не зад |
| бија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико вр |
| <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати. |
| афанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо |
| арде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, к |
| S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјо |
| је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, |
| ка-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком раз |
| олио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p |
| је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И т |
| гоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и |
| пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напре |
| цета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која проп |
| да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, ј |
| огли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међу |
| тев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> |
| у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} П |
| чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, м |
| изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> < |
| своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели |
| знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, |
| мата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је пит |
| .</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очај |
| да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана чо |
| честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да |
| ним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не м |
| ат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој тере |
| ак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до |
| там ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection |
| нџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли |
| /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{ |
| вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жа |
| нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху врат |
| ивљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да по |
| поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То ниј |
| у и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде |
| <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да с |
| нференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је |
| је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и при |
| је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, њег |
| и, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите |
| очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> |
| поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и |
| дражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си |
| ању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих н |
| родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{ |
| кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни |
| да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће |
| тари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у с |
| пет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је до |
| и ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску |
| који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте с |
| л’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић теш |
| Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лак |
| а остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу |
| ао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање |
| ретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p |
| ледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пош |
| да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, ко |
| ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> |
| стане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> < |
| >— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Нера |
| ју од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно |
| вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је |
| оже да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>В |
| аговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да |
| /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао |
| очитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p> |
| и је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и ка |
| вије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, к |
| корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели |
| их и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно |
| да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искриви |
| аса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејст |
| тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ |
| е било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом с |
| ога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га ми |
| но у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим од |
| >Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, |
| Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше |
| други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, д |
| p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чки |
| најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добр |
| креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и |
| зведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто ј |
| слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао |
| е пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напомен |
| је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} З |
| о у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући |
| х, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, к |
| .</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је |
| — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели |
| — И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја д |
| ковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он ј |
| /p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, |
| фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо |
| ји могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, |
| је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелаза |
| ова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водни |
| ану, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер |
| /p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити |
| тране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канце |
| о прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу |
| одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и ол |
| е ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање |
| ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информ |
| 46" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и св |
| одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред к |
| оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође |
| нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг б |
| аде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече дост |
| воју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и |
| ново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; |
| , неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник |
| сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје п |
| предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> < |
| је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{ |
| о није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да |
| да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо |
| {S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо п |
| већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу |
| ојица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време прове |
| невни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право |
| да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред т |
| ристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и наји |
| питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, је |
| еравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у |
| тојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи: |
| г, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гура |
| ме да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капет |
| зађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам |
| > <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног р |
| Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође |
| римити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем и |
| , очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, |
| ећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се |
| ира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па не |
| нула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, С |
| о хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док |
| ла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је пр |
| ове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога н |
| оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у- |
| се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све |
| ко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу- |
| :</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао с |
| ив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи |
| о се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео с |
| Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> < |
| , кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта |
| је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ |
| мник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>К |
| о да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто н |
| сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједан |
| е је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{ |
| тоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом |
| Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n=" |
| нио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога суди |
| же ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је је |
| — И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата |
| гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скад |
| ешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини |
| јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што ње |
| ише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је сед |
| да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не |
| по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од дру |
| ше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких и |
| нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не м |
| и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Ма |
| оме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стра |
| наге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које п |
| тпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и |
| најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина би |
| желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо |
| и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела |
| посредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански |
| анете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако |
| ико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако |
| да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и |
| ва, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских |
| како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано уст |
| да нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одрж |
| ђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на С |
| вно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бе |
| ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, ни |
| битнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да |
| хата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p |
| <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> |
| ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на само |
| аша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може |
| томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја |
| а ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око |
| о?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> |
| су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као |
| а је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је |
| сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone |
| рављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је |
| а ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међунаро |
| де спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађа |
| младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за |
| таџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император |
| то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамид |
| српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти |
| од кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пу |
| возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! |
| о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Lan |
| аљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о са |
| ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и доб |
| риписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да |
| а, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето к |
| јем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се |
| ели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, к |
| тру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздрж |
| ојник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио |
| м исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи |
| седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="67 |
| ’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољ |
| летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="2 |
| те, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви см |
| шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?< |
| „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, тргов |
| , што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости |
| „Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“. |
| е почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте |
| гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде крив |
| у, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван С |
| српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шак |
| да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме во |
| ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непо |
| ном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељ |
| жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у |
| символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без жени |
| е Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само |
| ситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле |
| рају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да |
| p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како с |
| у правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капла |
| е први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„ |
| атељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно |
| Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошу |
| можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Пр |
| Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени о |
| преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов |
| те, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хл |
| појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и |
| ају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“ |
| ве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунит |
| мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војск |
| описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попр |
| у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из ж |
| у, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang="FR">Cossulich et c |
| ћи, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том |
| дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <div type |
| а голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве мук |
| у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену |
| оле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, д |
| говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће |
| очела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехо |
| ка осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат б |
| знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можд |
| ику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Наст |
| ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, нера |
| један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није |
| упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико |
| одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије |
| м је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> < |
| ке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигош |
| </p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који ј |
| е, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад |
| естрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, |
| ироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиниц |
| м владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да и |
| оград“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се |
| > <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкн |
| /p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од |
| асно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду н |
| с.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној |
| У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> |
| од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. |
| зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше |
| вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описа |
| S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један |
| али на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом к |
| избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Об |
| ен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус |
| анце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и н |
| пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни |
| ла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у |
| ај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово |
| и поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи С |
| како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chap |
| м робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, |
| адује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} |
| ет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар осв |
| их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У |
| ропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се |
| своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, |
| а, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године |
| рбинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азија |
| , али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да |
| наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да |
| паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше |
| , која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен |
| .</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и из |
| х отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је |
| ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и |
| ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва ците |
| p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код П |
| н и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни |
| S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како ре |
| о само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно |
| несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену |
| који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S |
| њства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској |
| .</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, д |
| ари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на т |
| ад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} П |
| ки поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели |
| ош пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни |
| нусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у |
| мљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у п |
| ко је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Жи |
| ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после о |
| невне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, |
| беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Г |
| ј се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, ме |
| за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и |
| лавна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5. |
| S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> |
| е.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучи |
| .{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добр |
| код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type=" |
| вим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја |
| Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио п |
| p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе |
| њој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници |
| ади, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдн |
| рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S |
| , и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри љ |
| Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интерес |
| два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече |
| оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се прове |
| о овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица кази |
| је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам о |
| ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зе |
| антовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био |
| оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао |
| а окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да мл |
| ражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победи |
| тра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адр |
| и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треб |
| p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је |
| он Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансиј |
| асом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана п |
| велог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе |
| у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати |
| од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем. |
| у.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фија |
| че Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручат |
| е разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да |
| наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница? |
| за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице о |
| ећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познај |
| p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, |
| ече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим пос |
| заре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, д |
| пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p> |
| обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина |
| азаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријат |
| ења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од д |
| д њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Иза |
| На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и см |
| а сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ из |
| држи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у |
| , па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ок |
| ој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душма |
| Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Ва |
| је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разум |
| могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити ка |
| о — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја |
| рајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> < |
| /p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенериш |
| и љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{ |
| њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадуј |
| бог прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а |
| собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не бо |
| а пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ |
| ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топ |
| ачин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала И |
| Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— |
| и.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленк |
| све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap |
| ио тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>К |
| р полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече |
| крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање н |
| бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли |
| вно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар |
| д сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи бра |
| не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, |
| Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћ |
| . кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши. |
| па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Сто |
| на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} |
| рото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> |
| ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груд |
| жевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све |
| о би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S |
| а.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— |
| е с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p |
| никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се |
| хну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> |
| боде, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла с |
| та арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред н |
| а жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме н |
| политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарч |
| Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића |
| н или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом С |
| жда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајори |
| Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер |
| бом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p> |
| адар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за вој |
| све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови б |
| лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем |
| као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном чове |
| а у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отвор |
| е за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} |
| ије.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин |
| се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, ку |
| дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Б |
| ега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а |
| највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> |
| еверно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и |
| ција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и дове |
| свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су ј |
| <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је |
| {S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу |
| „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, ка |
| те, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не сла |
| е се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми н |
| учи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Р |
| >— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву |
| време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти |
| анка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћет |
| новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и |
| неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> |
| аш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или ни |
| иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радо |
| међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих |
| ивајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица |
| и баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Прим |
| или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можд |
| риши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n= |
| главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу з |
| жи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече О |
| ам, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, проч |
| ран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда |
| евић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако |
| авом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, |
| код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Б |
| анко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.< |
| туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се гро |
| а ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове по |
| ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан |
| р, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, к |
| на сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, је |
| ст расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту еве |
| се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје д |
| “ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да уза |
| руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нис |
| ли, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> |
| бити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је увер |
| ики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме |
| тим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и пу |
| ашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се |
| рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не |
| А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести теле |
| ћи их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично |
| себно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за |
| х у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампа |
| идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарим |
| ао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим за |
| у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да та |
| не и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима лини |
| >Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, а |
| зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо ј |
| ој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећ |
| оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Чини |
| у и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p |
| .{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека сво |
| ека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа про |
| во журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, н |
| о прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га н |
| дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне |
| д нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављ |
| творку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дуж |
| у Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припрем |
| том не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на ол |
| едочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гле |
| јеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште с |
| еки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> |
| јући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из |
| држала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после ду |
| <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега ни |
| знајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста по |
| човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц |
| ач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код кућ |
| или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета |
| S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не п |
| ицом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све |
| иком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од |
| у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не зна |
| Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштв |
| к слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомци |
| се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима ви |
| ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да с |
| че бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се |
| е треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, |
| се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро |
| дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околи |
| није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није |
| тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Н |
| ивима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога |
| ка-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, н |
| оји се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Ле |
| јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после под |
| ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер |
| хнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type="cha |
| учај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко с |
| , на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту сл |
| рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је |
| госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.< |
| кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумел |
| b n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокл |
| фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су |
| — Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помо |
| .{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је по |
| и, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствим |
| етлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те |
| да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, |
| Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш с |
| а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загле |
| ји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је и |
| немирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што непов |
| p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њег |
| тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћуј |
| реба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не бу |
| браном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</ |
| ас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> |
| у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар |
| светниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје |
| ју у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада |
| намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.< |
| тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако |
| ао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да |
| /p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да |
| p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> |
| да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, |
| је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, |
| о изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јо |
| е по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који прона |
| тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, п |
| је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, за |
| је знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала г |
| коревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој |
| него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а |
| вања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) |
| ног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би пит |
| одно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно |
| се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашт |
| крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некад |
| х волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему |
| ко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, |
| све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофиј |
| <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био |
| љате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи |
| {S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста ли |
| Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Л |
| непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је |
| ације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак пр |
| е Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захт |
| остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p |
| понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веом |
| арина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Обер |
| умњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто н |
| годба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро о |
| ше и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу р |
| а сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине |
| гу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци и |
| ријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране прек |
| ...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду |
| о значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и ср |
| је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај жи |
| кцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> |
| <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, д |
| и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главиц |
| ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала с |
| мате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> <div type="chapter" |
| оме, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писа |
| елике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог поз |
| уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључен |
| хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено |
| хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, |
| </p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што мог |
| му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и сврши |
| увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и |
| о пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже он |
| себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на |
| .</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се расп |
| ека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постоја |
| ник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је поро |
| о браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо |
| Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{ |
| } Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, |
| их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, |
| Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, к |
| ачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хте |
| вач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа пост |
| ало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме о |
| и јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и н |
| седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу тра |
| па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих |
| p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Ј |
| елео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураив |
| тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене п |
| — Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и |
| своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и са |
| нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе под |
| мо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> |
| није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у и |
| р Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси |
| све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на |
| Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по з |
| радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — |
| оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћ |
| револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно |
| </p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигн |
| ајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p |
| е, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад |
| ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му п |
| амо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар. |
| ма љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на |
| и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим |
| рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корац |
| уге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што б |
| објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четир |
| но свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе |
| волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде уста |
| адића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинк |
| јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и |
| тупи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што с |
| </p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло |
| ..{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n= |
| > <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко ко |
| ељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote |
| овски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — клим |
| утимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце |
| се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предрагов |
| итрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још |
| и ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p> |
| ца једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p |
| ник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и о |
| едалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Соф |
| и, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седи |
| е... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети. |
| ћ, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху |
| је...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p |
| ем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, |
| азаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, бол |
| p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? ре |
| атра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с л |
| 85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, |
| ртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи сл |
| хове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на |
| клињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остав |
| не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми б |
| емо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви |
| ваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушча |
| <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању |
| </p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза |
| напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош |
| ашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори |
| ликих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на не |
| подарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <div type="chapter" |
| еправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће |
| ар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сиг |
| хтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија своји |
| а нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћ |
| , Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску пову |
| стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p> |
| ија у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од дес |
| и глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха |
| акључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку |
| вукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у |
| ang="FR">Cossulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака |
| о у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско мор |
| се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадран |
| .{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, |
| твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, |
| онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адри |
| без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби в |
| , описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци |
| е наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да |
| Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма |
| вара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узр |
| ати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бе |
| Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, |
| есују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> < |
| вештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људ |
| в чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Ката |
| српска под командом престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве |
| стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као |
| Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по |
| е нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Бел |
| Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим национални |
| е знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили |
| анданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, уша |
| учнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са |
| езати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш да |
| ока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и с |
| ги дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважно |
| ју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана |
| м тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти |
| ником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање |
| рка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштв |
| однику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка сна |
| подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од мл |
| ао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, шт |
| , на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечн |
| се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручк |
| ка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун |
| „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну |
| ва најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним ко |
| у на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призо |
| о што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободн |
| >У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Кра |
| а.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече |
| ничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажен |
| — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованк |
| ре, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио |
| ега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му |
| одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} |
| ђутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић з |
| раво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p> |
| то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стоја |
| во у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му с |
| n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онам |
| часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— |
| ad>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел М |
| ечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, н |
| оју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка с |
| так чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p |
| да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="64 |
| ој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло в |
| о и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберк |
| „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам зами |
| у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети су |
| стина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијански |
| ра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— |
| {S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и мног |
| е уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб за |
| /p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују. |
| официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени |
| а, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаг |
| а пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изв |
| p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у р |
| и наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Пе |
| ике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, |
| њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није |
| су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном пробл |
| ули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер |
| ва мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је |
| <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, |
| > <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да |
| ш пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извука |
| , то је била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако би |
| /p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} |
| ске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> |
| на, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p> |
| ништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља |
| час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом |
| трина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Ј |
| кономске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина |
| аше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена п |
| о и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покаја |
| е.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, д |
| Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабач |
| } То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје |
| <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи |
| у задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе ис |
| у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пи |
| ари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— |
| тенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је г |
| да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да |
| сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени |
| Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу |
| /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најс |
| p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, п |
| p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, п |
| “</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у |
| које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.< |
| {S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби |
| еку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убит |
| вору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душ |
| светнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видет |
| и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су бил |
| сних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, |
| дати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не м |
| већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У |
| ео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о |
| т минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је |
| ина.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на др |
| и се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвез |
| :</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Д |
| у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те ле |
| може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад |
| ојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се |
| уша је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анекс |
| скоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Т |
| ом се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Па |
| } Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем нар |
| е.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шир |
| је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> < |
| је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; |
| у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не са |
| ојске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> |
| морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде о |
| аш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до д |
| {S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{ |
| вац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих ран |
| ски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> |
| ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана н |
| стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим |
| им рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„ |
| >„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више ос |
| ле оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећај |
| „Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један |
| тска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред |
| говићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на |
| а сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против б |
| село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и пред |
| ла је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чин |
| } Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добр |
| а сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но пр |
| окрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајори |
| све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти |
| ао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао пос |
| е, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована |
| м јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да |
| де.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, д |
| луд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> < |
| а са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p |
| } Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, |
| је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не б |
| ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и |
| </p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, реч |
| сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, ј |
| ру из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачу |
| на, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очи |
| ја од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод саз |
| на.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често |
| рјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једн |
| p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Г |
| p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> < |
| {S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> |
| родне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видит |
| д тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> |
| бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Т |
| ивотима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свр |
| сли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, |
| ста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, мо |
| ије ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па |
| а тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром. |
| риметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за ост |
| реност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и |
| и око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка. |
| жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната |
| би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То |
| азим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p |
| один?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, ш |
| брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка ј |
| отеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свим |
| се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, |
| и очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} |
| се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазареви |
| S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године |
| едеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону |
| p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— До |
| <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија |
| се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири саха |
| није.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} |
| дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p> |
| сти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља ц |
| Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар |
| е боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију |
| ави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је |
| ера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> |
| арује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вре |
| и традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црног |
| Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами |
| а молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“< |
| е Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9 |
| продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на |
| у собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже ру |
| Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује тв |
| > <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања |
| "350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си т |
| мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих не |
| скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сес |
| а муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште ј |
| /p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си бил |
| Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска о |
| је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекл |
| оке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гард |
| е циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника |
| Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику |
| вамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не |
| p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило |
| ћи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p |
| испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвес |
| ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} |
| подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ б |
| прва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да стара |
| о Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са |
| Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се |
| Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ов |
| д је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, |
| .{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </d |
| његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лаз |
| налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по ка |
| p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла |
| у се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвај |
| хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли прим |
| стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>С |
| м, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, |
| о.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпев |
| све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична |
| ажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слаб |
| на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рески |
| ма још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из г |
| а, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ип |
| и.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на |
| знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи |
| , тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p> |
| на, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То до |
| о, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, |
| о, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде виш |
| шно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Ча |
| </p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, д |
| Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} |
| битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap uni |
| скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњав |
| > <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације |
| а.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је све |
| уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој нав |
| в и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недић |
| ора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њези |
| је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас |
| >„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може ре |
| катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни |
| стављало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио |
| p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило |
| равала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сок |
| о узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што н |
| ар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</ |
| ше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> < |
| гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње |
| ћ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да |
| емље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољн |
| а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амф |
| ене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда |
| поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па ни |
| круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S |
| .</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p |
| 3" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и |
| намо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нем |
| реба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} |
| <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задов |
| мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавно |
| не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шт |
| ујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S |
| рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У о |
| ревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме |
| Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, н |
| > <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али |
| трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневају |
| ваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— |
| ти у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — м |
| оше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Она |
| тање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Мор |
| Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само |
| том?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље |
| е свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега |
| ликој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драг |
| а је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах с |
| ирски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не |
| р. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересу |
| дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и ње |
| ословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши ода |
| итка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S |
| вић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до ј |
| >И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад та |
| е била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, |
| от.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји д |
| идела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> |
| још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том за |
| а говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Ка |
| чио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га |
| в тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>К |
| } Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и |
| Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и б |
| о у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разу |
| ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за |
| је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себ |
| о.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познаје |
| твари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим при |
| орио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S |
| ћа.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је |
| а.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег ис |
| ћ на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, да |
| ма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је |
| е значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</ |
| путашима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово |
| .</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није |
| кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматр |
| за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку у |
| инила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашим |
| у тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онд |
| едницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана |
| воје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p |
| х Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и о |
| верен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на |
| кође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у коми |
| зумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху не |
| е положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткују |
| /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Вре |
| за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту. |
| .</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захв |
| ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран |
| то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та о |
| волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанств |
| ше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти п |
| вињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше сам |
| ли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министр |
| је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Б |
| чно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чин |
| на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгле |
| ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера |
| ве собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333 |
| спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уж |
| > <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера |
| /p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни п |
| шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је д |
| пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљ |
| оварам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилиз |
| околова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Те |
| уго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косов |
| не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују |
| војка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојк |
| ина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрав |
| ић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, |
| ин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве над |
| дници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То |
| тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хот |
| е.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали побед |
| мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога с |
| и.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја |
| ац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да т |
| ?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А |
| поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа мала |
| другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи |
| </p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</ |
| но ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када |
| > свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...< |
| !</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то |
| о је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много |
| , да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничк |
| једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан бр |
| о.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S |
| о било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, |
| чио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је |
| p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се ј |
| та.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је т |
| Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина |
| Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Со |
| са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти |
| м могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским вел |
| нца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из ј |
| <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити |
| сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противни |
| са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србиј |
| ашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави |
| Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш доби |
| у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који ј |
| це су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских с |
| .{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика |
| аши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много |
| p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао |
| не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, не |
| пломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је д |
| шинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови јед |
| цира се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја |
| ћ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватил |
| и мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече г |
| </p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> < |
| Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор свој |
| <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друг |
| ала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка т |
| хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хо |
| се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у доб |
| исање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дођ |
| жевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, |
| дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разбори |
| ећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, ка |
| огло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „ |
| тко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пр |
| вши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала |
| е, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Са |
| <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благосло |
| обро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке |
| истовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на с |
| : „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у мини |
| жим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо |
| ма правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да с |
| очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је п |
| сподине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати. |
| </p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није т |
| г познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> |
| есле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор св |
| <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишт |
| и оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при раст |
| з личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Обе |
| би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњав |
| p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад с |
| удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала |
| де добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слаб |
| у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} |
| људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пиш |
| , дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измуч |
| раги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било |
| за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p> |
| само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморц |
| пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он |
| и...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, от |
| ичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли п |
| еш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе |
| данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро |
| зала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч стар |
| којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с ко |
| два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, |
| а: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцк |
| Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује најед |
| прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој |
| ети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Р |
| у, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте уст |
| смо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S |
| и сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опас |
| орак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре |
| му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање |
| сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није ви |
| а, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену |
| отпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одла |
| о, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.< |
| г повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер |
| А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупре |
| д бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао |
| тудени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} |
| остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него |
| кнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрва |
| та против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија |
| е деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остај |
| вима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, |
| навала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{ |
| у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту д |
| неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао. |
| ној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није |
| о бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити? |
| зумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са ко |
| , да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од ж |
| живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то |
| још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, |
| њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен |
| Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} |
| ма?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} |
| етку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, |
| ење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да и |
| крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револ |
| омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хис |
| а била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић г |
| те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати: |
| да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео |
| је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, ко |
| и оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног ш |
| ру, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са о |
| ла.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав вета |
| ас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србија |
| ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је неста |
| ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му о |
| {S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу д |
| боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у о |
| могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више бол |
| ваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстраж |
| ећ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео |
| им ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, мо |
| > <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијст |
| и га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p> |
| овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се шт |
| ло.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја |
| днокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S |
| иге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу. |
| ра дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно |
| д да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити |
| битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвав |
| лучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећ |
| танка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упушт |
| овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор кој |
| де, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у |
| адојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} |
| ама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> < |
| <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p> |
| а Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај |
| ави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напу |
| ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао б |
| их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, но |
| ћа, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!< |
| му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га з |
| ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њ |
| „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — |
| и јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано ли |
| >— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши |
| н мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде |
| и, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица бил |
| <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S |
| извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно |
| бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} К |
| верио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.< |
| >— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не за |
| е морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — |
| се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} |
| га мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти и |
| раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S |
| да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми |
| годне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, |
| ачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испал |
| ва.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силн |
| и, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не |
| би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, пр |
| јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би |
| ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с |
| лико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, ј |
| тети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео |
| ичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Ско |
| {S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећа |
| неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?< |
| ланове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те |
| ило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прег |
| е на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност. |
| ра — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="6 |
| — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку |
| мађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то |
| p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече |
| случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још ок |
| Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— |
| и истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да н |
| p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па |
| на од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључ |
| здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких |
| би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од слам |
| маћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким |
| не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило с |
| ју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћуте |
| — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикн |
| овори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али |
| кав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> < |
| о кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пр |
| х волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, |
| шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој |
| ега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замл |
| ашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза |
| да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде бел |
| ка-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутњ |
| а чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недов |
| пица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После |
| зе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Д |
| ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, д |
| један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, к |
| из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи |
| ати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе гла |
| ога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима |
| не овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу |
| S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само |
| чио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p |
| слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели |
| ке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с |
| ити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</ |
| дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свилен |
| релим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз |
| ко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у |
| од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су |
| м је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем |
| локупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се пре |
| о спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поруч |
| љао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га |
| време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се |
| се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше елек |
| их речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не |
| раду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лу |
| нији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њих |
| , Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руља |
| уком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње р |
| рави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле крив |
| дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb |
| сово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаи |
| бе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти с |
| говор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и |
| ети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, |
| .</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити. |
| и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком |
| са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких |
| е који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су |
| капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоћ |
| ети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати |
| gn> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменито |
| , а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољуб |
| 9" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и |
| аш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја |
| рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ра |
| ате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опрости |
| ње имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштв |
| ито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена |
| о; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао. |
| То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; |
| и и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њ |
| Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у т |
| о уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спу |
| еговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да |
| Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одг |
| ина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио |
| .{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.< |
| ђено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам го |
| у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да |
| за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, т |
| неш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачув |
| није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти |
| <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с в |
| м ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило. |
| е бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одгов |
| — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му друг |
| — Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не |
| о се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Ка |
| роизвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ства |
| дило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где |
| p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично. |
| ц ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућ |
| аревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бес |
| „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p |
| ако се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано |
| <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, |
| После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се на |
| анка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је |
| и две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ |
| јем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где ј |
| могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, буд |
| — Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, и |
| /p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора |
| ша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер |
| а поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S |
| нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помисл |
| је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одгов |
| Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потеко |
| ука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уг |
| p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог |
| редам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутији |
| а брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је |
| браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у тр |
| а мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна миса |
| сти.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, д |
| , и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима н |
| днем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч |
| евима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је |
| а се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се |
| су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> |
| е, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене |
| већих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} |
| ру, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захте |
| и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар |
| не снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене вид |
| , које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и |
| погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен |
| е лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се в |
| <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p |
| у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам |
| не руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевин |
| ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, |
| бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бес |
| х сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да н |
| >Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Роси |
| роничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њ |
| еран, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Ро |
| прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе руча |
| нагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају пот |
| запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Изв |
| Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србиј |
| је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и |
| е чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допада |
| шкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је |
| тојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рек |
| а и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, |
| а саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је глас |
| одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> |
| било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу |
| ах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши ј |
| унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка |
| Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престониц |
| ја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} |
| тојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово |
| жи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа |
| оме посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекл |
| енутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте доби |
| м врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра |
| и ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не |
| од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико ј |
| р нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Ст |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатки |
| удућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стој |
| смоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљал |
| ње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p> |
| га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновиј |
| вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанк |
| — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше |
| чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако к |
| дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непо |
| .</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, чове |
| а Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где ј |
| била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна по |
| лесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово |
| p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикн |
| ући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим |
| ст.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А |
| ог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу |
| !.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— |
| јеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ј |
| познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примив |
| ако је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита |
| Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у р |
| а обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, |
| и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n=" |
| часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, ко |
| ивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута |
| д које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја. |
| снула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не упо |
| ах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа оти |
| је га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек |
| је нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би г |
| <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Ан |
| уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори |
| одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла ј |
| тојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на к |
| то су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> < |
| ојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свог |
| дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их ј |
| вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отрес |
| ђа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изн |
| г времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврат |
| м, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужит |
| ="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку н |
| p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којо |
| одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког о |
| и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар |
| говору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Кат |
| ната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На при |
| дни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у п |
| шавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Сто |
| </p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових д |
| Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у |
| оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Мило |
| </p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др |
| да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народн |
| иловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у |
| ико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године да |
| ојим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дака |
| алија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> < |
| >— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Итали |
| унао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море |
| е продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео с |
| ти.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали бр |
| ксиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која |
| Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је |
| ла и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је б |
| а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли ј |
| др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и све |
| другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не б |
| о.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, |
| тарог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нис |
| , а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силн |
| да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но поли |
| шњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику |
| овић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије |
| еме анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „ |
| н слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p |
| екиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измуч |
| није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе |
| је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима ката |
| ити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље ко |
| стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— |
| му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те |
| плар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети... |
| ћ скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретне |
| ности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радо |
| </p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и |
| учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сл |
| добравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар боле |
| наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не д |
| о?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се |
| просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непозн |
| апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Рад |
| и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецк |
| ру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши запов |
| а му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од |
| .</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пе |
| полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред |
| а више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јес |
| еља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се |
| >— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда |
| је оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да |
| ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао |
| .</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тра |
| вања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер с |
| ужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцим |
| у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редо |
| ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те пе |
| кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара |
| братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала прек |
| S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александр |
| орних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на |
| } Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенер |
| о се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења |
| а на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на |
| вој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесе |
| ија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала и |
| у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствен |
| ћем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западн |
| бојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспози |
| ри брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помо |
| . својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, |
| пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара |
| сност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардар |
| у Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степа |
| вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је |
| кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанс |
| ија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Ск |
| о и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из н |
| у нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово з |
| рмију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опас |
| аље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла |
| чем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Ал |
| да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> |
| епа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову |
| дским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Сте |
| видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степ |
| лан беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенера |
| Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Рат |
| а турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар д |
| ипши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— |
| није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је |
| човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“ |
| .</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграб |
| гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у нај |
| ут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручн |
| астаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још сам |
| а тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и т |
| то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш д |
| гуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поузда |
| ричала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тог |
| што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</ |
| ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Прек |
| >Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, ј |
| наутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с то |
| онуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, д |
| е више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах сво |
| живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах сво |
| нала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одго |
| е одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на |
| <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чувар |
| љено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољ |
| Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан |
| „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а ср |
| бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, |
| а беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, |
| пског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се |
| , пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| редупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој доб |
| било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи |
| увају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у |
| еше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском |
| о скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним ст |
| ј је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у ум |
| Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женск |
| ше са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се разв |
| >Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих про |
| бојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и гра |
| ре, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а ште |
| але у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, баца |
| тела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap uni |
| ијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав |
| , која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје ј |
| једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „П |
| ладају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они |
| ћи град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје |
| } Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— |
| ање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљам |
| на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази |
| у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и |
| ети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напомену |
| не с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А |
| на.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим ста |
| на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graphic" /> |
| > <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, |
| е!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада н |
| а!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ пи |
| ањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не бил |
| рпске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов поз |
| а издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина срп |
| .</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестан |
| д вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо зау |
| од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истре |
| обар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако |
| е <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет н |
| пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути |
| жасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} |
| ма у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе св |
| игли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, |
| /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца н |
| одужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина к |
| n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала |
| а дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се ч |
| е су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла с |
| , у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани |
| рила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд ко |
| плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n=" |
| ио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше ком |
| уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки |
| ет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да с |
| ко је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{ |
| лије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти |
| непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту за |
| ислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у кошта |
| ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? |
| <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што |
| Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних |
| апчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p |
| са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које |
| један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, |
| кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми прите |
| уке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један |
| Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, |
| p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не бој |
| из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, шт |
| светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ |
| а и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> |
| ике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не мо |
| — Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <di |
| ујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њи |
| де сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и |
| о.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер м |
| р је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многон |
| јанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома мл |
| , од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их |
| сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наш |
| да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачва |
| шкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда за |
| овања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара |
| отри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде на |
| уше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Ог |
| комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете |
| у.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а |
| ..</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуца |
| бично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би |
| ско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су ос |
| али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само тур |
| /p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само фор |
| само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо |
| тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не |
| b n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, д |
| ико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде пре |
| вали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутски |
| знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела заш |
| ог народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184" /> <div type="chapte |
| S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју |
| лику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косо |
| ућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке гла |
| а руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју |
| еговој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, шт |
| лана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп |
| ла са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</ |
| а.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, п |
| ећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„ |
| столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква |
| ства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја |
| зме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који сл |
| ска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је |
| >Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења |
| одан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих |
| ви поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском му |
| .</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у љу |
| дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремен |
| овесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју |
| е његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску |
| вобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадиј |
| и стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне |
| т извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда |
| омбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали |
| ијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оно |
| у и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> < |
| пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Њ |
| борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за дру |
| непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанч |
| дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око че |
| алазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди |
| итке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи |
| нило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је |
| два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи |
| "606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, |
| еријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, |
| на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претв |
| и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} |
| <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Бе |
| ји се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло мла |
| ао жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Ује |
| а осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим до |
| еријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји мину |
| почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече: |
| артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експло |
| стећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз |
| ору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријс |
| ви имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одгов |
| , почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријс |
| места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријат |
| еше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили с |
| ници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турц |
| p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само пола |
| чунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, |
| ј, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p> |
| смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци б |
| ше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршен |
| Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовини |
| ација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неко |
| е тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, ле |
| к.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном |
| ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак |
| вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} |
| ше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у ј |
| на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са вој |
| и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јо |
| јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p |
| бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела |
| отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку |
| елио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То зн |
| настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у а |
| ј би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За |
| а мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати |
| а је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Спо |
| der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује ус |
| се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер |
| најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем |
| овољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{ |
| била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал из |
| , који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцегови |
| било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јур |
| ле погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратиш |
| у шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су |
| ичава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да с |
| а га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако би |
| {S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где ст |
| акше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се з |
| нато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, |
| АВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Март |
| вора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n |
| о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не зна |
| енада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је бри |
| се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато |
| ко је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није он |
| да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке т |
| евне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} |
| b n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога ст |
| а да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>П |
| утају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово |
| читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја ми |
| старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у ма |
| поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} |
| .{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете р |
| еранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се пр |
| , а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога ст |
| ман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрав |
| е: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове |
| ачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на |
| а сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она м |
| е је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако вас |
| аш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" / |
| он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела |
| е дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се |
| , тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да |
| ећ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане |
| све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо с |
| стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта и |
| више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајк |
| :</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Нер |
| а примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у с |
| месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху ср |
| ве стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Т |
| дознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — п |
| тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас |
| p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се прет |
| о ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила с |
| д оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно |
| бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без |
| те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити |
| е и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје |
| обу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећ |
| азвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе м |
| рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што |
| пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, |
| ст и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли сре |
| ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скор |
| ко, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од На |
| знова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпун |
| сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би |
| шмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с г |
| ара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се |
| тату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на о |
| утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми с |
| се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и тре |
| очињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије |
| Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је ба |
| е мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, |
| . Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања |
| г срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националн |
| вићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски офи |
| шом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијон |
| па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, ј |
| је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних з |
| мфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости ис |
| одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у |
| лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју бо |
| ћу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били м |
| са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| /p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писа |
| оноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не |
| нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољског |
| ених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>П |
| славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору п |
| Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} |
| уби.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мири |
| српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи |
| еће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски сла |
| о скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао? |
| велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем |
| јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама |
| <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица |
| велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јави |
| ћ у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи о |
| <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{ |
| ва, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најми |
| е слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза |
| робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу кли |
| се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало раз |
| је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака н |
| напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то |
| >Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да |
| </p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како |
| каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе муз |
| ли је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше |
| и хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — |
| е позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљериј |
| кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком |
| ти тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнул |
| шао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну н |
| Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </ |
| /foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон |
| .</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди |
| S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смр |
| иких сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да |
| и ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну |
| } Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се |
| дали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> |
| њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатски |
| ше примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отпр |
| и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући о |
| Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до н |
| ешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запосли |
| дрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када пад |
| и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој |
| , разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} С |
| нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, доду |
| свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забу |
| n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим |
| е код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који б |
| или испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} Н |
| у, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену |
| као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Пот |
| заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!. |
| <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом сн |
| >Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођ |
| так упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру |
| Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратн |
| гађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине. |
| не шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и шт |
| ову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то д |
| жности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пр |
| </p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, с |
| лађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> |
| понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним |
| за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су б |
| {S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу |
| ме била непријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали др |
| аше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на |
| ити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— |
| рвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћ |
| и Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скада |
| да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим |
| тавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а с |
| а тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радил |
| ог министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, не |
| — Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да |
| . I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛ |
| о мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи С |
| ске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали |
| ад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разли |
| , да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу доша |
| згледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не т |
| нет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и |
| страних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога сав |
| нформација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p> |
| ућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ип |
| у и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n="608" /> <div type="chapter" |
| ишћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослобо |
| n xml:lang="LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало |
| ту за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера |
| Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Ба |
| проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила |
| так лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи. |
| да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забрину |
| ad> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем ра |
| и, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер срп |
| краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{ |
| е царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају |
| њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем пошто |
| ла да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од |
| ="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога да |
| раку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овд |
| знало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду |
| амо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши |
| ње.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије |
| па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења |
| тварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и |
| републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда реп |
| а је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински за |
| мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., од |
| ди, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је но |
| нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} |
| , одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фр |
| љку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то |
| како неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротар |
| едан глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам прича |
| рема господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем оч |
| испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p |
| је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више дев |
| је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а |
| са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој |
| нџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А ш |
| и велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као |
| вади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p |
| нталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави пи |
| Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А д |
| је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} |
| је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти |
| добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику м |
| ико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у ра |
| оли:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, д |
| } По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и |
| ужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Ката |
| .{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу ко |
| нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мук |
| ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p |
| ћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајин |
| престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p |
| дица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио з |
| чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не о |
| ба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а |
| ањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок |
| онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-П |
| ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, |
| ичке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скада |
| чега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и си |
| данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око ње |
| вено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и ча |
| ош један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадо |
| писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем |
| да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар |
| жда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским |
| ајзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, |
| укоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да |
| га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да ј |
| њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је |
| о Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толик |
| та моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријате |
| ам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпу |
| ду Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она пре |
| не.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се ок |
| очас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загуши |
| мах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем ј |
| у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да ика |
| адала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију б |
| ренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а кам |
| плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част |
| е већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Барда |
| д несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај к |
| редимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да |
| вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се вра |
| отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му испри |
| резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те прич |
| размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко |
| је, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нам |
| ко смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако |
| 39" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је |
| ете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из |
| пријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше |
| у се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не |
| сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер из |
| завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> |
| м кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић |
| .{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили |
| ила и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Нера |
| о.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата до |
| јали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и |
| ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете |
| едузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="75 |
| : „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслу |
| како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се проб |
| а, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се св |
| ован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра |
| тко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Ж |
| ечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>З |
| у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{ |
| љена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига |
| еријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Вели |
| заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били зау |
| иховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кра |
| жаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p |
| ала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском |
| еле ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ |
| ic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, краљевић Да |
| се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соко |
| еше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке |
| , сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће |
| ном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, |
| ише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва |
| матрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома |
| реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена н |
| се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет |
| пак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоно |
| шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешки |
| непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је |
| ш спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.< |
| учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Н |
| ика и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Ка |
| господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да О |
| ј демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда х |
| д дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху |
| уба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће |
| чка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојени |
| ају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху |
| еше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад д |
| дону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах |
| ске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, |
| како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто та |
| убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.< |
| и, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати |
| запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће д |
| <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му му |
| тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог При |
| из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне д |
| очитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то |
| и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се в |
| грамо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем зав |
| де си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зу |
| и скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу д |
| такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се заг |
| /p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима шт |
| о.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да |
| /p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро |
| м ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ |
| постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — на |
| знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к |
| е воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе |
| е Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет |
| <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> < |
| дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као п |
| ознајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — |
| потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то |
| већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радо |
| пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А |
| , да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути. |
| -Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> < |
| о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, |
| чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести н |
| полца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S |
| е и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, |
| да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— |
| ао ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то |
| е болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. |
| тија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа |
| Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> < |
| ија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је л |
| је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Срби |
| p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мрт |
| о се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, ј |
| нда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испу |
| ead>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мо |
| учајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и јед |
| — Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је |
| . — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта |
| уке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као по |
| јати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли |
| , столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.< |
| Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно |
| оћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још нек |
| место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом ру |
| ао што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</ |
| /p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ва |
| с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на ш |
| — Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па и |
| ој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</ |
| , глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути. |
| .</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листо |
| мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступат |
| на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из офиц |
| ажном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон н |
| ни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак. |
| {S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, р |
| оји су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше нави |
| а дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ п |
| според наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара- |
| ају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме |
| н у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте. |
| ну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима н |
| Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — уст |
| уманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опро |
| маново, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} |
| аступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако |
| згубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је |
| аузели своја места до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомб |
| шкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми |
| ад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> |
| потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који |
| реним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — за |
| ојника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога прв |
| тало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, д |
| заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи |
| тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску |
| о је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одг |
| ом ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобра |
| оћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 1 |
| >Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова вел |
| тири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжи |
| г Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши |
| србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногор |
| а читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маски |
| и да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није н |
| Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађ |
| , да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта |
| српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до с |
| вори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише на |
| према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у |
| ик Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неи |
| ује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запита |
| ема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме |
| а међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> < |
| је дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је |
| ерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него |
| ама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље све |
| емља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзиј |
| разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личнос |
| дан.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дох |
| , треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом трену |
| есима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном |
| трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> |
| опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу ње |
| је Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> |
| и Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза с |
| му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> < |
| pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом |
| љен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто |
| ви га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђ |
| } Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога |
| /p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p |
| лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњавато |
| каза суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тих |
| будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо |
| и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка |
| м полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицин |
| лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у ста |
| анка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако |
| видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје |
| Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огле |
| тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг пр |
| рањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених |
| >Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на њего |
| <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се |
| ла у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врели |
| се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које |
| и, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека |
| акога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста нап |
| редусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи на |
| непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојк |
| нежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при |
| би човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} |
| би човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са сусн |
| алило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тог |
| рема њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом |
| а, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејству |
| , а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она |
| ек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрл |
| мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, |
| сцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарим |
| ешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и |
| макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, |
| па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и гос |
| > <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Исте |
| чки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је |
| </p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нис |
| за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хва |
| ри Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен |
| p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>К |
| чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у |
| тов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљ |
| шио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет од |
| му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживље |
| ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а |
| странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији |
| } Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— По |
| >— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узви |
| ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му глас |
| и.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ев |
| д ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> < |
| — Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га |
| и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет |
| ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника |
| се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> |
| /p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине. |
| Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше м |
| стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво п |
| длучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио |
| , не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p> |
| реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да |
| ад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па |
| > прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} |
| Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето |
| ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отп |
| или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је ок |
| идевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} |
| } У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислит |
| здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право правцат |
| ему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у |
| егнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га мо |
| ричати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од |
| СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигош |
| ић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много в |
| ак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрде |
| пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? |
| рења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало |
| упицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанић |
| је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију |
| амо то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против под |
| тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако |
| Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена |
| } После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је п |
| сец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела. |
| снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n= |
| а штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тиш |
| Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиван |
| ка-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина- |
| у ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба.. |
| ога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> |
| е нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Пра |
| м рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мот |
| ећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека |
| брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>К |
| д је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео. |
| де своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ра |
| атима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћ |
| зати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумади |
| бро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га |
| њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово л |
| p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаре |
| ије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамв |
| себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по дес |
| боко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </di |
| кидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи |
| — Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија |
| пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преуз |
| } И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} |
| ни чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, |
| та ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, |
| и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? |
| p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Зап |
| писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни |
| ’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми с |
| м.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно с |
| -Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне гос |
| да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-П |
| уни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вес |
| раћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</ |
| лајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсаднич |
| ђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он |
| чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лага |
| тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било |
| ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и о |
| тивници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се ц |
| по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се |
| прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или д |
| веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Евро |
| врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да |
| еби није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јо |
| ежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, п |
| и.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улаз |
| <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво на |
| цом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе с |
| боли?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} |
| од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете |
| p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за |
| ти од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, |
| питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Н |
| } Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет |
| ван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„ |
| ао што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно |
| е мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо те |
| , уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>С |
| е идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А |
| очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо ј |
| ине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њи |
| ћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто |
| } Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> |
| и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међути |
| {S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш |
| примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, ви |
| знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем |
| ниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што |
| оре наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љу |
| е иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, з |
| рпска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајо |
| рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти каж |
| но, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног |
| {S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— |
| но језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини |
| отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престад |
| је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом ме |
| а-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих род |
| <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И н |
| </p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан |
| аган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p |
| гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је зб |
| од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одм |
| и.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску во |
| једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе |
| оворио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог |
| инином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ши |
| и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде |
| на просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година |
| с ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до гос |
| будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> < |
| ка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка м |
| да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, м |
| гао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза |
| акерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Сим |
| ти иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ |
| ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало ј |
| старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио |
| м Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић веч |
| — Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предр |
| ећ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби п |
| о уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је |
| граду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када как |
| племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забрину |
| ати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За |
| о знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено |
| авно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на |
| м министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по |
| е много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, т |
| је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Нера |
| укао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита |
| е тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} П |
| авет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потп |
| Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава вид |
| А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изглед |
| и Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву п |
| ше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у п |
| умева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага |
| . — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, |
| арца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао н |
| стра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— |
| уно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарин |
| љи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по ово |
| етела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну длан |
| чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех |
| иратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересо |
| ака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе |
| трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за тро |
| м вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу пог |
| "57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не ж |
| е доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се крета |
| јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удруже |
| а му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто |
| адан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме б |
| о, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</ |
| ла садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити св |
| обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени п |
| рнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред напла |
| према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да |
| мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима |
| презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је |
| не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— |
| д хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</ |
| да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се у |
| огу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је |
| тини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ |
| би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније |
| лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, |
| арац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе п |
| ати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био гот |
| ст је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо |
| овори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој че |
| јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седн |
| била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их |
| .</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p |
| купи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синк |
| ен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт ње |
| ог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онак |
| већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без |
| с нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дош |
| гичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови прем |
| и, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте н |
| опом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја |
| је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хв |
| едној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно |
| /head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџ |
| ead> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> |
| се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се |
| уд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави с |
| ила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било по |
| њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата |
| але указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је сп |
| е види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са |
| онекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчк |
| <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око с |
| станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, д |
| Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стој |
| в организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и |
| и у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у |
| да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, |
| сма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> |
| да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еван |
| остављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штето |
| родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помог |
| време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она |
| кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому с |
| ан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чуј |
| непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити |
| ча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побег |
| већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по ње |
| искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истук |
| меја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она |
| у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили ис |
| за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер |
| са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мај |
| то ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одго |
| мо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бег |
| Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ћ |
| p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас см |
| р зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње т |
| нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква |
| у лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила срп |
| ело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јо |
| ном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра |
| , у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоно |
| тукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војв |
| војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су |
| p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрап |
| е мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само |
| оше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом |
| - Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, |
| 203_C2"> <head>ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> |
| 30"> <head>ТРИДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, по |
| е на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Ч |
| мекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је нач |
| и освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској |
| <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салет |
| зговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Дом |
| које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, |
| } Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послу |
| штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> |
| ху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војниц |
| , када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврж |
| , да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на само |
| ЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи |
| а долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте |
| о два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из |
| .</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Св |
| чају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих д |
| ријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали |
| са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хо |
| <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежев |
| у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто бр |
| СЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата |
| и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> < |
| шем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачн |
| х кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска пос |
| еличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су глав |
| ких предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно |
| рад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од |
| а, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви |
| својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљ |
| орећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је позн |
| ења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и уп |
| сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљ |
| се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сир |
| гу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете |
| није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сус |
| добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући |
| епријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле с |
| јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који |
| иском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко ниј |
| ван:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Н |
| саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, ка |
| ека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} |
| тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина |
| ре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софи |
| виснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонит |
| до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од |
| 389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{ |
| ка, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир |
| рио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и с |
| појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Ист |
| ала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скор |
| у и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је |
| Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом |
| не манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сј |
| арање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с ле |
| овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше |
| ити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, др |
| то да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје пи |
| забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p |
| Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{ |
| лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, крет |
| не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у |
| жића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужнос |
| ша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем |
| езује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој |
| >Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је уп |
| досте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева |
| у је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад кро |
| још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана |
| би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“ |
| доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале |
| ила радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијаш |
| ече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас мол |
| краси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> |
| маћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка |
| граду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако п |
| стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држи |
| врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка |
| м топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не мож |
| то се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> < |
| ДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху б |
| ковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка по |
| жевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p |
| <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да |
| кије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи д |
| ше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су по |
| ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и с |
| ао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да |
| га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да |
| ћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење слом |
| Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет в |
| Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том |
| Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} |
| .</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да |
| они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је поче |
| о нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом н |
| обро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она |
| о полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још доврши |
| ти се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама о |
| но док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу т |
| ама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски н |
| руза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Кос |
| је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за |
| не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали |
| јбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши |
| а бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш о |
| b n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег неприј |
| ереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласно |
| ског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њези |
| и да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ |
| спехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти каже |
| > <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци ка |
| те онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстрава |
| етње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да с |
| тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али |
| ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакос |
| га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, пр |
| ка.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада ме |
| крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна |
| ва, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штед |
| је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши пр |
| таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде |
| <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ћ |
| ље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни |
| t="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широк |
| нка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p> |
| ad> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављ |
| робудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све |
| /p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић. |
| рама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једн |
| са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душе |
| е у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} |
| ивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спр |
| тила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> |
| румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p> |
| г његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да |
| свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло р |
| неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше т |
| је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> |
| а вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p |
| руги запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о пре |
| ањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове |
| ваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају |
| и војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Не |
| едну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је рук |
| не.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова в |
| еше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора с |
| тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали |
| е из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има |
| прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војн |
| оста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни њег |
| вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, |
| јатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет |
| ења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graphic" /><!-- Лип |
| > <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и |
| ђе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из |
| , јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није |
| у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је х |
| а је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљ |
| аповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уни |
| и:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој |
| ом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— |
| , за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде н |
| S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакш |
| венкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламал |
| а је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа о |
| ен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабу |
| атедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се |
| онесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не |
| дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</ |
| су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од |
| је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта о |
| та на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе је |
| су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за п |
| " /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице |
| д, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати |
| а, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, не |
| <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу |
| мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га |
| стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрн |
| p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих |
| да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то |
| е доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељ |
| а, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Леп |
| а“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж |
| еља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји сва |
| , да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам |
| Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искренос |
| што успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радо |
| нима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се виш |
| , привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> < |
| огађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрдниј |
| е.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже |
| Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живо |
| четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било |
| негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља. |
| је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јо |
| , али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је веч |
| ена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девоја |
| рса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, |
| .{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио |
| крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана |
| ице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног проз |
| жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подс |
| </p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болниц |
| са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> < |
| „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте |
| довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема те |
| >Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да |
| head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Та |
| јсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје |
| ена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком ре |
| пита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу кисе |
| капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пр |
| /p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер |
| е о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Ј |
| официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога |
| олитику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави п |
| тан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога б |
| нике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивос |
| прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Свако |
| ра о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није би |
| вонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде |
| умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и оп |
| ати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</ |
| та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како |
| и са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њ |
| ња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, |
| црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће врем |
| сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми н |
| је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је б |
| и Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? |
| , и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо |
| осићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему |
| миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две з |
| у држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</ |
| и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p |
| , и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> |
| се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његов |
| њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> |
| је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p |
| тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама |
| оград.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борб |
| а по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опре |
| нџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањен |
| ећ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стев |
| з врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле |
| /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели уск |
| бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као |
| <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јав |
| се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Со |
| радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сун |
| вако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена ( |
| ађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају |
| комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли |
| предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> <div ty |
| е с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, |
| вори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часа |
| усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p |
| умци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — з |
| >ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и |
| дравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју еко |
| чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, |
| аш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачиц |
| убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </di |
| први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их бра |
| екнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано |
| град?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} О |
| знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозна |
| што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> < |
| ободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусо |
| head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разгов |
| о потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне к |
| Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, ал |
| има које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке |
| {S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине |
| кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за |
| на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложб |
| се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> < |
| " /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> |
| чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо д |
| ранца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљива |
| а је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и ж |
| иумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Н |
| ожење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бол |
| ље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојав |
| </p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну |
| <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђ |
| head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са ж |
| ознато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, |
| ранац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра о |
| се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, св |
| ла Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господи |
| љевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном ра |
| ке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сам |
| аш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да |
| нуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем |
| а, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645" /> <div type="chapter" |
| оз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к ч |
| поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци |
| било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, |
| е тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикну |
| па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што п |
| , он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што |
| уве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја |
| ар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од рад |
| адости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се |
| ренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Мо |
| тру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој жив |
| ше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p |
| рећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на же |
| че Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А |
| ла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, |
| шла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <d |
| леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од |
| {S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болниц |
| о у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер |
| а и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> |
| пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, ск |
| је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, д |
| ве и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> |
| мљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, ру |
| аван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Бео |
| а нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова п |
| су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечанош |
| есма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црн |
| езу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан ври |
| марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и позн |
| шина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, |
| је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише |
| о из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{ |
| ели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опи |
| спођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <gap unit="graphic" /> <!- |
| погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанк |
| корно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склап |
| </head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили |
| ead> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„ |
| госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела с |
| узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га о |
| види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катари |
| ијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко пого |
| е чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба |
| н Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њо |
| Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побе |
| ио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му с |
| за Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе |
| /p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p> |
| вече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог млади |
| ледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу. |
| љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па ј |
| ођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у |
| у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да пр |
| одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у зн |
| вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферис |
| гство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша П |
| тишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост жи |
| ноги роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије ром |
| > <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти |
| есрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> |
| Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани. |
| н ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>К |
| да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Врем |
| еволуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то го |
| , да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка |
| p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су оп |
| сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а |
| ана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађан |
| нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим при |
| пове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска |
| или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Кали |
| етачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема |
| .</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p |
| како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромиш |
| великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним ок |
| ајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љуба |
| ио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло |
| <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају |
| е цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеј |
| гова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозн |
| обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико офици |
| ра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p |
| итаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све у |
| ваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све ви |
| мао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак |
| успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше |
| своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову мес |
| огодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете б |
| змишљајући много, примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што ре |
| пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламир |
| иљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају |
| хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} По |
| </p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он |
| грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у |
| а и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наста |
| смеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њи |
| ед вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> |
| ца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити |
| а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен чо |
| вана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>То |
| више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке си |
| .</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу пора |
| иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело |
| >„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају |
| рта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала кл |
| учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубав |
| у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али |
| нат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазар |
| ституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити. |
| ећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабост |
| в кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужи |
| у се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје т |
| ао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему |
| о је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била |
| и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> < |
| кер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стан |
| болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то |
| Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст. |
| лозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, д |
| тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други п |
| вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни докто |
| погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта |
| ad>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Л |
| </p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, ко |
| ам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, доктор |
| кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која г |
| ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му спо |
| на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке |
| алазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо дока |
| згледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на ст |
| На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском у |
| p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђива |
| х, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Пр |
| ародну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под |
| пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се располо |
| пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S |
| почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога мост |
| , озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Ст |
| а (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита |
| ш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста т |
| атским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је т |
| ска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода б |
| </head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујан |
| рпским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, в |
| у и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих б |
| амо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио |
| , која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о |
| .</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступ |
| не.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на к |
| онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад |
| ги је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иако ј |
| раговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онд |
| , и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— |
| новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви |
| , рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и о |
| у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{ |
| т.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још |
| је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту м |
| о сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција |
| лога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи |
| љиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема |
| из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи |
| а не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи |
| дићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се ком |
| ишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћ |
| их се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочин |
| ком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{ |
| је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са |
| ењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стој |
| лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну |
| да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p> |
| ше не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао |
| ма, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле |
| р га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли |
| аваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да н |
| ру, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме |
| шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече |
| лиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону ц |
| ра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} |
| ва запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока |
| са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао о |
| аже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, |
| ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n= |
| д се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у к |
| евићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити сил |
| p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас у |
| о, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата |
| великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно |
| вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњав |
| ка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотиц |
| <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему |
| онеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела |
| ављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на |
| би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога р |
| </head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била од |
| јава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошни |
| сле те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{ |
| те за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породи |
| е могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је н |
| акер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, ско |
| им мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у ка |
| афански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n= |
| разије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су рес |
| ња сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, |
| петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и |
| p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и не |
| премни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте |
| а није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу с |
| играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу |
| а је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} |
| блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} |
| ледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Ст |
| За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина |
| и то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бит |
| <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— |
| ујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љ |
| жете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напа |
| им успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку н |
| у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне рук |
| утњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту ц |
| нићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв пр |
| Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Бра |
| зети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстен |
| ни, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека |
| ма, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио |
| илотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} |
| о рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</ |
| аваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнок |
| то, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није |
| мрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико |
| ица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њези |
| а београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао |
| јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С |
| отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, |
| у.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранил |
| гани стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином |
| на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа |
| p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Што |
| о праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, |
| груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу над |
| горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушев |
| т година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, ст |
| ерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овог |
| е Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" |
| тотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје с |
| читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци до |
| нских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати свој |
| <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху о |
| јни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра |
| на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки |
| > <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног |
| <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру |
| апоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међ |
| </p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг неп |
| колицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који с |
| и читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића |
| ред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама |
| драговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису мог |
| реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило |
| љевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на |
| а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се прису |
| а, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и п |
| ћ, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.< |
| же се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет с |
| По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао ту |
| рпства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и и |
| стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у о |
| тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задр |
| беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испреки |
| нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху |
| ећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био |
| пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божа |
| рата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених |
| радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог |
| очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна гр |
| искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког вре |
| малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух |
| /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са п |
| е.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо |
| -Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још |
| то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше |
| и једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, п |
| ед осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Ни |
| положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утвр |
| ој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у |
| вади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, к |
| ли кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били с |
| е ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од |
| рострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време |
| ажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оно |
| нарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, |
| зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз к |
| ка.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стаја |
| не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље |
| у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буд |
| ла поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од |
| ихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непог |
| онеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор |
| рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> |
| о Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако о |
| ке.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него |
| ав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата о |
| же остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарл |
| тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим с |
| м, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете |
| иморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Примор |
| ања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње п |
| ћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком |
| озвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, |
| сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p> |
| рганизатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. ок |
| страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује р |
| {S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер ост |
| у све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан |
| су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> |
| њени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</ |
| ило.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији |
| и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху н |
| задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</ |
| је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупи |
| присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју |
| улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је би |
| је беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт |
| n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га |
| ки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако |
| псадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране п |
| толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у С |
| Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочи |
| !{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p |
| бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p |
| <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> |
| ити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло |
| о кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино. |
| ру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза. |
| дала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они |
| час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>З |
| <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> < |
| залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са в |
| тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза за |
| тече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за трену |
| х извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ов |
| лексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд тру |
| к говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Бех |
| са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше д |
| амације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ра |
| а почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С време |
| а.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојник |
| јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне с |
| црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још |
| ине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће |
| егати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положа |
| рнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да с |
| аља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на |
| друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити |
| ед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више о |
| Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало |
| њали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш |
| писа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али св |
| е почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у соб |
| обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које бе |
| > <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На |
| анка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писн |
| ајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се |
| ом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди |
| е унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је н |
| S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне б |
| човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.< |
| му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак жи |
| чун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му |
| тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p |
| трана.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући |
| а то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> < |
| и наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у |
| ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малог |
| :lang="DE">Land der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута |
| ни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и однос |
| у рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече |
| p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једн |
| а, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, |
| инама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Срби |
| вања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на бе |
| пско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезин |
| учати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p |
| рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смеје |
| рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и |
| у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми |
| могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237 |
| ошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истин |
| здањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ ј |
| Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фиј |
| дном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао н |
| дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, ка |
| <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као при |
| арабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где |
| о знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p |
| тедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јурише |
| да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џепо |
| е у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори в |
| вечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи ниј |
| га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а п |
| догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црн |
| >Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, |
| ји баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разгова |
| ром, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилик |
| одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о п |
| е могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, |
| <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онак |
| ју, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш |
| > <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими |
| овориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад о |
| ошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, вид |
| , на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одго |
| <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватил |
| и жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњ |
| њетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, ка |
| отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекл |
| кот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болнича |
| пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа не |
| којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беш |
| т часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, |
| а тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су |
| е изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше |
| рад уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{ |
| храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под |
| езиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се |
| .</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у |
| ри бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, |
| ру још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, |
| браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне |
| обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потишт |
| улост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда |
| ет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога р |
| код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смер |
| ечена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови. |
| ом рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Н |
| чићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милан |
| >Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију |
| љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој ш |
| година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, ома |
| иле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала ниј |
| мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писа |
| пали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, у |
| нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове |
| >Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко глави |
| /p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и д |
| њу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њез |
| p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док н |
| телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко |
| е у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање |
| а прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав њег |
| поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше |
| .{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се ниј |
| рши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана |
| дмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је |
| .</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, |
| написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљив |
| уди су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личнос |
| манова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, они |
| казујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади |
| p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре |
| <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде |
| нка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу у |
| е, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже |
| Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, д |
| тегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија |
| ед војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кр |
| а дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја |
| ха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само не |
| ажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на т |
| Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је би |
| без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на ње |
| о им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него му |
| едно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у |
| озно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће |
| лободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У т |
| били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута |
| пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је |
| т у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо прит |
| /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотели |
| јевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се м |
| трина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд б |
| енеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, |
| уја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и поле |
| амени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Р |
| аступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у кој |
| да налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху ј |
| ма домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је |
| ајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина |
| на девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и |
| им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко |
| ђајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском |
| ре везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одл |
| ли у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би |
| адном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише с |
| турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило |
| ства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је |
| раговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих |
| а смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S |
| предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би |
| оће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати н |
| тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре о |
| отелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве пос |
| ан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати |
| куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржа |
| ревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врат |
| е им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала |
| тпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезин |
| најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије |
| евидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је доти |
| минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем |
| а-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нат |
| ованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је с |
| она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунак |
| е нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена врем |
| унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако в |
| бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао |
| о небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, |
| .</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу ови |
| едино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше бе |
| е враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад с |
| сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је ње |
| огом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, ш |
| /p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и |
| сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је изви |
| ини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручав |
| своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино |
| ве преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ д |
| рава ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључани |
| p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, |
| , била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним |
| познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тр |
| чић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобн |
| у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слаби |
| рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радо |
| из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђу |
| , те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао |
| боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ћ |
| Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика |
| оварати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време |
| .</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехоти |
| јају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над гл |
| мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих |
| подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан. |
| о његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше. |
| ором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас |
| де ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто пос |
| се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} З |
| вљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да од |
| д сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српки |
| осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што б |
| оманду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да с |
| !... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се |
| Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити |
| ику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле. |
| ачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и |
| рише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не |
| а.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога бра |
| Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабос |
| току зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се ра |
| ог одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за ра |
| аљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На |
| црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и к |
| ма иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога |
| олазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре |
| ве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних по |
| дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фиј |
| ћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путе |
| ју принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку р |
| на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, н |
| еранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несре |
| аспитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала ма |
| га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и наг |
| ше никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је |
| тиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлиш |
| руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојно |
| н тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хла |
| ети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>П |
| <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме |
| гледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ |
| лаве.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> |
| вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све |
| p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код |
| јући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, г |
| е и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи д |
| тој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни |
| >— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стра |
| свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" |
| на магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећ |
| врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду |
| е, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умо |
| ер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријате |
| ири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писм |
| тојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, је |
| екиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он вик |
| ећ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева |
| ичајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, |
| гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и |
| ја читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само сва |
| осле подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не из |
| ста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из инос |
| тала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p |
| ци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један |
| покој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} |
| држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} |
| рним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у ка |
| рчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке |
| ексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружен |
| је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто жив |
| ио је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Ви |
| а и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и |
| ио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде |
| у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када |
| а право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да сед |
| осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те |
| један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, он |
| једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: |
| продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајл |
| ете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи |
| , без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јован |
| Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо ј |
| одитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јо |
| е у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторо |
| о дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе |
| да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — |
| е у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> |
| атру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{ |
| ејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{ |
| ри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви о |
| лга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жанда |
| лишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу т |
| аши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарк |
| ла би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на с |
| нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за |
| му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p |
| амисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти |
| м ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату |
| је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те р |
| ко би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам нав |
| инђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње |
| за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете |
| ну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у |
| ворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на |
| је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће го |
| краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и |
| би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она |
| и тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити |
| јанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно нос |
| а три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову |
| и, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се |
| м, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне млад |
| о, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не |
| ма.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности |
| мети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p> |
| н сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се |
| оба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату |
| ја огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жало |
| Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n |
| рт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједн |
| важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то н |
| ај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад |
| патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свако |
| ем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се повр |
| , чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас н |
| ешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук |
| ка-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, |
| е се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож п |
| другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада |
| вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога |
| ипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да |
| се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао |
| нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију |
| ата венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када |
| ици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права |
| >С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској |
| у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мен |
| испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са стра |
| лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Ње |
| и је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каж |
| и се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, |
| у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошло |
| свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{ |
| у когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у |
| S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе |
| да послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид |
| оби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати |
| p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, зб |
| хова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица |
| теријала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао с |
| Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Кат |
| пут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, |
| х речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина примети |
| е задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори |
| p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<tit |
| а њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изја |
| ојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаран |
| рави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите |
| /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанк |
| у распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изг |
| ај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Ми |
| Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топли |
| ући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у дру |
| лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио |
| је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем нов |
| опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И докт |
| поведи, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђ |
| адојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једн |
| в Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само поб |
| ажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио < |
| нети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и ст |
| вари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, |
| та сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама |
| и, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није |
| ењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути п |
| поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план |
| ванка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све с |
| е покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које |
| } Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</ |
| и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота о |
| се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво с |
| часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летими |
| е буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када |
| , јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу П |
| овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прек |
| а-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ |
| чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p> |
| као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту |
| ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога плат |
| службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рат |
| да би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да ј |
| од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веров |
| чарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С |
| уку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни |
| ила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> |
| ећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од |
| >— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио ј |
| оменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да |
| а нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли шт |
| гинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос |
| у споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, |
| а помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако |
| >— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако м |
| је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је уче |
| и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај ма |
| естринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да |
| е брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не |
| не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <p |
| ко баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је |
| о својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ |
| себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и |
| је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} А |
| живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућ |
| , није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где |
| и о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад ни |
| то сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?.. |
| па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста нов |
| во:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да |
| утиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И |
| дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору |
| ла ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку в |
| рицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и о |
| аше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци |
| астицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жал |
| је познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> < |
| нога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у тра |
| центрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n |
| сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на в |
| у.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми |
| вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, |
| ао велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p |
| напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би |
| а појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Усп |
| лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца |
| твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас |
| ате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, |
| тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, ш |
| ревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, в |
| екога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што д |
| израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, св |
| збојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стен |
| пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— К |
| се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике пат |
| јним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ра |
| лничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешн |
| којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, о |
| а шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило |
| јом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она п |
| ив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузм |
| о бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју с |
| би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се ср |
| је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео с |
| са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о |
| е и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја по |
| коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни |
| тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По |
| S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је националн |
| мо волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот р |
| p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{ |
| рекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих |
| рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече гос |
| а добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, |
| у, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модри |
| и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, м |
| ели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случ |
| више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> < |
| чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb |
| , као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраг |
| е и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога |
| ушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам конте |
| вих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да |
| зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватр |
| њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само н |
| p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу |
| ни га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њем |
| рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману |
| му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобич |
| сти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере |
| боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Дво |
| ар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родите |
| да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку н |
| атарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми с |
| атарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љу |
| љубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина. |
| : може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А шт |
| га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведо |
| >„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не |
| се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични |
| вакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, ва |
| тава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда |
| на, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побоја |
| епа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћ |
| Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге. |
| Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека п |
| тавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за т |
| мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги |
| е силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; зна |
| остао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде |
| ности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом ж |
| е то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами |
| могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> |
| а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, в |
| ових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет |
| а политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, н |
| д, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{ |
| иш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, посл |
| а.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати |
| тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, |
| у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја ум |
| и за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга |
| би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставим |
| могли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се прими |
| и други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствен |
| ју, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име |
| рио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би б |
| о се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу т |
| тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, |
| н и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S |
| ој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На т |
| мисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цига |
| мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Сам |
| нуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но |
| молио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење |
| ..{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама им |
| ?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже м |
| алом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су п |
| , које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не поко |
| наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен |
| Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> < |
| из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам б |
| да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није в |
| краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скад |
| ђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда п |
| да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништ |
| м сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чи |
| љу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није про |
| убоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и |
| јућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му |
| </p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује |
| ске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који |
| е с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У |
| у одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих |
| ишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> |
| који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p |
| бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не |
| вима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После кр |
| } Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас |
| ђе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Ра |
| промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и а |
| уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, ост |
| кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није |
| и Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Бео |
| и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почет |
| сле, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је њего |
| — И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивос |
| схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег ме |
| да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо пла |
| Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је сам |
| .{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, г |
| евојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведет |
| е је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радо |
| би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, нав |
| } Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја |
| , а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не |
| о је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговара |
| отрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом |
| без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он ми |
| 97" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном с |
| осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је пре |
| олајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да |
| ав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Ба |
| то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади а |
| у, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у |
| да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?. |
| укао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није ис |
| а евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности изб |
| ује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице н |
| заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом п |
| Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Тур |
| Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћ |
| више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне ј |
| ћа да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је О |
| трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави |
| она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Руко |
| по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p |
| о!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о том |
| и свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времен |
| си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја |
| у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се н |
| ренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор |
| кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна б |
| че:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разг |
| егова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с |
| м, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заи |
| да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се |
| оме, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико ј |
| S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове |
| више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли м |
| их.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> |
| не, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели ов |
| а се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, |
| ки.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у св |
| би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедно |
| е би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p> |
| >— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} |
| ла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; у |
| ошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето |
| ко Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад с |
| улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаш |
| ске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што н |
| решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изаб |
| је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао к |
| Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није |
| нско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што |
| били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо ј |
| че господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:< |
| тава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да с |
| ође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био т |
| ањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стр |
| жена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једн |
| ан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед д |
| ла против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да |
| .</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" / |
| бу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих мог |
| Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још д |
| се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло и |
| ћи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, |
| у је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и |
| дан члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осује |
| ра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом |
| о?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за |
| не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у |
| речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ва |
| је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А |
| но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети |
| ање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговара |
| сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, нег |
| ожи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још |
| би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, а |
| аламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о |
| ејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко |
| - Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман. |
| } Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама |
| не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благосло |
| га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за др |
| а када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је поз |
| великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као в |
| вом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде нанов |
| и постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Ја |
| е, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у жив |
| ђо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали |
| темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену |
| ављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за посл |
| сићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседни |
| век са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породич |
| доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она |
| p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p> |
| амо иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> |
| , а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад |
| ну баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег |
| > <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реа |
| овни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда. |
| p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао раз |
| домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} |
| на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла |
| ушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би из |
| му, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> |
| сле заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно |
| би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио |
| а већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, как |
| еље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га о |
| <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнеж |
| Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо |
| да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазил |
| еститке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на сам |
| а земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих |
| људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Т |
| ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хај |
| а позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца |
| етре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша |
| , које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> |
| p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он |
| о опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у т |
| цао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак |
| и било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свисну |
| ије топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема.. |
| у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби |
| ексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p> |
| Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, н |
| о би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпан |
| .{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— К |
| скама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао? |
| и тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се |
| а Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, |
| од их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило. |
| већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стри |
| тар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе но |
| — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из |
| Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске к |
| ва-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А к |
| савају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сл |
| тварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је |
| ојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покриваче |
| н је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народном |
| у.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и |
| .{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, |
| — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то о |
| је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи. |
| :</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече панду |
| радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле ми |
| агда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој |
| в изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто |
| .{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначк |
| да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и њего |
| а, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио мој |
| ици свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу гл |
| > <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>А |
| p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас т |
| — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко прит |
| .{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских го |
| цио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади |
| шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у ту |
| послетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и њего |
| ог гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиро |
| шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и |
| >— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и |
| ри Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бо |
| је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена |
| , мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Теш |
| што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем |
| крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чу |
| би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак чове |
| о за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш дос |
| ло.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, |
| е ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе |
| а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска |
| /p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га |
| ога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, |
| као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> < |
| м животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми |
| рнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap u |
| а неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким с |
| етљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшај |
| — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати ка |
| че:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо |
| о замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну р |
| ш пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети |
| свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> |
| последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога |
| } Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити п |
| што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели |
| оју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они и |
| евима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше |
| европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а |
| полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне |
| ри поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоно |
| сној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја? |
| чаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неп |
| p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за |
| ија, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Н |
| рне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, |
| е ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узро |
| рло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је |
| да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека |
| тови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким п |
| e>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.< |
| нџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчин |
| арали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, ј |
| шени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала |
| асни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи |
| али су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставил |
| </p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се |
| p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго што |
| мену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је и |
| вирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га и |
| је и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, |
| лико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И |
| ке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар М |
| н, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим |
| се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичар |
| ај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога м |
| резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> < |
| е Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли па |
| о Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, |
| пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, как |
| и ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p |
| и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да |
| нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини |
| елике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у пита |
| славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник ско |
| ому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје оч |
| Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пу |
| ко би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, к |
| ат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је ве |
| .</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> |
| ају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундроман |
| ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да |
| овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја |
| в, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајк |
| ваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Др |
| к не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски им |
| аборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла |
| То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе |
| Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, |
| испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом ду |
| ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе р |
| и и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — |
| ио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ |
| > <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, н |
| дну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини |
| болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у |
| , у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> < |
| сети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предс |
| ведио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверуј |
| понирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{ |
| о да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше. |
| уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас н |
| туд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626 |
| уо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до проз |
| ја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> |
| p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната |
| ко је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно |
| е показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када |
| би ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га м |
| имамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њ |
| ело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— |
| и овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а |
| е прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, је |
| г тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишин |
| сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овак |
| ер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, |
| е да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, ал |
| рисуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби |
| а и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.< |
| наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и |
| Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгуб |
| је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају |
| ре може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само тргова |
| ј смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део жур |
| један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принет |
| у пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арна |
| рет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротв |
| исмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога |
| аци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања |
| е је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредно |
| момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p |
| , да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберк |
| среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непр |
| им контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће д |
| табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А ш |
| напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао не |
| ога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом о |
| неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао |
| ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање офи |
| ко, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за ов |
| би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онд |
| арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, |
| могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције мор |
| размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мисли |
| „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би |
| нао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије |
| саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царст |
| о библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири еванг |
| "1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</ |
| вео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који |
| време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама |
| обројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> |
| је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ј |
| воту, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане |
| срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разуме |
| посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта |
| асвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, кар |
| да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у ост |
| спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допад |
| ључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено |
| како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мо |
| ица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према |
| само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су |
| је, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно |
| астичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега |
| де преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А сн |
| о бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрим |
| о мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка |
| ађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на |
| p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега ос |
| помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отво |
| по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика пр |
| идесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На |
| поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а н |
| /p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштањ |
| тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе |
| ик, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназиј |
| аву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не б |
| сао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне ом |
| p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру |
| бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке |
| а школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта |
| .{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене |
| е Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није |
| аслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже |
| : да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter" x |
| вника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жеш |
| кнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које б |
| ла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако |
| хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим с |
| и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Ал |
| и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Бо |
| е отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> |
| ста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> |
| ати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засу |
| бону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунц |
| н на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значаја |
| село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под |
| хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у |
| реде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“ |
| и биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као |
| о чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у круп |
| икола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на ње |
| асио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијах |
| > <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма |
| читала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па |
| маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до д |
| олим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће б |
| >Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те |
| није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, |
| стру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештав |
| т, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша |
| p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, |
| ивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се ч |
| штву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тог |
| м је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели. |
| Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљ |
| је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише |
| трах уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> |
| црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи |
| топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела |
| ланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво з |
| чна, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене ј |
| ша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што |
| {S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоста |
| и сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила |
| ознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је ро |
| њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарк |
| а напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор |
| си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој |
| а Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Има |
| е:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о наши |
| <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капет |
| вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да |
| Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, |
| p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској в |
| ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Пра |
| а је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских ос |
| ла је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар ј |
| епо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути ш |
| ади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред по |
| се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде конач |
| S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" / |
| живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор н |
| ј тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у |
| никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка |
| рема једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститу |
| и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, г |
| цом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, |
| на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта |
| револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу пр |
| једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на кака |
| } Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем |
| за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког |
| ли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, |
| све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не зн |
| ила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тр |
| а има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Сто |
| е.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са ма |
| е.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје |
| у својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није |
| ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће |
| ни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, |
| гледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој |
| .{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је |
| е на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њен |
| е ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да |
| ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — |
| ашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој |
| менуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих д |
| као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Ско |
| — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја |
| ј вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побрати |
| а је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол |
| одозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, го |
| а Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</ |
| рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} |
| а и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење |
| >Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је о |
| њига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Н |
| нији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнеж |
| поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мези |
| ку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту г |
| смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако пис |
| и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта |
| еха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници |
| према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси уз |
| етна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да |
| снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом |
| на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачу |
| p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски м |
| е Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из |
| ећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријате |
| ет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Ус |
| мах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и |
| <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се |
| p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил |
| ког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у |
| олео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој по |
| се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше кара |
| вако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма |
| једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју |
| е можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљ |
| > <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> < |
| ло у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски |
| а седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић |
| ственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро па |
| народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Т |
| од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисл |
| је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и |
| "210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на об |
| /p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални |
| а шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена |
| угога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници |
| вско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије ј |
| ени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, госпо |
| ој грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око ут |
| се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављен |
| е и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим уши |
| лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и желе |
| и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако |
| аповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе за |
| ркнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контрас |
| да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да |
| кну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу |
| м.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеван |
| Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>По |
| фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n |
| крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Д |
| лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су |
| омогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А з |
| том рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погину |
| атељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом команд |
| вратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за ср |
| >Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цр |
| е речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове при |
| о је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнеже |
| појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су прем |
| у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дан |
| >Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, |
| .</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за |
| о сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши в |
| али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Бил |
| р је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и |
| о“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико санду |
| риза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се пр |
| ксиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинк |
| <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је см |
| уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала цр |
| Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, ал |
| , стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуг |
| </p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај с |
| а крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозоф |
| </p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била |
| је коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двој |
| ремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увред |
| мо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми јед |
| која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она прол |
| пљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим в |
| Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>По |
| <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, приби |
| ка-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио |
| своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу ва |
| Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало |
| но, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је посто |
| већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{ |
| државају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и |
| је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светис |
| S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>А |
| еседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болес |
| дупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до н |
| сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p |
| нила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, |
| ву и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање ро |
| ици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назв |
| атарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље срећ |
| а вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопст |
| чно рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, |
| пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајн |
| .</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Докт |
| ш пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од |
| а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Но |
| оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душ |
| је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала један |
| ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је нави |
| о своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силн |
| што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срц |
| погоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису |
| руђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је треба |
| ојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вече |
| ао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказ |
| коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни нацио |
| опа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка сти |
| ници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p |
| видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у |
| н, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неран |
| шка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одгов |
| била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју |
| оја те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љу |
| пе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме |
| брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је с |
| радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола |
| ти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес |
| о други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> |
| државаху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се |
| p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да |
| није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међу |
| тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приред |
| тизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће |
| о се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се ни |
| боко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово м |
| донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није р |
| е, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје |
| лазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно |
| а-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика- |
| у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе |
| тојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића |
| <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у наме |
| ампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према балканским савезни |
| твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, |
| сапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отх |
| таринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план њег |
| >„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад |
| ст о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде ве |
| ри томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па по |
| за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице плам |
| добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је |
| ! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је |
| теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњ |
| е била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара н |
| познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Д |
| освојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом |
| предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никол |
| авности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада с |
| си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Неди |
| ета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита не |
| одатака ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам |
| то моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А са |
| епу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ру |
| а ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лул |
| е од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри му |
| и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син ј |
| > <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати |
| еизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово |
| као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије |
| кој лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Поста |
| ек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине ви |
| ки враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где |
| <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> |
| е без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и |
| ла до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна пи |
| им лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није доп |
| — Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милоср |
| док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триум |
| </p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утица |
| овеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замер |
| е, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који |
| >— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и |
| а Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краст |
| железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен |
| мала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску |
| под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живо |
| о прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка с |
| и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са ста |
| та мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— |
| је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћ |
| ка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољ |
| езина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зе |
| е на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћал |
| а дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била с |
| че, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је ли |
| Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијаке |
| њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај |
| а, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати ра |
| у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стој |
| под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и мун |
| кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, он |
| ије заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа |
| жегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хо |
| а-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо |
| девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкас |
| гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали |
| , она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.< |
| храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у кој |
| на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху |
| о, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чи |
| Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она ј |
| је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се према њему опред |
| да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору |
| неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем ру |
| икама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских мета |
| повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешт |
| лао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не вр |
| >После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На мно |
| што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она |
| бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, до |
| ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па к |
| јом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap unit="graphic" /> |
| вих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стра |
| не парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана |
| стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта с |
| рана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка ду |
| и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се |
| ада се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла неп |
| када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter" xm |
| атарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> |
| <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала |
| рава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су г |
| цезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев н |
| ило још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} |
| /p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно н |
| ислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лиц |
| која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А |
| е није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале с |
| ду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих |
| пама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конфере |
| а диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом |
| ахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из о |
| у ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитск |
| Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претрес |
| ромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве |
| аставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљен |
| } Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што ј |
| <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сет |
| који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велик |
| ла у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало че |
| е на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била ј |
| џа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: |
| ркнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозо |
| вари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} |
| , пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама |
| Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Ка |
| полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новин |
| укуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p> |
| јаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био р |
| ц носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленск |
| атарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај |
| ас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стра |
| српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили |
| ирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика у |
| лт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли д |
| ио обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{ |
| даној кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка |
| {S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што т |
| /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је |
| турна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време |
| рена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — уверава |
| и казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с |
| узећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скриве |
| м стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за |
| огодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће |
| и пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила св |
| да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p |
| рсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — пон |
| ше места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{ |
| би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; увер |
| брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле |
| дици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p> |
| кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва г |
| и.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадил |
| не новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државно |
| ди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључе |
| у једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у чети |
| очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где |
| ко било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену п |
| анџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живкови |
| А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за |
| м своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним ст |
| у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> |
| ји у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, пор |
| вима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су |
| ремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на в |
| и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересов |
| } Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло |
| дном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних |
| <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — ко |
| преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита |
| е од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне ја |
| анства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам от |
| абусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање ј |
| има линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузме |
| } Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, |
| мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је |
| знавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запит |
| се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Пола |
| ли, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су |
| седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колик |
| но здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и |
| м сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насм |
| исмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква с |
| топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостав |
| их, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и |
| е пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове |
| ом предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи и |
| према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска свој |
| ли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и |
| а на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а од |
| вде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} |
| анске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транс |
| кан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристан |
| у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно |
| мао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p |
| ораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према |
| о наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцим |
| p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су прове |
| Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., а |
| тово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се |
| о су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Дане |
| је и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојан |
| то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуко |
| кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дош |
| розорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чис |
| зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, |
| крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри кло |
| о.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иа |
| иповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је с |
| е добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема ни |
| смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p> |
| сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест |
| ари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у неср |
| ржавници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покуша |
| ену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једн |
| о његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закук |
| се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неогранич |
| узели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су из |
| не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу |
| повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи |
| и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих зап |
| или.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после |
| војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводи |
| авити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће к |
| ење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> |
| аћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице |
| , узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жрт |
| велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху пост |
| имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђе |
| а те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на ст |
| и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били уда |
| , други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико ки |
| , па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престо |
| најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свет |
| угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> |
| <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p |
| жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S |
| ац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто |
| м, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а |
| е у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и |
| оброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље |
| јмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или н |
| ичне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључ |
| пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, |
| њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу |
| <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучуј |
| <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његови |
| војка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред в |
| S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности |
| то је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким |
| стина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> < |
| ви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, |
| ло?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— |
| и.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Как |
| ва цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић с |
| вом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операци |
| у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких изв |
| агом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пу |
| ту.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио |
| о је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту с |
| у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао |
| одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Го |
| смоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ пис |
| ад сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса и |
| е новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампани |
| риличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, |
| ји, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог |
| е пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, |
| .</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним |
| олико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни н |
| била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су ра |
| донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:< |
| против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, |
| та би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на пис |
| и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити ка |
| рави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља т |
| .{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p> |
| ио ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, |
| е клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} |
| , дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Н |
| егматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви |
| он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати с |
| не.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоц |
| ају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке боле |
| е престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српск |
| рала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз |
| на у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа стра |
| локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завеза |
| ана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило |
| ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о |
| та!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме |
| ку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Ка |
| ојим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њи |
| . јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у сел |
| , ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар |
| у рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отиша |
| мао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдс |
| неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље ви |
| стурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна рав |
| тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба |
| е лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру |
| аја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врат |
| е.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p |
| заревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народ |
| слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и |
| и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p> |
| озе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, је |
| редају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но |
| отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да |
| српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p |
| немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, к |
| та, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја |
| х оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под ово |
| ео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Е |
| одника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажниј |
| о не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагле |
| ију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, |
| а га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајн |
| > <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце рас |
| х, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у |
| ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S |
| и и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа бито |
| ка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, д |
| богом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap |
| лила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за |
| га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред |
| вали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су |
| твар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за |
| је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> |
| брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја |
| упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.< |
| отле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p> |
| мо то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“.. |
| им Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем |
| е, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше |
| руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја |
| е опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржал |
| ер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали |
| окаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изр |
| ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја м |
| нка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој вој |
| м је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше з |
| p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и ле |
| рвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на о |
| сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кре |
| — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је по |
| зили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређ |
| а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени о |
| више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки |
| рпског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало н |
| тавили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> |
| , па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад |
| речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти и |
| и још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавш |
| ће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ру |
| и ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није |
| лија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом три |
| ованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мен |
| воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разг |
| еху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта |
| ошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже |
| рати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за с |
| љима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, |
| олаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу д |
| ложај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме д |
| се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; |
| обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом |
| ио је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ј |
| трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрен |
| а копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњен |
| што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Соф |
| е смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о парти |
| било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријате |
| толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној |
| иштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан бр |
| проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: тр |
| чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах |
| може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећен |
| ца паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, вод |
| ики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарков |
| рес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас п |
| од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела ка |
| ике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођ |
| илазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слу |
| ; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| е, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби ј |
| та времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> < |
| на и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Глав |
| дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши |
| а гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне |
| око, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запит |
| ди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече |
| и, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао а |
| ек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{ |
| ца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебал |
| ако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељск |
| по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, |
| ошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би |
| <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p |
| Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан са |
| } Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Рад |
| е то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Госпо |
| топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 м |
| е дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једр |
| кову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом |
| ао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам |
| је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преб |
| /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође |
| им природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како |
| ињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили чес |
| је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, ње |
| ло, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом теш |
| ире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешко |
| се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој бра |
| мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету |
| не псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, зна |
| обијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и с |
| и ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n=" |
| позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе |
| вати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међус |
| е Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, |
| догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар о |
| /p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.< |
| </p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разгова |
| моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног н |
| јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имат |
| но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с к |
| не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз. |
| изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку м |
| рави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла жив |
| ој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су |
| е почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Ми |
| своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили. |
| ца, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају из |
| сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете прот |
| е дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госп |
| е у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> |
| ила најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, |
| , разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину |
| о чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је |
| <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако вен |
| Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експло |
| , па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="20 |
| а створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</ |
| њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> |
| са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те |
| жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p |
| се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало н |
| се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се ја |
| сте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</ |
| атраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{ |
| о као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и |
| емо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ |
| мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па п |
| би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазн |
| ран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас |
| ви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватр |
| в мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да ј |
| асвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијан |
| ели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p |
| ешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брат |
| су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у п |
| х, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам |
| ислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада ост |
| ворише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које |
| на, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити |
| високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, ал |
| о.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећ |
| логе за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима |
| рковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p> |
| и живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по мо |
| </p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичниј |
| шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је |
| ле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је не |
| ра бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпри |
| ата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци |
| ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Н |
| ти дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би |
| сподина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писа |
| лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина |
| кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају |
| ки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у тако |
| Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер |
| е.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и сврши |
| уги пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мо |
| буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патри |
| {S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у |
| unit="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа |
| биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати |
| положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити сила |
| омите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак н |
| на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне |
| foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арна |
| риш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уст |
| је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздан |
| ловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачун |
| раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> < |
| заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом |
| ој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости ј |
| аповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морал |
| оспође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, к |
| , морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневн |
| ера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку с |
| а се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положа |
| један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских офиц |
| таше у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="21 |
| су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих опи |
| текоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Сп |
| едеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12 |
| се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, |
| да у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>К |
| рпске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугар |
| ије, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник |
| ву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће |
| /p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и б |
| ћно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је |
| .{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукр |
| ском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим |
| јковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:< |
| о, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш |
| е краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје тр |
| писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у |
| ред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у |
| евић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта |
| жбе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло ин |
| ало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз |
| ји и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, |
| , који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> < |
| седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим |
| све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> м |
| <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је |
| х саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анекси |
| е малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до |
| ри.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио |
| ућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јова |
| заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид. |
| </p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо напра |
| пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p> |
| епи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="2 |
| ама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p |
| ешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“ |
| главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да ј |
| те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је ст |
| рено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и г |
| . и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је би |
| нов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у чети |
| е са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био |
| знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, < |
| рентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је |
| „Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" |
| еселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се пров |
| {S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да |
| кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво в |
| , био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала д |
| ад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— |
| карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је |
| ема овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S |
| оја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, не |
| ида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је |
| >— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитива |
| и могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и бац |
| поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљи |
| оја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p> |
| рте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> |
| жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његов |
| .{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p |
| p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лаза |
| а краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак до |
| бијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска арти |
| вије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из |
| ан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио |
| а?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило |
| весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здра |
| ата и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, бо |
| ром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} |
| ћање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није мо |
| .</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" / |
| г тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њ |
| а пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</ |
| јама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао |
| дили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подост |
| ни.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му |
| еочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> < |
| >Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, |
| тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себ |
| дин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болн |
| н официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{ |
| чна погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску |
| ци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — ко |
| само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе |
| емо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе |
| ожда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би |
| живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огро |
| </title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса |
| манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искиће |
| адром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, |
| итику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p> |
| младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Не |
| вши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да |
| ти у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да н |
| време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ с |
| приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb |
| на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, за |
| <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у живо |
| ока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво п |
| ислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријал |
| лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао |
| у је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крв |
| ика и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну |
| енутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин |
| а је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> < |
| сан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршиј |
| зменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору предста |
| ге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се |
| и све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родо |
| крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На је |
| >Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта |
| у силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да |
| , пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом |
| ном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи при |
| мерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрт |
| никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њег |
| те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је |
| — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, поже |
| али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово |
| и ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћева |
| тор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ћ |
| ац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога от |
| д Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сва |
| ри.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је |
| са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, |
| града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она х |
| част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се о |
| рђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан |
| нко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку. |
| , да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.< |
| </p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изо |
| отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је |
| дређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни п |
| се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред |
| чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен |
| лавним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једрено |
| притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је |
| о нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умр |
| падао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочек |
| ом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи в |
| доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки слу |
| , мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је |
| изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, |
| е била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем |
| Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ |
| разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет |
| ине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. он |
| а отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљ |
| ао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам |
| а је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да елект |
| олико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар |
| собине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је њего |
| а, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једин |
| што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута |
| говић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да |
| </p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упу |
| ; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само ј |
| ду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудил |
| раде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Вазду |
| тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављ |
| услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања |
| и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, |
| чини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, |
| озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех зад |
| .</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само |
| славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под иг |
| то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на сво |
| душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији |
| товања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од по |
| ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Че |
| штва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе |
| немиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поре |
| бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p |
| коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детект |
| државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, н |
| знаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове с |
| свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да |
| вима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ни |
| епирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p |
| Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> < |
| ога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале бех |
| овити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати |
| /><gap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па |
| ноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко л |
| и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај. |
| сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потреб |
| акако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</ |
| ојим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра |
| оман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ |
| амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше |
| } Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из д |
| ном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стаја |
| Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима |
| .</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог т |
| p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> |
| „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, |
| ановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то виде |
| p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и ко |
| /p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачу |
| би.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апс |
| о мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети кра |
| крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш |
| бодиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Сто |
| } Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобо |
| ина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ств |
| анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Миха |
| е.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где |
| д рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељс |
| а знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати |
| са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ст |
| твом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа н |
| г честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n="48" /> <div t |
| да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код своји |
| а.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте каракте |
| пољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао с |
| , то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе |
| ка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, |
| е на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога |
| арио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно п |
| имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота ма |
| ити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у гро |
| руговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Нера |
| да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раз |
| он жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Ми |
| је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дош |
| ту остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере |
| тво учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који |
| едној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрен |
| а човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет ј |
| беркнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После |
| доше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилиј |
| о био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па д |
| вићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непреста |
| еоградској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред вра |
| ију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Н |
| .</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици |
| дсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у д |
| у београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драш |
| криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта ј |
| ички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Исп |
| грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви |
| јанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше р |
| потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гав |
| та изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном п |
| ојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника њег |
| е крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени |
| певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме к |
| преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољ |
| за је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му |
| ртиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји |
| да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељ |
| јанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја |
| ла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га |
| , био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Нара |
| едострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и ње |
| Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио |
| да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, ка |
| и бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба п |
| је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очи |
| ; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и чит |
| клим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости. |
| један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу прод |
| ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не с |
| вентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио |
| мбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Обе |
| , него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Него |
| у свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други |
| и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика рет |
| кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кав |
| си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини |
| но је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> < |
| ш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на тел |
| ти, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</ |
| вог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> < |
| о?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и |
| од Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад |
| јатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, |
| ловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„ |
| да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — прикло |
| ко.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?< |
| оларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао ув |
| да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик |
| мело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од лис |
| понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том вр |
| авале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге |
| срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналисти |
| p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна. |
| ле свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче. |
| о видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао м |
| нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (доз |
| p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.< |
| им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас |
| ите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369 |
| да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, |
| /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Сл |
| о стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој |
| о.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она |
| > <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године |
| ра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изне |
| о, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пор |
| ознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p |
| а се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег сел |
| ј пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмо |
| ао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није м |
| а је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским кр |
| је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} |
| ла на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обаз |
| е, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да л |
| скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у |
| утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам ј |
| је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="3 |
| аплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он |
| дником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан би |
| ом је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија н |
| воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради |
| а у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно |
| едника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да |
| .{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то до |
| јурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вес |
| шивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке д |
| е црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску п |
| а врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је сам |
| аја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</ |
| кој.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био несп |
| ловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Пе |
| ом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка |
| p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а о |
| } Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72 |
| га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сети |
| народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} |
| тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељ |
| лидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни у |
| ђем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и |
| тру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спом |
| срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија |
| је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прим |
| је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и о |
| цира.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и |
| у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристик |
| љ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Р |
| колску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, |
| <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископ |
| /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p |
| спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, св |
| асно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, |
| S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, прем |
| <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или |
| у сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> < |
| > <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, чет |
| био и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза бех |
| могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи он |
| а у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан прео |
| /p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на ст |
| од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим |
| ију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је |
| би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, ка |
| се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу |
| Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђ |
| тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни ср |
| у, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на ко |
| весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{ |
| p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са |
| је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани у |
| м војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земун |
| ви заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да с |
| ану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу |
| рамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> |
| е за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и |
| атарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпо |
| лицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело ве |
| одина, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају |
| ..</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Иван |
| иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далек |
| ело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле |
| </p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ? |
| уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као |
| се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{ |
| и, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него |
| аду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са |
| рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџ |
| <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније |
| ки корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљ |
| е видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јец |
| вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се |
| ве стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се ус |
| тољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео кр |
| оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показива |
| </p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на ко |
| дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад м |
| намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом за |
| а врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о |
| ..</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћут |
| шћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад с |
| о, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатк |
| на аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је р |
| овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је ма |
| парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S |
| , зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих офиц |
| дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете |
| ије ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој д |
| ла се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољ |
| ини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну |
| това?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, |
| едмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаг |
| се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} |
| ати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да то |
| и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</ |
| подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци раз |
| година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и ко |
| ре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац |
| иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином кл |
| падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жу |
| све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје п |
| l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележ |
| урмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарк |
| рај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и тр |
| имо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па к |
| прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близ |
| еликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз на |
| > <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описива |
| нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{ |
| сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој |
| лужио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га |
| /p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да по |
| ешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, |
| {S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је гр |
| /title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила... |
| ем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак з |
| <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Ш |
| је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални |
| ваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш |
| да до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко ис |
| S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми |
| м се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отво |
| теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа тв |
| муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је н |
| есретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! р |
| /p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи |
| /p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <mileston |
| богом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићев |
| жбовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се ту |
| , то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и доб |
| овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њ |
| ксионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад |
| , па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> |
| е, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам |
| ам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и с |
| црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озб |
| важи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто зб |
| </p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замоту |
| еђународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} |
| тичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, |
| илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраш |
| , за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, |
| ше учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ м |
| аднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; |
| аднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад с |
| n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између ту |
| лужба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S |
| аље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика |
| лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па |
| да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако |
| тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, |
| етнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата |
| са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас у |
| чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Д |
| се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмо |
| миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила. |
| ешити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> |
| ка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Нар |
| еђу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.< |
| ицир не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српск |
| тајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њи |
| осестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у |
| Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економско |
| е, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија |
| ма свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико |
| ирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни из |
| а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књи |
| ам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Срби |
| има видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутств |
| осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погину |
| о.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p |
| раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како |
| ганизацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација |
| догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о |
| повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова на |
| ку организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађа |
| обом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те |
| важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</ |
| о да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а ниса |
| инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући инт |
| ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригина |
| можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перс |
| аревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весе |
| пречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала |
| си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нов |
| ао што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу т |
| ва нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то неш |
| ложење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орлов |
| опским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских сав |
| је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шт |
| у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа н |
| о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рек |
| види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад |
| и рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p> |
| <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Ка |
| омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да |
| . <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је |
| ји му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, |
| гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива... |
| јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milesto |
| официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни |
| <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет н |
| е на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај су |
| мо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше |
| а нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мен |
| е за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, шт |
| лакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p> |
| огодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседн |
| да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки |
| им лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љ |
| ла напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изнен |
| исмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка |
| ре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неи |
| су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти т |
| кам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да |
| на стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки |
| ост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни |
| а, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и сл |
| е преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Др |
| а преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> < |
| м народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица |
| ишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>На |
| њује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугл |
| окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим об |
| е стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Ми |
| иву: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред |
| ло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— |
| тови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим |
| вету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак |
| то поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговор |
| >„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па |
| ота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и |
| у Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да |
| ука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> |
| ед себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поква |
| у дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелск |
| ођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" |
| м нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако т |
| о интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати |
| </p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је с |
| лизу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла р |
| ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „ж |
| ти на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да |
| гали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, |
| а један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — |
| Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај с |
| живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти |
| вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, |
| мо нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому |
| и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика |
| је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жрт |
| рви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једноро |
| Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић |
| доносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и |
| и.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div |
| х, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се д |
| помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога |
| Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да |
| ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџ |
| е из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила |
| у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље ос |
| после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови бе |
| ожда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n |
| Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за коми |
| ента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздво |
| сталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика- |
| да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{ |
| ећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, сталн |
| — Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцет |
| еним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{ |
| <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци |
| увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи репуб |
| ожај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могл |
| и и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овд |
| лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патрио |
| редраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јад |
| жевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему |
| е ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?< |
| се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се |
| ћ био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{ |
| ека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> |
| и да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се з |
| {S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом? |
| ање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је |
| спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone |
| ака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите |
| а.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Пр |
| } А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто |
| оменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш д |
| е и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?! |
| а делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на |
| p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, |
| све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гле |
| ка о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи сва |
| Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано |
| озифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар |
| >— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, к |
| одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубит |
| д ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислил |
| а друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домаша |
| вши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила |
| атворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у |
| а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на |
| војим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадил |
| е би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p |
| ље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, ко |
| очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер |
| а:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће |
| , и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} П |
| неверити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика |
| Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" |
| ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутит |
| — Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док н |
| це поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и га |
| борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђе |
| стите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрин |
| ене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> |
| е овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо |
| ...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само |
| м изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам пр |
| саше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Об |
| када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У чита |
| а и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне |
| дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залеп |
| ник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да маршира |
| јући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежеви |
| Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> |
| p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад с |
| Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, |
| м робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте |
| ама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе |
| ти.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборави |
| о му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и пл |
| против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у в |
| p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезн |
| ам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Мило |
| ту, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, |
| амо полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршил |
| се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <div type="chapter" xm |
| син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што |
| у исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој |
| се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их |
| {S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има нек |
| у Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како |
| о, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, |
| далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не бу |
| долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па |
| 30" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухн |
| то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанк |
| , где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе |
| сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас ник |
| е ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не |
| сма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице за |
| ли што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило |
| <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само |
| Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лич |
| ве наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, вр |
| отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрл |
| за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гл |
| не услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Пос |
| >Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њ |
| ма државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна |
| буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — |
| с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја |
| м задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У ост |
| > <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном ко |
| се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — |
| {S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћ |
| да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Изв |
| — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капе |
| „Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се м |
| и живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жар |
| е, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, |
| заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је ж |
| а не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску |
| о да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Д |
| ј се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> |
| ед алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је |
| — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би снал |
| а један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске |
| <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Ко |
| </head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија |
| ли Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија с |
| е дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског |
| бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Т |
| 9" /><gap unit="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки на |
| .</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржава |
| но <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка изм |
| <gap unit="graphic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Насле |
| head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турск |
| српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде из |
| Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и осв |
| ају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, |
| пријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече |
| рпске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао п |
| --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски |
| S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио |
| је говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{ |
| свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са |
| дине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило |
| ење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавањ |
| {S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер |
| оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала н |
| чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који бе |
| половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољско |
| Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је ств |
| <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког |
| тим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повуко |
| су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше |
| вче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесе |
| гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исхо |
| победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако р |
| за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска в |
| тара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристан |
| а пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да с |
| деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p |
| и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним дело |
| <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био п |
| реме браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу |
| !...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју |
| хтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и |
| ажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то |
| ово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном сме |
| сти круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају |
| е дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Мила |
| тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.< |
| војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Ср |
| дгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јов |
| Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није виш |
| е први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо ос |
| p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У ме |
| {S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и сн |
| а се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља ј |
| овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за сла |
| ић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао |
| овог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажн |
| <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за м |
| да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, сам |
| Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву |
| побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани |
| е дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло |
| бедоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослобод |
| но више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присут |
| и стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где |
| рилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на |
| зишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пус |
| пасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка |
| одилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су |
| жаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, је |
| за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прил |
| када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју ј |
| најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црн |
| Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} |
| освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше ун |
| а Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријате |
| далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола д |
| АВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Ј |
| зала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар г |
| рофесор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био.. |
| ав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Ј |
| рчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби с |
| озорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да ст |
| е Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</ |
| има, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљ |
| S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се |
| а личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је |
| >Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће п |
| , извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — |
| .{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и поде |
| бра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у М |
| Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="subSection" / |
| м била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Обор |
| вно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ов |
| аступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, |
| p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зри |
| > <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је цел |
| видети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, |
| е брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p |
| ци је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — з |
| ј мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун из |
| ити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће |
| е, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големи |
| Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загоне |
| ете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, д |
| и:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то |
| бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпус |
| им да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедн |
| ти, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чи |
| ј вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још |
| ћеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да мора |
| њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који с |
| љда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, |
| е овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, |
| и: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити |
| мре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb |
| е и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела от |
| жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар |
| кнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових ис |
| и, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! |
| Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах |
| би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедост |
| си питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се ва |
| умачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате саст |
| .{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги го |
| да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још једа |
| јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридб |
| оше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима на |
| иш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314 |
| еранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писме |
| што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела про |
| Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све њег |
| тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресви |
| иш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се м |
| моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да |
| ече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те |
| p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису ов |
| вите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи |
| о је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био ју |
| писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н |
| што у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оште |
| риде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухв |
| Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, |
| е још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви п |
| држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам з |
| ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми |
| ћеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p> |
| и да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручко |
| дром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је те |
| .</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} |
| ћи на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења |
| Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p> |
| узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жил |
| дати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје |
| трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не би |
| ло ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ов |
| p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју весе |
| пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мен |
| раћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим |
| оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш |
| <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} |
| е? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ет |
| е потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња. |
| х знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савр |
| жњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности |
| >„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси |
| Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да |
| а није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти л |
| вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо |
| а небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба ов |
| ите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђу |
| мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао б |
| ма, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, к |
| отово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верн |
| је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — п |
| х гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске |
| се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох зас |
| а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута. |
| и.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{ |
| онирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу по |
| ресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих ва |
| ље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био |
| нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра н |
| ="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућ |
| — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свис |
| ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо р |
| љено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, што |
| м, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини. |
| тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Н |
| тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> |
| досно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и ка |
| да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар сто |
| /p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене К |
| риста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p> |
| , седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— |
| Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" / |
| и се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усн |
| сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Нат |
| у света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају |
| деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и |
| нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> |
| > <p>„<foreign xml:lang="CU">Сокровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су с |
| ећ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах с |
| илостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, ути |
| снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p |
| е на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ј |
| ="CU">Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински |
| е душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за |
| ина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било бој |
| и Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Н |
| ро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџб |
| а је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> < |
| Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом пос |
| и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (о |
| но?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно |
| ојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима |
| чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> < |
| код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је |
| </p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми д |
| тојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружј |
| клопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства. |
| p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S |
| , сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових |
| А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше з |
| ледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} |
| у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздањ |
| S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући з |
| идео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и сруш |
| јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред |
| ко критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече При |
| о? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Бла |
| својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и |
| абе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето дон |
| чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до т |
| ити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{ |
| >— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и н |
| а вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Може |
| оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешит |
| пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и |
| } А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним |
| Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, |
| је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунц |
| очили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под бел |
| питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска д |
| оју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупц |
| ј другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> |
| и, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, |
| /p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" /> <gap u |
| ксић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас м |
| издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим тре |
| Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад |
| м осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што |
| притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он |
| кама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао гр |
| да сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја д |
| си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећ |
| ји су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку ду |
| и свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођ |
| капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, |
| напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва култ |
| оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — |
| title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— |
| а земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, уда |
| и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим т |
| Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јован |
| /p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, |
| помоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</ |
| да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозниц |
| од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је |
| жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају |
| ога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не саж |
| пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а |
| — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше |
| а што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Јо |
| } Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са н |
| еко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, |
| чима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила |
| вши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, |
| осно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесн |
| } Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погл |
| е глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и кло |
| а се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, |
| ажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеник |
| ала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигош |
| ама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигу |
| ениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се |
| х сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} |
| ак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је |
| лујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти при |
| железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија |
| ата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Нико |
| е, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да т |
| ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он |
| руго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p |
| врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S |
| се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти ба |
| икне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} |
| ијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље ув |
| енција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме |
| раћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети ов |
| р овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово посл |
| н за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војн |
| кујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узне |
| адоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из виш |
| о хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих и |
| узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="graphic" /><!-- Зами |
| ке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарк |
| и се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{ |
| живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, |
| вља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у |
| ски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новина |
| ест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини |
| Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предр |
| Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је |
| да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше |
| а Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовари |
| никова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу |
| стрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северн |
| да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све ш |
| ирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о |
| е могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, ос |
| , подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати б |
| придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање |
| Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрп |
| тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то |
| великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, |
| абар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је тр |
| цу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, д |
| авно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запре |
| о колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кр |
| и а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосни |
| га океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> |
| астих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" |
| тима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и |
| еорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и |
| у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мој |
| <head>ГЛАВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После н |
| крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно изм |
| корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на миро |
| сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродов |
| то код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу ј |
| пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, |
| вори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одгов |
| т, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађе |
| нац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај шт |
| сок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна. |
| то, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином |
| рела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим матер |
| га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лу |
| су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као с |
| не воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда |
| сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из |
| ећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p |
| <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико т |
| с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, |
| у.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стран |
| , да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био те |
| ко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, |
| нага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дођ |
| омита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита п |
| , подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, |
| не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна м |
| аже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— |
| p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год ба |
| Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — |
| п Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Мил |
| и и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> <div type="cha |
| вде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како м |
| то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове |
| је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, |
| рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрин |
| је било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— |
| кине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, |
| биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје ок |
| како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи у |
| начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно д |
| ајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко |
| до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре |
| у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести оп |
| убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то |
| им, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у с |
| шинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши ј |
| родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан |
| >— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо |
| амо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше |
| прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије. |
| усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама |
| , чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две кру |
| — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својо |
| ост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Кос |
| изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у жи |
| p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се н |
| вић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, до |
| > <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; |
| ош једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће б |
| ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило |
| p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда |
| о, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јур |
| чуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, |
| ка.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловано |
| овици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола |
| дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти так |
| кла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбу |
| ажар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— Т |
| ет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном |
| ам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед |
| а.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић кресну |
| >— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чув |
| е Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само |
| за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио шт |
| ке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморн |
| оја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, |
| ом сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> |
| сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је ника |
| а баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p |
| ор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запи |
| марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он. |
| рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба з |
| /p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} За |
| и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може |
| ве се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица. |
| жимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу |
| . — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом о |
| и, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру з |
| врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да |
| око уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, |
| обаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> < |
| се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— |
| их причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не |
| т душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> < |
| х исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, |
| чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би б |
| унише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми п |
| иком:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А |
| а сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру зате |
| шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од |
| Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом с |
| и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала с |
| <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му |
| чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку но |
| анди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузи |
| е и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак |
| може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у душ |
| да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај м |
| .{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће д |
| моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нис |
| </p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи. |
| <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете? |
| кала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по |
| а, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе р |
| затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p |
| ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хла |
| и стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> < |
| њо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини |
| вој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата |
| <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он... |
| а на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ћ |
| рати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p> |
| дговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти |
| ити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хв |
| бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> < |
| живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није ре |
| ити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли |
| е комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек |
| наци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, ни |
| анке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели |
| повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам прим |
| и — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> |
| ајновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изн |
| >— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и |
| ја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко п |
| ући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и |
| м, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затек |
| > <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она |
| к живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били |
| са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми о |
| ложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај г |
| а поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво пр |
| ктати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само за |
| код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда ј |
| замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши |
| S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељк |
| стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о |
| околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска |
| аје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра |
| сла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни п |
| сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно м |
| чај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по кол |
| та ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад |
| >— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— |
| ким Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се. |
| ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и |
| акој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго |
| згледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољн |
| и, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те |
| вала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S |
| не синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима |
| шир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. |
| а јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} |
| Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом |
| врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутим |
| мала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи |
| еља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење во |
| воје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је ме |
| га добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чи |
| </p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жрт |
| да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу ва |
| ајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати т |
| биђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што |
| икну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео |
| е да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој баб |
| и, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још в |
| едоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у о |
| н био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само |
| но време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>П |
| оће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби м |
| отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим |
| {S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса |
| жда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, б |
| рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p> |
| и, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да ви |
| се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изн |
| тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ј |
| це од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан уз |
| бих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али |
| , је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, |
| све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — п |
| а себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађа |
| је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и |
| у.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу |
| револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну |
| — Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— П |
| умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два |
| им српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја |
| радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта гд |
| S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му |
| а:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменити |
| аги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ов |
| ену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво |
| , подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто |
| као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мир |
| а оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо чит |
| , зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам о |
| поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући |
| ке власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети |
| поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, |
| p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Же |
| јодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаил |
| ви поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубов |
| /p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање усе |
| ли, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па т |
| ом терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n= |
| Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јес |
| ком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити |
| лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приш |
| да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне |
| здахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“ |
| зволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црни |
| > <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} П |
| и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим ја |
| писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писм |
| рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим |
| ме и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане |
| се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица |
| Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео сми |
| помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српско |
| на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> уз |
| — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> |
| места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више |
| о, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p |
| аје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај па |
| о, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Пр |
| у на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред та |
| емо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не мож |
| иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не зн |
| евали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим див |
| т — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код в |
| рење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> |
| сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми |
| нци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми ја |
| Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље канди |
| у лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> < |
| p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаут |
| p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску |
| у на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског л |
| је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је |
| вић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше кар |
| Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зи |
| д тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} |
| — А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— |
| упим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.< |
| тника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што са |
| рата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест |
| вљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надо |
| а! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њег |
| официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Пре |
| сијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> |
| оди може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кић |
| рвој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четвориц |
| ead>ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији праз |
| </head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском |
| ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло |
| м трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претста |
| м не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске офици |
| ао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили с |
| <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатк |
| м околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушк |
| хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p |
| н пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако |
| ког.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем врат |
| нде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{ |
| су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде по |
| у постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јелови |
| дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављи |
| .{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кће |
| јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легош |
| није свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је |
| и поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам |
| адгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| b n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и |
| {S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта |
| стинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p> |
| рст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђач |
| оћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате св |
| речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми |
| и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени |
| ма, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи |
| ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} |
| >— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, |
| бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и др |
| ap unit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи о |
| ... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи о |
| тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска |
| и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мор |
| хватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p> |
| ра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањ |
| ав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломац |
| ву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа ср |
| па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу |
| мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаш |
| ој.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се |
| је родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилиз |
| лијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху |
| Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових |
| а...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије.. |
| другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део |
| ише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бард |
| оје су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погиби |
| мала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубич |
| ничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити |
| радског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друш |
| боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанст |
| под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, |
| p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> < |
| ) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих |
| нутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи |
| оје сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових |
| да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакв |
| стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни |
| о воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљ |
| ="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, |
| у је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се зб |
| иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши та |
| са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристани |
| > <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена |
| плашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пр |
| уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже окло |
| крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S |
| .</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита след |
| и свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито |
| езнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкн |
| то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Ска |
| . Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристани |
| а су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојев |
| омоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пре |
| је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Па |
| може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на г |
| ди да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула пре |
| мо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика- |
| убиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми д |
| сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кри |
| црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одго |
| има.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија |
| вина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</tit |
| и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био п |
| ка је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да |
| и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили |
| од Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо |
| асних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединс |
| срчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој |
| т у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у вели |
| тајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о по |
| стужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} |
| мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом |
| ирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајућ |
| </p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбин |
| ишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмак |
| а га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и |
| се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би |
| о с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да |
| ам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару п |
| изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно ути |
| S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онд |
| своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, |
| рло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смак |
| све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још то |
| вој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав кур |
| је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, пр |
| ин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су |
| е према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска в |
| им рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисл |
| ивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзоја |
| било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу |
| ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ев |
| уже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потп |
| > <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара мес |
| друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престо |
| ена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим |
| бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар |
| сматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, а |
| туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано праз |
| је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после бит |
| ана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi |
| дов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао |
| Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p |
| ЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, |
| селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и ра |
| у куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе |
| котовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, с |
| о, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, |
| тво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одгов |
| нтересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, п |
| треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак |
| ци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације |
| и крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније |
| који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу |
| је се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске и |
| ту?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га |
| глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap unit="graphic" / |
| руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше |
| т је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осе |
| још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једре |
| .{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мир |
| растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чини |
| егови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Бата |
| врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одма |
| ви, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло |
| е браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави |
| тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— |
| а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили туж |
| пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин |
| о тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазе |
| е није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у о |
| одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, |
| ше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем |
| боде вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим |
| овлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> |
| зано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да не |
| е време од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногорац |
| ови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху т |
| лан за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређ |
| делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог н |
| Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући ср |
| нска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен расп |
| још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер |
| ка, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којо |
| и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин |
| ад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фи |
| о се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Ј |
| > <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су г |
| а заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема и |
| и било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> |
| Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар |
| ад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило п |
| и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место |
| реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се |
| њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од |
| о одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> |
| p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној ка |
| Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За |
| а познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне |
| г примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу |
| нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учиње |
| гих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код херо |
| ала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка ј |
| бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Ж |
| бљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи |
| тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљуј |
| села, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је |
| ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра |
| лни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предрагови |
| гушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се |
| х драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код |
| о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и |
| ставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи д |
| му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није |
| говим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:< |
| ос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се |
| тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се кри |
| и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи |
| ки, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за с |
| едно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осе |
| м рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе удар |
| .{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бис |
| Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух ниј |
| аплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стоја |
| беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је |
| ку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек |
| како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи |
| ављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на г |
| ога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њих |
| ешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро п |
| .{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Ва |
| не Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и С |
| полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> < |
| се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нор |
| па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет б |
| > <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војн |
| ано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком по |
| ни главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твој |
| м тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ћ |
| је је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он |
| ти!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђ |
| и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, |
| ограђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, д |
| , а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из д |
| ру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Ко |
| е радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнеже |
| потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попи |
| а ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука! |
| бијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Н |
| ги — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опа |
| капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде |
| , баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањени |
| сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> |
| вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближ |
| овљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле |
| една, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— |
| еђемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не зна |
| престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се с |
| јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пун |
| је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као |
| боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси |
| Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле ве |
| политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње поли |
| Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од |
| гао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, |
| жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После |
| адро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме |
| о ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од о |
| олестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести |
| м.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.< |
| примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема ј |
| да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из |
| на и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска же |
| <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p |
| пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p> |
| је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој на |
| ни му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призив |
| пршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да |
| и...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се |
| је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласк |
| си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— |
| Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није |
| добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њ |
| а прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима |
| е“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони у |
| намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто |
| b n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступ |
| могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао з |
| на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекуј |
| Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син обја |
| е сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова |
| секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала. |
| риносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искре |
| Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некулту |
| јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колик |
| ивају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, к |
| тили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго за |
| <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> < |
| p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, |
| р још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило |
| другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан док |
| аву, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју т |
| и, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу |
| ањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и |
| ију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим и |
| ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да |
| пасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, св |
| И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцим |
| , свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не тре |
| гријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметит |
| е и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Тур |
| едаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нап |
| > <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, прода |
| еричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не т |
| о је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја |
| {S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку |
| су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и тере |
| ва.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, кој |
| о лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а |
| , и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу сту |
| миру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем |
| <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иа |
| му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би са |
| јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном ја |
| , не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се л |
| ред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу уми |
| се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што бо |
| и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз м |
| Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо м |
| ник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком |
| о главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, ј |
| ући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — |
| ајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о то |
| оме, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chapter" x |
| Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, |
| вата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топл |
| им, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" |
| о пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap uni |
| Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје |
| а је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко тру |
| погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а |
| мња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој |
| ва видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а |
| руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте с |
| погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Ви |
| граду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пај |
| pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш. |
| рујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда изб |
| е, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се |
| кучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хт |
| ош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ов |
| х поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају |
| ела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог |
| ови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничарка |
| Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неум |
| а сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту |
| ве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћућ |
| н одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{ |
| рина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, |
| Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисл |
| живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, дво |
| времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да тв |
| , али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“ |
| м, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле |
| е одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону друг |
| ише рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за |
| да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пр |
| ред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> < |
| оде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој |
| м се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како |
| а Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те |
| p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к |
| ости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се |
| аки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, |
| тпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га |
| равио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом м |
| амити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале м |
| жали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осе |
| сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала |
| рчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" /> <div type="chapter" |
| е од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод |
| но спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосн |
| ла, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око |
| болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p> |
| е нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка |
| У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветру |
| рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зов |
| м чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скид |
| је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, < |
| га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овд |
| је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и |
| >Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прст |
| нда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће |
| како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопу |
| вању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала ј |
| морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти г |
| А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црного |
| еде га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим |
| ТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се свр |
| у!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо к |
| те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти д |
| ј невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу |
| вораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену з |
| хрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио |
| ушевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на |
| под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болнича |
| а се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу. |
| ч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, |
| царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са ко |
| проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сце |
| се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гим |
| ду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека |
| ко се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој |
| >Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болн |
| ашковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, |
| га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете |
| собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Усле |
| са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превиј |
| адости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада |
| ина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је |
| Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у |
| изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеник |
| а сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је |
| по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја |
| n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-П |
| ознаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило д |
| боље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стоја |
| амо да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у |
| ани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не т |
| у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође к |
| ња Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српк |
| исте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић |
| } Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери |
| е, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> < |
| офија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше |
| већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запит |
| очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица |
| ик Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над сво |
| ање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, пос |
| >У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше |
| ољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, |
| н се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час рас |
| собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога нес |
| <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не з |
| ора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p> |
| им би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка пост |
| Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублаж |
| е ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег о |
| Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није б |
| ело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни |
| у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе. |
| а грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, |
| њеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор |
| избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливш |
| а и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Е |
| опи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплак |
| цама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине до |
| их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене ј |
| вић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— За |
| тешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да |
| благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се |
| х.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје бол |
| вакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија |
| окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — р |
| р чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обој |
| са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је раз |
| чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је глед |
| еље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је д |
| му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена |
| вила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестрин |
| ишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено. |
| “.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила |
| торице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и |
| фонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојк |
| испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело стар |
| p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат |
| аиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, |
| /p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умр |
| за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — п |
| елим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} За |
| Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте на |
| а, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је |
| ликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јова |
| ан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стоја |
| рт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их |
| Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло пр |
| ала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње |
| пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оц |
| „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p |
| овановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем |
| штву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је в |
| је и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој д |
| ким и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су з |
| аборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пе |
| она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Соф |
| уке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалнос |
| ху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ћ |
| болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада ј |
| ој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје са |
| , час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом мала |
| мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Ш |
| гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шт |
| био жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонул |
| о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљен |
| естрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду |
| е следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако |
| на жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стоја |
| је и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што |
| } Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} |
| >— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме |
| обро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина- |
| шкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће |
| то пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга |
| у добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест |
| добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.< |
| бро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Пај |
| потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом игл |
| е ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у С |
| а би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер |
| <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше |
| их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену |
| у мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </d |
| , то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, |
| ј ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> |
| , јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бу |
| г тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремањ |
| } Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на г |
| е, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.< |
| >— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са пе |
| Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунск |
| киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о |
| више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује пр |
| добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би пев |
| олим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извр |
| S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{ |
| ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаут |
| није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчи |
| >— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет по |
| беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, |
| а ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу н |
| се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то |
| е тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, |
| ми.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре с |
| </p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</ |
| } Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву п |
| гога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу |
| једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи св |
| ца.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Н |
| аха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је делика |
| војка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му с |
| е према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић ве |
| > <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао |
| ојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За дв |
| е садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{ |
| Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што с |
| <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јара |
| а искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, |
| vous et pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR |
| но је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само |
| > <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе н |
| а књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је |
| ва пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и по |
| ову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: |
| нтересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцим |
| се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пер |
| ла.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у |
| ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који |
| кесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћ |
| поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а о |
| дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче |
| писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} |
| арина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти |
| он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати |
| n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао |
| ирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војн |
| лне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанк |
| нурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље |
| своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када |
| узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.< |
| рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић |
| иморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови |
| Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да |
| а пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, раз |
| баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је ма |
| и српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p |
| већега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Прој |
| ><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога да |
| и одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, |
| оји су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њихов |
| и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори ј |
| рнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој ј |
| >Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристаја |
| тна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпл |
| , а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбард |
| либра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа |
| то је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па |
| данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за ев |
| згубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паник |
| вала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило следећи изве |
| е форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се нала |
| тавама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, |
| новремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} |
| секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомб |
| с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђењ |
| ва „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга рат |
| .{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле |
| _1"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби зауз |
| у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са |
| тересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај ј |
| а за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима |
| иљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се ув |
| пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у рад |
| е ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешад |
| них очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страхови |
| они глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бо |
| >Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља напада |
| а десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, о |
| буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одго |
| аску дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са ови |
| њавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} |
| ма жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо |
| е, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана |
| њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комит |
| раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколик |
| мбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— |
| тата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... та |
| .</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздр |
| то рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћол |
| ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није бил |
| у она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита С |
| руге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тич |
| . — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p |
| Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Н |
| ичаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за |
| под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урли |
| етом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узе |
| је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p |
| штине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафи |
| Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршу |
| почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су |
| ђен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојн |
| о да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра св |
| p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погл |
| човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити |
| д мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign |
| p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад |
| слиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки д |
| днога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она воле |
| аравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазарев |
| то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да |
| а, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрез |
| ху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи |
| узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на уз |
| у: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдес |
| постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљо |
| ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта |
| к у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом |
| сне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p |
| ру.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је |
| а јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, кој |
| уши његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и но |
| их лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у св |
| на, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, |
| p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољаш |
| ас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанц |
| наута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег |
| Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А |
| ја.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврд |
| ренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници |
| дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски |
| аси.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, |
| гарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на |
| сираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војн |
| д Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пу |
| атно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживел |
| ен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да |
| о 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, би |
| једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где |
| така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тог |
| у силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегств |
| лабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то |
| езин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они не |
| и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је д |
| а, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задрж |
| авила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.< |
| мо је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, ни |
| да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србиј |
| војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јун |
| умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник |
| својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — |
| ли се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попус |
| p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвише |
| живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми см |
| јући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одго |
| очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p |
| се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је нар |
| Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за |
| а за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Год |
| Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, и |
| па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће на |
| им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, |
| в у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је |
| ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне поло |
| , оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <div type="ch |
| ком.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p> |
| чити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и |
| вуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, пла |
| {S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупн |
| тов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не тре |
| но је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом кр |
| рнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно з |
| у и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао нез |
| тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска |
| p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за |
| ако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да ста |
| ве упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети |
| , али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах са |
| ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има с |
| ндама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, кој |
| сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почињ |
| тали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет ч |
| > а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рање |
| ај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и крш |
| , која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="125" /> <p> |
| позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је |
| је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то гл |
| оловима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегда |
| срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> < |
| да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у с |
| емље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је |
| онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише |
| млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломље |
| леко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући |
| ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се п |
| реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је |
| а тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама |
| им силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом |
| с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван |
| егову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А |
| избежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатс |
| ане државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцела |
| , допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си би |
| а радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београ |
| м и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила та |
| з ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} |
| <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</ |
| тупи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није с |
| Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајч |
| епала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и си |
| ање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајоне |
| за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, кој |
| р, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана бо |
| битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их н |
| — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јунач |
| да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божин |
| ом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље |
| ом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбин |
| вославне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз |
| а владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби нар |
| ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу ј |
| n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим |
| етана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе |
| о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из бр |
| паст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S |
| /p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарим |
| говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је о |
| дови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не |
| ..“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Ј |
| овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; |
| <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем |
| ужења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драг |
| длог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Бра |
| сутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неко |
| исер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у про |
| у свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То |
| ног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, какво |
| гова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p |
| побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао |
| <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb |
| i> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све ј |
| тац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господи |
| богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и р |
| си свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носи |
| осиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> < |
| а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов |
| ед трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чиниј |
| е добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недељ |
| уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепов |
| p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број полити |
| вљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него |
| одно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господ |
| нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парф |
| њима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p> |
| оникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Пали |
| рпске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} |
| ршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је |
| и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зек |
| е, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера |
| /p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Неди |
| .{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо |
| </p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама |
| трдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну |
| Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише реч |
| , који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе са |
| {S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, ал |
| е звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служа |
| едаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи |
| м јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали |
| око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеш |
| век, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Тау |
| дам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне |
| есте испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, пон |
| итскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, |
| Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на |
| , има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам |
| аложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без б |
| > <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Милова |
| леда несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} |
| рина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— |
| ="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и |
| нка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се.. |
| руке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} За |
| ојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S |
| раш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих |
| ије то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној в |
| им се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда |
| ота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и н |
| тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а уну |
| разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је |
| вар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката |
| ада је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обра |
| } Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није |
| да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата |
| јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће |
| ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и |
| але сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу |
| која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин |
| к, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потл |
| им бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озло |
| био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, |
| пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? |
| {S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му по |
| руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и н |
| господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> |
| је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више п |
| нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је г |
| га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима |
| едрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у |
| ОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S |
| а — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наш |
| шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, |
| ојој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то |
| о, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим в |
| </p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само че |
| ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Срб |
| о подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ћ |
| имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је |
| ентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је |
| од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} |
| Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази ме |
| сти јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега да |
| диле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у |
| ина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за |
| љење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и |
| мо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када с |
| огинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од ва |
| <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Миц |
| своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да с |
| кође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина верени |
| вређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај на |
| ију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам < |
| заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} |
| петана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице |
| о.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједан |
| а.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић ј |
| а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мис |
| рењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, деш |
| о, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованц |
| аброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило |
| здрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан |
| м знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, |
| Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</ |
| у.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и |
| уцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе груну |
| Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу |
| ије могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго н |
| о њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео посл |
| и плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и он |
| есрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће виш |
| љала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи |
| ани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то |
| том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше |
| с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако |
| дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити |
| осподину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су м |
| је су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти прво |
| , није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираш |
| е нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и ми |
| ље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече м |
| израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! |
| овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвиш |
| ом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуш |
| у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призив |
| ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Уза |
| е поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} |
| им сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми |
| Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге нес |
| и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих |
| један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиља |
| нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањ |
| везивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} |
| ованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нек |
| уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од |
| оја је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринск |
| је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није мог |
| ј је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.< |
| наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не ма |
| ед сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири |
| поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је |
| сма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Прил |
| p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Миц |
| слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> доприн |
| онео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела чове |
| последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, за |
| минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео мин |
| <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} |
| о годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога |
| јавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p |
| бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није м |
| лирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина |
| доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају да |
| ла га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју постави |
| узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија |
| арету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових |
| а на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, |
| Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си |
| љају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непо |
| Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите. |
| </p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у |
| наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у бој |
| ац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вам |
| цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> |
| ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <p |
| кне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, |
| лед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле наста |
| другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: |
| оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох |
| то се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и те |
| те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сес |
| један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити |
| окрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно |
| {S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разуме |
| овек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... до |
| опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз |
| бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи св |
| p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S |
| цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све |
| сница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дан |
| ого полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју с |
| ње, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за |
| акне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштв |
| јник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није д |
| лушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред |
| Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S |
| отребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то мо |
| кетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чим |
| старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом бе |
| мети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши |
| ">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркв |
| шачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино |
| стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући |
| о једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p |
| н ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и |
| ку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p> |
| а путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама |
| дрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: |
| -трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и ј |
| жа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој |
| "> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по п |
| <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђ |
| ло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чист |
| а Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично види |
| љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погин |
| појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утеши |
| бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно |
| ду.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} За |
| су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, ус |
| болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је не |
| доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим |
| а и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да |
| Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> |
| нда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање |
| никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе су |
| ом крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које |
| жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом послед |
| ризор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико веко |
| им метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и |
| на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаз |
| беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јун |
| ју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала |
| они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поно |
| е делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> |
| су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и |
| а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду оста |
| .{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утвр |
| литву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пуш |
| у прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохва |
| да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду |
| за овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Бориса |
| ше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад б |
| аником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случа |
| е сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном инте |
| љиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова мома |
| далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна поли |
| а смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо г |
| их двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом |
| туацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} |
| S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, замо |
| е могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше |
| е на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још |
| хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> |
| туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У |
| још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво |
| роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу |
| гао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову се |
| на.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да |
| е распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници од |
| и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећ |
| же је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, |
| д Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, |
| езина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата с |
| коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} |
| гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала. |
| Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те |
| вај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протек |
| екова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>Пос |
| своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов поја |
| лободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десно |
| града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и у |
| ој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности напада |
| омену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овд |
| Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нис |
| краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пре |
| убоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљен |
| рад потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где |
| </p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши |
| , који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и о |
| и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека на |
| оше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни п |
| , Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће |
| оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљ |
| вљене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанст |
| агоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, к |
| е прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих сокол |
| и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> |
| а не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла |
| p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, о |
| двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће |
| на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго време |
| а га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изве |
| у <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје |
| начким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до |
| ст моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Ж |
| своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловит |
| т наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" /> <div type="chapter" |
| рцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између |
| је отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишт |
| петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно |
| а се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} |
| } Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и |
| је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражен |
| ћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначк |
| , да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и |
| им полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S |
| .{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде рас |
| а — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захор |
| е.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је |
| b n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављен |
| а гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кр |
| ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им к |
| иликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево |
| та на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замери |
| новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупа |
| 84" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко |
| а се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је ви |
| кога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила |
| рнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остат |
| ава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно |
| рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турч |
| >— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> |
| авде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродов |
| српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним |
| оживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Са |
| је доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми |
| нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p> |
| ова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се бр |
| ауче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</ |
| војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, о |
| но Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљи |
| Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <div type=" |
| а га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зн |
| ници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него |
| е може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да ос |
| позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој н |
| а!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва |
| српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се д |
| Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p |
| <head>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Б |
| </p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се з |
| ао добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је позн |
| силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, бр |
| говић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кри |
| ше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово |
| наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хистор |
| окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — д |
| аће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те ва |
| ике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национа |
| е да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ |
| браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за |
| српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише |
| још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па |
| је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени |
| , пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да |
| ицима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Пај |
| — Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша. |
| е пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се |
| n="452" /><gap unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум |
| е је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко |
| ом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Прима |
| есео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање |
| затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удр |
| и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се з |
| због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојк |
| имирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и |
| дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина н |
| а узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је ис |
| им жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који |
| заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми ово |
| јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и |
| кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто |
| спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак |
| члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до л |
| <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила |
| 510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А заш |
| само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва |
| н оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су |
| о до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошт |
| <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова |
| , не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на за |
| али.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић сед |
| избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде прису |
| ку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми |
| бовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском бо |
| тању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове |
| авету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, |
| е случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и му |
| ик Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а |
| пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу п |
| окајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице м |
| ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви з |
| повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном п |
| е са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу прид |
| г не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од |
| хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и |
| у ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, до |
| негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, |
| дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек б |
| сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуб |
| ба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и ку |
| амо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде |
| некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш |
| ше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно |
| свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна жи |
| кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао |
| себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на |
| пљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, |
| вом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушман |
| болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, |
| примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патник |
| е неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном |
| зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од |
| ку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка |
| се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи |
| и под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула |
| што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном при |
| анка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А у |
| ок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брак |
| узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољств |
| виси чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узроч |
| ашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, з |
| алне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка вер |
| човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би мо |
| </p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> |
| ео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах с |
| сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Ш |
| према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p> |
| за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...< |
| се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} С |
| д топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа |
| адарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава |
| Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разгово |
| у Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га посл |
| ђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Со |
| ој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости |
| али, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеш |
| лаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене усле |
| у да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно |
| и били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедем |
| елика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски те |
| </p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла стра |
| уром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре. |
| а на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем о |
| а вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник |
| Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати |
| рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршу |
| ет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребн |
| лозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени ко |
| вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није м |
| ао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми |
| здух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и ста |
| о часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници |
| а стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казу |
| осрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div |
| не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јевр |
| p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече: |
| ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га |
| тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> < |
| Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета.. |
| p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и |
| носно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чи |
| ћ га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто |
| ре у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу |
| — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и ма |
| све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је |
| ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати м |
| пска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српс |
| ицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други на |
| баци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, |
| хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му |
| } Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад по |
| свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима |
| о је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обр |
| било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и б |
| ви су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види |
| па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам |
| нав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији |
| милији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И |
| S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовин |
| ста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, уг |
| } Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земљ |
| разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то |
| у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по т |
| о бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драг |
| -паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао А |
| о ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} При |
| <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, |
| испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} |
| {S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијак |
| pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео |
| у станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по пе |
| дном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војн |
| ајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше |
| од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На сре |
| и су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким прев |
| гдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија |
| убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страхови |
| леграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" |
| да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> |
| <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна бил |
| је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листо |
| там целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам |
| <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645" /> <div t |
| едај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>О |
| два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Та |
| ључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="523" |
| а.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побег |
| је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак |
| да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови но |
| оље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у обра |
| олити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их о |
| не неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утоп |
| њује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га п |
| пали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова с |
| гњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућ |
| спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са |
| наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све пр |
| мотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла пре |
| стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Пет |
| ђена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли ме |
| е препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пи |
| да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> |
| ил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз |
| је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га |
| де, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен |
| одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље. |
| му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију. |
| кану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузел |
| нку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак С |
| > <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изне |
| на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео |
| да нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за |
| куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам д |
| н је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ |
| сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукр |
| сили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет мета |
| и... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} |
| била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у пос |
| о деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленог |
| урима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци с |
| <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шеш |
| само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне |
| довала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Ме |
| је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је би |
| је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије. |
| е закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна |
| ких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано уст |
| руговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу |
| као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све та |
| њи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљењ |
| учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око |
| сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>О |
| ића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места и |
| Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад м |
| Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па как |
| палила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила нек |
| топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</ |
| што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка |
| о месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чи |
| , сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Н |
| поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божић |
| — Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p |
| и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе т |
| чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А |
| дино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она |
| на са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице м |
| — Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање из |
| мо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb |
| не љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, |
| на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је п |
| ина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно |
| од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та |
| доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за о |
| оград.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Беог |
| /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао минист |
| " /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топови |
| а скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је ве |
| А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер ј |
| S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и |
| ици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има д |
| од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати |
| d> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му ј |
| , него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „ни |
| на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упут |
| сти свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезин |
| } И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам |
| тра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим |
| ла</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</ |
| је раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је по |
| арко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, к |
| отну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да с |
| ла, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а |
| погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише реце |
| па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p |
| х села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдач |
| њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отво |
| ола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину |
| д команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећ |
| рав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и д |
| гнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убр |
| ра, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је |
| ва.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивш |
| јав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садр |
| /p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је |
| >Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не |
| аљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину |
| ва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А пор |
| ма стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која |
| /p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће с |
| <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље |
| ежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и |
| кој граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном нап |
| , напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министа |
| код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n="791" /> <div typ |
| тврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу мини |
| и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Мн |
| S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко ра |
| ма.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и с |
| } Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, он |
| приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта |
| човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебо |
| и у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{ |
| јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче ја |
| некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први бил |
| ада будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који бу |
| евет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, о |
| је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p |
| и жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје пози |
| оња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p> |
| маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светли |
| адати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па по |
| О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> |
| ас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле т |
| агогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} |
| итеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Иде |
| изички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом орг |
| > <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није пре |
| ново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме д |
| d>ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа |
| омандовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је ст |
| инистар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе |
| — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци п |
| о, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, |
| а није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић |
| ша прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу приб |
| ла се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је |
| а, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Ла |
| о.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још п |
| Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге ст |
| {S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше М |
| радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S |
| вако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане |
| </p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време |
| /p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници |
| ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од м |
| ?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при полас |
| сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нек |
| нка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ак |
| S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту |
| када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арн |
| ши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанк |
| ебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазар |
| ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здр |
| ица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али |
| је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби т |
| ојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се зав |
| > <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана |
| Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на |
| от, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, |
| а турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — прим |
| ежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференциј |
| постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком му |
| тавницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, м |
| коле.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, д |
| руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, п |
| тари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Ка |
| нца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодил |
| /p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету |
| "772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели |
| дњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана |
| примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује |
| ести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од с |
| студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто дови |
| већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза |
| и узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку |
| Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p |
| , била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, ст |
| рискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стар |
| српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв |
| дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанк |
| и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској леп |
| погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо мој |
| д се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине |
| у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логико |
| олицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Не |
| </p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе по |
| блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњ |
| а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S |
| бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци |
| и, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад |
| м пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n= |
| ласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — в |
| лби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као д |
| ећ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била из |
| ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саве |
| е управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе ме |
| пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала |
| ост, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и на |
| <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини |
| легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо |
| слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{ |
| ече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а |
| о што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени |
| а одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употр |
| али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су |
| ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек |
| бије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само |
| итаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p> |
| Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p> |
| уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није |
| јане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњани |
| атељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром |
| стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом рук |
| евом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му |
| народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да |
| тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-б |
| Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— |
| <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у с |
| т година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се мо |
| {S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажић |
| дија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници |
| и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang="FR">Cossuli |
| ком блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и о |
| едној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, к |
| читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року |
| огорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, |
| ја“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{ |
| њи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавн |
| кадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и прод |
| чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, |
| cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењен |
| просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискуј |
| но убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да |
| етпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не |
| фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и |
| ави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје би |
| ј му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Ст |
| екратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на поврат |
| страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у |
| е савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције |
| е и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Милов |
| својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title>“.</p> < |
| " /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа |
| била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарић |
| у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговар |
| што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> < |
| р.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их и |
| ом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци |
| > <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђе |
| <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отвори |
| ија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, има |
| вљевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађај |
| а дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику тако |
| p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у п |
| , јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} |
| су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здр |
| јко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив. |
| е да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти |
| обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде |
| жао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завиј |
| е она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p |
| емо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал. |
| р сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од |
| ра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и п |
| ред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам |
| свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се на |
| , он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случај |
| ко 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима. |
| ном рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првом |
| лабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказа |
| 7" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А как |
| у у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предло |
| цну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi |
| сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против < |
| паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и д |
| о забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни |
| ра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{ |
| потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукави |
| е.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се |
| па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно ш |
| Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, |
| еве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада |
| команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио м |
| бима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим с |
| потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са |
| мо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обре |
| твованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једре |
| њено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и |
| а Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према т |
| аподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим ј |
| јаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ ка |
| , најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже |
| едино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њ |
| бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Д |
| /p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— |
| реговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о том |
| pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опса |
| неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла |
| евић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо наш |
| чајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бој |
| Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше |
| огих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захва |
| војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земун |
| браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и |
| а захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, ш |
| ерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ |
| мијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова запо |
| у леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.< |
| новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{ |
| овика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <p |
| аду сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова с |
| мо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да в |
| данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврс |
| Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, |
| ет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вар |
| м једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог |
| оћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена са |
| а то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крај |
| још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И б |
| за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну уло |
| а, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило к |
| близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови ош |
| изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што |
| говор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накна |
| ећ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје ус |
| ње не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, |
| где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србиј |
| та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено |
| тепана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову. |
| ства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Б |
| де на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице |
| нтуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са |
| одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, з |
| угога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} |
| о и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у забл |
| да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читав |
| е би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одма |
| штале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затраж |
| <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов |
| ија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло зго |
| тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеш |
| итање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондон |
| > <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има нал |
| копље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они |
| ну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> с |
| > <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини дв |
| ју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао нат |
| .</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па |
| снила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском |
| </p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да дола |
| <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију с |
| љи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио јед |
| њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се з |
| >Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и |
| приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и |
| чели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али |
| ош тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, који им дођо |
| уге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и |
| ледни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије |
| волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и |
| их ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна< |
| ..</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, ок |
| да то говори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, |
| рам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са команд |
| , да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова |
| и главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирс |
| ебало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узет |
| елес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти гр |
| ђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружиш |
| ана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат |
| ва, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њ |
| у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле |
| ору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор в |
| лавно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изнена |
| са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне |
| > <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су с |
| многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184" /> <div |
| тина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић — |
| де нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више |
| ема балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином п |
| ћ се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити |
| . има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{ |
| и га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Г |
| Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јач |
| смо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и |
| аре на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити |
| ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Ми |
| — Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, |
| > <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, |
| адојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одг |
| е седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога |
| та би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.< |
| “ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшк |
| ио је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и с |
| вор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима |
| не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични момен |
| ина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога |
| о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треб |
| имер?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше |
| и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S |
| екла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то же |
| ждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитељ |
| ти њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену |
| ка.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има на |
| то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јара |
| и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се |
| .</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од ов |
| а, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као шт |
| и да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, |
| ара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и |
| умем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалости |
| налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим е |
| а његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, |
| вила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.< |
| ароду, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки |
| једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политичк |
| господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде. |
| и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p |
| ће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и р |
| материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању |
| било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај саст |
| сно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у пи |
| .{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — от |
| реко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да |
| деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, рад |
| одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима стари |
| > <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја мас |
| је пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, с |
| јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог ми |
| ер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће с |
| це, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој л |
| ћу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му од |
| Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислит |
| ако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој |
| — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она до |
| девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је |
| вник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са пр |
| и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала |
| е на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит ло |
| ети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је к |
| кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милости |
| ти кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb |
| , треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну т |
| четку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му ук |
| ни смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од пролив |
| око у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и м |
| е назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не по |
| ишта.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</ |
| да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтеж |
| Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па |
| ве, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала |
| ој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно |
| ах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачу |
| рљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива |
| анком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан |
| у писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чиње |
| асмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па |
| p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} |
| улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна |
| ст.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да п |
| > <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога пол |
| војеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milestone unit=" |
| кати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталнос |
| оже предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе |
| ирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, нап |
| S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задово |
| су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, си |
| , одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па |
| два очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара факт |
| ко и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се |
| ји добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверен |
| Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити п |
| мор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој пос |
| из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер с |
| ити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери к |
| Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим |
| но благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници |
| ти кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мир |
| ивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу н |
| <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да |
| оје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А до |
| а нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Жи |
| њу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу |
| сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на |
| „Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће |
| требна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је т |
| то важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него нац |
| доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што м |
| бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није о |
| догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић |
| ела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила |
| Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p |
| о смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини ме |
| и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако |
| ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. |
| вића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разгов |
| сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живо |
| е бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} |
| оста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и д |
| речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p |
| :</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће до |
| оји су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> < |
| то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога |
| ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од |
| судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и |
| кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је нево |
| да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говор |
| Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" /> <gap u |
| ише „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци на |
| Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо ј |
| Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га |
| кова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле |
| свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“< |
| жем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</ |
| ију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, |
| би...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми н |
| добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље ј |
| ја принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} |
| p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга с |
| на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти је |
| ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <p |
| астоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српс |
| </p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на |
| у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху јед |
| дније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и ср |
| ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара |
| да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} |
| аборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да |
| ен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши ма |
| мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пр |
| акне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не |
| м даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која |
| :</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање |
| шњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Па |
| успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и не |
| после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био к |
| не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи |
| рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Мо |
| дска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народно |
| е, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показ |
| припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема непра |
| а позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио |
| "64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гл |
| и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покр |
| пошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече члан |
| о је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики евро |
| у да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, др |
| срет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после |
| } А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте |
| те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовом |
| не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посве |
| о хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чиј |
| зилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што |
| на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је ду |
| рби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих ки |
| главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању мор |
| односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помири |
| е у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој разди |
| тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, С |
| шену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> < |
| веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и |
| му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом ут |
| ка.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатељ |
| др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше |
| , Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим |
| е на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак су |
| <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да т |
| родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила |
| упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> |
| S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас |
| ојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и п |
| тати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим |
| ....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заје |
| {S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што |
| а сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је сед |
| ик Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине прете |
| пним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идеја |
| ше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p> |
| а незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пр |
| и, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом |
| е помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре с |
| ла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{ |
| нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у |
| илан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле бри |
| У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb |
| у је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије |
| <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и |
| н и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си |
| била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљ |
| воту и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишћ |
| а влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите в |
| окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> В |
| цу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено |
| е других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало |
| клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима |
| топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо |
| ијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} |
| из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију |
| е објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је |
| отиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да |
| су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну прем |
| аку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан |
| потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немц |
| нца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сут |
| м срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим |
| <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у к |
| а се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим |
| ао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да с |
| оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало н |
| на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га |
| анке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, |
| вач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с |
| сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу дог |
| е.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се нам |
| да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиро |
| у је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, о |
| рпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти |
| е чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово ј |
| умно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351 |
| не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срц |
| ла до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад |
| где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута |
| одно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позори |
| читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре |
| ами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узм |
| цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе |
| буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То |
| чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, н |
| узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раски |
| аја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих в |
| лници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком |
| и и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца |
| а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} |
| отривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка |
| ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показ |
| је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Ник |
| рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, |
| ар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обуста |
| ан је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у к |
| асположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле би |
| не, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће |
| ојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} |
| ортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам |
| ак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њен |
| еч српског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено |
| та са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка |
| Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође з |
| „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од дв |
| оградски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко |
| <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надам |
| уацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>П |
| ла је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узал |
| у слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни о |
| који листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о ње |
| <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је ба |
| д.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познај |
| —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гоми |
| уцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>О |
| ла.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када |
| <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој та |
| уцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време т |
| ан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га т |
| тио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капе |
| "CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована |
| ник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја с |
| ик „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим |
| ита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га |
| но се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељез |
| к а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта: |
| стише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница пи |
| Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи с |
| рати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се кр |
| нагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ |
| име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, кој |
| да се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа |
| госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети |
| аници.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папири |
| ајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су изв |
| у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене |
| те као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у |
| S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно в |
| андур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, ка |
| силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао |
| умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, |
| <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске во |
| оји је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јес |
| је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на уд |
| ема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И |
| аша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</ |
| </p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сат |
| ећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један сре |
| Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Ск |
| ар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S |
| подине, „<title>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли |
| title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, „<tit |
| p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој |
| о се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши |
| прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао ре |
| аћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, П |
| >Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути |
| као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p> |
| е подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама с |
| се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете в |
| на а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше |
| Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> |
| река, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на |
| и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој |
| неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за ч |
| тарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло пр |
| мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Ма |
| /p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси. |
| цу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али |
| љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па |
| ест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству уну |
| за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита |
| прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка |
| у атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледал |
| ну, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверен |
| нички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак |
| јанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да |
| , да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунит |
| а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спа |
| ећ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> |
| атра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке та |
| тоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и |
| уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам у |
| речкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим оби |
| и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p |
| му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изра |
| се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је |
| ахом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то пис |
| врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, д |
| во, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство. |
| ати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Х |
| салим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни р |
| х официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг прем |
| о под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слоб |
| Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним |
| вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n= |
| увши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на по |
| о отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко |
| аска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут |
| С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен |
| нка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брат |
| тала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила |
| црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је |
| у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом |
| м срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у |
| који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста |
| рске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је срп |
| ска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнел |
| е господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, |
| злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, |
| ли, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— |
| им и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и з |
| </p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим норма |
| си.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, |
| ЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, п |
| м, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter" |
| поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах |
| био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, о |
| <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских де |
| нуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> |
| са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, к |
| здахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, |
| адала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична с |
| ед наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казам |
| , разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{ |
| да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p> |
| урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском |
| та оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налаз |
| из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у душ |
| о на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Тауша |
| вала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је |
| ri te salutant!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хлад |
| и, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева На |
| спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да једа |
| рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш т |
| јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на св |
| p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</ |
| ијеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану |
| вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скад |
| у главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости. |
| за Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговар |
| подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Од |
| жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србија |
| Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фи |
| , како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, д |
| ти осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, б |
| и, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мај |
| та новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непри |
| де још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</ |
| октор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузе |
| ег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све звани |
| да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Ст |
| годну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, а |
| вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздув |
| барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно реч |
| бро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су има |
| м речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А сме |
| То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чи |
| е.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не |
| <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју |
| може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да н |
| р се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p |
| х задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски офици |
| шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбо |
| руге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> < |
| од, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта |
| ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи ја |
| удска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одгово |
| Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је П |
| едићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер с |
| му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затеч |
| Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео |
| вно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом. |
| ом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се |
| вако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и |
| и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је |
| ка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо к |
| овом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у |
| ушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — |
| аничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем у |
| остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би |
| вежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласов |
| ло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са нај |
| огослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чуве |
| ата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину. |
| шкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, С |
| Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она |
| леда девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже рам |
| пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се р |
| > <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Н |
| зити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вра |
| ставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ |
| pb n="148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће |
| ћи?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму |
| а врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу |
| баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно ј |
| едња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа |
| рим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p> |
| p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш зами |
| но, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Б |
| труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе |
| којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимиц |
| успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш п |
| уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да и |
| слоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> |
| ранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта |
| насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Ра |
| Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових |
| та му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, |
| да би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неу |
| ињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226 |
| ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда ник |
| оже више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да |
| није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођ |
| дио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске к |
| попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлач |
| ма, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мо |
| о у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у кој |
| ме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</ |
| гика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ |
| би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде |
| ла рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, |
| амену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрт |
| ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му пон |
| је време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишл |
| ише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не нача |
| и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пај |
| Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо наш |
| кујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сно |
| ано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p> |
| ом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља страж |
| од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и неп |
| у пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> |
| и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Со |
| го Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе |
| ти.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од |
| е својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра |
| ише да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да |
| у потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> |
| ресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> < |
| ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао |
| а; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, до |
| ућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у |
| не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за |
| реме.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— |
| душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их с |
| е могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан киш |
| ад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прег |
| рекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошл |
| мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођет |
| останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, се |
| } Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто |
| о — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Ге |
| >„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Н |
| и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p> |
| било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p> |
| ника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потр |
| рочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Але |
| /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо по |
| човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вал |
| у?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем г |
| ка способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од |
| одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуд |
| ивични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведе |
| ем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} |
| адила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душ |
| реди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко |
| „А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је |
| пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу |
| p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас! |
| за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда п |
| мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злоко |
| удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> |
| и ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам |
| учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Ми |
| о београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што г |
| ао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да од |
| ку војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико |
| ојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојк |
| и мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је |
| > <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указат |
| p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</ |
| га.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очи |
| вите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> < |
| .. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не. |
| киде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се при |
| рајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и д |
| д смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је им |
| је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битк |
| кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу |
| монт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на |
| и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен са |
| } Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништ |
| ина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење? |
| ..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим |
| и на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговор |
| е реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пр |
| ивот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још до |
| p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите до |
| поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и н |
| та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава тол |
| очито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била нај |
| животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов и |
| ваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили ж |
| а уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никакв |
| зиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред |
| опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш |
| о — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још |
| авим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“ |
| <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном |
| рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је дана |
| , према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} |
| тиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес |
| провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и |
| логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{ |
| от нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите |
| остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић |
| е садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојо |
| > <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да |
| носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n= |
| еди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва вре |
| с уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан пр |
| е овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и |
| е работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло |
| т, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} А |
| ина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете |
| писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, |
| риступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још |
| са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће д |
| ојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. |
| анас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, д |
| од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну |
| сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана по |
| одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>С |
| м од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?< |
| у, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p> |
| пада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком |
| у мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати |
| p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће в |
| > <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој |
| ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који |
| рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у |
| о!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, |
| аљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих члан |
| е знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жар |
| одним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балка |
| о.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p |
| р већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем д |
| а гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен |
| рина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, кад |
| наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Из |
| > <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се пред |
| онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би |
| м да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори |
| му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ру |
| p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо |
| резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову приме |
| е вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас |
| ас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, ба |
| Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девој |
| — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радо |
| вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.< |
| p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи |
| ванка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена д |
| важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувш |
| оћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београ |
| ави триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на ст |
| дојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и |
| ко вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Р |
| и не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове |
| Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи |
| Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде п |
| о молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, д |
| мате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.< |
| ији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих и |
| — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја |
| кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску |
| и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо |
| и ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са сусне |
| а ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте м |
| више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и посл |
| </p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у |
| креност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљењ |
| ли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> < |
| рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да |
| рив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то |
| а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типо |
| , да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре посл |
| дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div type= |
| /p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и м |
| S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са |
| дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народ |
| поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив |
| ас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не разми |
| римио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешоф |
| Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући |
| у рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутраш |
| е и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>К |
| епријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечер |
| ичао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата |
| с опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном |
| ведај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у |
| е ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпо |
| ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој пози |
| , Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не су |
| и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у нама |
| е тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, как |
| сме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав |
| > <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Гото |
| те уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на |
| > <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p |
| ас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласн |
| рце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као чели |
| у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Сто |
| петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p |
| за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{ |
| мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља< |
| инио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је ова |
| вниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је м |
| е.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, |
| еру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, ми |
| своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — |
| у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност став |
| српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непреки |
| ри о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које ј |
| ног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами п |
| е изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</ |
| олико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник зам |
| саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан |
| ’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, |
| авршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до |
| пређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци |
| ој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетн |
| име волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српско |
| студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље |
| био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако ј |
| јански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из |
| о и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено |
| ва непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач |
| робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а д |
| отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског |
| само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше |
| а, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спу |
| >А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три |
| тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Тре |
| стуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врл |
| ила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном при |
| и ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> |
| г нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца |
| да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говори |
| , некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много пут |
| к може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оберкн |
| и још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потвр |
| — А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море |
| саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије з |
| ја се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само проша |
| овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, ј |
| ца сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је неста |
| ек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвор |
| умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изним |
| да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p> |
| а војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири. |
| обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни м |
| S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војск |
| ачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код В |
| јишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Гр |
| } Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврд |
| ње полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по |
| арабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турс |
| у, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, к |
| ледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</ |
| Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Се |
| /p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачен |
| брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалош |
| -Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живо |
| стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone |
| <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, |
| цом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао |
| унав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце |
| <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је |
| озицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама ис |
| а!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се |
| и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио |
| ство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очек |
| да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу |
| тао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот |
| на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Врани |
| ом времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничк |
| иротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале бо |
| рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— К |
| Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са ог |
| и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, зау |
| бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, к |
| , свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати са |
| лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ип |
| би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. м |
| p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зов |
| е, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема пред |
| Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци |
| ...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан |
| учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> < |
| а никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на п |
| ошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, |
| } Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима так |
| а валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је у |
| где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето |
| дске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг |
| S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти |
| праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прич |
| да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро |
| ово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао |
| ованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} |
| рише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у д |
| ами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Ст |
| ота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у неде |
| > <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не ја |
| г разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслуш |
| ин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачу |
| ледње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напу |
| е браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо. |
| ратом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о |
| рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно |
| а здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа |
| Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је |
| е сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани доче |
| јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање к |
| 5" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана |
| ема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по кој |
| евићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали каме |
| е узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ха |
| замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успом |
| још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам на |
| љена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> |
| дмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам н |
| .{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вра |
| казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце |
| отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није |
| ао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као в |
| ке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— |
| Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога |
| им, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег ст |
| ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешта |
| ар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хл |
| ко ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која |
| а првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарин |
| нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p |
| има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главн |
| о верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београд |
| our nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour vou |
| читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Об |
| рат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> |
| s, oni; pour nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" |
| приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После |
| олим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат |
| оја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако |
| тимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви |
| пивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— |
| , доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Ал |
| тављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад н |
| е да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на |
| им вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији |
| </p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> |
| јко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешк |
| утка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учин |
| оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде п |
| а!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте с |
| ећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неумо |
| ављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим |
| ну ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберк |
| страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и |
| а сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јав |
| го Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу |
| једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву гр |
| е вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све шт |
| екле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја дево |
| времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> < |
| пске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем |
| /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одм |
| та је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја |
| ти са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — |
| ије што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас проб |
| ти полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> |
| да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо |
| о ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, др |
| >— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама |
| твари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> < |
| анас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи |
| рзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и м |
| е, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу П |
| шавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме п |
| бринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љ |
| још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледа |
| ече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио. |
| >После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да ниј |
| рло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукриј |
| е била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви т |
| екле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узв |
| но говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећ |
| ветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда |
| чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите |
| равде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и т |
| емонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жало |
| лико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је |
| јим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим |
| као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не. |
| га дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здравље |
| саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народн |
| иш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> |
| — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женс |
| мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и |
| дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неран |
| ошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и с |
| ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p> |
| сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви н |
| ти што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. добро |
| одољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођ |
| штаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и |
| на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} А |
| поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао з |
| преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на ра |
| еравамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и н |
| стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несре |
| да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меро |
| , дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанк |
| т поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} |
| <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?.. |
| и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, |
| остите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина прим |
| али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена ни |
| Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске. |
| одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа |
| та пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у |
| p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — в |
| ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грд |
| — Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Е |
| ло; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушне |
| p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.< |
| le>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим пр |
| о га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је ст |
| лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“ |
| ам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— |
| едстављен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кро |
| рце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ћ |
| ц - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Д |
| , поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од шт |
| а реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, |
| и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа гос |
| Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> |
| реде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала би |
| p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви |
| ката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго |
| азим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећег |
| — Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не |
| пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да ј |
| утра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила |
| p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубо |
| зљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се л |
| де Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војво |
| Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, |
| јима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших |
| е их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља бил |
| , ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини зна |
| узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а он |
| и овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од о |
| а мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и |
| и тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, д |
| од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић пр |
| не могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца. |
| ја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуб |
| оспођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа |
| p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> < |
| одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Бр |
| >— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створи |
| нутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност |
| ти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, ка |
| се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глав |
| а свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је не |
| рне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је |
| p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, дру |
| ечи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показ |
| им под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S |
| ођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љуб |
| >— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, гос |
| ио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак |
| ване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам мо |
| ма, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да |
| артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу |
| p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упа |
| то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо р |
| ја, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали |
| а тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну |
| м родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После |
| упно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није |
| га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Гла |
| иших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непозна |
| е је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је |
| и, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она |
| руги.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p> |
| е.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су з |
| ли су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у |
| у су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да |
| то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских р |
| > <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем наро |
| тача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити |
| Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некак |
| евић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последи |
| раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и |
| {S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнем |
| ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубо |
| самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тре |
| езничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" / |
| ила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак |
| а је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита в |
| а по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напа |
| о заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда неп |
| ом.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на ово |
| и — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S |
| сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје м |
| вију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p |
| штог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо |
| топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турц |
| одне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан по |
| кренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас |
| е и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану. |
| бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{ |
| p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских |
| ука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинул |
| ло немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина о |
| ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета! |
| оломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака |
| ли су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушеви |
| ма.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па |
| ежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap |
| т.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу |
| И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печениц |
| же у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спав |
| настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомба |
| ио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> < |
| сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p> |
| <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, дру |
| весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падо |
| право и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су ње |
| о бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и плам |
| > <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, |
| о.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше о |
| божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о |
| ом у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи с |
| у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је сев |
| откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанк |
| една другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и |
| дну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свес |
| ва.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела |
| га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када |
| ти воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па |
| ет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, |
| оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину |
| румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За ти |
| ада бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Р |
| а у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике |
| /p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе |
| снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на св |
| е артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као коз |
| ожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.< |
| дија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук пок |
| полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историј |
| батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора. |
| — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених |
| његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога с |
| {S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, |
| ше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила се |
| се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него о |
| колико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези |
| е, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла |
| хове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по н |
| епрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И |
| анредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је |
| есно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој нез |
| ..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде но |
| о поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очев |
| љеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегну |
| загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још пози |
| Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело |
| а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опкол |
| “.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S |
| бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпушт |
| сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друшт |
| ан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати |
| не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници |
| Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и |
| itle>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачк |
| , шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— |
| четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> |
| омак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздр |
| p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго м |
| дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непа |
| це!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, д |
| а се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шк |
| јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, |
| гледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а |
| једно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у брак |
| то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> |
| поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје |
| поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама иск |
| ме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће с |
| изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби |
| А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аман |
| .</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера на |
| вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако |
| адбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахн |
| лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Н |
| тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за нек |
| дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукас |
| аш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја |
| ре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одв |
| рбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, к |
| ом.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим жив |
| труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци м |
| еците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи. |
| Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> |
| ника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, |
| >— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велит |
| Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} |
| покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам |
| ели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте |
| атно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n= |
| тан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском гово |
| е сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у У |
| шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуд |
| љем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нам |
| аше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи инте |
| послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те |
| хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном при |
| те.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један |
| ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Прим |
| у чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите п |
| ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже |
| ђемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да |
| већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, < |
| сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе |
| а написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика- |
| овори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стоја |
| овор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После рас |
| /p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, |
| ем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријат |
| ижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви об |
| а вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Мора |
| штити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном |
| и такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по мо |
| то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p |
| ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви |
| шу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас |
| мо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој пл |
| А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> |
| на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, |
| овима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но |
| S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на т |
| рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам и |
| S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нам |
| о здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте |
| жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у о |
| а ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну ж |
| ас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасполож |
| <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вес |
| осподо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конфе |
| дно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина |
| подо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који |
| живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?< |
| читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духо |
| у Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену |
| ла, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла |
| p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“ |
| ћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас |
| никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав |
| пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје |
| Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је |
| ишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо |
| лиже да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Кап |
| ут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p |
| алзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас с |
| и.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{ |
| могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није з |
| ан бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција |
| о овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не стара |
| оста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добро |
| нда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу |
| је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних диј |
| е могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваш |
| што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствар |
| оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је х |
| Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте с |
| зричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем до |
| кало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уве |
| ео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искре |
| , што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња |
| нко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi |
| ледећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и суд |
| сту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не ви |
| вађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразгова |
| ај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, праве |
| ђо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа пра |
| што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и том |
| га и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек |
| ?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна |
| ентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушча |
| госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јо |
| јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је жи |
| p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим ч |
| не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да |
| где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе. |
| у на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху |
| је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n="381" /> |
| ица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сја |
| о његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне |
| <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и с |
| ђе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бива |
| а пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојков |
| , постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује коман |
| е команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше |
| тку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две |
| чи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим |
| слила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<tit |
| вен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, |
| вен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи |
| војка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, к |
| танем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу |
| >— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је он |
| је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра |
| у га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крп |
| и ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнул |
| опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствоват |
| {S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог |
| ве крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била |
| п, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и н |
| но уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из мој |
| у му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је би |
| х постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и рас |
| >— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га шко |
| тељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна |
| а осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он |
| је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на |
| СЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још д |
| речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим ра |
| и за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сас |
| , сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази д |
| ане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с к |
| ка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цв |
| .{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p |
| пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа |
| Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то |
| је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на |
| лонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теб |
| ија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и ос |
| <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бе |
| рава, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрем |
| седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине п |
| евац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, |
| S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грож |
| СТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српс |
| у, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био |
| .</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је |
| бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа |
| етска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога са |
| у субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за сво |
| огла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да |
| вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, |
| је је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже таков |
| еба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју сло |
| и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја о |
| и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек |
| и, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душ |
| погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан ј |
| сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти |
| и Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Пр |
| ске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој |
| ет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му |
| е природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној |
| дине помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и |
| шила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним |
| помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли у |
| о, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати |
| еројском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочек |
| p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи |
| онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до ј |
| овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је рат |
| ом својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана |
| е пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кро |
| ном, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли празник он |
| p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога |
| </p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војса |
| О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно реч |
| чаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисал |
| балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање П |
| смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S |
| целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио |
| укоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку |
| такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође |
| ремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p |
| ну браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, је |
| ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Буг |
| оја им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска во |
| дружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на |
| /p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним |
| лимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила |
| ском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у изв |
| налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и про |
| ти сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осве |
| ник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} А |
| воје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу |
| {S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ра |
| p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим и |
| ешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, |
| гова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разгов |
| дати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том |
| а креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се пови |
| е у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суе |
| киде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле б |
| ичност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је п |
| ник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} |
| ац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вуј |
| ловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читав |
| рпску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју |
| — А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепо |
| оји се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влад |
| тановљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што |
| о да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је |
| о рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орл |
| ачин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра |
| гу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна |
| } Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечуве |
| радан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турски |
| ао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то |
| Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположењ |
| је, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућ |
| овник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај |
| чењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукош |
| пустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не п |
| Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оста |
| , ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће омогућити д |
| руку заповедника међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу њ |
| ески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гор |
| запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад |
| аравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да |
| је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него до |
| тешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у пр |
| а мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле но |
| а, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочи |
| разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су |
| едити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад ве |
| к веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И |
| , нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске |
| по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја ра |
| би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којо |
| им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пр |
| гласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао д |
| и рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да |
| ти се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој |
| о, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће |
| нуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута |
| е треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А кака |
| се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са |
| изовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, |
| аш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвише |
| ко плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да |
| е са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен овакв |
| ла ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Пи |
| инити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола |
| и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свиј |
| вором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и |
| дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?< |
| p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-П |
| допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може ба |
| И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а са |
| , када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су |
| нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа с |
| о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тре |
| е код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог |
| је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокој |
| ахтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, кад |
| застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, ко |
| неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, нег |
| чаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама |
| поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же |
| и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је |
| ељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p |
| вде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија |
| пски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако |
| а симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова |
| о, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</ |
| а прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан |
| гиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за |
| еђу форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, |
| {S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, су |
| аслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} |
| >Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао. |
| арку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... в |
| и рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необори |
| предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао |
| а у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за дв |
| луционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочист |
| што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је |
| увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била |
| спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најк |
| љи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања ко |
| равила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још јед |
| ћа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својег |
| ире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом н |
| а.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира во |
| рв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> |
| пада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Милова |
| исту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чист |
| аслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињ |
| рби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковни |
| екао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још ниј |
| Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље пре |
| одесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву |
| ује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав |
| Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, |
| ају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји |
| вим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискан |
| да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Б |
| Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумано |
| творена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да |
| девена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, разм |
| ћ, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, |
| у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза |
| ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је |
| на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике |
| b n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фиј |
| е, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше |
| ,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не с |
| илама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече од |
| ете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p> |
| зведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био без |
| Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће д |
| >— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не мор |
| и к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Дра |
| а је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад б |
| акле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати |
| западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтал |
| не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="757" /> <div type="chapt |
| о је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није |
| мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бе |
| понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>Посл |
| у душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојан |
| у се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да ду |
| ти опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили с |
| тврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене с |
| то скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље |
| адости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, доврш |
| да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка п |
| бично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји |
| .{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пу |
| аљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хр |
| авље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици |
| мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџ |
| ске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Мл |
| није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону |
| вај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском о |
| а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада. |
| Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неко |
| икола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, н |
| поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке |
| а.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет. |
| {S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Х |
| идили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али |
| о никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајори |
| и, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са нас |
| p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејам |
| У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали |
| ла, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да |
| <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добри |
| и, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те по |
| ије више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљад |
| кше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> < |
| во; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је |
| онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до ов |
| Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који д |
| сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, |
| љ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код њ |
| ранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатн |
| се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на свој |
| p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно |
| ти, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, нико |
| е ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није |
| ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи |
| ост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши |
| ном слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника |
| озориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узав |
| у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у |
| <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</ |
| на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових поз |
| повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, П |
| оме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић по |
| дере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру |
| ићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, |
| тојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време чита |
| ажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржи |
| ку преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а |
| а је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се |
| ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личност |
| ојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с |
| аузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представн |
| а према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су |
| Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>С |
| је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике |
| о — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Прим |
| о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше |
| видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не по |
| љан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржав |
| наш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа. |
| еме краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате |
| без сумње његов одговор представницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у пи |
| ело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p |
| борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај |
| минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварн |
| скога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је сл |
| овати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није р |
| на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокира |
| сконцентрисале око Скопља, представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црн |
| риликом последњег демарша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали |
| <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне |
| у последњем свом одговору представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на |
| тој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском дво |
| <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитај |
| нао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународн |
| а и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> |
| .</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искљу |
| купио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер пол |
| случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> |
| е моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> |
| у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв |
| еној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има |
| а њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо с |
| дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван |
| бијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, ш |
| а.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и ра |
| е“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“ |
| ковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> < |
| евши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у но |
| из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани из |
| сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу о |
| а и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ дав |
| ма, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> |
| д завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, кој |
| лектричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, ко |
| скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је |
| у, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </d |
| кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заоста |
| итавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар |
| воју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомба |
| д полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је п |
| волуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, к |
| ха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планов |
| нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам ка |
| <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на |
| ултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане |
| ио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем к |
| својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре |
| ост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно т |
| апред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{ |
| осподари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мр |
| е беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. |
| ријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до м |
| цу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с на |
| еја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радит |
| овим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} П |
| али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то ре |
| о причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о |
| кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа п |
| повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз т |
| и изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, |
| а разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли поду |
| нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Старо |
| иком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари |
| и поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина то |
| жала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— |
| Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о И |
| </p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема |
| ино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка |
| мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се погл |
| ео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тог |
| е сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силн |
| ногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брд |
| раћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ нап |
| або зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њи |
| капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре |
| у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до |
| у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћн |
| она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се шт |
| да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} То |
| да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети |
| лико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао м |
| ма.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима о |
| а и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било |
| /p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p |
| у пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново |
| а нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, д |
| <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница |
| ли Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.< |
| е не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне стр |
| асне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу |
| ј конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији |
| Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита |
| ца није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече |
| о, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и |
| ру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. |
| му нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и |
| , он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо по |
| о.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лет |
| отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са как |
| ешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дан |
| да и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у с |
| Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, |
| срећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пружи |
| /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упита |
| штву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p> |
| {S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} |
| браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до |
| ...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> < |
| наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредеље |
| , као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овд |
| >— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти |
| S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даљ |
| ава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужд |
| дило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ак |
| <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мај |
| рао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у б |
| /p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао по |
| нога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две |
| е опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је много |
| ца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик п |
| ида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не з |
| ке.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> |
| ија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <p |
| ш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну |
| , да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Ње |
| позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у по |
| њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховито узбркано |
| отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли |
| пљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је њег |
| раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на исто |
| сту рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми ба |
| ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар зајед |
| љу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{ |
| ки живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p |
| качише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се ј |
| >Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до го |
| писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он |
| довима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују |
| што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, ка |
| боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић |
| вао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — |
| ку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „ |
| љко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде |
| именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепос |
| вет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за ко |
| ците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — |
| кој уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажни |
| нога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да пон |
| ана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на |
| S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно |
| нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канц |
| опља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкн |
| но српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му |
| важени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом го |
| ле верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље п |
| свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах |
| к воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом |
| им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас уб |
| три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није ут |
| младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше |
| стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут |
| ову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не пол |
| и: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у |
| , убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло |
| у извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати |
| иком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати |
| Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од |
| чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој |
| ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се |
| жној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској че |
| анко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S |
| одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је |
| о венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу ис |
| е, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једн |
| .</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељ |
| притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиља |
| као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, јо |
| ео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, д |
| о био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта |
| , па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</ |
| пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком |
| љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од н |
| сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким |
| ао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер в |
| цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника срп |
| уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.< |
| што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампан |
| ило најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још о |
| остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, |
| >Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника |
| им једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, |
| тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и св |
| са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље бил |
| дети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беш |
| е посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле |
| чала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па |
| у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у ра |
| p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, |
| ркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад |
| е младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер. |
| рења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где ј |
| уковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уре |
| и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред в |
| пу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са см |
| еник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је |
| есојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем |
| где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин п |
| Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали с |
| иновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и раз |
| ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела |
| , тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друг |
| варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу |
| ледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се |
| ст, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадос |
| се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко ј |
| p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ ил |
| мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника гла |
| му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово пос |
| а.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писал |
| повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>После |
| око.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.< |
| n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовим |
| ћи сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У |
| могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеск |
| дао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска |
| могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" |
| ила уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p |
| ама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и |
| у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропал |
| е гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај |
| кнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контр |
| оказати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, д |
| .</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у |
| своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки |
| То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу |
| тње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина |
| тао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступ |
| ори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња з |
| воту, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је |
| <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p> |
| ата у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођиц |
| е, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организац |
| ођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао При |
| дставке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на располож |
| пођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је |
| мпа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од |
| злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — |
| {S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Веруј |
| {S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Бори |
| асом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Б |
| тељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољк |
| ада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, д |
| ржавнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n=" |
| ремена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одла |
| изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала |
| ега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без |
| .</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојков |
| уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb |
| шем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не мо |
| хије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега т |
| одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на сас |
| братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стиг |
| енула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћем |
| зину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није пи |
| уштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чи |
| ра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На |
| спод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у |
| њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има ј |
| дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p |
| ручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гла |
| љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби о |
| > <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу |
| о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и сп |
| им брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво г |
| p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах |
| ру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ б |
| кадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестрано |
| а станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га за |
| , а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и г |
| јења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Б |
| поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p |
| е онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала |
| Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на од |
| Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо |
| рт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, |
| </p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се веч |
| аже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у д |
| Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не |
| га, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Б |
| ерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, н |
| у.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, а |
| капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом |
| о знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p |
| реба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио |
| укама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} |
| о била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке |
| ЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчи |
| атку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Бе |
| о реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојк |
| Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честита |
| За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, сам |
| </p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се |
| ... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште |
| а дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опшир |
| много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Ст |
| велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> < |
| да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио |
| а радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним вошт |
| 1" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање буга |
| Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову кори |
| заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и спора |
| лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцниј |
| српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, д |
| е могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, прем |
| еном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престон |
| коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> |
| нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крми |
| лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити |
| то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се |
| ече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, |
| ма јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и |
| 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишње |
| а су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које |
| ање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанк |
| .</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала |
| ту, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су у |
| сто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, |
| била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, д |
| е много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; |
| ле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни з |
| ичку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на с |
| пати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, з |
| ="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> |
| ати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> |
| о мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са |
| сићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре |
| неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да |
| ијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је и |
| а тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то н |
| евић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових испове |
| оватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло до |
| склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није ви |
| ко времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала |
| примају „<title>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нат |
| и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прили |
| ели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радо |
| у, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер не |
| раван чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајевима |
| биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> < |
| д међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиско |
| природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска |
| јећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави |
| је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и на |
| епила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n= |
| е нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је |
| {S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S |
| уштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече |
| ека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спо |
| јих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде иск |
| то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његов |
| душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на |
| испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притишт |
| руди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше |
| јом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> |
| а веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкне |
| но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, |
| ене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри с |
| роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло с |
| кну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељ |
| га, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бог |
| анатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни |
| м у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, |
| таво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> |
| а ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипа |
| м.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње |
| се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаз |
| м.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивос |
| огледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреде |
| у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, |
| екакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, |
| о као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, |
| <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне |
| саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</ |
| ће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разг |
| ито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају с |
| авно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мал |
| ински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p> |
| године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи прег |
| дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам с |
| бродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим з |
| о јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у |
| икола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме ба |
| шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дођ |
| у а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</ |
| е таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи |
| {S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p |
| до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— |
| ти.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам |
| ка-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не веру |
| тну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испр |
| хујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор |
| Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од м |
| она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа |
| а закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у |
| ове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — усклик |
| и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом с |
| <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не |
| и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, ко |
| .</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Офиц |
| вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену п |
| прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу мо |
| тану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ам |
| већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p |
| писана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је |
| } Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, ја |
| едајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар |
| рес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу ота |
| ад, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који |
| маћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцит |
| ов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурика |
| ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} |
| , заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њи |
| боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу |
| <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је |
| p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> |
| <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није и |
| вона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву. |
| се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина |
| p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} |
| {S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на веч |
| , о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Миц |
| већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали |
| xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар |
| Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с |
| дговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинил |
| атлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певал |
| p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и пе |
| стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била |
| е на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда |
| Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а з |
| закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући ун |
| ичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћ |
| тње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече |
| p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само т |
| ако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући |
| ата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> < |
| м тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче |
| е пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> < |
| ани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу ос |
| сле годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шета |
| својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком при |
| ило је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно мириш |
| head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку |
| у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весе |
| а кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— |
| говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} М |
| Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и до |
| деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, зак |
| а! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осм |
| вић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања бол |
| дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра да |
| <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме ш |
| ланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела |
| стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то |
| мишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да из |
| то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се зе |
| трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до |
| светљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у |
| љда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му л |
| ли дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови п |
| и већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурен |
| p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамти |
| /p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво |
| рном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трош |
| у се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци с |
| зведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престан |
| ли.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p> |
| не, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова у |
| ме Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише |
| очека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојав |
| {S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кће |
| Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српств |
| рснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпр |
| слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војн |
| а поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} |
| жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам нап |
| снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљ |
| је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p |
| оме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је пи |
| радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160" /> <di |
| гова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукури |
| што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело |
| узике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се мо |
| сто ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се о |
| нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад |
| зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђа |
| е краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган м |
| у међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све мал |
| оздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крп |
| дну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале ов |
| госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила |
| ње и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете |
| у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је прилик |
| ad>ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је ј |
| е је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обисти |
| ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и крену |
| ле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали ве |
| раже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене |
| рајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог к |
| ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из |
| >Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арн |
| оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао |
| напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српск |
| учник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше к |
| је тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешит |
| је благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском дру |
| сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због |
| дињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена траж |
| анџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и д |
| , ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најжи |
| > <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно т |
| да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном |
| мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетк |
| фска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да |
| о се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много г |
| ни у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра |
| да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сум |
| ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну це |
| > <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањен |
| нка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила С |
| ских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до кр |
| буни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранко |
| ду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једн |
| добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— |
| ати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капиту |
| <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека. |
| мрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чис |
| на покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дан |
| <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p |
| , Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А ова |
| мадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p |
| сти Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, з |
| пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Буга |
| дах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима |
| услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још н |
| > <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре |
| извесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне |
| облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра би |
| ама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времен |
| а подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У че |
| Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далм |
| цио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да раз |
| дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} |
| аклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, г |
| писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у је |
| да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, н |
| ица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка с |
| ати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него шт |
| ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Обе |
| идим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да |
| сивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти понов |
| -Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, та |
| <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзо |
| а помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је |
| игне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат |
| ло се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила је |
| д Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хте |
| вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је |
| а српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећен |
| више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао пре |
| астера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети |
| ати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласал |
| еркнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестри |
| на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво ст |
| ели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, При |
| ивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем вр |
| вет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> < |
| јске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и |
| .{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а изр |
| јаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи из |
| анку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прав |
| Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> |
| но..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако |
| то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А од |
| низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди с |
| ко оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, в |
| итању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p> |
| рило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Пово |
| у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: |
| м и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с |
| ом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо мој |
| е не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> < |
| е био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да ут |
| ријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толи |
| и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му ј |
| ећ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанк |
| ихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи вел |
| е могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— С |
| упне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не забора |
| p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик по |
| аше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На дру |
| ме посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у |
| му у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Приз |
| о само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли |
| и моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била |
| “ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, ј |
| p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, |
| ћка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић ви |
| ироко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S |
| задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и пошт |
| резименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без |
| могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја |
| други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Т |
| езнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и с |
| > <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадар |
| з превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави |
| их инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на те |
| органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући праг |
| д радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> |
| .</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускоме |
| штај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају |
| са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли з |
| p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на ра |
| војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још ни |
| моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— |
| че! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи з |
| ки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилач |
| радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> < |
| јевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули п |
| је падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му |
| е варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког |
| аринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо |
| епредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух |
| амишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{ |
| не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујиш |
| то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састан |
| е речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> < |
| и Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Кака |
| ни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у |
| стави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе |
| Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> < |
| а, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике д |
| дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p |
| арочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једре |
| резно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљат |
| етници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој |
| измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те |
| е зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учини |
| атацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпа |
| чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вр |
| само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балк |
| подложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за ид |
| појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви |
| ј борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слик |
| А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш.. |
| не на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим |
| е само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и р |
| ојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њихов |
| и је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} |
| ња.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави с |
| у браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ј |
| да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају |
| ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n= |
| ар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци ј |
| новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да |
| ак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у прав |
| ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p |
| одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познај |
| ан од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ћ |
| свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, |
| не Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном наро |
| до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврш |
| а помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад н |
| ле крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад до |
| хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верује |
| је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поч |
| ебало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да |
| отребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су с |
| у.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} То |
| и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Срб |
| и њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> < |
| ли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусо |
| о ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друшт |
| ј брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, |
| шевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писањ |
| бави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице кој |
| >— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> < |
| у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> |
| радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стој |
| још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само с |
| хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А |
| е срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито |
| стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости |
| еч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њ |
| зјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да ве |
| иђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, о |
| p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне |
| з то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову к |
| ра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир |
| ште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем |
| — Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> |
| тране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не |
| нгупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— |
| га је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p |
| садна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога трену |
| — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он |
| тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници у |
| ачитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да |
| ешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на |
| нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које |
| лити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стри |
| .{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</ |
| тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме н |
| ори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам |
| ки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би |
| о је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена |
| ad>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{ |
| </head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје |
| сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и |
| .</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> < |
| кан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић |
| .</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме о |
| уди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле |
| ласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кне |
| и.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пра |
| бично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре |
| а шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и пог |
| ош вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојко |
| ва!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="subSectio |
| горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљен |
| шћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> |
| ас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Н |
| е сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десн |
| она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже |
| >После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се м |
| имице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје |
| увши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас |
| у, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођо |
| Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је жи |
| ли да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по |
| ити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таки |
| лбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општ |
| осподар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, |
| не. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Н |
| ису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на |
| о ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полаз |
| еним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити |
| ој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у г |
| свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом |
| ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата с |
| по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p |
| куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече |
| при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се |
| >— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време |
| о Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчин |
| врдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога час |
| ати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и |
| ије смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да ј |
| Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, |
| pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада н |
| вонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се вр |
| ам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Л |
| > <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунак |
| у живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>Пос |
| имова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је би |
| b n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка |
| зумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз |
| , рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала ј |
| е за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фи |
| {S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас о |
| које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кава |
| ne unit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је |
| а бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Узди |
| а или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јо |
| ад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајор |
| ију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p |
| филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и |
| ала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — |
| одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одел |
| велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Срб |
| <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати |
| врти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> |
| верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, |
| јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прес |
| подине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, |
| е.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове р |
| црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу |
| шљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом с |
| ним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> |
| метио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пуш |
| о, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао |
| ици налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочи |
| икола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман. |
| ицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом |
| тедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих з |
| никови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, |
| {S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се |
| па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се сп |
| head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком |
| осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима |
| да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S |
| слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали |
| ћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и заб |
| ари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемон |
| лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p> |
| > <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за |
| тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p |
| itle>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из |
| ојег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш |
| бинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још |
| <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Нер |
| честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рање |
| е треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу |
| имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мисли |
| но комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се п |
| у:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> |
| већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али |
| не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да |
| рауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Л |
| вет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p> |
| не какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То м |
| а притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који ј |
| пшти јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да ст |
| p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе. |
| грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи т |
| је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је |
| овићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на н |
| већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем |
| ед њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђ |
| ви „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, р |
| дазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радо |
| у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила |
| ше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мисли |
| Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре до |
| ај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и |
| длучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Жив |
| ети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, ко |
| могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до т |
| ли Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој |
| је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Пр |
| јска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Срб |
| е могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната |
| растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину т |
| иколу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ев |
| шено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, ко |
| иште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но |
| пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим огр |
| ркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели |
| е, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на желез |
| џа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Пај |
| ртиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањ |
| Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас н |
| недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, кој |
| ам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројн |
| .</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSec |
| d>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је |
| вргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље |
| „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже л |
| ектрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <p |
| ви дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разорен |
| ресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин |
| <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— |
| ци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак |
| који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше чита |
| е спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало залож |
| у на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку |
| .{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва ј |
| два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даљ |
| слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно ч |
| пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се |
| за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за р |
| е стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи. |
| у, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом |
| ле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе |
| /p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у |
| седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали |
| — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дај |
| м сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, как |
| ешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене |
| њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али тр |
| м.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државн |
| S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су |
| његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> |
| код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добиј |
| , који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, |
| нежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на с |
| постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак |
| ну, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке. |
| или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједничк |
| че њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По ме |
| , и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, с |
| доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У при |
| но.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb |
| љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа д |
| јом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</ |
| му, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, ко |
| Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница |
| је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао вре |
| тно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остваре |
| ром и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао чита |
| а Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после о |
| нијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те |
| из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, |
| гу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени |
| } Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске |
| рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да |
| > <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су р |
| лушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога |
| изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p |
| ци — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да |
| смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и |
| зања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим |
| у.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори М |
| /p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.< |
| остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена ла |
| ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро мо |
| шли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким |
| то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву. |
| и су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како оч |
| aphic" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— |
| Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као как |
| !{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чис |
| поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девој |
| и на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз |
| е трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше д |
| ш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом гази |
| оследњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад- |
| из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162 |
| ху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога |
| , само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души сво |
| да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одас |
| колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена |
| . — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарц |
| ...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у ок |
| радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је |
| Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се |
| лио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама са |
| , кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском ве |
| им, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирањ |
| звали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин |
| „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Ла |
| рема њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки д |
| ворити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Н |
| вала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> |
| ужише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ре |
| ве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек п |
| и.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина |
| дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностр |
| ва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је |
| ост Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно п |
| </p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећ |
| оворио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апса |
| и Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују |
| p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је |
| p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек ка |
| нала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где с |
| и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> |
| ачу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпостав |
| тискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше обја |
| ло цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, за |
| ћете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> < |
| у арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још |
| , али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију |
| ћ сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја м |
| них запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Кума |
| аве, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, ко |
| удите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа |
| де да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поз |
| да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на про |
| да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. св |
| у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, |
| кле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Раз |
| е је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</ |
| ала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је п |
| већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам ув |
| јазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да |
| е изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени? |
| > <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно |
| пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Сто |
| ећ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих з |
| же ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код |
| јке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се о |
| разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друшт |
| ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа м |
| се под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју ду |
| јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је сти |
| или код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча хану |
| к, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си |
| амбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачк |
| аздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, |
| ала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да |
| Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске погран |
| рену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се раз |
| овратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи по |
| ма навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграф |
| <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нис |
| је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити |
| о само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S |
| а-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> < |
| на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка! |
| едељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутр |
| м Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у по |
| е Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуд |
| , сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово |
| званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан момен |
| је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} Т |
| у, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала |
| знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb |
| ом прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте |
| узе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и |
| ш никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он |
| реба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не |
| ту намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Ра |
| дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је св |
| а Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћа |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одред |
| ЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта ок |
| /head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење |
| аша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом |
| доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још |
| ЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, бра |
| МА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићев |
| чекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћол |
| пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команд |
| о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је |
| ити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном с |
| и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Нацио |
| авници свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини пок |
| време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у |
| је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да |
| лан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји оп |
| војују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S |
| >„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам |
| .</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када о |
| боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> |
| убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а м |
| дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубо |
| е.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{ |
| оће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} |
| је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин |
| p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> |
| <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се од |
| ући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је призна |
| ујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потр |
| > <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљуј |
| или не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши |
| у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и оч |
| и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, |
| уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговор |
| ма, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као |
| ежише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомб |
| n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о |
| дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута г |
| А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо |
| бину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је уп |
| асвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а |
| перењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p |
| ро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушки |
| стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до п |
| м сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ на |
| у.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве н |
| луку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Ј |
| да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али |
| је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само |
| рпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у |
| ј пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан ра |
| је евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тог |
| а човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погину |
| е.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад пост |
| тиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У |
| адесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који |
| о данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p |
| p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p |
| единим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, |
| ели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више н |
| сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио |
| ал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и жели |
| приметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још в |
| врђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> |
| а врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш |
| ли.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одгов |
| Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} |
| Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарниц |
| 7" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо |
| на ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit=" |
| ри улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче |
| ишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорнос |
| едати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји |
| је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девој |
| ан је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p> |
| иметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код |
| ше.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми |
| ead>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит. |
| жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p |
| је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала п |
| Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седал |
| сто се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце ј |
| лупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ |
| на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са |
| Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{ |
| дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на |
| p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — |
| дри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је |
| осиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу тор |
| те хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са ката |
| ила нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића |
| матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од кућ |
| томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопшт |
| ј се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и |
| оде сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за срп |
| ковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина |
| увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... д |
| дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу ос |
| женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном |
| епе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у |
| н, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим на |
| ега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n= |
| ницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на С |
| споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљи |
| лио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p |
| га хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.< |
| убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту |
| head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједиње |
| ко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на мин |
| сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<t |
| <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њо |
| ада је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада |
| осић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одма |
| и.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: к |
| јега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцка |
| и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} |
| на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, |
| за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У |
| киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су н |
| а сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи |
| ="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да |
| о њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је |
| егове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала ду |
| , мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи нап |
| е их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом |
| а се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер ж |
| јим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>Посл |
| ше га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га |
| оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну ку |
| одужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар д |
| мрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне уч |
| а и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријате |
| ао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа |
| езничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, |
| тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље муж |
| правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Ок |
| оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у |
| би ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи |
| Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; |
| — Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p> |
| а својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ |
| оградске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осве |
| Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели чит |
| дног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговар |
| ко, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с вр |
| љена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око |
| вољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се мо |
| n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, ко |
| е код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели |
| ине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} |
| жење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или |
| {S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учесник |
| мећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радуј |
| , да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овл |
| вић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакв |
| а сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедил |
| ник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разгово |
| оје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па |
| однога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</ |
| о!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како |
| <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} В |
| рпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и к |
| њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после |
| страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, |
| а у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је з |
| уком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами сврш |
| Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су |
| д боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Пр |
| :</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није |
| госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало з |
| грам:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p |
| тра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиља |
| им послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пра |
| ам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени бил |
| ала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај |
| и:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, |
| е.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.< |
| једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако |
| се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа |
| им случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Та |
| ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође |
| ада против Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.< |
| она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, н |
| ненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седни |
| а седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу |
| <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> |
| телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а одан |
| ће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржин |
| его што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то уве |
| нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— А |
| ојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај с |
| домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео ње |
| , Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У оса |
| писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још мл |
| {S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> |
| ремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> |
| ешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, |
| на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p> |
| била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не уго |
| више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да |
| окукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадова |
| о спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку стани |
| с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како |
| е из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоруч |
| .</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, пр |
| ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и |
| бина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, |
| орило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она |
| нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p |
| и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нароч |
| варам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Л |
| ра, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разго |
| добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бри |
| госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешоф |
| је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <div type="ch |
| спео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедова |
| та, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву |
| ни београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служ |
| се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера |
| у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе |
| а води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, |
| елу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибира |
| у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је |
| /title>“, „<title>Политика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title |
| рад, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Ка |
| есео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов |
| једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослу |
| Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу |
| повског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца |
| сле краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно |
| Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није др |
| оворила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и П |
| ко често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кук |
| и подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечер |
| путио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдн |
| воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је |
| оседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се |
| сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни д |
| а посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашће |
| е и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Ива |
| му и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту |
| и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Ц |
| угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци с |
| чном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост |
| па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код к |
| ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и о |
| pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више |
| ахну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се |
| е узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка ту |
| — Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и |
| а први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазареви |
| а први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошк |
| се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему глед |
| погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентиментал |
| умка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она |
| или, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањени |
| заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједнич |
| ти — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{ |
| линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо ду |
| у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</ |
| ћа, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми |
| Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту |
| > <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разо |
| рло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које |
| њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија сл |
| ским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, |
| силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, |
| ред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено ј |
| ред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се |
| дара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да п |
| Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p |
| номе, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође је |
| , па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:< |
| <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да |
| >ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, |
| р са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је |
| мње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би |
| а Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рач |
| има, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинск |
| не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања р |
| топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједа |
| д би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон |
| хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер |
| друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Пред |
| апитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачв |
| ерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Побе |
| и.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира с |
| .</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и п |
| <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу |
| ког кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>К |
| еома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бард |
| ерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топ |
| ст</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила |
| Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по устав |
| рпкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Ст |
| ко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом све |
| ко уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја оди |
| /p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разум |
| гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи н |
| но, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равноду |
| знајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта прашта |
| ли сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....< |
| вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипа |
| изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или |
| ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{ |
| и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано исп |
| , на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Обер |
| гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, госпођо“...</p> |
| па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српк |
| глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чи |
| због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад |
| писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам по |
| ало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будет |
| ати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није н |
| ра, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе д |
| S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јам |
| радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна |
| је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> |
| жила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, |
| ном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењ |
| мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти |
| зненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне |
| оља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} |
| то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— |
| ачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутк |
| у бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То |
| вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју |
| во чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од |
| подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо |
| како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да знач |
| </p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја |
| нила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу |
| ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као в |
| рве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци о |
| анка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Ма |
| агор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, к |
| према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге ве |
| ри, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, |
| о командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и ов |
| ој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче |
| да са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па |
| e>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <g |
| ранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор п |
| <!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати ром |
| .{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свеска |
| кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан |
| це, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што поз |
| {S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!< |
| ерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} |
| ено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у |
| ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога р |
| г тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а |
| м — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не у |
| S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познај |
| ућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему п |
| усти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је |
| /p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потреб |
| ли ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p> |
| зговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.< |
| ету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да б |
| ко више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд |
| својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} |
| тински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господ |
| можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са м |
| p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„ |
| p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разбе |
| фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, к |
| них тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</ |
| ој је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загри |
| вићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојло |
| n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту |
| м се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим |
| тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која бе |
| ађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље |
| сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли |
| а се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито |
| одитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се п |
| има киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се |
| али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што |
| зговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> |
| ла рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, н |
| евић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, |
| под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће как |
| ило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм |
| b n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се |
| ца — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас ка |
| {S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: нећ |
| Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој |
| ве речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци |
| ици практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са мо |
| ла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела |
| сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћем |
| х рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је |
| ла Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и о |
| е кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте |
| чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељ |
| ву.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га нај |
| а не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас |
| у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска |
| мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— |
| осада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дак |
| се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долаз |
| лесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за с |
| ар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— |
| >— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били к |
| ио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за јед |
| S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људ |
| p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му гд |
| S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је |
| да, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непоср |
| мо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, нег |
| чистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за |
| мо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Буга |
| мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта |
| е:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у ос |
| ј:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече св |
| } Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, |
| и у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се |
| преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно |
| е Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</ |
| p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" /><!-- Главно |
| <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p |
| нам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Ан |
| ознајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од |
| еједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега рав |
| марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стра |
| .</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Теле |
| кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ |
| стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чу |
| уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да ст |
| и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само не |
| А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n=" |
| о чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уж |
| рен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно |
| начи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Г |
| хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали |
| новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај сп |
| што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Ва |
| о ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке гла |
| истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић |
| вић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике |
| имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госп |
| азговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на он |
| националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Зна |
| — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} |
| молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524 |
| ани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знањ |
| истаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p |
| да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се о |
| у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на м |
| лободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћем |
| 1" /> <p>„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке |
| неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озби |
| ечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изнен |
| не тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После |
| ић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господи |
| сти, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најгл |
| ина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро ве |
| какве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а н |
| ијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...< |
| стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједн |
| ама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских |
| .</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад |
| {S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те |
| сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Чо |
| а када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да с |
| е његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Зб |
| остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће |
| а чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда на |
| кну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах |
| шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског |
| <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у пр |
| и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо |
| итав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто |
| , а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="sub |
| јанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и леле |
| поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фи |
| фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризниће |
| је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Ј |
| } Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава |
| иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Прича |
| ену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— |
| Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у |
| аустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакш |
| рже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>П |
| клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и п |
| реде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила зак |
| де му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:< |
| задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губи |
| калиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за чит |
| ого учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју |
| 542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p |
| ешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радо |
| љку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, го |
| а пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је р |
| .{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност |
| биљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у свој |
| да нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и |
| би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она |
| p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да с |
| чекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тре |
| олицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У остало |
| њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним тр |
| е би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољуб |
| дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на јед |
| Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и |
| врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот |
| <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— |
| ви сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику |
| ајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних |
| ри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p |
| једињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, |
| Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу из |
| , морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> |
| о оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то |
| ило тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{ |
| је дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном |
| >Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела ј |
| сова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>На |
| ом, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> <foreign xml |
| је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> < |
| милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је њего |
| не Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, |
| "598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очеви |
| оји је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="55 |
| свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем |
| ић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неп |
| чинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао |
| да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја |
| гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:< |
| ке каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предрагови |
| то не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у кој |
| , али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само л |
| .{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да |
| већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радос |
| га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> |
| одили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је јо |
| пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, д |
| е!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, нем |
| рвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у |
| главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био |
| нђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала |
| вић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно и |
| ат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили |
| рење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави |
| /p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио. |
| нокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> < |
| инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је ра |
| /p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се и |
| ем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком |
| уку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зара |
| {S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{ |
| рногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, |
| чанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном< |
| од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19203 |
| се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник |
| ују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромашт |
| е све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад |
| ељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све |
| ра, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њез |
| ите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ст |
| е одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; |
| до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> |
| преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</ |
| ким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стр |
| Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, а |
| олази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, |
| и.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сно |
| ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и |
| часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> |
| лу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— |
| а.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла о |
| још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колик |
| ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на |
| мраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, |
| капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, кој |
| — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је |
| Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин |
| е Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за х |
| рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао |
| штво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити |
| тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили ка |
| већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите |
| бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи и |
| чке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је с |
| плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да ов |
| еза.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону м |
| .</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следећ |
| се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је |
| о га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним п |
| тила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лаз |
| вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем |
| ође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опса |
| их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да |
| до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи с |
| не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадо |
| них наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се ре |
| јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче д |
| овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној оп |
| Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобило |
| авезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ |
| сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се |
| ита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете с |
| еприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574 |
| има се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јован |
| у ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе |
| а се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађ |
| ера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко |
| >Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратн |
| им и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" |
| при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа С |
| остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочит |
| путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и |
| аших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од с |
| p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Ра |
| рчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су |
| у помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавст |
| томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног пита |
| беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту |
| о тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранк |
| спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад |
| свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.< |
| <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, |
| , у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, кр |
| , да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарин |
| ћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци прев |
| во, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из њег |
| ада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Нера |
| рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p |
| е лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, как |
| же, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мр |
| се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Ст |
| <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа сво |
| азе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји |
| вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — |
| ћ, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим сво |
| као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да |
| шила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.< |
| тво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не ск |
| пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, ш |
| стеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго |
| зиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из ус |
| аја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и |
| пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убије |
| ењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, к |
| исницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</ |
| ег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из бли |
| е у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од од |
| ића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били п |
| ћ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патрио |
| робу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомор |
| ује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгл |
| ницама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n=" |
| од вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и д |
| има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству |
| е очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствар |
| здравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, |
| јава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто |
| сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снив |
| агрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза |
| ер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дош |
| Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је н |
| аћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново но |
| ђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна |
| p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у ов |
| , кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је сво |
| била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати. |
| у.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече |
| </p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ле |
| ог сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокр |
| {S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у тим трену |
| е, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу |
| p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, во |
| ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p> |
| че:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда О |
| , рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четврта |
| >“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> < |
| ли смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стој |
| и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фант |
| о изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То |
| о удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јав |
| а њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам |
| ице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева! |
| "73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" |
| здрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта ве |
| S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад |
| као...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, |
| — Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје к |
| мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро по |
| сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p> |
| цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито с |
| , и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости |
| је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављени |
| трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јо |
| .{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S |
| /p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи |
| ини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да руч |
| било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не |
| ице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљд |
| е, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухва |
| е наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и по |
| би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да с |
| ајмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености саве |
| аш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованк |
| ем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по облич |
| увши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти д |
| а, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стри |
| киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја |
| знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени |
| исам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, |
| у и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите сл |
| <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код |
| довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго |
| како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:< |
| а јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p> |
| S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељуст |
| о томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Н |
| Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам |
| есму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Ка |
| јасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У ов |
| то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише |
| усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљ |
| p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго |
| г рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Ни |
| и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, |
| ше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} |
| p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих ра |
| акији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференци |
| Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој |
| аревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па |
| мегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели |
| је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана види |
| е и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне ок |
| лас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио |
| <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити |
| лом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} |
| а ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље. |
| пу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње с |
| ак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке ј |
| и ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и са |
| ересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом |
| м да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> |
| си на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> |
| после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура каз |
| ам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} |
| Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С то |
| нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...< |
| и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па |
| <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} |
| како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често п |
| је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца |
| арни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, се |
| о, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него |
| клањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и |
| ати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио |
| о би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тог |
| вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе |
| о и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни п |
| pb n="280" /><gap unit="graphic" /><!-- Видите овај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узр |
| тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А |
| ла дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се |
| лузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једног |
| /p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p |
| пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>М |
| зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега |
| } Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негу |
| чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, ка |
| е Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата |
| послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје |
| одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље |
| ="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова м |
| е она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мо |
| /> <gap unit="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и |
| чке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и |
| жем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мир |
| ало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога ц |
| зим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и |
| ући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S |
| а у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарит |
| и, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима п |
| шкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> < |
| ска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p |
| <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаре |
| е: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме |
| баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносо |
| есну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p |
| ности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ |
| ера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на п |
| готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„ |
| та га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Ла |
| у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде |
| скочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледин |
| руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним бл |
| ену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа |
| онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радозна |
| ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, |
| девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, |
| мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да ј |
| ла! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са та |
| ити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жил |
| едрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, |
| е развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p |
| посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак дост |
| , ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто |
| олове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразим |
| ио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Н |
| а напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти |
| воје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која сто |
| пљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је |
| век су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одак |
| а дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, |
| вану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим |
| ницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хла |
| и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када осва |
| којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, |
| >— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p |
| велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви |
| еалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој |
| лавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Буга |
| о време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком к |
| га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље |
| о!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама с |
| ем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p |
| ебнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи |
| е пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бе |
| грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, |
| и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица вр |
| су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви |
| с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одма |
| огледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ћ |
| а западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни |
| у и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на |
| рлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља |
| ам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> |
| види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка |
| им хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</title> |
| након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Так |
| Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија тр |
| га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски |
| стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чу |
| е одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p |
| тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала |
| да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном |
| адосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити |
| друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — све |
| во к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из |
| е окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите оба |
| >Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> |
| а врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је п |
| војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што ј |
| о куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бо |
| а овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p |
| чку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може д |
| рбин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лаза |
| </p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p |
| ити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> |
| остраноме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit=" |
| којникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то би |
| вца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с т |
| } Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељ |
| грејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином п |
| ет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад |
| Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазав |
| ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену ма |
| рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну |
| рло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p |
| им?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да буд |
| ић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од ка |
| чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло |
| ело, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније |
| е и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официри |
| p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић. |
| подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пит |
| о рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је |
| никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, |
| н ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романт |
| нину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село |
| шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки |
| ала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Вој |
| ке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа |
| лате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи |
| “ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, |
| , подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из |
| е од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао |
| х богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она та |
| p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, ка |
| так баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је д |
| Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове си |
| ђанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турск |
| <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> |
| p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шан |
| беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду р |
| са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовање |
| ве се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у о |
| лон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, трепер |
| позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, |
| ше је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још т |
| ног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка ј |
| Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху |
| а легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и и |
| т и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице |
| рстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутра |
| зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да р |
| их трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска |
| ку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција на |
| ћи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату |
| ла на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, |
| оју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Кака |
| овек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се м |
| о и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, |
| не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„В |
| от <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричк |
| <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и |
| е, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био са |
| </p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не |
| , натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских п |
| то...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, нек |
| бијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> |
| мештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милин |
| оп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмено |
| </p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да н |
| а понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у |
| ст, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова ц |
| новима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретк |
| лупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напре |
| као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> |
| ајбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме г |
| м.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељс |
| ограда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, ал |
| е изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очи |
| нак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бак |
| чванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја са |
| ноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, та |
| ти је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма |
| м могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се |
| ају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке |
| </p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносе |
| а сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом р |
| Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се р |
| е.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке свом |
| вио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири са |
| тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пуш |
| у у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава в |
| рногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, б |
| итање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првоби |
| неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, |
| с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се кр |
| Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узм |
| ди била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да п |
| јући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, н |
| м чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родо |
| гом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђен |
| рногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p |
| p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" /> <div |
| амију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости |
| пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опас |
| Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у ње |
| варски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чу |
| је, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слобо |
| сији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се |
| ну на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S |
| ом улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и п |
| /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад |
| ипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранк |
| , са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљига |
| на и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освр |
| рште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit |
| е; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој |
| вић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, |
| Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој ј |
| ме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути ту |
| вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још |
| ком робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати та |
| {S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мис |
| птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га |
| цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то пр |
| г своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сва |
| чела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на |
| има видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са с |
| вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића |
| , све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, ис |
| стварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпу |
| шаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао ра |
| е Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} |
| беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>К |
| и:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно |
| д станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</ |
| еч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утон |
| — Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести |
| могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и |
| и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p> |
| рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По то |
| <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више |
| p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, н |
| ике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још |
| ком двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка |
| драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам |
| јом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да ј |
| ихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша п |
| прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натра |
| ра, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу |
| ива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S |
| Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у иск |
| дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искре |
| бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у |
| >А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чи |
| великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен |
| говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час |
| Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, |
| ретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинск |
| је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и |
| Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције. |
| ног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било ба |
| не, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p |
| лико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!... |
| то ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у |
| тану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје |
| у браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на сво |
| било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву пи |
| нта“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није |
| искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{ |
| а, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне њего |
| здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S |
| Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни |
| ције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како |
| таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време в |
| така, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нем |
| елазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу с |
| оја није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још |
| ра није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се мор |
| унити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његов |
| не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српско |
| пуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, за |
| тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— |
| Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске |
| ма мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви муш |
| доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава к |
| ић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђив |
| а су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, |
| ној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како |
| рпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако дал |
| огорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мор |
| стао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих си |
| ико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операци |
| ступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Х |
| уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти го |
| жда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, |
| крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарин |
| а бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} |
| сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја |
| пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако |
| којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих пр |
| о њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се |
| о шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше чи |
| , село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p |
| ланинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењ |
| му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она |
| онајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, |
| вић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а на |
| у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се он |
| ша, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићево |
| боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло |
| потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди своји |
| а одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикал |
| /p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осе |
| њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога ж |
| а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штамп |
| дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ б |
| е дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Св |
| јне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Со |
| будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много |
| пцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом рук |
| упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?< |
| :</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Срби |
| ини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто с |
| цу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа.. |
| сет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у |
| успесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека |
| белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали |
| авде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републикан |
| оститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу у |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војск |
| махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> пости |
| е њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки н |
| едила својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> |
| о да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчан |
| е ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> А |
| м Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је п |
| а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са слич |
| ке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове |
| вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао |
| јаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи |
| ешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста |
| мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на |
| дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде |
| има.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли |
| народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, ме |
| па а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> |
| лим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атре |
| еше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњиво |
| ако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окре |
| и.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и т |
| снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од |
| , брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јова |
| посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо |
| конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним |
| <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </qu |
| вакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као |
| че убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би с |
| ко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, |
| ше мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друшт |
| , очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и |
| S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш |
| своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници прибл |
| на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког |
| оспођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги |
| ли за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе п |
| њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S |
| Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом м |
| ја ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи |
| у.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препо |
| његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства |
| у за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да д |
| елисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је |
| и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га |
| а? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, |
| сак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у |
| а.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и |
| мо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожил |
| неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певал |
| енутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је |
| о је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{ |
| Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала ка |
| > <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у |
| е ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и ра |
| олницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, |
| } И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другар |
| ана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у |
| вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним ср |
| али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S |
| Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да ни |
| p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што |
| че затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан п |
| адости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твој |
| зложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста д |
| тране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S |
| на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није |
| ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред |
| арактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они н |
| о.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за |
| кици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори: |
| вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње в |
| <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за п |
| да највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> |
| да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми |
| тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је |
| акључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса остави |
| рено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загоне |
| да у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем |
| у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да н |
| био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</ |
| брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе |
| садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчан |
| } А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што сам |
| и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то |
| кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, ј |
| да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек и |
| и у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох с |
| на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уго |
| м Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно |
| , без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, |
| о на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што |
| поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Каф |
| р је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здра |
| чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињава |
| .{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би |
| се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стига |
| сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си јо |
| и својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се б |
| п Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да |
| вановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у |
| појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш |
| очаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p> |
| новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се |
| турници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље |
| ин, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и |
| ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али |
| грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака ш |
| о прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећин |
| у и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, |
| та ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја |
| образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се ба |
| се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам доби |
| авезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p |
| nit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада |
| роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је |
| одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је презд |
| у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му |
| еба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале муж |
| дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и њег |
| оји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач |
| Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан мл |
| не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког |
| мо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него |
| ило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању р |
| ем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић ј |
| ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чвр |
| исмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим. |
| ише Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p> |
| p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече |
| је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговим |
| ам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљ |
| ! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> < |
| а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина |
| убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван |
| седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуд |
| песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем |
| ангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћ |
| анко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, с |
| државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</ |
| савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је бил |
| није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ доса |
| ој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са св |
| , немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове |
| ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је тел |
| ..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети и |
| p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него п |
| разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да |
| /head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и |
| ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се с |
| p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> |
| у бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и в |
| га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу д |
| на беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.< |
| ем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Неш |
| ?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више |
| свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са так |
| изнати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше |
| ешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, |
| му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили п |
| н је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова |
| тица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> |
| емље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Ев |
| и као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капет |
| ија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, |
| оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и н |
| > <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и |
| ање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка |
| сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесе |
| порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> године |
| p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулу |
| ричали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Мн |
| а они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p |
| авезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, п |
| главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер |
| ити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — |
| та око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама |
| потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о то |
| је познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, |
| те противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила |
| ила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој |
| онети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо |
| мпа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гл |
| е за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да пок |
| и влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи |
| се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати ст |
| а гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола годин |
| едамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линиј |
| едни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила свој |
| и у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза с |
| крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Мил |
| <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова о |
| , у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три |
| рилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>С |
| редводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у |
| ића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним ј |
| сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} |
| адру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никол |
| !..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференциј |
| е у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врл |
| у Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот |
| и после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени госп |
| ани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрд |
| роцвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лици |
| аше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи |
| } Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеј |
| није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар ј |
| 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непр |
| љубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена п |
| оћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и до |
| фу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб |
| з очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она |
| , исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он |
| ног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упу |
| себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије ни |
| њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво. |
| а овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се н |
| тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија |
| мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисн |
| су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој |
| компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним |
| од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облак |
| тар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Пет |
| ио изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> |
| ко погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсм |
| невно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла до |
| е сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увера |
| бно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних |
| угарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Паш |
| n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ |
| а даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје ст |
| Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлу |
| еднички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У |
| .{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине држав |
| е Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори |
| ни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана |
| ="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> |
| накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне |
| ме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, једа |
| .</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да привол |
| >Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући с |
| мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишн |
| head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкан |
| д тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, |
| увишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи ст |
| p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљ |
| екао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза ј |
| пштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору оп |
| шност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњава |
| су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Дво |
| чка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачк |
| ени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се |
| лико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила |
| и стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе поче |
| р спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опо |
| тка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Милованови |
| алази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интере |
| е смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопо |
| </p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она |
| и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и |
| ! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, и |
| ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лон |
| оје су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ |
| ржање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А по |
| тво народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те пре |
| p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајев |
| сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја. |
| к из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у |
| ам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо про |
| зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако |
| ђи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} |
| нда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросавље |
| а смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију см |
| > <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити п |
| хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нов |
| ј душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до |
| тово подједнако изјаснили, одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај |
| а, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на вла |
| за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски са |
| а означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан В |
| ву ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони по |
| опи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од |
| тику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења |
| влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештен |
| млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности. |
| биноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви |
| слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазри |
| а своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је |
| им, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер бр |
| ључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције |
| изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места ко |
| а српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева пок |
| ампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ |
| начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта |
| зећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом неп |
| ; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле |
| исто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суз |
| ојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="6 |
| на-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла л |
| образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи с |
| бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је у |
| о посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војн |
| тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше к |
| лену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом |
| ама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је |
| , као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се с |
| га дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умиров |
| едњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службова |
| , села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда. |
| р Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запиш |
| као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полаза |
| н, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Ј |
| олитиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новин |
| Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог кој |
| ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних гра |
| се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} |
| ине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} |
| Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати |
| /p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господар |
| у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по |
| ија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратил |
| и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква непр |
| .</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и п |
| вили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш к |
| а нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комит |
| е Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ни |
| истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и су |
| евао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене |
| опрату најближој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, по |
| Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али ј |
| кат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрат |
| омисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике ка |
| , јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А п |
| ем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, |
| али посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарал |
| х сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не до |
| повест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} |
| у дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фр |
| арочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чин |
| то српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог |
| салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691 |
| овића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори |
| једном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само |
| {S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, ни |
| и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!. |
| а уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му |
| му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво |
| љувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић т |
| чити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави уж |
| ер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> с |
| о једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену па |
| гледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Ју |
| <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јов |
| Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка |
| <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p> |
| > <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар |
| м.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови |
| оже одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познај |
| како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и |
| <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, |
| ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то |
| она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{ |
| јатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљев |
| } Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога др |
| Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би |
| уцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одм |
| таласана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, |
| оз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже гл |
| а!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> |
| Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски со |
| ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али с |
| ле и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натин |
| .{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам за |
| подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> |
| S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ. |
| ам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> |
| и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице збо |
| м вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негд |
| ојника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима |
| т је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{ |
| је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобн |
| а и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте |
| ешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка |
| је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од мл |
| маћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто |
| ице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придр |
| .</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Б |
| добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устад |
| јска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наш |
| аставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију то |
| а то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше с |
| т спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су |
| едели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, м |
| нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве |
| итао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући |
| ме ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се н |
| ог странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност |
| љено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Ха |
| о не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела д |
| сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> |
| мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу |
| >Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније |
| е на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска |
| вљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мра |
| астанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина |
| тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција дана |
| ширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а те |
| ли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по во |
| н и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зар |
| ма Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да |
| езервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је о |
| су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="73 |
| ену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути |
| м личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пр |
| делио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређе |
| Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надират |
| <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том мест |
| ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце |
| Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испи |
| бледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она |
| ти.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У то |
| рихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново зава |
| оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно отка |
| нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а ов |
| то да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска |
| <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у |
| <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљ |
| ла.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију к |
| њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је за |
| не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше д |
| мараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на |
| пође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја п |
| -Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојн |
| </p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу ку |
| инута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љуба |
| ра је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p> |
| у, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</ |
| и које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и |
| > <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p |
| задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, |
| купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, |
| на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник |
| Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испит |
| етли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одве |
| осле подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на но |
| би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрин |
| је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од На |
| ова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше једа |
| , одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путник |
| купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је нов |
| ени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати свој |
| ку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећ |
| сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући |
| ива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом |
| >Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од с |
| ме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам |
| м, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" xml: |
| ли ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— |
| ајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а |
| железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milest |
| /p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стр |
| е дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао ј |
| /p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост |
| тим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316 |
| оласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу |
| </p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У у |
| <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам час |
| а.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и мн |
| тра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо |
| е та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> < |
| чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у ваг |
| По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док |
| је познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила |
| о на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да пр |
| p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.< |
| и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујућ |
| ојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски |
| естрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четниц |
| ad> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p> |
| беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно кли |
| е тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници |
| о један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак ла |
| ху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Ст |
| штаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име |
| ељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у в |
| а-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лици |
| ажан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у |
| и кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одк |
| >Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што |
| брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер |
| езничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио |
| вић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фиј |
| е пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем |
| езли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасв |
| ом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Ј |
| какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је |
| д прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код |
| лавије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије д |
| уштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p |
| је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рање |
| "subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су |
| у путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> < |
| ле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка с |
| и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако пров |
| е обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, |
| ћега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645" /> <div type="c |
| да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкне |
| лавна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је |
| е намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари |
| ло сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p |
| воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у нов |
| г разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је са |
| осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онд |
| ође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаут |
| „Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава |
| , кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли инти |
| ца и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручни |
| се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је т |
| оју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, |
| лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци |
| та, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо м |
| у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва ни |
| {S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква поз |
| Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она |
| дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти |
| ла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако п |
| радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у |
| кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“ |
| те, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> < |
| фија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће |
| страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце |
| .</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} З |
| пита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар н |
| офија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу ва |
| није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју у |
| ј кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> |
| од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражал |
| омаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софи |
| ај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, дан |
| се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпо |
| <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија з |
| ка се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генераци |
| је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати |
| уђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p |
| а сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p> |
| еш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га |
| Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?< |
| офија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата |
| г и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу за |
| , кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је м |
| ила у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао |
| устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми крен |
| та имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не |
| чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!< |
| наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не по |
| Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— |
| орак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да |
| учио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан нап |
| глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!. |
| ко њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је |
| <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на |
| рих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатско |
| <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и ста |
| тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима ре |
| равице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала В |
| њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је бил |
| рже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурн |
| <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник |
| оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и |
| <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црв |
| црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине |
| а мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу уп |
| смо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на |
| о? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... |
| а ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели израз |
| е да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет |
| другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за |
| ану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањен |
| вамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну неш |
| тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хо |
| ога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и |
| на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један |
| мите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Наго |
| ци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они |
| први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у |
| ви.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики |
| а се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако |
| 90" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народн |
| и добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треб |
| рати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних мате |
| адознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљ |
| , коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<titl |
| а прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натра |
| ј возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш |
| видела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу |
| амвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пр |
| , да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у он |
| све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних р |
| х дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна скон |
| о што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу |
| поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p |
| з детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у фран |
| варила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публ |
| >У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруг |
| А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жа |
| истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштв |
| па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, |
| на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крај |
| ругови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} |
| рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај н |
| своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира запове |
| p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо |
| пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар |
| .</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема |
| ругом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви |
| .{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај |
| " /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Офиц |
| знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жа |
| > <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку ч |
| Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне |
| ија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на пре |
| е свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби б |
| чен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напу |
| .</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српск |
| а она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се |
| .{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито пр |
| дног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за другим столом за |
| штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паш |
| обише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у ти |
| у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ов |
| чна својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене п |
| самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж цел |
| p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише из подру |
| нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку и |
| тиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну срп |
| ој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да |
| езује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} |
| Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му |
| љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се покли |
| уђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину |
| ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Офици |
| хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која |
| других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они с |
| су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док |
| власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно з |
| ш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у јед |
| тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последњ |
| ан мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као т |
| тлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш п |
| омандом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, ал |
| се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са г |
| а је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула |
| црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала |
| ну и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> < |
| "600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и в |
| сели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздр |
| егмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери пр |
| Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, сти |
| ести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им |
| иркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ |
| е битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p |
| а Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, |
| е песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и лист |
| о и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектри |
| рани гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и у |
| но зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их |
| два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утвр |
| вно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, |
| рљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— |
| нице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари |
| икавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p |
| оје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пуша |
| у у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19. |
| из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпр |
| био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што |
| едан бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S |
| ту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Вре |
| разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље п |
| <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: |
| д електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, расп |
| ?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из м |
| сте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвиш |
| на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Та |
| вне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора |
| дало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотин |
| а се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У о |
| ако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе |
| даваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трп |
| горима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и |
| чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разил |
| ко корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</ |
| p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли на |
| ницу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се |
| Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окрет |
| p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да |
| ним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасност |
| реном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и |
| ристо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој р |
| ећином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p |
| 37" /><gap unit="graphic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- -- |
| p unit="graphic" /><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" / |
| да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би л |
| “</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишав |
| > <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше |
| хове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише |
| кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала |
| у налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобуч |
| госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Тре |
| останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— |
| бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али |
| но:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} |
| ао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за пр |
| а наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису на |
| /p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним |
| ју.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости |
| еше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на |
| икну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бу |
| абљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет м |
| еше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ рани |
| е у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" |
| ремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанк |
| у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p |
| p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе по |
| и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га по |
| замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске во |
| ада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете |
| стране бугарских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да к |
| ободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу |
| оре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као |
| ско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно |
| ила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило |
| н тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, д |
| руговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину |
| у, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле. |
| лумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон ск |
| ити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та гд |
| овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поузда |
| ојим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, |
| е прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с п |
| ниформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учест |
| .</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски м |
| објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах ус |
| вила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је каплар |
| корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јо |
| Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање |
| до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Ср |
| > <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да |
| тоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демо |
| </p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке с |
| ици видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на ли |
| аком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војн |
| ца причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То |
| ике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су |
| на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Ср |
| овања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује с |
| посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и |
| ле освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне се |
| иче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Сте |
| тру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој ст |
| т, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</ |
| тојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а |
| {S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заруч |
| који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике мог |
| пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан. |
| т, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у |
| цњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима |
| винама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће уб |
| ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — |
| се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу |
| нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> |
| вота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори В |
| су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екст |
| о; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате |
| знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њо |
| примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очим |
| док херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштаји |
| нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је.. |
| ва држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И ма |
| се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисцип |
| стави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити он |
| сно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страхо |
| — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска |
| бра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуц |
| олностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсиран |
| ртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци |
| роди неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да |
| p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} |
| > <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и т |
| ијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Бит |
| на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској |
| »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна кли |
| ма отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S |
| море.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили р |
| гом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе |
| {S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је уп |
| Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани че |
| ад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји |
| јничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала сам |
| <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албан |
| ду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није друга |
| ом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се |
| ни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дур |
| Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то св |
| и се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска |
| Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у св |
| ом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, госпо |
| p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дају |
| <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке... |
| вања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој |
| Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у на |
| а била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбиј |
| овора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и у |
| дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n |
| јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.< |
| кве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојн |
| слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, |
| је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ! |
| и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустраш |
| дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За м |
| вршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</ |
| 26" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем он |
| и одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако |
| и.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бо |
| је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али |
| сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Вој |
| и ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — |
| е муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне алба |
| је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по |
| желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један ба |
| а не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освој |
| дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску ту |
| х не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да ј |
| ша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> |
| ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, |
| ска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После |
| га, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сл |
| испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арн |
| ном извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког |
| ремена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сл |
| и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>М |
| војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{ |
| разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном |
| валу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још |
| знићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутр |
| мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска |
| p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и |
| Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Ма |
| још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војни |
| ву.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам |
| љ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по све |
| већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тр |
| рљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb |
| са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одре |
| ордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи |
| ... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима вој |
| а месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га при |
| Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљ |
| кобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и |
| њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћу |
| е мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима |
| ита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били с |
| ости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, удар |
| успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држ |
| т због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ |
| и такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља на |
| <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Н |
| о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, |
| рода.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у |
| тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би |
| ми најискреније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, |
| ат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мај |
| м Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са своји |
| заше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, |
| којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске во |
| > да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића |
| нежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Г |
| аћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо за |
| доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</ |
| битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три г |
| ји час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли |
| отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p |
| утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само вр |
| ићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодар |
| сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже израз |
| и узвишена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки погле |
| Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ н |
| везнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Буг |
| оље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, |
| </p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да |
| очетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао ј |
| ка из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почет |
| свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком |
| реме био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.< |
| на одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скада |
| тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, |
| динствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у |
| е не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није |
| беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доно |
| емена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборави |
| готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одл |
| ене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили с |
| је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на |
| е даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем трен |
| е штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши сав |
| p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, |
| ајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији |
| ало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турск |
| главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглаш |
| , који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се |
| алу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузе |
| ок отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога |
| овођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} |
| о, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бро |
| кадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећ |
| мо формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конферен |
| ступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој |
| у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстр |
| силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај стран |
| </title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предра |
| и, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дуб |
| Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, |
| дник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај |
| ио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} |
| ода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јун |
| и пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и на |
| где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p |
| ка, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неос |
| "subSection" /> <pb n="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војс |
| товати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је на |
| егову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српско |
| еће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све |
| се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала |
| није.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, г |
| влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уг |
| Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорск |
| Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за |
| ак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Ар |
| и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, |
| руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конф |
| уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албан |
| стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, тр |
| рховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју |
| е положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мо |
| еко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опс |
| та не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово |
| де?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, |
| ’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековн |
| тпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо и |
| о је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је раза |
| p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг |
| тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с |
| рпства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.< |
| и је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} |
| д већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="3 |
| о да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију. |
| тобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена |
| рци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана гла |
| нуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, б |
| ма и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одред |
| најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше |
| да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се сле |
| ке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беш |
| намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно крета |
| аблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, к |
| едно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић |
| свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> < |
| p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја |
| ам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је |
| ојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о |
| жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити! |
| ћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дош |
| <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па |
| а осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а в |
| ој чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема |
| , да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут |
| а Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да |
| ажност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје не |
| ледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада |
| ди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> |
| е ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љут |
| је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумев |
| тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настав |
| Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито |
| , рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верује |
| сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</ |
| волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће |
| <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје н |
| а, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се |
| сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{ |
| ала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Ни |
| ко лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> |
| .{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети |
| је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а |
| /p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела |
| волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и поремети |
| и сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</ |
| } Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да л |
| каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да |
| Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онол |
| Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод |
| ије.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И са |
| ујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно вре |
| го што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И |
| тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друш |
| арала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Бе |
| Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај |
| ислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако |
| ебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут ви |
| вао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, вол |
| м је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне |
| то и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе |
| а хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о |
| је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестр |
| о...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Би |
| ала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савремен |
| а га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; |
| ви пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љу |
| олико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Бео |
| Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се |
| и.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су м |
| што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревић |
| и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким т |
| жеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делега |
| а вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу с |
| абар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотс |
| p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал |
| у је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>С |
| олео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаље |
| шло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему и |
| апатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Ви |
| авајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се |
| <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је прос |
| је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Н |
| p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> < |
| ла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више |
| окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само |
| иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у |
| овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p |
| кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип |
| ештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових с |
| е могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и жд |
| лео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да |
| као, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p |
| ете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слуша |
| , њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај. |
| лесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у гр |
| даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље |
| е ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучк |
| > <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, |
| да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао |
| рало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је с |
| Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је.. |
| у на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса... |
| ош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; |
| ш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала |
| од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му ј |
| n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Вој |
| ела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, исти |
| можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p> |
| е сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је |
| а сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичк |
| </p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перуни |
| воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали |
| лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим |
| атарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, |
| да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осо |
| а везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се н |
| <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, < |
| у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то |
| Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно пуб |
| ио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они д |
| лела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и забо |
| тру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="2 |
| решно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам виш |
| у господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те |
| авиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> |
| ове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме |
| давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко в |
| } Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Ср |
| пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим |
| запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише. |
| ајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове дом |
| какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> |
| </p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, |
| кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљн |
| алеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута |
| ="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо |
| е свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разг |
| вече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвен |
| ан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све свој |
| ј <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако |
| Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљ |
| ију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад |
| ут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Ар |
| блика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске |
| да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо |
| га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је |
| оследње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра пола |
| аги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно |
| ебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја |
| а, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити репу |
| >— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање |
| </p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна гд |
| а, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништ |
| ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њ |
| тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа м |
| Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... |
| села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу мно |
| фта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде с |
| а:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам |
| и ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> < |
| са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта |
| ешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој ниј |
| д љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p> |
| и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може б |
| ра за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, д |
| себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљ |
| ноћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по минд |
| и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пре |
| е богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што |
| ца знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код |
| дговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Примо |
| } А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гри |
| проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Сврши |
| ога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се ниј |
| Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити при |
| Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господ |
| у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио |
| <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.< |
| {S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ј |
| цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за |
| е радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а го |
| о.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљал |
| цијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" |
| лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Ви |
| већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.< |
| у.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? пита |
| олела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, |
| напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, |
| ок ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насм |
| да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— |
| е дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подес |
| дила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а |
| .{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Ни |
| рити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојил |
| > <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила речен |
| Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима увер |
| х частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узе |
| престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народо |
| кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А зн |
| срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом |
| ..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте д |
| адићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти |
| Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хо |
| ла, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пер |
| Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на |
| е опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности |
| >Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— К |
| ајкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> <div typ |
| толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити.. |
| свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке своји |
| у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле на |
| се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на ов |
| ао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао. |
| атраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежеви |
| наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му н |
| у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А коли |
| странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би |
| -Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она |
| не травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беш |
| аговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:< |
| а.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди гос |
| <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом ц |
| како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божј |
| ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p |
| што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја зал |
| вако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Ова |
| и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неран |
| се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У по |
| же бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учини |
| ника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху нек |
| прегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој ст |
| пиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— |
| могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} |
| јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само |
| у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно гово |
| аваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} |
| д га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав б |
| личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчеви |
| арошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички погле |
| пину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p |
| расли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варо |
| о сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу брегови |
| !</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само |
| руком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, о |
| <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу |
| дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, |
| равно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{ |
| не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и к |
| p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p |
| </p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Оно |
| чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>По |
| — Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово леди |
| b n="300" /> <p> <foreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с на |
| ишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је шт |
| о данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па |
| тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти с |
| д над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превар |
| ан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере |
| ио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео |
| дигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошл |
| тна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајор |
| едном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n= |
| едан образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војнич |
| о криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим велики |
| Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако. |
| лонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су р |
| о да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз |
| и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише дру |
| пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турс |
| у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да |
| мо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшт |
| зија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао ј |
| е баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме по |
| ите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да о |
| и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спушта |
| оја је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла |
| а је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у |
| е.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Кат |
| p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану |
| p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном |
| регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те удари |
| тивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојан |
| јанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онд |
| дар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још: |
| ата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седел |
| мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа мла |
| пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Сл |
| вши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговор |
| ког Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић п |
| ној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко ви |
| и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: бе |
| ку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јова |
| а дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету |
| запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац |
| </p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да |
| видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и |
| у старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ ч |
| 9" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на |
| и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болн |
| ио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душа |
| ика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p |
| сподине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. ж |
| кад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина |
| Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио |
| ити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковн |
| .</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, нап |
| у канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри- |
| у и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила сво |
| арац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само вошт |
| p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала М |
| ло да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро зат |
| „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> |
| ојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тај |
| утила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то уч |
| ти.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљес |
| немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е |
| говору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — ода |
| ободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одм |
| бећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> < |
| љивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Извол |
| адојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погод |
| и!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај |
| — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n="504" /> <div type="c |
| оћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољ |
| , коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи |
| нђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај |
| ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кућ |
| и јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му |
| о, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S |
| ци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуко |
| тиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Ст |
| изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Сто |
| .</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и |
| лу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменц |
| послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни г |
| ише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постариј |
| га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић ј |
| рно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, |
| умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— |
| од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> пог |
| ешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! |
| мо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{ |
| дерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па ш |
| хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бол |
| ерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:< |
| нка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавш |
| пођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним бр |
| .{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, |
| уковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Х |
| са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на |
| бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смр |
| ави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци |
| лободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина |
| и проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уо |
| план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опрос |
| ипази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима. |
| ика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p |
| ут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, са |
| у.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила вра |
| кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јав |
| <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу |
| ду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући |
| дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји теле |
| еко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој |
| нодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твој |
| p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p> |
| цир видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса су |
| ицир видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, |
| ити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајућ |
| иште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад уг |
| то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извеша |
| Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, ниј |
| те ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} |
| само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је жив |
| , у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла |
| да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук |
| лицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> |
| обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, |
| да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са |
| ило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p> |
| /p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ев |
| а-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже пи |
| а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море |
| у цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с |
| на неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> < |
| а ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу. |
| ора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Пај |
| ше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о син |
| о пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није за |
| маће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи |
| , колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке |
| бих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио к |
| стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код ку |
| пљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свак |
| времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната |
| да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њих |
| unit="graphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <p |
| ад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Ниј |
| јно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би |
| >Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе |
| је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са |
| ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуца |
| ћевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{ |
| теновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се об |
| је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу |
| p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, |
| је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на про |
| с вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису |
| , како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, то |
| еком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То зна |
| енчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле |
| ављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба б |
| ћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични им |
| то путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегл |
| се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам в |
| ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша о |
| еби, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p |
| ност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш мо |
| носе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати н |
| </p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буд |
| од се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору |
| орна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекош |
| ан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> < |
| м сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвел |
| ала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на |
| баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми до |
| ина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је |
| дговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја |
| Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје м |
| Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној |
| да и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма г |
| к што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> |
| а потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече |
| тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— |
| Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је че |
| „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником П |
| н Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно |
| немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у вар |
| да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето |
| м могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стар |
| ку варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се |
| и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Ката |
| </p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито с |
| сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> вре |
| <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полициј |
| После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем ју |
| е задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијс |
| , али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је |
| о сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео с |
| ву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где |
| де на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прош |
| али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме ок |
| Section" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да ство |
| а, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, |
| ао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху пр |
| За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их |
| d>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за ти |
| ad> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм: |
| head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се |
| вали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су т |
| ош запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда |
| и, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати р |
| сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фан |
| p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а |
| ха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у |
| ег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} |
| испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоваре |
| е учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p |
| Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу |
| и могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да |
| ставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се в |
| ао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, |
| а врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, к |
| од оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Је |
| и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ос |
| ошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био ист |
| </p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднес |
| рачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша ка |
| ни су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Кач |
| ке армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p> |
| ски тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није б |
| месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још |
| Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док |
| >Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прик |
| а ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну карије |
| мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, д |
| ежи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише. |
| оље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од с |
| као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> < |
| м, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, ви |
| траг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирај |
| де); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како |
| су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животињ |
| овора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n= |
| Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} А |
| огама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ пров |
| беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необи |
| одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станиц |
| неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашу |
| из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде |
| е за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="sub |
| тац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— |
| а поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју је |
| којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла |
| предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза рад |
| а се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да ис |
| д хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> |
| а смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка |
| </p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну но |
| аљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је заж |
| , обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицах |
| жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми т |
| рце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка |
| а застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врача |
| > <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кућ |
| , чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видел |
| Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз |
| верљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на |
| е, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, |
| же.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто из |
| мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш |
| дишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трам |
| лућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи |
| а у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је |
| а лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растреси |
| би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око |
| е и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема |
| народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало |
| мо најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одго |
| на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухв |
| још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога п |
| ободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама вр |
| <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се |
| .{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и ен |
| Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као д |
| јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мор |
| Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је нос |
| p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио |
| Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не |
| својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Пр |
| био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали |
| бзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са сво |
| а отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p> |
| актер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим г |
| грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} То |
| сту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада |
| а, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} |
| од нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пре |
| , што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} |
| у.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраго |
| латка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази |
| своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такође |
| ј.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобук |
| ра од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци |
| која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завл |
| на — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свако |
| <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предрагов |
| у рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо |
| pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, |
| вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота! |
| или у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња ус |
| ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Бе |
| и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на с |
| еље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду ради |
| н — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и |
| а је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и |
| ао и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах у |
| ршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака |
| сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет сл |
| адојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — |
| на могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце прев |
| градским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родо |
| </p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 |
| ли, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни о |
| , <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, |
| је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осе |
| ост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— |
| >Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.< |
| орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморн |
| великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси жи |
| о до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскурич |
| Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у |
| Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посма |
| орашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>Н |
| Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакуј |
| лекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних |
| на.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Оп |
| овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{ |
| к није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спав |
| га ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине |
| е се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, П |
| овати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима |
| стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на |
| душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је ми |
| рво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> |
| да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан |
| ете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако с |
| исју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, |
| пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Ва |
| им интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пр |
| мо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити |
| ађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила та |
| ло одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око чет |
| начај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, |
| азним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; т |
| ла и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку р |
| има, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да |
| рашни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Д |
| дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији |
| осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећ |
| артвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави приј |
| лед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крај |
| ју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља |
| ашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити и |
| све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, |
| сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде н |
| а се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изнен |
| тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кри |
| тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинит |
| ца и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на |
| од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је пл |
| сали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна |
| о, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, та |
| је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара ст |
| >Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, н |
| и, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би саве |
| ресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Р |
| сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала |
| снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> |
| ку борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући |
| аговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне |
| .</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала к |
| ика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојко |
| т многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствар |
| ће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p |
| и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и |
| тишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а наро |
| е на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, |
| ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика |
| све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували |
| Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим |
| е сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви |
| епу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, |
| тпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим... |
| те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мра |
| своји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у кој |
| олесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку |
| се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с вре |
| ван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже |
| је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дош |
| вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу |
| на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле пот |
| его да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила |
| довање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска |
| во и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, |
| од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе |
| ти, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће |
| ним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили |
| ли се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само т |
| емоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћа |
| и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати оде |
| </p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти оп |
| ше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612" /> <div type="chapter" xm |
| аних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" /> <div type="ch |
| и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} |
| једања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевић |
| ње“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{ |
| > <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкне |
| о да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио |
| и, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у зем |
| нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи и |
| сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годин |
| вом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртв |
| ко малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом б |
| у! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно |
| са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p |
| сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду |
| погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци. |
| Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрк |
| Section" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери. |
| едном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и |
| о.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже |
| цама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о |
| право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задава |
| примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, ни |
| .{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте нави |
| > <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитин |
| у влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара |
| укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибр |
| е не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</ |
| .</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам |
| ше о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није |
| .{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиш |
| лела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} |
| зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано су |
| е препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, отк |
| жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли |
| акшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је у |
| на није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш |
| ину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и |
| у на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са сво |
| вао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у јед |
| је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе при |
| он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским |
| евић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запит |
| /p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајим |
| за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на с |
| видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ства |
| драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, |
| м часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући |
| нео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе би |
| до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њез |
| што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше пр |
| молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дозна |
| арта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио |
| бини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и о |
| говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одма |
| тресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дј |
| свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се к |
| него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачун |
| осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је ка |
| ди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да |
| олазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније |
| ао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео |
| врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако т |
| </p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој дола |
| вића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити |
| ла сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада бил |
| ек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо |
| а, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у |
| ела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са |
| } Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? |
| пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, |
| т железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, с |
| јатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалу |
| тали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> < |
| ицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и |
| чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да |
| ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад |
| > <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више |
| ач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић |
| чким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Д |
| вије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао |
| } С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку кор |
| оснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пр |
| ска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према балканским с |
| азна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробуд |
| густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А п |
| илије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао |
| та“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> <d |
| и на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— За |
| авству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже с |
| </p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— |
| де тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а кој |
| n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут ј |
| има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну ру |
| молио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, ув |
| еме, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Са |
| нка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретош |
| очничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Зн |
| кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, |
| у др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се |
| и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше |
| ве противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале |
| овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољ |
| ванка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Ник |
| <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У изв |
| кама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, за |
| ски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Ср |
| ај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише св |
| осподо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одми |
| за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</ |
| ку, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање изврши |
| јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је исп |
| ели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај прија |
| улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је не |
| и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на јед |
| редраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да до |
| градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због бол |
| Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустиз |
| остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души |
| /p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и п |
| српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све т |
| учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузим |
| први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотав |
| е, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — |
| о госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи |
| њу, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и |
| и.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, |
| љу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчове |
| суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не |
| — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девој |
| да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војск |
| само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они сво |
| то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њ |
| ележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — У |
| чким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком про |
| ити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег влада |
| ст, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сув |
| ожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да |
| Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике |
| е, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила ист |
| -Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Па |
| и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних |
| <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе н |
| места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, п |
| ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу С |
| S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредил |
| аше, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разг |
| га потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> < |
| фоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше мини |
| арко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жа |
| куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Јед |
| ите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно |
| о да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену жур |
| било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, |
| д могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду |
| вић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, |
| еж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана |
| а дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованч |
| лужавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе. |
| олики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојкови |
| је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер |
| ошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Г |
| своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код К |
| > <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена |
| ви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и са |
| ове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на |
| ати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време. |
| и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим |
| и је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У дв |
| дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и у |
| ција наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе пом |
| тра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка ј |
| жевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина паж |
| p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути о |
| беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писм |
| аша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n=" |
| ише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло |
| дашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— |
| што су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болни |
| ако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које с |
| ,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у |
| губити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су постави |
| т, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друшт |
| није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.< |
| посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку беог |
| ало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче |
| од исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, |
| а је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше |
| го је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ |
| задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, |
| рао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> |
| Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако неприј |
| рила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београд |
| ци, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радос |
| е.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, |
| те отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао. |
| се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су |
| тина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, ил |
| ћи, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословиц |
| скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају |
| ерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “. |
| жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, |
| о!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати |
| м, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, по |
| ано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу |
| ним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиж |
| а друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А ује |
| да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем ре |
| емља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми |
| , по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> |
| ена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с време |
| не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам |
| како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— |
| у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао |
| о: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна тр |
| ст и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала. |
| стови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} |
| дан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су г |
| н.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове |
| да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Ско |
| ске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Вид |
| ње у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p |
| ем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење |
| ши твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; |
| } Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> < |
| шати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове прот |
| реве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој |
| овито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхиће |
| Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <p |
| пипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с к |
| уке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја м |
| столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горе |
| оја има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељ |
| онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улиц |
| рема детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека ош |
| <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферациј |
| се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све |
| ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брат |
| е бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у ку |
| оручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишава |
| ција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливен |
| маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје вр |
| напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставит |
| бно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно изл |
| ебесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достиза |
| ећ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} |
| оји су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски в |
| ика.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом |
| Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се ро |
| де онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хла |
| е све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па |
| ладенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу. |
| >— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отп |
| та.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чет |
| анка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно туг |
| њу <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голо |
| сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и |
| о.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужуј |
| ње народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам |
| телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из |
| S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам |
| и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, госп |
| „Господине, „<title>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} |
| кан</title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, |
| имер:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаес |
| ала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао |
| pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно |
| у је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као |
| велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, ко |
| {S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> |
| ео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} |
| да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана |
| у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, |
| мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="gra |
| ана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изли |
| <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су |
| у у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> |
| вим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и с |
| /p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају |
| а цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавшти |
| за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако нис |
| ајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али о |
| охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу в |
| Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо |
| ти могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красн |
| та истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> |
| сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мен |
| p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно |
| ржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио |
| и официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и |
| p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му |
| а ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, |
| е штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисан |
| зноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи! |
| орички императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— |
| етити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> |
| е су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?< |
| је се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одг |
| ега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући |
| уку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p |
| >— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистер |
| врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око оч |
| у.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>П |
| S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се једа |
| о, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију |
| арочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не мог |
| реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам |
| ?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна |
| тити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} |
| е вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологи |
| "116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао м |
| о је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да у |
| , у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоћ |
| м за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљ |
| ја је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на |
| ђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједн |
| Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здра |
| е је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни с |
| јер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је по |
| граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право |
| рише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Ст |
| мислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нис |
| татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разгов |
| око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарств |
| тиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има |
| му одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} П |
| Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брди |
| вић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство |
| генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он п |
| а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкне |
| а је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истинс |
| службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која |
| ала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметил |
| ећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, |
| .</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема |
| тор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад д |
| ћ салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да са |
| p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако |
| пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на |
| иђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће |
| иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних за |
| те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p |
| ладе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играј |
| ране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био велики |
| плакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, пос |
| ада се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} |
| је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибе |
| е вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговор |
| нас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив велик |
| оходите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се в |
| правде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и |
| а кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће |
| шност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад |
| у у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</ |
| о је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и прир |
| нети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к ње |
| <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да с |
| безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао |
| <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде |
| ити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, д |
| ровној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, кој |
| ло и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник мин |
| новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе се |
| <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обм |
| а Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Со |
| ово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> < |
| кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична |
| је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хум |
| <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често |
| ану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и ом |
| ке силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, |
| прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на мног |
| ијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве |
| „Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло до |
| ирско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су с |
| кица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није ц |
| вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), да |
| за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Иван |
| ј, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по |
| p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је ба |
| заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај саст |
| д Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стиде |
| идети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу ис |
| дао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полу |
| </p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица л |
| > <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</ |
| ећ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи де |
| 3" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви в |
| е, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био |
| Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме мо |
| Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p |
| ија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— |
| мешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — наша |
| ан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се |
| n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.< |
| т и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу |
| ивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — |
| .</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу |
| владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухва |
| p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким чове |
| ра.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа д |
| обру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стар |
| метио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="1 |
| да.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладн |
| еоградске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, д |
| учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и |
| ће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времен |
| е највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држ |
| приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле ман |
| звестио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Пре |
| in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је с |
| а свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па |
| ати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да н |
| <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио. |
| уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</ |
| срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори |
| Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има мо |
| не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, л |
| о је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојк |
| ина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су |
| е дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је раз |
| и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била |
| ="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволи |
| <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке |
| нутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да |
| </p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је с |
| нстатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна к |
| знајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази гото |
| ју и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша буд |
| у његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшков |
| неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{ |
| /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, |
| е абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> |
| ан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио п |
| још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а па |
| ="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је т |
| ш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до |
| ро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждањ |
| ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша |
| ијски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због |
| често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођени |
| S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S |
| гнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога ч |
| ележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата |
| дном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има јед |
| страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, П |
| иплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, |
| Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У ј |
| се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде од |
| и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; |
| је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наста |
| тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, |
| ицир учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у |
| >— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад ку |
| артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се |
| ник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — ре |
| ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на |
| Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробуди |
| .</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које н |
| рад, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградс |
| Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи |
| е и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> |
| Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи |
| па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га |
| оваца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И поп |
| а на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући тур |
| ?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико члано |
| битну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакт |
| ани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски |
| едили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара |
| о је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који |
| нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му |
| <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на |
| ијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, да |
| нексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за |
| позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али |
| врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље |
| зговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Ова |
| усти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p> |
| че закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полак |
| и ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и ка |
| S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и д |
| акон неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваз |
| исоки Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедск |
| зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n= |
| фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипај |
| батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо |
| акати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и |
| subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних ч |
| дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом |
| .{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опас |
| Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и о |
| n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чата |
| после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придода |
| S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише |
| вати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера |
| полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљ |
| ршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p |
| p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсн |
| више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би |
| <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напре |
| рекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, |
| дставници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.< |
| ији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло... |
| на добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„ |
| мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p |
| ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотин |
| марни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истр |
| ћ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> |
| ркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> < |
| риступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када |
| је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... |
| сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одгов |
| р, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сиш |
| <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист |
| Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београд |
| ње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се к |
| доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих |
| {S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло н |
| {S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху |
| о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и пр |
| је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у |
| ани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да оста |
| м подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> |
| оложаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке о |
| ређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као с |
| > <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишен |
| временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу! |
| сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту поч |
| лади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко |
| пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осм |
| м; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ сас |
| арну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефо |
| Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загоне |
| То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> |
| ало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну ра |
| ом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као д |
| а пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замоли |
| ој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са |
| <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Ме |
| > <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољњ |
| дне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуш |
| дним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај |
| а па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао |
| по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша хр |
| ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позиц |
| >Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва тур |
| 39" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, п |
| ло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шра |
| чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни бук |
| понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од гранат |
| ац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на нови |
| ажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добр |
| ећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети |
| .{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Ј |
| нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — К |
| е, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће |
| ицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је |
| жртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов вр |
| вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Мн |
| крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдаш |
| кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго ј |
| и непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} |
| ивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити ре |
| дом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви |
| p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жик |
| ишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, на |
| стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева |
| о, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се в |
| официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не см |
| се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српс |
| мо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p> |
| кнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те |
| а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се |
| и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је леч |
| ар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну |
| .{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен в |
| и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећи |
| би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Нат |
| ње па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стоти |
| ца дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо |
| брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, дан |
| оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да с |
| добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и |
| о си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет |
| противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да с |
| само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У ос |
| и ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш г |
| вога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Нај |
| крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српск |
| акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црног |
| то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледат |
| ђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Т |
| Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијо |
| ли.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу ш |
| тојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пе |
| заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p |
| {S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако |
| </p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> |
| вога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиж |
| етку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се |
| држао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало виш |
| <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесост |
| Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p |
| а и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање |
| Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад г |
| не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора |
| трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема |
| у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора би |
| смо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би м |
| ао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше шт |
| ла.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео н |
| а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом |
| ање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам р |
| ом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те |
| је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја живо |
| ен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећ |
| бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, |
| терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић ј |
| тати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му ј |
| А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка ј |
| чео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак моји |
| ржећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> < |
| пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми |
| мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не мо |
| а њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма |
| на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се |
| ључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, |
| нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што с |
| Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започе |
| , но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сц |
| подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, а |
| вши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једр |
| Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чим |
| ада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поре |
| ези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет пол |
| ежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио |
| о у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, д |
| е реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши са |
| днут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово |
| дојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, |
| о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановни |
| је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска п |
| ица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} |
| или позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју нерод |
| ао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му дад |
| предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све с |
| цу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица пр |
| ла и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стој |
| стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је |
| p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време |
| S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једн |
| ишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да да |
| > <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан |
| S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>О |
| {S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођ |
| вао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјур |
| лазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова |
| у га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натра |
| ираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојко |
| тиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка |
| е очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је |
| .{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те пр |
| Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чува |
| и.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господ |
| је могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладн |
| н нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</ |
| н, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко |
| капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још пот |
| евом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p |
| а ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајућ |
| је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ и |
| још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вам |
| ене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема не |
| ечење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, |
| рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је |
| ојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Ј |
| ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дођ |
| а Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — |
| га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> |
| утин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p |
| ј у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио |
| и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га виш |
| мо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, ст |
| о га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p |
| а...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очи |
| а“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја |
| 9" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> < |
| аузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.< |
| <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире |
| тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај ум |
| сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, |
| 185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је |
| знај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми о |
| е сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави |
| личности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној с |
| издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи |
| двоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">E |
| ети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одби |
| ни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да пре |
| с’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер с |
| друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год мог |
| } Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се з |
| <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му сав |
| ити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Т |
| га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није би |
| затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочека |
| ного патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила гот |
| запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио |
| екала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она с |
| ремишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је |
| е.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Бе |
| се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} |
| 20" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро ју |
| коме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да т |
| ањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде |
| ковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, м |
| оздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> < |
| ти некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воз |
| с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га |
| а обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољ |
| рловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко |
| на, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је |
| дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану |
| ла, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно |
| Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа |
| што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним то |
| .</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одг |
| ту? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p> |
| , и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тум |
| у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га н |
| њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве. |
| /p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече |
| ла, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </ |
| се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, ба |
| се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити |
| Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку млади |
| и по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, у |
| одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља |
| а Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, го |
| то сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гл |
| >Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вел |
| тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Вој |
| — А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је |
| е?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Б |
| мо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање не |
| пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече |
| ћи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> |
| <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по руко |
| <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учи |
| жевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али зн |
| јстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у том |
| се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела... |
| .{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанк |
| >— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српс |
| њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, |
| ашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> |
| размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранк |
| еркнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица |
| скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опе |
| ку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још тре |
| p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он |
| многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић |
| чао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван |
| n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, |
| одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, д |
| распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори |
| Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Рос |
| је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> |
| јковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти |
| прави, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, гос |
| врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још |
| прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столи |
| мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан |
| ајвише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, коли |
| илна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Лу |
| стави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговор |
| p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и |
| ћу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погл |
| дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} |
| колић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У |
| о.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> < |
| 4" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— |
| <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Реч |
| морца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми б |
| е...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, не |
| А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот |
| p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — О |
| радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по т |
| .</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А |
| > <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече ма |
| дића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа у |
| мињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помисли |
| а салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио з |
| нуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо г |
| {S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окрен |
| , које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одјед |
| смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и ср |
| > <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако пита |
| > <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја |
| 525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за ти |
| чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> < |
| ске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борб |
| вога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши т |
| т!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како с |
| долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Р |
| ија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му |
| .</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће |
| ко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скам |
| то је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба |
| а Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао ј |
| тије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p |
| залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због т |
| ест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се к |
| .</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни |
| има.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, к |
| знесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, ј |
| {S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко им |
| p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угр |
| .{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо |
| њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају |
| о у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркв |
| и, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> < |
| оноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загле |
| из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим инт |
| евије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p> |
| писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти с |
| у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима попул |
| рио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд |
| Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи |
| ека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p> |
| гућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је би |
| ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дув |
| Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек |
| реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Па |
| ине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био |
| ..</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} |
| >— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали |
| „Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чит |
| и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упит |
| па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право |
| ас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оп |
| се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у |
| /p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу |
| жевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку |
| пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вар |
| је могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни |
| >— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му |
| и.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њем |
| ормалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на |
| главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, |
| лале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од гл |
| трина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S |
| вори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.< |
| ед!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пиј |
| је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше |
| а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Р |
| ковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто |
| топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мис |
| мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зач |
| им код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро доша |
| отуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало |
| у Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, сп |
| био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да |
| ежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући |
| е?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писа |
| у, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња б |
| јем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четв |
| сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subS |
| жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из р |
| брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p |
| за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минут |
| сто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} |
| <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p> |
| пуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разу |
| е, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ћ |
| Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — од |
| p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти н |
| <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насме |
| — Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, е |
| осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? |
| е и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединст |
| , немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав |
| се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је с |
| а скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на с |
| пљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите |
| о пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се |
| Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.< |
| ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и руко |
| Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може св |
| пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, |
| јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци бла |
| ма.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— В |
| ој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово н |
| аш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист |
| ира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново с |
| ински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научил |
| ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка п |
| е, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> < |
| : домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бо |
| мерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих пр |
| а официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p |
| е мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> |
| лова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе |
| н, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на |
| ли Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека |
| бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82" /> <div type="chapter" xml: |
| а црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> < |
| </p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и |
| потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко |
| а прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав ил |
| бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам |
| отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Милан |
| арево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лек |
| да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни при |
| Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може |
| рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, |
| ш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сир |
| ајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, веру |
| м утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко |
| <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} |
| да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице |
| х уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет сна |
| м јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по ч |
| закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> < |
| разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио би |
| ’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде |
| <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је |
| <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за пи |
| морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину к |
| , што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" / |
| је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно вре |
| спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда б |
| а отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посес |
| дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави пр |
| сти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши |
| <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— |
| > <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан |
| очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, |
| да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње пош |
| ође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p |
| овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом излас |
| Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> |
| годи.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили с |
| тави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, уп |
| же главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Ј |
| он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посу |
| орећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочи |
| ет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се |
| ћ, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ р |
| кав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек |
| редаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од начални |
| рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> < |
| ијатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник |
| иса рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка с |
| ђе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ве |
| <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— |
| челе стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црного |
| ша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар |
| у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и |
| е др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разл |
| </p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу |
| је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p> |
| адиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци |
| вијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, |
| цу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спре |
| воје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру тр |
| и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне |
| била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много разм |
| све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакак |
| ка са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се о |
| о нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само ими |
| зили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, |
| од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима |
| људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесо |
| "231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је би |
| је душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га |
| шно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантаз |
| бљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и ујед |
| приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби |
| концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мал |
| ркнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе позн |
| уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе с |
| месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутино |
| ар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов млад |
| и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међу |
| ди по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је од |
| ре је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора уда |
| ћући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, к |
| олан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — |
| и погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлаче |
| ре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што ј |
| а примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Пл |
| сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим |
| евши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подл |
| Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахат |
| бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата |
| ја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном бу |
| </p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— |
| , своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш |
| повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изја |
| Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо г |
| зно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојн |
| гинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој ов |
| у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као |
| су, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А нек |
| не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, |
| обу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд не |
| екивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве |
| тра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита |
| уначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанк |
| ла, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, ко |
| е одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш |
| <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p |
| објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача наро |
| то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац у |
| осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као о |
| пратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова |
| један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни мно |
| А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па |
| ој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, ук |
| м?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и |
| римивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пош |
| теља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на |
| и ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — |
| /p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавш |
| одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдски |
| , да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако |
| један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме |
| као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он |
| оскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> < |
| p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{ |
| вамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседн |
| рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Рис |
| да неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у |
| дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њем |
| ина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног |
| министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви |
| тка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте о |
| једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је ме |
| а неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао |
| чели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро |
| х, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, ка |
| један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, ко |
| ите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде |
| у свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{ |
| обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса н |
| ам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам |
| енадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како |
| е дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала |
| е као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима пр |
| о тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно про |
| у Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи |
| ира.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — |
| ка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином |
| ву воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <div type |
| лики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни јед |
| ...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме о |
| својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавит |
| наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да п |
| p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је о |
| е, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо па |
| ад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник |
| неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јован |
| ној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у |
| исказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</ |
| рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи ш |
| ни напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта |
| ући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече |
| а листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, з |
| вој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на |
| Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане |
| ке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се ка |
| >.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на к |
| ј.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на к |
| жднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као д |
| то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} |
| Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми иск |
| е, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у |
| се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се п |
| и, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете |
| да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p |
| т пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице |
| <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи чи |
| ре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након не |
| дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то |
| кнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те п |
| ада је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај гра |
| } И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај |
| ктив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која |
| ком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговар |
| икама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео вино |
| а убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, ка |
| ?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на т |
| да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} |
| м још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у |
| та цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... с |
| ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S |
| ом месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и сх |
| {S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Тврт |
| {S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао |
| је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија |
| ала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску |
| ар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — |
| е некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио ј |
| како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалил |
| ="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну ч |
| ико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се туж |
| м покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S |
| ћа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Ви |
| до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но |
| p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да ј |
| лезничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после |
| Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић |
| ори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погл |
| е бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с ув |
| оницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обаси |
| Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва д |
| очекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослобод |
| Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачки |
| о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и мет |
| pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба |
| ше интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опомену |
| наку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње |
| кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио |
| седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су |
| p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А т |
| а?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна |
| зива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече м |
| досмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита |
| нка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао д |
| тио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.< |
| ку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p |
| учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— К |
| е на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка за |
| аш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косо |
| ли, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања |
| цањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењ |
| е, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="61 |
| ако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав |
| узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски па |
| -Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{ |
| воје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p |
| ростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем |
| о.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских г |
| е најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежеви |
| само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало |
| т потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџби |
| или разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војници |
| .</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, |
| А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без |
| p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера |
| аса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну ру |
| ди у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и |
| га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а р |
| онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури |
| </p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности |
| шити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће |
| вљати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што г |
| ци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе |
| мо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што |
| отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко ша |
| јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрч |
| торе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено ре |
| ио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, |
| примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Ње |
| <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p |
| е испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмо |
| иво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љут |
| вапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јас |
| па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чи |
| вуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова по |
| рдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов |
| ворио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одште |
| Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Зд |
| , што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је вр |
| друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара за |
| епу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака о |
| цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болн |
| о ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изне |
| м, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверит |
| адало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се |
| не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па |
| бијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће |
| ћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш |
| фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>О |
| н Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно |
| едном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је |
| локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, ст |
| локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допусти |
| ић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он н |
| да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја т |
| ти, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> < |
| , код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам б |
| ђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, ал |
| меник на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је сво |
| и онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добран |
| и га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике сна |
| што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла |
| али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа |
| ритегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арн |
| Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче |
| , измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан гос |
| ши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И |
| ванка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алек |
| емена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дош |
| смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у |
| а је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вред |
| се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толики |
| у душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се |
| није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, мора |
| ог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пр |
| вност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати к |
| ћ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџ |
| ћ, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му |
| оји је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да са |
| рок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били |
| о сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им |
| Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван |
| хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је п |
| су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад? |
| се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула ни |
| м догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд |
| .</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да |
| азних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које |
| е међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брз |
| e unit="subSection" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста |
| лија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> |
| су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегази |
| обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога д |
| дици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="11 |
| н крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве о |
| и убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са беог |
| олницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.< |
| /p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је м |
| а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоће |
| е седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотат |
| на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од к |
| а је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај но |
| н Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чу |
| о тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је М |
| ! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у посте |
| } Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко г |
| и, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ћ |
| д нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић п |
| Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изги |
| во, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти ка |
| ше на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, |
| ену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи и |
| .</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бу |
| нцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом трену |
| ћи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраће |
| онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах |
| нђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на |
| утит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро |
| и прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели |
| Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Марти |
| b n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само с |
| минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Твр |
| тара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли на |
| ви разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког |
| ди рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега сел |
| , рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по сало |
| у већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе |
| а је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, ро |
| -Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— |
| ео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене к |
| се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо опер |
| ка, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и |
| и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћ |
| ећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена |
| земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те |
| вимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она |
| p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни. |
| лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају |
| р вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Ј |
| томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа |
| зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галам |
| е, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налаз |
| ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} |
| Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствар |
| — Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ нећ |
| рогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђ |
| са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме лист |
| рске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине при |
| у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи |
| се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песм |
| егију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, |
| пођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или |
| необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по кој |
| својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао из |
| <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар |
| је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије с |
| <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и |
| p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Т |
| од командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребн |
| могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна |
| о је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали |
| p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега |
| још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и |
| тупи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу повере |
| ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.< |
| ичка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађа |
| а што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да поглед |
| говорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, глад |
| вена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко камен |
| ало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши с |
| ић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, |
| Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, |
| силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова вел |
| рење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником |
| це, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улиц |
| деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчи |
| атарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, |
| унаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ |
| ад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка |
| оравити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси |
| им и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Ово |
| јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једр |
| ој чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум к |
| је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније |
| у се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина |
| из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима |
| ше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског гл |
| се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p> |
| за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, ге |
| аца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као |
| е замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопшт |
| ао да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних ро |
| ћ у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића веле |
| рвни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и |
| воје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су |
| ређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћ |
| су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је в |
| и ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у с |
| еници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и по |
| девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ће |
| реварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од |
| ноге премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обад |
| више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш |
| ковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуко |
| p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам |
| да су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будала |
| пице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поути |
| ушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртва |
| а јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страх |
| арина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да |
| арина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њ |
| е, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико |
| ка« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спре |
| други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после |
| ја је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћат |
| дравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к в |
| ђоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђ |
| бље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> |
| , српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је |
| а Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже |
| па женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p> |
| јбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред |
| познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и |
| пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се вазду |
| е непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су |
| рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох |
| , показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к |
| не српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Г |
| енуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После |
| дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њи |
| , просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овог |
| ила, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.< |
| ји, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, |
| > <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пи |
| Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> |
| вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа |
| <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута |
| ацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и |
| , и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</ |
| у, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да |
| <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</ |
| Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносн |
| на отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p> |
| ри српска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им |
| данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођен |
| могнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у |
| други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео |
| лом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не |
| добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} |
| ворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, |
| е поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зор |
| де тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После једа |
| А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="s |
| ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, |
| да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ с |
| дук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома |
| синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене |
| наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће |
| а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а |
| Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имал |
| ила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разго |
| из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном |
| омаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица |
| ?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде |
| вукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној но |
| њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њим |
| осле поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двој |
| .{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под |
| нци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> |
| рцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали |
| ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n |
| орног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу из |
| <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, ви |
| м свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одма |
| дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често п |
| м страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које |
| ад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да |
| ку код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обил |
| :</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко |
| Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој |
| а, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намир |
| од куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Ср |
| ави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Вла |
| аљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах |
| прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, |
| јловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давал |
| а те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде |
| са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики |
| ђу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Р |
| оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кућ |
| <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен леж |
| анаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} |
| сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћ |
| ва.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом |
| ругу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш |
| ти ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, |
| чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за р |
| ај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућам |
| у, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами |
| у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врднич |
| е, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се з |
| ним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним м |
| ачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После д |
| тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће |
| а девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, как |
| <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> < |
| запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?< |
| ан ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темер |
| д штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> |
| p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојков |
| е, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако под |
| <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну ку |
| казаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јут |
| ташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодов |
| ору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Ни |
| еру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекид |
| сара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Ка |
| Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутр |
| да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p |
| тина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи |
| нао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда |
| гојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиром |
| овезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кука |
| /p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> |
| та зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> |
| сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши ок |
| Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то бил |
| е могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краћ |
| . — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекују |
| се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћу |
| радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У д |
| ена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у ст |
| аз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулка |
| д сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> |
| зао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе |
| еђу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за |
| <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и |
| једно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одл |
| а дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душ |
| у и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске |
| Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћем |
| } Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Ал |
| о рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког саве |
| осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које |
| шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S |
| начи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, |
| удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — За |
| ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота |
| треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у т |
| ата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом |
| што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво. |
| >— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код к |
| се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — з |
| ост, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— |
| ка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху |
| Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости |
| г Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа по |
| ма војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на пле |
| увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност. |
| ао и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупам |
| торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанам |
| уше.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну |
| његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину |
| пски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Ла |
| отанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Ка |
| тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат |
| атрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.< |
| арош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да |
| и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву |
| је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" / |
| >Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за |
| офер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, д |
| гли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим |
| гла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесе |
| епријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— Пос |
| ти лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, |
| , лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и буб |
| ку</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, |
| мо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, |
| ин још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била ј |
| ју, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, ра |
| <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — ко |
| обом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Иш |
| ом зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел |
| неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој сн |
| а, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио |
| немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како ј |
| били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар |
| оли.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краљ |
| мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не |
| потицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! ре |
| Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{ |
| {S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" |
| буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да |
| обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам |
| рвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је мој |
| анелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току |
| ву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно г |
| трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата м |
| 7" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани |
| /> <head>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стој |
| је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо мо |
| <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатил |
| им голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не зад |
| и, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да ј |
| — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, |
| укама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> |
| .</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова |
| у своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијет |
| оманданта опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници с |
| .</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а |
| иван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" |
| де Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, н |
| аздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, к |
| вај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога |
| мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} |
| Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у општ |
| г је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари н |
| а из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се |
| .</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторим |
| ем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> < |
| рио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да се |
| и-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опс |
| > <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Срб |
| ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> <pb n="168" /> <div type="chap |
| и иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Ка |
| ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивиј |
| најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у |
| а и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу |
| рбију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удо |
| ло да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисн |
| узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Д |
| шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> |
| > <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у н |
| Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар си |
| Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је |
| а је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стра |
| њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јуна |
| њижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{ |
| , трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан |
| сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p |
| боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Ла |
| смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто |
| своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> |
| , отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, по |
| се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу |
| он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва ц |
| ="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око ви |
| ти живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су |
| , црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше |
| /p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још |
| ој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, |
| нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене бр |
| :id="SRP19203_C51"> <head>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лет |
| id="SRP19203_C61"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што |
| :id="SRP19203_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> < |
| :id="SRP19203_C31"> <head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад |
| d="SRP19203_C71"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стр |
| 1"> <pb n="457" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је ран |
| id="SRP19203_C41"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом |
| apter" xml:id="SRP19203_C1"> <head>ПРВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „У |
| id="SRP19203_C52"> <head>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служ |
| d="SRP19203_C62"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро ве |
| id="SRP19203_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је |
| id="SRP19203_C32"> <head>ТРИДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се |
| ="SRP19203_C72"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> < |
| "> <pb n="466" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дан |
| d="SRP19203_C42"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђ |
| pter" xml:id="SRP19203_C2"> <head>ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Беог |
| Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да |
| срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, |
| е су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је |
| id="SRP19203_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обр |
| :id="SRP19203_C57"> <head>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Че |
| id="SRP19203_C67"> <head>ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља |
| id="SRP19203_C37"> <head>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у |
| ="SRP19203_C77"> <head>СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила |
| "SRP19203_C47_1"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</head> <p> |
| d="SRP19203_C47"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Катарина,< |
| pter" xml:id="SRP19203_C7"> <head>СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</head> < |
| :id="SRP19203_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу</hea |
| l:id="SRP19203_C58"> <head>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду с |
| :id="SRP19203_C68"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина- |
| :id="SRP19203_C38"> <head>ТРИДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је |
| d="SRP19203_C78"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је о |
| id="SRP19203_C48"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> |
| apter" xml:id="SRP19203_C8"> <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је |
| литику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, |
| а се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шир |
| њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на ме |
| d="SRP19203_C29"> <head>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је с |
| id="SRP19203_C59"> <head>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ри |
| d="SRP19203_C69"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српс |
| d="SRP19203_C39"> <head>ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе |
| "SRP19203_C79"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После |
| ="SRP19203_C49"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head> <p>„Д |
| ter" xml:id="SRP19203_C9"> <head>ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бег |
| id="SRP19203_C65"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ |
| :id="SRP19203_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Ла |
| l:id="SRP19203_C55"> <head>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнић |
| :id="SRP19203_C35"> <head>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, кој |
| d="SRP19203_C75"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна |
| id="SRP19203_C85"> <head>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>После нед |
| 5"> <pb n="245" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</hea |
| apter" xml:id="SRP19203_C5"> <head>ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарк |
| er" xml:id="SRP19203_C10"> <head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> < |
| xml:id="SRP19203_C20"> <head>ДВАДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви</head> <p>Пензионисани пук |
| " xml:id="SRP19203_C50"> <head>ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Со |
| xml:id="SRP19203_C60"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Радостан састанак</head> <p>Чудном л |
| xml:id="SRP19203_C30"> <head>ТРИДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</hea |
| ml:id="SRP19203_C70"> <head>СЕДАМДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранк |
| 3_C80"> <pb n="448" /> <head>ОСАМДЕСЕТА ГЛАВА.</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођен |
| 3_C40"> <pb n="223" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без ма |
| ="SRP19203_C54"> <head>ПЕДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога |
| "SRP19203_C64"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После |
| ="SRP19203_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</head> <p |
| SRP19203_C74"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чи |
| <pb n="478" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Па |
| "SRP19203_C44"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазаревићу</hea |
| er" xml:id="SRP19203_C4"> <head>ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ |
| xml:id="SRP19203_C12"> <head>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за |
| ml:id="SRP19203_C11"> <head>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стој |
| xml:id="SRP19203_C13"> <head>ТРИНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је |
| l:id="SRP19203_C17"> <head>СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Пис |
| ml:id="SRP19203_C18"> <head>ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због |
| ml:id="SRP19203_C14"> <head>ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</hea |
| xml:id="SRP19203_C16"> <head>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнеж |
| l:id="SRP19203_C19"> <head>ДЕВЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек бил |
| xml:id="SRP19203_C15"> <head>ПЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Пета |
| d="SRP19203_C66"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобр |
| id="SRP19203_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићеви |
| :id="SRP19203_C56"> <head>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана |
| id="SRP19203_C36"> <head>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра |
| ="SRP19203_C76"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турс |
| d="SRP19203_C86"> <head>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После погреба |
| d="SRP19203_C46"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Не |
| pter" xml:id="SRP19203_C6"> <head>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна рево |
| id="SRP19203_C53"> <head>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је |
| d="SRP19203_C63"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Слу |
| id="SRP19203_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> <head |
| ="SRP19203_C73"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p |
| "> <pb n="473" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{ |
| d="SRP19203_C43"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепе |
| pter" xml:id="SRP19203_C3"> <head>ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна с |
| У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не |
| агледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му |
| стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме |
| дног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код |
| /p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на прев |
| су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на он |
| и кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој б |
| роузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарим |
| еравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и |
| — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави П |
| ца, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Чес |
| док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — |
| ас на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C110"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључ |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C90"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТА</head> <head>Неочекиване сметње</head> |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C101"> <head>ГЛАВА СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C111"> <head>ГЛАВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске об |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C91"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> |
| hapter" xml:id="SRP19203_C110_1"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација прот |
| hapter" xml:id="SRP19203_C106_1"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Ује |
| hapter" xml:id="SRP19203_C107_1"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медов |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C102"> <head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једн |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C112"> <head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</h |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C92"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</h |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C103"> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тара |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C113"> <head>ГЛАВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</ |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C93"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C104"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција м |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C114"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> < |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C94"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> < |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C105"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> < |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C115"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C95"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C106"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C116"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C96"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> < |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C107"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</hea |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C117"> <head>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C87"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C97"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C108"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C118"> <head>ГЛАВА СТО ОСАМНАЕСТА</head> <head>15. јуни 1913.</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C88"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C98"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> |
| "chapter" xml:id="SRP19203_C109"> <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Ве |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C89"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>По |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C99"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> < |
| d="SRP19203_C100"> <pb n="632" /> <head>ГЛАВА СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш |
| ане: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влад |
| буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстол |
| b n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвн |
| , упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњават |
| , који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи с |
| њимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковник |
| е душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p |
| а полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светис |
| ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска на |
| окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чек |
| ски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнау |
| седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо л |
| је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p |
| рише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi> |
| Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да |
| таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом п |
| ћу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребн |
| и Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почн |
| рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p> |
| p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у пр |
| ка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо к |
| каних лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо а |
| .</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предра |
| ве, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и п |
| олу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз |
| ки је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви н |
| ај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> |
| ли нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" xm |
| тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред |
| црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке глав |
| кве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина |
| ве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо |
| шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо |
| а толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова |
| е се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди |
| јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да |
| неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха |
| ећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила |
| ар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада при |
| би је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као д |
| што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Сто |
| ело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та рад |
| аним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пу |
| шили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у срп |
| рпству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до кра |
| пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас |
| оја је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је пр |
| вну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постав |
| и, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио |
| пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођ |
| у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> < |
| -Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само н |
| е.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бој |
| ету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра крит |
| мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра ду |
| да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу свој |
| p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске бат |
| овита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовск |
| д тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и пр |
| на главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонас |
| и, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акц |
| ека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне бео |
| вић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе и |
| осно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> |
| опљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армиј |
| начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на ут |
| >Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске |
| копља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва а |
| S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, ка |
| >Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардар |
| ила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, |
| војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолона |
| наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распушта |
| Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за чи |
| а би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p> |
| о, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним |
| енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре с |
| војивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог г |
| "602" /> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фро |
| у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силн |
| ља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који |
| а учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотре |
| урским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ива |
| е не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел оти |
| м Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао |
| сто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачн |
| а бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила |
| има.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него |
| драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се |
| ајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу оп |
| и.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су с |
| а и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са нацио |
| кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак н |
| умесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне н |
| него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим прид |
| ђе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог с |
| иком у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми |
| је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главно |
| слу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању на |
| акођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољ |
| један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још ду |
| вало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као шт |
| ка-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се |
| pb n="201" /><gap unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. -->< |
| тазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте |
| се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колиц |
| ере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужнос |
| добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом |
| >— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} П |
| је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слог |
| е направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не |
| нем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идит |
| у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> |
| више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писме |
| иц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе |
| много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Сто |
| лико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун |
| аљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Је |
| многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су |
| не узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> |
| чност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разб |
| вао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, |
| ="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше |
| 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наре |
| га дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене вид |
| почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара |
| ње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Комент |
| ти, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб. |
| расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p> |
| >Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по н |
| рала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} |
| табом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> < |
| и је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>М |
| ично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенс |
| војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посма |
| сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресован |
| </p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предгово |
| у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати |
| ка.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са |
| наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="706" /> <p> |
| овић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође |
| лицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим |
| ни утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала |
| <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, |
| па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну |
| <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и ба |
| теља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у сво |
| би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.< |
| спрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, |
| оходити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хот |
| аво, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S |
| шљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је |
| верен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је |
| о вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично зах |
| </p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми ре |
| p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, |
| у жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— П |
| изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у |
| .. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео гл |
| /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи |
| вршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, о |
| — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, д |
| а ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и |
| рави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети неб |
| на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разг |
| е креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелази |
| !? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас деж |
| ио.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шес |
| љско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао |
| ако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиж |
| тово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко узд |
| убља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни п |
| вљевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створил |
| за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у |
| не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Б |
| већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо |
| си огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија |
| те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети |
| наш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на |
| нутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слобод |
| евчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао це |
| p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад не |
| и и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и |
| су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</ |
| С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје о |
| да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десн |
| ога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова |
| p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да |
| , која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић |
| пом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је |
| исивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети |
| ле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А |
| ењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и |
| аврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, ниса |
| на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавк |
| о попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и с |
| то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти |
| престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и реч |
| иланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони |
| Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост |
| ка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је |
| же почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— |
| — Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући |
| мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, шт |
| пање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуч |
| ше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецањ |
| ли она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p |
| в бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да |
| оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно |
| на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противност |
| нише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас нала |
| у.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто н |
| и.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од со |
| си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Нап |
| оћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја н |
| крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила до |
| ва.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а |
| ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте |
| , Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:< |
| Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је |
| зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} |
| одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да докт |
| силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам ни |
| и ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима шт |
| та мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљав |
| ч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи рук |
| ранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да и |
| рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... |
| је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са про |
| ижој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупц |
| жали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S |
| -><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко ли |
| арију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па |
| а, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— |
| ?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце м |
| p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате пле |
| 1" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, |
| ке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом де |
| ла већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пут |
| јорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је хра |
| огах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А к |
| нежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, мо |
| гу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор |
| то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с |
| прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, |
| стење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се пр |
| су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе ос |
| учку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је за |
| рати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Л |
| Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: ш |
| под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као |
| у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао |
| едрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике |
| а преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај |
| S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог сев |
| ст.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су |
| влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова |
| нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио предст |
| Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Паши |
| очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, д |
| амештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је би |
| ад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све |
| у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздраг |
| S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, д |
| Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — |
| Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у |
| ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу |
| ивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи гр |
| гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с гл |
| би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке |
| га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене |
| алог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, |
| ма и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и с |
| да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја |
| /p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио |
| торе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте |
| а ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше сл |
| <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је |
| баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> < |
| несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прили |
| и избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога |
| говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... жи |
| а, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на прим |
| е настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати |
| <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и |
| браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срда |
| времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај г |
| p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили |
| ђен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито |
| јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем ј |
| љевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</ |
| >Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, |
| у.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се |
| ји у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видит |
| е, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем дос |
| ом узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан ш |
| и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде |
| ном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и |
| ром немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref ta |
| аху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четни |
| а и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболел |
| гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред |
| себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши |
| да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша |
| рајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-П |
| Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар |
| } Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с |
| одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" /> <div t |
| и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у |
| ље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у т |
| ебно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак |
| суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p> |
| ну, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљу |
| p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, |
| уцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник чи |
| о! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрст |
| ошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Ж |
| > <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стоја |
| колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само ср |
| замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад |
| рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у исти |
| а један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону |
| наш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то вр |
| ше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не мога |
| ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> < |
| ВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су |
| и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната ид |
| да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ниш |
| ..</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у ов |
| p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној бит |
| — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ј |
| ти су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околин |
| а море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да зат |
| ној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка |
| закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад ј |
| </p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам |
| брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком |
| е.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху |
| ичкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико |
| ваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, |
| и загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим те |
| ја се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део и |
| ви друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра к |
| а.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и |
| штања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосн |
| уске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци |
| вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је гос |
| огао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међ |
| ита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад |
| собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јо |
| а да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне не |
| а се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва |
| је пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и до |
| актику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво п |
| ко приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца |
| p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњ |
| бично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ћ |
| мна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу д |
| у малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јун |
| о сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на |
| у.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед г |
| е записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара |
| о краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни с |
| крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{ |
| сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а на |
| ре опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Ц |
| су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је и |
| јора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо |
| терали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати |
| , да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас |
| ло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим з |
| ти са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутк |
| ске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и зар |
| да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потра |
| ј други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ов |
| бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> < |
| .</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест |
| и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију с |
| допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предст |
| ишта сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p |
| прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне пр |
| сположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег |
| Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — н |
| било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин |
| ван силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио о |
| “</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са де |
| јко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте |
| p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила |
| молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављ |
| сле краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писм |
| от београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p |
| ском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наш |
| војачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврн |
| још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> < |
| о баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе |
| Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренут |
| ке мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да јо |
| ену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред |
| љује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим ра |
| Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за предсе |
| а и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то ист |
| и му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевит |
| филом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Паши |
| ити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила |
| вницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење |
| } Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерњ |
| је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када |
| и стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да м |
| набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур |
| а суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Ве |
| неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> |
| он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав ч |
| ена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње |
| ери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је |
| речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицање |
| питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини |
| или на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уј |
| а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у со |
| ет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муниц |
| на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви |
| е приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири |
| врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} |
| ајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колон |
| , са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с |
| ованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја |
| Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али до |
| ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, т |
| <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Ср |
| че Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ће |
| а.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати |
| ка пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине! |
| надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p |
| гу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа п |
| Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим |
| Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју при |
| тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ам |
| браз и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{ |
| , који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испалив |
| Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и хра |
| м као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</ |
| p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајнос |
| га.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш. |
| ој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Умор |
| — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Ку |
| ано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго пут |
| еда тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Вол |
| прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, |
| ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арна |
| е стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се |
| и уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} |
| </p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима |
| ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина |
| други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам в |
| са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мра |
| оји не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да зна |
| намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и п |
| чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Ан |
| } Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви. |
| х, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гле |
| могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика |
| <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин |
| ђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> < |
| наде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?< |
| ра се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сус |
| могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим |
| на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.< |
| ети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је веков |
| ори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико |
| <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, |
| ин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на ј |
| собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види ле |
| а, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што |
| .</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница др |
| -Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отс |
| ћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, |
| ли полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело |
| лика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери п |
| {S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показу |
| е, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска |
| т неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси поги |
| гао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом с |
| болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме по |
| Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још |
| љиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стој |
| м да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем |
| "311" /> <gap unit="graphic" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем |
| вољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да на |
| .{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледај |
| м се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостив |
| и.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан по |
| им, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси |
| аше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наић |
| Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од ј |
| а живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет катег |
| ?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум |
| Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих друго |
| лаве краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу |
| .{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по м |
| > па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црного |
| нађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да з |
| /p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лиц |
| сматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, уж |
| не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p |
| на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак |
| "605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђењ |
| ове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје.. |
| се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пиш |
| > <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место ко |
| ркнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је ми |
| ушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано гово |
| ти из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болниц |
| истар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то |
| стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се раз |
| главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу |
| а да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе |
| рт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су |
| уди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој зас |
| о било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке. |
| Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем |
| ашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је б |
| нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега ј |
| , престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту в |
| својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су |
| ом на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој откр |
| о да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, |
| вије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не д |
| ећ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако |
| их куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и и |
| је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" |
| гданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима |
| оји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом |
| е, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p> |
| .{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се коље |
| ква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и |
| ве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића. |
| ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да мог |
| Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који |
| ко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину |
| ргичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земљ |
| да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувиш |
| чке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — |
| ију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи |
| ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе с |
| лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у во |
| , као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад |
| е наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с м |
| ајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Н |
| су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На с |
| како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како |
| Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом |
| подар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са св |
| рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити ца |
| е с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда |
| м.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у |
| вртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у ов |
| а ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је теш |
| ио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фој |
| је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарад |
| Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни сн |
| их снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и ш |
| >Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић |
| овао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх |
| али цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Ди |
| ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не |
| а си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> |
| а за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврст |
| ово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао ј |
| је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" |
| сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; д |
| призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сцен |
| к као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни |
| о и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру |
| било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увред |
| а разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n |
| и.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb |
| мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, |
| , драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав |
| бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још ду |
| > <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расп |
| стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код кр |
| е иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече |
| сове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски ре |
| ојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би с |
| /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Заш |
| а.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} |
| за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девој |
| ноги непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија д |
| председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753 |
| ком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви забо |
| ње!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал пр |
| Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хл |
| поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато |
| еограду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драго |
| је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци нико |
| па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи он |
| а Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз |
| >— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нек |
| .{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу во |
| браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствар |
| — Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би |
| ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања. |
| грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, |
| тно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно? |
| S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сват |
| иста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до |
| о је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа т |
| иховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни с |
| мо земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде ла |
| је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што |
| ену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} |
| лумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што и |
| ута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} О |
| ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p |
| им.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли |
| је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук |
| град! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући |
| омоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — пр |
| ишна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило |
| толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорн |
| ала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</ |
| добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети јед |
| и не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Е |
| е шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што |
| ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је б |
| и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стили |
| ађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:< |
| није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и |
| вати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после ду |
| траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на ду |
| ди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком |
| а своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец к |
| дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу |
| ног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз |
| , поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да |
| е.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао |
| д Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са |
| То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда |
| "153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав |
| жевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би т |
| </p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Об |
| /p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће |
| наге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Обер |
| </p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</ti |
| Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p |
| , молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је и |
| ти...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и дру |
| већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p> |
| > <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више |
| као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, |
| изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пиш |
| ите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Мол |
| ели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није |
| и Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад п |
| некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су п |
| е минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> |
| само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чаш |
| а погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit= |
| е се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> |
| ане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам ј |
| — Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобо |
| уге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то |
| едговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу п |
| далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је |
| ве постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнез |
| трао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задов |
| и се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-ше |
| } Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгреј |
| /p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда |
| овек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе |
| краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Ту |
| ци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p |
| шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече |
| <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће |
| и усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а оч |
| два чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога |
| авница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчиј |
| си ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} |
| да према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали |
| /p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка реч |
| р Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положа |
| лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности. |
| о то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да |
| достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова суглас |
| браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам на |
| > добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врл |
| зини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорски |
| уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван с |
| лакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру |
| title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> |
| ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> |
| змишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокате |
| ирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас не |
| седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, |
| под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и |
| Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</ |
| ма неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се |
| е изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти |
| еколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес д |
| се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојано |
| љивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом |
| /p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси. |
| а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари пре |
| </p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном за |
| прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није р |
| p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци |
| ога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали канд |
| тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснам |
| немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер. |
| су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушка |
| тојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита францус |
| , господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо |
| ав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш |
| а ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако би |
| >Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме |
| p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> < |
| .</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооова |
| шта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону |
| се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, је |
| ам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била ди |
| лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Л |
| и с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није кри |
| не, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам |
| нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{ |
| говара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који |
| , која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око |
| риродно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепост |
| е ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о пол |
| на сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на |
| ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијанск |
| ије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој |
| ика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Каза |
| .</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима |
| ; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута |
| ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор |
| есну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Жи |
| за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула |
| кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза реч |
| уно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са бо |
| о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман |
| вај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, |
| о.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је |
| лефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> |
| <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је так |
| те ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо |
| а брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у о |
| ио, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, у |
| о поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, знај |
| толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај |
| је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну р |
| када имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рат |
| живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} П |
| о ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити |
| е ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за ба |
| /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави |
| очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Соф |
| авника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларски |
| а јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад ј |
| е лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне ми |
| пак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера доб |
| Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакл |
| шући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да би |
| а.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служит |
| данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те ј |
| ла Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хт |
| број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, |
| ца и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</ |
| још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404 |
| стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам |
| пско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипл |
| -пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се стра |
| ст — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али |
| рала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободниј |
| а.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} |
| урској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Б |
| за све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта ј |
| више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у сал |
| . Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катари |
| Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују посло |
| Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећ |
| ашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нета |
| тина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту |
| довољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао ка |
| Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како на |
| и.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много ск |
| уционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руц |
| добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог по |
| и бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брз |
| > <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај сталн |
| ку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествов |
| >— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државниц |
| повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опши |
| ђеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у |
| ре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, |
| ешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин ут |
| ваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} |
| ше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу п |
| а“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за |
| ога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу! |
| отој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је |
| ући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И |
| </p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, к |
| био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакој |
| S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оста |
| Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" |
| гим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што |
| официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Ј |
| ове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да |
| ја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.< |
| 776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шал |
| илипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" |
| е.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p> |
| , што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... |
| учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што |
| јна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком |
| и, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-П |
| је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невест |
| но, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и ш |
| мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је к |
| тојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није п |
| тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе д |
| ђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени |
| и не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пу |
| би му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хт |
| јена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква с |
| да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> <div type="c |
| >— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му ен |
| ан хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p> |
| — „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <p |
| говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том |
| </p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се |
| мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p> |
| Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајо |
| лађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> |
| е омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официр |
| ије, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају |
| ас опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава д |
| олим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу |
| и! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављевић — и |
| рис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> |
| и-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су д |
| везана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема |
| сећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад |
| риродан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је ду |
| туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас стави |
| Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава н |
| ио љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са пред |
| аношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба |
| ански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза |
| </p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао |
| а у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Ми |
| базан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запит |
| е с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћерет |
| езној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали са |
| ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим |
| здање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачен |
| а Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце по |
| унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налази |
| у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучн |
| е чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју п |
| год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима ја |
| натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и с |
| >— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и |
| а свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста |
| ида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо сл |
| но одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> |
| воје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Н |
| раћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала нео |
| о ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p> |
| p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је ба |
| цу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Бе |
| уте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p |
| за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо м |
| рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када |
| ква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупаци |
| вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбија |
| p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дај |
| им човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стој |
| ља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат ч |
| едоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они |
| лан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш |
| ата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n |
| , од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и с |
| > <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе |
| е вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погра |
| подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату в |
| а Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то |
| ликој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите |
| н случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буд |
| д, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица |
| ... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговић |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА |
| гошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</ |
| и некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо ј |
| ове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање |
| ше.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узб |
| тарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд м |
| да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора |
| ом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турк |
| у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим м |
| ки шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одли |
| цаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом геог |
| коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Обер |
| повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и |
| дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више сво |
| ну што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој |
| оме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са к |
| а прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, |
| црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом |
| вни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим дани |
| Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више |
| аљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у жив |
| " /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љу |
| причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим к |
| <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p> |
| о од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо |
| е он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S |
| реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је |
| млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна |
| >Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу |
| у стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.< |
| овачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега пе |
| нама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се ни |
| одинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пеш |
| p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је |
| ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> |
| </p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика з |
| је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са неприј |
| .“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, зд |
| на срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и паз |
| } А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичнос |
| мљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама ст |
| ту</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностран |
| де код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у нека |
| <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше буд |
| 15. јуни 1913.</head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин |
| ом Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз |
| половини септембра 1912. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички |
| о прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тре |
| ревине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину |
| е најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало по |
| ити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Срби |
| је.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није да |
| а је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место |
| ке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напред |
| јне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" |
| ве године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то |
| кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Т |
| им, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећ |
| године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена |
| /p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако |
| .{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да б |
| нажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи н |
| неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Зв |
| н гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живо |
| рија није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпос |
| брзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела а |
| ћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага |
| м појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина ид |
| тво, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетен |
| у, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> |
| вој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од |
| овић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку а |
| у на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена б |
| одило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност |
| ехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто |
| врши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је нам |
| трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— |
| ризнао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — |
| и оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је |
| атове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се |
| у оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаниј |
| је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослоб |
| му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни чи |
| м, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по на |
| ела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбин |
| уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај т |
| иним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се при |
| “-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим сто |
| скога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би |
| S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница |
| је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родб |
| ела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p |
| икну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте напада |
| ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска вој |
| крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најза |
| штаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опр |
| <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходни |
| аборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ дале |
| већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — |
| ржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потп |
| ез крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим ра |
| стављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S |
| тре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручник |
| еровима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмица |
| јнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од ком |
| ске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да |
| их соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља ш |
| ј стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у сало |
| пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, сна |
| немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, |
| а књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су |
| дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употр |
| аде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланц |
| д диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада |
| на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла и |
| што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину ка |
| м губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одм |
| >А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спре |
| витла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се |
| , раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери оста |
| о ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси |
| је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овд |
| </p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем мој |
| S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како |
| царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш? |
| .{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџ |
| и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше по |
| з је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбо |
| е бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно о |
| к у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пеша |
| p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки по |
| ад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осв |
| ва, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа ра |
| ли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Ми |
| ственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а кам |
| није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора по |
| кође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у стра |
| одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша вој |
| а, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</ |
| видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза буси |
| опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јо |
| ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобра |
| олазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната из |
| гозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врхов |
| илике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко |
| > <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих оков |
| ј ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... во |
| арко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори |
| Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно |
| утиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједн |
| Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учини |
| ети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и о |
| ај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А |
| известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="7 |
| авду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници в |
| вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је |
| вши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни |
| е друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црн |
| у примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на л |
| тињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозво |
| бише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу |
| S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} |
| навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики |
| окрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у ве |
| још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне ком |
| ска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалу |
| и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћ |
| пске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="42 |
| е мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се ч |
| мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је с |
| а своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао |
| из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александ |
| рујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда... |
| рају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и |
| а гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, прк |
| у у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови |
| силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> |
| ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој л |
| абоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху |
| воје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и та |
| ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у по |
| умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна г |
| а значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у |
| ре, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно |
| у пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се |
| народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и |
| анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него |
| о, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не тр |
| следње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то вр |
| тљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" /> <div type="c |
| тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јо |
| иле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!.. |
| је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће |
| ком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра |
| head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велес |
| аља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за т |
| целому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> < |
| а па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и тако |
| а нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмл |
| част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црно |
| аво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске |
| о значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најг |
| два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе |
| /p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се |
| одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Т |
| <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не са |
| лело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и к |
| жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему с |
| <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа ба |
| рногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, |
| ише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих |
| монстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који |
| а јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за стар |
| е прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забрину |
| овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима |
| нуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне |
| <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p |
| ислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сан |
| брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само |
| ко трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго |
| већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> < |
| Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џуке |
| опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" |
| амо воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обу |
| ареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата. |
| ц на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{ |
| е на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху с |
| е бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара до |
| ости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нан |
| вам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се |
| ; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пад |
| “</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовал |
| бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор |
| атељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако |
| неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе н |
| могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника с |
| ица Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.< |
| , Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, |
| арској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи |
| листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листов |
| јући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, С |
| а своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без усп |
| не конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, прост |
| е може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора |
| <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} |
| , да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због ч |
| ставници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, нарав |
| а повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да |
| тску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу б |
| ена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и |
| у своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу |
| овним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином |
| могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сло |
| као крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио |
| е рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се |
| рпске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у кој |
| си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад забор |
| у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при то |
| д Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли пра |
| ло у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учи |
| тавила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла |
| а то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију |
| био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</ |
| сно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим |
| д Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Ник |
| воју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга |
| ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово ј |
| чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше |
| а мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише |
| затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад |
| ши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мал |
| е нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским б |
| аким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол |
| ро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приме |
| га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му |
| ла ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због то |
| ик говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час |
| отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени не |
| S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја |
| евић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту |
| е племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он доша |
| чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љ |
| развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискуј |
| ад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред по |
| Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чека |
| елите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> < |
| phic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div type="chapter" xml:id= |
| /p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније ја |
| а је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p> |
| слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жал |
| ну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страхов |
| а пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb |
| да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова |
| а.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Кара |
| рене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост |
| у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант |
| ознавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропуто |
| редствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске |
| , једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то за |
| сто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.< |
| <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике сил |
| заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што |
| их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не |
| бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату ј |
| е, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговор |
| покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p> |
| уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним гр |
| — Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарст |
| чван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{ |
| вљао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умр |
| тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те |
| одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница зн |
| пода по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа |
| а, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њ |
| стионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по в |
| нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, |
| ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, |
| {S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за ти |
| баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, г |
| брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да и |
| ашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А |
| а Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, |
| роизводи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, |
| главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S |
| и немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p |
| штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На сту |
| </p> <p>— Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мар |
| , а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} П |
| у у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па мака |
| е описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љуба |
| — Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати |
| рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ћ |
| омплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберк |
| амеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевић |
| е.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> |
| и нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> < |
| ности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско ц |
| отресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследни |
| дерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, |
| <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних со |
| ге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људ |
| велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самоп |
| урске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбо |
| <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријат |
| ад њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p |
| ветлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„ |
| pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који |
| тка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе наро |
| јој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који га |
| спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом |
| дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово дово |
| овори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу |
| Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где го |
| напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце ј |
| а среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, |
| постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребн |
| непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни с |
| и нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли |
| Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман |
| </p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште ч |
| нутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позив |
| га понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S |
| тозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</ |
| на га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јов |
| у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се |
| оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша |
| дном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, г |
| није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шум |
| ну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се бе |
| ; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату |
| и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио с |
| поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разгов |
| оспође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има тем |
| причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија |
| био одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, |
| р господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— |
| замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси м |
| не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересов |
| назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из п |
| врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с |
| ш Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — |
| S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, |
| .{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да поли |
| .{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учини |
| .{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, |
| ука горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да |
| Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. |
| ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има |
| одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече п |
| међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у к |
| се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим |
| орицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па ка |
| темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме по |
| де нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сад |
| Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана |
| је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју |
| n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни |
| <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Рос |
| ао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам |
| Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине ка |
| исли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јун |
| , сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> |
| вши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узви |
| ђемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загр |
| м стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћ |
| бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као |
| вила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на |
| а Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за На |
| ска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</ |
| ој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају. |
| ка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и бра |
| p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — |
| аде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се д |
| одвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривични по |
| послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у с |
| Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама р |
| мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак т |
| тлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, |
| <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду |
| а.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, |
| ванка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у |
| хни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, |
| дведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбра |
| покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и ст |
| јковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на |
| е, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да |
| иције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p> |
| ђују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p |
| цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала |
| .</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> |
| а тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само |
| ати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја |
| дрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст |
| т</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <gap unit="g |
| Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има п |
| ђе у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић |
| и хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „господине поруч |
| вићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да каже |
| путити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је |
| странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњењ |
| ма шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— |
| вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја у |
| ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би прави |
| буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до држ |
| сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S |
| умем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати иде |
| подина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а дваде |
| подин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим реч |
| рујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за ц |
| е, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже |
| че мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто |
| ановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох |
| лади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p |
| азаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — За |
| ијатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође |
| it="graphic" /><!-- Видите овај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је |
| азаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци |
| м да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капе |
| /p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желит |
| што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Т |
| ликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти |
| заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> |
| ако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити |
| аше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> |
| n="402" /><gap unit="graphic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" |
| увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, ко |
| пски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор с |
| је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците |
| и, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да влас |
| еђене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји |
| м крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војн |
| то, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша зла |
| азвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепов |
| и салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — зап |
| об или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли го |
| </p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад |
| је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо се |
| ку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропрат |
| рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавни |
| ајзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправи |
| господине професоре...</p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јо |
| и, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако |
| Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политика</title>“, врло важна; нови |
| о и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у велик |
| а“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, а |
| вић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако |
| атрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и |
| савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику |
| сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p |
| слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p> |
| то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интере |
| а то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и |
| ти.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам мога |
| коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прс |
| просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, к |
| је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске вла |
| <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p |
| крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и п |
| </p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријате |
| у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врл |
| је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да |
| ?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа г |
| бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој |
| устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Ш |
| тово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на |
| а тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је р |
| је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора |
| који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпоч |
| едаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, |
| Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбо |
| е у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у |
| мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких у |
| Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а |
| наш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мен |
| мише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n="608" |
| <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија |
| <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпо |
| <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сва |
| да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спа |
| цу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом |
| 2" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече |
| чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још з |
| моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је |
| би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — |
| сић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог из |
| ч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја |
| знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у |
| да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до њ |
| фијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити |
| сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку |
| Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће |
| видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топ |
| бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је |
| емуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић изв |
| да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се нап |
| .</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се прими |
| у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Нат |
| а к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, |
| сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, |
| свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почив |
| -Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се п |
| итање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку |
| а и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Ст |
| улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Никола |
| ицире кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме посл |
| је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опира |
| , никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржават |
| ћи главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмању |
| граду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како |
| смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господин |
| се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у |
| лну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако |
| процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За |
| вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина |
| отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} |
| да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху там |
| долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, доч |
| већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се пов |
| т.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и д |
| <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ бех |
| јаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито б |
| е, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику |
| тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати |
| ни Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, ч |
| p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон заз |
| илно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбре |
| онеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса |
| р, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Пај |
| напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчин |
| о привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита: |
| погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неран |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и ш |
| брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу д |
| л, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јо |
| љуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после |
| ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста |
| неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних п |
| она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> |
| ници и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љуба |
| tion" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:< |
| ћи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијак |
| г излива живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није |
| не, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неп |
| ика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије |
| лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а бог |
| исмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина. |
| рзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком |
| <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо. |
| са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуч |
| кић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше т |
| е до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олак |
| на га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена н |
| то мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразу |
| о таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се |
| у — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није ка |
| ике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачва |
| ла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин |
| ло предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљив |
| номе и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit="subSe |
| а дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је |
| но, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела. |
| редигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвал |
| После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на поса |
| лосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге |
| и видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, |
| ељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан |
| београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за |
| о до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрин |
| > <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из ч |
| корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуг |
| и време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да |
| > <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност. |
| дај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| оцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</ |
| није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госп |
| о није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и |
| вади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, |
| ; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> < |
| у ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уј |
| во чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек |
| ер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужи |
| те, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“ |
| : ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен |
| Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајеви |
| <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јо |
| ни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; |
| да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао |
| су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћ |
| лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле |
| клони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли |
| ици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну |
| ално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једно |
| ужавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Обе |
| д тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици |
| е не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи |
| изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Ј |
| жност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одвра |
| тање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек |
| м бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем ова |
| а, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S |
| мало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, |
| ри хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> < |
| ких четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> |
| ц или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа прот |
| и у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никак |
| ојује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— |
| ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим |
| о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку н |
| ада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаков |
| е већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бр |
| молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блаже |
| уку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> |
| .</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p |
| и лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</ |
| издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или.. |
| о пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната |
| о црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</ |
| од.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела пор |
| садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи. |
| сподина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику при |
| , а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу л |
| ла, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полак |
| ј одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пун |
| — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер |
| </p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> |
| нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је беогр |
| тутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, |
| le>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртв |
| а прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, |
| нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним |
| у.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p |
| циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, и |
| бавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив |
| сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго му |
| и се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно |
| ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, |
| т одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас |
| старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује |
| па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајори |
| ина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одго |
| па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, а |
| беној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу проз |
| имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспектив |
| стину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку |
| трагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам |
| шли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим раз |
| ас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“< |
| но, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интима |
| ш мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозв |
| је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирује |
| о коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> |
| и сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека ва |
| презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезино |
| {S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанк |
| овић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Ма |
| вић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од ва |
| то, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, |
| написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се |
| писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ства |
| н вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на |
| цима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} Н |
| p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите шт |
| вића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једно |
| мишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушн |
| удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветл |
| а могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу |
| вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело дан |
| Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — |
| ићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан |
| дном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког врем |
| да је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S |
| јем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче пола |
| победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду |
| а обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих |
| о се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана |
| оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола |
| крио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине н |
| нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она б |
| где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма |
| ече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал |
| свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао н |
| ла, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} |
| рају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгу |
| страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски в |
| целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили нес |
| ан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже сво |
| ро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш н |
| ли, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио стар |
| ћ, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, |
| Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладн |
| ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Види |
| као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} По |
| тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били по |
| о прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су |
| S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са иронич |
| еру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни б |
| римише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме дру |
| чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је пе |
| х мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{ |
| е, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да |
| који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Ц |
| дишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и ста |
| ницу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко н |
| , па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по ва |
| нџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свр |
| игла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостиониц |
| — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, |
| оју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> |
| рове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народн |
| пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ј |
| е: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „ |
| вори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руко |
| та.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове ре |
| вој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до по |
| е уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њих |
| >— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече |
| аља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцниј |
| и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће за |
| и и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкне |
| а писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће |
| ри још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је д |
| ненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} |
| S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало |
| Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече с |
| покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капета |
| ро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се |
| ојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би |
| јо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да |
| онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што |
| , не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је п |
| латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још к |
| откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позв |
| да, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у ј |
| <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{ |
| от себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром ус |
| ти на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} |
| дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црве |
| оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и |
| еранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све |
| tion" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><gap unit="graphic" /><! |
| с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу |
| т пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први |
| о улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је |
| ција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао |
| јо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сме |
| вио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски |
| спећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњи |
| шевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> < |
| > <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише те |
| оцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио вра |
| штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачва |
| ину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и |
| обро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Пај |
| будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у |
| арте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућа |
| често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Уда |
| ам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не |
| Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је |
| ност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у туз |
| оританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе |
| а, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она |
| еркнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против |
| му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — |
| о.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га |
| ио си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како |
| и.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да |
| што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи шт |
| заревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она |
| припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио |
| вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело з |
| утни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину полит |
| о!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — О |
| лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} |
| ити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравил |
| риза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као |
| евојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и ка |
| е уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, |
| ати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди |
| аду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратиш |
| време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београ |
| p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увука |
| њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!.. |
| мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта |
| стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова ск |
| к сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часни |
| и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и |
| рема опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{ |
| зак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест к |
| а) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке |
| задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће ми |
| е стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тар |
| а време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <p |
| у средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај |
| ова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да |
| је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на |
| рица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики вра |
| тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у с |
| ти бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p> |
| у и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да |
| последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече |
| са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста. |
| атра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим |
| ријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја |
| уљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у к |
| брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapter |
| ун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад |
| оје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слобод |
| Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Кад |
| ажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно |
| е их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село |
| ржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту св |
| ан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, |
| сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужењ |
| офија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна |
| ивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> |
| као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шт |
| побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што ј |
| оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помиш |
| говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијат |
| ео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, |
| седне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са |
| е месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду |
| ој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становниш |
| упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била |
| бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полу |
| тиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда п |
| да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, |
| огорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанц |
| , јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Ш |
| Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали пол |
| , која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са с |
| аше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила |
| споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом прего |
| при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је св |
| пу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на виси |
| утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгода |
| , да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, |
| спод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају д |
| најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и |
| тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожа |
| ки војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сла |
| ма ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом |
| и мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико |
| и у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине |
| ке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта |
| ио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је |
| те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војск |
| да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су |
| својивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напор |
| непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји |
| Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, В |
| авама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати |
| е вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам |
| он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље |
| мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивље |
| буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и во |
| ју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Т |
| СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се |
| д Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху |
| "275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима |
| е старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> < |
| се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху з |
| некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <pb n="308" /> <div type="chap |
| ским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно |
| и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише за |
| о криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било реш |
| </p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} О |
| 762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у за |
| таву, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа през |
| а је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечано |
| м харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.< |
| /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белима |
| ицирска организација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету. |
| овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се в |
| да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стра |
| урених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи с |
| <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Е |
| скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласк |
| Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима |
| } Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто |
| кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурн |
| рати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју л |
| , отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и |
| о је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војник |
| и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средил |
| гућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, а |
| еоградске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а кад |
| кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни ј |
| а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, |
| S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло |
| ких војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије н |
| .!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу. |
| копљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, |
| реда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умор |
| захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p |
| ене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, |
| од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори |
| и скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> |
| Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа с |
| много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и ок |
| ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се |
| и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то стра |
| другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и обли |
| тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" |
| ди.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Ви |
| на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозиј |
| веном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у |
| Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали. |
| света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевић |
| стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје голе |
| од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у |
| јску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави |
| и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опре |
| бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, која нема свога слободна изл |
| ручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској конференциј |
| а је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредб |
| ости ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} |
| чким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и мал |
| <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.< |
| и, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати |
| ци: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387 |
| е војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напр |
| ку испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} |
| ор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у |
| p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји |
| ба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљ |
| остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам |
| бвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чин |
| лике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је једа |
| ни делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њим |
| песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се шт |
| елом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и |
| ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} |
| е по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш |
| д командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечић |
| ма и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линиј |
| та.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стиг |
| пановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} |
| онференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у рок |
| {S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам |
| е бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад |
| ога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито |
| е.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним и |
| и велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленил |
| смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за пр |
| одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда. |
| и одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учини |
| к дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака п |
| так са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, оч |
| овини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов кра |
| ер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и |
| рвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске С |
| ; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић.. |
| аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p> |
| инари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, |
| је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституис |
| естрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и пр |
| ’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Тре |
| и увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било |
| а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад |
| ерујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се ра |
| опреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и вел |
| могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски с |
| и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкан |
| шљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје |
| > <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, |
| рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим |
| гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих неприј |
| > <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царств |
| {S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам |
| сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на твр |
| ицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> |
| ога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај г |
| редпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни |
| и ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} |
| — У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.< |
| ш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не п |
| аћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Пис |
| в: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја |
| > <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајк |
| пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост |
| ста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ва |
| а њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које ва |
| А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и К |
| очита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се увери |
| е у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово ка |
| ају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје с |
| p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би |
| њивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге |
| омад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја |
| ис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у |
| ваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака |
| p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предл |
| ивео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избор |
| !.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну |
| коли га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да с |
| оје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, п |
| !{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Рад |
| > <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрав |
| му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива |
| {S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе |
| {S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да |
| то:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше та |
| преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> < |
| идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје |
| рхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разриве |
| аљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помиш |
| угова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске н |
| дес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.< |
| овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочит |
| ити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила че |
| успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога |
| ресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочит |
| ј крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из пранги |
| иска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излет |
| отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У том |
| много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све к |
| } С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало |
| е флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на и |
| окољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Н |
| требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> |
| тило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И так |
| очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе с |
| врати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да |
| нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила п |
| у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти |
| наш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је је |
| аусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да |
| ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, н |
| а им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у р |
| Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, с |
| полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке |
| осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Ми |
| љало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо |
| сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена |
| 668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не |
| е.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су м |
| <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је б |
| овоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p |
| њу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман |
| ећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турски |
| убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p> |
| с-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Офи |
| омбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од п |
| а — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљик |
| сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — |
| причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење. |
| ратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку |
| ања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојк |
| оз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p |
| крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами |
| } Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим |
| у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и нек |
| ој козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на нога |
| ругамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину |
| ху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дир |
| га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украс |
| споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повра |
| емље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато |
| је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и |
| >— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— |
| жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> је |
| и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер |
| иже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувам |
| ој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се м |
| тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованк |
| , којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди |
| здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понав |
| едно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете |
| икуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа п |
| .{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, |
| е</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробуд |
| звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља т |
| ка</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неко |
| тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати |
| игде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузам |
| већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} Н |
| ста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од |
| само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{ |
| ише нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све ј |
| ш сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаково |
| тишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат |
| је знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда з |
| d>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад |
| ма код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне |
| ги и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морал |
| ивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p> |
| ада земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, ра |
| д на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, бе |
| >ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код |
| је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.< |
| ној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће |
| атарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; |
| шију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, ба |
| стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и |
| p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четир |
| риморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па ви |
| био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у не |
| а да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетк |
| ра бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је ле |
| чарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с при |
| сне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата |
| ао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку |
| цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила |
| вили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са ма |
| ка.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних р |
| , здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да |
| ко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непр |
| нети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отв |
| узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га |
| илином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе |
| па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животињ |
| чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волел |
| , искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} |
| дједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчад |
| даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из |
| улације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јур |
| је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја |
| ањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да |
| са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— |
| и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших че |
| свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко гран |
| p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори |
| и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђу |
| Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом брат |
| ама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим |
| а заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, к |
| ршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик п |
| а прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p> |
| ш једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто |
| ан официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>В |
| Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је си |
| /p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, |
| ројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговино |
| <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што са |
| интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига |
| е протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадар |
| оспође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чуд |
| судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p |
| и; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчи |
| анио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе |
| них српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу поги |
| озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </di |
| обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" |
| јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чуј |
| {S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој |
| Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај |
| д потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киш |
| школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхт |
| {S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> |
| е мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! |
| рату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, р |
| свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Наст |
| икаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изја |
| окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разаг |
| лила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, д |
| ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уист |
| нка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоћ |
| Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима |
| образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је |
| гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војс |
| ивот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта |
| са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз |
| га родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се је |
| Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин |
| ти.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>П |
| похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност пре |
| а их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: |
| , и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао т |
| ици наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да т |
| > <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене г |
| итка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну |
| косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, до |
| амо један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узасто |
| сно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи! |
| у воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним сто |
| ра осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по |
| ха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, д |
| својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што с |
| страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Пет |
| творена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед |
| идано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка |
| ше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, бе |
| !“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних |
| одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти |
| то је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских к |
| е свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхун |
| апред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрча |
| Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешт |
| и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића |
| ика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, ко |
| вештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му д |
| неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се над |
| брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и |
| сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> < |
| срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, та |
| ахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У и |
| жуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правн |
| це лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до |
| е.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка |
| твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> |
| Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} |
| ила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка г |
| сповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажар |
| мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обаси |
| обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном |
| Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пушта |
| омна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бу |
| а света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Ник |
| ана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповеда |
| његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Вој |
| е целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима т |
| Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписм |
| о овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђе |
| и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — ре |
| <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још бле |
| н тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може |
| </p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — к |
| амењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} С |
| ду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према своји |
| а, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Ту |
| е браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде |
| веза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, з |
| воје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Пом |
| на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила |
| едраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла стар |
| са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му |
| њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p |
| био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику |
| није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која |
| а тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињ |
| Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да ни |
| „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи во |
| ћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди- |
| последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде б |
| е под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати |
| „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали |
| е приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дардан |
| ема Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да о |
| тра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти |
| е је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе. |
| а се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољск |
| е постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јур |
| ронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те |
| је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веро |
| њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физич |
| светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на |
| пским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о м |
| м пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Ми |
| а „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то |
| и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак н |
| то је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог |
| битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами |
| ако побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не |
| ац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{ |
| де како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином мог |
| гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти |
| ишић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{ |
| х ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и |
| песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задава |
| авише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се ј |
| ваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к |
| ана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска ут |
| ла, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за На |
| полца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењ |
| Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш с |
| /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама |
| <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мат |
| опила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељ |
| и у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сети |
| верац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак тр |
| вно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, |
| нији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Н |
| непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се |
| „Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радознал |
| >— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с |
| } Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи |
| p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни реч |
| ла, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клону |
| > <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} |
| ло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Наста |
| и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом проме |
| војише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Ка |
| е сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико бесе |
| аслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{ |
| нима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд |
| на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мр |
| ога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму њего |
| песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</ti |
| а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде |
| следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном ре |
| {S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти ј |
| хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је са |
| звија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели |
| ут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничког |
| ти кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она пољ |
| уна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.< |
| о њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — п |
| ојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на |
| Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, |
| у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цвето |
| у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јова |
| цили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом |
| муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и г |
| .</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим н |
| ика“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби нек |
| пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је воле |
| еља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најза |
| хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} |
| мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој О |
| l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујут |
| њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако |
| о узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} |
| пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> |
| запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је |
| pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Њег |
| добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из от |
| је, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> <div ty |
| балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану |
| ало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне |
| стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може п |
| рима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским з |
| едник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> |
| у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захте |
| о и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по мог |
| ни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да |
| су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав. |
| уги. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случ |
| ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје гру |
| вом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</ |
| ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће |
| и се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit |
| ња Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном |
| екивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гост |
| мао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један в |
| ам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузм |
| за краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се |
| — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, |
| урно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у ред |
| p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и |
| ло?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </ |
| храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> < |
| сти би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је |
| а претече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јова |
| ар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому |
| еђу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипл |
| нтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога с |
| рина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чик |
| и на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрс |
| се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војн |
| у ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска арти |
| м, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било |
| лачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује |
| е да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђ |
| и целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао ј |
| ко је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шуш |
| м тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} |
| е осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, кад |
| је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па |
| /p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је д |
| е ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му |
| њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њ |
| сантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Ма |
| но, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ств |
| јоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да о |
| намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али |
| да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p> |
| о не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зат |
| повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, |
| p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је |
| ртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му с |
| лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову |
| ин не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраго |
| нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник |
| сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватр |
| и!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је пот |
| ћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере |
| ате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> |
| аб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Цр |
| е то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви с |
| оја се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га |
| лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неран |
| ише примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарат |
| да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на брад |
| о да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти |
| оји седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам в |
| } А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</ |
| ма зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе. |
| очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско негова |
| орење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црнореч |
| н заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и ра |
| дмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео |
| b n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло у |
| о рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици |
| ио готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> < |
| нчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште |
| воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p |
| /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јес |
| ењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте |
| ам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско |
| утра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.< |
| аје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још није |
| ирске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што с |
| двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</ |
| пак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не |
| м пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашо |
| кренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај на |
| е и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се |
| јући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служи |
| уна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар |
| нутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња |
| а-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да ј |
| буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београ |
| зу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, ј |
| је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, |
| сни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Ут |
| ио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов жи |
| и је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задрж |
| ална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава |
| њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава |
| их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота |
| акључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном та |
| ојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџб |
| :</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћут |
| церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— |
| ујила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При та |
| вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се |
| што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана |
| ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла |
| ала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, ил |
| у њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ки |
| душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак |
| јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да од |
| тојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој мног |
| задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много |
| чно расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Вид |
| ела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасно |
| :</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па до |
| ојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна |
| у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је п |
| наута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше ср |
| и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од |
| тављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> |
| ешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопљ |
| ије веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално |
| аде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био |
| не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила |
| Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> |
| ћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга |
| им се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком С |
| на и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смис |
| ђе прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине |
| шила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже бо |
| по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу |
| најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S |
| пријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног б |
| итеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увр |
| чету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина с |
| не промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се и |
| жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу |
| е, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лаз |
| с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји на |
| ио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равн |
| знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не в |
| ачаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и у |
| не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дођ |
| м истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господи |
| х соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови |
| ецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> |
| волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, ж |
| у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни |
| есни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је св |
| теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p |
| беркнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, |
| гађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом |
| олитика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> < |
| е, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржи |
| пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој о |
| Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно |
| алу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их |
| два три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србин |
| у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвав |
| врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђе |
| анци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да |
| евићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да м |
| српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Јед |
| сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велик |
| алазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> |
| и веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p |
| .</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мисли |
| звесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе |
| ад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам |
| ло и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.< |
| за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрован |
| ркнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрз |
| ао сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <p |
| > <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омлади |
| , но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића изб |
| рча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, |
| окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе |
| робудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврш |
| ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, ко |
| предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће |
| ле смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобође |
| нџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силаз |
| усобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, уле |
| времено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража |
| Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, |
| аса часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n=" |
| ити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату н |
| го њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут прост |
| за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасн |
| еву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због то |
| сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постал |
| животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, к |
| свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне м |
| ати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После ово |
| ћ дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Н |
| станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стој |
| енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље |
| А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по |
| Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То ј |
| ам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сум |
| а има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена ни |
| p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рек |
| вом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била увер |
| еко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно |
| /p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</ |
| ама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се пре |
| нтересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудн |
| а је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке |
| ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је пр |
| посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим н |
| еравајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и пра |
| ергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повинов |
| их вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме. |
| одне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поноси |
| еграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и вид |
| едног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, кој |
| починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, |
| гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, |
| ако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у |
| дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Срб |
| , Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за |
| руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго п |
| ато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли |
| > <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо |
| {S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, к |
| саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чв |
| ла на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова |
| трије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила |
| х, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да |
| , и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог и |
| мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један буга |
| а, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у |
| е је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> < |
| ва тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје с |
| е се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још не |
| краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи |
| лу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit= |
| горцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима пом |
| >Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и пово |
| ас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И |
| ланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Н |
| али и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је |
| јали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драг |
| >— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису н |
| аш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни бе |
| pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> |
| главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близ |
| је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и мара |
| имајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво разв |
| Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступ |
| ћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом |
| А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола н |
| на <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њи |
| још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се |
| ница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. |
| p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно С |
| зноси у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су зн |
| на.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму. |
| ује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци с |
| мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је |
| а?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздан |
| /p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту |
| , која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужи |
| у да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се |
| и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се |
| Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах о |
| ти?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једно |
| романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и |
| екидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитул |
| .{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће |
| нага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа |
| ијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах |
| > <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуко |
| или су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо... |
| ачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако |
| рске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред ов |
| а данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правд |
| ољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних |
| рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> |
| осумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, н |
| } Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну |
| ељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у к |
| ност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљ |
| S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обуста |
| еркнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим |
| т.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледишт |
| а сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претр |
| рљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} |
| да и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала т |
| да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будал |
| кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му пов |
| га и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, п |
| примирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Па |
| Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми реч |
| а то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...< |
| амо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по з |
| > <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, у |
| сти, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као пра |
| а предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше нек |
| S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и |
| ане савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу сн |
| болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринут |
| , Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранк |
| олим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p> |
| p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи п |
| ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп |
| о дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи к |
| певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p |
| и најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипа |
| се родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртав |
| чајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпос |
| сти до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има там |
| е пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стига |
| на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о наш |
| пске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појав |
| но спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>С |
| о личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради |
| p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска |
| вестио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети |
| би код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши |
| цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" / |
| вно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно |
| ј горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} |
| наш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу |
| јанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Ш |
| ога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад от |
| а бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту ве |
| Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="51 |
| д своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је |
| вешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у њ |
| се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословен |
| <pb n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно с |
| ика.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесеље |
| p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему |
| еђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда |
| опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да и |
| спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмонош |
| штро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном пр |
| и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, |
| ај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али |
| ор веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Е |
| е још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он пок |
| нџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> < |
| вши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се |
| акеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах |
| мену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба н |
| е срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње |
| улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Бр |
| да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Друг |
| ак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је |
| више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите су |
| n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може на |
| .{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике и |
| сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше |
| ао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попус |
| ="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад она |
| ину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је жив |
| оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устук |
| нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који |
| S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелет |
| оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, т |
| е жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођо |
| појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од |
| , прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.< |
| ат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стад |
| стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су исп |
| n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и |
| би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто.. |
| ао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да |
| у:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То |
| ам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви |
| оже у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље п |
| е има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујно |
| е више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и |
| де је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша ек |
| </p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако |
| дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бој |
| онуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чи |
| , али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса |
| /p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не мог |
| искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На |
| вановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји на |
| >Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Милов |
| ио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, у |
| p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од |
| раће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још ни |
| положење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје тр |
| све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинил |
| тавка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре |
| екидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати |
| одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих члан |
| еграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, |
| нела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше |
| оворила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били пораж |
| и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нер |
| на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам сил |
| у европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лоп |
| ту, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику< |
| шно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ни |
| траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> < |
| и пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа |
| добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је у |
| зме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не до |
| моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, сам |
| ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући |
| у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Ујед |
| пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био? |
| >Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали |
| рави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му тр |
| е своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара ро |
| ах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — |
| велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход ов |
| је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, по |
| p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а |
| у пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити |
| х сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, кој |
| у се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слу |
| срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици у |
| е губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оц |
| вши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби ост |
| е хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је би |
| бегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отиш |
| еђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наред |
| ="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у |
| кој породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по рав |
| на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад |
| чек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника |
| д ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и д |
| /><gap unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" |
| ног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове р |
| атиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити п |
| ја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p |
| , рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само |
| — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Па |
| нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, |
| лутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи п |
| е се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да |
| >Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо |
| би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— М |
| евима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њ |
| {S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао нов |
| бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако б |
| оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња |
| оју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори |
| говог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којо |
| астичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпо |
| одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се д |
| елених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> |
| еокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом |
| {S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле |
| , ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо ист |
| } Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, |
| а сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен. |
| м политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам но |
| е за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару |
| } Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Буг |
| многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{ |
| p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш |
| аху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причал |
| спуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам |
| јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па |
| рској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ћ |
| дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски ко |
| ео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> |
| генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимац |
| противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <di |
| по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p> |
| е на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така муш |
| тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, как |
| заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за о |
| тку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њем |
| , наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правник |
| ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p |
| S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случа |
| ложењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нест |
| бом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим |
| овној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто |
| елесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су од |
| тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до ду |
| и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> < |
| косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне иди |
| ко му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама ј |
| утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић |
| n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па |
| још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> |
| А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини |
| .</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на м |
| дом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече сед |
| е пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу |
| ао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p |
| беркнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једно |
| апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући спис |
| олико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се |
| ст к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, |
| официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? |
| ер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, зн |
| оме Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сц |
| да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадо |
| општила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик. |
| анимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у прес |
| која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се |
| ни глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје |
| е Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојкови |
| атарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне |
| наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам на |
| оствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Би |
| се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке |
| p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим д |
| <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, р |
| зницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно из |
| , силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузе |
| т легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка нала |
| ктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му из |
| у хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> |
| лали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече С |
| , како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодил |
| Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> |
| трати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја |
| Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим мој |
| > <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, |
| ече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</ |
| p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је |
| и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја |
| измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погр |
| Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо |
| год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од |
| а и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу. |
| едне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, |
| го држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скад |
| језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио с |
| без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи |
| р, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се |
| аље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> < |
| рца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да |
| имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи |
| <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка В |
| еснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{ |
| p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је |
| колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упо |
| »Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега |
| иновљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не |
| чени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народ |
| и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на вели |
| ечи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога |
| и се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> < |
| ти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја |
| их исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравај |
| команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је |
| олна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву |
| зети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора ка |
| и су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.< |
| о доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном бра |
| један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом |
| тутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњив |
| Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на бал |
| А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, |
| Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удруже |
| екну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, |
| ата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада т |
| вештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе |
| а, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти |
| сно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и др |
| Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> < |
| ељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после |
| ацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су до |
| ече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, |
| новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо |
| л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, |
| илих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, н |
| е све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је с |
| због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега т |
| ем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан |
| рбија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу ж |
| ако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски |
| рекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.< |
| ; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично |
| сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ поде |
| , тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} |
| асу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за |
| з два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> < |
| своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем |
| Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не мож |
| а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне. |
| адолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку |
| сма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</ |
| p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Ц |
| ровиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе |
| , одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина |
| е, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобо |
| крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, п |
| апита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Превари |
| је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</ |
| ојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удруже |
| е паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до п |
| ја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</ |
| да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да |
| а толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време |
| му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дође |
| тарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина |
| а сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурни |
| је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога |
| има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но ка |
| наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај |
| ту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <p |
| о, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио |
| „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, |
| у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Пр |
| био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не с |
| ни њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор. |
| мидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардов |
| ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци |
| али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох |
| gap unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се |
| е на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља |
| на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> < |
| p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа |
| те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к |
| <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Н |
| Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?< |
| обро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај пр |
| > <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.< |
| >— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у инос |
| S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" |
| иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини |
| ече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одгов |
| че:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу у |
| ину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба пол |
| љно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада з |
| собан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али |
| ного шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар ода |
| то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, |
| еба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само д |
| очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр |
| ена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином |
| другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другог |
| ове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</ti |
| <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из |
| господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале |
| p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би |
| ођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p> |
| у, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име |
| те доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, шт |
| ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не |
| а Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може |
| илно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости и |
| обро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“... |
| штено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадош |
| врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки |
| ске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свак |
| јнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представн |
| се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која |
| ичање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет ст |
| дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној |
| ији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му по |
| преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао та |
| о очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и |
| војчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што ј |
| не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се о |
| илица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направиће |
| могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p |
| ка-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <p |
| <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме |
| ста, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине |
| и, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А |
| да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</ |
| њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Б |
| дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњ |
| а братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> |
| перације, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од |
| го на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свејед |
| м ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> |
| ји разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој |
| >„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развиј |
| <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим |
| слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требал |
| какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја |
| шко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко не |
| зин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, |
| Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, |
| му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га |
| <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Миркови |
| а данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина |
| сећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и св |
| би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, |
| љивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пре |
| јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не п |
| но оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих д |
| а прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оц |
| сет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се о |
| туна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и ди |
| сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време |
| карска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраг |
| и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле. |
| Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили |
| еху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стоја |
| има на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред |
| о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Б |
| твари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одго |
| ругом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојан |
| брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна сас |
| рисутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку. |
| сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Сп |
| о министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраће |
| ње њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду |
| ора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да зад |
| <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у |
| је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ о |
| е руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш |
| и су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у |
| а сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за |
| „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један зај |
| пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу |
| рло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и т |
| са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</ |
| > <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене |
| ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене |
| њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, О |
| ца Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад |
| турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више |
| ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не |
| рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше уза |
| ави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећ |
| ече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим рав |
| ка-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јова |
| .</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљ |
| ни су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толи |
| у, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим т |
| пасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</ |
| мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се увер |
| има.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница |
| ала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— |
| на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би |
| болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> |
| /p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремањ |
| огледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p |
| ла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе от |
| опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његово |
| авник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да |
| </p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је сам |
| Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле |
| уо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p |
| у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српски |
| е са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> |
| бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— |
| тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теб |
| нка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савез |
| четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отвори |
| .</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли с |
| спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, |
| загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случај |
| исмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p |
| ила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противн |
| азаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и р |
| јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој |
| продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спре |
| рочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто разве |
| ајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутр |
| /p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, ук |
| ја на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да |
| ге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну |
| лучај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, к |
| са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у кој |
| жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти пла |
| еркнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у р |
| јним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас |
| е.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја ве |
| ме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се пов |
| опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је през |
| ојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> |
| ао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они |
| м заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацива |
| док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отиш |
| знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих ко |
| ори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стиг |
| вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали |
| ише Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нис |
| и балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део сев |
| сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад |
| вљање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војни |
| х жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су с |
| , па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} |
| животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо |
| њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и пост |
| нтимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Он |
| омичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и з |
| > <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа |
| међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече м |
| беркнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у облас |
| раве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо с |
| за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не м |
| } Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевић |
| {S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запи |
| оме разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговори |
| .</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> |
| јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, |
| на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важно |
| у, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али г |
| ни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и св |
| хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, кад |
| ју прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би в |
| де пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте |
| пијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај |
| и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа |
| А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубав |
| </p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну спомен |
| више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрад |
| а, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка узд |
| време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити це |
| ве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Е |
| и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванов |
| та сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност сп |
| вши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и |
| навао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ с |
| вршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор го |
| и опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше: |
| ротив које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, ал |
| љом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За нек |
| ебном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме т |
| у, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Д |
| овор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и |
| говоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара |
| лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изи |
| ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и вели |
| разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спрем |
| : „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушко |
| српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин пе |
| ерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се о |
| ињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила ф |
| 70" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови |
| да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он |
| дрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само |
| самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телеф |
| о је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује |
| <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати |
| е анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и |
| лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што |
| слобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</ |
| лико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело |
| рили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем |
| том рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Ује |
| ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, |
| лазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања |
| арија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, |
| хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се о |
| и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце |
| тављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници |
| /p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни |
| ни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, д |
| > <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се |
| е, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Паш |
| као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унут |
| адржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у |
| а доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина при |
| унати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловано |
| налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији |
| </p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издрави |
| реди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако сп |
| ладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога |
| , да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а |
| од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p |
| е прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци |
| зјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из т |
| а-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не сто |
| дник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурен |
| уба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, |
| г.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчеки |
| p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„ |
| је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одгово |
| могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— |
| <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мо |
| е, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се |
| товању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „С |
| Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да |
| >Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментно |
| Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} |
| се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога ста |
| а не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„ |
| ебало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по с |
| њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србиј |
| дојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали |
| не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке |
| :</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> |
| та се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" / |
| нос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запи |
| у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти са |
| и смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби |
| џа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна |
| навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико врем |
| нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} |
| ли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на св |
| уче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Уша |
| рбијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S |
| а, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У |
| аљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном п |
| ветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова м |
| да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљив |
| ки спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господи |
| } Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ће |
| не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам |
| атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p |
| аним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Нера |
| p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су |
| ом пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и з |
| > <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му |
| ој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће С |
| е главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тр |
| с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Шт |
| у бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повер |
| у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ј |
| великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника |
| о је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone uni |
| лободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или |
| лободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је п |
| овићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја! |
| ичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе |
| га је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На пол |
| ’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за пр |
| ехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано мо |
| у народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиља |
| ошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који с |
| о Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.< |
| шим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S |
| на, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није |
| нка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, |
| /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; прип |
| Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у |
| матрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пр |
| е у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које |
| екад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Л |
| а-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће |
| ња.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један преча |
| да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи мог |
| , могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подм |
| се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p> |
| ревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му п |
| е диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу |
| ићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме |
| азумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потре |
| тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег |
| крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоћ |
| е знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазар |
| жијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се п |
| устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Дом |
| м смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближ |
| шћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила на |
| родног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну |
| сти.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према свој |
| Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву пр |
| ово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света |
| у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страхо |
| ла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из |
| сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, |
| држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важи |
| <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</ |
| же и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S |
| {S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>У |
| нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало |
| исли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност |
| да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опал |
| те није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта |
| осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, |
| са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могл |
| и сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе о |
| е свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p> |
| рпске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, ка |
| ала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као |
| слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређ |
| с малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} |
| тражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Беогр |
| орица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Нос |
| "565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена |
| а, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила |
| је као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> < |
| ишта разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног ва |
| нту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико |
| мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из т |
| држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом пок |
| га сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро |
| ја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те тво |
| захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се |
| нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била |
| > <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људ |
| подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} |
| >„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“. |
| ки број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то о |
| ене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца ср |
| образованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, |
| војих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужнос |
| кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно сво |
| осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души |
| ким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учин |
| моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хи |
| њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и |
| {S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгл |
| Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p |
| тима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како |
| , ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је прежив |
| у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа пра |
| ић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахат |
| .</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</ |
| си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза |
| мвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— |
| вестим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и |
| зиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p |
| {S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба. |
| места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други |
| а једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удруже |
| <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рек |
| а својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвес |
| традан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је |
| стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби |
| {S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву |
| душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу |
| вност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и да |
| треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар |
| о тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавич |
| ца казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отв |
| и а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болни |
| м и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култ |
| иве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и срби |
| луди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становиш |
| ложаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његов |
| Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произвед |
| је вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато |
| ло је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девој |
| а верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању |
| ропске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам |
| дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи |
| предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једно |
| чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у сел |
| сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла |
| рно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Цр |
| Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом |
| од Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде н |
| како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога |
| окицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мај |
| о што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало муз |
| о је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p |
| ћеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентимен |
| немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад |
| Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе с |
| јна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођ |
| је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она ра |
| унак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone unit="subSection" / |
| очито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег п |
| p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се |
| д су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши |
| може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу |
| о лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане о |
| е и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад |
| када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на |
| желивши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> |
| ла трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено срп |
| могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату |
| ње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мо |
| Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе |
| амом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина и |
| о. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од ње |
| н бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, бра |
| , кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S |
| е књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" |
| узму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енерги |
| лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бо |
| етири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Тр |
| је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим пут |
| а их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господ |
| тери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не |
| ма истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато с |
| веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, м |
| ајзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише |
| уди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловал |
| и једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће |
| уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегле |
| ке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> < |
| , да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску речени |
| тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назнач |
| ц — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за др |
| су знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу |
| Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем |
| ференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и |
| ти.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногор |
| г саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче сво |
| јеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај |
| га новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка |
| S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово с |
| још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а к |
| ти слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p |
| ље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, к |
| треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт не |
| волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, |
| тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— |
| ки сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђа |
| артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстраш |
| се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам с |
| n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и ње |
| не конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог прав |
| о и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога ва |
| пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.< |
| ам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско |
| не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће |
| к је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у |
| тно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Л |
| рском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p |
| ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде каж |
| ба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој |
| један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то |
| рожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p> |
| си морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> |
| е је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а |
| а сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био |
| нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све ко |
| о солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из |
| је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} |
| “</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате |
| р Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је то |
| >„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> |
| влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини свој |
| увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах к |
| да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену ре |
| и ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта |
| гађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом о |
| где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му но |
| е, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која |
| pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у и |
| ед другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од с |
| , за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за теб |
| аднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" |
| односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>С |
| би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно цело |
| ом већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто |
| олико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раз |
| и, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — П |
| рају дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан момена |
| што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање |
| ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава |
| а командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су |
| разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комит |
| браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазарев |
| о, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живо |
| не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављ |
| е обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та |
| та да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> < |
| кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрин |
| м очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити. |
| вори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа |
| имо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа бо |
| ада сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако дру |
| бине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто |
| и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном по |
| ти, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину ж |
| т.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да |
| јанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p |
| ључака мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу мој |
| то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни |
| .{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гл |
| и кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, |
| .{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На |
| <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким при |
| до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да са |
| ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хлад |
| дговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> |
| .{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам |
| S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи в |
| шћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи с |
| и му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезни |
| уришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешт |
| исту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p> |
| и слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко |
| /p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџби |
| S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим |
| Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послу |
| о да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опира |
| оју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста до |
| нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је |
| шао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да и |
| услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинис |
| /p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се св |
| дам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав ј |
| ености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим прил |
| <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била |
| , него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</ |
| та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је он |
| би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију с |
| — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шп |
| није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му |
| ом количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имај |
| ам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p> |
| груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкоди |
| рема потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не зап |
| њеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијну |
| да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли сав |
| м.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам |
| вала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпо |
| нски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви |
| рина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити. |
| осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је се |
| срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњ |
| на Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из |
| е бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p |
| поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви |
| ам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" |
| ешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две т |
| а изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренут |
| д сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете |
| до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према |
| ређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисат |
| то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, |
| е у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуци |
| ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам распол |
| и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, к |
| /p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а |
| ковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала пр |
| ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућ |
| има.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> |
| примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забр |
| редиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“ |
| с још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути мол |
| има тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако мор |
| >— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој п |
| тиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини д |
| , а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас пос |
| ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S |
| то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцни |
| више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у |
| м поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, ш |
| придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари по |
| надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Кри |
| поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим |
| оме и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азиј |
| ала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> |
| о ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, |
| е, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног р |
| а пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</ |
| <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарск |
| трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— |
| е је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога |
| ио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је б |
| >Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напо |
| дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је |
| књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се ск |
| , а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштено |
| олници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> < |
| </p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Гла |
| pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а |
| сподин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Па |
| ритискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, |
| ски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина |
| толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p> |
| убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међ |
| о и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Цар |
| те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он |
| да у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, |
| еображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију см |
| угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолит |
| Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли д |
| је речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, д |
| и Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У |
| у имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Он |
| је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола |
| почне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> |
| у, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој |
| рпске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима |
| но, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> |
| ти на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засук |
| аљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, |
| адничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Ск |
| добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа своји |
| јмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо поса |
| свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, до |
| креног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени д |
| је испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са с |
| ајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу |
| о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још |
| ему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p |
| говом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, бић |
| љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дуж |
| вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, |
| } А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читаво |
| ело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катари |
| ори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„ |
| .</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Бог |
| ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краље |
| ујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна му |
| у глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних з |
| е врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрок |
| сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пи |
| вљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би т |
| Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондон |
| но заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> |
| немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред то |
| то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} А |
| ме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ ил |
| <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живо |
| , ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам. |
| у је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко њего |
| ини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка с |
| оку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео уч |
| к у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важит |
| лио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</ |
| то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемира |
| аш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо |
| вол су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Жи |
| који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је |
| </p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европ |
| b n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмо |
| н ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— |
| ао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само |
| а истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражи |
| овир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> |
| га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћни |
| три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S |
| /p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан |
| бије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стој |
| ра свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније |
| ели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изнен |
| ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти нис |
| а зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све |
| ...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, оти |
| {S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То |
| га.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да |
| он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпи |
| енади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био |
| требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је |
| иглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море |
| аквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра стра |
| чи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привр |
| ис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на с |
| паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овог |
| ужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић |
| о, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се |
| о према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих н |
| а осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катар |
| > <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} |
| познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњи |
| вај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у К |
| живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> < |
| зливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> |
| ији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико |
| , и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати |
| ке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p |
| изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као ти |
| >Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје једини |
| pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Пору |
| ена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се про |
| е већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то |
| ати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве |
| мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и рад |
| <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт |
| је, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај прво |
| имала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> < |
| шој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој |
| снио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић |
| може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једно |
| </p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не |
| :</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да |
| живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће |
| ања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника |
| о је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани д |
| евару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к |
| жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу по |
| ала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, ниј |
| искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он |
| хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Нај |
| едан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама |
| у против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> |
| ње свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздрави |
| Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да |
| че:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</ |
| ки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и види |
| > <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио |
| иком и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена биват |
| >Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским |
| а закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисл |
| > <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се |
| са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p> |
| n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Пон |
| врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и иску |
| , ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може |
| >„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напуст |
| ти на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа дол |
| воде други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, |
| ругом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па а |
| мо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка |
| <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на њ |
| и каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они н |
| се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељ |
| ко свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде |
| је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — |
| се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да |
| , Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива |
| тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Ивано |
| фонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>К |
| ен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе пок |
| тел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и са |
| њем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио |
| стинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и на |
| ње тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у исл |
| pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стар |
| ого јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећањ |
| ски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах |
| им приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесн |
| 59" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој |
| ен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Др |
| је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова не |
| јевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују |
| и све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им ј |
| »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискре |
| вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p |
| иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаз |
| је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква мла |
| живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на у |
| исмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место н |
| али свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину |
| а са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријат |
| Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је зн |
| задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог чес |
| ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је п |
| а чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ств |
| није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви би |
| м с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Фериз |
| ало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на |
| ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>П |
| шој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S |
| уше истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</ |
| јор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одгово |
| > <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане |
| а бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће |
| ећ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име зак |
| фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу пр |
| е овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се по |
| , истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи |
| му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом пов |
| волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко |
| ој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немило |
| господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с |
| био је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је п |
| мало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="graphic" /><!-- — |
| ре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и |
| и му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак би |
| ији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде д |
| , него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Теш |
| {S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже врем |
| нако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p |
| , није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> |
| ви чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> |
| дном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да вес |
| један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, мо |
| пецијалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} |
| мисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле |
| ј молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јави |
| у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> |
| ја још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика |
| прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај |
| при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљ |
| све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би сед |
| .</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> < |
| ати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину, |
| е чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, как |
| у се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су предс |
| локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивк |
| брзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, з |
| онула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав пов |
| бавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{ |
| алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И |
| многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попус |
| још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама |
| а браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш |
| ћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У |
| а... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! |
| ој страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагл |
| Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из гл |
| > <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да ј |
| од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, кој |
| .</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њихови |
| она штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугароф |
| авала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се ни |
| ослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта |
| да и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим н |
| е.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје с |
| такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још јед |
| <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада и |
| кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предр |
| ави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти |
| е наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, п |
| p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} А |
| намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... бол |
| — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су јед |
| питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је |
| ладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених гр |
| еху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном сило |
| уђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узал |
| је слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Ре |
| Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полаган |
| р се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одс |
| но је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p |
| ачи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска |
| ов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас |
| „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве |
| убоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{ |
| ећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, у |
| блика, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> </back> < |
| о све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Офици |
| ше за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, |
| р рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити. |
| лана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, |
| ге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим |
| p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни стара |
| струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању о |
| де к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам ле |
| тављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко г |
| д су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ћ |
| аписао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му |
| био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, |
| ио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, |
| ом мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би |
| екар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса |
| ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о |
| и“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, в |
| ог Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам |
| S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> |
| , а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су |
| и, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатниј |
| каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као ш |
| је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добр |
| агазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима |
| сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> |
| во стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старо |
| миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Мироса |
| штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и д |
| све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо на |
| на, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у |
| нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан ка |
| е узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзино |
| више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у неко |
| видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију |
| као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је |
| е брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих ж |
| он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је бил |
| си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој жив |
| по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје д |
| све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <p |
| биш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила поја |
| S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узро |
| олесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као ота |
| ешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен чове |
| је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Д |
| е, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, |
| ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... к |
| том својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, |
| претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По |
| им тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у ј |
| ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не |
| аџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за з |
| д Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека зау |
| да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, д |
| е спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме |
| смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се |
| , он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S |
| S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортун |
| е Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека |
| д дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао н |
| p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла |
| ар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацива |
| еглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овог |
| краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такође |
| официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организац |
| оро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дан |
| да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље. |
| упио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредуј |
| олитичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n=" |
| е потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али |
| великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, ве |
| на афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које |
| туацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним окол |
| њење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</ |
| био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> |
| је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру |
| едној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести |
| влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џа |
| ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао м |
| јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с |
| тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој |
| едне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су |
| а, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нем |
| <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то |
| озитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вер |
| и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, |
| итан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то мо |
| о изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о бр |
| издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало |
| Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био з |
| цима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, т |
| ј соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихв |
| > <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, |
| title>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше н |
| >— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо |
| ла подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривичн |
| тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували |
| вори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била |
| и мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> |
| послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разум |
| > <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жи |
| изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер |
| о.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, најви |
| сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p |
| ах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој |
| p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донес |
| ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој дем |
| ће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојн |
| журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезин |
| њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз л |
| Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајт |
| определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— |
| и се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октоба |
| и непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлов |
| ма, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг |
| своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недељ |
| их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и |
| налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, |
| а њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој н |
| у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по т |
| о деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то |
| ила обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих |
| Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, |
| лите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} О |
| обро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на |
| оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је о |
| > <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра м |
| и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне |
| поменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом же |
| чних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково |
| ној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србиј |
| воје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то сам |
| а него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговоро |
| не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — к |
| <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> |
| >— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.< |
| изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госп |
| ром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског п |
| ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb |
| а ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али |
| урцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непр |
| готина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.< |
| > <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више |
| родао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отиша |
| али.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и |
| шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европс |
| у тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске во |
| ске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални иде |
| "705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претер |
| тереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у |
| p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са |
| свим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По |
| родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како |
| ли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој |
| ако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио |
| , јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Ка |
| /p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p |
| ети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене |
| , кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шес |
| } Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена |
| би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да |
| а дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога |
| е веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, не |
| ицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ |
| ланини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да |
| евић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим |
| материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И призна |
| Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем |
| ану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> |
| да свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када |
| атра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дис |
| ковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n |
| прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да |
| о нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по |
| на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао д |
| ао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питањ |
| рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb |
| рошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Срби |
| чани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се |
| ави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у пр |
| сто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> |
| че најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је |
| тражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиц |
| крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него о |
| то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност |
| зле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, |
| {S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити ка |
| ра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањо |
| Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећа |
| ријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јо |
| адовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црк |
| и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом бло |
| зела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{ |
| прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се |
| тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика у |
| ека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У |
| недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и |
| вала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега м |
| “, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> |
| штени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих п |
| ариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их ос |
| уђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке |
| знесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом |
| овне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ |
| ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Шт |
| зумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштв |
| ад главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, пок |
| вог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа |
| рста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у |
| у Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не |
| унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо с |
| ји.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до кр |
| ише не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примо |
| сле опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-П |
| зама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да о |
| од своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, ка |
| p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита |
| према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутк |
| азе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према т |
| } Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уве |
| p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затр |
| добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да с |
| ="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много |
| вот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ н |
| ати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наор |
| лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из |
| ским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У д |
| епријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Моли |
| оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне |
| е никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој ле |
| ти, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да |
| није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриг |
| ас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за по |
| виш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb |
| S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не м |
| ач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> < |
| иково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са из |
| „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва » |
| ељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна оче |
| сили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне |
| еше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу н |
| оју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасава |
| о да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на |
| p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p |
| ски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> |
| заревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали к |
| и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да б |
| , да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он |
| остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослобод |
| Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако |
| лу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се бла |
| лада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву А |
| ту.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши прос |
| била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај за |
| е и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Л |
| рац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора |
| Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколик |
| нску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужно |
| ашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих тр |
| Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с |
| а пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и |
| су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, о |
| а својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза |
| и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу коми |
| не српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, с |
| ти, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљ |
| је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грче |
| сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морал |
| ни хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> |
| рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар |
| шља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га |
| его са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са |
| И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врат |
| и ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се |
| писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад б |
| купити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић о |
| рза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је |
| , да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђ |
| тану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> |
| колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У нови |
| је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљи |
| .{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпу |
| S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витеш |
| о уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег г |
| је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчи |
| вукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше |
| Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа |
| стина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним во |
| Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала |
| еликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која пре |
| очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе з |
| p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савија |
| би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније пову |
| е бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то |
| је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, |
| аво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ов |
| , да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Н |
| е, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, |
| а заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкин |
| ма настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; |
| њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, |
| фију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»С |
| било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задо |
| адвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је |
| беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарс |
| мљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, пис |
| ајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“. |
| , ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад |
| оја те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство |
| мо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојим |
| у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ д |
| p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је |
| ским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И пе |
| рзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило |
| је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} |
| ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је |
| ану руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотри |
| себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Тел |
| </p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Пев |
| е се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припре |
| хвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чла |
| Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота |
| >Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним |
| ела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што с |
| вала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама би |
| н је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} |
| разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седил |
| да у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чик |
| а се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасви |
| S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, |
| е не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила |
| Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриг |
| творених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Р |
| представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напуст |
| је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи |
| ише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и д |
| онекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, по |
| бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту |
| а ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, |
| м не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, |
| сио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на ј |
| пио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, та |
| {S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести т |
| , који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је в |
| е Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, ш |
| сле ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова |
| оме смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој стави |
| /p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности |
| има принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конфер |
| је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употр |
| оја се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора |
| ији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је зна |
| данпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски таб |
| а је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати |
| представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ д |
| сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин |
| ор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стој |
| а кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кре |
| дићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, за |
| оград је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну ре |
| је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуг |
| ог, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене |
| ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина прим |
| јатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="c |
| су, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу ус |
| сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они им |
| сту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И |
| ра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина |
| а људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско зем |
| S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут |
| Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> |
| ада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам |
| је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је |
| ко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине п |
| > <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погле |
| ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се л |
| кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан изв |
| не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметн |
| анџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта ј |
| алне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одгов |
| — Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— |
| па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:< |
| } Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— |
| <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не |
| већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за ме |
| Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— |
| у живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџи |
| у радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" |
| о.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета |
| тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина |
| одом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезни |
| рала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стоја |
| ност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђ |
| ла се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић и |
| екла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> |
| могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере об |
| вратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло |
| на и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, какви |
| авола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узе |
| p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S |
| ећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, је |
| е она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то |
| наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово |
| м пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на вели |
| соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер |
| пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> ни |
| > salutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све |
| на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића |
| с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми |
| не а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај вр |
| као је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се простит |
| лео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не |
| а. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“< |
| амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула |
| рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Б |
| че он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, ј |
| и се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза зап |
| стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још мора |
| рно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамв |
| то распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога |
| се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко в |
| рца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" |
| обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било |
| , зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нем |
| прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара по |
| ац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи |
| оброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не |
| повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је св |
| мо се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да |
| на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуца |
| ксија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће с |
| и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињ |
| шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, |
| зговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимаркови |
| — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" |
| свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у б |
| о добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла« |
| н; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А з |
| ви политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно |
| ова мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хо |
| Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— |
| тење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ра |
| поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, |
| <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић |
| ве партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138 |
| ини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје |
| >— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу с |
| пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У оста |
| p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, |
| и Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} |
| од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу |
| ш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државн |
| лео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њ |
| и, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" |
| стријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија |
| обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није б |
| си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> |
| ћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} |
| фере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован: |
| ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, |
| ла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у п |
| {S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} |
| е за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала |
| а!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— |
| рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</ |
| блажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима призн |
| својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна по |
| о за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким им |
| арцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да |
| е ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши |
| ад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан пом |
| ече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, р |
| позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако ду |
| p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито о |
| је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зарад |
| адојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спрема |
| о је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} |
| адаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и |
| <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је иде |
| нине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, |
| котића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p |
| траха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка с |
| другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div |
| о питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси пит |
| мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро |
| авља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни је |
| тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — на |
| Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лиц |
| аљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати |
| .{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имал |
| та?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нем |
| ир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер |
| нова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени |
| рбин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је |
| да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, |
| у осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, |
| неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на т |
| болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублаж |
| рављена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" |
| . --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мисли |
| ело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли до |
| > <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих |
| жеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се |
| елите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оску |
| ази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом |
| доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од к |
| од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом |
| Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на |
| сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде г |
| Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних б |
| амо како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те |
| и Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под команд |
| се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама од |
| вати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било п |
| гошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то дале |
| ској станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престо |
| и чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чис |
| им те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Све |
| рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, мо |
| што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина |
| „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кре |
| </p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао |
| копље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво |
| ато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавн |
| — Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку |
| <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када с |
| у како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не се |
| . — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стој |
| ободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србино |
| p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би |
| полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за р |
| питавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и |
| када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванред |
| и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тиш |
| говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађан |
| анковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} |
| ено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> д |
| рична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочи |
| Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје п |
| Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> |
| ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} |
| дговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часови |
| еко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни о |
| тављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и д |
| о да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине т |
| би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} |
| {S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави проб |
| .</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „< |
| кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свач |
| почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И о |
| ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоно |
| ам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја ж |
| есним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сам |
| А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n |
| ње потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и |
| <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског |
| да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако |
| хтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо прист |
| еч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом |
| о, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала мед |
| и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Беог |
| .</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год |
| примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствар |
| } Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, |
| како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катари |
| S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, ост |
| а.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> < |
| бору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S |
| ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавил |
| а ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Ср |
| а одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам ставља |
| крвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— |
| Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме ј |
| p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било прост |
| <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне |
| вић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p> |
| о вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако |
| 4" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> |
| /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим |
| ом збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и преша |
| " /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је з |
| те легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или |
| > <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повр |
| ај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их |
| ређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Нес |
| p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу |
| запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> |
| држати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капет |
| <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила |
| у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, ка |
| питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, |
| p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Жив |
| ац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већ |
| очео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit="subSection |
| — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S |
| ео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји ли |
| ш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко |
| би потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</ |
| чавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима |
| вности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама има |
| >— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Мо |
| јући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више |
| p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита с |
| </p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић. |
| — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкн |
| и, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврд |
| овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ић |
| е, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми м |
| ема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учин |
| Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији поз |
| ... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој |
| > <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, |
| ам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с |
| исар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали с |
| > <pb n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабн |
| Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="1 |
| ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Ка |
| ише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кре |
| ећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар |
| стина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> < |
| део никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни та |
| > <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па м |
| Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Ла |
| око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Р |
| уд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он им |
| су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукат |
| згледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприли |
| иша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бис |
| овеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска |
| /p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уз |
| е, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према с |
| p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поште |
| то ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула |
| лно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника о |
| арина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне |
| о платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно |
| !{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, |
| дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема |
| е, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах с |
| овољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему |
| јеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале п |
| а, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та ов |
| начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај буга |
| варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није |
| >— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој |
| ве остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, ре |
| бодилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се оче |
| добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица м |
| ћа?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што |
| — Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном |
| ита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ниш |
| догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић. |
| Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да воли |
| нка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје |
| вке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је |
| м:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, |
| p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одгов |
| Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и изм |
| беркнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, р |
| ј руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p> |
| еби поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом |
| мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је |
| шљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али и |
| ого ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — н |
| ну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је траг |
| у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд. |
| којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватил |
| апита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p |
| <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, го |
| и киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће |
| ару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни |
| есту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... |
| 56" /> <p>— Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим пр |
| {S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се |
| ам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише |
| би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао |
| л’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не |
| : „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар |
| толице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} В |
| S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде |
| од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју с |
| свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и |
| ђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити и |
| Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си |
| ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати |
| топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> |
| и пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи пи |
| дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га |
| S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа |
| {S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог |
| ро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежеви |
| врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са |
| ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, д |
| "495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покој |
| нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} И |
| којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у |
| ник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спал |
| ислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А гд |
| /p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али |
| из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Им |
| у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, си |
| зуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> |
| ци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.< |
| оморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хи |
| а неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко |
| >— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече п |
| ад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— |
| знам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте. |
| једна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</ |
| катне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрав |
| ицира са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нам |
| оје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и |
| та, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питањ |
| видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и прити |
| био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његов |
| остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање м |
| ане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p> |
| пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменул |
| није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да с |
| вни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је |
| хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пе |
| асвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? уп |
| чинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S |
| чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на паму |
| о чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће ј |
| тествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састана |
| а се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се |
| но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични мо |
| ји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, ко |
| а против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се |
| , и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} |
| м народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатск |
| авања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад ст |
| истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разл |
| те да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат |
| S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанк |
| кне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама |
| отова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је д |
| главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му |
| лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку |
| ојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стој |
| ло још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче |
| успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка |
| а ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chapte |
| тор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они |
| е њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не до |
| {S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћем |
| <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми |
| њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Е |
| мо о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци т |
| пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у ч |
| в био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојк |
| о ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p> |
| ве и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака |
| пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни |
| ад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он |
| ња.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати и |
| нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас |
| пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чек |
| смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, |
| ле толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писм |
| обегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединце |
| асадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим с |
| покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску про |
| челе су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуд |
| фицири хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> < |
| дазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш она |
| ћам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, |
| дан црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи |
| едоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати з |
| штац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— |
| одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лис |
| Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан ок |
| ја скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина по |
| ору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас |
| анџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, |
| > <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага |
| лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто ј |
| >Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ра |
| рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} З |
| ме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканск |
| ако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Ла |
| ају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо ке |
| ијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и на |
| треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А |
| Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа га |
| творено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше д |
| о Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би |
| ни својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао |
| не садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> < |
| — Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише пото |
| о прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два ком |
| бе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, п |
| <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздр |
| почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак м |
| кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде |
| а дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била п |
| а савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је и |
| то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јаг |
| , и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, н |
| и као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше јед |
| рдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети. |
| ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана род |
| , која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматра |
| утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то |
| снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних роди |
| , да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђав |
| ишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне |
| единицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила д |
| } У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом |
| е могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н. |
| е пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двој |
| атраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја |
| оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући |
| воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролаз |
| p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p |
| стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом от |
| ела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала |
| треминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно пре |
| вољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесни |
| а пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све |
| едињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на |
| српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p> |
| а и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и изд |
| >Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Глав |
| ла са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу млади |
| нка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га за |
| востручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима |
| ше називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у мана |
| асмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок п |
| стала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна |
| м радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} |
| на чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрп |
| </p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да ни |
| је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету св |
| unit="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учин |
| спођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се |
| ла врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</t |
| је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно пи |
| аље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од |
| брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узруј |
| <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p> |
| жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око с |
| се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановић |
| ла своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <p |
| а-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа п |
| ике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је |
| теванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права |
| Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и в |
| рштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбр |
| Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" / |
| гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепрш |
| тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче |
| и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку о |
| .</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна |
| >Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све ј |
| p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је |
| дила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у ми |
| S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам |
| одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје |
| м разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сас |
| Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жен |
| писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечер |
| им круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шир |
| овори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... т |
| лучају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко |
| инуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не по |
| дник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једноду |
| ад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно ве |
| — Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпур |
| ити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.< |
| мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејав |
| е цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија с |
| еоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина |
| поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена слу |
| вога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, |
| им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, |
| а 1912. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А ја |
| отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезари |
| за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је |
| сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="33 |
| на штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу о |
| настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“. |
| болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранк |
| болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној же |
| дило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити. |
| се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку |
| рећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хи |
| ло му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао |
| анку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли. |
| ено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та |
| идити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плет |
| о у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за |
| да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и п |
| преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу |
| шила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под кома |
| и, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненади |
| вор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао та |
| пширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој |
| га боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обе |
| ена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек |
| очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је |
| Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорен |
| деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још |
| а тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p |
| ајзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— |
| , јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата и |
| пођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она на |
| Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љуба |
| риступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанк |
| ="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу |
| атака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има |
| аило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он |
| огу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, |
| али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручник |
| ва, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламањ |
| ват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да по |
| е нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли |
| >То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p |
| , и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је ч |
| пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напо |
| краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најми |
| зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорил |
| схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p |
| има би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небр |
| ин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим л |
| ме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох: |
| /p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће |
| „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p> |
| у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекан |
| у били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, догра |
| > <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је пр |
| који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Харт |
| тког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше велико |
| </p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас |
| ави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као |
| вињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним зва |
| е најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се |
| и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полаз |
| н под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је би |
| а мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо |
| S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаш |
| вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> |
| шће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се м |
| као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S |
| итање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покуш |
| против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокру |
| своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орл |
| стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разго |
| сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осоли |
| гла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си |
| ру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дослов |
| </p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске п |
| твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита |
| ојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први п |
| Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени |
| ита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чет |
| Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела |
| аци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити |
| 8" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стој |
| е овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уоп |
| <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа С |
| ка сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је св |
| бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, |
| Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мај |
| мачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљ |
| б, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка |
| што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Ј |
| цима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише |
| дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина св |
| ти посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добит |
| брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главн |
| овати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања |
| у писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p |
| јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске |
| у учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем чов |
| на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу |
| , да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећ |
| каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље по |
| кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим |
| га, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућ |
| а сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и ле |
| се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево |
| да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али |
| коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да |
| ж балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо |
| Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око |
| <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и пов |
| леди, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: |
| це не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p |
| е та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има |
| , а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немог |
| ега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се на |
| а Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо |
| о му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раваниц |
| пођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући |
| молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што би |
| пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам |
| мо тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, ба |
| ла су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти ба |
| {S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замота |
| је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, |
| жда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина |
| ај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> |
| ај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се ч |
| којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била н |
| рате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Д |
| S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се мог |
| ли.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем |
| а ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може би |
| је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сах |
| ећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на те |
| просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</ |
| кодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, ма |
| да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} |
| ко још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употреб |
| ак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав |
| баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није д |
| е таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских саве |
| разом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. |
| на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога са |
| тићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што |
| ника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ћ |
| буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан На |
| да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем |
| имама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ |
| ом сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација је позити |
| } А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> < |
| о подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају с |
| ем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је си |
| потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— |
| оговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку |
| че, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, |
| ал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо у |
| што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<for |
| ајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што |
| неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарин |
| искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{ |
| у могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предр |
| сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике ју |
| д те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је |
| иви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих з |
| ваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога |
| е се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени |
| , њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласн |
| >Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времен |
| у се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате. |
| о време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p |
| и, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али с |
| ебе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, ко |
| Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време |
| њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајућ |
| и: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко н |
| е Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна |
| руштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесе |
| вала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; |
| редило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</ |
| злози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да |
| одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> |
| уме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена |
| нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.< |
| . — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да |
| нце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти род |
| зи, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, |
| и јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрп |
| ад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, |
| поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— |
| примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је |
| нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко |
| а, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригу |
| за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То |
| </p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му сн |
| још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршај |
| о им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улева |
| дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше нек |
| ази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} |
| апетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команд |
| т векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, хер |
| и Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице |
| .</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он |
| као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао |
| и, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин. |
| зум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарањ |
| јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би |
| </p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам |
| ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више т |
| ми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и в |
| деног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а по |
| {S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будит |
| што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћам |
| да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="19 |
| се са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> |
| враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што |
| ке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили с |
| да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише |
| /p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила са |
| еде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, шт |
| ћиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата з |
| победима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда |
| м, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија |
| дити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конфе |
| них послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозицион |
| ити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окр |
| спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се |
| сти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му |
| с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када дод |
| <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазна |
| омандант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb |
| нке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са прв |
| одољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта в |
| м здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у свој |
| дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да и |
| ле мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не |
| стрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића |
| — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадош |
| стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде. |
| у о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само њег |
| </p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа ј |
| т да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао |
| еше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли м |
| и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема по |
| ала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао |
| ле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече |
| опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер |
| кер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом к |
| час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јов |
| оштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако |
| посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па ка |
| ворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене н |
| рши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p |
| аја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу не |
| но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радо |
| е, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика дон |
| ем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} |
| маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Ш |
| . — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена |
| по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету раз |
| ог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац |
| еће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А п |
| е кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручу |
| или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде |
| ари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он |
| замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да |
| Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плу |
| еком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као ш |
| чи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, пре |
| ки заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} На |
| на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, н |
| p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова |
| у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне аван |
| ава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, нај |
| /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена |
| мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по то |
| хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би |
| дари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова ве |
| а пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само |
| ица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" / |
| нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад |
| слу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од |
| у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у пр |
| ски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађе |
| иљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као |
| ика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Ј |
| ом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти шт |
| и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова |
| беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Сто |
| p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, пла |
| еранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне о |
| кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од |
| престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срб |
| <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у |
| којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде |
| са расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се |
| цу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са |
| која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу св |
| не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „ |
| на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине. |
| е ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав |
| меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> < |
| ико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За |
| послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић |
| зе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино |
| ј чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на |
| {S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: зап |
| је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде |
| не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо |
| оварати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да |
| а тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се прев |
| има.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и крен |
| ог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{ |
| разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад с |
| потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један |
| се собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буд |
| жје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних |
| дмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се |
| едаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га ж |
| Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, |
| анџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је сил |
| као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тра |
| д је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше с |
| ихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, пор |
| шевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учин |
| ло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било |
| .{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али н |
| {S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што |
| звештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене |
| ја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости срп |
| е свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: |
| српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, |
| оражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" |
| треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Из |
| аја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем |
| ислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније об |
| ње, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празн |
| е, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их коч |
| ападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све он |
| се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки вед |
| еће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и |
| ротиву свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бит |
| у залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече |
| мо предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сас |
| о здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све бо |
| р Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после |
| лебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S |
| Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће с |
| арочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави |
| етињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадр |
| тала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, |
| ишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе ле |
| је — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински по |
| љ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је |
| длучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засе |
| ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклоп |
| таје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задово |
| е поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу |
| другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, |
| српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем А |
| а, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се ск |
| сти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на од |
| рчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> < |
| и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А |
| ен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече не |
| Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> |
| а онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта т |
| ене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, сед |
| ада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на |
| и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p |
| и рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} |
| Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онд |
| епивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Ј |
| прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога |
| им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази |
| осподо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло |
| Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија с |
| у с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице |
| да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и с |
| али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с гл |
| че Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. |
| , човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа ч |
| узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном |
| .</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и т |
| цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" xml: |
| слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ |
| е жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, д |
| актера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није мн |
| нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, |
| о у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном |
| вршина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ нека |
| левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светл |
| су ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} |
| ом рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p> |
| , јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" / |
| дило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, шт |
| ала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворц |
| ам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу |
| и или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони н |
| ошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, д |
| шта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> < |
| нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће |
| та ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И сто |
| инистарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепов |
| ој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанк |
| ао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} |
| е, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.< |
| ачки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Стар |
| , да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам |
| енио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни пр |
| уковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкава |
| у одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службен |
| био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да т |
| жним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду јед |
| деше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конфере |
| рагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и |
| , дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Остав |
| њеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје |
| свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање |
| о му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се |
| воје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи |
| ога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> поблед |
| {S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и |
| ваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да н |
| ад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело |
| Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбу |
| , који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} |
| та је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} |
| евић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да попр |
| потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати |
| Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја к |
| заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме и |
| ем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исп |
| ељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше гото |
| и — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је ово |
| .{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n=" |
| ти и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом |
| а Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Т |
| о са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку ј |
| је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.< |
| >— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p |
| стајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох бе |
| војој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хт |
| Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са сне |
| аша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све зло |
| бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} При |
| овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с |
| амо његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} |
| већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, |
| ли црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем го |
| S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места |
| види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме ре |
| С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. |
| рано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади |
| уће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџ |
| замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој |
| д-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашт |
| х не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан |
| ореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а |
| <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више то |
| најући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у |
| ње лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налаз |
| ни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу св |
| оследњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С |
| те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем |
| се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хт |
| се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по од |
| смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он |
| не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се |
| <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слоб |
| три.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић з |
| А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, п |
| ад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драго |
| <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то ни |
| — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде д |
| у доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутр |
| а ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} |
| а им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија |
| ини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер |
| саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове |
| <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Р |
| ic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан |
| ић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене |
| Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете |
| те фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ј |
| ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и в |
| у:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Ниј |
| пе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да |
| ји ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, по |
| атељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{ |
| } И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, шт |
| > <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је уз |
| ла дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа на |
| сти Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не и |
| рно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан |
| А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Исти |
| је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бат |
| аш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијан |
| тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено |
| шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се ок |
| није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другов |
| <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се |
| /p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитерно |
| ?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путу |
| ице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи |
| о јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо |
| за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова дв |
| и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће |
| седник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стој |
| но покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас |
| а није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> |
| г.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора |
| а наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— |
| веза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић. |
| е све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној |
| нског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, |
| </p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан |
| p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и |
| јковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсан |
| жда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радој |
| ност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рек |
| груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен ње |
| ица, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека |
| да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него ш |
| ће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синов |
| и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p> |
| заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се |
| !“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била р |
| за у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе |
| ацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезин |
| што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам |
| преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, |
| е сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>П |
| е волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, |
| тнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Мо |
| о га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} |
| мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална те |
| има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четн |
| галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, круп |
| аки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поце |
| у одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и д |
| у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет |
| /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} |
| ко година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то |
| Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је с |
| су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу пр |
| вреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> |
| народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у ње |
| ње или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непри |
| ре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових гр |
| је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Милованови |
| а.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи |
| вету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учини |
| а отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита |
| анко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? ш |
| м „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, |
| едбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто |
| се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који |
| зао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гле |
| ј реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити |
| е један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску к |
| Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час |
| т да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} |
| цу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, за |
| > <gap unit="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div type=" |
| ице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше |
| бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није |
| љем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p |
| ране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједан |
| мурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке о |
| отице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га ј |
| слила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, на |
| ла тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин |
| јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, |
| у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањени |
| це својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> |
| по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чи |
| суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је |
| једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаћ |
| лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише ма |
| p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој |
| бора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањеник |
| , велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњ |
| не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они сп |
| олетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбам |
| у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да |
| ледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и ем |
| презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али |
| пет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Б |
| ење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно бу |
| и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да до |
| очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком пр |
| а Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и ми |
| писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете |
| авце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто у |
| ном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам освет |
| који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво су |
| ора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, |
| прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је |
| одне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.< |
| њу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, |
| .</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму |
| њу у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне |
| ка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната |
| ад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечник |
| противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад |
| ошевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим мести |
| ако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и су |
| ичарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и п |
| > <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајућ |
| ркнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употре |
| тицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прек |
| о у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гро |
| им, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а д |
| вијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фатал |
| тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска |
| , у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да н |
| каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи глав |
| ајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагич |
| врђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-б |
| г неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти доб |
| да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи о |
| љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јунач |
| е, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.< |
| рка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софиј |
| дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара |
| менувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, в |
| ајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта ми |
| дну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иност |
| ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> |
| ље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се за |
| е постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора би |
| културне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у који |
| понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter" |
| у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па |
| уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то |
| мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помо |
| слио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и ка |
| то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И д |
| тио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним фактори |
| ња, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки с |
| бија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну цели |
| да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Х |
| миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго ст |
| а владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македонос |
| да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло |
| едно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу |
| , другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међут |
| , него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече п |
| в и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капит |
| олазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила п |
| зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важн |
| посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност |
| ску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помо |
| ема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер |
| резвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и |
| али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавал |
| битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога да |
| крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</ |
| исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом |
| а изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да |
| равимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према М |
| о, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе |
| оја је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? гд |
| љи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуц |
| врста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлог |
| че сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под |
| увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа виш |
| а на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали |
| благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са се |
| саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом |
| тка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника |
| ла, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не в |
| " /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учи |
| дећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А |
| јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је от |
| адови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са окол |
| није реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши |
| му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахн |
| о време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка |
| много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назе |
| ње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином р |
| а купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а |
| су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одгово |
| едвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави |
| допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред ве |
| тена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један |
| јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који с |
| е ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“ |
| се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом с |
| помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави |
| а је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после ова |
| пседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За |
| је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес |
| Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да ис |
| арету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта |
| ему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све виш |
| задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу О |
| у Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> |
| Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — П |
| и, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово оств |
| ослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и д |
| у српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> |
| у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе пос |
| њи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је и |
| они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p |
| > <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, пр |
| Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској |
| у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p |
| ко речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој к |
| им скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на миров |
| госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</ |
| Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, |
| и се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју |
| ља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи |
| па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име с |
| } Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би зна |
| прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагн |
| ш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, |
| е је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дет |
| следњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора п |
| хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу па |
| у.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што |
| а Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају |
| м, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која |
| , него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.< |
| амо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" |
| знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су н |
| које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што |
| благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:la |
| наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, |
| и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора |
| е, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равн |
| те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ неш |
| а је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми р |
| и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад |
| е, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних |
| стукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у на |
| сте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу |
| амо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је ис |
| ровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се н |
| гарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас |
| народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен |
| врдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је о |
| позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; |
| те часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслу |
| звој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу мн |
| вић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и зами |
| је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према |
| е одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлу |
| е увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црн |
| ао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се д |
| n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</ |
| се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула з |
| јећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>С |
| Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, д |
| и помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми |
| Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то дво |
| обу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријате |
| рочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Ни |
| и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим кра |
| гом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сано |
| заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини н |
| ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина- |
| достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе |
| адски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у |
| н воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chap |
| му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанск |
| ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, |
| молим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже једа |
| в, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако |
| ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону |
| равом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања |
| аси, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху п |
| мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој |
| вори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, |
| тцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данаш |
| е краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на |
| ше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде |
| је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једно |
| је писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него |
| виште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имов |
| ели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан с |
| сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине ј |
| Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> |
| била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p> |
| адознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде и |
| право и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.< |
| авало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је |
| родној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што зна |
| те се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, нем |
| н Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар ј |
| агрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за т |
| о оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљ |
| што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имал |
| бља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и ј |
| јорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{ |
| а знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина |
| вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује. |
| ће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње |
| ати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је т |
| ме не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био јед |
| дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и |
| естраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и |
| ања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председни |
| њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху |
| рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ |
| Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — |
| ко кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао т |
| >Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то го |
| час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас поход |
| ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, |
| извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор |
| авно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват |
| е воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се прид |
| n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, к |
| ш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју не |
| морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му |
| а је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног наро |
| ногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црного |
| Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш |
| који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном слу |
| озволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пал |
| } Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула |
| о да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица. |
| ва слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војск |
| мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му ј |
| чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напо |
| на предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила св |
| споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе |
| е годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њих |
| ринуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек на |
| је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га пол |
| борина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти |
| и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је |
| приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угри |
| ћи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало |
| ме му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као м |
| вити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашт |
| ође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са м |
| .{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, по |
| ичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и |
| ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари н |
| и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора |
| се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p> |
| кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата- |
| ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та зн |
| Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> |
| из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, М |
| >— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежев |
| оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави с |
| во: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, |
| и у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ |
| призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџи |
| ви.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он са |
| зницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица |
| чнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па м |
| и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здр |
| гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да |
| ом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не мога |
| <title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има пот |
| донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда |
| е трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђе |
| села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла С |
| и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што |
| се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуг |
| а, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вер |
| лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и... |
| ина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од сил |
| > <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је вр |
| : „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и ст |
| екоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоцено |
| разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожало |
| није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу с |
| мишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, |
| tant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна |
| {S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом по |
| прављен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе |
| ћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p |
| S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко |
| м нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и |
| рачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p |
| ка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— П |
| овољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њи |
| већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, п |
| скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанстве |
| ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће сел |
| иљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострац |
| о бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они з |
| чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила |
| инца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје |
| соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близин |
| и на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p |
| оворио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо д |
| н.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут ј |
| ј је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома |
| и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хте |
| и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести |
| ече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукоби |
| дбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, д |
| о си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој |
| кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи ве |
| прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут д |
| А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси |
| овној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био дру |
| а реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На о |
| узати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Ср |
| ика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не |
| ни су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за св |
| ће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ри |
| годили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када |
| га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ дог |
| е заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, |
| да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује |
| да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићк |
| и, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у |
| цију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То ј |
| азмишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да |
| кнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, до |
| и се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове |
| се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред велики |
| тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави |
| спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Т |
| , да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> |
| настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту. |
| очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде |
| Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново |
| тне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи |
| ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} |
| рба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одр |
| S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова |
| им трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ |
| вљам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле |
| деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца |
| дну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би с |
| нежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, |
| а јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно при |
| ла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, |
| не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је. |
| сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ће |
| ја слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, |
| Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи |
| војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на та |
| отив Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само |
| јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одл |
| и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понов |
| прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови |
| светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то с |
| српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослобо |
| бави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуриш |
| , да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се ви |
| држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи ст |
| официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По ч |
| да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу |
| естодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хв |
| му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit="graphic |
| .{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Срб |
| ом стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, к |
| у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упит |
| .“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу пис |
| гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одли |
| азак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, ве |
| ног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаниј |
| Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жале |
| ова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону дру |
| суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под паз |
| у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ћ |
| ри.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учини |
| о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" / |
| ионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова |
| вом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца. |
| еповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо |
| весних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са м |
| како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да нап |
| склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у |
| „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умр |
| ђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{ |
| к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнеми |
| </p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица бол |
| е да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напа |
| , да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадес |
| т пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на неб |
| и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опр |
| и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прили |
| а српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, с |
| ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разн |
| нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> |
| резано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи |
| добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, |
| ју наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предгов |
| <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А |
| и му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се л |
| ца критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може |
| авршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправ |
| е дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху ко |
| оврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непоз |
| ином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом р |
| да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, |
| а ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Од |
| Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим груд |
| да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; ј |
| срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није |
| и ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта с |
| , доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да |
| вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи А |
| и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племе |
| {S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу ж |
| /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањени |
| ирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уре |
| жавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се |
| е могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по нек |
| м лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом |
| а очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно |
| одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти те |
| оштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих от |
| се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стој |
| >С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима < |
| од силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ гово |
| ито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која |
| госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове |
| његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те м |
| оја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер |
| <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом врати |
| ак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњав |
| ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у с |
| ће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији |
| ило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о које |
| другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова орг |
| од и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> |
| руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не бу |
| , којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја зна |
| као био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војск |
| пско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначк |
| ошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслу |
| ошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њ |
| о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ј |
| а се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутр |
| угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новем |
| договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био |
| и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити |
| азних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Ј |
| драви Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком |
| озора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, О |
| .</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом |
| сијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола |
| реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> < |
| Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Б |
| на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена |
| г положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске л |
| p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом |
| и слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај |
| S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема т |
| није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, |
| Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су од |
| > <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, к |
| p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садрж |
| p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да г |
| ји је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двогле |
| а бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке |
| их плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови по |
| овић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у л |
| на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на по |
| и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опре |
| и добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка |
| ју навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те н |
| пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврд |
| ти севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење и |
| чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно об |
| оћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је |
| /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како |
| /p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати |
| ли, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине |
| у, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима |
| <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу |
| аву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин в |
| ненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — пр |
| , што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи |
| ажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>До |
| цира трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече |
| има је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све |
| /p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потр |
| а у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у д |
| тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је о |
| т према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да |
| , а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На тр |
| ињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А мини |
| еникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати |
| Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда |
| !{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећ |
| се исповедила својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду с |
| {S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну сао |
| е своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље т |
| несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трз |
| поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп |
| у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он м |
| видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и |
| е зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је гори |
| она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола |
| о је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да бу |
| 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском с |
| ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда |
| октор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хт |
| исли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се |
| чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јован |
| тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код во |
| еркнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p> |
| ику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</titl |
| е.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организаци |
| и до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсеч |
| та.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином жи |
| му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према ме |
| /p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан |
| ћ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>Н |
| омаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— |
| па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да |
| била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид д |
| — Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће |
| рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</ |
| вори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и м |
| ини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом |
| обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета м |
| пљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој н |
| много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на своји |
| кујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина |
| тила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако ус |
| p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кн |
| равивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би мо |
| хнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно. |
| станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловн |
| {S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше |
| Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родо |
| д вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек |
| овине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се |
| џир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb |
| руди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</ |
| под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павл |
| у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S |
| ошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часов |
| обом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши кон |
| не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости ос |
| ем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госп |
| ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га |
| а.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> < |
| сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} |
| </p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изв |
| а живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" |
| раво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ства |
| о да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изне |
| — Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како с |
| а послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прили |
| и још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима ост |
| молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег |
| ко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец |
| и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене би |
| езином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извел |
| моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешиц |
| понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и |
| И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављ |
| награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је б |
| <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наш |
| а се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојан |
| , ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као п |
| Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи н |
| одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана |
| рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, е |
| ћ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да |
| једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сес |
| ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— |
| им својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај. |
| слити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на |
| позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њ |
| еш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти |
| еројству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, ни |
| а. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p |
| српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди |
| .</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турск |
| ко би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања мо |
| шта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је ст |
| ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све |
| е у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклева |
| и од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — о |
| е им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земун |
| ку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће |
| уши, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она поми |
| идиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањима |
| аја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика |
| но.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја б |
| ији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум к |
| д судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је |
| и верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.< |
| м шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и са |
| одлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стоја |
| Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Ни |
| љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p |
| } Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — при |
| је мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и на |
| агу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p |
| тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљ |
| > <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око по |
| ве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је ст |
| овољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство к |
| ора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, |
| у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p |
| gap unit="graphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <p |
| ар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У ј |
| <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да ј |
| и је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здра |
| p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, |
| /p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић. |
| нка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Не |
| p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али друг |
| поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упита |
| А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку |
| зу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су |
| лно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником |
| вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полак |
| овора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштил |
| ије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само т |
| посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у се |
| , од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретил |
| сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> |
| упруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њи |
| ке армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са при |
| може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је |
| <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> < |
| ошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру |
| едном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — р |
| о једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је мора |
| ије дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важн |
| те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите ко |
| ао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је на |
| адије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожн |
| амо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, |
| да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је иностр |
| у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечеро |
| ирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније гово |
| ан, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога изм |
| ! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручн |
| нак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, с |
| зме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за |
| ="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у |
| ним очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слик |
| вега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно ре |
| етљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зи |
| песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> |
| азиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Обе |
| ности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Р |
| је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљ |
| остара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак |
| душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика |
| аћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде д |
| а суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто |
| чинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одл |
| е са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревић |
| витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Ч |
| .{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, д |
| у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то миш |
| S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} |
| ањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам нада |
| 566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти |
| је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато |
| се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај |
| а Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да а |
| јзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог |
| но ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{ |
| ав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да |
| аде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још |
| на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, кој |
| , и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замис |
| ић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S |
| дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p |
| више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуг |
| пленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и |
| х унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање |
| оворило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно н |
| идео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао |
| к, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, |
| </p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: |
| штовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, од |
| е пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озб |
| га и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну |
| дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај |
| рви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бит |
| н, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити н |
| дујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало о |
| како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак |
| подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бо |
| оре!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> |
| ем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави. |
| стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо не |
| — Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно шт |
| ћка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици з |
| се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два |
| тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави |
| p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</ |
| } Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да треп |
| ори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи |
| азак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуц |
| је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај д |
| о на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p |
| рт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.< |
| тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} |
| лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објасн |
| оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као |
| а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше заку |
| све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало |
| <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} В |
| а је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати с |
| де Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} |
| шак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двој |
| ред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те тв |
| , јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне ду |
| ењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интим |
| а на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске че |
| му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка |
| нци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаз |
| сова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа забо |
| и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, сам |
| ата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната |
| одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часо |
| себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> |
| , јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио к |
| капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше. |
| брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страхови |
| /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, ка |
| о се врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} |
| о? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто |
| екиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— |
| одземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока |
| облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца |
| > <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар? |
| оје је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични |
| пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} |
| ји, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електр |
| ље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку |
| Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу |
| ом да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је сп |
| на, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окр |
| са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који |
| о су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом на |
| телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину |
| ="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне |
| ! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у живот |
| ка, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар сам |
| } На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које |
| ма са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из францус |
| дољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикуј |
| кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p |
| о читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Н |
| и у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо |
| жином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једног |
| мети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одма |
| а се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић |
| него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госп |
| у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је к |
| није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појур |
| ичне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Ј |
| земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим н |
| и срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умир |
| иколић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринае |
| ати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца |
| огаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по који |
| орим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући |
| труком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху с |
| у и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, |
| уге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужев |
| ра.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо |
| мулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радо |
| сти и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет из |
| осла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, |
| већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <qu |
| .{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој |
| одушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— |
| не студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радос |
| ка задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма н |
| само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожур |
| сно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу |
| у је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођ |
| прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — |
| 71" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда |
| н догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Њего |
| н оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Срета |
| ице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештав |
| омотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јован |
| и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо с |
| о!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом |
| жеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Не |
| м је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљериј |
| ати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се |
| а добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би у |
| е брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Н |
| ац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога |
| и.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S |
| дина.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести ње |
| о је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено |
| ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p |
| рзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни поми |
| дном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току р |
| рач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" |
| примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и ср |
| <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава ра |
| није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак |
| тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <p |
| ити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогод |
| и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и до |
| /p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову е |
| рви је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можд |
| она, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз. |
| агледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим ва |
| ко, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљ |
| ћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи |
| тна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојк |
| стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мир |
| рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изаша |
| м у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једа |
| у је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је |
| пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући пр |
| је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Х |
| је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> |
| ви је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи.. |
| илог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао |
| притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закон |
| сте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те |
| ор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> |
| свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога |
| Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад |
| </p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p |
| народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не з |
| писана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала |
| ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> |
| болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мал |
| чидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о св |
| пимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и |
| охтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени вр |
| з, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први п |
| ду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за |
| а неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе |
| вића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p |
| ванка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога |
| ос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се |
| се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвик |
| отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и |
| ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо |
| анци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S |
| не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, кој |
| S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, д |
| но — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола с |
| .{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу |
| пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устан |
| се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p |
| војке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никак |
| циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива п |
| ишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Н |
| је остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би з |
| сам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, кој |
| нексије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анек |
| деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> |
| поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио тел |
| а се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу |
| титам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.< |
| , ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разгов |
| че изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту с |
| е онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београ |
| ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини м |
| е само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та чита |
| изале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> |
| а у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сце |
| а.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела под |
| ле, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним |
| ма уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Ска |
| ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране |
| о је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> <foreign xml:lang= |
| седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи |
| арске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао |
| у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је ус |
| код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први д |
| Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас |
| у револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје |
| ма.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену саб |
| од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изне |
| ем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу ч |
| ње ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника |
| д млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима |
| чио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападај |
| двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> < |
| , нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу зао |
| знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч |
| ић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не |
| тарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем |
| реко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је з |
| овић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тоб |
| отисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капе |
| из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он к |
| орацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада |
| /p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када ј |
| n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београд |
| правила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослобод |
| н се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсм |
| помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра у |
| ом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— |
| код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, кој |
| српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одм |
| ативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се |
| у, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па |
| ном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би д |
| тила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у по |
| У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно о |
| , кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо с |
| ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његов |
| у радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, С |
| х је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> |
| и хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, |
| /p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас рук |
| норечке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко |
| е Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија зат |
| одину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и |
| и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је |
| е то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га |
| жиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> |
| .. био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од к |
| испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки |
| кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да у |
| ти споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Мил |
| разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић |
| е, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрн |
| е увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин док |
| тици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити гос |
| пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да А |
| зишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код кућ |
| Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> |
| нило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Ма |
| о имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па |
| позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, |
| би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино |
| ијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је п |
| ао да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу |
| пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> |
| ви Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо |
| они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни тр |
| н народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њема |
| толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> < |
| ило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје |
| .</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, |
| растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца. |
| није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огл |
| асан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац |
| жем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки |
| се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по |
| сутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он |
| ше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка |
| ћ крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код |
| у?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталон |
| 76" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо |
| ше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздах |
| ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у |
| води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, шт |
| p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен. |
| , болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко |
| узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са |
| ице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утвр |
| вић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и |
| погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се |
| осадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није мог |
| мате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заус |
| ј души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" |
| емила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А |
| , па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам |
| пака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек н |
| проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овак |
| репреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри |
| ва у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше с |
| не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијали |
| је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Об |
| > <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду и |
| им јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и прогр |
| к.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог р |
| рисутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се |
| и мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинут |
| и се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је |
| чанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док |
| је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разу |
| } Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се за |
| ршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После ду |
| >„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допад |
| то наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> |
| « — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати |
| лију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе |
| ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално допису |
| тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, м |
| дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> |
| бро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је |
| и.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад осв |
| о...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</ |
| је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен полит |
| и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да два |
| ети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да бу |
| S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му |
| овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Р |
| да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће с |
| .</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају краје |
| вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} |
| Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p> |
| ла ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је |
| а Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта ј |
| а се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим |
| јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади |
| на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра |
| свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори ди |
| ају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и уви |
| /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и би |
| ли ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из ро |
| многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толи |
| алон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дуб |
| ису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састана |
| и шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S} |
| шу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{ |
| авно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</ |
| зиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског |
| окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за д |
| ма.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, са |
| едала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} |
| азу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране |
| ла.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Как |
| руштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не |
| Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на |
| тле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави |
| ли ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи |
| и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем |
| есте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, п |
| а.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, к |
| и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господи |
| отпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила |
| и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени п |
| , пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемируј |
| а би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек оста |
| из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје п |
| емострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне кон |
| ="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p |
| Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на св |
| и је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, ко |
| и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n= |
| !{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету |
| ј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића |
| чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подоз |
| да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени |
| , рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи |
| о да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли |
| рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Он |
| што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су пок |
| е сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па |
| дистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети гос |
| отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фија |
| тојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако си |
| у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војск |
| ци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја |
| ски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p |
| им речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="6 |
| а интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше гла |
| у нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је уб |
| pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S |
| ве беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испр |
| .</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено |
| <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био |
| не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора по |
| да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе наме |
| ије узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметал |
| Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— З |
| бави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптими |
| учих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срц |
| на била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео |
| и залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, ал |
| Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб |
| да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво |
| ти — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapter |
| опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па р |
| ах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра д |
| ма извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p> |
| у за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</ |
| зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да |
| а шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Леп |
| ква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусре |
| ише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамот |
| је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је |
| нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са |
| /p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја |
| „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определи |
| м пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом пред |
| е и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви |
| што рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за ов |
| <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од |
| тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена н |
| е богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођ |
| , које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска |
| друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога в |
| доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити ок |
| какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орл |
| раве, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом |
| нежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да ј |
| о мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер |
| А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог |
| са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и |
| Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам ду |
| се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрив |
| убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке з |
| бији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још |
| а у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека |
| мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Роси |
| сти Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија су |
| и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог заг |
| анка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стој |
| многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога трен |
| ни спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна |
| вему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> |
| бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле меку |
| ала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— |
| {S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем ром |
| о је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад усл |
| ребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пр |
| познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла |
| у у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, је |
| ди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавнос |
| о!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и А |
| е, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, |
| више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас с |
| , уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда оч |
| никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и |
| Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јес |
| урске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали |
| обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш |
| и Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио |
| е.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, у |
| а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска гр |
| у, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по |
| и јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни б |
| ра и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> |
| ми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Зна |
| p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могл |
| ела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; ис |
| да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у стран |
| , код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кре |
| ећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу |
| “</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> |
| вори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па |
| ад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју |
| о смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то |
| } Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслуж |
| аш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и на |
| вићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о своје |
| ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала |
| јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхт |
| Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</ |
| рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу |
| дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на |
| — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у |
| ем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још |
| жу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> |
| — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин пре |
| о га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине |
| -Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздра |
| мо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их |
| стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С |
| ослали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шт |
| S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била |
| :</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p |
| то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја |
| ли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> < |
| свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са к |
| лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно оч |
| е у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи |
| а.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb |
| спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и н |
| одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! за |
| ni; pour nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> < |
| ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле |
| се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших друг |
| стице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, |
| d>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне |
| марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили глав |
| учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p |
| е.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе. |
| та бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се ниј |
| од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, а |
| сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изн |
| олим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу |
| сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова ш |
| ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко м |
| у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>П |
| итане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав рез |
| аји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао |
| фицир ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварањ |
| .{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила |
| да на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске рук |
| даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јури |
| као у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрд |
| Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра с |
| ста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и т |
| есем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мен |
| р приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но к |
| о толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само д |
| н.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан усп |
| е свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и оти |
| т нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што |
| е, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна |
| , наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да |
| мо на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учи |
| p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који |
| ржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовањ |
| меном у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сум |
| , да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под |
| ке.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у |
| и да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Т |
| ци дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им б |
| д гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он |
| езбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин р |
| заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији |
| <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у зак |
| с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> |
| >Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз |
| је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е |
| ој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за к |
| је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је п |
| и шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Пе |
| е.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па от |
| е глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему |
| из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим |
| н Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском ор |
| нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очеки |
| го што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакн |
| {S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту ра |
| уци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у споко |
| олико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, ко |
| во што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после |
| , на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Ката |
| раговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман |
| евник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости и |
| исли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар с |
| брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} |
| редим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{ |
| јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Беог |
| утом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољуби |
| неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави |
| разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су |
| p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још и |
| на и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје |
| у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка |
| p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — |
| Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све |
| ка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну |
| стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се р |
| нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Роди |
| ихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места |
| би, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, |
| чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Ту |
| зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и |
| најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Срби |
| носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два ср |
| и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и |
| ема томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црн |
| бије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну д |
| Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе С |
| шли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, |
| мо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припа |
| о место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да |
| које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању С |
| да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем |
| ај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу |
| сталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је вла |
| а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху траг |
| разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам иза |
| е сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном п |
| ротиву свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне |
| ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насм |
| а, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p |
| кренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, |
| два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати |
| Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p |
| b n="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јован |
| ад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи офици |
| и оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како |
| а може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на преч |
| мати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор см |
| ликих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки |
| p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, позн |
| и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани |
| олега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</ |
| опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Ката |
| {S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — |
| водили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином. |
| де му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, к |
| /p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p |
| p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p |
| " /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно р |
| тражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме |
| ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пуст |
| шао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му н |
| } Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</ |
| и своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....< |
| и отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам |
| авају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци. |
| ме, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не у |
| м краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу |
| на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ |
| месне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у пове |
| д, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине |
| сти наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећ |
| р они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Ве |
| та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад |
| -паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако |
| о и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло д |
| а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутира |
| е главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у с |
| д нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе пре |
| <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чек |
| /p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свешт |
| ити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога дол |
| ер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци |
| ина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, ко |
| ам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га |
| 517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкн |
| ислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека |
| ане материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљ |
| лазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под |
| адојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{ |
| дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин верени |
| рналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, а |
| о!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> |
| ету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <d |
| пати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, с |
| на је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, ве |
| а и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку у |
| ну:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете |
| вић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> |
| а све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и к |
| њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} |
| атска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки |
| е пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто п |
| p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не |
| {S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са ц |
| орисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешки |
| роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно |
| е волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.< |
| p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p> |
| , да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо |
| маћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са на |
| вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање рус |
| ицири љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.< |
| о има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је |
| у по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си |
| су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша |
| те озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Нема |
| њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку уго |
| које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот |
| јаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, просло |
| што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> |
| а на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од у |
| з ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино п |
| ировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио |
| постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило д |
| муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тел |
| долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вам |
| ио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније |
| S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, |
| па, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с к |
| } Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да |
| у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{ |
| подине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим |
| <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да по |
| адрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к посте |
| вори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете б |
| о, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну |
| душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што |
| ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за п |
| ма ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и В |
| трахују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под него |
| их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред то |
| тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на |
| наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо |
| ати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднет |
| /p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p |
| и силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у м |
| приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај госпо |
| ек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потањ |
| могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата |
| је ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према |
| ла се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчив |
| ић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да |
| медба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи |
| се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га |
| бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито с |
| еш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p> |
| еданпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине |
| та свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиљ |
| та.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притис |
| т.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — |
| pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од |
| Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док т |
| онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p |
| ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато |
| ругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато |
| мо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човек |
| p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боц |
| удило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Је |
| ти још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за |
| иде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди р |
| реба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким |
| p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким |
| асукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спуст |
| и.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не |
| кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о кам |
| д се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душ |
| > <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</ |
| ак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо |
| Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, п |
| свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег |
| овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је |
| е и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у |
| нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се |
| можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је |
| } Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукл |
| елим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> |
| ележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном |
| си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грл |
| то год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од с |
| ам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их лет |
| евне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Ка |
| е кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у њего |
| има, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођ |
| ли као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Нер |
| ој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста зап |
| дости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помис |
| е да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита |
| им и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија изби |
| био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе |
| о је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздра |
| колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та |
| у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, п |
| оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин. |
| да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, |
| {S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па н |
| орал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, |
| , и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стр |
| е, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био |
| авукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка |
| том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне ре |
| огао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој с |
| жавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је бил |
| b n="123" /><gap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> рав |
| ; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко з |
| је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали |
| опао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за |
| јске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Цр |
| <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку |
| е.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми б |
| десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ак |
| Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном |
| журно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао |
| аваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је |
| /p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак |
| ...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против |
| је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је б |
| јорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често за |
| и са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— |
| нати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у |
| !{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врањ |
| бу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, |
| н и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми |
| title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио |
| /p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачва |
| ићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212" /> <div type="cha |
| људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb |
| ивот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живо |
| за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка |
| жења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњал |
| /p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле вл |
| аборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни ба |
| простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима |
| боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховито у |
| о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према го |
| јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ј |
| е, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивос |
| петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Ла |
| Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и |
| у се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је неш |
| упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то |
| А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.< |
| не димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једн |
| еху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умор |
| </p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни |
| но.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога влада |
| апетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да |
| ане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим |
| <head>ГЛАВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских тру |
| , а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били бли |
| кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш ч |
| јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким |
| дне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно пит |
| непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, кој |
| роходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја са |
| <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по |
| даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро |
| 388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не р |
| итањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А |
| о она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јова |
| , после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb |
| акво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеш |
| давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти |
| ине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јов |
| а Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{ |
| запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова |
| ља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време ста |
| на-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две |
| ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Ник |
| Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај в |
| а турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они веров |
| заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула |
| ћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код С |
| тало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} |
| <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмур |
| јанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво о |
| настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше застава |
| нежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица ода |
| рописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то ст |
| ема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се ве |
| да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата да |
| у и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је ле |
| <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>С |
| им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет о |
| У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а |
| вић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После |
| жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била леп |
| је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци з |
| и ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.< |
| рбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су с |
| ..</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегл |
| асу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина |
| p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе |
| <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Врати |
| весним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE" |
| <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је |
| о треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се п |
| ng="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак |
| заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, |
| о се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено. |
| омоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то ни |
| вна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</ |
| е умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али уз |
| а, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, с |
| вима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, д |
| аде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомба |
| } Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да ј |
| у да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса с |
| амртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо ј |
| м, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива ком |
| смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, п |
| витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заи |
| притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржал |
| да ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају |
| постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогриј |
| ити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у зл |
| други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то би |
| авцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А к |
| и се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, |
| двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, д |
| јој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и ск |
| ути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама моља |
| ће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у |
| седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Ха |
| ари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} |
| поверење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.< |
| слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb |
| послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе л |
| евић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћ |
| де се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, прашт |
| елене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се |
| полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море |
| исам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> < |
| , кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пант |
| да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалн |
| незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту |
| страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном |
| век, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, ко |
| тпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ос |
| у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фрон |
| то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека |
| е синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да |
| нас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, |
| им, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову мале |
| /p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прст |
| ећ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, |
| мо живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} |
| услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, |
| те (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече |
| о ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија не |
| Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко |
| гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристани |
| >— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-п |
| "graphic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде |
| Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати п |
| Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта за |
| и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумор |
| побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Хр |
| га настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У ов |
| нила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При |
| питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраг |
| Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хо |
| } И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде |
| гију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, |
| залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »М |
| м имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустри |
| оја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћа |
| нудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да |
| сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јур |
| вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми |
| ђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест |
| ла оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с ко |
| надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручк |
| " /><gap unit="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="3 |
| твар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним нем |
| и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неи |
| е болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачвани |
| авди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, |
| учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, |
| тске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, к |
| осподин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења |
| чно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја |
| нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора |
| могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n=" |
| разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочека |
| ш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи |
| довању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и |
| на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би с |
| ћ, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим про |
| а напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са о |
| в блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дај |
| зговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим. |
| часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се п |
| Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете |
| вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> |
| p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој д |
| де.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Пр |
| ушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни |
| ме да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стал |
| кцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптуж |
| е земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А са |
| друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, уп |
| не громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Сто |
| с мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Кат |
| дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка п |
| ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу |
| њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затвар |
| ан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> < |
| <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Н |
| асмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш |
| евић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинч |
| > <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести |
| ком већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем |
| јим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Св |
| че за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— За |
| нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} З |
| тири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити |
| а дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвал |
| рогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми |
| } Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n=" |
| за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића |
| је.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логор |
| ем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у ваја |
| стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ ј |
| а већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих пот |
| м и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између мат |
| њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке. |
| за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој |
| би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек |
| уге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка г |
| би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал д |
| ати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да |
| дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде |
| руштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчур |
| беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађе |
| е, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када |
| мах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} |
| ог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотач |
| аде удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</ |
| повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи |
| ем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено |
| и, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена |
| улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на |
| и буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> |
| хотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искре |
| време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године. |
| ав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца т |
| Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде |
| азмишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији |
| од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућ |
| а то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост п |
| напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих влас |
| па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и те |
| вује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књиже |
| оституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођ |
| јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, заст |
| потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци з |
| ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прич |
| е борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина каракт |
| навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у к |
| т тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и |
| S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика |
| а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb |
| полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутиш |
| , мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутс |
| одно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати |
| p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лиц |
| роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n=" |
| многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора с |
| српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса с |
| ="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондо |
| еправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свак |
| а Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозит |
| опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше |
| о није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, |
| а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља ни |
| народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим кава |
| олетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек прати |
| топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, ко |
| служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако |
| пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{ |
| м, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина |
| ам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко |
| да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте имп |
| ком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap unit="gr |
| ј Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима |
| " /><!-- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских сок |
| >— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</ |
| ла, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској с |
| кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота |
| — „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а с |
| , Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А |
| ло код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слобод |
| А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља не |
| иљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајн |
| неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз |
| <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према желез |
| е у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па |
| гачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за гр |
| ла је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала с |
| уморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важни |
| Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла сврши |
| од, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати. |
| ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се н |
| покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да |
| уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што |
| а сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не т |
| нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Соф |
| ому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престо |
| а заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић |
| <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дуб |
| те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје |
| стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стој |
| треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам |
| дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат. |
| ражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још исто |
| Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још |
| у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, т |
| ника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена |
| елела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рање |
| ароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђев |
| 3" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу |
| >Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Обе |
| n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање |
| дом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах о |
| — Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити ру |
| извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху з |
| <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p |
| вих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше н |
| њима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко |
| дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у суср |
| рби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} З |
| ери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је |
| били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="su |
| који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не |
| , да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета н |
| мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштај |
| преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у |
| а уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пр |
| ле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у ту |
| т показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела |
| p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је |
| p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, |
| нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчал |
| а чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише н |
| је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда б |
| <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јеца |
| том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао ј |
| да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави м |
| ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову |
| потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз св |
| је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је |
| наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Не |
| остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ |
| а је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавност |
| његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хо |
| а флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака |
| зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у |
| „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге |
| дуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд ба |
| рајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинц |
| се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} |
| објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био об |
| досно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пре |
| е свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S |
| се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео преб |
| S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и св |
| <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} |
| прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напољ |
| ијатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Н |
| славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу |
| p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Те |
| среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили ку |
| па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="3 |
| них.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, гд |
| :</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано с |
| .</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на |
| даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада |
| .{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> |
| јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, |
| дмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор. |
| нија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачун |
| међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</ |
| унском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су наглас |
| ш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима |
| омандант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти о |
| краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у |
| сиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветит |
| а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између њ |
| еда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје |
| аде заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово ј |
| ницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.< |
| говори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, |
| не груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и |
| </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p> |
| часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, ка |
| рен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p |
| иљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраг |
| д српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтел |
| ио лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог зго |
| S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, госп |
| равник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девет |
| а ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу. |
| .{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић п |
| одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми др |
| сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал |
| ), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан |
| да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.< |
| једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p |
| те ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови св |
| браноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном послас |
| тња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом |
| женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољс |
| <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у |
| добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> |
| доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, р |
| ен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — |
| кићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер |
| јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуд |
| хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу мож |
| нак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти ј |
| тео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за |
| но борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити |
| атече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан |
| , произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, пр |
| а граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор |
| Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу |
| Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врањ |
| е као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био п |
| после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном |
| шење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом реше |
| је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и вр |
| ad>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је |
| менувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испрат |
| задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и прене |
| ио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} |
| афанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем о |
| правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погр |
| head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, |
| отово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда и |
| буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Мо |
| велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи брато |
| уче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представн |
| ица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пре |
| об чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин вер |
| а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојк |
| ра фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика з |
| з, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену пр |
| ац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„ |
| у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем н |
| или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На ж |
| је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигл |
| ету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије д |
| о да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва |
| д вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и |
| ном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих срп |
| чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и так |
| <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није |
| је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила |
| и кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а |
| >Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</ |
| !{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milest |
| <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болниц |
| им возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и кам |
| једињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење |
| крених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав |
| је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шес |
| у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</ |
| да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи чес |
| ду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после по |
| {S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бу |
| е говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље пр |
| идан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из овако |
| стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Ла |
| е оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дан |
| прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа |
| е.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово од |
| milestone unit="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже о |
| milestone unit="subSection" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку |
| гда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, та |
| купи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађу |
| та, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе |
| о четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година врат |
| ваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде на |
| а није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море ж |
| њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, к |
| гаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и |
| пшта малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила |
| па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад |
| ђе Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам |
| јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и ули |
| о:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</ti |
| тарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођо |
| инише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на |
| p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топ |
| .{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они на |
| а.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари |
| руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од ј |
| азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Срп |
| чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога да |
| >Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошл |
| а се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две ст |
| p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест ча |
| шћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Ср |
| наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по |
| сту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријс |
| азо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало |
| на и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се ба |
| .</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништв |
| танак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а зак |
| ју израза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама |
| се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро |
| не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од елек |
| а најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не б |
| on" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојал |
| <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га с |
| Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непр |
| еризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо |
| је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањ |
| д бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете |
| е био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова |
| ком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у кој |
| м, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да с |
| а тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим |
| p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за сре |
| у је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недић |
| с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим ру |
| е су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посл |
| е живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум чове |
| упишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у че |
| зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентимента |
| ише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљ |
| } Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за ти |
| " /> <gap unit="graphic" /> <!-- „Добар дан!{S} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> < |
| овог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.< |
| , мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште ник |
| Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним |
| тижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је |
| довољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку |
| ашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</ |
| мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи о |
| ла, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро |
| флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је |
| и у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на шт |
| идов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком |
| после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном г |
| е одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Срб |
| .{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити ве |
| ав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен |
| Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде |
| ead> <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Ра |
| њски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се |
| , отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало |
| ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и |
| осле сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој т |
| шта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време руч |
| т због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити ане |
| p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p |
| p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци |
| ка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пре |
| } Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, |
| ијатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, |
| ам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико повер |
| р са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> |
| и дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала |
| Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако п |
| а толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, |
| ађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на род |
| да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваз |
| оштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> |
| 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобр |
| м: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога ста |
| постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.< |
| ло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{ |
| шић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је |
| а.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници има |
| </p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла |
| е мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то |
| војаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на |
| ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Н |
| ead>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краће |
| ози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим за |
| лан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седн |
| ју и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Бит |
| ала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и |
| мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу |
| <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство |
| дио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,< |
| > <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, |
| продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћ |
| , веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као |
| шумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорн |
| о: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник |
| одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне ро |
| едоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула н |
| ишћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмаши |
| есеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада С |
| што неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.< |
| а челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је |
| пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се с |
| треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планин |
| светника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за к |
| гоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, да |
| је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ра |
| потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, |
| на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} |
| и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Вр |
| ти због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано крен |
| разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе |
| Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, |
| ме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да |
| добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} |
| тима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао |
| он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић |
| огло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да |
| а, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између жел |
| а целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних пи |
| е успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> ч |
| лодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је це |
| поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре |
| а и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва ос |
| у, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, П |
| штаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на д |
| о време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред споменико |
| ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, би |
| уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са |
| ш готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у пос |
| рестолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник |
| p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључиш |
| е нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао |
| у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499" /> |
| пи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога пот |
| епи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</ |
| и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсоб |
| а спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикуп |
| ало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни |
| ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Вл |
| ра.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомил |
| а срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> < |
| се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је с |
| сност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с п |
| еника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена |
| Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леж |
| <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се |
| илан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се жу |
| њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њ |
| е непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро ра |
| И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра |
| ена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши сво |
| ић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да |
| <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Ев |
| јем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се ду |
| > <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српск |
| ...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, с |
| налази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па н |
| ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стан |
| ковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је |
| а три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може |
| ребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Ст |
| рати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све |
| шко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и се |
| се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота т |
| ије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене |
| љам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb |
| куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као |
| данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас п |
| p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати |
| уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледа |
| дна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га б |
| венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто |
| последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпу |
| се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му ј |
| ријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} |
| атој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта |
| > <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неран |
| одољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свече |
| повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж буга |
| и. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Б |
| Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам |
| олиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полица |
| аве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А |
| одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког т |
| ам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје ве |
| лнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак в |
| ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</ |
| а када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећал |
| ацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> |
| удновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који |
| и добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле |
| јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спав |
| крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од |
| ру који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена |
| , да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних држав |
| ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам |
| о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта |
| љезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевић |
| > <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, о |
| Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> |
| њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи неде |
| бодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код т |
| ађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две злат |
| сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри |
| бркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на за |
| ечи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се с |
| тупак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске држав |
| елима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публик |
| и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом круни |
| љи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S |
| гда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српки |
| утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и после |
| орски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бј |
| тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само |
| сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су з |
| теријала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова |
| у.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за м |
| д би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а м |
| е у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила зв |
| хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> |
| се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лак |
| г грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног при |
| ало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа |
| </p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези г |
| У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да |
| тојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко пла |
| то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све |
| та госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако уве |
| велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шет |
| ници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе. |
| веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а В |
| да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка |
| а је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је? |
| могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То с |
| p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Обер |
| а у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили ст |
| времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора б |
| е жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га |
| а потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, т |
| дра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> |
| жњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његово |
| е и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40 |
| руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и гот |
| анује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, уб |
| инила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Офи |
| овановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Из |
| ! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Прим |
| већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога |
| у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну |
| да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се |
| оз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да ј |
| — Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> < |
| е обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедат |
| да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је букт |
| Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она |
| стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу ова |
| дговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по |
| везницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су |
| лас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из |
| храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила |
| ћу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мањ |
| ен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се т |
| гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се |
| ј?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско и |
| родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да цар |
| ину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у ср |
| сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то? |
| осматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за |
| рпска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да |
| , оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} |
| ла и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све |
| знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агр |
| ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били о |
| новић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, ш |
| ечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друшт |
| шевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на к |
| и имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече |
| тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје |
| , кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и мног |
| ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван с |
| ге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пре |
| S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам ин |
| од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се да |
| ече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p |
| , у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале поч |
| ди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме изв |
| да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мор |
| на о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</ |
| ко мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми |
| човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то дана |
| о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи |
| владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка бо |
| рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој жив |
| } Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш |
| га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме |
| а доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо с |
| Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, |
| Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих пр |
| погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањен |
| ио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски к |
| {S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта |
| вати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} По |
| ења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{ |
| .</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржал |
| ама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и нећ |
| присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну д |
| далека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телегра |
| био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем др |
| гао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника |
| е — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} |
| у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином др |
| љењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешил |
| p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју |
| беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мо |
| е на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb |
| били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запа |
| се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} В |
| у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се |
| рећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Кума |
| распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу. |
| ва крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турс |
| ш данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> |
| ке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ |
| има на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на |
| је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаш |
| е трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, е |
| својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, |
| ти своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и сте |
| наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која ј |
| о, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и ш |
| но изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српс |
| , чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гро |
| убину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота наш |
| м, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да н |
| , да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу нала |
| за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, |
| Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и увера |
| зи па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и ово |
| шао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — |
| е свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> |
| ед мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома |
| Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопил |
| реко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што |
| Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика- |
| — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванае |
| рбин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном |
| мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S |
| {S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — |
| сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја п |
| </p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо |
| радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење н |
| рбији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео ра |
| кадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.< |
| мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не |
| да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и |
| ктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спо |
| де је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— |
| енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па |
| ића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви |
| ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео к |
| ш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да |
| шко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушча |
| /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живим |
| говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га |
| нику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је бо |
| а више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} |
| на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније |
| но:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и |
| е налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете ова |
| .{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; напр |
| свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> < |
| садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одм |
| исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђ |
| им небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Н |
| да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан |
| амо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На |
| S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише |
| еветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устан |
| са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошевића...</p> <p>— |
| , каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по с |
| тали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима |
| плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове тв |
| } 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твоје |
| путства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања бу |
| после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љу |
| ружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено |
| ерова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочи |
| с велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> |
| да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину сво |
| ић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било др |
| ног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје бол |
| тпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p |
| ајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> |
| и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних ју |
| војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p |
| пођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде |
| ате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, ре |
| дрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио ка |
| p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало с |
| , али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> |
| био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, реч |
| на и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићеви |
| легата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, |
| та на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најм |
| њу наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које ј |
| та на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то |
| {S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем |
| га спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбиним |
| > <pb n="602" /> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефон |
| ле ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> |
| ног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене дос |
| одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, |
| певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет |
| силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Да |
| не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке |
| ата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Ла |
| ића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из |
| дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне |
| киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно в |
| тице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се |
| ише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саоп |
| крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћ |
| На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет сп |
| љити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, как |
| е сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код |
| тпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав т |
| а челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је о |
| Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини |
| ознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а |
| сада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очеку |
| ом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на |
| тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења б |
| </foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаре |
| е, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрм |
| Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} |
| И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није вена |
| етозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о |
| мотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића гов |
| ве...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за у |
| послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, |
| иво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Бе |
| и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! |
| ану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три |
| отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад |
| и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох |
| ркнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина |
| > <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас пог |
| дмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у |
| е одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну |
| амо у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си |
| ред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српск |
| ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне |
| у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец |
| <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку п |
| е очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{ |
| ачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка |
| <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту |
| пште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали с |
| адинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, |
| и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, ка |
| вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осе |
| После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер |
| била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш л |
| >И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто |
| као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршил |
| ца „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и п |
| одова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој |
| и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} |
| , па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомб |
| олико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког |
| зео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазна |
| ву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот |
| и си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их |
| ег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p> |
| У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостањ |
| ом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златни |
| бар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и дар |
| ц, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} |
| ји је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да м |
| егових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од хра |
| трина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и по |
| се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предња |
| аром.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, г |
| и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је |
| p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете насто |
| </p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, |
| амом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према |
| ата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незва |
| Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и |
| мљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опса |
| ци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и т |
| дом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је |
| лабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни в |
| а се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за чо |
| ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавал |
| "418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких р |
| .{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе г |
| вота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на п |
| а каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово |
| „„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати. |
| алвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег П |
| одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали |
| је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, |
| S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о с |
| е ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је уда |
| <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вод |
| е био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште |
| Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у |
| ете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима н |
| у сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са сво |
| аћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем |
| му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би |
| тографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је не |
| сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес |
| гу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када |
| >Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај < |
| {S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости |
| зећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претсто |
| неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш се |
| ма, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама с |
| таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а |
| уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше р |
| ала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рач |
| еља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели н |
| д мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо н |
| не.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују |
| може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, |
| ане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође н |
| .</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — |
| споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, |
| ики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ор |
| забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива ње |
| ајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене. |
| овића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим пом |
| о:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може изв |
| S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још |
| кобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева п |
| ко изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n= |
| е жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, ко |
| а и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају пр |
| још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о кој |
| у све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме |
| раговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише |
| иге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Мног |
| да од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску арт |
| е или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се па |
| убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и са |
| ом, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млад |
| а на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада |
| рност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити |
| више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не б |
| и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте |
| а а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне |
| "186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица р |
| екинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комит |
| и оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а |
| > <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прв |
| е и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да |
| арауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се вра |
| ју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се нала |
| ле девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{ |
| ије у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном < |
| метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Ч |
| ције сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или об |
| био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> < |
| unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле |
| о чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говор |
| авице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се ј |
| се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Мар |
| животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети. |
| у крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чез |
| ма линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано |
| тадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се т |
| жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад |
| е узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења |
| ње је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једни |
| </p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на |
| ла.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, |
| тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину |
| дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— |
| оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је ју |
| , кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на пр |
| дати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, блед |
| са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стра |
| о реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рање |
| едним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> |
| ницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појед |
| кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати |
| ованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче |
| одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се |
| <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, |
| уке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положај |
| зила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуков |
| јанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто раз |
| љаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлуч |
| твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро мој |
| честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ши |
| дније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</ |
| а.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p |
| оји су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n |
| ве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојко |
| ј соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и |
| цима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила ј |
| савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пе |
| p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младе |
| тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су м |
| о ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, |
| га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из |
| ишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још т |
| ко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу су |
| лских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету с |
| с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с п |
| ојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то |
| ећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и с |
| е.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранст |
| орно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница |
| аследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на чел |
| /p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у |
| боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанк |
| <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност п |
| нежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом дове |
| еђено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ват |
| ећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог п |
| и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју |
| тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нер |
| лексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и |
| ком заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ |
| е знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, н |
| да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јед |
| 2"> <head>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</he |
| е, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске ба |
| капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Ра |
| астојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољ |
| атељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали |
| масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила |
| рашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, |
| још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше |
| пођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанк |
| вићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Гос |
| ај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању |
| p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свр |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</ |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабине |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоуб |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупак |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</hea |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обр |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C29"> <head>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C20"> <head>ДВАДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви</head> <p>Пензио |
| је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз |
| је.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, |
| сно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се прем |
| ментар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армиј |
| ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога |
| — Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на култ |
| а отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору н |
| гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, н |
| реко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао |
| се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и наша |
| е школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две |
| {S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жу |
| xml:id="SRP19203_C112"> <head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На |
| а столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очеки |
| кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише |
| за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C12"> <head>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неран |
| уди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одо |
| положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога из |
| ријалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српс |
| ити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо ј |
| имова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом |
| радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, |
| марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се |
| којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лаз |
| ни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из |
| > <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за |
| p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше |
| теља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на |
| хађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала |
| љу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало |
| ухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног |
| суство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и испра |
| се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне сам |
| о...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом упр |
| аква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву ту |
| >— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно м |
| из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, |
| сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и на |
| о је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почив |
| Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> |
| адић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и |
| очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових у |
| /p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И |
| моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком у |
| га света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој т |
| о, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас т |
| о још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода саз |
| >Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пр |
| понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији уп |
| и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно среза |
| дједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јов |
| нцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше св |
| братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Умест |
| вско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше к |
| ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— У |
| жност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да |
| их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински тру |
| вић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћ |
| ка-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њ |
| и Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n= |
| акључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демон |
| S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубич |
| ди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p |
| глашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S |
| вога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> |
| ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како в |
| то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити |
| госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писм |
| , — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубав |
| паде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала пис |
| у ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друг |
| н, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше |
| о четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на ј |
| тећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> |
| том од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се |
| у опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те |
| >Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потреб |
| бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Зан |
| огорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврд |
| ти кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће |
| еху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут |
| да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се |
| лило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице пома |
| p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија доб |
| .{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова... |
| е“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а ни |
| је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p |
| нурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, |
| азимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да с |
| нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> |
| боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивн |
| вима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отиша |
| заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиље |
| трти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очај |
| ћности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да |
| ић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је |
| вај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена нема |
| и жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} |
| рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а дру |
| овитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад |
| леко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, на |
| , да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не бринит |
| ивао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више |
| ој важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку |
| с двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што мо |
| гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p> |
| убљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи др |
| чекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, д |
| а мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.< |
| ици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{ |
| еме.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пут |
| овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојо |
| одаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим |
| се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје |
| с?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка |
| >— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд с |
| ност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, н |
| због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као |
| ш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево |
| но одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као |
| ећ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив |
| ко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу |
| другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284 |
| еоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онд |
| лед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слут |
| дан од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море!?... |
| p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са нек |
| ево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи |
| сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу |
| р је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Па |
| арске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то |
| .{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фрон |
| која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није мн |
| у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Милованови |
| ицира, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију |
| у Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио |
| седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек ка |
| пници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје вла |
| ноге крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и |
| салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни к |
| иш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиг |
| внике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узима |
| онаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер с |
| ла неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> < |
| ови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нап |
| зојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопш |
| /p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, а |
| мо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте с |
| Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, по |
| А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скор |
| а на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихови |
| ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвеср |
| ка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је |
| па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, ка |
| ћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <p |
| у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да |
| <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом |
| прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало ре |
| скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила |
| д Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да |
| се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је бил |
| тељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те |
| се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве |
| у дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо з |
| је у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} |
| /p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, |
| ло је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор |
| оћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, |
| ли су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком. |
| ахни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је |
| .{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога савета у Краљ |
| учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању |
| на Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сат |
| <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, д |
| Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да |
| зна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организова |
| ам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто ме |
| љ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да с |
| оштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престо |
| — Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обр |
| дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић ув |
| осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког оч |
| да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири |
| едраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам |
| ко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— |
| о је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — |
| а ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема |
| р, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се проби |
| /p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се |
| ношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобр |
| опираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је в |
| допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице |
| вану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам |
| а! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше |
| пише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, по |
| .</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из б |
| рашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и д |
| свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Мир |
| ина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања ви |
| им и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела ту |
| то је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То |
| ендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту |
| умрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имад |
| м очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од сам |
| ter" xml:id="SRP19203_C91"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Кад |
| ter" xml:id="SRP19203_C92"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> < |
| ter" xml:id="SRP19203_C93"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Кад |
| ter" xml:id="SRP19203_C94"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ |
| ter" xml:id="SRP19203_C95"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Про |
| ter" xml:id="SRP19203_C96"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свим |
| ter" xml:id="SRP19203_C97"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Пре |
| ter" xml:id="SRP19203_C98"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ |
| ter" xml:id="SRP19203_C99"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> <p>Једн |
| је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовит |
| ter" xml:id="SRP19203_C90"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТА</head> <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чи |
| путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло |
| аја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку стани |
| ођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као |
| ислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на |
| чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што |
| угу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</ |
| ећ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да |
| анка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка с |
| казано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељ |
| дни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? |
| совнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић у |
| ш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иван |
| бијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Б |
| ст лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али |
| акуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така м |
| нац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је |
| сти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <div |
| докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже к |
| у свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекал |
| и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео г |
| освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама |
| ше њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то |
| на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се у |
| бу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p> |
| ули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био д |
| погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и жу |
| едам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S |
| ао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се тра |
| xml:id="SRP19203_C109"> <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже вре |
| " xml:id="SRP19203_C29"> <head>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојан |
| d="SRP19203_C99"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне |
| r" xml:id="SRP19203_C59"> <head>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Ни |
| " xml:id="SRP19203_C69"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> < |
| " xml:id="SRP19203_C39"> <head>ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасениј |
| xml:id="SRP19203_C79"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p |
| d="SRP19203_C89"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одма |
| xml:id="SRP19203_C49"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C9"> <head>ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревић |
| ци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правн |
| јпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да... |
| се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађ |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C19"> <head>ДЕВЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ујутру</head> <p>Катари |
| с омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас пр |
| !</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и |
| улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и |
| ском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупи |
| омата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узб |
| лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, бог |
| две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.< |
| а беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога |
| Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бриг |
| тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина обра |
| латким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлуч |
| и Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотрено |
| ути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?< |
| } А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји шт |
| јзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и |
| у као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака по |
| е када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p |
| обила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозори |
| дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошл |
| ијатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, г |
| зиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</ |
| је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Стар |
| лужавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— |
| ... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> |
| ким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па |
| <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па с |
| нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваш |
| p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цар |
| ме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> |
| о је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз |
| </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Де |
| Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се |
| бро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би |
| Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као свој |
| комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање |
| } Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче |
| ави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетен |
| куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у со |
| азговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио |
| ки говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман коп |
| ану већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и |
| екако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толик |
| овничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђен |
| ла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На п |
| стину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и |
| ве троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се |
| ве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што |
| се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој |
| је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затрес |
| о замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и с |
| убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај н |
| га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру |
| не (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племени |
| на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот |
| е се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана дев |
| ао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, |
| и момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изв |
| {S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде |
| тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп- |
| инине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њ |
| се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло |
| једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а |
| ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила |
| офија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и |
| лас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госп |
| алир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата м |
| <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> < |
| ..{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n=" |
| знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу е |
| >Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку |
| њости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не |
| аћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окре |
| оноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце в |
| стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не |
| да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака бол |
| је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију |
| <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... |
| ера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако б |
| ead>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанк |
| ди водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо |
| е, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од тр |
| арија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути о |
| образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам |
| ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софиј |
| е и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Ф |
| е?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се |
| </p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки п |
| " /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја ув |
| је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква леп |
| гуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</ |
| „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане |
| (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута |
| своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и ст |
| — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — к |
| и образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапш |
| му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Бит |
| је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столиц |
| није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно |
| ше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њег |
| p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна ра |
| ца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удар |
| иканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас д |
| републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговара |
| довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било при |
| /p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{ |
| се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} |
| — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— |
| ође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је ов |
| ан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> ре |
| указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка виде |
| видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Н |
| жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела. |
| год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече м |
| и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указ |
| бгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, |
| ма.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така д |
| исто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за пр |
| е раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p |
| београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сен |
| пно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада |
| је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он |
| само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенцио |
| {S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добр |
| м, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто т |
| Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и пр |
| тву љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Суп |
| о, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све |
| и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле |
| официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је |
| е ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и |
| још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радо |
| стала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори про |
| /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и |
| ше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв с |
| ој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово с |
| питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чи |
| никашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства сви |
| е њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пласт |
| д ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о том |
| она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се простит |
| ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, |
| чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла |
| кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јач |
| ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — од |
| ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лаз |
| олови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пруж |
| чај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и с |
| ам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се н |
| са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!.. |
| на...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остав |
| <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „ш |
| p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је |
| </p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што н |
| јковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић |
| Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после |
| ци и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера |
| љена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Ба |
| према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је |
| сово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S |
| топа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, живо |
| на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: |
| његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван |
| <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> |
| ити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чет |
| а прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти |
| <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ |
| колико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, |
| ка.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, |
| винари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједни |
| тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви ка |
| шки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра в |
| идеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутск |
| дне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пеш |
| агомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовс |
| као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p |
| ђ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу. |
| евојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загр |
| Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу |
| а се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> < |
| " /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У п |
| чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног С |
| е француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српс |
| раву.{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се |
| последњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о |
| ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу поли |
| >Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе |
| > <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био |
| ије, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји а |
| 08. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога |
| аљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајориц |
| атра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пуш |
| х изјава њиховог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у пог |
| велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, |
| пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве |
| им савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Го |
| будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево |
| ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и та |
| ства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантов |
| не и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговор |
| <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једре |
| г чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становишт |
| е пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци срп |
| дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас п |
| S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p> |
| ену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепото |
| срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показа |
| ра у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на т |
| е, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог |
| шло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе о |
| напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам. |
| а напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша |
| но гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба |
| писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, |
| а око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић би |
| ној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јуна |
| е, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест |
| последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море |
| S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове де |
| је обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да м |
| /p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p |
| миле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека ј |
| фији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, |
| љи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title> |
| вник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна |
| ћам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо |
| ао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А |
| аже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немир |
| , да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак |
| а ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворен |
| од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљат |
| отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу |
| рбијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене с |
| цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, б |
| им лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку |
| ује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за пол |
| близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{ |
| пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љ |
| ма је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучнос |
| љуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник |
| се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јова |
| </p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, пр |
| са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно п |
| ео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срб |
| /p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, д |
| именталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступај |
| <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га ла |
| скоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да |
| нистар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он ј |
| це.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле р |
| езе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику туг |
| /p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> |
| тавници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, подне |
| ца Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници великих европских сила на Цетињу, |
| ад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и рид |
| као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну р |
| , одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</ |
| атеријала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p |
| о држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хл |
| у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> |
| ју и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих ра |
| настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређ |
| стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно |
| ли, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p> |
| ривикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} К |
| а сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађан |
| видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске |
| n="191" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Демон жена --> </div> <pb n="192" /> <div type="chapter |
| о их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> |
| ти се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је |
| а, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, |
| ead>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико |
| да је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па г |
| а, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и ва |
| у Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо |
| ad>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Ј |
| {S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која с |
| м учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.< |
| лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да пошт |
| дром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у |
| о је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањ |
| ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књиг |
| змемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ов |
| су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави |
| !-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Це |
| АО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. СА |
| гарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче |
| са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали н |
| го револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, т |
| Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску |
| е био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чу |
| а данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p |
| ио?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија |
| " /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи |
| .</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним факти |
| ти пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" |
| уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, |
| г тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава ф |
| их официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> |
| ма, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној ок |
| ом фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb |
| откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{ |
| з очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико стол |
| ране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стр |
| аку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено бе |
| оли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко вр |
| Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, п |
| , да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Минист |
| којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по |
| p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> |
| о певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њихо |
| вников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико изд |
| !</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијук |
| а бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волет |
| ка, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме д |
| љи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, |
| рај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало |
| света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инс |
| ају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а св |
| а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и |
| .</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше врат |
| а.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајориц |
| ича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљ |
| уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} |
| полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи |
| воје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београ |
| истане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бе |
| рана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{ |
| </head> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да о |
| ко ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зелен |
| остране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село и |
| <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар |
| јих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу |
| брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишл |
| ала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са који |
| е зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу н |
| потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више |
| , а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгуј |
| xml:id="SRP19203_C110"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске |
| l:id="SRP19203_C110_1"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Црне Г |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C10"> <head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</ |
| > <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и |
| ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Пре |
| уше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S |
| им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количин |
| ју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада могао по |
| их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети |
| </p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријск |
| вљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измеша |
| >„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у |
| <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пре |
| а.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој леж |
| и шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах ста |
| твори се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— З |
| љубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, ни |
| ина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у |
| Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чу |
| ивот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="329" /> <div type="chapter" |
| ане, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и |
| ом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Т |
| у топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, гд |
| Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била |
| брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је мог |
| ни на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учин |
| ?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, ста |
| ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше |
| а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p> |
| ан друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би см |
| } Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад дво |
| непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно |
| олегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која ј |
| мбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{ |
| — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш н |
| уриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогуна |
| вић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покуш |
| ио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</ |
| а донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не |
| де Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величи |
| — Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од курш |
| и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p> |
| хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.< |
| ин, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандук |
| ла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући |
| гранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој б |
| времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и |
| упио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору д |
| застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p |
| <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожи |
| Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље |
| и леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са |
| ајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одаз |
| поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на |
| у вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} М |
| рући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну л |
| ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и дру |
| кој седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је |
| у људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао. |
| био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у С |
| ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p |
| м моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан |
| опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и т |
| ио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Те |
| њаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где |
| {S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица ма |
| мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ват |
| а.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпит |
| куричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му |
| е смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— |
| се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могл |
| о учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног |
| ило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> |
| крсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, д |
| ака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> |
| ..{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умре |
| <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на |
| добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да т |
| — Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када б |
| Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сва |
| > <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.< |
| љењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И дана |
| душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти |
| тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Има |
| о тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми |
| вић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих |
| млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима |
| то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао |
| но и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је |
| кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана |
| е срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше го |
| мо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друг |
| и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петров |
| , погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш? |
| вац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете |
| шла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истинс |
| Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрд |
| и сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Ни |
| у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога гос |
| — Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да ј |
| — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор |
| <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић |
| и пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</ |
| бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације |
| , да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мо |
| исли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том |
| исли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика- |
| у, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јо |
| е немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, нарав |
| ла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану мате |
| огуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} |
| претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком |
| аљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а ј |
| а, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да |
| вић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скоч |
| аван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифт |
| ле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост с |
| > <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> < |
| Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја л |
| е“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, |
| што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, |
| о оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су мног |
| јонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} |
| ј свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци бе |
| а овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, |
| до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине |
| тити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома х |
| амо кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или го |
| о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесно |
| или за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се |
| и из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта |
| {S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице |
| па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“ |
| дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајд |
| својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љ |
| нџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прили |
| ина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари |
| ограду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, |
| че, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу |
| а, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њ |
| је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Р |
| је нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до ос |
| >Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина |
| ћ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не раз |
| ађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламац |
| а сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за |
| оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од |
| нута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле хр |
| још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће |
| ући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Бо |
| ремо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него ј |
| </p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке пр |
| а вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истр |
| и, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођос |
| истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од ро |
| о, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати |
| удете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава ва |
| itle>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> чове |
| лоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх |
| сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас |
| ><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми |
| т.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци |
| ге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, |
| и мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим н |
| оке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU" |
| {S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише тр |
| арио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздр |
| уг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица |
| одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу |
| ред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На |
| вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У т |
| на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политик |
| здахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту ис |
| и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку |
| ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази с |
| рпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руљ |
| ни савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бу |
| иран свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, ко |
| каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије |
| истар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.< |
| и пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Цр |
| брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истр |
| ужје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу н |
| војим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живко |
| више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се |
| те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела |
| ><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><p |
| p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> < |
| аду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>.. |
| а љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, а |
| оспођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало |
| љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист ш |
| љачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Об |
| ја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} До |
| лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој |
| развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Ме |
| квог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе |
| о!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли снева |
| та свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно |
| .{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Пол |
| , да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, |
| узерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и |
| уди, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зе |
| мдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} М |
| да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачин |
| ала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и о |
| а се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет |
| Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад север |
| рал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-б |
| ћ.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто |
| колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увелич |
| е сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногора |
| ег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу |
| оворио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако |
| у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далек |
| праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напредниј |
| земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> |
| римерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} |
| узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје |
| отив турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очај |
| ла наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на |
| Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их с |
| аху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, |
| урских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји |
| вања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p |
| з жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка |
| алеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та м |
| над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене |
| јске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинут |
| а у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндер |
| Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> |
| и.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако |
| Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у |
| што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим поглед |
| т...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, ка |
| и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада зе |
| вековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио до |
| шем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ. |
| ји беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и |
| лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.< |
| ву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се |
| па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџ |
| , певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је с |
| аш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та |
| импатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, д |
| сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" |
| спратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла |
| ј седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна |
| тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и леп |
| n>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожал |
| ара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну об |
| живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао |
| јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад |
| а у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, |
| о добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је |
| здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месеч |
| ш блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> |
| е, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Ком |
| на срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их |
| или?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита |
| </p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> < |
| ути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— |
| , те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је у |
| адости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колик |
| енемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: |
| равицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме посту |
| анашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мр |
| идија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p |
| а, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у к |
| гаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отр |
| уди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима |
| иже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та стру |
| румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> < |
| ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудн |
| дравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим |
| кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам |
| p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуриш |
| а су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n=" |
| се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским кр |
| е, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале |
| и? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — |
| а жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила н |
| р сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену |
| колове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови |
| у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаути |
| а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута з |
| но темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу п |
| p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе |
| ити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се |
| ити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле косма |
| тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</ |
| то је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и ста |
| таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка ј |
| који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</ |
| престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир св |
| <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У |
| олничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо по |
| <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинит |
| ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и кућ |
| таде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— До |
| ио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{ |
| прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљ |
| аћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном п |
| да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb |
| свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете |
| овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби |
| > <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим |
| /p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева |
| де и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, |
| аги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном |
| живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.< |
| ч“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачо |
| p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гр |
| боду.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају |
| ризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање |
| београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него |
| /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се |
| вљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампа |
| питивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јова |
| оспођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошл |
| хладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад ј |
| Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слоб |
| ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И |
| /p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то о |
| ко се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје з |
| кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си бил |
| ом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам т |
| <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја ср |
| за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају! |
| за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Гор |
| м краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покор |
| ном до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком |
| „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пут |
| ке лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јато |
| запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> < |
| е на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осв |
| тле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим р |
| лкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, поднож |
| у у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где |
| ини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су з |
| д можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После би |
| прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мисли |
| куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњ |
| а.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је |
| и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја |
| > <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при к |
| , па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Ка |
| из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Н |
| ликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжи |
| Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турск |
| ипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Бо |
| штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p> |
| уго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и јед |
| овољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стр |
| мају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист. |
| народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарс |
| и пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтер |
| испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му мест |
| а крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над вој |
| ећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен о |
| је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S |
| нергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се |
| и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом |
| ступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало у |
| ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и |
| оличну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у |
| литичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, |
| ти у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусн |
| чили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, |
| вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала |
| приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о |
| а старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће в |
| нске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три |
| , то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Л |
| е и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја н |
| од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> |
| нети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушка |
| ропски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне пр |
| имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу поли |
| луцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним пр |
| старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунал |
| после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину |
| турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај |
| Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад вој |
| шу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спр |
| у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови |
| , тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинар |
| може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не |
| ка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио приз |
| > <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је к |
| његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више из |
| рнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокад |
| брог пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрад |
| а Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске |
| } Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег |
| жењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и иск |
| зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генера |
| ков.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао |
| нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо бр |
| ли сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире |
| њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању ху |
| о јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје |
| бавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из тра |
| ламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није |
| су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" |
| ли су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћат |
| пљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је |
| <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затв |
| емо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника |
| ачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, не |
| притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београ |
| p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста |
| ша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, |
| ке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?< |
| ећ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски др |
| са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у сво |
| <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и |
| енерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску кара |
| заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође |
| о као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све ч |
| реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за |
| поменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали |
| и ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас ом |
| ка бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој. |
| а лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... н |
| сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадно |
| ет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их к |
| српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, ко |
| м рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S} |
| реће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни роп |
| и умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће вре |
| увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се т |
| м, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да ју |
| коро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских т |
| их синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити |
| изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са |
| под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу |
| полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орлови |
| пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованк |
| ивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честита |
| естоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук |
| р и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пе |
| андант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој сл |
| сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролил |
| нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за њег |
| Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не пост |
| да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата |
| руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Б |
| ела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са с |
| па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију |
| } Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен п |
| функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење он |
| се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповед |
| а, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђенос |
| то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p> |
| наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте гла |
| писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова |
| гме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се |
| од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са с |
| ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, |
| е и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан |
| да је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборен |
| море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска |
| им очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није јо |
| а у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ |
| добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погиби |
| стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише |
| S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да |
| волуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика |
| е уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али |
| а.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живи |
| е или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу ње |
| осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам |
| алошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат |
| де у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазис |
| ећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју ч |
| младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неус |
| их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочи |
| стима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке л |
| ишта.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— |
| шима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S |
| љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="213" |
| њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, |
| ушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два |
| ем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим |
| и воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је |
| но доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ра |
| тка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на о |
| узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор |
| дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хо |
| pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли |
| ло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако |
| разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је |
| ну к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— |
| између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник срб |
| председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога чл |
| во становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић |
| подо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике |
| ици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> |
| ан Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у ве |
| а.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном по |
| и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав |
| РУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, уш |
| не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди |
| ро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајућ |
| томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја ње |
| је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици |
| војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и ро |
| ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Ср |
| , да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљив |
| телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а |
| крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступ |
| е сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А |
| Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција њ |
| лављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне |
| анемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки су |
| а привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење ник |
| угарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Ов |
| на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд |
| вео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ т |
| господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако |
| еливаше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, |
| на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима глед |
| ветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, |
| купна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} |
| ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо прем |
| кнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако |
| у јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ћ |
| или су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањ |
| ред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича |
| рима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од |
| е орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљ |
| се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изј |
| м наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окрша |
| и исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, |
| а оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани |
| ="454" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом от |
| — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друш |
| ред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја |
| али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из |
| ухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до дру |
| је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се ср |
| Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила |
| <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, к |
| на за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логори |
| опила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p> |
| ативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана |
| решен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожа |
| че! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине |
| е признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац |
| немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати с |
| су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар д |
| ира, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домо |
| а.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, |
| ког Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разг |
| револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била вели |
| етлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да мо |
| каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то |
| о, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, г |
| ца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за |
| лавно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разуме |
| биш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и ув |
| > она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да |
| на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, т |
| о више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште бил |
| евићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој |
| нање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, |
| Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш? |
| /p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали на |
| за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да |
| ће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септе |
| вица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела ж |
| сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јов |
| </p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та т |
| ојници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, врем |
| {S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући с |
| у, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор |
| олничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пр |
| била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије |
| аговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без ик |
| аште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу |
| еније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бива |
| ана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Сл |
| есме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последње |
| е сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако не |
| ана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као е |
| и, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није р |
| игани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музиц |
| же осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набра |
| скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у |
| не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који су послали четири в |
| стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади |
| дне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да |
| ована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, |
| се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потис |
| смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвир |
| о до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је |
| смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигле |
| љив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у |
| </p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно |
| ј престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часов |
| румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, н |
| ам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, |
| на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Ј |
| иним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јак |
| едусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те |
| рина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-П |
| кву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковн |
| ваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар |
| авом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> |
| чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, ка |
| ам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу д |
| е су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових син |
| о ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и |
| римивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} На |
| ости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операц |
| своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности |
| Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жен |
| <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— |
| и, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међут |
| p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прст |
| одне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо |
| >Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој доне |
| е предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се зах |
| дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако б |
| селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугм |
| ина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло |
| пођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за |
| е на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се ра |
| е.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође р |
| <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним |
| е, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле |
| ића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће |
| оружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију |
| аса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно м |
| <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео о |
| руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приред |
| tone unit="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање до |
| илан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срц |
| иву Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Знач |
| ферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне |
| ослала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до |
| соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини- |
| а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до |
| оредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где ј |
| ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је бр |
| ру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пус |
| упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спа |
| и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет ч |
| њу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p> |
| нку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке гр |
| аре идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу св |
| Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време неш |
| се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако |
| ах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> |
| и телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Неприја |
| о на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере пр |
| ије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним |
| <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је |
| {S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби |
| е, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је |
| ном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује н |
| добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не зб |
| оја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> |
| Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и |
| тала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се испове |
| д ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.< |
| ашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских с |
| који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је не |
| ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — по |
| мота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово |
| обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског сав |
| опни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш |
| м рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у мој |
| а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над |
| ао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се |
| ов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Н |
| стињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на мно |
| и паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускак |
| на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се |
| озничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци д |
| их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов ста |
| ом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, покл |
| до моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што |
| ао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је ск |
| ор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говоре |
| ло од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чуј |
| а, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било н |
| то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Ба |
| епе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} |
| ика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали |
| м устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајк |
| > <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метну |
| баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег ма |
| опски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то |
| >— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на п |
| а болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацив |
| ке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само |
| ека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу н |
| Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. |
| оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n= |
| е побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим в |
| n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бит |
| за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавн |
| <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково ст |
| та трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само |
| а-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва ј |
| у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жер |
| е једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да пос |
| ивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Б |
| /p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у ра |
| ју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се с |
| увши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му |
| тно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости |
| путише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један поста |
| о онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лаз |
| Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у какво |
| а кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хе |
| м друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај гос |
| и добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као с |
| ука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од у |
| ретпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила |
| арити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу |
| јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је |
| у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> |
| Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још пох |
| е, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и |
| око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепе |
| је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, |
| букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као д |
| ту, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изост |
| пасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Как |
| своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не |
| , и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то |
| одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила ни |
| ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до си |
| и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ј |
| ртиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова. |
| соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, |
| ић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> |
| покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу п |
| о имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских |
| је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, |
| ашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба да |
| а у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендо |
| гао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извирива |
| о.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Беог |
| > <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо |
| етом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе крунил |
| натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беш |
| влачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно |
| као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је поч |
| лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири р |
| а прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мисл |
| а попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, к |
| еда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предрагови |
| аве с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се о |
| истарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и |
| свим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да н |
| p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке. |
| у, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — ника |
| ао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно |
| згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији |
| удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.< |
| а се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад |
| јанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То |
| ину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не |
| <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије п |
| диш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и |
| адом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито збо |
| <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово л |
| ксића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда |
| е ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> < |
| ма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опро |
| ким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га |
| весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет ч |
| ао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, |
| оступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно |
| римети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то |
| хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се је |
| оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обеле |
| је онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} |
| и, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у |
| {S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, |
| /p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке |
| и црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врл |
| вора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако |
| м ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати |
| ја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, п |
| .{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на |
| > <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини |
| арко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сн |
| ата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резе |
| е рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Срби |
| а и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојиш |
| а прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! — |
| ом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све теш |
| друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> |
| азна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречн |
| ени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховит |
| ати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ства |
| Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савез |
| во према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали. |
| па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те д |
| ловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И |
| и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне |
| ојим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам зароб |
| мо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</ |
| х окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту доп |
| је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому. |
| ио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђењ |
| огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било врем |
| а је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања |
| е опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у |
| нео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур |
| ена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се |
| : зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; |
| самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ип |
| ву помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао п |
| ив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кук |
| Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јак |
| маче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и ж |
| ом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p> |
| и неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову |
| ове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних по |
| рну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А |
| шњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има |
| Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској |
| се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запи |
| ће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељс |
| у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, |
| а!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ |
| е полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учест |
| е осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац |
| брог војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народ |
| ша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити |
| и:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ће |
| пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш. |
| е?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ |
| дговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из |
| ном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић |
| сто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да |
| /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>К |
| “</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је пота |
| каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прик |
| Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте и |
| о је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку |
| > <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S |
| човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је д |
| лазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> < |
| био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сир |
| је.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за |
| чке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је прем |
| То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, нарав |
| , као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна |
| арина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар |
| томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} |
| ве сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер поремет |
| аном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху д |
| Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће |
| дске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га |
| љу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{ |
| х кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употре |
| торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{ |
| едели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и оп |
| n="175" /> <gap unit="graphic" /> <!-- „Добар дан!{S} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не. |
| да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералшта |
| ст, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну |
| .</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не |
| — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — |
| а више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав жен |
| </p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из рук |
| трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p> |
| <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогну |
| учак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредн |
| а то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лак |
| владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда |
| за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесн |
| n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте |
| јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> < |
| p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас |
| p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствар |
| Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко др |
| <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад |
| p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном |
| ма де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у к |
| <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{ |
| ојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љу |
| да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној |
| послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност |
| оздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак на |
| пет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад |
| ћ, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој пог |
| вици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова |
| еде на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по ме |
| е временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до |
| p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар |
| де Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу |
| ати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да |
| > <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, |
| рски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!.. |
| разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..< |
| је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путе |
| едном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{ |
| ећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога трен |
| о је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Ваше |
| м и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би |
| рски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирј |
| овало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране п |
| разумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са |
| том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од пос |
| и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву див |
| уни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Риз |
| ви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{ |
| са, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се ок |
| око је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потреше |
| и са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљи |
| а куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо |
| том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу оби |
| ивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и |
| Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друшт |
| ежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокиц |
| пешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то је |
| у је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се од |
| кнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим |
| а окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p |
| еповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас н |
| нак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти бу |
| дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана см |
| дравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, |
| е могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено |
| не издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Рад |
| аву, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била |
| престано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се |
| рочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој |
| е последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе |
| како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све с |
| о, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и |
| кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душ |
| ога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, |
| у и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" |
| ед тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> < |
| вој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ т |
| мом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да п |
| оку бомбардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта поја |
| кола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав: |
| пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Ш |
| нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повр |
| када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, |
| воје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ д |
| .</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, |
| {S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, |
| акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Иван |
| да се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва |
| е, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, |
| рошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} О |
| да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављив |
| /p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спо |
| њига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена кр |
| упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да д |
| ељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се |
| , да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заис |
| м, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети |
| а.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи |
| — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p> |
| потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више |
| subSection" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су |
| амо је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да |
| оли, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће о |
| Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, |
| во, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао |
| } Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не |
| официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спре |
| анас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми |
| х сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљ |
| оњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а |
| интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са в |
| изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења кој |
| рци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су канало |
| зитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о |
| враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоћ |
| /p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, |
| е ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, < |
| а ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара |
| морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немо |
| ли је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне ж |
| <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојан |
| кретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А |
| златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадо |
| рих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам к |
| и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам |
| јав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим |
| д код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.< |
| >Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весе |
| непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима ни |
| а пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари |
| јор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ре |
| зимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлаз |
| брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се |
| не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доб |
| утиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певач |
| ароди могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде д |
| плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душ |
| лити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А тако |
| 4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p |
| рањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве о |
| му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо тв |
| м, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у бр |
| то је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да |
| За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро на |
| , помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети ув |
| су могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демок |
| легла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јова |
| а граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска |
| севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш |
| оста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</ |
| тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђо |
| .{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ |
| Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, |
| му, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра |
| в завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек |
| ци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би |
| вот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на с |
| за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој |
| лбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би ј |
| лон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке |
| p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не м |
| вој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље |
| >17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> |
| р, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазна |
| еркнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Н |
| ечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наив |
| /p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> |
| а ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздр |
| ељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравк |
| умљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем ча |
| анас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш |
| еху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба б |
| уде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник |
| зиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке |
| ого се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео |
| и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам ви |
| је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заоб |
| н презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</ |
| е у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n |
| оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, сил |
| ах, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасен |
| дајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па |
| амујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не |
| о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашл |
| тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за |
| на, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! |
| нка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S |
| >— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па |
| ем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ј |
| о бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у н |
| се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штет |
| ри врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и к |
| p unit="graphic" /> <!-- „Добар дан!{S} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни и |
| звикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве |
| p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један |
| Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је |
| и са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли |
| роистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} До |
| , његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, |
| а.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како |
| само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" |
| А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може б |
| — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа |
| здрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, с |
| читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет |
| а Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је |
| оведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наш |
| head> <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао с |
| разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Јед |
| еже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући рук |
| руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас |
| ортире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковат |
| мејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} |
| е у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — |
| читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свак |
| левару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди |
| ах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према |
| има.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лаза |
| Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; |
| шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{ |
| е вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште ср |
| уцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ј |
| Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирк |
| аднио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао |
| грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отиш |
| , прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад |
| и налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском |
| нко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на |
| угласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције. |
| су.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са |
| p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што |
| >— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника леж |
| {S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, |
| аћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша |
| збиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p |
| послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Соф |
| <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист< |
| > <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је |
| је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психол |
| аш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и с |
| о ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда в |
| јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на |
| а мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срц |
| е насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти |
| и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он |
| адио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем |
| га за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и |
| ка на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добр |
| ажној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи пис |
| се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, |
| ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју |
| ши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, |
| ћу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> |
| тина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија |
| вима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прику |
| слетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p |
| стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, к |
| ао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га за |
| лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле ка |
| е?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка |
| осподине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога о |
| ковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду ш |
| ебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, |
| ли.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балка |
| е из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина н |
| једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше з |
| ова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да г |
| у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога вер |
| .{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно |
| „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <div type="chapt |
| нички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу |
| о стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по зд |
| прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пиш |
| друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је ви |
| евојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милоше |
| </p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{ |
| еше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто |
| твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је |
| евно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, те |
| истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико |
| баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то |
| p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални |
| обро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи |
| и ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — не |
| „Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, в |
| егунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, |
| себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине |
| концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане н |
| њу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас |
| стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљ |
| Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па |
| Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p |
| <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог м |
| истим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, |
| увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до дан |
| ито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би с |
| ази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— П |
| ши јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала |
| Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p |
| ткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српск |
| њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме |
| које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власт |
| ислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно |
| стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш |
| их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болни |
| Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад |
| > <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и ре |
| српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут па |
| укеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нароч |
| до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то |
| вам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, нас |
| тругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђ |
| уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лич |
| итернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем |
| а капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Ни |
| > <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Полити |
| јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери |
| е беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио |
| <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце. |
| ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, |
| .{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад т |
| г моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много виш |
| ви, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и |
| то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих |
| <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> |
| а то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и |
| } Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна. |
| аш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања мет |
| автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војск |
| ма онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише за |
| ожеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо та |
| јанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оно |
| у од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јов |
| моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајк |
| евић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске гал |
| јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко з |
| ати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам |
| ђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p |
| развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и |
| ину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утиц |
| ренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање |
| ило због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, |
| о узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на |
| ога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како ј |
| г огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а при |
| p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Т |
| и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им с |
| сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узм |
| испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може |
| ену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост |
| ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, та |
| ешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему и |
| очио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Препол |
| је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сирома |
| реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од оно |
| инар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поч |
| вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита |
| , и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако |
| урану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нан |
| си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, си |
| би“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече |
| м стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> |
| ојој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што |
| асно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n |
| 6" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запос |
| узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се |
| ховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су о |
| и.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после седам часов |
| ла, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у под |
| спођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p |
| да, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далмат |
| >Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се ко |
| — Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој плем |
| е своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрит |
| ји је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p |
| /p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</ |
| ска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је офиц |
| дравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посеб |
| иколајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb |
| > <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби |
| p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Цр |
| је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у |
| ећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разг |
| х просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није више задовољна са овом служб |
| и, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лак |
| " /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, у |
| је?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озеб |
| да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледа |
| ем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефо |
| хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам. |
| и <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и |
| неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је |
| тала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је |
| љеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала сл |
| беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за |
| ила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, шт |
| није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се при |
| розборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла к |
| порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто |
| ту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе. |
| скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом с |
| н онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који |
| осао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић |
| чи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је о |
| нут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне |
| ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав мл |
| ли рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није |
| Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само п |
| него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> |
| је нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енерг |
| а утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с јед |
| то је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивос |
| > <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официр |
| Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја с |
| иљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се |
| рло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних по |
| ка у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врл |
| а, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се |
| поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Сте |
| ш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља р |
| S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру. |
| опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне см |
| јводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја м |
| </p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из д |
| у старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круг |
| ери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" |
| ебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи |
| но и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изглед |
| забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испли |
| ицир ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим |
| опио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и п |
| претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје гре |
| а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето заш |
| Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је прес |
| ците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред |
| Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се уп |
| за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је сао |
| девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сен |
| ђује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосе |
| ки вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћ |
| асу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић |
| хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музик |
| та је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад пос |
| анас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то с |
| ли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и м |
| </p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила |
| јо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми |
| ер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимањ |
| ка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заис |
| јом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> |
| реновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изу |
| било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ т |
| ан његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након по |
| ђо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један |
| и вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојаза |
| шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне љу |
| </p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p |
| си.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворив |
| ивота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је |
| ша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.< |
| ја ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији леж |
| смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: |
| амо да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> < |
| <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зо |
| а тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Д |
| раници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколи |
| и да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} |
| истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напре |
| нувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку |
| од врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> < |
| поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па |
| > <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема в |
| е отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још п |
| , Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њим |
| причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: |
| опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих т |
| ла је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва к |
| } Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} |
| ="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, |
| ене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи проти |
| азумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само ј |
| долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је једа |
| радалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При пола |
| елу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио |
| ловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош |
| ан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то вре |
| заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног |
| Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском сел |
| у, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску |
| <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао. |
| већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну |
| широко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова |
| га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово |
| ју, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> |
| — Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у ње |
| ије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихв |
| > <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће изме |
| је госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="4 |
| ултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном посту |
| ране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру |
| овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Н |
| чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да |
| реној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало |
| рбин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</ |
| р.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас |
| зофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и рида |
| е, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем свед |
| ом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у |
| а се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави |
| ме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен |
| је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли |
| p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — з |
| <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак сво |
| пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио |
| држава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу |
| ја је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још |
| икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина раме |
| астрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас ка |
| ко обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустил |
| ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица |
| еобичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, р |
| о.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопш |
| p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се б |
| ом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се |
| опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Нав |
| осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме |
| то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац к |
| вога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраће |
| у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предоч |
| у Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ |
| зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p> |
| е може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружењ |
| теља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Ба |
| ла да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српст |
| току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена сав |
| лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро- |
| ке владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефо |
| зговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у |
| и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства |
| о новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу ис |
| министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравн |
| јем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становишт |
| а.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је мо |
| оги који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места |
| је у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза |
| изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске во |
| на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио с |
| сто старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за ве |
| ра о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро к |
| седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже |
| отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борб |
| е имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} На |
| з прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n=" |
| аву на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у истор |
| >Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налаз |
| ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, са |
| кчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, т |
| ...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на |
| ожемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање: |
| чун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опе |
| било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Ује |
| т нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах |
| још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу |
| са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер сре |
| на му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Ш |
| њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи |
| ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта |
| онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски лис |
| дити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуков |
| t="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</ |
| и и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одвед |
| нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента го |
| м га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао |
| да фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантази |
| смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по ч |
| не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катар |
| лим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ни |
| о време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринуто |
| беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на |
| етога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице св |
| ећ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на ел |
| акав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је |
| слоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним о |
| рио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њ |
| чна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не м |
| <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онд |
| и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> |
| — Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами там |
| о ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у |
| за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жа |
| /p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <p |
| чекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код п |
| — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јара |
| своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме |
| е са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и нагове |
| ћој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>И |
| их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за ра |
| ручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од са |
| ш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно |
| ијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао |
| , да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазн |
| која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиро |
| и <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само |
| а своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити |
| српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очим |
| која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати јед |
| од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући на |
| ојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> < |
| дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрав |
| игоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако р |
| у је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, |
| ио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непри |
| руара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чет |
| /p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби зар |
| атарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном |
| ј она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете |
| ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за дру |
| одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску |
| ристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах оти |
| тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} |
| жи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А |
| по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су |
| кивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прв |
| слати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић из |
| , да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седају |
| изна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија |
| љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изо |
| .</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> |
| рећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="24 |
| на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане с |
| Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, р |
| онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су с |
| а врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне |
| у гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора ј |
| узећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саоп |
| а ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар ино |
| — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за ч |
| де сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јеса |
| ице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита ј |
| ше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> |
| ала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је до |
| ећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> |
| иси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="3 |
| ма претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказа |
| ерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако |
| механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању д |
| коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и о |
| б, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, |
| љиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изо |
| пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar mo |
| а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чу |
| есна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и он |
| ена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па о |
| и нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снов |
| беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем |
| у Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи п |
| бичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази |
| овнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по |
| романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо дев |
| зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} |
| ?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим национа |
| ислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику |
| црпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који |
| тедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који |
| , како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="9 |
| т чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p> |
| пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родите |
| ћа, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Обер |
| а заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава |
| p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p> |
| оћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа г |
| о Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то п |
| } Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањиво |
| е... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— |
| вераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрад |
| се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се |
| ба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спас |
| Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? з |
| ек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бе |
| п Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што |
| ј дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око њ |
| до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за преви |
| га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћа |
| Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb |
| Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао |
| у је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црн |
| ихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> < |
| био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад |
| ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отић |
| ице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи |
| Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложи |
| </p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> |
| пштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да д |
| него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи |
| позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, |
| атрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, м |
| походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји |
| а писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваш |
| о била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супр |
| то важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику |
| ак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p |
| искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изнена |
| то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти |
| ало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> |
| ира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву |
| {S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно треба |
| воју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> |
| Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Су |
| поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите с |
| .{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегл |
| рши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пе |
| од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог |
| ора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповедн |
| ило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са |
| У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту |
| и у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врл |
| лазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци |
| > <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?< |
| тересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење |
| м добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="58 |
| тигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком |
| Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за |
| , песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безна |
| душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Б |
| слављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичај |
| сподин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и |
| вио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био до |
| итање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као |
| и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> |
| .{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са |
| утку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, сва |
| о којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је з |
| доше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније нед |
| за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, м |
| ојника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за |
| г доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> < |
| аравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Р |
| е удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрада |
| уга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њихов |
| ци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Ника |
| културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије |
| наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак т |
| сећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} |
| има им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под п |
| оју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ зар |
| у ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим пет |
| ече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</ |
| д.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, |
| исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитат |
| ајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука |
| међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, ч |
| е и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити. |
| и само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>П |
| ок јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јо |
| им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално би |
| мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> |
| т.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и нас |
| ндону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, одн |
| пали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде ко |
| и; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при |
| еси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Ло |
| рат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који с |
| ој несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу м |
| лед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узет |
| че Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд |
| .{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају ср |
| ворио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости |
| у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором |
| понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погин |
| е Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, |
| ање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори и |
| стале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испош |
| ње крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Ни |
| n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помир |
| признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p |
| А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У |
| доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом до |
| молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци |
| ју, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше.. |
| им црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су си |
| ења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и о |
| се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се |
| а но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковић |
| о је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш |
| бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јо |
| спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, м |
| ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим моји |
| ује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече |
| авих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, ка |
| ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> < |
| победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле застав |
| шила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног прос |
| не ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широ |
| pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је мла |
| ју!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавол |
| она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила д |
| здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не |
| ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и оп |
| ао умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војни |
| тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кла |
| помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго |
| иш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p |
| <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одаз |
| аједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{ |
| беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тад |
| рка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и |
| неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та за |
| већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, д |
| т изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није |
| p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас. |
| амоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда н |
| ог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, г |
| Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао са |
| /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чи |
| циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на |
| и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, з |
| .{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћу |
| вати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Сто |
| ош дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се раста |
| } Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphic" /><! |
| И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберк |
| о је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа с |
| еоград.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и ч |
| рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро |
| у грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. |
| вога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> < |
| ј хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потрес |
| је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш |
| > <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишт |
| и, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели из |
| S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала |
| и.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у се |
| родне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb |
| рпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се |
| да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часов |
| је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p> |
| {S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека м |
| рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јов |
| ну лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S |
| е ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, |
| х пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p |
| свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине |
| та доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</ |
| и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ |
| оглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети п |
| ба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиље |
| и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољ |
| о је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обе |
| амери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к |
| у кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да н |
| врде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара |
| n="221" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним злик |
| .. мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли |
| орисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што |
| — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пу |
| нка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче |
| ожио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких херој |
| испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји п |
| тао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би |
| кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика |
| а Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>Н |
| а ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо би |
| да као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полаза |
| рца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, д |
| ебан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати тво |
| n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева |
| у из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радо |
| што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија |
| крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово |
| е по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, ча |
| е је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док пу |
| уку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</ |
| Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису л |
| моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — |
| нам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако к |
| ле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам |
| ихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове |
| р Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, неста |
| ћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја |
| ег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала |
| оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које ј |
| е и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски |
| чковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p |
| не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неко |
| <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланов |
| ред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киш |
| милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше |
| ињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турс |
| и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморн |
| Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог н |
| на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из |
| атну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре р |
| по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} |
| ицу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже п |
| напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту |
| све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је п |
| ога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} |
| жари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, |
| , која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта леч |
| љком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуње |
| од првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са |
| е полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не ун |
| ј дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас. |
| биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити |
| куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је те |
| крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће н |
| ћену Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним злик |
| својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају |
| , сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се приш |
| оше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="6 |
| ичну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на наше |
| чамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлад |
| S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док |
| нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевал |
| рино, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Нат |
| живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послал |
| гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европ |
| рат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете |
| Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му к |
| огнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <p |
| и чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повл |
| их витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављај |
| и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намрш |
| /p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост |
| ребало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, д |
| прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедим |
| шег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало |
| срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и |
| ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ра |
| рпски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаосо |
| рзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста тре |
| слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео |
| још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> |
| ?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампа |
| рам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудн |
| /p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осв |
| <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— |
| е!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред |
| врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те зано |
| топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да н |
| постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова ни |
| Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цви |
| амо добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати ре |
| </p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме |
| креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није |
| мо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не |
| раху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Би |
| на да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} |
| уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој у |
| вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрт |
| е.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је мо |
| p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <mile |
| ј близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпо |
| лаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затек |
| знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операци |
| <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта |
| живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет сед |
| ...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, |
| ожење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пут |
| и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити |
| нак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ј |
| ли сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса рас |
| <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на д |
| а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а дево |
| .{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болни |
| си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена |
| да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је док |
| заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јов |
| е речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погл |
| је могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли |
| еузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хот |
| е с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом |
| </p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: |
| прикидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— |
| дважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајат |
| пнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди |
| м друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод над |
| онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није |
| речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Х |
| — Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, |
| А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро |
| ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да |
| >„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са |
| жио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло п |
| драговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у |
| пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Ано |
| срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво г |
| о је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— |
| оље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, |
| па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су |
| у драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео ча |
| је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска р |
| е, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га н |
| вић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред исприча |
| ика и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим |
| ранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у |
| римири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини |
| савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p |
| итељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевч |
| , дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у к |
| у полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте |
| од обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазн |
| е уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, |
| ..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Зн |
| ам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах на |
| <gap unit="graphic" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах на |
| болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове |
| болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у |
| лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворе |
| ече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, |
| још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{ |
| еље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p |
| Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одм |
| p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку |
| авна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Пр |
| .{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и |
| чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјаш |
| велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — ре |
| дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> |
| викнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А |
| ије могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и |
| "743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске б |
| , у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у |
| у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа |
| ца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А пре |
| у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити с |
| потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— |
| ских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама пот |
| њем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни к |
| у тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости |
| сеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од г |
| инута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електр |
| порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} |
| во тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, |
| а сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка |
| е и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све ре |
| позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој |
| утни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p |
| <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} |
| бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ |
| ке не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{ |
| Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</ |
| да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало ап |
| да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непој |
| а знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочи |
| нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство |
| ачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица пок |
| у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, |
| , наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти |
| да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Ј |
| ицир у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чије |
| дно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао |
| дог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса. |
| оде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи |
| р јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, а |
| ише од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође гл |
| осле пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде |
| ближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готов |
| град....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фиј |
| не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива леп |
| ата?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да |
| д ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тр |
| г им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госп |
| обро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, |
| Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди |
| асвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га б |
| ује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, к |
| е онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, п |
| тинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална |
| ревеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у ње |
| трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам |
| м.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га |
| о у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандур |
| акога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га |
| ез разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шића |
| најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење |
| писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздрављ |
| , а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка |
| не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја |
| туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб. |
| Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог |
| дачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> |
| та следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је |
| већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и н |
| ернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер |
| <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дођ |
| ођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу двор |
| ине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>З |
| ереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га |
| е оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника |
| ad> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхт |
| хтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S |
| м писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли ш |
| само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочек |
| одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање |
| у, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова |
| ла неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави |
| оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А ка |
| еговом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш ми |
| и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, |
| ежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?< |
| Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n="791" /> |
| бала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу |
| јанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увиде |
| је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко |
| воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце |
| едаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиш |
| ћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на |
| мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенг |
| да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види |
| иведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски |
| А ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаес |
| > <head>Тајанствени утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је ба |
| Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко гану |
| је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p> |
| лика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари камени |
| беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— |
| ледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у |
| даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, к |
| едно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, до |
| дет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, |
| њак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си т |
| а, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. |
| у позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре д |
| нак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде |
| е стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непри |
| м некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> < |
| и, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори. |
| мо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да |
| беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна а |
| егазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђе |
| лександра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће |
| отоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине н |
| > <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомор |
| ше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брег |
| бурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом прест |
| им колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, |
| лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Н |
| е и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на |
| несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше са |
| екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје х |
| нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда ко |
| пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зл |
| које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како с |
| будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} |
| рчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Нико |
| ом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Н |
| има освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордо |
| лом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима |
| овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Ла |
| , кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешк |
| и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме |
| рговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме |
| о више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, про |
| .</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и рад |
| амо кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у |
| кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> < |
| ељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весе |
| инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их пре |
| е да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао |
| е прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, |
| /p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је |
| буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А |
| /p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p |
| упило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се те |
| а износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздрав |
| "726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност. |
| њи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже в |
| d>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељс |
| а дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а |
| /p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам диг |
| иком може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „мн |
| усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мисли |
| едаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то вр |
| киваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само |
| аше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и с |
| добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огрта |
| љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. |
| ена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у к |
| анка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с |
| > <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова госто |
| живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај ка |
| ите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми |
| ећ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жар |
| дрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— |
| и јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу раз |
| аљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, |
| амо, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта |
| ћеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу |
| једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипил |
| ици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и бо |
| р свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је В |
| т на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се до |
| клати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} |
| ав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, |
| pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама с |
| олама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организ |
| ка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрег |
| равде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, |
| вала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, ј |
| ршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и В |
| интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукави |
| не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то т |
| ву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти пре |
| а у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гос |
| ј је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћет |
| а и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па |
| ше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је н |
| ом.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту |
| а изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо |
| атраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова |
| S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и |
| ом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у ње |
| ати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја би |
| 352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} |
| нке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је кона |
| адржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је |
| е да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Ср |
| на Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Ма |
| са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и с |
| ојој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S |
| издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасни |
| ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе |
| .{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што |
| .</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду |
| православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођ |
| горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути |
| но, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној полити |
| мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тим |
| инова — настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, |
| говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад ов |
| само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био при |
| ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катар |
| е, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су по |
| а би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због |
| бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала |
| м сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла |
| нога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић |
| схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част ј |
| лтата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекат |
| а више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему оп |
| редна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно |
| стоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Н |
| крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, к |
| погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, д |
| или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Ваш |
| Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из |
| е у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, раз |
| о веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила |
| ма дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> < |
| потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришт |
| ше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа |
| оградски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису ум |
| и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала |
| ом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Н |
| > <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанк |
| т био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, н |
| </p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се суп |
| резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које |
| драговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила |
| че:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још |
| је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих |
| ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и деч |
| бне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве куб |
| ју.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и три |
| ије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и |
| еда марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану |
| ију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, ка |
| ку распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радо |
| рафски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бар |
| човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет |
| о када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена |
| ли други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испиш |
| ако су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише. |
| гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Нер |
| је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпи |
| у баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Паји |
| зове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, |
| азу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из тр |
| пазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p |
| а се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах |
| .</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један. |
| 238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, |
| > <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предрагов |
| српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p> |
| а.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а |
| њен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на по |
| и на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилиц |
| сти оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није мога |
| теље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну ре |
| вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сам |
| е Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које |
| розору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва |
| је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар |
| , рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p |
| е беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу |
| /p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџи |
| покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p> |
| ете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко св |
| ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш |
| ј радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи |
| се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана б |
| , да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави н |
| цу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Вла |
| а ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом н |
| да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесил |
| ослу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадо |
| >— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за |
| словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаће |
| во секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га н |
| н и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S |
| апамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати с |
| а, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда |
| </p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних изм |
| успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена |
| тедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну |
| кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећ |
| воме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p |
| суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" /> <div type="chapter" |
| ти, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запа |
| беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога т |
| етерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са |
| љаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тог |
| сна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи н |
| ам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојлови |
| цу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја вид |
| вом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сре |
| у да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференциј |
| е.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двој |
| и господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одг |
| и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија. |
| /p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављ |
| атељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај м |
| аш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често м |
| , Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити ср |
| дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К. |
| ира, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свес |
| адало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сок |
| опадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила цр |
| све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допада |
| иканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му |
| , ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово ш |
| рјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отв |
| што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црв |
| како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисава |
| дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим в |
| чни оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им |
| узе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а не |
| па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{ |
| ни београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретањ |
| ђу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срд |
| /p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је са |
| S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ |
| е:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друшт |
| ле и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих је |
| хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли ј |
| упљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, в |
| а, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, нов |
| ала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило |
| ликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него прилик |
| ом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „вол |
| је виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка п |
| страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јова |
| с већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око |
| жи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем |
| а и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљ |
| нику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — |
| Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE">Die schwartze Hand in Serb |
| примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин ј |
| стане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p> |
| >Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто |
| Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, |
| — Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се мест |
| ље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и |
| ти и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде пола |
| има се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете јед |
| ву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се |
| ји је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам бра |
| дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом |
| о сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне |
| искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госп |
| ма помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После п |
| > <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала |
| кости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Сто |
| у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити... |
| > <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, |
| и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и п |
| у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољи |
| ки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је ув |
| и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — |
| каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да |
| ност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсет |
| вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на ду |
| чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја ма |
| , одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у |
| ено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p |
| иција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била |
| жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, об |
| “, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајев |
| е ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Ник |
| м обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио |
| рет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски ге |
| „То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење |
| нати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав прем |
| еднога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву п |
| како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости н |
| од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева |
| ачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Пари |
| /p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за |
| врејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бег |
| и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, ал |
| о мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула с |
| p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Нера |
| , одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где |
| нчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и ве |
| ојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки н |
| p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситн |
| Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</ |
| уни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се |
| ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стој |
| езин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} |
| и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — До |
| ми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер |
| ачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p |
| политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, кол |
| кршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани |
| ођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање |
| целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, как |
| у шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље пад |
| главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која |
| ири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да |
| ћ из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те |
| ко хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда |
| , који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнеже |
| мена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири |
| ко одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код њ |
| витих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети |
| дан се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, н |
| ким мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жало |
| де да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да |
| к и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлак |
| руштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао ко |
| 37" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су припо |
| вору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, кој |
| је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора удариш |
| кве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води |
| е, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци |
| о Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских де |
| ходим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, |
| } Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија |
| лагостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од |
| сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, д |
| и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из ку |
| искреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quot |
| наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не м |
| азећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од |
| ио у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — ре |
| <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори |
| >— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкне |
| Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Јед |
| l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина |
| у и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина ут |
| ега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватр |
| прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу поче |
| емља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ћ |
| ри.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад |
| ти.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде к |
| и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нек |
| им?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гост |
| олић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сес |
| едан од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако сол |
| а се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — ре |
| ши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и а |
| много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи срб |
| она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разло |
| — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} |
| ребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није раз |
| лог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора каракте |
| бацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p |
| ога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моме |
| о сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и |
| ар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Бит |
| родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} |
| је могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио |
| а, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књи |
| , да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуаци |
| стимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала |
| ко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањи |
| } И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p |
| ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазвр |
| ч матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове реч |
| илица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— |
| .</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жрт |
| н, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се |
| p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично |
| — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и |
| м дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели |
| учила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и н |
| као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко вре |
| око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где за |
| враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чини |
| дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева |
| , која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беш |
| , када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала мно |
| и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био прод |
| кови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег |
| лике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу ме |
| бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламента |
| их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесе |
| екла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — |
| ре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два. |
| године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради |
| окојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком по |
| оји су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, д |
| хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку ва |
| арију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог п |
| </p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни к |
| е требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчи |
| братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Зн |
| овољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом |
| мскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из |
| ј са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p> |
| аш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опе |
| несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало дос |
| /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{ |
| и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш |
| ења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Ч |
| ву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне неп |
| ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгуб |
| српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и њего |
| да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би |
| чке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам т |
| даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних од |
| {S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и ос |
| време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ос |
| не донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је |
| ти на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме |
| се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је в |
| не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмос |
| му сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибиј |
| а:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојков |
| > <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још |
| {S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од у |
| >Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није |
| ј особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнеж |
| — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-д |
| ста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саве |
| Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јов |
| {S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb |
| али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> < |
| сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Мо |
| <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек о |
| низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У к |
| енушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} |
| у и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој |
| исила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске |
| p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивит |
| вне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, |
| председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао с |
| ер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не |
| се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху |
| нику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пр |
| првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга вел |
| род, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за њ |
| ој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа м |
| ица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чист |
| нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележи |
| ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, д |
| , а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге кр |
| </p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— |
| земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике |
| е кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвн |
| је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, т |
| <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служб |
| дио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом |
| у да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо |
| поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.< |
| м се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да |
| попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова уј |
| во проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати |
| о није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена |
| више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гри |
| предна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га пр |
| ор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је ос |
| и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад |
| ј жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували пр |
| ок је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно в |
| пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу |
| леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутни |
| слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очеру |
| е, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју |
| Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни гр |
| и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заш |
| ид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву о |
| уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном |
| на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лаза |
| тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело |
| као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— |
| издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госп |
| та су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те с |
| јске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphi |
| /p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Обе |
| ени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> < |
| чма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Не |
| о роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот |
| да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго к |
| редраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држат |
| удилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је |
| на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито |
| не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред |
| } Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде и |
| ласт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албани |
| p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смир |
| ојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавд |
| уће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица |
| парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи |
| и, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војни |
| пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би |
| Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и те |
| пским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе! |
| p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле посл |
| ији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и |
| мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу п |
| још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да |
| а.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, |
| p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{ |
| е води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, |
| га баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се |
| зне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је ми |
| не, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с пр |
| и могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али |
| дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и и |
| да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као |
| Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречен |
| ити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p |
| ер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Ваши |
| је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, к |
| ву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да |
| капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад ост |
| ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће |
| жаве, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Сло |
| на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, а |
| да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и |
| опитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго |
| ести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотел |
| едити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петр |
| та.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћ |
| м, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима об |
| паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чик |
| је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотина |
| к је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа с |
| устити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.< |
| у, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела д |
| е она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, кој |
| револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац |
| облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Бо |
| а ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буд |
| азим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад |
| и...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенци |
| кав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ће |
| ни што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и нег |
| езин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Т |
| о је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се |
| саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим |
| <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно |
| окомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива у |
| мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана |
| и сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива |
| а није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, |
| хат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро с |
| це“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет в |
| Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати как |
| м стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојан |
| ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље |
| а му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов п |
| ованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким |
| запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и |
| . марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим с |
| рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковић |
| >Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> |
| она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе |
| умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Је |
| век растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнеж |
| ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће |
| едрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прика |
| Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним наши |
| ожити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло |
| триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</ |
| с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{ |
| ала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега |
| редраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти |
| ика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци. |
| рисмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран сан |
| <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title |
| ићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>И |
| је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати |
| ишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми |
| езник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" /> <div typ |
| јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко в |
| ај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, ств |
| о.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово при |
| кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чек |
| ине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију изм |
| >— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јо |
| докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> |
| /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јунач |
| закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, д |
| здахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очинс |
| ја поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p |
| .</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом н |
| > <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била у |
| аја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се пом |
| да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учини |
| {S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо мо |
| а чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — из |
| сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удеше |
| љатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, бра |
| болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" / |
| Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате! |
| е могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја |
| </p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је |
| анка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им дов |
| се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, |
| анка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли в |
| у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народ |
| она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветни |
| аке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ |
| Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како |
| ко је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све |
| о што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна |
| илног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и |
| лазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами р |
| предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му |
| и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам |
| рпској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог |
| {S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толико |
| стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви ми |
| овања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав пост |
| у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Ње |
| ој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душ |
| у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и |
| рце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим |
| иту и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потраж |
| г као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му до |
| оград.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} |
| ке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављу |
| ољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, о |
| на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова |
| ком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у с |
| а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p> |
| и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арн |
| е Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје пла |
| н службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење ј |
| а Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежев |
| ами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — за |
| хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало |
| Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</ |
| ева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из |
| милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербе |
| азаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних |
| шина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.< |
| била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се б |
| кнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој з |
| е руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четн |
| е на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки |
| и, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор |
| адра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им |
| Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишл |
| <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мо |
| омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног мес |
| е читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Ујед |
| окушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, |
| ичке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње зат |
| ина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало при |
| кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, т |
| /p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо прим |
| у на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвији |
| </p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пош |
| Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења |
| д јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да |
| д чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стри |
| и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици ве |
| , продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека |
| Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу |
| d>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при |
| , „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се је |
| сле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му к |
| ада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља |
| крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинил |
| по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари |
| дан део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти |
| ласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је |
| ра објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лаз |
| Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две к |
| своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марић |
| ењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, |
| о село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синч |
| и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p |
| пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, з |
| прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенч |
| ла.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} |
| се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да |
| накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електр |
| ћи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био ј |
| да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма сам |
| а, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече |
| седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одм |
| га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу бли |
| замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања р |
| ј још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на м |
| еријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се |
| ему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после.. |
| најку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Ра |
| .{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} |
| p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе |
| , Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> |
| анко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, г |
| ло се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — пита |
| а Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах по |
| > <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се мас |
| на ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{ |
| ог диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> |
| врсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ве |
| гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је јо |
| ли Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни |
| у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздр |
| авши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — И |
| напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— |
| рдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Је |
| > <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори |
| ви, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, н |
| , што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо ос |
| е потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао |
| м згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да |
| — Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...< |
| хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се т |
| у рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем ка |
| ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први позд |
| поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове бла |
| туре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и с |
| збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, |
| у, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — |
| која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Т |
| преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} И |
| тражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, |
| је је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и вел |
| угде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, н |
| {S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али |
| радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!.. |
| раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајо |
| је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честит |
| разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војс |
| ником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала |
| ручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писм |
| савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у |
| којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, п |
| запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, П |
| ам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се |
| рли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показуј |
| дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била ј |
| ена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпер |
| > <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим |
| Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где ј |
| најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже пр |
| спрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло |
| .</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудо |
| клонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила ј |
| до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у |
| мој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S |
| ровела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумач |
| гледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације мини |
| м кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег вр |
| аговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога |
| ају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из П |
| срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, зак |
| плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па види |
| ис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис |
| шљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Зд |
| а је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручил |
| четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> < |
| о, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка т |
| ну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његов |
| еранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако |
| егује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— |
| , шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој к |
| граду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако |
| од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тај |
| тноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и пол |
| роднога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунац |
| ћи, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чла |
| p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете |
| са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p |
| последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили |
| рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш |
| вршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуко |
| n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— |
| онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као д |
| а господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас |
| p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли ни |
| е у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног ту |
| е поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>Н |
| ан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде ј |
| да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} |
| ом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали |
| Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са |
| ривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да |
| и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — |
| та и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад вид |
| ="graphic" /> <!-- „Добар дан!{S} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Срби |
| !..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у ј |
| одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас |
| ивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — го |
| а-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се |
| це Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Ма |
| како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам |
| тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал и |
| е доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху препо |
| ху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} |
| ких јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ |
| доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души ј |
| заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срц |
| аше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да |
| о ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро |
| .</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значил |
| душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, б |
| ни...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу |
| еђу матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знат |
| љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О сам |
| на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</ |
| тола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, |
| >То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то тр |
| дница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удру |
| /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</ |
| екује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла д |
| оји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <p |
| и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плач |
| мног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи м |
| жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он |
| е осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души |
| н случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче |
| а рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Н |
| хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</titl |
| ицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким при |
| наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар матери |
| седник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе |
| од.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабин |
| саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уост |
| } Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим пра |
| ла, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министа |
| новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост |
| еликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити |
| рбији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, |
| Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори тр |
| ивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља о |
| <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“. |
| великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео |
| зу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном |
| своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога иностран |
| олитичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{ |
| њене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Б |
| глед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србиј |
| томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је о |
| је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна |
| едњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скори |
| у из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има о |
| чунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| презан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како м |
| драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељан |
| илно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, не |
| реболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> |
| оди, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне |
| ас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар |
| лу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ћ |
| грешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у ми |
| предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —< |
| , прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Н |
| бар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и мој |
| радовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел |
| темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срда |
| у Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече |
| ој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гр |
| ши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у с |
| ><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> |
| та су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је д |
| а ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" |
| ирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83 |
| ој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} |
| опрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потп |
| еши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После ов |
| или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све |
| ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То с |
| тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} |
| града Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што |
| head>Смрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим |
| ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и |
| створи писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетан |
| сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Пози |
| ом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Ск |
| кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, |
| да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Пој |
| ад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жар |
| есме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у з |
| ачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго би |
| јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на а |
| <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но поз |
| стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико време |
| Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти об |
| звештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, мора |
| одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну |
| , мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <pb n="79 |
| воје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадо |
| топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све п |
| ћи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капе |
| ода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава ју |
| да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста |
| им оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, д |
| и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена шт |
| огу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p |
| } Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор ис |
| евић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap |
| олим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разор |
| ио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који |
| је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, д |
| е отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да |
| е се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је з |
| повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пиш |
| ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Ла |
| х каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљи |
| и и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за т |
| во стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S |
| акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова |
| онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београд |
| о ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изн |
| </p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Ма |
| је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ бр |
| си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Посл |
| био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Милова |
| ом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квари |
| а из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<t |
| кнежевићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи |
| ћ и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у |
| којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити |
| ати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала зд |
| ежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво |
| Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, д |
| /p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборав |
| очни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, |
| војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни сав |
| српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и н |
| га а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на ко |
| ркнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, ка |
| отовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам б |
| би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па ви |
| стрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле |
| осе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да |
| х јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџби |
| а не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре |
| а и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим ре |
| девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотиз |
| која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наш |
| мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоц |
| них пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика |
| је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћ |
| да битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као |
| и рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити |
| соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник |
| дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када |
| ?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прек |
| назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину. |
| је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n=" |
| ратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али |
| е твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што са |
| воре.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна |
| рбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они |
| о.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших сок |
| од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену о |
| у за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и |
| оји су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту С |
| истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На о |
| д смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи |
| драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се |
| у, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог једин |
| јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било |
| е је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са П |
| официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p |
| и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила |
| ељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав п |
| м грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Ц |
| ије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Ра |
| на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је с |
| и удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети: |
| лавних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А |
| лучајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у п |
| изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију н |
| а претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српс |
| у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која бе |
| де мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Авг |
| растарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према М |
| и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско |
| и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отво |
| и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српск |
| банске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</ |
| их војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турск |
| АВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Цр |
| српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији о |
| дови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за |
| њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојн |
| су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске |
| p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и |
| Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</ |
| , спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Ка |
| ну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро |
| погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранко |
| on" /> <p>Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду беог |
| о га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> |
| на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је |
| ње по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало |
| њен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама |
| утра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама на |
| ни, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да |
| узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болни |
| аној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та |
| ислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у мл |
| <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања |
| тит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекава |
| , рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђа |
| Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом |
| 27" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни мо |
| арен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако ка |
| кше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> |
| .{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви |
| везницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним з |
| или код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> |
| и џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</ |
| аст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очек |
| та му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина |
| правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p> |
| опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је |
| о доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођен |
| tion" /> <pb n="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служ |
| ви која је склештена границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм |
| асвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p |
| >2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им |
| ска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо св |
| есиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p> |
| ђа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт ш |
| стало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то с |
| е објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о моби |
| ином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских |
| едам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> |
| том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у он |
| јанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић |
| е овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други |
| она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одг |
| и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек жив |
| ни српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, кој |
| се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и збо |
| ан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан. |
| едник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њези |
| ашковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом д |
| ећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он уве |
| маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, |
| ne unit="subSection" /> <p>Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у ос |
| Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све |
| века, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у |
| ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадиће |
| а државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> <milestone u |
| ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално |
| вао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој з |
| се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школ |
| трошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио сн |
| у престоници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку изве |
| , па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Тур |
| ког крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, |
| може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ип |
| уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допу |
| тавна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све пре |
| ризна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема |
| својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Ср |
| ведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан |
| лноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p |
| ересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправ |
| оме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти |
| ла, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинул |
| нонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и пок |
| се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и |
| бија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који |
| анице јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту ис |
| пазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оста |
| ца.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељк |
| , да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што |
| уштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:< |
| тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> |
| ега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он с |
| него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла ј |
| рагоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од он |
| противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствар |
| Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А по |
| акав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То ј |
| мо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прек |
| а поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар |
| да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, вета |
| овник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личи |
| од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да ј |
| Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Ни |
| <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очев |
| иметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лон |
| S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Ло |
| n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите |
| прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга |
| а чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и сед |
| у ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, |
| з новина је такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске пр |
| ена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представ |
| џбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, |
| који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама нераз |
| ђу њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у гла |
| обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да шти |
| } А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене |
| и и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — |
| реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубок |
| ника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше своји |
| који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола |
| кла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је |
| .{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Ло |
| а и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Ст |
| дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражи |
| већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, д |
| е допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показа |
| ом садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је |
| је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више шир |
| готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану |
| редлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањо |
| живали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у оч |
| ду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искр |
| говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, |
| лео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="8 |
| црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је предс |
| наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођ |
| Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би ов |
| закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скада |
| на, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна жи |
| Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице. |
| иву њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на |
| о на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао ба |
| из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихо |
| што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које |
| је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву сво |
| али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећ |
| а у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круг |
| се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас у |
| >„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Зн |
| мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен |
| а сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у о |
| Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је |
| донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часо |
| прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж |
| и Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, |
| завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице |
| их душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народ |
| вих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога мл |
| седа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, м |
| звештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је |
| и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах |
| p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Жи |
| !{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око |
| прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца |
| јанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим с |
| и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командо |
| ује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} |
| > <pb n="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи нацио |
| атарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, прија |
| ето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала нади |
| дио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на |
| томице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „А |
| и за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме |
| још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког ч |
| Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> |
| же се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, |
| ш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или м |
| зумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, в |
| о се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, |
| неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још теж |
| на.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њ |
| олитика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобо |
| ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Т |
| сигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар С |
| отписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице ње |
| то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} М |
| и лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу врем |
| и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Спораз |
| и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.< |
| бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће |
| арили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, |
| ог те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би |
| зам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка ст |
| емљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p |
| му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори о |
| .</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — з |
| омори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пли |
| ци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Е |
| а те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политича |
| а парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар н |
| м новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња |
| ападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако |
| ици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и јо |
| <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњ |
| ар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, |
| овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p |
| тел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса к |
| реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако |
| атним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Бо |
| ћ кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је |
| е још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално гов |
| чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мици |
| аш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измота |
| ре, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба |
| и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога |
| е, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потвр |
| мо да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раско |
| да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодова |
| вор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана ран |
| јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, |
| ка Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежев |
| на два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна |
| у Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито забла |
| е породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавали |
| ријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твој |
| аљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратови |
| пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих же |
| ду латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војн |
| глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и б |
| црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само ок |
| аде у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После |
| {S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} |
| у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> <div |
| подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, на |
| в и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без те |
| воје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па ж |
| довање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну |
| бу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам |
| м Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непознат |
| " xml:id="SRP19203_C52"> <head>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан |
| xml:id="SRP19203_C62"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</head> <p>— До |
| дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n=" |
| био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стр |
| да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од бео |
| бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и глед |
| ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хот |
| окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом пок |
| дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква дру |
| изрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим с |
| >Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, ка |
| ости да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> |
| еза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S |
| ци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је ср |
| ди по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећ |
| xml:id="SRP19203_C102"> <head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Сто |
| " xml:id="SRP19203_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p> |
| d="SRP19203_C92"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је |
| " xml:id="SRP19203_C32"> <head>ТРИДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</head> <p>Д |
| xml:id="SRP19203_C72"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</h |
| 03_C82"> <pb n="466" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Оно |
| xml:id="SRP19203_C42"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p |
| тај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не |
| рилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз алба |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C2"> <head>ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> < |
| и војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело млад |
| да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се ст |
| пођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше су |
| Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица |
| ди српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о не |
| ју брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се свр |
| жала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</ |
| сли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад ј |
| небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Је |
| овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским |
| о; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га напада |
| о.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> |
| ребала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је |
| е том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за к |
| зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} |
| требио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од кој |
| наш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу р |
| га кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се па |
| пуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. |
| а, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје з |
| а су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" / |
| ине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно з |
| право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у С |
| на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> |
| /p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачар |
| могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p> |
| другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> |
| кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> < |
| волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обичн |
| ?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли |
| опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница п |
| а соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</ |
| , и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина |
| и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских дел |
| у стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Оча |
| они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да и |
| да.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, д |
| доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је пр |
| их чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а |
| ва, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У |
| ванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их ј |
| пштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p> |
| њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, |
| вши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није |
| аше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме сл |
| по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред |
| дни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одб |
| у личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен |
| л; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи пос |
| ља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Би |
| >Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало д |
| аже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати р |
| ни.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је гр |
| и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се б |
| а лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давал |
| tle>Трибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, „<title>Политика</ |
| ника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Ба |
| р Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На |
| а, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред |
| , а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; |
| } Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком |
| пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турско |
| да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што с |
| ознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том |
| е остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може свако |
| огодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а |
| свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p> |
| з једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико |
| фицир из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је офи |
| олако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на ча |
| ком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а |
| те и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите |
| ору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, |
| позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у л |
| ао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, |
| о!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане |
| е дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „ |
| ници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се м |
| о пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица |
| би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</ |
| а ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече друго |
| њак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народ |
| >Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А |
| се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање однос |
| егну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчи |
| на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорн |
| друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр р |
| дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два |
| ре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“< |
| ица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке |
| рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему ј |
| .</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Офици |
| зносити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, узда |
| де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} При |
| у да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом кр |
| ије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почел |
| оз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му ј |
| ћи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по ј |
| ржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако м |
| ком друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдск |
| p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни б |
| увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гон |
| један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица за |
| де један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите |
| код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Д |
| } Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стоја |
| е за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе п |
| пода и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је с |
| ка.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да и |
| о и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</ |
| аја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— |
| Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа и |
| ромену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), д |
| <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао |
| азна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој |
| војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо |
| акер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала с |
| уд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</ |
| Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S |
| жда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замиш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у во |
| е презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ |
| ам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је б |
| е.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа о |
| чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p |
| и се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а |
| ка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад |
| , прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никак |
| редом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред кој |
| ћ попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор |
| и прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а во |
| кања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скоп |
| ли помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква г |
| војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lan |
| црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим ви |
| читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали |
| о гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ств |
| ед.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у јед |
| Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p> |
| n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што |
| ам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизациј |
| одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом уда |
| је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независ |
| >Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српст |
| срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јов |
| Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић |
| ловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио |
| ао што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај |
| ежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... |
| вропом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и ум |
| ше прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша с |
| да, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прил |
| међу њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци ј |
| ски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента ник |
| ост и заузели своја места до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручн |
| исце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак |
| у, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њ |
| , не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу |
| чка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S |
| владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије |
| ју своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, |
| меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се н |
| ила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Пер |
| династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, о |
| редаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе |
| ела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> < |
| а.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да |
| љења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад |
| се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с |
| је уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатац |
| >На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У |
| ени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> < |
| но привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш |
| о.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци с |
| о, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако ј |
| , јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас |
| шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овд |
| ишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи |
| не, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непри |
| реба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вр |
| ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како п |
| ке и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само |
| паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији |
| да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако с |
| али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли про |
| јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби |
| ст да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам |
| ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> |
| мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи |
| уцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза |
| једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део |
| ићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позаб |
| лутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пра |
| вео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода |
| обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и с |
| авилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и ба |
| раведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако пос |
| импатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јел |
| ротив <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија вла |
| је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина |
| за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није так |
| ет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече |
| и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уго |
| ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша пол |
| .</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо ве |
| не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, на |
| само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње |
| зразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а |
| три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу |
| ста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасв |
| неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још |
| Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто пот |
| ислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех глав |
| </p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, х |
| арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, |
| p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову |
| ћања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна ми |
| ред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, |
| p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива |
| а живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још |
| пет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео |
| по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом |
| е на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа с |
| српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове пре |
| им и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана минис |
| >— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<tit |
| росте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или ко |
| е:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац |
| — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и ис |
| ић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе |
| о, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>С |
| интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представ |
| , с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да под |
| n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили |
| ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером |
| а то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој сам |
| мо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, та |
| пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — п |
| та-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како |
| е бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му са |
| ата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, ч |
| није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди |
| де не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом |
| арише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је д |
| бије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добр |
| ег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине |
| ?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разг |
| ј борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Јед |
| за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није при |
| >— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле ве |
| n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га сам |
| ом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици |
| исарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли |
| е, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ |
| који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам час |
| н све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.< |
| поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава |
| , положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражар |
| дговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све г |
| ла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, с |
| у осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита тур |
| купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не |
| > <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећ |
| рестоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, |
| ну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потр |
| Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело сел |
| ијатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а баци |
| Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{ |
| е битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички пот |
| ежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи. |
| евезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> |
| остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж |
| јом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се мо |
| јом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити |
| је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код |
| е стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака ис |
| е стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути. |
| На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване де |
| м се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевај |
| рној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S |
| и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџби |
| пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком |
| де судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени |
| ру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и укло |
| њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелем |
| оја цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задово |
| цом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био пис |
| >— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити н |
| у на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком |
| .</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:< |
| > <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p> |
| /p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митр |
| која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од |
| бе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли уго |
| к је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим |
| е бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ |
| p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p |
| ница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње би |
| њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавес |
| ем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог коми |
| — Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо |
| сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> |
| са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што |
| ме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у сво |
| отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком ста |
| подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и м |
| Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма |
| "189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац пре |
| аменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гара |
| се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тог |
| еограду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве с |
| имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је оте |
| јанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обави |
| дну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз п |
| да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учи |
| ени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, |
| и имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="ch |
| > <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле састави |
| рштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о пр |
| неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра |
| састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поз |
| а би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач шт |
| аг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} |
| у по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидн |
| и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио |
| ба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тх |
| то друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он ј |
| Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канце |
| ија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о т |
| за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са јед |
| p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом сре |
| ва народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да |
| а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па о |
| пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди покл |
| ан је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој |
| аслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А |
| заревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи |
| се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапн |
| <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступи |
| жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када и |
| мних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што |
| а, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} |
| една другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса прост |
| мена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да ка |
| но у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин. |
| увана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали |
| ујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У |
| p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Пр |
| {S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код прв |
| авамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Ни |
| инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земљ |
| е, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога |
| и, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда |
| редраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио тргов |
| аницу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде зн |
| је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати |
| дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да п |
| а закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у пар |
| и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенера |
| , уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитам |
| о је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерал |
| еограду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекн |
| гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да пос |
| дрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а веро |
| воје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела |
| ора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Л |
| авао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— |
| е чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голуби |
| последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима у |
| е сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Ката |
| пак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може оду |
| аву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</ |
| .{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме инач |
| ву науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, |
| , зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — |
| ако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начис |
| да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.< |
| а прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, |
| м звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи |
| ћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са з |
| љи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> < |
| а нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна |
| бији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да |
| један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војв |
| , све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер |
| ли?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обе |
| <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, |
| емо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским |
| Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb |
| ати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang="FR">Cossulich et cons</fore |
| ретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслу |
| је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним |
| <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>П |
| да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто са |
| данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а к |
| „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја |
| ршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p |
| } Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вам |
| узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је зд |
| ротив чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, |
| опала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој |
| о друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједи |
| ..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n= |
| дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке ст |
| , а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792 |
| оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тог |
| ead> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да п |
| — Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не |
| ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Р |
| д се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајст |
| мој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n= |
| ажаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онак |
| ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера. |
| иљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ов |
| S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена заку |
| ану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти ра |
| о нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} |
| Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне |
| S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колп |
| угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као с |
| апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} |
| овораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше |
| ман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја ми |
| p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигент |
| ка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштов |
| зостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} Т |
| ву, <pb n="518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из п |
| уке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разго |
| ажи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојко |
| шњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да |
| атити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицеви |
| оалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело |
| маћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано |
| ени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, |
| а, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из |
| S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација? |
| </p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београ |
| е нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у |
| ила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти ве |
| ст часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га ту |
| кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, по |
| у прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим |
| хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстр |
| бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо |
| шношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добац |
| p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас. |
| раћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачу |
| осле подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је |
| ара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како |
| ладости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теб |
| вић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у соб |
| Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао |
| оврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у |
| у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта д |
| у усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је |
| заревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловал |
| а рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати |
| дводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, к |
| гано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне |
| ер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катас |
| ла лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, посл |
| > <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао ско |
| растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану |
| после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова једи |
| ТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова |
| испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати паж |
| е на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign x |
| лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фр |
| p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска рас |
| еље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске ц |
| остаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладно |
| и код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> |
| осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, |
| n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојков |
| ја, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазарев |
| тила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса |
| о је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, в |
| емпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдск |
| сам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје |
| , кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радос |
| чају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у п |
| кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану |
| > <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ пр |
| лан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници н |
| S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p |
| д се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весел |
| .{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} |
| реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А б |
| и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било |
| је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо... |
| це.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше т |
| о душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, ско |
| а почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стал |
| евој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић |
| не сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно |
| ти.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све ис |
| глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школов |
| мтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме. |
| је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољни |
| ама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јован |
| није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је увер |
| где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> |
| фицир ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</ |
| ead>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ра |
| по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда |
| но косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет д |
| свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће г |
| кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Б |
| скивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се |
| оворио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Ни |
| ?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окре |
| стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На св |
| де нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нис |
| о пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се |
| исани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И ма |
| отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да зах |
| p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Г |
| је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад |
| ачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртн |
| блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, к |
| >— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му п |
| беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био |
| овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно опту |
| .</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанч |
| пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, |
| иве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко |
| за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се |
| , јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p |
| морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право д |
| гелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, |
| сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је мет |
| Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника сти |
| а тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им |
| али и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена. |
| драви са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к се |
| радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Ра |
| ам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, ј |
| а опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> |
| >— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ват |
| <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, |
| ва-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</ |
| и а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим о |
| од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? прогово |
| навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико трет |
| им био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничко |
| врати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да |
| ање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који |
| сије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што |
| p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на њег |
| ушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било мили |
| д стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од ње |
| и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све се |
| и недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p |
| м, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предра |
| и у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више разм |
| p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше |
| говим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији жив |
| дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али |
| кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој ре |
| {S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} |
| Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна |
| ла.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље |
| а овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају уг |
| ламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногора |
| <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку |
| ио и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учин |
| на министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министар |
| ка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако |
| Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кут |
| .</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ! |
| аој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ва |
| ујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме |
| а Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна ду |
| — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, |
| евер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела о |
| дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којо |
| а је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет |
| рипомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну б |
| је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило |
| стила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије гру |
| која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота де |
| ште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или |
| у руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Б |
| о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да |
| унајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкне |
| а ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, |
| ца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила |
| ата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се |
| на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговеш |
| бацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако зам |
| } Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио пр |
| материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима мате |
| алеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S |
| сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим |
| вицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам изра |
| ада Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изне |
| јом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ни |
| доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као ви |
| је.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у њего |
| ди!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадал |
| рочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Сто |
| <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин |
| , која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, |
| право, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха |
| о.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће ње |
| де у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа |
| шта? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> < |
| а.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изнена |
| <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господа |
| ина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да |
| а прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, |
| оби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена л |
| тиву моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен |
| е, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију доб |
| на му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кри |
| е понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановић |
| дрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините ш |
| ревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p> |
| ка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа и |
| доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се |
| еранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда |
| дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој т |
| ао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је по |
| ним вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она сре |
| плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита у |
| огледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не |
| мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али ј |
| о сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Гр |
| , које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже т |
| то, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се |
| ма.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свог |
| <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око с |
| био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, из |
| брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чини |
| н се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су |
| н испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести |
| ретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се са |
| Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, в |
| и Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је дов |
| ло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међут |
| Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на пок |
| будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од кој |
| S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>По |
| њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{ |
| иказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљен |
| на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да |
| је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигд |
| а им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоз |
| же пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а |
| бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не пот |
| личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у |
| ресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После к |
| тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало |
| ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев |
| да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јован |
| , негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> |
| на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се |
| милесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="5 |
| ет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p |
| ди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и п |
| у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је ос |
| отле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојан |
| изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући |
| ледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава т |
| ља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?< |
| да јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису п |
| у онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила |
| о моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете гос |
| ђе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, тр |
| ута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до с |
| оје је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Н |
| “..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо |
| ин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу го |
| о празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћ |
| је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> |
| друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у не |
| ртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа поз |
| кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од |
| у сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањ |
| м.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је уша |
| ја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb |
| ословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ |
| и због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не мо |
| иодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што |
| о, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.< |
| /p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и |
| — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском а |
| а.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их до |
| p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком ве |
| то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и |
| анци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, |
| а, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице |
| .</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> |
| готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала |
| јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво |
| на.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, |
| е на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног зал |
| ...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, |
| се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Бил |
| ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били |
| енувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још п |
| ска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем |
| о, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ћ |
| се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који |
| ера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор |
| им и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искре |
| бу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неран |
| м очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племени |
| а за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Ката |
| се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на вр |
| ти, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> пр |
| , јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не |
| и, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А |
| > <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни нар |
| то, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови |
| p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесарија |
| ично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n= |
| снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена се |
| Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на ч |
| ла сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после |
| к онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим |
| а и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је п |
| ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу нећ |
| дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш |
| м претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влаж |
| сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињ |
| > <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако из |
| а ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу д |
| да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да с |
| ла су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца |
| ознанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" |
| о је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с п |
| јанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још мо |
| еоград могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Беог |
| драговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог бр |
| се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец |
| као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд н |
| е тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Ј |
| и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су |
| или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се |
| а он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} |
| а.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада поглед |
| уше.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и д |
| данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — р |
| отпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке ве |
| му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радо |
| о, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, к |
| а Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> |
| каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао |
| /head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Је |
| у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, |
| то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би |
| какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и |
| све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада |
| не последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повин |
| ка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и пре |
| и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Сто |
| на се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друшт |
| <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице п |
| захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше |
| за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о |
| ату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје в |
| а само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју зад |
| нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту п |
| инисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш |
| ост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он |
| ату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са ду |
| /p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ |
| ожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p |
| да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на |
| м захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом ре |
| се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жа |
| то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџби |
| оје се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се члано |
| није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, кад |
| револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напр |
| три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно вере |
| а и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од р |
| х у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком с |
| нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се |
| чно осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потреба |
| } Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што ј |
| S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са пр |
| в није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма пр |
| — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо |
| .{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима наше |
| 1" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, М |
| ише махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећа |
| и свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не уч |
| о питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принцип |
| такнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем ода |
| и, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То |
| и, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам |
| т слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случа |
| а да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>На |
| "509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положај |
| нце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заје |
| е, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ |
| екотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега неп |
| ице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби и |
| . — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ј |
| искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки |
| <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опи |
| , као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После јо |
| ада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем от |
| Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај |
| и и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо |
| Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу |
| сам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се |
| , и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према |
| ор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Ст |
| , јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— |
| е да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су сп |
| јаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>До |
| жи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у |
| одневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала |
| га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </ |
| се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку пока |
| јатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански сав |
| неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, так |
| то време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према бо |
| о извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој |
| ност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задуби |
| цир је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</ |
| ријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град |
| ивио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од |
| прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строж |
| , да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{ |
| есно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, |
| рините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, к |
| из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе |
| графске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, к |
| пски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелиген |
| а, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше за |
| о писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широ |
| омни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 |
| друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом мара |
| ови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим |
| бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић |
| Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а |
| на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру |
| њака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош воле |
| ед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледа |
| брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинам |
| ло, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где го |
| у тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај страна |
| !{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју ми |
| вца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у П |
| пштину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Пла |
| урске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пе |
| није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је из |
| остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, |
| вом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ћ |
| .{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним |
| Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздр |
| рв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позиц |
| ого.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те ње |
| да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се |
| ма много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јас |
| јска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} |
| рху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дуб |
| родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По њ |
| оре.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} |
| и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као |
| се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синов |
| тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегал |
| и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нароч |
| певај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лаза |
| е рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и ц |
| диног војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су |
| гинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио |
| где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши |
| у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положај |
| и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није та |
| {S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „ |
| шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, пр |
| .{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" |
| пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армиј |
| драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа ср |
| може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да под |
| скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово |
| е је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <p |
| изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је з |
| чно, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике. |
| и...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице |
| ада је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није |
| на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Ц |
| и:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духн |
| рте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... н |
| вило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној р |
| а и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се |
| ва радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој |
| радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, одн |
| утра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извеш |
| змишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати |
| рисутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћи |
| ле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако |
| м сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и |
| им тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редови |
| </p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивн |
| ени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има ср |
| Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војс |
| > <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни |
| сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна ду |
| век болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне бол |
| ре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је састав |
| истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> |
| војку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</ |
| м твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа |
| е.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> < |
| добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбоче |
| А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам ниса |
| оје је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљат |
| ена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо |
| разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених |
| о?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ буду |
| чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и ч |
| >Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица дору |
| p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачн |
| рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде с |
| а је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и д |
| ј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те |
| још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја п |
| га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign |
| , да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо делов |
| pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља |
| ком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо бил |
| нтелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у гла |
| д звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> та |
| , лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју поро |
| чка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан |
| сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте |
| ата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр ос |
| ма је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> |
| ића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љуба |
| ан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим |
| ћам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изра |
| ли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. жив |
| <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис |
| у ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> |
| е штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих у |
| > <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на сво |
| у једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих |
| душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексио |
| ча и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила |
| ајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин |
| ајпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео ова |
| као његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега |
| путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних |
| ног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекал |
| за за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струко |
| тише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише |
| фални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Ск |
| ао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде |
| е презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене гл |
| !“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска поче |
| хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ ниј |
| ивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија о |
| не силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, ал |
| p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити с |
| и необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном |
| ити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све |
| ћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или |
| очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо п |
| ићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустраш |
| а венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила с |
| .</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Как |
| свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу. |
| чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пе |
| кој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> |
| вар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</ |
| феџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се |
| а му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Ј |
| во миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, |
| на.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду |
| и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много |
| /p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије |
| нка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Беог |
| и кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће |
| ка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тај |
| </p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, |
| уначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашег |
| ошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српско |
| родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина р |
| све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и |
| на говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим го |
| о?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече |
| м на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофе |
| топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима |
| тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе |
| са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, госп |
| рбију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић ра |
| фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господин |
| просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећ |
| путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топл |
| А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цви |
| у.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</ |
| ено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друк |
| људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио з |
| ог девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са сви |
| има и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слав |
| олила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу они |
| ластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те |
| чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само |
| хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину |
| ј, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и у |
| раће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај |
| ко не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удруже |
| ко олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада |
| уђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мучен |
| ика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" /> <d |
| бна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али |
| ..{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, |
| усретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца пос |
| и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p |
| <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} |
| в уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових |
| ="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од ст |
| нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се |
| црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској душ |
| држи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, по |
| прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексић |
| узе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> |
| ви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће |
| ривиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако |
| с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти м |
| тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Ц |
| .{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и |
| гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам па |
| > <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба |
| трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијин |
| а ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потре |
| све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран |
| ржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шт |
| ВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908 |
| поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку |
| људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Ис |
| се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођено |
| аш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да |
| ше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикри |
| о да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до з |
| рта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да |
| ија, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у |
| оје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њ |
| од у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила |
| у и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату |
| своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи живот |
| оп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његов |
| очети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје д |
| е, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли |
| је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућиц |
| цила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и |
| а ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, д |
| ди, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да ј |
| прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем живо |
| зички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Срби |
| селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви |
| „<foreign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" /> <gap unit="gr |
| и шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема сра |
| е, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређен |
| рван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика С |
| опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд |
| плашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> |
| осовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и м |
| његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сло |
| по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покр |
| ешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидањ |
| Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она опра |
| е Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обр |
| у је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је вр |
| писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а |
| укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла |
| набе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p |
| је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположе |
| ана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и не |
| з Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, к |
| у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{ |
| другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низов |
| е рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички не |
| тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је ми |
| <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чи |
| пиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној |
| има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целом |
| >Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његово |
| апред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу доне |
| дређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мо |
| арочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и п |
| ми наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а |
| ик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не |
| на одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у |
| ности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светињ |
| вно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] |
| ро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуцион |
| ој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор |
| <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на ис |
| је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да |
| ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда н |
| тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет до |
| ој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог се |
| ејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима |
| стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, |
| о пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земља |
| ивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно в |
| да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад |
| тави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} |
| рих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом р |
| Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?. |
| и: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драг |
| и: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути с |
| и.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опе |
| , крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; |
| еху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љуба |
| Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њих |
| вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осе |
| к што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских ба |
| зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" |
| Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Ниса |
| Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>С |
| наци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не н |
| и и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!.. |
| ти.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: |
| и сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} За |
| воју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела |
| че:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> < |
| ина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си на |
| ужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, |
| , срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{ |
| Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са |
| од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети ник |
| исли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S |
| а, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила с |
| >Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само шт |
| чуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од |
| че, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандар |
| е.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недиће |
| арке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занек |
| о, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијск |
| .. или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њези |
| е.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а к |
| наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих в |
| ке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, ду |
| ест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила |
| ло грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па |
| засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чис |
| аљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине |
| мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А |
| ну пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, |
| ко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p> |
| остала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за посл |
| осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина П |
| узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну сн |
| >— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо виде |
| ушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца |
| лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и нап |
| ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућно |
| овита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та бе |
| што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и у |
| споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће пау |
| али, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стој |
| <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кл |
| је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — нав |
| , и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и пра |
| чна струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Сва |
| јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у с |
| ...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap unit="graphic" /> <!-- — |
| ање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе |
| исак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи |
| правдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је беог |
| ави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне ра |
| аука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим |
| ила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није |
| огледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу вод |
| о премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о |
| њаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна арт |
| његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стак |
| <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то |
| енутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће |
| .{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и састави |
| е то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а з |
| ејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!< |
| оју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје д |
| алиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, |
| очила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је |
| ржавни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад |
| гу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога |
| ика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Ан |
| Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији бил |
| човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло |
| е.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива |
| би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И н |
| о би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки |
| главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице ју |
| , — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српс |
| , како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главо |
| рбин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> |
| лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта |
| и, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је |
| и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешт |
| био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми |
| им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Пра |
| бе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана |
| то од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300 |
| тац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| а ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бач |
| едне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана |
| а и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> |
| школац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па р |
| имназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што ви |
| и саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван |
| Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, пр |
| добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— |
| ељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на |
| црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно н |
| народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринс |
| е један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка пр |
| p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p |
| само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне та |
| ло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу с |
| претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армиј |
| бије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турск |
| рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђе |
| {S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и |
| мије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био |
| проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, зап |
| бре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и |
| пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрд |
| ћи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугар |
| адне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Је |
| ј ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај ц |
| мију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p |
| , а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне |
| угом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорск |
| ражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о преда |
| и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да ј |
| е стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо |
| ију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није бил |
| другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, д |
| шић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, |
| е но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност пре |
| дредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокоман |
| "subSection" /> <p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег |
| /p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се |
| </p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику ср |
| армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под |
| у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком |
| у.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, |
| ој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва |
| н другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којо |
| где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p |
| је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад |
| једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</ |
| у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> |
| у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан п |
| води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипиц |
| /p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђо |
| е, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође репуб |
| евић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сас |
| и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" / |
| да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Свети |
| ави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детин |
| </p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у поро |
| очитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а |
| , врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његов |
| </p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста бил |
| мо тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па је |
| слили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, нег |
| о Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили |
| кав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом див |
| едали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они |
| дио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог п |
| којнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићев |
| ину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му суз |
| -> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, |
| вићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“ |
| Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Ба |
| оследице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Зн |
| зразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти уде |
| зљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви |
| ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, ре |
| p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се |
| ш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само ис |
| ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се увери |
| /p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се |
| S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми |
| преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, а |
| драговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду |
| јице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не |
| нику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специ |
| и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и |
| .{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају сп |
| И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није р |
| новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фру |
| држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— |
| стајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што |
| ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па ш |
| ема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Та |
| су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, |
| еп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати |
| а се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати |
| окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата- |
| браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајев |
| ало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бач |
| </p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздрав |
| м, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из орм |
| л’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те |
| и је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p |
| д и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи |
| у за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је |
| врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела |
| title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се ж |
| Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p |
| > <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свад |
| ев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима |
| во и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. |
| ни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза б |
| уги и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за в |
| стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p> |
| , који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да |
| — Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те б |
| господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било. |
| е данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мал |
| сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред |
| раво она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивш |
| одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објас |
| и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете |
| наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена |
| о.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад |
| р овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. |
| онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сен |
| — Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се про |
| опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и сам |
| једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од рад |
| овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.< |
| Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у |
| а устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем ш |
| и кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с |
| > <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља ве |
| ар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — ште |
| Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши т |
| да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— П |
| се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се |
| ази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да и |
| ст, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелки |
| ји је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли |
| — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се се |
| а је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси |
| аја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си |
| би чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја |
| количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не |
| дова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли |
| нак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? реч |
| наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз ц |
| руги брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и |
| еде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као он |
| до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте |
| ао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жа |
| евић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се уб |
| еранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p |
| Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!.. |
| Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове |
| p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се м |
| да, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници |
| >— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика |
| а попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p |
| аја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полаз |
| ио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он |
| ги брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, |
| ћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— |
| одушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу |
| на је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где с |
| кајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо |
| им меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој С |
| ежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу п |
| тарим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на |
| а је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у жив |
| читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго ч |
| укчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је са |
| велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавлен |
| пробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад из |
| ву примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја с |
| читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег с |
| онске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном с |
| буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и |
| љава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му |
| а, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Прв |
| не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највиш |
| сти, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске неп |
| омаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади |
| му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то |
| м поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват |
| о вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва |
| е да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила п |
| а пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом |
| бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће би |
| једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест по |
| капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани п |
| је обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од |
| а вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровоља |
| неси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Нат |
| <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десно |
| морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свеч |
| и збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, ув |
| ећ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир |
| ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачи |
| јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, |
| ер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Н |
| Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Т |
| нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи кра |
| а се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба |
| з Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S |
| прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље јед |
| узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах |
| , само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће. |
| ед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером |
| си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су |
| одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропу |
| ане, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момча |
| раговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе ч |
| за радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Ме |
| једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, |
| и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p |
| Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њи |
| шавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору С |
| вој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако у |
| руна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања |
| и пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена |
| еколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој |
| ?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, ски |
| ли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас п |
| ао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од С |
| емо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу |
| а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој |
| чињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> |
| Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљ |
| где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <p |
| о, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да оства |
| ера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</ |
| непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, |
| и да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код |
| ећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу |
| надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Про |
| ом се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и М |
| p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узим |
| мо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би мог |
| „Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Р |
| !</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-уг |
| бији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и ње |
| /head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, |
| веном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их |
| ујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, и |
| ељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после п |
| има се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори |
| н и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није до |
| {S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање |
| зника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је непра |
| северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дођ |
| ћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> <div type="ch |
| о теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> |
| тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још |
| а се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како т |
| -пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалн |
| ијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду |
| <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веро |
| о још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним кр |
| мала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука ство |
| и, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је |
| а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српск |
| ј Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S |
| пала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са с |
| метањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој |
| својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењ |
| успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> < |
| ц и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине на |
| кадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била |
| дотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти |
| народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и о |
| ре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву |
| својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског |
| ну ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други п |
| ашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Срб |
| спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим |
| линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватр |
| ла, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском |
| гарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дош |
| очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада |
| и где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се |
| те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом |
| о у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико ба |
| оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога |
| последњег демарша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се |
| жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуције |
| а се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</ |
| ње опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих изм |
| и и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре |
| трани листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео |
| пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство |
| их измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога |
| -Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан |
| о трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Једа |
| са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примље |
| сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у ку |
| и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати |
| душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по |
| тријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаш |
| /p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђ |
| мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојо |
| ки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone unit="subSectio |
| сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је |
| сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онд |
| ем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за |
| ач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отиш |
| е је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна |
| стиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би так |
| Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!< |
| нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није бр |
| д доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим реп |
| ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут д |
| ц избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</ |
| па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p> |
| могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету! |
| p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петриј |
| но и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} |
| апуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А |
| ног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повук |
| ила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати и |
| таљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви |
| ош, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју |
| неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно изве |
| Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Беог |
| Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко |
| зација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то о |
| у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разу |
| , може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ства |
| екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, |
| — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p |
| оравити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гаврилови |
| p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који |
| ај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек |
| гарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели |
| је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је н |
| и је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синов |
| и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за ср |
| ском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> < |
| неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у |
| ој историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пу |
| е велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова |
| ерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико |
| тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу |
| на одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, |
| Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и |
| тојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— |
| помену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екс |
| Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} С |
| /p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, |
| на му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају. |
| “?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> |
| Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n="123" /><gap unit="gr |
| ирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> < |
| ама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да |
| пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше |
| стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка ко |
| едом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги |
| /p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у |
| ао са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном за |
| духом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сва |
| име свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не б |
| р је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне |
| по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осв |
| том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљава |
| ан покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, з |
| три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађ |
| слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби ј |
| pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мисл |
| ну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p |
| анствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 |
| ако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан чове |
| обацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?. |
| оли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} |
| пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити |
| доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, кој |
| лет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у |
| </p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле ни |
| рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у посл |
| ами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и зашт |
| смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> < |
| е бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му прос |
| ићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче |
| сталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искре |
| од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању инте |
| > <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каж |
| Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја |
| и тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то |
| , ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба |
| >— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p> |
| ркнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнеж |
| радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадит |
| p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.< |
| е собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Придите последње је ц |
| аревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та ж |
| тину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истину...</p> |
| није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Н |
| а истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" /> <div type |
| у, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече |
| ти, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те |
| о и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p |
| n="677" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} |
| ="399" /> <gap unit="graphic" /> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n |
| ћи се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанк |
| ксић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, пого |
| , а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div> <pb n="255" /> <div ty |
| ош једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица м |
| А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на |
| рло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и нан |
| где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су п |
| огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању |
| вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да |
| о-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран |
| Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином тери |
| отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — |
| и, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађари |
| једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S |
| беркнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на |
| вић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој |
| > <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да |
| парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела пис |
| ткуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Обе |
| у.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и из |
| .“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то |
| овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мис |
| влачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p |
| фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Се |
| >Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођи |
| > <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Обе |
| огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стаја |
| следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде |
| су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек б |
| едне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црн |
| ји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А |
| ма о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао |
| од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Ск |
| јој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном н |
| Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p |
| твеног севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћат |
| одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах мој |
| ри пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњич |
| рпским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвел |
| ећи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би |
| да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У |
| адосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лаз |
| ло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се |
| ћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доко |
| плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народи |
| ивоту?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} |
| брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наум |
| осле уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, |
| лесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан мес |
| од куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима. |
| у, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погле |
| ан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, пом |
| кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањ |
| са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти |
| мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с |
| иле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жа |
| како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p |
| ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам с |
| да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала |
| фанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане |
| на, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата- |
| , да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са јед |
| ијатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја ве |
| што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући |
| ићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек б |
| у нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ |
| вати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако |
| је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> < |
| Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје мо |
| овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесни |
| што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, дев |
| >„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10 |
| о чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе |
| јан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио. |
| лила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p> |
| сподин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је |
| или, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стр |
| није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, ко |
| сна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ј |
| p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у |
| > <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се |
| p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се |
| аветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће |
| кусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да по |
| ви тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p |
| везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије |
| чном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова пролив |
| е према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му призн |
| обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна |
| т није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино |
| аху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> |
| есретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић |
| и искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекл |
| у угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљи |
| нљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени ср |
| отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, |
| на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску ил |
| иналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се ко |
| Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{ |
| би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n=" |
| а?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запит |
| p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању |
| итали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је |
| лук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и |
| ла се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно с |
| бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, шт |
| и званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам |
| ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује |
| омаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> |
| авдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћуд |
| већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болниц |
| S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја |
| м бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде изб |
| то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Зна |
| ама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.< |
| си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, |
| , теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где с |
| евао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— |
| ао старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно река |
| не на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнул |
| нолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> м |
| и загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразо |
| pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти |
| али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот |
| p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим с |
| о пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S |
| та.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћ |
| како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза |
| ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, |
| ани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати о |
| сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па |
| д куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји то |
| и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и |
| гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од |
| по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца |
| у и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових |
| ег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се |
| те које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.< |
| дио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да с |
| не сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Ла |
| шност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, |
| ира отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезар |
| асовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p |
| итски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак. |
| се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник |
| ачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Бе |
| p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко деб |
| </p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло за |
| ева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживах |
| једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу |
| , јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом б |
| в оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и ж |
| ицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама. |
| вом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — |
| је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју ј |
| на долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и |
| ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће |
| ји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни. |
| сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва |
| касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S |
| p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој |
| та ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете г |
| S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вер |
| кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ћ |
| Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге |
| га па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стоја |
| <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубит |
| асцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на |
| ао роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што |
| хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан |
| сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је |
| — Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" |
| у спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сеста |
| и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љут |
| ледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим |
| /p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала с |
| и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим |
| Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић о |
| же, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јо |
| ија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад |
| мих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седниц |
| врејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пеша |
| од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом |
| издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p |
| шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверов |
| је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџ |
| >У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег ку |
| његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> |
| рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је пр |
| ог је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана |
| та, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето исп |
| S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њез |
| ла и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се |
| ди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после см |
| отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био |
| је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је т |
| наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p> |
| ркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енерг |
| осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац ни |
| ше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, по |
| Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана |
| ење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе пр |
| е су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, т |
| му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је си |
| а да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је п |
| а се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p |
| > <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници |
| тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Буз |
| Т ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очисти |
| Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси С |
| ли по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мен |
| веди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је ж |
| први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио шт |
| лицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби госп |
| на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић из |
| о и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог добро |
| салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да г |
| се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде |
| . — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</ |
| > <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао в |
| један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога с |
| {S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на и |
| елом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узу |
| што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју ду |
| мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то он |
| Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а и |
| и на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код |
| неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, кој |
| и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе вел |
| је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у бли |
| ?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он |
| рагоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу прим |
| " /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила ру |
| ан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му с |
| љан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски |
| па у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу |
| м Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са |
| м ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле |
| аветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих |
| и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели |
| то сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{ |
| га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој |
| о прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Ј |
| неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Ка |
| {S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и мате |
| запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскр |
| } Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, та |
| , Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit |
| ашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкч |
| ла с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да н |
| даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати ра |
| p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="1 |
| в тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осети |
| унку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се |
| , да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни нажив |
| видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> |
| и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући д |
| ли, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам к |
| а са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вече |
| им, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није |
| о и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад н |
| н, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је |
| ВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и тво |
| са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за ти |
| д, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="6 |
| је нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди |
| чког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, |
| спод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и да |
| </p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, |
| испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p |
| утала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која |
| рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења. |
| вник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по ма |
| облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привреме |
| {S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, |
| очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} |
| а прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, |
| аја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и оп |
| оје је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга |
| а друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се |
| говремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак |
| судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, ут |
| нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње С |
| д пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још н |
| на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — У |
| о...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Јед |
| најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јес |
| от.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањи |
| о, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, |
| ичемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојан |
| ети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена |
| д Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два |
| бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! |
| <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још у |
| Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена |
| е обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу б |
| е Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ |
| >Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p> |
| јанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у |
| p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> |
| /p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено бил |
| ЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> |
| аштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> < |
| кој битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="grap |
| !..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва просло |
| ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу |
| а самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му примет |
| {S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје ј |
| а је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А р |
| > <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе С |
| ори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и |
| p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њи |
| !.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели |
| ог српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвен |
| уди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.< |
| данпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и сп |
| ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>! |
| га моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Сто |
| еника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лиц |
| када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то р |
| оба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је п |
| p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и к |
| свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњете |
| венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с |
| азан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о |
| наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и ми |
| нала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ра |
| адовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у |
| >Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Сто |
| Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све ко |
| > <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици |
| <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Ск |
| на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Куманов |
| ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво |
| овели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су б |
| га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мук |
| н, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешт |
| <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин пот |
| а неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео д |
| кога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио |
| у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Вла |
| >— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види к |
| ла се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склоп |
| ="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава. |
| а са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Сми |
| .{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— |
| ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини |
| Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb |
| да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Р |
| рашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, с |
| де се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразиш |
| — Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко |
| тојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на |
| руштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди сп |
| евет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд т |
| е.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једн |
| еколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе |
| х гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбо |
| оју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а он |
| ј!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.< |
| >— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај |
| ом језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им |
| овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима |
| асом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим т |
| Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу |
| S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено |
| p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко |
| сан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанк |
| рав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била с |
| </p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, та |
| растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засу |
| ло.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у |
| "317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближо |
| о зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> <div type="chapter" |
| вом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада б |
| страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на францу |
| е Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Мно |
| p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју ж |
| спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновији |
| Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не |
| тпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p |
| ругу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Ж |
| рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> |
| жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Ал |
| о је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.< |
| р површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној |
| вић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем |
| старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим рато |
| иње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; ка |
| к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, |
| оворе, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвив |
| можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститут |
| вину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необич |
| е највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађа |
| ала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „д |
| {S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени |
| али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудови |
| 00" /> <p> <foreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог |
| споди, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се |
| <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба |
| наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче |
| била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гу |
| чере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру |
| вих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких |
| е смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и ту |
| , с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначк |
| покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја |
| чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Ката |
| обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру би |
| еху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и |
| премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</ |
| ово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио |
| некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „До |
| и и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет час |
| који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локом |
| љена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију бе |
| на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају ха |
| чном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати. |
| <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева м |
| ничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољ |
| атим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла н |
| >Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто |
| ичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Беог |
| ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap uni |
| о Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу |
| {S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је |
| поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и |
| ћ онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охран |
| рбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је в |
| о, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје |
| ојништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела |
| к слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочека |
| елефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу мес |
| ковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тр |
| >Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p |
| вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се |
| > <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш к |
| у младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{ |
| 4" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А т |
| моћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је он |
| Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као |
| ?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</ |
| у, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (ра |
| } Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> <div type="chapter" |
| зацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балк |
| више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јов |
| ну нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ј |
| идружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете пору |
| ас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекав |
| окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу ст |
| се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</ |
| једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{ |
| јим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њихов |
| амо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, мо |
| спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселе |
| рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>М |
| ворила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и |
| 362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја с |
| војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмиц |
| одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други |
| да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарков |
| пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа т |
| ли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски |
| следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> < |
| ља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у |
| не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказ |
| да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} |
| ете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божи |
| Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S |
| или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стој |
| пље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! |
| ати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, кр |
| {S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} |
| ас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо прик |
| већи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> |
| а расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој |
| моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављ |
| Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро от |
| ...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, тем |
| за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисиј |
| воја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека |
| саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше |
| c" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на |
| е.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лиц |
| дну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти с |
| {S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јо |
| ојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу |
| јаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и |
| {S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то |
| циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом наро |
| , Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш |
| и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</ |
| ћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога зар |
| шља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари д |
| је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <p |
| ало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без у |
| неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима |
| АВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Ска |
| ненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету. |
| ћни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у пис |
| вим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције. |
| ругом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није с |
| е љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предрагов |
| , а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} |
| овима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликов |
| н је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p> |
| „Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти |
| “ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слиј |
| ежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, го |
| /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, |
| е класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p |
| он треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала н |
| Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна.... |
| аја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улиц |
| ић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши к |
| сам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Слав |
| сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да ни |
| која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред |
| уштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом |
| пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перон |
| p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како |
| <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдач |
| шку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу |
| шем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да п |
| p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја оче |
| е враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојкови |
| девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи п |
| онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћа |
| о ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су |
| носнија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла саг |
| банске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S |
| ходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падо |
| е албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кука |
| ји уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала з |
| анџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у |
| ји нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{ |
| , господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле |
| ског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и |
| ери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан од |
| нићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео све |
| и, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, |
| из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво |
| да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, зак |
| ицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост |
| обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="638" |
| тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и за |
| S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њ |
| што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: |
| ећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од се |
| краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди п |
| границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој по |
| се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога |
| а живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> |
| ва <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када н |
| зиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео! |
| ној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на |
| /p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој |
| на из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p |
| длучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p> |
| ући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> |
| епу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су |
| Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четов |
| оја се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало. |
| а и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо к |
| рала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада |
| } Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је |
| рилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога |
| p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шт |
| рник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен млад |
| знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту же |
| > <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић м |
| ?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> |
| се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће гл |
| брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам с |
| — Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стар |
| , али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госп |
| Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да ј |
| и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх ули |
| проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и па |
| исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тог |
| начно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје мла |
| , дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко |
| ла.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани |
| је Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је в |
| м сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот |
| есета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа бац |
| трајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима. |
| в.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић и |
| евима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав |
| во зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не т |
| ко био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Обер |
| мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајор |
| о! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга |
| жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генер |
| к.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге |
| очео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући |
| љда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> < |
| о дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека |
| е воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице |
| ико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су |
| ти много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао |
| а Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја |
| S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, ује |
| Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ |
| ра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока |
| ли.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још чети |
| јанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати уте |
| 1" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Демон жена --> </div> <pb n="192" /> <div type="chapter" xml: |
| уж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Ш |
| АВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана |
| чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не п |
| гле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> |
| аших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Коли |
| те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Доб |
| еднику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и |
| ци, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорил |
| трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се |
| е се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ |
| <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит |
| b n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на с |
| се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у |
| p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устад |
| атрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима ох |
| око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у ку |
| те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — |
| са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућ |
| раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> |
| n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се |
| > све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је т |
| Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, |
| он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепа |
| ики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што р |
| ајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних не |
| е отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људ |
| Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих |
| је ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко |
| > <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он с |
| посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима с |
| ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, |
| збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, |
| А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом |
| је Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се |
| да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо с |
| нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: » |
| тарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више |
| нда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганц |
| а, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра к |
| унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују |
| ање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <p |
| које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Им |
| лим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Гд |
| несе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и |
| муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре по |
| и са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писм |
| Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедб |
| маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Н |
| знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си |
| дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Нер |
| џа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо о |
| и.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао. |
| воумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око |
| олела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему |
| ићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, |
| и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, |
| е понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, |
| још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непам |
| добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} |
| које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> < |
| разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне |
| насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је од |
| у ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српски |
| та друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнеже |
| код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице м |
| еше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одго |
| пљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да |
| Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господи |
| S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке с |
| огло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе дево |
| а.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Ник |
| дама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и |
| м окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена прос |
| је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ов |
| а на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равноду |
| српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па д |
| Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе не |
| тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војно |
| цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазарев |
| метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитк |
| сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости |
| ају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу пос |
| ако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S |
| а је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано |
| е врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Је |
| {S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник от |
| волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац |
| ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љут |
| љивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива с |
| } Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, |
| од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала наме |
| уге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред |
| у боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>По |
| гло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је дана |
| неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему |
| експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, |
| /p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на п |
| чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} |
| нитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вр |
| јевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је |
| главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао ј |
| p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад |
| редраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се прими |
| је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једн |
| и.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукав |
| би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакери |
| ање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} |
| на официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електриса |
| случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи з |
| еки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацива |
| младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, дру |
| а његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. |
| ио је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему |
| но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумач |
| n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституциј |
| одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p |
| /p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и |
| дна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S |
| ве.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p |
| народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, |
| арка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану ц |
| ио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања |
| разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се |
| е ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} |
| ирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Гос |
| октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске н |
| ају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српски |
| ла у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске бори |
| тврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јур |
| изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, |
| р који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која |
| у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{ |
| е бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла |
| .{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мег |
| јури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског |
| ка ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх |
| ест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потре |
| аго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и из |
| омотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је |
| престано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати |
| је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...< |
| аше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој |
| на је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, неми |
| <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано. |
| н.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, |
| ању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње |
| <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у с |
| } Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да |
| ације је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спо |
| искује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганиз |
| S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— |
| ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, |
| > <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, ј |
| гу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео |
| } Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претр |
| :</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза о |
| ај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љ |
| поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једар |
| ну слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчма |
| вета.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времен |
| а њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом ба |
| сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодлож |
| и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростиш |
| а у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Турско |
| епоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је |
| славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у ста |
| Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи при |
| да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало ту |
| ч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза к |
| ође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако и |
| лас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула |
| му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем п |
| пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим |
| ога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под |
| оло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпез |
| .{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти |
| ру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављал |
| чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повр |
| чније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> < |
| о — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи |
| ила хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> |
| а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго |
| и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, те |
| живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренул |
| >— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви |
| а.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешт |
| цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умест |
| а против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p |
| p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа. |
| им кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже деба |
| жбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војс |
| алија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војс |
| ја је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јав |
| који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљ |
| токог окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сад |
| кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема |
| ају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не вод |
| аци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућеле |
| Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{ |
| ела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном л |
| е борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чет |
| је јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био |
| амо да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес |
| ји пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У по |
| ата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна |
| Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди вој |
| а Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се |
| лим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарк |
| .{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна |
| сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Ст |
| чем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и |
| мо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника. |
| и братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, пе |
| и гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним |
| и учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када ј |
| је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Об |
| лети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладни |
| почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} |
| кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет |
| <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— С |
| а — потпуковника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за |
| бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посеб |
| длажем поручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>И |
| S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликн |
| ка Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих с |
| високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну ве |
| он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се |
| а „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза ов |
| е прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била |
| стаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим д |
| ли — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, н |
| а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету |
| це плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска |
| } Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами ув |
| руди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душма |
| ју.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српс |
| ..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Ка |
| ивот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове пр |
| е овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би |
| речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био под |
| живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, д |
| и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим |
| p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p |
| тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није |
| т протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад |
| тична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p |
| но се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини к |
| вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чуј |
| од на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему |
| или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријат |
| {S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином живот |
| на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји о |
| е, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црног |
| ко јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу из |
| дњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ |
| не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Оф |
| осом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од |
| јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да све |
| спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p> |
| {S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу. |
| Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} |
| тијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и свој |
| вот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавеж |
| ада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови |
| е њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као |
| Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био |
| а радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прос |
| } Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p |
| ани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Ј |
| ован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфер |
| е; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што |
| -Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више |
| но Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — |
| то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није |
| му и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми |
| лан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она за |
| жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка |
| а баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни |
| ао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српки |
| </p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упад |
| о дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наш |
| ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо |
| <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они |
| и.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и се |
| егија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косо |
| , то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.< |
| је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакну |
| ратизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим изл |
| мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз |
| кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> |
| абро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, н |
| тати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се |
| е, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три ме |
| о ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— |
| да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Ст |
| ротив, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диж |
| ане.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} |
| {S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарин |
| p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја |
| арина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у че |
| мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарин |
| >Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, |
| отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удв |
| ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у к |
| а повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Пришти |
| <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени |
| пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу |
| оједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која |
| под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то |
| осматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пив |
| себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегн |
| ности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом |
| ању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје |
| ву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, |
| тали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о |
| ултуре и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и |
| ши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смрто |
| знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Алекс |
| итичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Триву |
| 49" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи |
| лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у С |
| ње.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и д |
| {S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хват |
| авци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђуј |
| евала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану н |
| оза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп |
| ћи, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија |
| а су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно |
| ну Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један са |
| ло, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p |
| дере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског |
| е моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, |
| лом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није см |
| је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику |
| шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.< |
| и мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако пр |
| човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање |
| будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко жи |
| орити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} |
| .</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништ |
| „Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништ |
| ије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајан |
| ма удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постељ |
| а устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се ма |
| на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</ |
| идам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непопр |
| ију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртв |
| ког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, д |
| S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази |
| дитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати би |
| о веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Ст |
| ерио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матер |
| ившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> |
| ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и о |
| и више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја с |
| Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву сре |
| ад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и |
| S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здр |
| у бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху д |
| јонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ор |
| анашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> < |
| .{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ |
| само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не м |
| шно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није по |
| дно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је |
| рећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, |
| есто би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако у |
| м пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са ваши |
| {S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја |
| е спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни к |
| а на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корац |
| рпском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је подели |
| ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли он |
| и, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„ |
| ило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љ |
| и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олак |
| дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l> |
| е пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је |
| ивот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... |
| >— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S |
| S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле св |
| вагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова |
| јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у заме |
| S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби |
| лужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по п |
| {S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себ |
| ивот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од зем |
| град.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p |
| Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— А |
| сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећа |
| от бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убиј |
| ва Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно та |
| вот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она н |
| А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механи |
| м да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чује |
| ођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског |
| је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансиј |
| а шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљн |
| у Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Варош |
| силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним глас |
| <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} |
| и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни |
| а си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је |
| анка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на национа |
| о, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће ова |
| о, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ |
| стакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равноте |
| ом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртво |
| је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и |
| руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благ |
| крај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ћ |
| ашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...< |
| орбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жар |
| љеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живо |
| огу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, к |
| је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно распр |
| е почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда ка |
| оља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, |
| рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали |
| .. па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је |
| већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задава |
| свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео |
| е умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, докт |
| ереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је |
| та.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српс |
| ојим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракора |
| нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом ј |
| сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао пос |
| оме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била д |
| и и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили |
| повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и з |
| а уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше па |
| крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, н |
| умевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у ра |
| ник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше над |
| оноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој п |
| и дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n=" |
| м.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила |
| х пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поште |
| } Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто |
| ованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арна |
| м преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, |
| његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све м |
| е лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза При |
| оља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје уг |
| вићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић |
| има дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Барда |
| и им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих |
| га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине ру |
| га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар с |
| ркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А |
| ћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаут |
| иливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сва |
| .</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} |
| ива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох |
| војина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена т |
| шима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задрж |
| елики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу уго |
| ловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна |
| оту развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу стр |
| ><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу |
| у, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима |
| и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу |
| е шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} |
| брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то б |
| ве где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То ј |
| ла, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се н |
| S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела |
| асвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си ви |
| Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао п |
| гично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја с |
| p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S |
| м захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужден |
| свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Ка |
| .{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад ј |
| лом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали |
| ревоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни |
| а је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи |
| ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са |
| се.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да |
| њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бој |
| ите, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, кој |
| ободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савреме |
| Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него сил |
| је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење |
| што крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, ник |
| леним столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбр |
| т.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> остав |
| и.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен |
| алност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко ј |
| ограду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така |
| а твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{ |
| ационалне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, с |
| вота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на |
| ји су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, поч |
| и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од |
| Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, ко |
| ; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, и |
| је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и пок |
| p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта |
| тни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p |
| тио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина |
| отест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се |
| месец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врел |
| прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим |
| њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом |
| ајближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу жи |
| стројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је |
| нова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даном |
| државао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће жив |
| м очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и |
| ту“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео |
| дости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини |
| као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>М |
| пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио с |
| ад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што с |
| ом пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Ж |
| --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Н |
| срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га с |
| тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и |
| е из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, с |
| олео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што |
| ожеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се од |
| и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је дана |
| свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </div> <pb n="262" /> <div type="chapter" |
| она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да с |
| и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац |
| авом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли |
| мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна ре |
| сао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опе |
| е:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот |
| <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— В |
| лади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина. |
| а све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безбр |
| е Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних др |
| тили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад не |
| го да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога |
| е, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи н |
| (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, |
| — успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ и |
| , беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже |
| и јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегле |
| мио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да |
| ила увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два да |
| на љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и |
| лице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и др |
| мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>Посл |
| роучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти ка |
| ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако |
| их прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге о |
| ти из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко |
| већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену у |
| оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине |
| } Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је |
| љада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити с |
| о на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову предст |
| и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Њег |
| — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> |
| о је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то |
| прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb |
| овине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Маржен |
| рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад |
| брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— |
| !{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> |
| а море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, кад |
| ојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити ж |
| ас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице ста |
| слиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p> |
| ју.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> |
| па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и та |
| питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарс |
| о жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и х |
| излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, |
| деше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних из |
| била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме беог |
| ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрн |
| ће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, шт |
| > <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанск |
| је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једн |
| ла: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је |
| што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба уве |
| рен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на б |
| стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву |
| ини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиц |
| ова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов |
| .{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш |
| му може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крв |
| им вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да |
| у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраж |
| занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разг |
| не: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској |
| и на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од мла |
| а сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не |
| елику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и порем |
| овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње |
| гу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога |
| и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим |
| ем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај |
| ксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардакл |
| само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је ср |
| <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћав |
| ду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска |
| у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} |
| лкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Во |
| нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>О |
| нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, как |
| 518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је уви |
| <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он с |
| ве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, д |
| е на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљи |
| и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, |
| тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} |
| арати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о жи |
| у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растр |
| стаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у |
| у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда т |
| а живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је и |
| е, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам |
| ћ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вр |
| о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div type="cha |
| уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта |
| осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ов |
| , што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда в |
| у, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да |
| мпоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли |
| а сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, д |
| покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе |
| ухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочит |
| или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи С |
| ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест год |
| едњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега пос |
| и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших р |
| е био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општин |
| време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали |
| за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог у |
| ога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Мож |
| и, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> |
| није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p |
| владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина |
| ву чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном |
| оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељ |
| вране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде |
| да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиш |
| Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и |
| .{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месеч |
| graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опро |
| до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронут |
| ла Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти д |
| ше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв проле |
| јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа |
| .{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако |
| њачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко з |
| атер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирн |
| павао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње |
| ле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је |
| о јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисл |
| м и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, б |
| оћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи р |
| p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> |
| о на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Беогр |
| бро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је п |
| јанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену н |
| ти своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем на |
| ачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан ј |
| разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, |
| мености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> |
| — Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> < |
| /p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе |
| </p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Об |
| рећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле ути |
| цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко |
| ке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мар |
| ескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно реч |
| .{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, |
| p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава |
| а му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта |
| ама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" / |
| тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин ч |
| одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Ср |
| гинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољу |
| p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узел |
| пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који |
| ом дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још |
| но, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа |
| е из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плав |
| о неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао |
| кије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српск |
| колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани |
| p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно |
| .</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Команд |
| ом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</ |
| Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p> |
| /p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места |
| њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане |
| већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју |
| ш само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплес |
| ацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се |
| ра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> |
| а, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао |
| ени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са |
| шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне |
| едала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас о |
| ј, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под ком |
| ли се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити |
| ршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија н |
| на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио гот |
| "603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатељ |
| о, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искр |
| > <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, ко |
| ан крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких инт |
| бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко |
| од и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране са |
| но питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рук |
| и злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим с |
| нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам сав |
| е Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соко |
| рвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни о |
| ше, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко вољ |
| , ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конферен |
| не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне на |
| е.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вреднос |
| га морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, |
| и обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаљ |
| толеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и |
| жју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљ |
| тварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} |
| ановити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором на |
| љивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А |
| је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за к |
| о ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра од |
| ољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> |
| узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност |
| ами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђ |
| е намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изме |
| шког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p |
| ром предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором пр |
| и знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне д |
| а, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поруч |
| ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећ |
| омита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобо |
| S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, |
| ише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не ц |
| готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железнич |
| ко, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја |
| ај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе. |
| И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остај |
| вом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак за |
| , да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако |
| не животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за |
| ји је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А свак |
| јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, пов |
| се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</ |
| пски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу сил |
| задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења. |
| м, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста ко |
| ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икак |
| то га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен саз |
| у и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — цр |
| се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али н |
| жити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао! |
| а и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на н |
| у нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око |
| ога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојал |
| на родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота |
| Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, о |
| пољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изглед |
| дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да ба |
| n="344" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант. |
| Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свеча |
| Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао |
| и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> |
| јор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жар |
| Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо ме |
| на, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разни |
| окаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и |
| ј Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на нек |
| олничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?< |
| „А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{ |
| ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омал |
| грађани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично |
| ече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам да |
| онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио. |
| пред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана ус |
| еко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана |
| .{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p |
| ађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти |
| ребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онам |
| <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на вр |
| а долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Ок |
| >— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још |
| ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> |
| гао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја |
| /p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија ору |
| >— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!< |
| олиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчи |
| ерена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— |
| от.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а |
| </p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи |
| мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списа |
| главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бит |
| p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше |
| ише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, ду |
| тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на |
| вно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред |
| ристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући |
| р је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском |
| се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска |
| а цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисал |
| послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи ча |
| ридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли |
| вала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, |
| м, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, |
| члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је |
| њу снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Ује |
| > <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слуш |
| бине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине |
| са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о теку |
| ковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, нег |
| надивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p> |
| навала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То |
| Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странц |
| Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и б |
| и.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њен |
| у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> |
| еше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут |
| д тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драго |
| фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на |
| ња буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, пла |
| а не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ з |
| јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезин |
| „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Н |
| , што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>( |
| но пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како |
| су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> |
| , која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума не |
| м лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type= |
| један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p> |
| мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу во |
| њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на које |
| реобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притр |
| ла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе пре |
| изнање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стој |
| ар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српств |
| мим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе. |
| олићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху п |
| јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајн |
| мете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд. |
| о, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Ан |
| дговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како |
| роки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао при |
| атио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>К |
| p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p |
| издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p |
| их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле |
| и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она |
| може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престраш |
| у на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топл |
| да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољуби |
| на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први |
| дине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре |
| осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни |
| У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој ви |
| ама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p |
| оже бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи |
| з толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити |
| — А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити н |
| “...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стра |
| аги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече |
| Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:< |
| кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово |
| p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мири |
| едало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гле |
| овањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и |
| unit="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку |
| много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Де |
| >Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да по |
| вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу вол |
| пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је |
| оје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> |
| бију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама с |
| ма могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешки |
| јали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згод |
| е криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно од |
| и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао |
| јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, зна |
| оје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не |
| ике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностр |
| љен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али |
| као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете смест |
| на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са ш |
| иво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како |
| је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему |
| ић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је посто |
| испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> < |
| </p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му н |
| епријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но к |
| у је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила |
| едом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде |
| >И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, ка |
| ге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно гл |
| или, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој с |
| могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, д |
| > <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић г |
| и Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се о |
| <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учин |
| да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p> |
| ра, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за |
| иста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демокра |
| ећ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и |
| да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — |
| ја нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој жив |
| ану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> |
| е се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А |
| ало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберк |
| већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> < |
| љаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади напа |
| ови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домов |
| м крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимај |
| наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сил |
| чију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте |
| !</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отруј |
| з бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли. |
| и морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је |
| к, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p |
| ла краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће иск |
| <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистич |
| тале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), нап |
| волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако |
| тку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их у |
| pour nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У |
| влада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезав |
| нција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални |
| вши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</ |
| олике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та с |
| ?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да го |
| е време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак н |
| гласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати |
| илан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за |
| жртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p |
| <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу |
| вори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој ми |
| а дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриље |
| бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па пор |
| ликим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко |
| .{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у њего |
| у задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништил |
| рафских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санс |
| — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста |
| ! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну ру |
| писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло примети |
| а поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване реко |
| ати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за в |
| <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па |
| </p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</ |
| седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћ |
| и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети |
| рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p> |
| осу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb |
| у се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је |
| има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која г |
| и потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и |
| о.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А |
| изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба на |
| је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио |
| узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје |
| ом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе |
| .</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — уверава |
| одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У |
| динчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Р |
| ио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, |
| , крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни м |
| ијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а ов |
| ојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спок |
| у те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није |
| ажимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцни |
| р врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметил |
| че сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p |
| и.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се ув |
| /p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p |
| нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао је |
| xml:lang="DE">Land der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога к |
| постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у сам |
| еди а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!. |
| рише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као об |
| ја је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> |
| ојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвар |
| ја је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се м |
| био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.< |
| зумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опрош |
| оћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори |
| се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је |
| ију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред в |
| е предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека н |
| рви се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртв |
| </p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, бра |
| у морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија |
| ли, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на |
| веде.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одма |
| ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да жи |
| е свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером |
| и на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> < |
| , а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у ко |
| свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бај |
| цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видић |
| их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изнен |
| рна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n= |
| е до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле с |
| е, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћ |
| х српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних лист |
| ћи на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За нов |
| Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле |
| рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на дог |
| ненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила |
| вима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ст |
| мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око |
| хори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Ни |
| бијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског сав |
| ој, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад |
| лицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их |
| >Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S |
| ше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и ос |
| м ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" |
| " /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви |
| је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} |
| ио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:< |
| попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао ј |
| лницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине |
| премање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што |
| ш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је т |
| от толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни |
| ва оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> |
| цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под коман |
| затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још и |
| .{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредиш |
| се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа р |
| ицир требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматр |
| на-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} О |
| > <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Уве |
| још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младос |
| ен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да б |
| је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло зауз |
| ње, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p |
| ктори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>П |
| — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Дов |
| пском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој |
| омотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкаст |
| несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви |
| собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у |
| м значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуница |
| уву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и д |
| дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За први |
| не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она ниј |
| по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> < |
| нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p |
| рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа бео |
| ј је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</ |
| Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Сто |
| Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сре |
| — Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што ј |
| стао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се |
| у обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ |
| е никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у то |
| у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало |
| {S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацив |
| p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, в |
| броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су с |
| е сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Соф |
| бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али ј |
| атворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину. |
| пскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је к |
| ушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласк |
| ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкн |
| обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка би |
| ледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори |
| <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било пре |
| а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговара |
| остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу |
| <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила |
| а писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</ |
| , шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногора |
| ана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о |
| у срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја |
| за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно у |
| ну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Гово |
| си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић |
| о је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће |
| ања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу усле |
| ињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у |
| еху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се ма |
| град.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војс |
| нити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са |
| иком свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S |
| де.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госп |
| то боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је |
| лебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга |
| ко у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз |
| о је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски минист |
| p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Обер |
| <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лаза |
| ер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспа |
| та, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцк |
| и да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском н |
| постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, се |
| је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кум |
| и хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је |
| , јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда |
| очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела м |
| е требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да |
| ма.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И |
| их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури |
| метила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гле |
| ја била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{ |
| /p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чи |
| а са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепа |
| ео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n=" |
| на видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p |
| ослали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претх |
| ничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ћ |
| пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap unit="graphic" /> <!- |
| љон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчко |
| p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржа |
| ања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањ |
| </p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— |
| и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — ок |
| а и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној |
| српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слобод |
| и четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот сво |
| у стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати прис |
| н.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала М |
| а једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а о |
| рође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а |
| ем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро мој |
| не на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{ |
| рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно м |
| потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може б |
| душно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, |
| је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом |
| м одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која н |
| сова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена |
| .</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој сао |
| .</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар ни |
| мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам по |
| господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја |
| е.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је |
| ика да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој ње |
| она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гл |
| да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу д |
| аца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито |
| ху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, |
| шом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе посл |
| иш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> |
| затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, |
| ли у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која |
| генција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, |
| постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новин |
| шћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са к |
| удућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злот |
| аша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас |
| азаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте |
| <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вече |
| је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били |
| } Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал т |
| о, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу во |
| етног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да н |
| ксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до |
| ју ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остал |
| у, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једи |
| ња и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после |
| бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, воли |
| вари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло |
| ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не |
| грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати за |
| рани, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на но |
| — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</ |
| цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче ј |
| тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку |
| гом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, наш |
| лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предра |
| октору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се |
| и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта ј |
| </p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Д |
| али смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али ње |
| каменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, ш |
| и, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да |
| уришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из дет |
| ач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и |
| тројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Д |
| своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Цар |
| — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се прест |
| де и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бур |
| <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче |
| о поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз |
| p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, |
| дајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте д |
| тече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до г |
| тив, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p> |
| товање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, ч |
| ске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} |
| рпског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српс |
| једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је з |
| одољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је |
| pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о ко |
| Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у ду |
| .</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој |
| има и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору јо |
| и, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n="291" /> <div type |
| дине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било јо |
| а-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута |
| а је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покај |
| шњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољ |
| село, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су |
| гарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало |
| !“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд в |
| е им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} |
| не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један м |
| без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На вели |
| рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглад |
| око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb |
| капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретло |
| S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће ј |
| оје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића |
| н официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је |
| а би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер о |
| ћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p |
| ах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда. |
| сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до |
| и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференци |
| даде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, |
| оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито обе |
| раду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната |
| {S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалос |
| избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p |
| Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељ |
| иције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</ |
| у!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну к |
| ранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањ |
| о није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце би |
| и речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и ста |
| страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> < |
| један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенц |
| је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после об |
| иње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је уве |
| у хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од |
| е рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најм |
| у и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза |
| , дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена пр |
| била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а п |
| још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу |
| очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би ж |
| набдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, р |
| >Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, |
| толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" /> < |
| цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо |
| мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И |
| p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако са |
| по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му |
| је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући п |
| то ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одма |
| нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више мога |
| ва.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јо |
| о и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пу |
| ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њ |
| , јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је |
| јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који до |
| едрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не п |
| них дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажн |
| е — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да буде |
| Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави |
| е вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизиј |
| врдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Беог |
| ма брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви муш |
| , а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад и |
| /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладн |
| Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, уз |
| певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијанск |
| етом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си |
| е живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто |
| примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење |
| заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Д |
| разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођ |
| џбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Пра |
| а пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо |
| зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степан |
| >У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој ср |
| дима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он са |
| а до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових р |
| ка носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица |
| а у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здра |
| ињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јо |
| СЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени п |
| љења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматр |
| веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улаз |
| е страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њег |
| њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треб |
| у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се |
| ду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори о |
| се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захт |
| смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити д |
| а и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, |
| дан део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији |
| еко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Обе |
| ло, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира ника |
| осић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разго |
| о је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и л |
| ена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих с |
| е и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за |
| уно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери? |
| > <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера |
| ме не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназија |
| пских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по |
| о и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родите |
| а руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами с |
| е овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике |
| оније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш р |
| е брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је пог |
| ом.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S |
| да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке с |
| мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је |
| нџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче харти |
| здахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко б |
| и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тет |
| , али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок |
| но са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумња |
| ростор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну ч |
| а се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и з |
| исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу жив |
| го рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти др |
| о слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велик |
| — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ ова |
| мо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} З |
| ога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не р |
| сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају |
| стон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври |
| та више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и п |
| в.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђен |
| у оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n= |
| а ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за |
| Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји. |
| >Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на ч |
| а сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога пис |
| потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој |
| unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то |
| господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу |
| лом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли поко |
| е него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то |
| адијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали |
| живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахн |
| да је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и |
| и јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех зд |
| ћ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу поста |
| ајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне с |
| ле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до |
| све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи |
| кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здра |
| p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са с |
| ојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, ди |
| то после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је |
| ного огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш б |
| е.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> |
| о да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда |
| ао кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И св |
| ви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпо |
| већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а на |
| о мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехот |
| Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати |
| наш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p |
| буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победи |
| ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад до |
| свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога |
| је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена |
| с!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда дол |
| а Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави п |
| У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претеран |
| воје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тоб |
| p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде н |
| ризнатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је |
| — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У т |
| „Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не го |
| азаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој ц |
| мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и да |
| ођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Ва |
| <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре |
| е њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам. |
| стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно |
| за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи |
| а држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да ј |
| свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на н |
| >На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој е |
| ну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да |
| е хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; |
| не можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо |
| оворност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће проглас |
| ти сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађиват |
| о, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије |
| и, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јо |
| сова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим о |
| Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из |
| ује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где б |
| јци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за у |
| p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиљ |
| их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана т |
| <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и |
| ерни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њени |
| у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кро |
| /p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуције: председника потпук |
| в блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до к |
| ародне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно по |
| м ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Тако |
| ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном |
| оведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па е |
| родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати |
| ћ.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на вели |
| м рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, |
| ла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по б |
| огунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта |
| ужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније па |
| а, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p |
| овека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да поп |
| ише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одм |
| :{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се прибл |
| има слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужа |
| његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све д |
| целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом |
| новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише |
| је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона за |
| зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и |
| илијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у |
| а веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из |
| ји би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и П |
| ти не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војн |
| пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отров |
| није ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb |
| сну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подзе |
| анину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу |
| бави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали |
| 4" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако з |
| мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам вр |
| ла жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но дан |
| ла у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако ј |
| жити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> |
| ћаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па |
| турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је |
| ије нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивањ |
| позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинил |
| употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од |
| p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Пета |
| иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код |
| оја бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је |
| де су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити. |
| се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прсти |
| вању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави матери |
| у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њо |
| уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске ма |
| за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, р |
| t pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour |
| у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</ |
| да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за |
| се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Ис |
| и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном зајед |
| А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</ |
| ђе је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила из |
| <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Бео |
| ве су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају |
| ни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се п |
| азио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не ст |
| њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному ме |
| ове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p> |
| <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на |
| н човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира |
| us</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour vous, oni |
| Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке бех |
| — Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за пос |
| {S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам н |
| о.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођ |
| </p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у |
| пијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом |
| за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча |
| а ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме |
| слов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без |
| а каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптањ |
| S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени п |
| ="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се бр |
| си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене |
| д северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоћ |
| оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који лет |
| узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао ж |
| ојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији ј |
| кцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удр |
| н доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и до |
| сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац |
| једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави |
| да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази... |
| а, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по ј |
| револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо |
| уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми |
| пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље |
| ге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кав |
| , да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично в |
| ор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радо |
| ма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катари |
| сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Ум |
| ебе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није упо |
| као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимн |
| ти ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула |
| да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га оп |
| иш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која ба |
| је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуца |
| окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у с |
| наци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ј |
| јор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није |
| ајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас забо |
| си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терет |
| — Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За |
| ијатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стран |
| што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p |
| ћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког |
| у онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому живо |
| овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће ви |
| <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо в |
| ога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разг |
| е је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрада |
| им и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о |
| се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако ист |
| ли, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са |
| да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> |
| > <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p |
| речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родит |
| сказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретном |
| ашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени г |
| доцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за |
| лед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим воз |
| ту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— |
| ревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том |
| ровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је |
| >— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} Т |
| а да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпо |
| , веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врш |
| </p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћа |
| } И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусре |
| пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље. |
| авни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка зн |
| ете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и |
| да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење |
| и и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политич |
| ла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S |
| , тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, |
| раде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</ |
| велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је ј |
| ија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за |
| о неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче |
| Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би |
| а госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Нед |
| к се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и екс |
| :</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се |
| крива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно прима |
| ља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао |
| то дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те |
| предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој |
| џија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су р |
| епови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у див |
| а су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавал |
| јао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се ј |
| авице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, |
| ињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Ујед |
| лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће |
| аопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Пај |
| ИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сах |
| head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим и |
| еранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p |
| уће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чиј |
| ине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у е |
| же лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му |
| p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву |
| кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у |
| — Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радос |
| очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја |
| <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је бил |
| е стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли п |
| Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели |
| се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Ж |
| телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapt |
| м читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> < |
| одина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Л |
| и:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица |
| .“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како ј |
| и су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазн |
| одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, се |
| .. <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што |
| лим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме. |
| показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ |
| разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће |
| реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Вид |
| ђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму |
| хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Б |
| о то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му |
| о и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <p |
| поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражи |
| и, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шуб |
| менувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чи |
| мана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв |
| а су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић |
| внику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањ |
| о припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачун |
| а полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на |
| ти.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за у |
| стано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лаза |
| се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас изв |
| м и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезим |
| агу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито |
| ва моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} |
| а ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="19 |
| , да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим де |
| ло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће |
| угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља го |
| те и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> |
| одила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизациј |
| ј јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са |
| p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! |
| ала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је по |
| се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да и |
| као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало д |
| атни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Оч |
| таљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Кума |
| учна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, д |
| } Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који |
| <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док |
| ије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. |
| p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је по |
| јега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка гра |
| рзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је у |
| ачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб ком |
| ом ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант |
| је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није сме |
| Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас ут |
| рава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну бо |
| ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, ид |
| е, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Уко |
| ишта; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, |
| Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организ |
| о пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из њ |
| је већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсу |
| а.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошев |
| подине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су |
| ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах |
| драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситниц |
| рже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним. |
| е је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће ув |
| и.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, к |
| Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка пос |
| а су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више |
| <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да |
| вести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, кој |
| (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бит |
| а, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.< |
| гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад б |
| варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, би |
| а говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад |
| не бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први |
| о; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познаје |
| е, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина |
| арочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест са |
| ш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а |
| чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у С |
| били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже какв |
| псадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартинови |
| убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила н |
| > <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот |
| ао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с как |
| 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали |
| о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та |
| жвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу |
| ијска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} |
| м Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога т |
| рату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урлик |
| ги неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно и |
| маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве пла |
| један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с |
| били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> < |
| /p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме нов |
| га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог л |
| можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га |
| Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба и |
| ешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проуча |
| рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у |
| а хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да ј |
| и понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..< |
| ме српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем |
| т његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је |
| женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p |
| дрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом с |
| Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само о |
| и <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тет |
| еном марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчид |
| ена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> |
| амо не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p |
| едрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице |
| па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних |
| су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, |
| новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њи |
| најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су држ |
| дан војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml: |
| овић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са |
| ја мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примеда |
| аде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред |
| е његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у |
| едном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврат |
| subSection" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањен |
| а, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док св |
| ћа, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на |
| већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече тери |
| </p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и н |
| во.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да приз |
| је ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превелико |
| ни и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао. |
| </p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне бо |
| /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана та |
| тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме |
| дна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости |
| ј за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за три |
| Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост |
| еранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај ра |
| а гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке др |
| на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па |
| Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живит |
| , упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном с |
| , да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београ |
| обра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p> |
| шњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Д |
| а.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се |
| {S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ |
| аке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у ли |
| јца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнич |
| ан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, је |
| е излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете |
| ку, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на п |
| љубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју |
| читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вел |
| анас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смр |
| ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељ |
| продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо |
| и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" |
| зи.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће |
| истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, |
| овић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готов |
| ад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ |
| веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ни |
| ала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време |
| е Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила |
| е пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало. |
| марковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А |
| и за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јо |
| свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, на |
| удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је је |
| ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи з |
| а баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила |
| ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим |
| Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја пре |
| а.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребн |
| ?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јад |
| Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се залож |
| у.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћ |
| итике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо д |
| говор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Тур |
| ља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавно |
| и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи. |
| честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен |
| у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим |
| жење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>У |
| /p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се к |
| не има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопшт |
| учио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да мно |
| ољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градов |
| екивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а |
| по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се св |
| рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањ |
| а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се пор |
| е свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и у |
| и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да |
| ор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом п |
| а брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомен |
| од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим |
| воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за ве |
| бог тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и |
| Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на к |
| им поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и |
| и освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи сло |
| ла ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да |
| ци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из |
| атеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све |
| ледник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краље |
| ачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} |
| ма, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко |
| за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за же |
| аће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</ |
| то сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудн |
| Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у |
| .</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом |
| њења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, |
| је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу |
| и слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је п |
| } Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене |
| Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у сим |
| ављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на ж |
| а тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи |
| о народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — ре |
| краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ у |
| ски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису |
| истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло |
| девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкне |
| ежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину |
| ију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.< |
| а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараш |
| вно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која ид |
| <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сам |
| дине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобође |
| , да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало из |
| , где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се в |
| меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А к |
| да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси |
| ављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у по |
| читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке |
| за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда |
| водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи сн |
| p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови |
| лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад |
| лим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуст |
| Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје суд |
| ена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, |
| за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се |
| ље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо |
| поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу |
| } Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p> |
| аким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више |
| ћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски |
| а, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ не |
| а који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генера |
| ако и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од че |
| лити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, ник |
| иња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— |
| очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам |
| ваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запо |
| ући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио |
| вко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са |
| а, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније. |
| ном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другов |
| но срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, |
| о, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене |
| от његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>О |
| его кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву |
| ј омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим ст |
| је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону |
| ечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво с |
| ом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби |
| и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија |
| , како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за |
| драговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађо |
| стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Ко |
| браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда сале |
| Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанем |
| {S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници |
| а да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио |
| снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу |
| Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Ту |
| о нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако б |
| пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала |
| подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писа |
| старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничар |
| докнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код |
| јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито ми |
| ам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p> |
| е могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Срби |
| у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лаз |
| овали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су |
| у веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини |
| <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду мо |
| раљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p |
| заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба ла |
| ободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је м |
| е.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт |
| дати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној |
| месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се |
| ла Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздрави |
| а већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник С |
| рпске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у минис |
| и, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у кој |
| и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хв |
| едно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби с |
| послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била ка |
| веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом рез |
| и.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устру |
| ски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче М |
| Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> |
| д и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, зап |
| ки коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Де |
| и осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини ру |
| у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр вид |
| ну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом и |
| уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна |
| ријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне посл |
| ало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је |
| а и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута п |
| нке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, слу |
| идећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз |
| претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> |
| утни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за др |
| звони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p |
| , кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за освето |
| а је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то |
| иоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом |
| ком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n=" |
| нгуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, |
| а ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посет |
| адржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки |
| а, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Тур |
| цима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дођ |
| ст, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одг |
| ка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у по |
| жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањени |
| к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што |
| о и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начи |
| vous, oni; pour nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="73 |
| арта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 год |
| емено посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић |
| да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па ту |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p> |
| дница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада |
| ав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је |
| ло развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју |
| а однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој |
| његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писал |
| е и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену руш |
| итуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству |
| е упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свес |
| вали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских |
| и на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске поче |
| ка српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви с |
| сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се |
| лаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала стра |
| уди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљ |
| дало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, мл |
| заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази |
| дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојно |
| нако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, |
| постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" |
| чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њи |
| и неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— |
| ји је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара |
| господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на среб |
| ђаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајо |
| ари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петриј |
| начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније би |
| у која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао |
| ло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић |
| м поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило |
| <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично |
| чини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би с |
| ик и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на ч |
| затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} |
| карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина |
| иње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" / |
| дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, |
| и војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари |
| начити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је |
| p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Б |
| дна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: |
| цима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви о |
| е свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке. |
| ти са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p |
| Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не з |
| ставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у оста |
| викне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та ш |
| <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић |
| редраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зен |
| Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и стар |
| а најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свилен |
| p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезн |
| ари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у |
| жљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавнос |
| ому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он поми |
| /p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује св |
| час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне |
| раг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати |
| . октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа |
| му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута проч |
| итао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине реч |
| земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, к |
| емљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име српскога народа, који се |
| уше мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је и |
| пот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа |
| Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно ј |
| а њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је |
| и, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" |
| , он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за какви |
| о краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна ра |
| Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавш |
| а, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења |
| њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска |
| Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог жи |
| д киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чист |
| > <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је |
| е уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> |
| еђународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који |
| уго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се |
| {S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу |
| ео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с |
| бине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те ко |
| м брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом |
| јвише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка в |
| сто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније з |
| а их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, на |
| једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно |
| еоградску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу прити |
| , загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разаби |
| заревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем |
| се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> |
| е она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је сам |
| и знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа |
| салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита |
| S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим |
| > <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармони |
| сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љу |
| ш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} |
| е, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} С |
| си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто |
| опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} |
| еранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа |
| руби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се са |
| тали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање мл |
| ке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш сил |
| е, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени |
| не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео |
| е каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је |
| кнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страно |
| тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врат |
| ов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ст |
| </p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала |
| и, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нис |
| ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај |
| њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово де |
| едно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву |
| , што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да |
| руја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p |
| бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоња |
| ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ак |
| ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату н |
| нички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо! |
| на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.</p> < |
| оналним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све |
| г нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло |
| била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p |
| с већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време |
| је да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, т |
| pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве поле |
| је убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Им |
| ојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, |
| наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, |
| трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу |
| ће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb |
| Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горе |
| Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанск |
| напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је |
| ој раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што |
| им писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Нек |
| чно захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед |
| дников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} |
| толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да к |
| и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дво |
| вече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на |
| ши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зач |
| лопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А |
| шло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или |
| еоград, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће |
| о ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у до |
| о осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла |
| е било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, |
| ти с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, к |
| .</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде ј |
| тедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну |
| вести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Н |
| напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војс |
| азују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени полити |
| града.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљају |
| ши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатн |
| уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка по |
| {S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беш |
| ованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени! |
| ређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам |
| се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кух |
| обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па |
| n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јао |
| е јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да |
| а.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан |
| них очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по каз |
| а средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, до |
| по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су д |
| својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сад |
| шај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опро |
| , која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани д |
| грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном полити |
| /p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете |
| ски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе остав |
| да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфе |
| <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљ |
| удила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење |
| д га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао |
| е би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не |
| ва који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић |
| } Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет пр |
| нет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника |
| вих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла |
| њу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опом |
| ојом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослобо |
| ла, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација н |
| тине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косов |
| ости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, г |
| ли, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, д |
| а остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} К |
| омије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{ |
| Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервоз |
| раћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се |
| дарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом |
| тром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху |
| а пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> < |
| ве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с |
| а.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда пошт |
| е, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо |
| рпкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, |
| своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече |
| тање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у п |
| избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опро |
| према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара |
| равала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схва |
| же! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми н |
| Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака |
| ко је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турс |
| а-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Нат |
| о шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја |
| ашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type=" |
| ет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом |
| оћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади св |
| е што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да |
| гне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, |
| а време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n= |
| > <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске вла |
| ке руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће д |
| а није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Кл |
| м управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касар |
| евијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— |
| ерина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаре |
| акно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се преда |
| ко лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину |
| p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што т |
| и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посе |
| це добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> |
| у, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка про |
| а млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— В |
| .</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што |
| е код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих |
| рзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, |
| n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици ниј |
| <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазареви |
| — Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} О |
| г премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У т |
| ишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p |
| .</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан ос |
| иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорни |
| љу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљи |
| Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министа |
| тов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су прегово |
| лне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, |
| бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>Посл |
| у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија |
| ка нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прим |
| > <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је напис |
| Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по |
| и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="301" /> <div type=" |
| , дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Ал |
| јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="435" /> <div type=" |
| били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На сп |
| ега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми |
| а је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку |
| знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обад |
| о дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настав |
| > <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да ни |
| нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим |
| оља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелел |
| г, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне |
| {S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје |
| пљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма: |
| гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи нож |
| укоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можд |
| риметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне |
| егово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p |
| S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пива |
| ли цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледи |
| вору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису |
| ати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрен |
| да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна без |
| еко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико ј |
| ош тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он поквар |
| >Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У о |
| ругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На м |
| и.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарк |
| азухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра |
| n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читат |
| поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те |
| помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> < |
| ржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ов |
| и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаш |
| том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је ста |
| притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор |
| ђутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку |
| ујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, ни |
| ђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када ј |
| то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</ |
| карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p> |
| а миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити |
| рачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва |
| га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</ |
| би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи |
| ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо нат |
| <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не сл |
| смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С то |
| а крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећ |
| ом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} |
| же.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно и |
| у јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> |
| нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“ |
| и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају |
| свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није |
| АМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јован |
| о видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да |
| це има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је т |
| слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго |
| то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Гос |
| тари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема с |
| ем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> |
| доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре да |
| ли је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога с |
| ла.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверењ |
| <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и не |
| и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и |
| у?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— |
| .</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и |
| > <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} П |
| телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и з |
| адују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сеге |
| о путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и са |
| ачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били ин |
| бру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на приме |
| пломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичк |
| ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није |
| ам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности њ |
| јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињ |
| нито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јо |
| енства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих |
| ни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако иде |
| ичања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> < |
| их комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотс |
| ји посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребац |
| во се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p> |
| ванка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежни |
| бли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бр |
| жати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румен |
| у.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— |
| <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— |
| } За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да и |
| ају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госп |
| у јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— |
| а честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="sub |
| > Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту ство |
| цем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би |
| је могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама |
| зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те |
| — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је ов |
| стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим |
| јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не пла |
| ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје |
| Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова |
| ами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ поче |
| p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељ |
| ереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превелико |
| полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — ре |
| енат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке дес |
| адојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошт |
| и свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се за |
| па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> |
| и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од |
| ти, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Не |
| бро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у |
| е најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживе |
| х и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, |
| и овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сес |
| слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је |
| терине.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других ос |
| на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— До |
| и се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма преста |
| ом весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, кој |
| испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, б |
| азли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p |
| сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице |
| у!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш |
| Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских м |
| о на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: н |
| Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре |
| коро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не |
| ди ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпи |
| ћи и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањениц |
| тити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је пра |
| кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и кр |
| та изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S |
| лом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло теж |
| који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљ |
| S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог нап |
| а његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупшти |
| ј био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној |
| ови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који |
| дашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још |
| потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни факто |
| ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. |
| га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фи |
| знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>За |
| и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобе |
| дар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од |
| мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовим |
| Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је |
| екиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођ |
| начке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости к |
| м, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јо |
| >9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво вој |
| } Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савр |
| у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} |
| .</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је |
| , да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио |
| > <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима д |
| ну душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску би |
| је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше |
| ожемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би н |
| на је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло |
| је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину |
| дигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротво |
| ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за св |
| едом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере пре |
| ишћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.< |
| Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јо |
| ет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Ту |
| тину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је г |
| ша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и дв |
| правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спу |
| редати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глав |
| имо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је |
| анде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се |
| ш није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још |
| астави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, ро |
| ојска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно |
| ете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних |
| стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — |
| n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније град |
| текосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се |
| пска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће л |
| је.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из |
| ла Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви гр |
| не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српски офи |
| а балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе |
| Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посет |
| кочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српско |
| сли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како |
| да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли |
| величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. го |
| озори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то |
| има, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујућ |
| дећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, |
| ом ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сва |
| азо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш |
| Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника прем |
| ло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него |
| х задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињ |
| ом познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођац |
| треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> |
| ом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко |
| ечи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља пи |
| во.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царс |
| а, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.< |
| мити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је траги |
| о било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су |
| да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био |
| еверила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому |
| атресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва |
| р човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, кој |
| дог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, |
| но су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и |
| гла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, си |
| га забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења |
| /p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће прави |
| остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Б |
| него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској |
| и домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни чит |
| мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану саку |
| својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— |
| инела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И да |
| > <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> < |
| ра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Сто |
| n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима |
| се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомили |
| великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о |
| у.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и |
| су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n |
| ту и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се |
| аље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p> |
| а се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је |
| <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју ниј |
| у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна. |
| весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њо |
| > <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Как |
| држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда |
| речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти мој |
| девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Ње |
| аја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, поз |
| римо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити г |
| ати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече |
| ва Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла |
| лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехн |
| х.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско м |
| лазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта |
| њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на врем |
| </p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пу |
| вораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} П |
| пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља |
| игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе. |
| рстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> |
| ог пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и се |
| које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати |
| е, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што с |
| а ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марам |
| како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} |
| риста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше бли |
| цу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном влас |
| седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, из |
| ан мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме ув |
| акер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај |
| ила потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железн |
| ка војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја |
| ом, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та нем |
| по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би тр |
| м само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концен |
| економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га ј |
| редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је прив |
| а увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на ж |
| ће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Ср |
| сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је |
| енути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путов |
| нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Фе |
| S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао ка |
| а празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише |
| в дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али |
| иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна |
| ад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сам |
| понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим при |
| евићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри чи |
| и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није |
| ањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестрин |
| ирно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један ф |
| с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени |
| журна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика |
| рнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, је |
| сти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно к |
| а Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка |
| ворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала |
| тео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестри |
| жим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће д |
| о се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме |
| ио и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога |
| хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родит |
| p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, |
| арошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стри |
| е био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз при |
| >мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот ба |
| више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот ба |
| од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone u |
| >Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, ко |
| во.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко ве |
| во озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је |
| ћ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на ју |
| ла кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сва |
| силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејас |
| и великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и |
| — Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за |
| крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не |
| длучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> < |
| дравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да |
| рен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је |
| да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упи |
| p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и др |
| и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако пад |
| не слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручи |
| врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са |
| уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра |
| р имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског |
| ознавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били зад |
| се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић ж |
| ко још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да |
| што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А |
| једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако |
| <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти |
| е одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели |
| како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојков |
| се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <p |
| хом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из |
| еба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга |
| p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, |
| ле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покуш |
| а српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Ниј |
| Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Б |
| } А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова |
| ј ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а о |
| лети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рук |
| евом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стоја |
| ри, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичн |
| Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасн |
| , наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао |
| није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу. |
| лушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи пи |
| ао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према ње |
| цу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} |
| ника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а |
| стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске п |
| Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нис |
| алазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али н |
| милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је |
| убље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао |
| ајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење |
| еко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притр |
| пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и |
| </p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поут |
| зе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ овак |
| д пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ вр |
| е дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога |
| > <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно |
| апетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов треса |
| зницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради |
| скочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту нич |
| и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси |
| p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb n="97" / |
| капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си с |
| к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, ма |
| ивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и т |
| озорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а |
| позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> < |
| Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну |
| Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред |
| растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> |
| ом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрин |
| ајзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближав |
| је оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи |
| та ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно |
| >Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То б |
| рица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли |
| овара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> |
| ворио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајен |
| на је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у с |
| ше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо |
| пред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који |
| да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задр |
| S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натин |
| јакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} |
| матично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време |
| еде на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи |
| , господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац |
| ог тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као н |
| о дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у ви |
| оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири |
| Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по |
| с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, т |
| адба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако ста |
| свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко вре |
| своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек |
| нка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пај |
| ја политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, к |
| сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежн |
| и ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био |
| азговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> < |
| дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, п |
| рату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а |
| о.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слу |
| ожају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину из |
| но чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од на |
| ан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, |
| офија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <p |
| ао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и не |
| 78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковни |
| а сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, г |
| м отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске |
| етара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш |
| енарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка с |
| одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три |
| а“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Ла |
| чаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војн |
| иваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста о |
| подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у ово |
| пођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно |
| тора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору |
| јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две |
| да су представници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црного |
| ајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ств |
| и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена |
| жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мор |
| p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном рас |
| мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и |
| “ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њим |
| времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна сло |
| то одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никака |
| српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци ни |
| нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обил |
| м мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заје |
| рцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капет |
| Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где м |
| ..</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Мироса |
| били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на ст |
| алканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеа |
| Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава |
| им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и ост |
| д.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који |
| чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучн |
| дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зв |
| би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов ј |
| сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди П |
| ка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле |
| p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" /> <div type="c |
| ад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала |
| је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</ |
| , која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — |
| а спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div |
| >Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, с |
| ама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену п |
| атвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џиге |
| ше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића п |
| справљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у пр |
| да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак |
| афски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се на |
| ена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који |
| адаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио |
| а Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак |
| d>Лондонска конференција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу |
| остима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у приј |
| толицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да |
| м сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не |
| т читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, |
| кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, ф |
| показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех |
| д Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, |
| .</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица |
| е сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црв |
| азије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и |
| Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која |
| ио је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица јед |
| час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не |
| од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} |
| </p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду |
| о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено |
| езиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> |
| као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише настав |
| гинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И освет |
| чио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте миш |
| ве речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме миш |
| ака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаре |
| рногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!. |
| војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заш |
| се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад |
| мбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа |
| ива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у х |
| краде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" /> <div |
| де је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бач |
| тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и и |
| ј махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Ника |
| .“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пр |
| Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Н |
| отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад ј |
| упан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испо |
| та.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим кораци |
| оравио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, |
| аву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој д |
| ировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српск |
| вим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предло |
| ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних до |
| з свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнеже |
| ије могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били |
| ко дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе |
| оре преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у цел |
| ајзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се |
| Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино |
| после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да |
| захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављујем, да су велике |
| само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им ј |
| ни изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан |
| а немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но з |
| Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> |
| га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> |
| <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на вра |
| путио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па ј |
| прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, С |
| сно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се п |
| старскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази |
| очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким по |
| и блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>По |
| вали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је |
| а.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> |
| е су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле |
| њу, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је |
| ђу Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су о |
| исано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, прист |
| и ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано. |
| н са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> |
| двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и |
| вари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу поша |
| е све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо |
| дио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, |
| поставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, д |
| p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му |
| се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, |
| мо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, д |
| владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" /> назначен |
| ђу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Алба |
| ају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цари |
| ње има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест н |
| пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обра |
| и своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} |
| — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих в |
| о прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велик |
| најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Ска |
| пустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У чит |
| сно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То |
| г је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињ |
| , да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; наводећи му |
| и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њи |
| у, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено ис |
| едузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Нико |
| стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, до |
| ири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „на |
| ним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању |
| зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о |
| и закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="9 |
| бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — |
| би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Ј |
| .</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је |
| симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том ре |
| Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, |
| ује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонит |
| век да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напр |
| ирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао ј |
| але.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смер |
| био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина рет |
| ашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753" /> <div type |
| ина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! |
| е.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу с |
| свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и деч |
| з непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Св |
| у рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>О |
| чења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала |
| и, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Ма |
| е, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој |
| едињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва |
| служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш |
| чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као |
| еркнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</ |
| а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има |
| тризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци |
| м, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени |
| е Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</ |
| закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у т |
| мрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јован |
| пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер |
| е, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним |
| си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чи |
| а олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и п |
| па и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срц |
| ности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога |
| на кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— |
| крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, је |
| о опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p |
| е, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчм |
| увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно п |
| Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у |
| зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapte |
| просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да |
| ођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку |
| е на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скор |
| ино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чед |
| .{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паш |
| ање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, |
| ну тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром мл |
| а.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвер |
| као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ив |
| или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској вр |
| /head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листин |
| о завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, шт |
| откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>О |
| познати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, |
| инском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова |
| е, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а з |
| ли на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу |
| Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свог |
| рај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p |
| екну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, |
| остељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се |
| 440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу сн |
| , па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљев |
| другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски |
| е.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбри |
| или ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим |
| чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак |
| дрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умо |
| ење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p> |
| /p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да |
| ог дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узгл |
| кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне о |
| После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја |
| де сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу |
| е рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је |
| ића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него |
| ном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће |
| кад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>С |
| а врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоуби |
| о, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> |
| ојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми. |
| ица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушн |
| и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војнич |
| не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видим |
| д то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> |
| е — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, |
| ервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у мин |
| ованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, кој |
| ћ рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био див |
| а надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један д |
| а је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задр |
| асно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <p |
| овно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан чов |
| отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је |
| су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, |
| начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Оч |
| повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља ул |
| Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао б |
| вић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? |
| ој војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се |
| е, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти |
| о доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева |
| онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо |
| ковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се |
| Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, д |
| ованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени как |
| а, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не прео |
| командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да |
| егову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тр |
| } Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне приспо |
| , а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на мин |
| рина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте |
| чно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на |
| ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је |
| асу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, с |
| угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињав |
| о босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што ј |
| p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му |
| о час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да ј |
| pb n="422" /><gap unit="graphic" /><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! |
| чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви с |
| тили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{ |
| епа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стри |
| а духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p |
| ине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, до |
| воме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па |
| богом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мал |
| а чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; |
| какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није |
| м жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити. |
| жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила н |
| > <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је |
| итавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и |
| уке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} |
| је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које |
| м је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бит |
| упеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неод |
| реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни зна |
| таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и по |
| овања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мрав |
| општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, |
| ховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сект |
| лена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики |
| лили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на с |
| ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} |
| бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка: |
| тоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних в |
| у се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, |
| рану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и о |
| д рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога б |
| {S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она |
| гиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> |
| је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, с |
| јанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је ви |
| </p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не |
| бећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефн |
| ти онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно |
| вчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај спора |
| аписати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господа |
| ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим |
| S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га ра |
| ло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа реце |
| ива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писа |
| наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јо |
| е ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чул |
| души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена |
| мисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободн |
| ћ удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, |
| ш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало в |
| тријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу свој |
| није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну |
| ужења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.< |
| она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ће |
| ве Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одгов |
| видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p |
| ковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, ка |
| се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био |
| анцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те по |
| и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевн |
| азији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи |
| а, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не |
| аш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и д |
| то у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој |
| да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем нап |
| о у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} З |
| никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пу |
| утим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога нит |
| ао што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими |
| ако цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао |
| да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p |
| Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за |
| у подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и је |
| о иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазил |
| осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му ша |
| дижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} |
| Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јов |
| ва — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; |
| пати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале А |
| м сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молб |
| ла другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин: |
| >И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а дес |
| у руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црн |
| стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, д |
| ају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дан |
| , и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која |
| тутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског д |
| рчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у |
| ге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смеја |
| че Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То |
| је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О |
| p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О |
| стио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би т |
| ја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Саз |
| ални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне нај |
| рљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пал |
| е борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само |
| арина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опро |
| .</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, кло |
| .. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би |
| атарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређ |
| е?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва |
| измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао |
| ић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки неп |
| уме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико |
| нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац |
| овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господ |
| } Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризни |
| ead>СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешк |
| поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумњ |
| ица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сен |
| главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Ба |
| аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљ |
| требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p> |
| Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, п |
| изу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сач |
| биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могл |
| слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован сед |
| обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадно |
| ојничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже ла |
| сао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} |
| узе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не т |
| ила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, |
| велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би угр |
| ли јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; |
| олетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јареби |
| е не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и п |
| S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипа |
| ди на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и п |
| нерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења |
| бови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивск |
| мислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Н |
| е и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су поч |
| у наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ће |
| ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</ |
| ом наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и |
| манима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, ј |
| ла сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је н |
| ало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ј |
| ошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом. |
| рећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као |
| ву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта |
| огао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, го |
| га.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> |
| у Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморче |
| гарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господин |
| грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало |
| „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је за |
| просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила. |
| доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не |
| чевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше р |
| </p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p> |
| — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, ко |
| ла цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је зем |
| здрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају |
| ом ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој расп |
| авојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а о |
| д сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није |
| окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама |
| месецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосн |
| " /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p |
| наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гл |
| каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прил |
| и стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Беогр |
| а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљи |
| а је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S |
| топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну то |
| рестаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <p |
| небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign |
| о пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l |
| ше рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title |
| </p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди |
| пали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, мој |
| чу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак |
| "636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.< |
| допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како |
| полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних п |
| оче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај. |
| а мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала |
| ече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једр |
| притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изн |
| лесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи |
| ви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пер |
| што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VII |
| плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: |
| <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома |
| ови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="182" |
| ма запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Се |
| сну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milest |
| СЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упали |
| аше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао запи |
| p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари |
| велики чин, који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао |
| е“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај |
| /p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола. |
| главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо |
| ше и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Да |
| и, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p> |
| лна“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече |
| /p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно |
| </p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p |
| е узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p> |
| икету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако |
| заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћ |
| pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није з |
| ачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, |
| марковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић |
| та жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати |
| воју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> |
| сму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафан |
| <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов п |
| p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се |
| ти, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе |
| ти.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отвор |
| е садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тач |
| заревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима |
| н Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се |
| — Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рек |
| </p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други мет |
| <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори |
| ="200" /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Г |
| чем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању |
| /p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, т |
| n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одгов |
| овори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори С |
| е.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов |
| су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па |
| ревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити. |
| се слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје.. |
| ном Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће мо |
| ислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист< |
| /p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам |
| замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га |
| жио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у по |
| хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> |
| зници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Тур |
| — Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када г |
| >— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се |
| p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнеми |
| ео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још да |
| уђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером з |
| од које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренил |
| о коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, |
| вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — про |
| Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом |
| само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати р |
| укова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањ |
| </p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам ч |
| ама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> < |
| јку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајо |
| рео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нес |
| ој одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских ко |
| Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, |
| p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> < |
| <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на |
| и се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</ |
| неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> < |
| е хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао ј |
| беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ |
| {S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час |
| ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори |
| је је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој |
| во једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> |
| > <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо |
| ви поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орло |
| н цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, |
| тања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем |
| опусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дош |
| ка.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> < |
| тојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој си |
| ледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га ј |
| Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, |
| е.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> |
| па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта |
| <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћер |
| .</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква р |
| бав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори |
| и.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је |
| е рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка |
| — Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{ |
| шта.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па |
| ав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Сто |
| га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај госпо |
| о у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с |
| ли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то |
| Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Краса |
| трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још д |
| има рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем то |
| ти сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо |
| и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја м |
| у зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петрови |
| тави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утеш |
| браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} У |
| лића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић п |
| е — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била га |
| трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, шт |
| и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко |
| ислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестр |
| — Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлу |
| е синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу св |
| Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати бе |
| атом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изнен |
| ика тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и х |
| то се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победи |
| као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онд |
| ном снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све |
| реме.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Ср |
| озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим |
| рудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, д |
| се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукал |
| ше могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи |
| сање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора |
| p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за м |
| > <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете |
| м четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хте |
| ло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ип |
| слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, |
| својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци |
| на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, јед |
| p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поно |
| џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи ово |
| но донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ов |
| p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време руч |
| <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p |
| спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је в |
| ом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да с |
| још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти |
| захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене им |
| рске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су заплени |
| на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав |
| негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле нису учинил |
| ов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једре |
| на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p |
| ао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја |
| p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је |
| за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <p |
| ке форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима |
| отпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да с |
| идео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузел |
| тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, т |
| салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих |
| е је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачиња |
| а два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{ |
| зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општинск |
| ује по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст кас |
| ци са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами |
| 553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори |
| кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге св |
| лу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете |
| урчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</ |
| и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Пр |
| рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у ра |
| ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интима |
| резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, ме |
| м, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p |
| едати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, н |
| учај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, прет |
| позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнај |
| са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} |
| да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" /> <div type="chapter" |
| {S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову корист |
| их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне |
| и се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и пог |
| су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о ду |
| сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Ск |
| нова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па |
| ашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђено |
| анково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затрес |
| „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен |
| о угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода |
| е врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо |
| кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном |
| послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-па |
| ова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, |
| .</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Т |
| обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткај |
| ем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и |
| бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p |
| — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214 |
| мири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?< |
| остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд |
| свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Влад |
| ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml |
| а све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена п |
| мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Со |
| рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем |
| рви. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондон |
| е криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не |
| велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одг |
| си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква би |
| о завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било |
| /p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који проли |
| {S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Н |
| ко?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против за |
| гла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} З |
| е би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у |
| могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} |
| покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се о |
| Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167 |
| је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је вол |
| а не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, д |
| извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала! |
| о јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокр |
| Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није зна |
| ивота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала |
| тојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су |
| ћ и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече та |
| ешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— С |
| а, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне бор |
| р и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — д |
| е нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, да |
| то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам |
| Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није |
| х плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекл |
| не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Од |
| ао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, |
| Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спре |
| обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по |
| Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну |
| е ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па |
| е га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— |
| о кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Нат |
| у Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуриш |
| ици.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има и |
| но мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> < |
| p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзи |
| својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачу |
| не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре пола |
| сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, кој |
| ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— |
| а-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво гл |
| гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p |
| у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцел |
| же да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређе |
| а је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедос |
| стрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> < |
| дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</ |
| е с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући |
| руди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних |
| p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> < |
| за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривш |
| и се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p |
| сподин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари |
| рбима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> |
| српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога м |
| нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњ |
| животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена граница |
| које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не |
| и се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</ |
| <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови |
| Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно |
| > <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци м |
| е за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n=" |
| ка Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себ |
| <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — р |
| а радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео |
| стави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јак |
| p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</ |
| ном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{ |
| е, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када |
| ла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне! |
| ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар з |
| једаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} За |
| Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на свак |
| овим националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— |
| Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује по |
| ам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још ј |
| ду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S |
| ше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и |
| да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, |
| но, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије |
| ек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованов |
| тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са ма |
| незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} |
| ика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџ |
| иве паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p |
| ишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе по |
| ивот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као |
| .{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањени |
| у да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељн |
| а те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну и |
| е сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на |
| су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати |
| беде, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да г |
| ању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није ост |
| у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене пло |
| ручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручник |
| „Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ј |
| , погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражен |
| емо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанск |
| “...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га н |
| лканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног р |
| о, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Пе |
| љало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазар |
| који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у св |
| ету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> |
| тен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је чов |
| ена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби. |
| улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му |
| и сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели. |
| морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права |
| другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или |
| говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио |
| шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч р |
| ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запла |
| перација његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и сила |
| пазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику |
| атовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу |
| вић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић |
| а, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико |
| а, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Оста |
| окољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих в |
| ала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} |
| рна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских |
| ишима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> п |
| ка је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри |
| у испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{ |
| у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсе |
| је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво офиц |
| нутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-п |
| мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је б |
| епријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главно |
| ћ, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} |
| нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранила |
| ић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново |
| у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређ |
| врду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гаврило |
| ју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражиш |
| сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задр |
| а свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у |
| а је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили с |
| тео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима своји |
| тину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он поша |
| и, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Приз |
| ђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо |
| смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукав |
| страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћ |
| ра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гаврилови |
| но полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> |
| тај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај у |
| живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па п |
| а сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели да |
| дно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — М |
| </p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступил |
| еме здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом са |
| Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb |
| а паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић н |
| ници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи он |
| ри руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде |
| спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, |
| graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам и |
| је руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком |
| ери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце |
| гово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу с |
| жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} |
| је тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, |
| азум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени у |
| а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног срп |
| хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му |
| S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одлико |
| увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео |
| наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угле |
| не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образ |
| призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ов |
| а маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца сви |
| вршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те |
| е разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, |
| канти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се |
| мо шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му |
| примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.< |
| и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасни |
| S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца |
| рце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подм |
| едњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и сп |
| је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами |
| у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам |
| о мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно |
| p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва |
| анџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — |
| падоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти н |
| у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме |
| уљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и пром |
| Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По у |
| зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно б |
| са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> |
| .{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да |
| и расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, сл |
| елу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био |
| ик.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанк |
| ада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче г |
| , говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на пр |
| прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у |
| ојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих засл |
| ика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга |
| {S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам пр |
| лужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, |
| ошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, |
| у определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио |
| признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу... |
| икажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима |
| не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговор |
| људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових |
| вде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А шт |
| знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од ме |
| .{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет за |
| , што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! |
| тели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпати |
| ребало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> |
| „Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаре |
| м мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног трен |
| ека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је |
| >„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар |
| ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, см |
| их трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпо |
| а га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с дру |
| /p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова |
| ачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца доб |
| оваца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хт |
| а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много |
| осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги бр |
| {S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом ус |
| атастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па тр |
| људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација |
| е намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао |
| намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је би |
| хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врл |
| , поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекл |
| „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter" xml |
| еретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изј |
| умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока скло |
| обудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> < |
| отраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сах |
| је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава |
| тао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљат |
| — А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватр |
| ву с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} |
| едраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и води |
| ренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се преврта |
| .</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова |
| се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али |
| тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас |
| алну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље |
| к за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање |
| орације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбин |
| конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомба |
| рци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштед |
| ету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу прибл |
| редаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обу |
| форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном |
| служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна т |
| рске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прек |
| од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у по |
| Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан з |
| емао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали |
| овник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајућ |
| изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила |
| љала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Ха |
| </p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се |
| а, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чи |
| </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се |
| ћа.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања из |
| био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> |
| /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спушти |
| ику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p |
| ј Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је |
| ке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се |
| ири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислон |
| нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, |
| таде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је н |
| и из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Пе |
| а.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде |
| прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника к |
| као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела |
| н на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.< |
| и ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањ |
| еда, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— |
| е он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њо |
| о и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети |
| ш ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да о |
| ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи. |
| убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су |
| немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} |
| ећ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло виде |
| нутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од вл |
| он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и |
| да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља |
| беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио |
| упштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупко |
| лоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задов |
| ва него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом за |
| но, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у |
| а дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљиц |
| и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је |
| <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> < |
| амти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, |
| снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</ |
| >Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако заустав |
| >— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те |
| а црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат |
| неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n="504" /> |
| Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и |
| ак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи б |
| та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ |
| Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како |
| ја је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној |
| је велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом к |
| данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике национ |
| асред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да |
| ан и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> |
| нко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постељ |
| иваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота. |
| ори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова |
| љ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота |
| </p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„ |
| ати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p |
| атарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојк |
| у, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — |
| које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје |
| је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом на |
| ово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај |
| да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем: |
| жда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и |
| ена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Нар |
| Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну бо |
| је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ват |
| ива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да |
| осле вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њо |
| ох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госп |
| тпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се крене |
| ти ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога |
| лицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина дев |
| </p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у род |
| <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Ос |
| > <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадил |
| акала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> |
| аво у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно б |
| а.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта |
| па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није ни |
| ху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи осван |
| а Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео понов |
| жали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо ц |
| примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много саж |
| г путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу изврши |
| е одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова |
| ародно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојан |
| ој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Ц |
| ем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да |
| знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити ши |
| Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, |
| .{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. |
| е:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јо |
| грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изнен |
| спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рање |
| т може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни р |
| ештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком |
| ио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим |
| доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више с |
| о до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Ми |
| куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником |
| да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} |
| > <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преп |
| а-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> |
| тала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} П |
| непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештај |
| готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на пр |
| шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар |
| говори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке ста |
| ка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p |
| ошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце |
| оложи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у |
| реме поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Не |
| ји јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n=" |
| да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је |
| дина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је ис |
| веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечат |
| тне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила н |
| .{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чарк |
| Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једре |
| они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени пре |
| зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заста |
| да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пр |
| ренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима: |
| мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ра |
| рога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање п |
| p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из дв |
| Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женск |
| и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“< |
| у, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолон |
| слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толи |
| {S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="1 |
| старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.< |
| Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увера |
| или и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић |
| амети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и |
| наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав |
| о болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, ј |
| н и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само д |
| , ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — д |
| — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш д |
| постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда |
| о <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што |
| ије искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо |
| .</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као годин |
| у.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени |
| је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која слу |
| беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни нај |
| злози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предрагов |
| и некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате св |
| ти закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног с |
| њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пре |
| оше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, м |
| ранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то |
| асе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све и |
| апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, |
| осле ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На при |
| што да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:< |
| новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> |
| силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пош |
| генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија |
| има уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парламент |
| попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово миш |
| не браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искуше |
| рне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке. |
| по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрва |
| рја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра |
| уку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата у |
| ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{ |
| /p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота бра |
| ком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „ |
| вије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упи |
| ући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је |
| S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не б |
| ци поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се |
| удили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава |
| што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле в |
| , а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем |
| <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим |
| је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Р |
| у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим |
| му, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокрето |
| >Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше. |
| је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој ј |
| ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је |
| ечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена ре |
| ектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да с |
| ојо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{ |
| т.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп М |
| аци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила з |
| /p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захв |
| а кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Ал |
| е, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљад |
| ши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Паза |
| тигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч |
| борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и |
| глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у |
| Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху |
| ну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесни |
| ење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војс |
| се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да |
| ивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који |
| е Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријате |
| /p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јов |
| које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p> |
| да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба |
| у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто и |
| ипадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико се |
| ату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли |
| месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црног |
| кански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда |
| нуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и |
| турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су |
| јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци с |
| аци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко ј |
| енту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали ко |
| ске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, д |
| Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топо |
| стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејс |
| ничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</ |
| сао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју |
| узму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кора |
| и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама |
| мену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> <div type="chapter" |
| ојих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ ј |
| адржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Ц |
| p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично |
| , када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славн |
| аја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорс |
| српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На пон |
| црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, в |
| Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опшира |
| у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је упр |
| Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више н |
| и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реш |
| топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело П |
| рани часници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Мило |
| тали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер |
| ски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, в |
| м Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софи |
| се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по |
| ногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одо |
| на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вере |
| уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се |
| ференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његов |
| к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоч |
| од командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у |
| .</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо |
| са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећат |
| а патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{ |
| /p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била испи |
| писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Бож |
| тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина |
| ви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији |
| те догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак н |
| езирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су |
| ти као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби |
| а, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи м |
| вити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у остал |
| ух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији с |
| рвога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је |
| ванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио |
| еранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа поче |
| аћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њези |
| ранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врач |
| ћи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца |
| громним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ зат |
| а Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козја |
| адаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску |
| турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како |
| било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче је |
| ш беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја и |
| , као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше |
| ли није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њем |
| па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и |
| е.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најно |
| ивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и |
| г, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи |
| ише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосфе |
| > <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја |
| руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома м |
| буђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ра |
| сти се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напомен |
| тојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стој |
| нка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих А |
| ић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече до |
| о памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору |
| > <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволи |
| оје добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићев |
| ен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка |
| јатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних |
| анџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном при |
| помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски во |
| n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотеч |
| Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо стар |
| >Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају |
| аношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој |
| , и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини |
| амежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили н |
| е његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара |
| им топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљен |
| ала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто д |
| ло се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, кој |
| дном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу доче |
| после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Гос |
| посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га С |
| значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори так |
| оје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка |
| ју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу |
| } Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не круниш |
| мисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда |
| ече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може |
| нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање |
| ог поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око м |
| “</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени с |
| <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење |
| >— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утиша |
| p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек с |
| “</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председн |
| вника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — |
| слушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од |
| шег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога трену |
| младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад |
| захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> < |
| своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не |
| колајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, по |
| из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јован |
| теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p> |
| оже и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети |
| ију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb |
| пседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла |
| окорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> |
| мена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима с |
| >Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу |
| ке конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то ни |
| н успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p |
| е стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену |
| ојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престад |
| бопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђ |
| варне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећ |
| м времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино м |
| ски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови ми |
| боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово ме |
| комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још н |
| и награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито |
| премљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, |
| колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавш |
| о се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се до |
| на је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова |
| тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни |
| вника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на осво |
| представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и је |
| х европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове |
| и су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" |
| е ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника сав |
| трпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само на |
| , како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> |
| м, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија |
| p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака миров |
| у, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, |
| нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечиј |
| абава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена зап |
| у, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка из |
| еном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дуж |
| </p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по |
| у објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ва |
| и сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" /> |
| — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си т |
| омадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{ |
| нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} |
| попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске |
| пет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али |
| нову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се и |
| и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак о |
| беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} |
| е, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете |
| за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{ |
| остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Спомен |
| каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаник |
| <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобило |
| ладно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} |
| е шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лиц |
| рни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који |
| аједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“< |
| већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! |
| Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва |
| поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Ар |
| јника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе |
| све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То |
| ајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се |
| ати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, он |
| ојеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава |
| кцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је |
| ованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници с |
| идним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, |
| киде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к |
| ојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш |
| на Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одваж |
| е од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па ж |
| p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био |
| снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпу |
| ке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — изв |
| је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти бра |
| оји се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пер |
| Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио |
| p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Стар |
| је познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да у |
| n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ов |
| октор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта ј |
| комотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити. |
| авири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S |
| стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врат |
| <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Доз |
| езиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда |
| е и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, ка |
| и, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је |
| сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска |
| и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини |
| Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан |
| мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} |
| да.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна полити |
| оћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, |
| вестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да изб |
| држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног |
| човека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву сво |
| рских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у ка |
| е мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у ства |
| који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглуши |
| орко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не |
| ..</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела |
| тила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђа |
| примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор т |
| > <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован оп |
| е да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> |
| ицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утвр |
| чкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само |
| ија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то |
| провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да |
| а посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држал |
| евић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро |
| једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је к |
| и на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне проте |
| , ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уве |
| овољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду |
| ишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од н |
| ао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горко |
| ћу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за т |
| осподине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... |
| великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечеро |
| а постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се |
| <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико |
| ђо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као |
| ати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измот |
| од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам |
| ја и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p |
| а.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа туж |
| /p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати |
| јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Њего |
| потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p |
| есто.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек бе |
| то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— |
| црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и дру |
| ечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Мо |
| мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала. |
| ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{ |
| <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље |
| рагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако |
| само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за |
| ло.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по те |
| разиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавил |
| , одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артиј |
| у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив |
| жевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберк |
| га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, |
| Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, н |
| .</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној |
| ки роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се з |
| и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић |
| > <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је ле |
| ребало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање по |
| и ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за т |
| ђи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. |
| а зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, ни |
| <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> |
| <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p |
| осити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мис |
| ишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао ре |
| <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — би |
| а!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру м |
| е ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... |
| и. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стри |
| ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питањ |
| рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћн |
| шћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам |
| т — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У |
| спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Б |
| , а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шета |
| Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о |
| огинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене |
| то га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још з |
| <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оно |
| неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа |
| у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? п |
| пођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се |
| <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не |
| ине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е |
| њигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш |
| дила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одрж |
| а остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, на |
| , сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево |
| и је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око |
| вор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Обе |
| вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем ж |
| ње из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај сл |
| ј кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њом |
| волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла... |
| > <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитав |
| најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="2 |
| > <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све |
| ла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли |
| поручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру! |
| {S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, нови |
| и наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} |
| ати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја б |
| еснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу |
| ељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама |
| ских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање |
| p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и тр |
| , пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећ |
| нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бун |
| ној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је у |
| ама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а |
| вио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те |
| е потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} |
| Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому |
| езамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на т |
| ита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се о |
| <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвај |
| да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} |
| а некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два мах |
| ревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш дана |
| Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра ил |
| ече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} |
| враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— |
| ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?< |
| а бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме наци |
| ак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе |
| ислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да та |
| ј народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромиш |
| е већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> |
| ка и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно |
| смешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p |
| а грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мис |
| е с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Ту |
| е требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да пр |
| Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, си |
| јничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановић |
| упљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> < |
| ак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, о |
| рте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како |
| е.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам на |
| е протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је о |
| спођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> |
| ох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофанови |
| од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазареви |
| с напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да |
| у је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајо |
| е остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник ј |
| >Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која г |
| — Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти м |
| ио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, к |
| ност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и је |
| ћала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда |
| плака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њен |
| изнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу ње |
| да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојаж |
| {S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>К |
| и томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и |
| но.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на с |
| нка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој с |
| ead> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној д |
| в, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све ј |
| > <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о |
| а мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лаком |
| неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару |
| ао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе |
| нутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си |
| жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствова |
| , врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама там |
| ЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на в |
| је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све в |
| и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама |
| е, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа |
| орска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем неп |
| , која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу проч |
| аном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је |
| Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу п |
| да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно |
| арковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у офи |
| Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози |
| управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од о |
| и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и |
| се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправ |
| </p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкне |
| Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој |
| још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} |
| удућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и ур |
| омислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та дево |
| сму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим пон |
| /p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у |
| у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морал |
| Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> |
| иродна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Ив |
| у ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој |
| и им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, бо |
| се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се нав |
| према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и дел |
| тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— |
| вши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају |
| лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти њег |
| и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</ |
| и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> < |
| љиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком х |
| ви неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако гре |
| ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их т |
| , јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових |
| А</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање |
| једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Јед |
| чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било ве |
| њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његов |
| Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престад |
| , па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Рад |
| о осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз п |
| ед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> <pb n="392" /> <div type="c |
| убио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што |
| Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Бу |
| те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новин |
| ши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} |
| ио зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p |
| један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, |
| /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад |
| Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко |
| ужи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> < |
| и.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводин |
| о крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива уб |
| суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да с |
| .{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и вес |
| споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сут |
| а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке. |
| едала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, пог |
| је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст |
| ада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдни |
| оказала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </di |
| прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на у |
| <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блист |
| лазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да об |
| осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и сле |
| ити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја |
| ују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забе |
| ванка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стоја |
| ата, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полет |
| чне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му прича |
| еформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} |
| вест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Јед |
| потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштр |
| ла сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не зб |
| авити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је |
| сто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се да |
| јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао |
| дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, стану |
| та ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="7 |
| ан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не |
| и?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се приб |
| Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија |
| кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p |
| брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и |
| .</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно |
| су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове |
| положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: |
| <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одгов |
| столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <div type |
| Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио |
| у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није з |
| p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му страж |
| јим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнеже |
| почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вег |
| p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, д |
| н Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„ |
| њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На ве |
| нити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и |
| беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху |
| ене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то |
| њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb n="69 |
| вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пр |
| љско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озл |
| празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, трговачки помоћ |
| устити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> |
| <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: |
| .{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љуб |
| ници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квал |
| донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гл |
| </p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разн |
| једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има |
| затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић. |
| волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У |
| ам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарин |
| еч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив рег |
| новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад |
| ута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљ |
| а, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубок |
| а ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а ка |
| S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пла |
| з мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутил |
| се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су о |
| натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, ш |
| и, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скров |
| — Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свет |
| адавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких неј |
| Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонето |
| га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске |
| и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише |
| </p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.< |
| пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежиц |
| ске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они |
| вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајев |
| им би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђ |
| ива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја п |
| целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело ј |
| S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се б |
| гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ј |
| прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звук |
| и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде н |
| и на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају |
| преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме се |
| него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије |
| у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње |
| политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рек |
| и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморн |
| е отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салон |
| d> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и дон |
| {S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Нећ |
| „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава |
| ша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{ |
| .</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</ |
| сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погл |
| узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосн |
| око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са стол |
| р, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{ |
| <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на но |
| >Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши нов |
| премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се о |
| но напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да |
| ретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радој |
| жења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се пр |
| ш нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и |
| > <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник. |
| ућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима с |
| Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго |
| већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успех |
| се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Ј |
| али у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих во |
| испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и ос |
| било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> |
| јани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људ |
| агрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких |
| ишћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмов |
| укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> |
| ожјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски ј |
| шалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојн |
| ло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Р |
| не милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Бит |
| 6"> <head>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио |
| дорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша |
| ислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезин |
| чи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и бр |
| и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше п |
| је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми |
| цир.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево |
| и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим |
| у могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Срб |
| ца њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није м |
| јих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет из |
| то српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати. |
| ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p |
| смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови срп |
| а, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа пос |
| уплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> |
| и топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош. |
| <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против тур |
| руштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> < |
| ега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да |
| А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка |
| — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога не |
| жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се и |
| раних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета |
| слио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та њего |
| м Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљери |
| на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинит |
| ој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син? |
| и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се с |
| и никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, приј |
| о могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет ц |
| аклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на |
| опажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка |
| убоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво се |
| „Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Б |
| те беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци би |
| светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због |
| ао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио |
| су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све в |
| кнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — зап |
| ад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} |
| ли мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пр |
| а бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадн |
| анци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — пр |
| </p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће д |
| е.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу |
| емуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљ |
| ви звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је с |
| > <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, |
| ељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160 |
| Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Бо |
| итати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и руз |
| <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног |
| Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>К |
| моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писм |
| , госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију |
| е радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Ст |
| својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, |
| регу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, |
| јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње |
| ни ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа пра |
| сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} |
| паде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребн |
| ства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини м |
| кварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти приз |
| дном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у дру |
| слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздр |
| чуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чу |
| м ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестан |
| n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе ок |
| Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздр |
| постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и |
| е, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва |
| веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост |
| краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катар |
| Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ бр |
| унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почиње |
| а био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од |
| ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, редом |
| пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путни |
| аном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је от |
| штовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравиц |
| престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео кра |
| оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да |
| заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом |
| драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице |
| ца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој |
| мрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла |
| р и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, |
| , ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине |
| е друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!. |
| „Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако |
| би, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао н |
| тла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</ |
| позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског офици |
| ти.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и д |
| прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p |
| е оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као дево |
| ског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је чест |
| д је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана п |
| ије брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе |
| према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од к |
| етлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али г |
| аједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да |
| егове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, д |
| томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ов |
| д њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често |
| ио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошк |
| >Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, ал |
| вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст |
| се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачк |
| жи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану л |
| имнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара |
| ао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Ма |
| то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједнич |
| n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, |
| азаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па как |
| </p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p |
| <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара ве |
| љубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да и |
| але пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, |
| негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опор |
| че:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куц |
| </p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му |
| ту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом |
| ружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино |
| само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту |
| и било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас |
| о се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме |
| пља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> |
| !{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> го |
| <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцени |
| скога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весељ |
| иче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас |
| ти ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и |
| </p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних к |
| <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тре |
| разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најј |
| а када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма с |
| обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> дост |
| оме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и |
| , није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за св |
| лим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, |
| Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1920 |
| од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много |
| p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрек |
| ви мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него |
| ж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрп |
| ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислим |
| ад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласк |
| је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Јо |
| тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та миса |
| /p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше вр |
| назијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их |
| одина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, |
| > <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и |
| но, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здр |
| главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и |
| ати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутк |
| ова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> |
| оћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и т |
| p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздра |
| бедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе |
| ле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — п |
| у већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="338" /> <div type=" |
| а — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> < |
| мана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарк |
| ржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању |
| еркнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Ка |
| ер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добр |
| изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му |
| да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; г |
| ни слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окити |
| !</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква |
| оје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} С |
| S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — |
| рстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за |
| pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладн |
| аква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику |
| да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је |
| а успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јо |
| , тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најис |
| дан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи с |
| ар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су с |
| <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља кон |
| њења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Кума |
| е у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Беог |
| не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о |
| у-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном |
| и) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, |
| } Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогута |
| улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсо |
| .{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Ка |
| ро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњу |
| писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера ј |
| се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто- |
| тарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је |
| постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За |
| рвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и |
| <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радо |
| > <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчеки |
| осио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже |
| оји и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека |
| ај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> |
| ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стад |
| гресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен пра |
| министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него |
| ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов. |
| ћу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</ |
| м... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљава |
| ј земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је поја |
| ић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне |
| а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је нем |
| них <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када |
| да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и з |
| брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и |
| " /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне с |
| убине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се |
| са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запали |
| лоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер теб |
| неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Милован |
| а се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блат |
| удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n |
| ир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу |
| газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедо |
| све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, |
| г за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити |
| ш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће ол |
| о тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино |
| Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анекс |
| , одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мен |
| иметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n |
| ету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је о |
| , овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја |
| Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.< |
| ан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела |
| вановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хлад |
| ме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с |
| а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ ме |
| у уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се ис |
| ови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> < |
| његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> |
| ли није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чин |
| а грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официр |
| . Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у |
| <head>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Ср |
| отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да |
| разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче по |
| се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпље |
| слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат |
| head>ОСАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залече |
| пет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из бол |
| е Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса по |
| е, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуцио |
| ала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогу |
| истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са н |
| сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?< |
| а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележ |
| је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прош |
| од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.< |
| p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама с |
| ји Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи |
| за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p |
| пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{ |
| S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги |
| ерије, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</ |
| су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило |
| зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје изд |
| омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му |
| ме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која |
| ици живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у к |
| не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту же |
| е доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разг |
| Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежеви |
| о.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“< |
| у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у М |
| земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се п |
| е из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшј |
| т...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су пад |
| </head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писм |
| сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној |
| но речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако ниј |
| ма српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно |
| S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према |
| ак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити |
| алог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру |
| или као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају |
| топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} |
| суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако ми |
| лаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најми |
| Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дош |
| да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнер |
| на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог др |
| а Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакн |
| емља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душ |
| би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напо |
| врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p |
| Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озби |
| арактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у соција |
| а на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њ |
| .</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, г |
| један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше |
| падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану и |
| покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изнен |
| врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има мо |
| примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујал |
| >У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречи |
| зборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land de |
| " /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустр |
| ога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> |
| пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој. |
| је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљ |
| а се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Тр |
| т је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која |
| ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и |
| .</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију д |
| <head>СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залаз |
| ре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорно |
| е сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да ј |
| наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb |
| ема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стр |
| ење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазарев |
| тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становниш |
| ке трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавш |
| арске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се |
| а скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све де |
| Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> < |
| ља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n="512" /> |
| су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било проз |
| у, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте |
| нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њ |
| егових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што |
| олвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња |
| застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а |
| окрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли ј |
| и соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу свој |
| га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} |
| ска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, |
| ови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо |
| бвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја у |
| чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози |
| едом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наш |
| чинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је |
| вић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} По |
| ар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Пред |
| о, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево |
| амо најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечен |
| олим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</ |
| </p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, ко |
| њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у нар |
| ић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе н |
| арала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свира |
| странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једно |
| >Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон г |
| силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружењ |
| и уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица |
| ашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> |
| ардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607 |
| .{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, |
| ули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и он |
| је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да |
| а девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> < |
| ница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="535" /> <div type="chapter |
| н за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски |
| бу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и з |
| е бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаш |
| /p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap unit="graphic" /><!-- Срп |
| заваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од |
| а половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ Т |
| траја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице |
| о ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом |
| ћ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипел |
| е би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватр |
| страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих плам |
| п у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p |
| брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеј |
| а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарск |
| и чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је б |
| </p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, |
| цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чи |
| океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па |
| ево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пре |
| да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А |
| и, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> < |
| ише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашин |
| ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче |
| идиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, т |
| ВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи С |
| павању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена |
| сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату |
| и, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, |
| Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити гото |
| <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зи |
| окупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад к |
| теченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога |
| амит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> |
| <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p |
| ри су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све ј |
| ојој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на проч |
| ници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењу |
| се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио |
| стук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући |
| ха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом не |
| ћени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследник |
| е и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p |
| е.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече |
| рце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворе |
| ... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>С |
| м у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{ |
| оче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогу |
| суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" xm |
| три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па т |
| Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да во |
| тојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — реч |
| да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, к |
| <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше |
| да је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратим |
| рочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се строп |
| </p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов |
| ца, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушиј |
| у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победа |
| ву онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, и |
| шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, |
| ост.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљус |
| аност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужнос |
| рина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красн |
| > <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је виси |
| е је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред к |
| браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да с |
| почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарин |
| зора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време |
| оји су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и с |
| Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска над |
| са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да |
| узу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Ст |
| ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешког |
| еба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланиц |
| ховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и б |
| вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдск |
| p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му ниј |
| Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од зл |
| ити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, |
| .{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазарев |
| ор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу |
| ла у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у д |
| болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да |
| ружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те пост |
| лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ставља својем крета |
| ади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми |
| лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежев |
| у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, при |
| у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза |
| и I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </d |
| над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер |
| а, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочи |
| ироде.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак |
| да тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова б |
| >ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео н |
| залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које про |
| е после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше м |
| анка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене |
| љима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док ј |
| мбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p |
| обро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" / |
| це моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> |
| осе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Кача |
| а уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.< |
| у још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и т |
| е: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p |
| и?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми |
| /p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служи |
| ца од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучи |
| ку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна |
| у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал |
| p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је |
| тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољу |
| у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пут |
| јке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а д |
| пу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађош |
| могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу |
| е у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише |
| е што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одв |
| ви бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, |
| ви бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <pb n="22 |
| е.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и пову |
| ни.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непел |
| Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, |
| Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах |
| тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога |
| ђане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се |
| ла код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је наша |
| а Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, е |
| отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту |
| рекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да |
| сало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили |
| те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо |
| да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучеш |
| .“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</ |
| да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лаз |
| <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за в |
| .{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, |
| ма кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мис |
| а је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш |
| дајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засек |
| им и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким |
| о и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих |
| падне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се т |
| из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила |
| >Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болес |
| <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачу |
| еби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А |
| стају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу |
| амеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случа |
| дин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, ка |
| </p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликат |
| сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»С |
| би, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше д |
| утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облета |
| жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бор |
| уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би |
| зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности. |
| је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p |
| ав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило је |
| и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у п |
| стали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утр |
| преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци |
| моћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и н |
| , опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста суд |
| јим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у |
| ш несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> |
| пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра с |
| те му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p> |
| у.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, са |
| ћи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...< |
| а електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше: |
| на беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренут |
| умњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, |
| за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о |
| ста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу |
| мишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити |
| едена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досада |
| ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у ње |
| ије, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p |
| Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној с |
| телијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када ј |
| и до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рек |
| а.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...< |
| о ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао ви |
| свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас пр |
| цу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} |
| е постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски по |
| збудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, н |
| одајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за |
| е знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не бри |
| ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и |
| па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута с |
| јну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те |
| инили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да до |
| копље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општин |
| и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својо |
| грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да го |
| ићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро |
| и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла нез |
| струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и |
| итку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви |
| о мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни ка |
| унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од прат |
| > <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али с |
| у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што м |
| инару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Малом |
| , али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и |
| тали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... |
| су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из |
| за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за |
| а другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта ми |
| и цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко д |
| оштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и врте |
| како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест го |
| днога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај с |
| н је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам по |
| са!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је |
| уштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан |
| запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша |
| опуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У |
| ав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да про |
| егде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а пр |
| не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који |
| риза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској |
| p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа |
| да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је |
| комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску |
| доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се изв |
| времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити |
| илично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра |
| а верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља зв |
| Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да |
| вљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбег |
| Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспира |
| ачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати |
| за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с |
| ува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, ш |
| , овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику |
| Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли |
| јком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може |
| а је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, |
| ио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часов |
| на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није у |
| дањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="78 |
| ше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору |
| одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да |
| , да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не |
| слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> |
| /p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену |
| браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо по |
| оворим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, д |
| љим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се коман |
| се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке иск |
| далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тра |
| и, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико |
| и знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> |
| ити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Меф |
| ута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здр |
| ти све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} С |
| ина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска орган |
| ну, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се п |
| м војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска |
| осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку |
| говори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Ро |
| они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То |
| ску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утек |
| а има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују. |
| а.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ћ |
| ајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књ |
| иста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар тек |
| пати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си |
| ме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која с |
| ројка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим |
| Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој пошто |
| ова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њим |
| азуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама |
| онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хлад |
| и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковн |
| тота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били |
| града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски вој |
| мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити сво |
| за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београд |
| мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао |
| ематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са си |
| је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи |
| е напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да им |
| е, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало се |
| ан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчев |
| искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> |
| у дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714 |
| слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је поч |
| спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен ова |
| дате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p |
| .{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само |
| и, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла крив |
| су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, |
| :</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Уп |
| ала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама зн |
| пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> < |
| локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахн |
| Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се |
| ли.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, |
| ровокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у свој |
| олницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, |
| кадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнур |
| ворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, сед |
| ји послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је н |
| зања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опр |
| сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након н |
| за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничк |
| <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо |
| а, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију м |
| мо је као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> |
| ко би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени |
| — Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Ни |
| се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, |
| чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише оч |
| гова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а з |
| арови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, по |
| и?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао |
| и оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побег |
| е признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за |
| иснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе |
| аваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од коми |
| Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично вес |
| <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако |
| а усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти |
| тио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га |
| и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ћ |
| ала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду. |
| ада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било |
| се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} З |
| да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом с |
| без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећ |
| ше Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала |
| средује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, |
| омљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубљ |
| е светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је |
| емениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљењ |
| о је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мор |
| p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће ј |
| весност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, |
| ој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади жи |
| о необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење. |
| о Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.< |
| е напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу |
| >Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи |
| раних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика |
| намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Ка |
| ју, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте |
| родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје |
| чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> < |
| ју.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручн |
| храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико реч |
| храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплак |
| бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу |
| није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је прими |
| девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном |
| нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само п |
| а ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дош |
| аку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из |
| ла као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} У |
| ило.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убед |
| вар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Ње |
| јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама |
| ије смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жр |
| је бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, е |
| шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи |
| ала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али пре |
| Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народн |
| ија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у |
| о на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамваје |
| ли, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале поч |
| мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве |
| би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се преби |
| 6" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} |
| ним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, а |
| у, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испр |
| г режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је мла |
| ену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број |
| — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> |
| има Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те пол |
| у поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, дого |
| ли поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</ |
| но, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, |
| је рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се панд |
| ој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну |
| питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, |
| Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога с |
| правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска |
| коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним |
| на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одр |
| а то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћ |
| цнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегм |
| ово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се гово |
| е на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</ |
| то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да то |
| Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње п |
| ато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и |
| <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске ор |
| ећ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али воли |
| се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијст |
| ка, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар ве |
| да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се мог |
| бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само |
| чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за п |
| То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребн |
| ; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече |
| у?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје посл |
| >— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на |
| !{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ. |
| , Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о |
| <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну |
| ости он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Обе |
| ко чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да |
| аслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{ |
| садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb |
| увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пут |
| ш будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти с |
| !{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, |
| p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она ос |
| } Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било |
| p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у |
| а.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја лику |
| еш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда |
| ника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода |
| ш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучит |
| } Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, ал |
| — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и |
| исто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рође |
| или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књи |
| ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Ова |
| зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Би |
| </p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потр |
| рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше |
| а ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бу |
| у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смр |
| е раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га г |
| еник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походит |
| и живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појави |
| Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна |
| А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрет |
| то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> < |
| како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи но |
| две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је |
| ска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} |
| ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се з |
| о је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени по |
| ави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, |
| епа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку смат |
| он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али са |
| им је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — |
| је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког |
| не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n= |
| ознајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су ва |
| и? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Ра |
| {S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видет |
| е зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, |
| имама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад му |
| мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да |
| ковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</ |
| > <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није |
| > <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— К |
| о, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, |
| ворим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви |
| “?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Три |
| ицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-О |
| љао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“ |
| а пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за |
| и у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живот |
| о, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести |
| анствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској излож |
| а хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Каж |
| ите ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо |
| и.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> |
| познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје |
| ет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји уч |
| } Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавест |
| д, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно зав |
| сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, |
| је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у кост |
| ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да мн |
| куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стој |
| е и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не |
| ацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме |
| о је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам |
| /p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“ |
| ство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему дру |
| о.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>Пос |
| на да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установ |
| е сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Он |
| ного и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p |
| неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је... |
| рбији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед |
| веравати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му з |
| це, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се жу |
| исмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отв |
| шем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још |
| нке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њег |
| ћка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p |
| за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таков |
| министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А п |
| а освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере преду |
| нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостана |
| м задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због и |
| огорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске тру |
| ков, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>По |
| се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду ве |
| еће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака |
| лазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будет |
| анка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу |
| анови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, да л |
| оворио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли не |
| а.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора |
| то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад оти |
| ни и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, |
| чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши |
| <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер те |
| онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак |
| него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> |
| ловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа |
| Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бат |
| у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и |
| јмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру |
| ладости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за в |
| може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прав |
| </p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и ј |
| ст.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима |
| свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, |
| от мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, |
| тао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида |
| отово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, |
| дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p |
| >Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао |
| није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, |
| али број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна по |
| ћу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p> |
| ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, |
| ић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутр |
| са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српск |
| навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и |
| н министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељи |
| вко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор |
| -Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, |
| рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто забол |
| елодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљен |
| а новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па реч |
| ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цед |
| вић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни |
| незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у т |
| као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са |
| чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, п |
| погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, ми |
| ублика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све с |
| Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У ток |
| Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједно |
| осматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n=" |
| војој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ сво |
| у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока |
| а пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се ј |
| са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан |
| говор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је груп |
| мите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састане |
| <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где ј |
| шаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Никол |
| а сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе |
| но било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а о |
| истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не |
| и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и |
| у саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај м |
| тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекну |
| контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се |
| ог писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за ко |
| и војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред ово |
| ма.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комитки |
| добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, уну |
| сност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату |
| јући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрв |
| дирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи р |
| ри, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми |
| ме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је |
| ко волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је |
| сати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу у |
| ам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан |
| усти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату закова |
| p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији |
| са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекар |
| — У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми тр |
| оведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра в |
| , господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољуб |
| еркнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, прем |
| ас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то пр |
| че:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" /><! |
| ри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по нек |
| ј сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми |
| а.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три |
| pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— |
| је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго не |
| мо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег |
| ити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То зна |
| а, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ст |
| запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учест |
| им, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде |
| тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обав |
| и не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је |
| тка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли |
| пита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али.. |
| од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би друг |
| ти.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитла |
| е било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотав |
| помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти п |
| је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај не |
| <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за прија |
| трахопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу сво |
| сведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер |
| је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу |
| дам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а |
| } А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — пр |
| } Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} З |
| тито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> < |
| оже бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као |
| еме те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчове |
| >— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, п |
| та утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Сто |
| Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији |
| е зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нист |
| ребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардо |
| p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на глав |
| храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколов |
| на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у п |
| 0"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За в |
| драгани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</ |
| гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико мин |
| ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући они |
| {S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p |
| Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, |
| почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари п |
| м и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климн |
| е очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учест |
| рска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружис |
| оред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да |
| р ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је |
| во дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А |
| ед овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као |
| з му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред ов |
| празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба з |
| ултурном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали |
| па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али |
| е у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и |
| ор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина ј |
| к је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољети |
| цаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска са |
| .</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Ошт |
| горске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално |
| не сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска |
| >— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да |
| а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљат |
| оград, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породиц |
| S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дан |
| че територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— |
| воју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>О |
| <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покре |
| ..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фиј |
| нскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и |
| ако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му |
| >ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка к |
| трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на ж |
| за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си |
| це моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила |
| е и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас жи |
| >И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним |
| ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у |
| нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, |
| и у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци с |
| едње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења |
| ами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, п |
| во радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, |
| зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата |
| свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих |
| о бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n="123 |
| ећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p |
| .</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела |
| а ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} |
| S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитер |
| керисту намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p |
| ражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју т |
| задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да с |
| ивоту; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавш |
| ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратова |
| хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{ |
| не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је н |
| S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га |
| не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бој |
| радујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p |
| Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „ |
| Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија |
| А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја леши |
| p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа |
| нодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговори |
| преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је о |
| > <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p |
| Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо |
| ћ наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Кат |
| са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите |
| и брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, |
| и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, |
| но забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми |
| сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.< |
| о соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у С |
| вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко дола |
| саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ств |
| о добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагв |
| буди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнод |
| кчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.< |
| ене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је неприј |
| </p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Г |
| шали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио каш |
| та је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> |
| ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb |
| им Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама б |
| од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама |
| p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, сам |
| проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом п |
| та да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драг |
| је, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да |
| е отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лак |
| радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућу |
| х неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у |
| тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам |
| па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало |
| м.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лаза |
| у те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb |
| рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћ |
| џа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд б |
| Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се... |
| у у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јав |
| ашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себ |
| о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и |
| /p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, п |
| тнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} |
| >— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави |
| орила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар н |
| мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је треб |
| моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо |
| свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} |
| овао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> < |
| </p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху о |
| p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту те |
| Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што г |
| дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече д |
| дговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођ |
| ! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају д |
| поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на дру |
| едном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер |
| реко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела |
| одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одр |
| не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, |
| то знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и |
| ка оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се |
| а!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч |
| кле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, к |
| .{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb |
| олим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све ш |
| са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аус |
| зак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој мас |
| већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не з |
| тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својев |
| } Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објави |
| девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде свети |
| де и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека н |
| нењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом л |
| иједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не |
| еговом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у не |
| де је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, д |
| Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу |
| а права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, кој |
| амену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили ст |
| роши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p |
| бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стој |
| .{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама невер |
| аве оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и бл |
| њена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} |
| е ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је с |
| а је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени ње |
| же наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је н |
| рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, |
| , то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милут |
| тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— |
| овог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p> |
| p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да |
| којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући |
| ате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при |
| ат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко мост |
| својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" |
| ке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах |
| рпска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Сто |
| ло зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, |
| ка-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отвар |
| д туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав |
| само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново ре |
| послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{ |
| </p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сес |
| петана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о |
| љала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко гово |
| S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са |
| пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А |
| нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</ |
| еограду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популара |
| Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори |
| се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је |
| ни се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему нап |
| н и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо |
| је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p |
| мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне |
| и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, пода |
| еднога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се де |
| душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се по |
| егла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часо |
| ељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часо |
| брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, ц |
| .{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати. |
| утио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукур |
| ка, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је |
| стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одс |
| пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, |
| и.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу |
| је запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и |
| ри, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у нам |
| Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском |
| м ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били |
| ивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изна |
| узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је ј |
| и.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому св |
| освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски |
| раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадњ |
| ењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више ст |
| на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> |
| ни осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добр |
| велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна мо |
| је трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сиј |
| све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, ш |
| а ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, |
| девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Мила |
| дожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити жив |
| ћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан |
| брзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо п |
| ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све кра |
| кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... г |
| ова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривал |
| рнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, |
| ну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се кр |
| под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и |
| ико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљб |
| но те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пр |
| је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је |
| вије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — |
| кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бел |
| исмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преп |
| рај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовље |
| као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што в |
| о њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је нар |
| из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се свој |
| ћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сирот |
| > <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница |
| узела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S |
| је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, при |
| <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма. |
| ђао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или т |
| , и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер ст |
| то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку ра |
| <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поч |
| и.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што |
| } А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све |
| рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> < |
| су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У |
| о за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, који |
| ћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у н |
| ји биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добр |
| а се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" /> <div type="ch |
| и, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </di |
| едињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, |
| инила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу с |
| и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p |
| српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова и |
| рпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену |
| игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опази |
| је очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музи |
| е стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је |
| киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам |
| и политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су |
| ло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војниц |
| оро су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани |
| до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није |
| који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ј |
| постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p |
| емајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и из |
| задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београ |
| жао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Ра |
| ложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју |
| новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, кој |
| ни и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исп |
| ажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Ст |
| е се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем |
| е целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносо |
| знићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија |
| пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на бре |
| оривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних пол |
| и бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и |
| дсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединиц |
| лу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намење |
| ска његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Пом |
| кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и |
| о ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књ |
| џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Т |
| пава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине |
| од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на |
| ије убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна |
| преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, |
| за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васп |
| су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p |
| ике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржин |
| о све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само пред |
| Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља г |
| е; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело ј |
| тлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а |
| ајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја оста |
| </p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу |
| бија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловано |
| ју његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом |
| Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих |
| мита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту д |
| 42" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак н |
| Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фат |
| ао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу |
| хом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је ч |
| } Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим са |
| бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша поврем |
| искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам обја |
| орило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су |
| по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у |
| уо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једв |
| ротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на д |
| > <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се |
| ску Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припр |
| је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга |
| игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса и |
| дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем н |
| чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав |
| зарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему г |
| или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се цел |
| ратом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на |
| > <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју |
| била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, |
| </head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је ру |
| та! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита |
| шла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло |
| ена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела |
| а.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је |
| спођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло верова |
| а сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.< |
| !</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу ср |
| ога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си |
| а, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...< |
| оштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је |
| Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ру |
| своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само њег |
| .{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си |
| p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао |
| на је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи посл |
| >“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу пр |
| изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, ист |
| сведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој г |
| је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички |
| лазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, |
| а тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притис |
| пској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, |
| четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У то |
| сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда ју |
| алачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срц |
| политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних дог |
| ш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>П |
| оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, мо |
| И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} |
| тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада |
| ео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изн |
| а су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да с |
| која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне загран |
| тила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, |
| а и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба ен |
| у то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика кој |
| ири су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, |
| назијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо ч |
| она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су посла |
| >Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, б |
| ежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} С |
| рпској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, на |
| иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше |
| ет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да |
| о каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи гл |
| Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} |
| о очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне |
| > <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</ |
| S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она ми |
| злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага бољ |
| ј, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па з |
| де ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тоб |
| ајбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о |
| авајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако траг |
| S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено ви |
| оститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно вод |
| ац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја на |
| едан неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна друг |
| златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој |
| иљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што ње |
| ију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи из |
| ач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јара |
| на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа б |
| ју градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.< |
| ним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p |
| ола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људ |
| ставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и д |
| српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар |
| ром сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, к |
| Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под |
| ци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа |
| о ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тоб |
| ила заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још ниј |
| јио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауста |
| јом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, д |
| азрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку све |
| ећа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављ |
| храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутск |
| утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат |
| Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горње |
| нијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште |
| >Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко ста |
| ите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите как |
| , није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим вол |
| и је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу ост |
| оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Во |
| Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам |
| ачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} |
| неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p |
| опада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокици |
| ицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моме |
| ба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и с |
| > <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, |
| мењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова На |
| увен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Т |
| екољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље м |
| војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорско |
| ли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још т |
| о је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, |
| бог неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти д |
| а пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} |
| ити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне. |
| шао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме |
| Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање |
| браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Нед |
| једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Исти |
| еална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} |
| то пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title |
| о, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи |
| им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јун |
| .</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Ла |
| Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране па |
| где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђ |
| а вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Ан |
| пелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши свој |
| мо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из |
| /p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се м |
| -Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се |
| <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да |
| изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“ |
| чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је за |
| ри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, |
| ао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сас |
| е све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакв |
| су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов бата |
| за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устакли |
| се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом |
| ричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p |
| } А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“. |
| , то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарс |
| А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту т |
| знићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су ј |
| је трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сах |
| српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансо |
| светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су не |
| -Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, а |
| уби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{ |
| а она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> |
| чарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Соф |
| како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од срп |
| м златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неко |
| Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довр |
| вајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не и |
| ају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они |
| <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја личн |
| на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу! |
| ручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.< |
| тићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> |
| свим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, < |
| и се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је |
| /title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, исти |
| ју хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба |
| смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Сте |
| смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p |
| чић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S |
| остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не и |
| грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствен |
| мите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствов |
| о ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черник |
| рви мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процед |
| ђе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стар |
| неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари ње |
| е Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</ |
| министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала |
| амента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој. |
| е пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је |
| поменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, |
| ву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући |
| су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно |
| ашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим |
| а за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслу |
| азговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од |
| изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тад |
| немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом м |
| >Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би мог |
| раћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што да |
| ати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурск |
| и ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{ |
| анога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Ту |
| хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" |
| а, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном |
| из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу |
| арево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности п |
| још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али т |
| ој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона |
| о знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, ка |
| ећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да |
| Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чи |
| певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и |
| дине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви н |
| митску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="28 |
| Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати. |
| оке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разум |
| ушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S |
| нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопошто |
| .{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурм |
| јаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину. |
| ј је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} |
| .{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор З |
| к Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово о |
| окомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика- |
| екла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчин |
| .</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагл |
| очела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испр |
| плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога! |
| а, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је |
| ан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад |
| му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их же |
| отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли |
| главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спа |
| е бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанк |
| .</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да в |
| ? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са поли |
| саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону та |
| ерава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу |
| ке девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p> |
| драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине |
| ори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о |
| ем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе |
| до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, |
| јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардова |
| посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n |
| о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани т |
| вити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит |
| ој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више |
| ваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /> |
| дима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да |
| А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо зало |
| .</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мисли |
| ки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави за |
| то, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је би |
| засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које |
| а не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> |
| у небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет |
| јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Ком |
| о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али |
| зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко |
| " /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје. |
| е још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира из |
| мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта |
| осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма са |
| Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, |
| ом посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна пита |
| е брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p> |
| анка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмац |
| а.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га |
| </p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, |
| задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после |
| за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајо |
| воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли |
| причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек с |
| у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и го |
| не, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни националн |
| Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> |
| мо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске |
| } Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„ |
| ик Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и држ |
| овека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе |
| једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у ино |
| мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од ш |
| н и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, |
| милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан |
| } Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, је |
| чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и шт |
| p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега |
| ли само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био п |
| залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налаз |
| Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а |
| рпскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије пон |
| ила си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта |
| „Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мо |
| том брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисиј |
| и по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор. |
| познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста |
| <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Не |
| анталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} |
| оји си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p |
| н је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за |
| о би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о св |
| у се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном п |
| емље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Бориво |
| у.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пи |
| су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српс |
| изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проуча |
| /p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет |
| његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новин |
| ога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, |
| а вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У |
| и ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p |
| ају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник |
| Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати |
| <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и з |
| па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шес |
| на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест ј |
| жја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно К |
| ша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица |
| у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служ |
| усрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком |
| {S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и ре |
| екао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је |
| да није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбон |
| фији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и |
| оле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мил |
| ставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати |
| </p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантат |
| овор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него гово |
| еменитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке |
| а човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мор |
| p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће к |
| Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одвра |
| воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се |
| осач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код к |
| оме осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан по |
| н бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> |
| ића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револв |
| тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши речениц |
| од Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи ути |
| знети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових |
| ше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, п |
| сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Држа |
| орукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од |
| сциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ |
| о упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осе |
| не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора |
| ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> < |
| ла са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осе |
| </p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачил |
| тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</ |
| <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, реч |
| то пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица |
| ом не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема не |
| мору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомо |
| ојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на нацио |
| већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одо |
| некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у ко |
| цокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази |
| „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по |
| м, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter |
| пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипи |
| истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало |
| које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела |
| говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ |
| ао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</ |
| и тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку п |
| собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, ч |
| овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, кој |
| ом.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу пос |
| ић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> |
| колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће |
| коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу н |
| ој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редо |
| </p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да |
| пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је пот |
| онић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконић |
| а би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал |
| p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и прити |
| се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— |
| га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како |
| јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> |
| гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте. |
| е, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полет |
| на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код п |
| јач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су прост |
| моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Пор |
| ду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу по |
| >Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично ср |
| <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са к |
| p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се |
| Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и |
| ла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољ |
| паде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болниц |
| ине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате |
| гов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански |
| је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у с |
| помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом ра |
| ећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Обер |
| Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на ч |
| је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело д |
| Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу |
| >Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како |
| нао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељал |
| овом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p |
| к крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, др |
| вету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос уч |
| је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карт |
| е, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када ј |
| ескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не б |
| а је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дал |
| моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни пл |
| ару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.< |
| шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда |
| турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме |
| p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, |
| књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па б |
| ји је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„В |
| ра.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја ов |
| од свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан. |
| као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају |
| еље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, |
| турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, д |
| род је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — |
| је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина т |
| <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави п |
| <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да |
| <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала |
| езино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу изли |
| нтире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота... |
| Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Дани |
| који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипиц |
| , да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди |
| р кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, |
| оју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу б |
| S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недић |
| је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласо |
| у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, |
| > <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Члан |
| алеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних |
| е то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И |
| — Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није удар |
| није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу п |
| ече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али таја |
| е странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једно |
| тољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у |
| ан није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p> |
| своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две ве |
| ну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„ |
| ковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло |
| .{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не |
| } Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спре |
| е непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није |
| шао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{ |
| дати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши во |
| му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта в |
| еву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору |
| чека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p |
| аницом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро св |
| онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, |
| капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез |
| стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикриван |
| </p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли |
| они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба |
| /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту ст |
| не душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазар |
| новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је |
| осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} |
| а им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране |
| дићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си ме |
| е?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили о |
| дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, мол |
| о.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице |
| а, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отр |
| ред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта мо |
| довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се по |
| е, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо. |
| pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њи |
| ничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p |
| Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у насл |
| путио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факто |
| препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да |
| и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} |
| жања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки |
| alutant!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</ |
| итиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни |
| стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше жи |
| о напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу побед |
| каменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не пр |
| ном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} О |
| х могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пла |
| мерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободн |
| /p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему |
| разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> |
| као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разгов |
| — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе једа |
| н у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не з |
| — Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти да |
| ивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к пост |
| пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према |
| страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести |
| прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, |
| ке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Т |
| ила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, |
| > <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима |
| Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчк |
| а знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p |
| ао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год проти |
| се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, |
| дова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и бра |
| квом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} |
| упније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <p |
| али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да |
| лисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан под |
| ка</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Срб |
| ећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јав |
| а ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Те |
| и тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела вол |
| То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећањ |
| е.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме |
| ена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете пр |
| један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се |
| нална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор |
| је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео С |
| ветлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угле |
| Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну це |
| и изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби |
| брва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта |
| >— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друш |
| Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз в |
| </p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вје |
| ц левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један дру |
| вангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христ |
| реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стишт |
| е.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на |
| , видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај |
| о и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Срб |
| транцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те |
| Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, |
| ајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло с |
| отив Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Т |
| </p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумск |
| сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје сту |
| ник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потом |
| езе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <p |
| е положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност н |
| > <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе з |
| ричала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждреб |
| ириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздр |
| баш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лаза |
| , да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p |
| а потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем |
| итости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p> |
| Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како |
| и у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за |
| сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S |
| и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип срби |
| ипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу |
| ша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охр |
| остељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone uni |
| личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох о |
| Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би си |
| у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и о |
| у их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не пред |
| ic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n= |
| а?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јар |
| је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кава |
| пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку м |
| с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„По |
| сту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула лок |
| орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу |
| <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто з |
| n="447" /> <gap unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у |
| } Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез |
| му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наш |
| Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало ок |
| о... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} |
| /p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{ |
| венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За тр |
| и националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.< |
| љу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња |
| ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала д |
| лигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пу |
| удиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одм |
| <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукоти |
| лободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и вра |
| нас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки |
| не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример? |
| ао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужно |
| ут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све ј |
| отив старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо по |
| сала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ј |
| на би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра |
| Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за |
| Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускра |
| Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равниц |
| >И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затек |
| а миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго |
| авом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{ |
| ео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је пос |
| и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</ |
| овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је ова |
| се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана |
| чке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али |
| е на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како |
| дића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ств |
| зговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од |
| ера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојн |
| на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македон |
| жај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодн |
| и су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још са |
| ео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакну |
| љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеал |
| жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столи |
| ка.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убиј |
| /p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре дове |
| p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</ |
| ла.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука |
| стан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> |
| онију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, чес |
| а боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да нис |
| офији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и к |
| один Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јави |
| мите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> |
| .</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве ст |
| а Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо |
| тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како ј |
| засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа оче |
| а је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда |
| е се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе |
| ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево и |
| апред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као к |
| , прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим зв |
| бити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> |
| три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди |
| т Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Мој |
| у Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из П |
| вит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести ка |
| ешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђива |
| ци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о |
| код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посес |
| вот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широки |
| анићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} |
| ама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је ис |
| е срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам |
| акнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога |
| која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га боја |
| , да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све ст |
| S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али к |
| .{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо |
| и се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима |
| лажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трај |
| дну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код |
| о ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да |
| е његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</ |
| тиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да с |
| димо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, |
| тојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових по |
| питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој поса |
| Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија |
| , да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји др |
| т, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне |
| су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси |
| у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посум |
| је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отв |
| на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, |
| ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Ба |
| сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима о |
| Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој |
| његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али |
| је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће |
| е су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски по |
| ћа, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међ |
| тњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И ник |
| анику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Бер |
| а лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је ра |
| је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањен |
| ски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су г |
| трио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и |
| , па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, к |
| нонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! |
| Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе |
| Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашт |
| у каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се |
| ицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после |
| у победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заст |
| да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им |
| ше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у то |
| ући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се на |
| и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном ода |
| јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама |
| ле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још н |
| чајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псе |
| љају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од К |
| а човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ј |
| већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} |
| сти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало |
| збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сма |
| } Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме |
| су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице |
| ни, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече |
| ије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне |
| у, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, н |
| љив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај кап |
| ци, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да |
| дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајал |
| и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и |
| што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањ |
| вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен |
| ци, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу |
| ићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остав |
| ио овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју |
| ј се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја ј |
| је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у |
| кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и г |
| у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Бос |
| ве стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугар |
| тало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро з |
| а си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заб |
| поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да и |
| омадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Бео |
| васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механиза |
| знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта сл |
| Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао командан |
| и.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене |
| ој Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао |
| едан други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} С |
| е.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врл |
| Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је н |
| тер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом |
| нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо |
| а о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални |
| p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе опред |
| спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет |
| ликој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварат |
| м се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак н |
| но загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ств |
| тост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставни |
| као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S |
| у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помисл |
| ам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње н |
| редраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашил |
| епреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура |
| рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— |
| м: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у |
| отизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од т |
| ајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, н |
| е, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од |
| је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунц |
| вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнае |
| половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учи |
| и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам п |
| ули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасн |
| јом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу |
| нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, |
| а крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, |
| оју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да при |
| ој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежн |
| о рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда |
| Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи |
| ше на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим |
| 784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако |
| никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у |
| не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешен |
| вановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недић |
| на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања пет |
| овом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.< |
| бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка |
| умановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, |
| ња у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих о |
| мукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помисли |
| ата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, |
| времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на |
| нас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари ср |
| сно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у о |
| ова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто до |
| енски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, |
| ручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани ч |
| а онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео ср |
| о у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталаса |
| одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ. |
| ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и на |
| што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш |
| Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> |
| — Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко вр |
| што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша |
| {S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је ч |
| >— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава в |
| уштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава с |
| ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати роби |
| (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констато |
| га нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој ста |
| ана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И од |
| долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила |
| ст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали ци |
| ић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар уп |
| че:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> < |
| рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разнолико |
| потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у |
| е припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе |
| ји раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" |
| амо да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да |
| то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то ни |
| ји они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових |
| ио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, как |
| услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја п |
| еоград! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајућ |
| и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам дв |
| /p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, |
| рочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем з |
| /p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, |
| ..</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— |
| ели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, |
| е велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за ро |
| Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се уч |
| јанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, |
| <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спа |
| во, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре по |
| ?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нист |
| а је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко |
| е неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они каж |
| постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми п |
| Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> |
| але почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на |
| а долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну |
| — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше |
| з груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт ду |
| а хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу |
| но ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Ди |
| ву</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а П |
| е већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попуш |
| „<title xml:lang="FR">Le Temps</title>“ и „<title xml:lang="RU">Рускоје Слово</title>“, истакну |
| Caesar morituri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на |
| м Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ |
| су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ м |
| Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, к |
| лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на св |
| еда ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си |
| пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих је |
| су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за зајед |
| есет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори |
| он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику ва |
| а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорнос |
| Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и ј |
| мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком пород |
| она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим докт |
| ди, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се |
| .</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се она |
| а им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у |
| скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли так |
| вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретн |
| нвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</ |
| чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад би |
| оброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назив |
| и молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи љу |
| а, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница |
| аве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је |
| ојску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много по |
| да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља< |
| ече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</ |
| гуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мир |
| ного друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што го |
| <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљ |
| /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако мож |
| бично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко |
| е са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> |
| је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који до |
| јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, ал |
| спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао ју |
| .{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојан |
| а си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском |
| е Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руково |
| аздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеиз |
| усрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с |
| у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора |
| нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, је |
| а крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сам |
| А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирим |
| ји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат |
| петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</ |
| и се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добр |
| .“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни |
| кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова пи |
| сте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и |
| и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима ви |
| емена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> |
| ћу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а |
| у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам |
| , да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихов |
| у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице |
| p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су |
| еренције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је ки |
| е да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви |
| и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при |
| ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једн |
| пске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака |
| -Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на блага |
| тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило ј |
| тао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори: |
| се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом огра |
| , рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— |
| обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све бо |
| д је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, |
| то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принц |
| ну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо |
| у милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што бе |
| а чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у |
| ом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило бил |
| дно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S |
| она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву |
| ђо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која |
| е — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> |
| у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, о |
| том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову |
| з тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, |
| ила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу |
| гађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тр |
| јем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимнази |
| ње.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на |
| се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европ |
| ема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и М |
| ч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника |
| ли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као |
| о је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, |
| добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, |
| и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савлад |
| азишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један |
| {S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p |
| ед једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у моз |
| тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској во |
| и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да нај |
| ву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су ту |
| сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не |
| /p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је ц |
| трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер |
| латну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, |
| се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са |
| м, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојав |
| говори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса |
| епријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини гра |
| отивио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах |
| их уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчен |
| /p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ с |
| Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана т |
| анка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни она |
| p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Влад |
| Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова с |
| ли су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз б |
| аш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p |
| љу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци прис |
| то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла су |
| ем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога |
| ! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p |
| и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поно |
| олазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак. |
| угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли |
| лу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па |
| азнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу м |
| рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p> |
| дмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене |
| у красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су |
| ео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба друг |
| наести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згод |
| че вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p> |
| енција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв пролив |
| тојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се ма |
| па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина |
| о патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово |
| те на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се |
| уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у обл |
| <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу ње |
| сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити |
| ва, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад |
| </p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљд |
| омаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом |
| а прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе ст |
| шао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом. |
| ћи је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте |
| а ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти |
| о задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према |
| је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је |
| и су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, ал |
| иближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“< |
| воју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш уб |
| ђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да прич |
| ркнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане пр |
| досмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су те |
| се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава |
| Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећ |
| а јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју в |
| гат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног |
| </p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи |
| /p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац пал |
| и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то |
| постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одрж |
| Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључ |
| и начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — |
| када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <p |
| ити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Ш |
| снице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p |
| а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, |
| назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица |
| у крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“... |
| дали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} |
| а све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића. |
| говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двој |
| хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи |
| емпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жа |
| он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није |
| о, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и м |
| {S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај |
| е кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љуби |
| почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једн |
| ја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на м |
| је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и |
| лађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га |
| аним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника. |
| Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: |
| која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, |
| у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на рани |
| еном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе ко |
| {S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} |
| да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њихов |
| већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком ра |
| ме, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само ск |
| о и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите |
| е без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју |
| еста, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето и |
| разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> |
| вао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости с |
| освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— П |
| езину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким ј |
| ска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрен |
| .</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано и |
| изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем |
| су уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мо |
| 104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да |
| раљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</ |
| ша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје м |
| ла бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи из |
| та и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састан |
| да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахн |
| љамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бу |
| оста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припад |
| их разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је |
| се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско по |
| питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лонд |
| и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој око |
| морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p |
| олидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из ова |
| n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у инте |
| ропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> |
| стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Ката |
| ећ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то ни |
| ла тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>П |
| ротив подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p> |
| гог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустил |
| отлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али от |
| х несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло |
| <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> < |
| на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене кр |
| но, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црн |
| на, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом |
| у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па |
| апоче домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Ј |
| а њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, |
| волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јо |
| м се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати |
| е и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за с |
| рвозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као |
| његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као |
| p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом је |
| нове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да и |
| е сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јова |
| ком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан < |
| еће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе ан |
| оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним ро |
| лађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, |
| шла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p> |
| ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је нап |
| едност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо |
| цање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се б |
| у академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био |
| ело своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p |
| многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета |
| којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друг |
| дрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војск |
| {S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S |
| ржа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала |
| две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој |
| .“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под твр |
| е пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беш |
| уче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сиро |
| му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се |
| његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике |
| е да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> < |
| влачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је |
| тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ни |
| ина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и |
| српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене. |
| овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престан |
| аправимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према |
| Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> |
| смо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, се |
| , да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесн |
| </p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из |
| дим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад |
| ам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му |
| <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у |
| , тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p |
| : „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу |
| пских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели! |
| зојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чис |
| и снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви |
| евић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да |
| атарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, |
| е.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он р |
| не.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти ле |
| су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, |
| е проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну сна |
| Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазареви |
| е“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четр |
| јила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но д |
| сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко ње |
| уна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а |
| јило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч ч |
| да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било |
| вић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га до |
| и.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћ |
| ше радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њен |
| с постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, мож |
| , ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но |
| сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си |
| гла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни |
| те били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није за |
| сац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S |
| м чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се ч |
| оду — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није |
| енике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бач |
| /p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казу |
| и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уме |
| p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом |
| срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима се |
| која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? |
| уждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се од |
| рављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на руч |
| љно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако ис |
| и њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карау |
| } Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у к |
| ја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред сам |
| емљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и п |
| мљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пе |
| седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ј |
| кође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад ј |
| рата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим кора |
| зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турск |
| да својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачк |
| тка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ |
| бине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка не |
| тарих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатс |
| побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одг |
| ржу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој трену |
| } Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је |
| од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га пре |
| лен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у њег |
| емо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из св |
| ек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, за |
| ћ, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— |
| а нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да |
| ина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док |
| са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко |
| а се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} |
| аву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голе |
| пље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се |
| ком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња пор |
| те чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер |
| , томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, мо |
| чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разл |
| о не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, |
| .{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— |
| себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што |
| Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шт |
| али од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њ |
| смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Бо |
| валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо |
| о заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{ |
| </p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена |
| чунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Ра |
| ек и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пл |
| ље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и с |
| и бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, |
| <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и |
| о осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од не |
| p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки ча |
| баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у |
| ст. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, не |
| равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало с |
| не не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала |
| ка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим |
| ном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Ист |
| ажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући с |
| p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} |
| у рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила |
| ђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у ру |
| — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у к |
| га.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свет |
| d>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листо |
| >Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам ча |
| а. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и зах |
| а и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био т |
| езовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине зве |
| е!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу |
| цу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те жи |
| Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пун |
| тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p> |
| ом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, в |
| аревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећ |
| режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикал |
| о.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p> |
| , но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник |
| на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са наро |
| вела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако |
| зника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге |
| г томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири |
| , ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањен |
| ова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку |
| ндука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погин |
| рече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на п |
| потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} |
| тевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше от |
| е дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према |
| епрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у |
| реко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учи |
| је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> |
| Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији |
| шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, мо |
| ј маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео |
| ..</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену |
| о да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљ |
| сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она |
| нцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло |
| ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац т |
| } Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће |
| ту, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... |
| .</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, у |
| је, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а с |
| ар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразгова |
| ош увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа в |
| евљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на нев |
| S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капет |
| , узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске напада |
| парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине |
| са а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама |
| ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— |
| не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, ш |
| Т ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је |
| ом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така сти |
| далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ |
| лну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S |
| ик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску |
| Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, |
| је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова те |
| са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на |
| јте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците и |
| з болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — у |
| и кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, ти |
| p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли |
| има на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чарка |
| рави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код ку |
| е то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Пла |
| али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у њего |
| .</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испун |
| сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају. |
| шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана |
| ето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на к |
| ници, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше |
| ављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију |
| о учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се у |
| них изјава њиховог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у п |
| под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> че |
| заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле |
| врсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала н |
| иту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — |
| освета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, |
| Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни б |
| плозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но как |
| не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таваним |
| ми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Г |
| овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им об |
| с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са |
| то забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив. |
| јатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо |
| рај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алек |
| на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставиш |
| ила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попу |
| ије изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој уз |
| о се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, |
| р. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бри |
| беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезин |
| /p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељи |
| у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше јед |
| живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је сво |
| ла вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У т |
| </p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић |
| Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна |
| те и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за н |
| чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, |
| >— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо |
| ицири опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{ |
| ића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанк |
| у много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната с |
| pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву На |
| p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић саб |
| тао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Ка |
| есе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.< |
| госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он |
| се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће. |
| зничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на пер |
| та.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стој |
| О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазо |
| је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила |
| наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу приј |
| да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг |
| ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, д |
| стом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није мога |
| ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Р |
| бини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале пр |
| нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и |
| на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викат |
| иличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А са |
| одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанк |
| ра Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit="subSec |
| каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици жел |
| остор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звез |
| градска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жен |
| варати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју |
| } А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е |
| I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљ |
| утњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешт |
| види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је |
| ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{ |
| , а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.< |
| лом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослу |
| силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радос |
| о доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Држа |
| аплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија |
| > <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа |
| gap unit="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а |
| unit="graphic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, |
| зва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести с |
| е нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... пома |
| а воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћ |
| су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а кој |
| и, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се |
| се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div |
| тку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{ |
| јорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ |
| рко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, наг |
| , већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно ма |
| уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањ |
| а, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер зн |
| како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислил |
| ишић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање њего |
| али момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове и |
| ту у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друшт |
| оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, п |
| га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде сло |
| е њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физ |
| ојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је и |
| о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао |
| а опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>Н |
| електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије |
| онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} К |
| о мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српск |
| рвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену дома |
| Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p |
| е утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физич |
| је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто с |
| ило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан |
| де да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави |
| међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како |
| ких чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Ми |
| евићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одл |
| пска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла |
| примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удво |
| /p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неран |
| ледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — реч |
| тојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу о |
| збаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страхо |
| мислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> |
| пором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да |
| е и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па бо |
| ваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошт |
| а је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што ј |
| Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и си |
| своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На |
| збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила |
| ајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и ку |
| је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник. |
| на, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у велико |
| телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драг |
| предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога |
| /p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и |
| ко ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем таков |
| да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та |
| изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" |
| подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није про |
| задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи |
| оте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника |
| то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се вра |
| ић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво с |
| таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе |
| грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре |
| p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читањ |
| и.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације |
| а сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи |
| вом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез су |
| .{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи |
| поведи четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их |
| огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, д |
| ручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу. |
| е бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и |
| сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је н |
| е ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, ве |
| од у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и м |
| p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— |
| — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само |
| ај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме |
| тарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта ј |
| е прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, п |
| је је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направ |
| д експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Јед |
| ом олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у цр |
| у саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резерво |
| на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упа |
| p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупц |
| ве недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојков |
| јанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} |
| еселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који ујед |
| p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пио |
| жја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Ка |
| очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљ |
| >У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, |
| , села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мис |
| битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветни |
| о глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубит |
| учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бав |
| анова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао |
| била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не |
| ко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и м |
| <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, он |
| } За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> |
| у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у |
| атала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и н |
| капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време |
| Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног |
| ј болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и располо |
| важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</ |
| мњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и т |
| ицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила |
| литичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе |
| ра и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — |
| кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p |
| твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала |
| нка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на |
| е.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све |
| мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и |
| се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, до |
| о док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ет |
| ревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слуш |
| торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су |
| „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главо |
| у.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог |
| брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан о |
| } Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрест |
| уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у ра |
| о на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>Пла |
| раљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p |
| а.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођ |
| иније.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и |
| раљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по с |
| </p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика- |
| сле обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана по |
| она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толик |
| она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Ос |
| ућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза |
| {S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бо |
| крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети брато |
| вала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, кло |
| p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још б |
| д стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и к |
| , нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир |
| терина гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих |
| али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.< |
| им онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Н |
| бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже |
| аву на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој се |
| нутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће зад |
| > <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, ка |
| ти његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викн |
| 65" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су у |
| ршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p> |
| Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да ј |
| >Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу |
| крвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p> |
| и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Оп |
| а и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник |
| амбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спа |
| ћа Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на |
| рапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, јед |
| ћи, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, |
| водећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} |
| о речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим |
| ка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је |
| едан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замол |
| еника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пре |
| се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од н |
| ије међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено |
| акшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате о |
| p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; |
| ри потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз |
| И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да |
| а ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка ње |
| сећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, п |
| потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наслед |
| дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је оба |
| ежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту оп |
| о треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и |
| с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катари |
| стељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </ |
| ење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља нал |
| ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве завет |
| лан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше |
| на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се |
| да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над в |
| S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуш |
| <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе с |
| жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољ |
| вати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама |
| ж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена |
| што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено. |
| а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је уч |
| ко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта сил |
| } Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="34 |
| ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови друг |
| ко није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> |
| апушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће |
| ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катар |
| са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучн |
| да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p> |
| ај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о кој |
| нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлу |
| 328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прек |
| и се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{ |
| говараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> < |
| те овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div type="chap |
| <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин |
| ошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту |
| , брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чу |
| своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним |
| немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и |
| Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, |
| форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистај |
| су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре б |
| градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са ок |
| за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава ср |
| а; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p |
| <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пан |
| де где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ет |
| је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пр |
| ва никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на почин |
| вантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгор |
| Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и |
| атним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном |
| изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристов |
| рмије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет |
| х али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само т |
| стионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И |
| ешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има буј |
| крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са зад |
| а сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих |
| страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ ц |
| соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте му |
| ци не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p |
| аког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утеш |
| оцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, остав |
| , блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, |
| <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као н |
| и је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној |
| Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и |
| "631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па |
| већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се ук |
| е филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва |
| бра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном з |
| киња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.< |
| ештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи заве |
| та оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> |
| о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, |
| девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог пли |
| мена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (госп |
| — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако дру |
| , да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> < |
| непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Обе |
| искрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше |
| нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било ј |
| Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим време |
| српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао |
| ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, кој |
| .{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.< |
| ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако |
| страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српски |
| иш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила ј |
| на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли тв |
| рби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Над |
| мрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су п |
| н?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и |
| рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом п |
| па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га |
| се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли |
| ло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времен |
| е време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n= |
| ом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер |
| е, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне п |
| а у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су с |
| >Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} На |
| ајвећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пр |
| жи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника да |
| сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — |
| држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} |
| ника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Ба |
| е многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћ |
| овору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он |
| у приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматр |
| кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживе |
| о добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требал |
| а замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске |
| мо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је полож |
| м <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз |
| арош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се |
| ирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу |
| а доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошл |
| је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара |
| са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштр |
| /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „ |
| и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почел |
| са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома |
| врђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не може |
| код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> |
| ливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нек |
| њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању < |
| твом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и во |
| .</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата и |
| е.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај т |
| зостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком у |
| ет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна док |
| е Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови доприне |
| Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика |
| Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем |
| дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ о |
| то, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад нау |
| /p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један |
| ви по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом |
| дити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стој |
| о и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што |
| Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, |
| у торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на зем |
| ав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери ос |
| о Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није ви |
| чаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Ми |
| ам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да |
| мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко |
| дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо |
| глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се А |
| млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.< |
| /p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погле |
| н лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу оста |
| ктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојк |
| <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, |
| и велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="78 |
| а подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако |
| </p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је |
| товско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше |
| емање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени |
| еизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју ул |
| , био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је врем |
| то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанк |
| p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Л |
| причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана |
| ђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу т |
| уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може с |
| сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поно |
| сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза с |
| сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и р |
| жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу д |
| јсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана |
| <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са ст |
| ном, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у |
| о.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју |
| оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без реч |
| га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому |
| ер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала ј |
| њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} И |
| писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Ст |
| на, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арн |
| плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> |
| > <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов ра |
| .</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које с |
| чарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно од |
| а онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот |
| n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу |
| .{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...< |
| служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S |
| <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> |
| и војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметањ |
| ска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи в |
| нчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемирено |
| , како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: вели |
| ша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакл |
| ом за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је с |
| кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23 |
| е ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је так |
| рицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица ј |
| ац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се талас |
| оји је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци |
| ти!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb |
| ле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су не |
| т Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила та |
| а ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, ред |
| равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој |
| {S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрља |
| се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Уми |
| , много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, на |
| Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у с |
| ански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила |
| који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p> |
| није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекив |
| ју позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чин |
| оје живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао |
| и, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се |
| је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни |
| шњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одв |
| и потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p |
| же карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, д |
| зини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија |
| , стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На |
| одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, |
| напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Мило |
| свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду |
| што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, |
| ругог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска а |
| јора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу |
| умње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином |
| о <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и |
| многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету т |
| ара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се |
| а у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи с |
| е употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, о |
| мо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то |
| ећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> |
| и освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице |
| <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Пе |
| ог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова о |
| ке помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови |
| потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не |
| ашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господ |
| могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше п |
| исма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивал |
| Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет пр |
| а земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна р |
| плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се пре |
| разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се |
| чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест ча |
| — То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши пи |
| p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећ |
| .{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз |
| зуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још |
| </p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" |
| години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата |
| тина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви ужив |
| време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђуј |
| да у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаш |
| ног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и пол |
| да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, |
| Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим |
| високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак на |
| е грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичко |
| же лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила г |
| у а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, мног |
| о.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако |
| су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бри |
| тских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос н |
| идела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једно |
| да су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одго |
| а иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала к |
| ине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле и |
| Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени ла |
| и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб |
| </p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно |
| госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уј |
| рица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су с |
| држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> пр |
| како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога р |
| снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је сил |
| е Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку. |
| <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хо |
| слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски |
| } Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, из |
| манданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и о |
| дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан |
| и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави ор |
| им рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међус |
| још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова о |
| овечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га |
| <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и бол |
| — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у слу |
| и, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после п |
| --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим б |
| предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нара |
| p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређ |
| ка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред |
| прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе |
| из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— |
| дра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешт |
| лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на пр |
| не по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</ |
| уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно |
| соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам чове |
| е, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} |
| ед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да С |
| е.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за врем |
| на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опе |
| лучаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским во |
| д.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из ко |
| екиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста |
| ему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одго |
| .</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетил |
| н ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њ |
| ештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Једа |
| осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изн |
| прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Н |
| тељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу |
| овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљ |
| с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гурк |
| /p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведе |
| ој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.< |
| политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Ст |
| а доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, к |
| " /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком |
| и народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили к |
| <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположил |
| У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чик |
| троба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада плам |
| адар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске во |
| м тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових |
| анко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Ј |
| И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма т |
| и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који |
| а, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Срб |
| ом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и с |
| сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и ч |
| p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, |
| аута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети жи |
| роди! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање доброво |
| х нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному не |
| оји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у киш |
| .</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> < |
| никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која |
| <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами |
| тресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S |
| еговоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.< |
| ше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био сас |
| аигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се н |
| имо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Ј |
| октор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је |
| нцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати по |
| ладе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном |
| метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Може |
| зи нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом б |
| енше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад |
| сници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подрж |
| не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} |
| мо о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и |
| уварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.< |
| оја ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече дру |
| и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом т |
| у не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што |
| ао памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S |
| као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенц |
| ји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле М |
| да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, |
| се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у |
| ати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Тас |
| и и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати с |
| тавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као д |
| ли ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, ј |
| згубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држ |
| ијатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове н |
| p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још |
| Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шеши |
| махнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type="c |
| крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја! |
| ао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим љу |
| челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се може |
| По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на но |
| де као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, тре |
| само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> < |
| — Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишт |
| тивну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народ |
| е владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених р |
| дељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у пис |
| За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе с |
| а, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> < |
| ије ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим |
| огао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стоја |
| ић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога |
| Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске вој |
| Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> < |
| Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребац |
| ико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, |
| женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе |
| ротест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од с |
| та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорск |
| ва, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> |
| му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи в |
| познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна |
| ЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца дола |
| ер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка |
| илан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био |
| S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти |
| а Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и |
| отово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> |
| ке <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за |
| е је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, д |
| ога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше г |
| ала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола год |
| би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Тур |
| већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазва |
| да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом |
| и налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер са |
| авним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народно |
| ећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твом |
| нка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас буди |
| <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код |
| он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли сво |
| м, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу |
| убави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо |
| , можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три д |
| еку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га |
| , помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јав |
| <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S |
| адноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење |
| <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављ |
| на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напре |
| у.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, |
| нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варв |
| боравити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опо |
| стај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, |
| за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само свој |
| ого воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко ум |
| девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и |
| сао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду к |
| дном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чист |
| од тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге |
| даваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква г |
| <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују. |
| ченом року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>Посл |
| ика у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p |
| игао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху |
| ногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градо |
| и закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хам |
| доше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и сил |
| упцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији б |
| Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да послед |
| о почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“ |
| робости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат |
| увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог мла |
| је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слобод |
| решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није бил |
| гло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S |
| ам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и |
| крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Х |
| ва соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу |
| Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најб |
| <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, |
| е потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате. |
| ја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово |
| џа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра |
| > <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чик |
| ким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би |
| а, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-П |
| да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после о |
| ви поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина род |
| и је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас |
| м робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улаз |
| ој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе |
| туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити |
| еше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан г |
| псанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— |
| ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Т |
| више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за св |
| <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем |
| гло криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било р |
| — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, кој |
| и:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} |
| о, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{ |
| оји стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе по |
| удила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти р |
| тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> |
| чинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? |
| уљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, |
| ји је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зар |
| >Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> |
| своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.< |
| ојска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је оф |
| о цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остал |
| е војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. ј |
| ’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало |
| одова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>П |
| и на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да г |
| </p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навали |
| После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказ |
| ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, |
| <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојкови |
| деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Од |
| и-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњи |
| еху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, вели |
| ао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних испра |
| а је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за |
| која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегл |
| , стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово |
| исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје дожи |
| купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су с |
| ојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка |
| са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу з |
| у је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче |
| ш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потвр |
| Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и пол |
| ..</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла б |
| од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, |
| е и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</ |
| из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог ве |
| глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили с |
| онео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p |
| /p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно |
| четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> < |
| p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{ |
| p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је пис |
| <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетк |
| се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени |
| е и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегу |
| и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!... |
| вића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили ст |
| е је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брат |
| ћи се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече |
| тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што ниј |
| Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.< |
| надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Приб |
| м, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балк |
| ња, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Канд |
| е жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми |
| опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>З |
| а се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледах |
| не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у |
| .{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хер |
| еницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојн |
| иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руц |
| } Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом |
| и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на пос |
| S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тра |
| ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бед |
| ах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електр |
| аци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго пој |
| брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр |
| ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> |
| су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увред |
| је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</ |
| новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јов |
| о дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на ј |
| ка-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, ка |
| тој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вр |
| воја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су |
| је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, |
| о своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату тако |
| им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ћ |
| >„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро |
| „Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чи |
| је је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим тере |
| а та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога и |
| ка млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Ар |
| hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот |
| је више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот |
| је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор свој |
| данпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качани |
| оба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих |
| ове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И |
| устријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу св |
| дно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му |
| која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски |
| убоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стр |
| у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку ср |
| >Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p> |
| послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министа |
| го оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> < |
| јнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пр |
| у војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Срби |
| а сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машу |
| а је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интере |
| од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узе |
| , да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да н |
| и понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће |
| ро-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града. |
| је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плави |
| ма ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Кат |
| „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није дав |
| влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заб |
| х жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом посл |
| ћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У |
| к.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци |
| „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" |
| се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p |
| глед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Да |
| дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар с |
| Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше< |
| ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу в |
| мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у |
| ерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} С |
| ика Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше д |
| сама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у спо |
| облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести |
| ваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо д |
| А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхо |
| о. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, м |
| њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровањ |
| овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја |
| јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, |
| му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну |
| >Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да |
| ВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала пи |
| >— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да |
| анковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико с |
| одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те р |
| неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса! |
| дна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да ж |
| ивао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу |
| уг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да |
| и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турск |
| пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов |
| ожије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек |
| чан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше те |
| феру је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразум |
| <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није треб |
| d>ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ |
| да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отера |
| игарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шт |
| ова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршен |
| пштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И |
| има.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.< |
| Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како |
| >ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат |
| руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одаш |
| адњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у нар |
| ТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних |
| окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач поз |
| као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, ш |
| е носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од |
| ашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов- |
| е још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловц |
| у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стр |
| вом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а з |
| да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође |
| Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била |
| покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли ца |
| м Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је с |
| рдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} |
| ности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању п |
| за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</ |
| анци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше |
| ш неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, пев |
| зија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише оста |
| аза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно ство |
| ечи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S |
| временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних |
| о душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећ |
| е чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука |
| њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све в |
| О СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорц |
| у владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Срби |
| и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, |
| и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада |
| ајвише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јевреј |
| ера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами |
| има се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана |
| дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојан |
| случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко |
| е је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то би |
| > <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време |
| ни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седош |
| о у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови |
| “</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, |
| >У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама изво |
| <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по то |
| а.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, шт |
| жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у с |
| е у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док |
| еограда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се тр |
| кри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О |
| јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој сит |
| ограда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да н |
| one unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, од |
| реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешт |
| у и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, |
| е, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу |
| природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да |
| изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је б |
| S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, |
| ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— |
| ли не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управ |
| ору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p |
| а — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нис |
| S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — |
| исма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време |
| ена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у в |
| а нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да остави |
| месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S |
| а се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је |
| устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у пред |
| освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p> |
| рет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни |
| бодно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским |
| S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} |
| о се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага п |
| Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је |
| ло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160" /> < |
| је дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div typ |
| вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „ |
| у, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, |
| његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње куку |
| Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, |
| е:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али |
| а је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од |
| !</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег |
| „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурниц |
| адује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страс |
| у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим са |
| што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми |
| те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати неп |
| ени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово ос |
| у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна |
| да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интерес |
| рична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} С |
| S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и гр |
| ирима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћ |
| од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је |
| је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неко |
| да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао |
| ено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама наш |
| ана, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Паш |
| дигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога |
| р-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гу |
| /p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" |
| мо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арн |
| јеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још с |
| да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, з |
| е у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве |
| ника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је пости |
| ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела з |
| неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и |
| олећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на |
| прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили |
| вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вече |
| >Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, д |
| а Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбено |
| ова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих |
| > <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење п |
| ању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p |
| а прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Нада |
| дар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле |
| да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести |
| је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title |
| ече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у |
| рије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је |
| ке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису |
| Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, д |
| дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њ |
| а у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе п |
| живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необ |
| чник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине пре |
| физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом о |
| ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први ма |
| и стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајућ |
| едњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је |
| је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је |
| иве и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро свак |
| вари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, ј |
| болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељ |
| на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, |
| емој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} И |
| окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли та |
| се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику.. |
| збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног |
| S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити сл |
| е неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше |
| ико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе за |
| ја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> |
| ице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Ст |
| ице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И к |
| ти питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска |
| републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А |
| ити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здра |
| ђеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дањ |
| екао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, т |
| овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинит |
| па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш ка |
| ручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познани |
| ада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Н |
| е влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а |
| ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p> |
| таницу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка |
| ада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на |
| беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени г |
| ио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и ва |
| х?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући р |
| избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је |
| ако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак |
| кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време |
| млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није дост |
| еном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи |
| је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су |
| ви на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто нагов |
| е, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била |
| веза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, пол |
| ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда |
| и у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнау |
| лоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је вре |
| би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала р |
| е криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, С |
| /p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, ал |
| о све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му |
| бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S |
| увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није м |
| Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се ра |
| рстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Од |
| ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве реч |
| ечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понав |
| на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар н |
| ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче |
| и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не о |
| м.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Ала |
| тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече ј |
| све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана |
| ико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себ |
| ада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у леп |
| па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је ок |
| га брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је м |
| <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девој |
| те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога за |
| аду тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај стра |
| препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> < |
| т, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу с |
| подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш |
| "127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни |
| ло се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је |
| це зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на |
| е на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и |
| знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеш |
| ложаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним |
| етаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот |
| а они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> |
| одар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама |
| ори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој з |
| ор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме ли |
| морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине п |
| чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком при |
| еограђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотич |
| </p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљ |
| колико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, |
| оју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмица |
| јали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све уда |
| још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>К |
| нуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да |
| , да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, д |
| >— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жа |
| ексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да од |
| ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута |
| /p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фо |
| ди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца |
| пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</ |
| ламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како с |
| те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.< |
| држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом. |
| здржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно |
| </p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, |
| био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год |
| лим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће т |
| те, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој с |
| кавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>К |
| оку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стој |
| p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да |
| пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али св |
| се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>После |
| ог овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смр |
| у му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је |
| {S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протег |
| " /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њи |
| утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер ј |
| Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чл |
| 12. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био |
| у јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва |
| рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Т |
| себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Из |
| , стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је |
| шао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу брего |
| м ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако ма |
| ла Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Јед |
| .{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и о |
| и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у з |
| ра поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћа |
| ијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски |
| казала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штити |
| ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет |
| гу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурни |
| ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде |
| болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пи |
| преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотичн |
| вљају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега д |
| са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је |
| атарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни о |
| но свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па |
| лови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не |
| прави стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови |
| је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„.. |
| свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединст |
| ма улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобра |
| е га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p |
| сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљен |
| .</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— |
| „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велмо |
| ну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Ц |
| је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ б |
| етрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог |
| Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњава |
| ојници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а ве |
| воја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, |
| и, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху т |
| Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да дв |
| тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но |
| ?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што вид |
| бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код и |
| евојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћ |
| pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Е |
| метио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио ка |
| егову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се н |
| <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чул |
| где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је |
| ић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису позн |
| гаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Ч |
| где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум |
| са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попиј |
| а у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече М |
| т, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у |
| Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено |
| /p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, |
| свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и ка |
| на, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, |
| икола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић |
| аше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, |
| овићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки |
| Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе |
| не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте нес |
| много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам мор |
| ам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p |
| ла, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> < |
| <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} |
| треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не |
| Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, д |
| ака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници |
| ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар |
| копље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n= |
| еда Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где |
| , већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се п |
| цали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио ст |
| ај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему о |
| аса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином ми |
| било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и |
| ко четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити она |
| оче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом |
| собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, п |
| /p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— |
| /p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио д |
| у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан |
| етака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комит |
| одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед |
| ка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна |
| еху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госп |
| малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" /> <gap unit="graphic" /> <p>„Ка |
| , нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба |
| ени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегун |
| ="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што с |
| места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова. |
| е будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврн |
| Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на спис |
| а странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> |
| "249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки ја |
| p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија п |
| } Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место њ |
| ерења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако дел |
| p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? з |
| анским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце па |
| ког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жен |
| е и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</ |
| <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, |
| стио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања |
| >Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а оч |
| ше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и дов |
| реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од |
| им маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p |
| Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи вели |
| воличну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да |
| савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени диплома |
| ме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— |
| лажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Усп |
| Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разг |
| се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подич |
| али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом реч |
| о и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, ка |
| је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— К |
| ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, с |
| та, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову |
| сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери п |
| поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово сва |
| нин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, понос |
| ост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и |
| господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у го |
| али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра ч |
| о, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а |
| и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да |
| ам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јо |
| p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и |
| њимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара проч |
| живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој жив |
| ше не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те |
| ијатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе |
| и се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на так |
| ишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и креп |
| та.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка |
| ла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава |
| ди и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако поглед |
| етири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа ту |
| ла Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земљ |
| јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузим |
| ад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да |
| е чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највиш |
| ти са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Пр |
| ла врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, |
| најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује |
| довати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— |
| ћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина |
| му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам |
| S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, |
| чавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње ј |
| вује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на ч |
| та и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу ра |
| едводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p |
| ацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом та |
| — Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Прим |
| ом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин бра |
| но на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири |
| ати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људим |
| уст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, |
| тска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Бе |
| ушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, |
| у на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под н |
| аска њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можд |
| твар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стој |
| ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће |
| дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца |
| евић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећут |
| клопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, |
| вног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" |
| а?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто м |
| <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за т |
| S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је он |
| ј тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n= |
| тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра д |
| а Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за |
| јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> < |
| ожемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По |
| оље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика |
| е се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прс |
| мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — от |
| београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на |
| жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрп |
| ревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацк |
| штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарс |
| на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шт |
| планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представник |
| редраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао с |
| Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S |
| ко на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И |
| довању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави мате |
| одила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори поврата |
| ивања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек |
| кочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићев |
| у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисл |
| Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине г |
| дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, |
| на конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа |
| није певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо ј |
| атну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непри |
| конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па мака |
| или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на ниш |
| дговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не жели |
| овића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места |
| } Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху вез |
| вести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{ |
| <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решет |
| овога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не с |
| емишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кућ |
| ? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Не |
| е био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошт |
| а, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за |
| ду тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупшти |
| причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, |
| стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је з |
| , силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умр |
| сти у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожал |
| .{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушл |
| месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да у |
| своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која с |
| само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притиш |
| у овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је |
| , да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављ |
| ом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Вид |
| рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом |
| а.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том са |
| га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена тво |
| о лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуци |
| и ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече о |
| Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</ |
| епредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја д |
| а оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, п |
| јући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме |
| бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће вра |
| а великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека обол |
| дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласим |
| отребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, |
| <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!. |
| ...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејк |
| гу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да |
| је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му ј |
| дота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити |
| свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много |
| Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се |
| послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да с |
| е љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="64 |
| и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— П |
| дбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим и |
| икад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучера |
| о хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта |
| претно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да с |
| а отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест |
| да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да за |
| налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илус |
| је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према |
| о, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио |
| ка-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да |
| Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинск |
| p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузел |
| јске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Ив |
| одешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде |
| n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.< |
| је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Лен |
| могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> < |
| ећ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-П |
| и слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Жив |
| вилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом т |
| одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По ка |
| дошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онд |
| ни да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега стра |
| и одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад |
| ру и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" |
| нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гл |
| от свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јо |
| а кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољуби |
| е мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, муч |
| ши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој |
| али да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети |
| а?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили прем |
| срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Ку |
| д Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу |
| док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То |
| му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска мор |
| та, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник |
| <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акци |
| ојника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршев |
| опства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p |
| раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзави |
| ао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши ме |
| ом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српско |
| чини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима неп |
| е мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој |
| ве Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су |
| рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{ |
| и, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жа |
| аноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и |
| на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским |
| забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смр |
| ицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајен |
| расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле |
| ?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да н |
| видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала но |
| , спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Ка |
| поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун |
| увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Обе |
| Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су па |
| и Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Тура |
| још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешт |
| помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем |
| је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребн |
| е у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.< |
| атруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се |
| фицир?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> |
| бог тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстра |
| ала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекид |
| {S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог |
| /p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао |
| р ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> |
| >Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће јо |
| то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито са |
| уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.< |
| рина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" / |
| ,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и |
| , материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу види |
| о увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p> |
| ила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихо |
| да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсве |
| страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да как |
| лико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој |
| ку не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да |
| ст, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је |
| не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту |
| о у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарск |
| ратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском го |
| или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези б |
| овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мир |
| .</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева пи |
| последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без |
| видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„П |
| и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци ма |
| адар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обус |
| : прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друг |
| ичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују з |
| а, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, |
| нате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на с |
| вић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи! |
| ручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: |
| p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> |
| литика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреб |
| се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Рад |
| ава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцк |
| ључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, м |
| <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у |
| , седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија |
| спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очист |
| до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила. |
| прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успе |
| двига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати |
| и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, ве |
| за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мрав |
| ре непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била. |
| , одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила |
| {S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбин |
| внога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођ |
| оје Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других |
| S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку |
| ари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жр |
| а све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То ниј |
| се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да пр |
| сти јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу р |
| каху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један |
| и родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азиј |
| прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Ст |
| стопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и |
| у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут |
| милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јов |
| пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p |
| рете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> < |
| а прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; св |
| у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди |
| али се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе свој |
| p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се р |
| не болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво с |
| д њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! |
| нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина- |
| ор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши |
| апаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и |
| на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може |
| двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са п |
| а Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далек |
| екује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од |
| а сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли т |
| живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад |
| а сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу |
| дне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а п |
| А</head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Г |
| pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да с |
| раља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гла |
| тне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну |
| ала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у ча |
| убној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене ју |
| "237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су при |
| е, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име |
| трина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлад |
| тно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ра |
| ета, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи |
| му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, п |
| наже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно |
| говој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута бо |
| е су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом |
| своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских з |
| <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се |
| а топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све |
| бићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, ка |
| рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава |
| а заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Ј |
| наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чаш |
| а на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, буг |
| {S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би з |
| се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске |
| > <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> |
| мко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка |
| е прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и на |
| о време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила |
| јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти |
| у, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.< |
| ише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, |
| престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ |
| > <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наре |
| ла у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремн |
| мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних сок |
| нжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу ту |
| алио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када |
| о ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, кој |
| а нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било |
| је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној ко |
| о из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> |
| е браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суз |
| којног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да |
| ак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <p |
| глас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог н |
| оду.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S |
| х доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја запо |
| ренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то |
| ла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда с |
| а војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно |
| еху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српск |
| емену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш |
| и за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, |
| ом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж ид |
| ада Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" |
| ћеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дођ |
| за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> |
| су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му р |
| et pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pou |
| упну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повес |
| која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ер |
| ка места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у п |
| еву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Рад |
| лела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{ |
| Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила сво |
| вече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жанд |
| ..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи |
| авцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примеће |
| опушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и |
| ем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор |
| ад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S |
| ући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Б |
| , али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смеш |
| слободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозвол |
| била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цр |
| трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпита |
| Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> |
| м, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не |
| на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза ух |
| /p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић |
| је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са |
| а—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гу |
| , улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дака |
| ћ жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах |
| егдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју ј |
| , мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на |
| лони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што уч |
| извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као |
| затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво |
| срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топли |
| слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} |
| , и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одгово |
| а девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме |
| скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, |
| оституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њ |
| мо до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су |
| ва бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је |
| се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као до |
| ода и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, ко |
| српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момча |
| паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је ма |
| исмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном |
| p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонето |
| и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушил |
| своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну |
| га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнији |
| та.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фр |
| то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су мн |
| призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико ве |
| на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пру |
| p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ б |
| рмија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала |
| а од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једрен |
| ткуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци |
| сто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте во |
| >Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је пров |
| ве мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> < |
| јакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш |
| ворише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједн |
| <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш |
| ру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? з |
| ље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непре |
| 03" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја |
| злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то стр |
| јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који с |
| им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — |
| ду вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} |
| а се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у о |
| љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки с |
| } Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно |
| да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време |
| ештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај |
| онска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљериј |
| несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном |
| тура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) ру |
| , да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не н |
| ој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити |
| или крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај |
| а Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и јед |
| длучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, |
| — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" |
| о: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> < |
| н носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми но |
| " /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља б |
| а да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, д |
| ица господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. |
| ободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне |
| дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег |
| ле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није има |
| разан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Тргова |
| од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и |
| то је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{ |
| њу те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путе |
| о да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од |
| храбрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не |
| пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му доб |
| >Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли д |
| да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе о |
| е при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће |
| </p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговиће |
| војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, |
| еш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести |
| исама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа на |
| аког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је мора |
| рио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војн |
| .</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора |
| олео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде. |
| раху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несв |
| ести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држа |
| и први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистер |
| ижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја п |
| Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље поглед |
| мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника |
| а у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти. |
| о експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме |
| ро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара з |
| ешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то |
| врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме с |
| дан и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремн |
| н се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено. |
| у, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> < |
| ., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али г |
| а одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишт |
| <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и |
| у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама оп |
| p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, |
| бно разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често |
| ода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са минд |
| ојој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као |
| а у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је с |
| ослушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и јед |
| м.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути |
| них ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако |
| номишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар |
| лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски страж |
| ечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот сво |
| ве, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџби |
| го и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за |
| ко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се з |
| Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег бе |
| ом лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осме |
| прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S |
| так!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се вид |
| њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско |
| ој молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су обја |
| ћ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао |
| рење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени |
| лнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Св |
| нутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јова |
| мишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у и |
| ика; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сва |
| мљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје |
| иковцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да во |
| <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запам |
| узе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало д |
| воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по |
| у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Бе |
| е издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на |
| ВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ |
| смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узим |
| увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив |
| ше стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је |
| S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца чести |
| евласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућ |
| ом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе во |
| јон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Р |
| рганизам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госп |
| о Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од к |
| чи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шт |
| бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} |
| у комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{ |
| у.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само з |
| еограду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — |
| > <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекл |
| били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима |
| Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не гр |
| лични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка и |
| ило погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да св |
| оћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> |
| а-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догле |
| јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пу |
| ио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за ту |
| има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p> |
| весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет с |
| ина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, |
| трашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентр |
| е робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се с |
| жне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде |
| у унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почи |
| авна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непозна |
| је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и пл |
| долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска |
| последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора |
| и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји |
| ичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога |
| гослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стоја |
| у, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неран |
| на свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S |
| ега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојл |
| ше се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после то |
| ија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за ст |
| е посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, |
| уху Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изд |
| о, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> < |
| посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у п |
| е беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико трену |
| адину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам |
| а се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше нек |
| којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући ст |
| ција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изглед |
| је хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу |
| , распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за побед |
| ојој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је |
| , да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућност |
| и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео да |
| е још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И |
| дно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то д |
| {S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници срп |
| .{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вел |
| нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, |
| а, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе к |
| ла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} |
| прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо |
| оста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто |
| ашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> < |
| лазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од |
| раном хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један |
| ашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је |
| када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му п |
| Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ра |
| “, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако ј |
| е јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мр |
| ручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их нат |
| ога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих |
| шина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкаст |
| /p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам ј |
| " /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Јед |
| , узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету слу |
| Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда нај |
| нхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутк |
| Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив уз |
| а спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као |
| аде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група офиц |
| -Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запит |
| е крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на по |
| омогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p |
| /p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p |
| имо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде ду |
| а није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ст |
| > <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната |
| а у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ћ |
| а часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали н |
| тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слобод |
| зиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива. |
| </p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше ве |
| младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p> |
| </p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, с |
| овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</ |
| нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.< |
| то, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стоја |
| јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече |
| да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше с |
| ју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је |
| непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефон |
| рзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен |
| ером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да |
| Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која |
| хватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафе |
| <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| тијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p |
| е оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир |
| > <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да л |
| има водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То |
| не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... м |
| p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је |
| кне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412 |
| у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Ала |
| до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџ |
| ца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— |
| ело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то тр |
| , мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га |
| јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га друго |
| /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о в |
| ојници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји |
| о те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поз |
| 14" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југослав |
| венска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео |
| , штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док |
| сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p |
| још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београд |
| огледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, |
| е размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи о |
| громна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса |
| м нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор |
| ашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице јед |
| зјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабави |
| <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У велико |
| ми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и ч |
| је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тре |
| м.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се срп |
| ари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кад |
| ву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку г |
| "143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба |
| ека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, |
| ослу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Бео |
| {S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да |
| Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних акт |
| вор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, раз |
| има се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благ |
| оровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носи |
| се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А |
| права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.< |
| е.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је пр |
| е сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто |
| приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> < |
| у, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и |
| пати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном сп |
| , смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна заш |
| енесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће об |
| бош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате |
| p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковни |
| одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му |
| нде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог време |
| е.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца |
| разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш д |
| џа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад превар |
| увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки |
| чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из |
| га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које |
| инети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, |
| е, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а к |
| рети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш |
| ви полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; |
| иже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> < |
| p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже |
| ртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти |
| та осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ к |
| ду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је би |
| ла, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту |
| {S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министа |
| е утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слат |
| Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који ј |
| се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из |
| еранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не |
| девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин но |
| рану, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} |
| а турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С |
| лажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру. |
| вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестр |
| вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузм |
| мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот ст |
| живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осв |
| ко министарство <pb n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновнички |
| а, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и престу |
| опут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он |
| пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно од |
| шту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ шт |
| ну према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су с |
| ко и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у он |
| ксићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" |
| ји ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одуш |
| да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљај |
| лим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, ко |
| ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад с |
| пак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронич |
| сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... ме |
| ни, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било |
| оружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имал |
| мо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не |
| ли, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи |
| .</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја |
| вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онд |
| помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — |
| ви сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на |
| со, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе |
| Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је |
| ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то срп |
| не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барја |
| тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="77 |
| ти свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А зна |
| е далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ ј |
| и је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Как |
| увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкн |
| , да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и з |
| војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, исп |
| крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сун |
| о је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање врем |
| тојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито |
| о свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути |
| не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је |
| атским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, го |
| у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> |
| и у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоц |
| че из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино |
| Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће глас |
| побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод |
| а је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Ст |
| е настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у |
| риште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радова |
| осле вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се |
| жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што |
| За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући о |
| но проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> |
| оји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} |
| S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су г |
| а додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина п |
| ни се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p> |
| до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби |
| >Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне |
| идети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимај |
| а од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ |
| по прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још стр |
| ђен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сино |
| а знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су |
| комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — |
| вала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још |
| иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио |
| обро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попус |
| од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но шт |
| гарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, |
| агрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n=" |
| ана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на т |
| омита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачен |
| “ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml: |
| одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред с |
| поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у в |
| а писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душев |
| се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру дв |
| овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А |
| ори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу |
| што нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху |
| воје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарс |
| оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се |
| још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ тол |
| свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за |
| /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више |
| обаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се |
| ући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо |
| са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покрива |
| звони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звон |
| написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако |
| е на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је оста |
| ори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута |
| тник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евент |
| Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпун |
| већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћ |
| нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој верен |
| здравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити |
| изичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили |
| ка, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљи |
| упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем? |
| досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезд |
| јник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине ка |
| пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосл |
| Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с |
| <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најж |
| знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То ч |
| ка појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој |
| војој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и д |
| овића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љу |
| су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у |
| јући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песм |
| збиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би с |
| к поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очи |
| реме доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун |
| ао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њ |
| ада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.< |
| морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да и |
| асвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске о |
| где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Сва |
| ј неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра |
| ма и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном зај |
| плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> |
| ди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</ |
| окривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја оп |
| комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким |
| младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Ваш |
| м вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело д |
| тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи г |
| , наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као чове |
| ју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.< |
| "graphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. |
| и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на |
| р су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну пр |
| олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!< |
| окрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом |
| тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> |
| прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је |
| тољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, |
| рбин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и |
| } А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ. |
| ЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вр |
| ода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n= |
| а...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић пре |
| } За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем |
| м издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић |
| дсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише |
| ш осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која |
| своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Беог |
| што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} |
| подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражав |
| леди Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а |
| {S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучн |
| као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и т |
| заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној |
| ожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом |
| ти у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартви |
| p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала |
| оја се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S |
| еранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном п |
| миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у |
| атарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно оп |
| еше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад |
| ањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће л |
| воје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си |
| овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске |
| у на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Л |
| за ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— |
| кође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила |
| на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе висо |
| дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> |
| ни русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у |
| .</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе из |
| </p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p |
| један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, |
| исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> |
| а се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Па |
| се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима |
| е у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се в |
| Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погле |
| и полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа |
| у битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући |
| дласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише вит |
| ра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="7 |
| > <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и посл |
| а то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада |
| примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног к |
| и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму |
| разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чи |
| уда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допус |
| страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једн |
| ђоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другов |
| <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Д |
| аја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, ж |
| лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S |
| никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда |
| о беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима ј |
| о што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седиш |
| p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светок |
| p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одба |
| > <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсан |
| S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некул |
| ивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана |
| е би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мисле |
| у кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш б |
| ом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледа |
| шта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских осе |
| шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко |
| ако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате |
| ош.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповед |
| еџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навал |
| ао што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весел |
| сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа |
| у га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из на |
| славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хр |
| е нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, ч |
| /p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те вид |
| <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу |
| сти да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није |
| ишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p> |
| ова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тро |
| могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпо |
| ри десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</ |
| огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост |
| кар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему |
| срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога |
| лио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb |
| и, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за |
| ацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећ |
| се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа |
| .</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се |
| иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p |
| их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} |
| ћ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина- |
| гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротињ |
| м буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми |
| са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> |
| ну и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктор |
| нци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p |
| ара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина |
| тојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздра |
| е бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није |
| n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој |
| на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је бра |
| адубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмара |
| ић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p |
| било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на п |
| и још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Не |
| еби улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај |
| написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="su |
| а „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њо |
| а седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине |
| офија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и |
| широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећ |
| .{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су |
| } Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за дета |
| риморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану за |
| јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из пран |
| што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе дево |
| омандовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде |
| сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој жив |
| ћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађ |
| а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и у |
| тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да прис |
| о је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли при |
| , да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи ко |
| као га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-П |
| и га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и ре |
| који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам |
| угарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После ма |
| ико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ би |
| вијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он На |
| , свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказал |
| адајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до по |
| ај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја |
| и, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезници |
| за леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, н |
| ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је с |
| авања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p> |
| {S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не и |
| нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је ст |
| ад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Гово |
| е све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} |
| јковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао |
| -о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак гов |
| а.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, п |
| о у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по |
| ело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан |
| ирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у |
| обедничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе мог |
| ић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати |
| и огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми ста |
| му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да |
| живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом мн |
| јанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од |
| ва тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш |
| му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} |
| уке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и ра |
| Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа |
| е освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно |
| форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одру |
| чи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, не |
| ичући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, |
| прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобође |
| а девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не |
| е у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколи |
| и батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте |
| ије, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац л |
| /p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало од |
| рио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би |
| о што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p |
| p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна < |
| Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако |
| у пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као ку |
| вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> |
| но би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> |
| оју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би ради |
| ата“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и ре |
| у.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А |
| , те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ н |
| но салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни |
| обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и ва |
| љени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на правосл |
| оћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој стр |
| енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да |
| ешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и |
| ше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узм |
| дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини пис |
| ила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми |
| и и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад т |
| gn xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? за |
| пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска |
| </p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакш |
| вати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жа |
| </p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од |
| , сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— |
| ко врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S |
| ју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину та |
| > <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац |
| , кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према ота |
| да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа |
| акога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} |
| оз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свр |
| а одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мис |
| размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива н |
| нским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута |
| ад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети. |
| Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p> |
| ку на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мисл |
| еза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омла |
| жевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, н |
| ње свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту за |
| ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиз |
| .</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а пр |
| еранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глав |
| оспођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S |
| е у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> < |
| том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:< |
| д другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и |
| њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било |
| шао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах |
| рема Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарск |
| страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти ист |
| воју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се р |
| о радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са |
| љао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре с |
| > <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Б |
| ко га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не зна |
| ине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирни |
| стала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или см |
| је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост |
| иш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитива |
| p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу |
| кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио |
| осе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам |
| о службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пиш |
| донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показа |
| омација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су не |
| а као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Срб |
| еш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била от |
| м рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама |
| двајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке кол |
| а наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не уг |
| је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит |
| их другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дични |
| који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, |
| владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а и |
| а, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни посл |
| је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше |
| музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се |
| обити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није м |
| евери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да п |
| и поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружењ |
| ими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је |
| <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p |
| ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у ј |
| дови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, |
| рена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково |
| е фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих |
| војивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тара |
| , али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p |
| ано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија |
| српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:la |
| ска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се др |
| земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да са |
| она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже |
| даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соб |
| ом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим м |
| Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељк |
| ћ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — |
| и јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у |
| дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако |
| волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, м |
| беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви |
| ње засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на |
| ас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спази |
| зговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, о |
| нике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</ |
| попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре во |
| p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, им |
| јла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братс |
| >Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и На |
| а велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке че |
| баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електрич |
| , што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазарев |
| Section" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца зас |
| аји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то у |
| ам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} |
| теријално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њез |
| оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— |
| S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њези |
| Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине гру |
| гову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа |
| Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече |
| а, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоруч |
| рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух |
| лмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дак |
| тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи |
| устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у |
| једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри с |
| е среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећ |
| ест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из з |
| оследње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи |
| ектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог |
| ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Доб |
| им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу |
| > <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да загл |
| свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и непри |
| Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усре |
| > <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на оку |
| госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Ан |
| ође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у двор |
| ужи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање друг |
| рише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немо |
| преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда |
| ом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</ |
| посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављев |
| естру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања |
| кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младен |
| прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, |
| То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је |
| оци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило |
| позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде |
| кошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потер |
| уначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су |
| е савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси јо |
| ви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један |
| а од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише |
| а не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања |
| мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке. |
| тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, мог |
| у бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе |
| крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У с |
| чени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је нав |
| ивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајо |
| ала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавно |
| га ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног |
| Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу |
| <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно виш |
| итамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је |
| ојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој б |
| них каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, уда |
| ицом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p> |
| оказала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсм |
| њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено |
| се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврс |
| им и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искре |
| имише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су п |
| ти довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друг |
| ни патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и |
| мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</ |
| Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шт |
| <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но |
| ашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> |
| оју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њ |
| огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ з |
| постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} |
| увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити. |
| уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве пош |
| >Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Ви |
| се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни свет |
| И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна. |
| ји је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Сто |
| рунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који н |
| молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити пи |
| ва се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! |
| бу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете оп |
| љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемар |
| стима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра гла |
| другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради |
| епка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рек |
| од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту и |
| згледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржав |
| бично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањеник |
| > <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су |
| ма и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, ане |
| т.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згле |
| тересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може |
| њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел |
| “, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који |
| поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчеви |
| ти — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и |
| две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених по |
| Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> < |
| о.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И н |
| царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „< |
| пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p |
| да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужн |
| интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не зна |
| капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођи |
| gn>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић |
| Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састај |
| е погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка |
| </p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зн |
| ше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, д |
| Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, д |
| сном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презира |
| јанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p> |
| без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора |
| де смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напом |
| ако ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, је |
| то је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер о |
| а,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем м |
| Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким о |
| , још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзн |
| на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било ј |
| но њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пус |
| за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и как |
| организација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb |
| у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окр |
| .{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p |
| " /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Прво |
| веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се |
| д се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} |
| амижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крив |
| а пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се |
| регови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и во |
| била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње |
| ило, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, ка |
| Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је сво |
| ашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је вел |
| мо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња |
| . — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче |
| епријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне |
| А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба |
| жара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо |
| ш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што по |
| посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцен |
| притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко |
| >Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом |
| не докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога си |
| ме рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захв |
| наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, |
| енцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обија |
| атских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујањ |
| бије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, |
| у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска |
| ичину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, изв |
| вице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности |
| а и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао |
| и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буд |
| сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили бра |
| и извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково |
| начке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другариц |
| је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је |
| новници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био |
| т и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евенту |
| које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је |
| приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до з |
| p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Ло |
| стеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се |
| тар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, кул |
| Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су див |
| ао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом к |
| о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часо |
| еши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хт |
| ену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSection" |
| ио се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Де |
| Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење |
| удске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом |
| и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову ко |
| ена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би т |
| као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских |
| вајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели |
| <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и |
| олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их пр |
| домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самц |
| </p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде с |
| неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p> |
| вника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ ран |
| /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих ок |
| зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорци |
| аци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан вид |
| мо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са |
| слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част |
| н о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком |
| И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</ |
| овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{ |
| > <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote |
| и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада н |
| Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код н |
| ти?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, д |
| д би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти П |
| е државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као |
| ни посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више т |
| треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и |
| о, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се ни |
| м да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па ујед |
| ед народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а увер |
| о јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а |
| уна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду |
| се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када ви |
| јвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави. |
| ако српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши г |
| ћ је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуациј |
| како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се мог |
| дица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне п |
| играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколеба |
| ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од |
| зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу по |
| остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово др |
| тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не ц |
| атности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска |
| >Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време примет |
| тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је |
| а позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јара |
| што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско |
| осле подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..< |
| е душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена |
| ици, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике |
| наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, ор |
| </p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, д |
| ишић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша |
| ако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се |
| јска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапша |
| чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> |
| ост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо |
| <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двори |
| ојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим |
| какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са јед |
| е овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где |
| ј; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се д |
| добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче ме |
| ћ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од |
| а да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. |
| ла ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље срп |
| а — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када ј |
| је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво |
| азити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хва |
| сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре н |
| нске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се н |
| p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би т |
| </p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си |
| ала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само |
| рима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучн |
| га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је |
| Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Ро |
| ?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутр |
| тнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шканда |
| арету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> |
| >„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене му |
| </p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм. |
| ош како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео ов |
| ву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умир |
| авник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико |
| хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у нас |
| а пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жало |
| њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакне |
| >Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће см |
| Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живел |
| војој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно преда |
| гу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, |
| авни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се |
| ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, |
| куруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за К |
| {S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде ба |
| е била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш |
| дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај сас |
| развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу |
| ке покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљеви |
| шило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је река |
| болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазв |
| са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрл |
| од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо |
| цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори |
| његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А ка |
| Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те |
| дом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ ма |
| јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи |
| подио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво с |
| него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>К |
| p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јо |
| /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је |
| жевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и за |
| и га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо |
| <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> |
| ера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— |
| оде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта |
| Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћ |
| , то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући |
| тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљат |
| ико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и ле |
| неришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају |
| е.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и разми |
| олазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не |
| вио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p> |
| е.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“. |
| ржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуп |
| "364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем |
| чела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапн |
| морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто от |
| ј је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај пре |
| орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому п |
| зити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> |
| .{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога в |
| и је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био г |
| заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било ле |
| ајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p> |
| , све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да |
| ио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, ка |
| али на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наш |
| је је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p |
| </p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их ч |
| Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутр |
| а, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него |
| уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, |
| еома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морам |
| убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо |
| ај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у |
| је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто од |
| ена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није |
| уза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме вр |
| ересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> |
| је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Ц |
| сет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји ст |
| својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на про |
| све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> < |
| а више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде н |
| г признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> |
| генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једре |
| лила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не |
| да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време |
| анска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, |
| им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама |
| не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> < |
| е га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јави |
| ли је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бо |
| а ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p |
| На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој при |
| с, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p> |
| > <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њи |
| да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, |
| живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на |
| то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конферен |
| светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице |
| ножина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321 |
| ила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се мно |
| екао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се |
| b n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати. |
| да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула |
| , Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођ |
| ђе, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакерис |
| > <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданд |
| слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се п |
| киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чу |
| је према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Ј |
| а маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје |
| оје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су |
| је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна с |
| полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус |
| ренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Обе |
| рдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— |
| мах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срц |
| е, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа |
| еде на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у то |
| и, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу |
| аду због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, б |
| кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала |
| беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слоб |
| о је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе з |
| ржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка |
| свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откин |
| а и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом св |
| лном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Јо |
| а уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед: |
| Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на |
| , без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> |
| звинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо |
| је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особ |
| воје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим |
| ече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђ |
| уди разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломати |
| кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb |
| > <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да |
| з даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и |
| људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да |
| да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану |
| p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуца |
| аху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало п |
| увати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, ни |
| бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p |
| да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше арми |
| је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе |
| је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, |
| је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџо |
| р Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> |
| сти помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога |
| з чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено |
| се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то д |
| , Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгор |
| да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Изме |
| ала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p |
| ем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако |
| или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина |
| воју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за сто |
| .{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо |
| дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва |
| оложај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, мо |
| чног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и |
| тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ |
| се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну п |
| на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључак |
| да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини |
| ове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p> |
| Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</ |
| сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинил |
| ође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се н |
| Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић |
| говори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су |
| 9" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у пла |
| S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени она |
| д туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти |
| ти с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, |
| сова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да |
| амењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је т |
| — Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републи |
| ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује |
| а се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху |
| догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука с |
| бом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да |
| ди пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковиц |
| ади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Ку |
| у налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ |
| ке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на гра |
| е?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога б |
| .</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испри |
| оручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зу |
| <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се |
| дравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише |
| , са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али |
| од га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве |
| елиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се из |
| } А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше на |
| авог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразуме |
| пак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари би |
| х да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} |
| емље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они |
| м већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="43 |
| рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма |
| собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у прија |
| очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S |
| еко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналист |
| </p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у жи |
| емачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} |
| пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} |
| у туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} |
| > опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али |
| а ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се пр |
| : „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох |
| је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допа |
| ске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири |
| ј војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале |
| ме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху |
| p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе |
| ана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ |
| храњује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не б |
| српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов п |
| ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели |
| нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p> |
| Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обича |
| мати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> < |
| то српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти з |
| осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гра |
| ан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим к |
| ину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја по |
| } А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управ |
| учавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје |
| мо каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло н |
| ћи се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање одн |
| ори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко |
| а, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фо |
| еко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало |
| /p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју |
| колића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливе |
| ="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди |
| чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јован |
| вот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, |
| се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разум |
| ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго пис |
| ења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>П |
| ва.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, |
| реседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p> |
| часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово |
| рка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у |
| ега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према он |
| сати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> |
| >То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је б |
| > <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на ср |
| /p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер |
| барице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и |
| и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> < |
| во сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за |
| цу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно |
| 613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара |
| примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек са |
| д претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига |
| ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; |
| ово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве сп |
| апротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Па |
| !..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</ |
| још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} |
| } Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— З |
| . — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен |
| у узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су у |
| ћа и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је про |
| еш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и |
| е одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштво |
| немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, |
| но робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а |
| лабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које х |
| писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у св |
| ом“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из рад |
| где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Н |
| елесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, |
| је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустраш |
| развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебел |
| ки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које |
| изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко п |
| ку, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно |
| има.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде ве |
| продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш т |
| анови начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да |
| ала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад |
| ладенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој н |
| иховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} |
| заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна во |
| мо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала |
| рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, |
| руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најсла |
| њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих проз |
| атељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав |
| а олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково |
| ко јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, |
| ац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох |
| зије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више з |
| оложај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем |
| редпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане |
| <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрди |
| заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У |
| је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим т |
| {S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимају |
| ириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко |
| х сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> |
| ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и са |
| едно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лаза |
| азлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожел |
| вића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S |
| отива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душ |
| увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћ |
| ци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином миш |
| а је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А к |
| о заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини |
| згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је |
| личне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му при |
| командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ з |
| ј отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитск |
| пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Обер |
| ко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би м |
| ожда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић |
| он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судб |
| сла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> он |
| та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића н |
| рску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине |
| више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромн |
| рзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је те |
| о исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од |
| ђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пр |
| чио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни пред |
| ане, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме верени |
| амо хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николај |
| и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному |
| а ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрин |
| а вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај |
| гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио |
| е достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Ср |
| градски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар |
| а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у с |
| јор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је |
| {S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, к |
| ојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће о |
| ати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жрт |
| у тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и довед |
| — Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му ст |
| опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као ш |
| ана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је мој |
| ла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина јо |
| се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{ |
| ече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје. |
| Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео са |
| дољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручни |
| зналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молил |
| авијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спреми |
| ком бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни о |
| есет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била ј |
| ике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге |
| приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи |
| p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној камено |
| да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори јед |
| уго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше |
| погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се н |
| д кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типич |
| ослу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окре |
| а узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да г |
| он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <div type="ch |
| ојник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су |
| ду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраг |
| дњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n=" |
| е у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним полож |
| трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p |
| вности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" |
| и спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалос |
| је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била |
| његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слобо |
| ту!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе св |
| обра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); а |
| е своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи жив |
| гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима лин |
| ини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> |
| већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> |
| > <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске |
| фић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, к |
| је личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће |
| у у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јо |
| у да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још н |
| гу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, |
| кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је о |
| осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојков |
| е и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао с |
| и уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други |
| били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала |
| ским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин ни |
| жај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо |
| е неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким |
| > <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући |
| јем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женск |
| останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и |
| по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.< |
| сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми на |
| мо четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том |
| ислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим |
| смо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Нема |
| Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар |
| it="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div type="chapt |
| довољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="graphic" /> |
| своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељим |
| да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разум |
| до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за |
| сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и |
| > <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу о |
| ого шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“. |
| , посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек |
| на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу |
| {S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била |
| отињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но |
| — Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Мона |
| питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла у |
| онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!.. |
| гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива во |
| колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох |
| ад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Н |
| цера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добац |
| нцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Г |
| биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те посл |
| изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и сн |
| рожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем |
| ма одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</ |
| ата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> |
| мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с |
| вљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весе |
| /p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слик |
| па официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дођ |
| ате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Неди |
| ичарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — зан |
| вао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партиј |
| а... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и ње |
| у песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гроб |
| осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а жив |
| >Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларче |
| доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одре |
| i>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка |
| <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од про |
| а и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски б |
| са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим |
| ћи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, |
| мо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да с |
| — У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, |
| тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена |
| кова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству ту |
| само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пе |
| о му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијан |
| — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што н |
| карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, кој |
| вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много |
| на.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, |
| најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза о |
| јишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијан |
| , ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или амане |
| г.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.< |
| већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах |
| ворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> |
| ијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} |
| игнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађ |
| зуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако |
| измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштв |
| аћена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике к |
| смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код |
| е нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Ср |
| еговој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Срб |
| дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се нала |
| одине проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и муш |
| > <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно. |
| давијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо п |
| оварали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Т |
| ати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестри |
| Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже је |
| лу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Те |
| ="667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пл |
| ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану ре |
| } Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> < |
| глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упоз |
| , па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и |
| Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n |
| толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p |
| Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — |
| но.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Слав |
| Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут зас |
| ову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, |
| у је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина п |
| да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете |
| нцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину к |
| а оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, с |
| n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од к |
| одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело |
| таде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, оз |
| граду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропрат |
| зив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Так |
| са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хај |
| за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво |
| ме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на он |
| /p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p |
| ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Беогр |
| врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадо |
| тлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 с |
| ћ уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао |
| о време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Беог |
| правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих ма |
| приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато н |
| је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене ду |
| <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта |
| револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност. |
| ну, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита м |
| чевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испри |
| ењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српског |
| драви га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе у |
| И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часов |
| еће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из пред |
| p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се |
| ко?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, с |
| /p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а |
| пски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.< |
| падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али р |
| ећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ сам |
| ео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег |
| љи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од |
| а нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није и |
| јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{ |
| ајсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовље |
| обља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На |
| .</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, по |
| руди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени пок |
| p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково |
| е толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, |
| падне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме |
| овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жу |
| рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одм |
| био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле ра |
| а коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пе |
| гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху |
| свим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се јед |
| и, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата с |
| мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да б |
| је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чин |
| џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му р |
| нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и про |
| танку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{ |
| К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар д |
| м, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пуз |
| ћ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде |
| еног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184" /> <div type="chap |
| промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где |
| о у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њих |
| роту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђ |
| ого ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем |
| а ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што |
| његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила |
| за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> |
| е наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена. |
| } Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до |
| та.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раз |
| ацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стран |
| се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и |
| говору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, к |
| ове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а |
| о Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима |
| вај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да се |
| краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Неде |
| сец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и пре |
| } Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Бр |
| име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је |
| гонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане |
| ца где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себ |
| а ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот б |
| жевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југ |
| ству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамб |
| граби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После |
| и.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку р |
| елена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за п |
| а преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног |
| , па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{ |
| и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне ор |
| се мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео ј |
| јанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лаз |
| А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о т |
| штен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то |
| у мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> |
| по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом |
| оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примет |
| p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одгово |
| се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку о |
| о збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орл |
| вић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога к |
| говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видит |
| ци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>О |
| их ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на |
| офа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p>— То ни |
| p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и |
| рати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте т |
| ркнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што |
| гледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> < |
| и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p |
| ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Срби |
| аревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро |
| негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p |
| p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његово |
| остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари. |
| су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и гос |
| зва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девој |
| ао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb |
| ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко са |
| p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Соф |
| у Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили н |
| — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила н |
| пске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним |
| е чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> |
| <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији |
| к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин раст |
| .. — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства. |
| д стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— С |
| о да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем |
| супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта |
| зује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жа |
| на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се не |
| женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица |
| <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна |
| нутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима дан |
| већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ра |
| та и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучн |
| е пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} |
| На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, |
| Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, |
| е, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчан |
| своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од прете |
| од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н |
| бе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника |
| овек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и |
| сећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања |
| >— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ |
| ка Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јаз |
| ако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се с |
| д земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или т |
| Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху |
| одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако з |
| ...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се |
| Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> < |
| уларан, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а з |
| — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пе |
| залу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаре |
| руге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама |
| а је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ра |
| кнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p> |
| јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} А |
| отегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јован |
| са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца |
| > <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима н |
| елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи д |
| великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одгов |
| оми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} О |
| не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом м |
| народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је |
| постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао б |
| е у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно |
| нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, з |
| тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успе |
| уг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p |
| на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јо |
| грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит по |
| /p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била |
| алазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да |
| — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише гл |
| ставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем м |
| Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам г |
| и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично |
| пште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли |
| младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју. |
| S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По |
| На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи |
| о трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се дру |
| ек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када с |
| ло ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер |
| ам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је пор |
| у.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и |
| мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи сусед |
| мо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је крет |
| ало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе п |
| е, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно |
| ите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb |
| а самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{ |
| ладог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла |
| .{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно |
| а су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се |
| Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} |
| b n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чу |
| На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> |
| обар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сир |
| ли су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} П |
| већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанк |
| ..</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“ |
| придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девој |
| да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит х |
| ширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те |
| ико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бард |
| ркнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на |
| ћајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да |
| место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се |
| у и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покор |
| Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <p |
| ез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?< |
| добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</ |
| је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, |
| ...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} |
| у добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов |
| е краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Кат |
| ћи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже |
| ограду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам пи |
| Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багр |
| n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, к |
| , у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он |
| p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притишт |
| p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и с |
| та широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а кол |
| о на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позо |
| ме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> < |
| > <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог трен |
| и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо н |
| у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> < |
| нажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога |
| ција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удов |
| реба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p |
| и то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам |
| идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић |
| > <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према жел |
| окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у |
| те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај |
| паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буд |
| оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао д |
| ању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се пр |
| ат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако |
| Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле |
| ева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорнос |
| ала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према ср |
| амо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме о |
| е Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина |
| <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику |
| ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако ј |
| том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два |
| ећ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> |
| ашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на пут |
| и.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да |
| и.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени м |
| то је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После јед |
| ећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" / |
| ападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију |
| ало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одг |
| вентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу с |
| којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љуб |
| ог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били |
| њем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју |
| тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није ник |
| , ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога ко |
| мен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бир |
| , отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а |
| ј <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} |
| орност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неис |
| ма београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрен |
| би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и свак |
| блици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, |
| јих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг пр |
| воје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, не |
| уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песм |
| новиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и им |
| умели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан |
| и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине |
| звештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих |
| има беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, |
| ру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је мили |
| рку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круго |
| месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одм |
| ише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само д |
| скључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{ |
| пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздиса |
| Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни нај |
| ом уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Буг |
| станак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими |
| га је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љу |
| је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр |
| од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Че |
| Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да |
| на у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад |
| се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ства |
| тоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану |
| азговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађај |
| ки свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби |
| краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једин |
| <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од |
| азмишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка |
| тељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Ср |
| ација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обој |
| ла.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаст |
| езина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како |
| ојечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се |
| ше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда |
| олитику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, на |
| , и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити |
| бом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А |
| тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање |
| тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, |
| ева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова |
| шао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас п |
| у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домови |
| е био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здра |
| чешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах об |
| ио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</ |
| адојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер |
| га Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола |
| штиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едв |
| е овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> |
| је постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улаза |
| к Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</ |
| о је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.< |
| риродну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} |
| м.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле |
| да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор предста |
| p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p |
| њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издр |
| це, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста с |
| и не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо мора |
| дговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све ми |
| /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани |
| </p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју |
| pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захте |
| све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ни |
| аглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стој |
| /p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац пол |
| каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомен |
| ана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он |
| а пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав ст |
| а, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у остало |
| је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка сво |
| за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довоз |
| срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија |
| че да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије н |
| исмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ |
| .{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно озд |
| ска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на офиц |
| ке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ћ |
| је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> < |
| а просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Он |
| на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и |
| јући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и |
| , ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаш |
| рад.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржав |
| зненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан |
| дојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="77 |
| </p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n=" |
| .</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се в |
| ког артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, |
| уда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нек |
| ла њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је м |
| ра Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} |
| е наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво |
| очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу. |
| и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мир |
| ом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, |
| се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" / |
| радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде |
| олницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и оти |
| стави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не ж |
| одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих пово |
| љем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, ве |
| ојој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!.. |
| толице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита |
| зио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо! |
| народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у пра |
| управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником |
| них дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света |
| </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, |
| чицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ћ |
| "383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и от |
| уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и |
| , да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испев |
| За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је ш |
| љи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ н |
| омоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и |
| p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад |
| рдањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагов |
| ему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само с |
| ђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је у |
| а све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како |
| мо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" / |
| ађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јур |
| аменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S |
| енску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису |
| г твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу др |
| p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и чес |
| рила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а |
| амо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у јед |
| говић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице: |
| ак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прв |
| љен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који с |
| био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, по |
| p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је о |
| ић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на ч |
| српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули |
| > <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му |
| беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има неш |
| евати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па |
| је је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате пи |
| p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</ |
| ешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао ј |
| з Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљи |
| овао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Вен |
| беркнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкн |
| , радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненад |
| аде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="67 |
| ва је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је ник |
| и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, |
| кивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А |
| још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p |
| и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p |
| у, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одр |
| ова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен пос |
| о је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, |
| јор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је доби |
| ницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина оф |
| има сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки |
| дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Ујед |
| народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што з |
| S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгл |
| ам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада н |
| где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p |
| ма, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној |
| ри јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само |
| p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, |
| познати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин ј |
| но их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипа |
| стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и в |
| е време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигар |
| који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на мин |
| м умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за д |
| положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви бе |
| ованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хит |
| и му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Ро |
| } Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило вели |
| Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске |
| погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га |
| силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, |
| рати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством |
| пски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} С |
| у се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l> |
| p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити по |
| е боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три н |
| арац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси |
| Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше д |
| ку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том |
| ма мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином |
| стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је |
| је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда |
| <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а ме |
| м осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао |
| време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметит |
| " /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушев |
| један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале |
| ути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро проша |
| а твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те |
| .</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; ос |
| енада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње пози |
| р почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слаби |
| војој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те |
| мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официр |
| </p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у |
| е остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Пор |
| брости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се бој |
| Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи |
| га узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран |
| екоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико |
| дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и так |
| У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ћ |
| и њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је |
| био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминов |
| очастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, |
| уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој ј |
| сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, н |
| <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, уву |
| твовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина- |
| S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као |
| p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну она |
| чинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краљ |
| ћу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сер |
| у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама моји |
| p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министар |
| а и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је рас |
| ко исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја н |
| ира остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих |
| су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> |
| и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... ј |
| Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској к |
| сављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} |
| ју да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправд |
| е речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p |
| е у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у ос |
| је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника пр |
| у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле ср |
| неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикци |
| ршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— |
| /p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — |
| витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је би |
| а југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој |
| је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам |
| } А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у ам |
| ила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о ње |
| авши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси м |
| дећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка б |
| ске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским |
| таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, б |
| ограду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде св |
| сова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за сам |
| продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши о |
| т часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком к |
| о официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стоја |
| и.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ |
| ори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршт |
| е ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на |
| нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају |
| ао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашт |
| и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајори |
| </p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окре |
| се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је чо |
| </p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, ка |
| обро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово при |
| због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки н |
| цењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што е |
| , које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и |
| ри.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одје |
| ван.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, |
| дин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар |
| а су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезин |
| хтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и |
| да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне веч |
| на је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку |
| <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арна |
| друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, кој |
| ва дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики |
| ан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војн |
| .{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си у |
| валирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софији |
| > <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгуб |
| p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p |
| ачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и д |
| на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко з |
| /p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каж |
| то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону |
| адне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, з |
| скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцим |
| лакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и при |
| та покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео д |
| ресантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и дос |
| {S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске д |
| њу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело |
| ки славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер |
| равље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам |
| , а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, ал |
| ину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и |
| дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, који |
| унилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p> |
| боко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали |
| у посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мез |
| к уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашир |
| загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за |
| искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успе |
| несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих год |
| /p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, |
| вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више |
| и каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} |
| да Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само |
| а, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово |
| ајстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао |
| ампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и |
| којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наме |
| еника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућам |
| .</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пу |
| одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прек |
| ма сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека б |
| план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након |
| онице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школски |
| жењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбин |
| јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиља |
| >— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А за |
| та слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> |
| ске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спре |
| ан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему чи |
| се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — |
| ли ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација е |
| ј жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да |
| еломе официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему |
| ен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио |
| рио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ус |
| А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пи |
| да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разум |
| и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизи |
| /p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и мет |
| се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргне |
| ри“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших |
| А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не |
| ј пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи |
| у, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху оста |
| ругом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код к |
| љу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се пошт |
| ање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се |
| Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа дру |
| као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убе |
| задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, |
| ве што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо им |
| ва.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина |
| робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и |
| м деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дан |
| идиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стр |
| апоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показ |
| сперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одм |
| и.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са |
| миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буд |
| Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конферен |
| у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на |
| .{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић |
| ничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! |
| </p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— |
| војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку |
| Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни |
| тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети |
| о и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде н |
| о, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским |
| зо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но |
| е раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убри |
| а, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и |
| га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време |
| ерујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, |
| После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо пи |
| јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку пот |
| се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопч |
| нка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са в |
| , не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га буде |
| јор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци |
| у још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — ре |
| мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају |
| има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стри |
| иси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном ста |
| зистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци св |
| по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући об |
| али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ни |
| водећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се |
| њу бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући б |
| му, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, |
| ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и |
| бој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и |
| е увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на в |
| агано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— |
| о, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак уб |
| седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат</foreig |
| ини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и |
| е обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="63 |
| а националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексион |
| ренцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p |
| најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевш |
| иђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> |
| Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом зг |
| ате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја |
| А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русиј |
| ање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче |
| мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наш |
| ављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, к |
| ао обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и |
| дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем д |
| н као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.< |
| ла вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштуј |
| <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писм |
| > <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смр |
| ти.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Ск |
| рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине а |
| е председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао |
| на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставит |
| p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису |
| м, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и |
| илих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се |
| p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те прв |
| коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенера |
| , отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће |
| У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната |
| дињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ да |
| го, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде |
| ти.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мал |
| ло удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно каз |
| е светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Р |
| ред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дот |
| смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, п |
| ме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и |
| гуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последњ |
| их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истица |
| се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због |
| њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Пр |
| елом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га в |
| у ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћ |
| , да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, тако |
| рана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступ |
| ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Има |
| оложене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви |
| ан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому |
| го ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> |
| а, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори пр |
| је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када |
| губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци с |
| и Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да не |
| иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А ш |
| ...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је |
| леду снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора |
| до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге з |
| > <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек |
| мо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...< |
| меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне ка |
| д десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} |
| , по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло год |
| обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, шт |
| <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је |
| ло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазив |
| ак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Сна |
| Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми в |
| "49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас |
| } Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па к |
| Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа ма |
| ћено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе |
| подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарск |
| ндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а н |
| , не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне |
| те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318 |
| „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму њег |
| у снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.< |
| рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Јо |
| S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима |
| елећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и о |
| стали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских во |
| овицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови |
| а кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има пр |
| нам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто |
| ушевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, |
| у, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи ник |
| муклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлост |
| је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад крој |
| ечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и |
| ћа.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несрет |
| стати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских |
| а да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине Радојко |
| Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не мож |
| ко ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве |
| емојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни ра |
| p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости |
| се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој не |
| овати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је |
| нка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</ |
| Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у к |
| ара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или слу |
| им и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше |
| се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, д |
| и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцелар |
| и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћ |
| није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад |
| о, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расп |
| >„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени |
| исати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, |
| у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} |
| ом Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Де |
| Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из |
| издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" / |
| ли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и в |
| n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се то |
| , шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у |
| ма нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истр |
| је црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одм |
| Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће |
| видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново нап |
| > <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone |
| или су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали ка |
| е заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је п |
| стави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Ха |
| оје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У пред |
| увам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим |
| ти.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Обер |
| ишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> < |
| е живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по |
| /p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисл |
| отпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p |
| арантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама ни |
| расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зиди |
| ри како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо |
| је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је г |
| реме не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био ј |
| ш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Ње |
| ш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на иску |
| Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала |
| и беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио |
| мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланско |
| ка зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима т |
| овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде т |
| и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херо |
| у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока |
| »Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> |
| оришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у кри |
| иморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога го |
| тарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</ |
| ванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не |
| ик па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику |
| еширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани вет |
| е опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од |
| нредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су |
| е ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николи |
| ло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога |
| већи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они из |
| ог умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока ск |
| о а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> < |
| ровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није < |
| д њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине! |
| риметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су |
| ..</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У та |
| е мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шт |
| ом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви... |
| p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством |
| р му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице бол |
| у његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу бе |
| о се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— |
| ри узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико |
| мо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{ |
| n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је п |
| пље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кро |
| те жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За |
| баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за врем |
| иву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата п |
| а дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже |
| ле европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а н |
| ољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огром |
| ј у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне к |
| ва и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> |
| да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, |
| поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром х |
| етна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о |
| /foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lan |
| Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте о |
| аког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртв |
| је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми |
| бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме. |
| а од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале |
| цене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, |
| увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — њег |
| вати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводино |
| езаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазар |
| а походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када |
| , да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају у |
| а-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају |
| >И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао |
| на.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је |
| вати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина. |
| време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потре |
| и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у ј |
| спред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, |
| свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ |
| оје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{ |
| еограду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао ч |
| >Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> < |
| у са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показа |
| х писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљи |
| е унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим |
| познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно |
| о је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако |
| .</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слобод |
| ора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, д |
| имарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у о |
| {S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио |
| служитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и се |
| ћево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="6 |
| бији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је |
| је у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругов |
| , кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се |
| ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случа |
| међу осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, |
| постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом д |
| а се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председн |
| ку избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Гос |
| караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и |
| иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ реч |
| ованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n=" |
| , ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који |
| во.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја н |
| је потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар дон |
| — Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата св |
| и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну. |
| е, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb |
| мо је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрега |
| естан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} К |
| мисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу |
| сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone u |
| е му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> |
| мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} |
| >„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас |
| да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегле |
| сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви д |
| луке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Пред |
| стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више н |
| nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour vous, o |
| аву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкн |
| е важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</ |
| Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допа |
| помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку |
| {S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље |
| > <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај ма |
| оришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се |
| је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо |
| материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су |
| у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Паши |
| каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би |
| тно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест час |
| </p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефо |
| тво је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога |
| оље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, |
| > <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима |
| p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја |
| ти за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађај |
| и ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате |
| ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје |
| ји може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако ју |
| дваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку ста |
| дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А ка |
| хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; ни |
| } Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њез |
| ереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Беогр |
| Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут т |
| , да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало |
| јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, |
| е реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуч |
| сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" |
| љено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хам |
| тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да |
| и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С |
| >Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној |
| је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је |
| сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> < |
| инистар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, мин |
| везу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневно |
| итања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председ |
| ћала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од |
| а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезин |
| погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даљ |
| млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила к |
| десет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S |
| из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једн |
| тојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p |
| џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така |
| лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми ј |
| масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <d |
| адознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p |
| Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце |
| им одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најо |
| омоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка д |
| жртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пруж |
| ажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мај |
| овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку |
| илом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да ј |
| таници је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздан |
| о одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао о |
| ио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад |
| оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њези |
| S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— |
| , у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи |
| вић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека |
| је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раз |
| искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и |
| е године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Рад |
| краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са |
| Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила |
| раз.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љуб |
| у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <div type="chapte |
| и као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељ |
| лтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге |
| а, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најк |
| који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> |
| а понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушл |
| мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већ |
| е у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном врем |
| е</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динар |
| џа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не |
| а знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још |
| много.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те |
| земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све |
| на врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас |
| .</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за чита |
| У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да к |
| ичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло рет |
| ама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дад |
| већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једно |
| еваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на свом |
| и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, ј |
| одом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, сво |
| да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а т |
| се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готов |
| аш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али |
| ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ |
| понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман |
| ду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ниш |
| посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњ |
| ледеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту |
| на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељс |
| ченост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се |
| д њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобравах |
| еривши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, ко |
| каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором |
| ер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде д |
| е, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> |
| кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је пр |
| ад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило: |
| прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде |
| езничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су |
| стаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду изби |
| а га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, |
| ну матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи проз |
| је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имал |
| , не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да дан |
| и беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зн |
| та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је |
| оцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столећ |
| само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>На |
| тељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико о |
| у рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, ве |
| себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закач |
| чи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Ле |
| рбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ра |
| ва времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њези |
| радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздрж |
| оспода по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неран |
| ти Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну ру |
| е беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?< |
| Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога |
| едраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина не |
| </p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то п |
| мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p> |
| припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на |
| ње је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забавља |
| умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</t |
| >— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. |
| тито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници |
| арим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила мој |
| ах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруж |
| танку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну |
| другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока |
| бији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути. |
| ечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родит |
| и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе прав |
| и исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени каз |
| и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb |
| c" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Доб |
| пкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују сво |
| и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке б |
| изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим |
| код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума д |
| како кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао |
| да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не зна |
| недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а |
| Section" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић |
| е, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Све |
| амо што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Сл |
| ење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковнич |
| > <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— |
| у познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења |
| ло и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанк |
| p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</ |
| а и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно де |
| ицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На |
| падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друш |
| .{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, у |
| г Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу н |
| ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, в |
| утра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ок |
| пшти напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је оп |
| жи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребац |
| {S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећ |
| а, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично |
| у.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд |
| даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S |
| болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближ |
| мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, |
| ве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићев |
| >— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и |
| му их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински т |
| а сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали бр |
| Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем |
| догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у |
| Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам п |
| рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на |
| најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне. |
| на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађ |
| >— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Па |
| овић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе криз |
| ић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђен |
| и, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то ма |
| ило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахн |
| се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.< |
| је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не б |
| е напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измол |
| овољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао о |
| оћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} |
| јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити |
| лопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења! |
| времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у кој |
| сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколиц |
| вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво |
| јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне д |
| -Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљ |
| наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, |
| гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</ |
| ао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој |
| ве речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је креве |
| Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је и |
| >Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици |
| е.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> < |
| говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Р |
| је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>П |
| ме прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њим |
| — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или не |
| ово примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на |
| сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихв |
| несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хт |
| аслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} |
| са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо ч |
| е, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Г |
| они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S |
| ом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвеће |
| ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, ра |
| злече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Је |
| њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже |
| ко да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; |
| м покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен збо |
| човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још |
| ом парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га распол |
| коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га п |
| војих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развиј |
| у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и он |
| опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила н |
| разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и с |
| ријал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису упот |
| а ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, |
| еко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља |
| бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се на |
| јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори свој |
| е годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу пог |
| ој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила |
| } Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни |
| >Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У |
| огађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задава |
| назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога в |
| ојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косо |
| вљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три |
| а су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне ду |
| који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео |
| <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то |
| озориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S |
| и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропра |
| а каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих |
| Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгу |
| .{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њ |
| {S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје |
| ком двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, |
| лован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује |
| оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председ |
| > <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада пр |
| ашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да |
| <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све см |
| ј час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас пох |
| т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлук |
| после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p |
| станак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{ |
| у захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знањ |
| народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се п |
| а народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко кла |
| и и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, пору |
| е извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш лог |
| риђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када |
| уцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S |
| S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још |
| дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не од |
| ом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, најв |
| јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ип |
| смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако н |
| нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и весе |
| епрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге д |
| нистром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>Пос |
| у и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рука |
| <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је |
| х осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— |
| евања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добр |
| ловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мис |
| на и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, |
| е бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника кос |
| /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихват |
| те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћиц |
| нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Со |
| пусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешт |
| ињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чин |
| <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предс |
| споде и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је кр |
| ћу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави С |
| , али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни |
| леграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“< |
| постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не! |
| у српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити кр |
| гдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и |
| Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно уз |
| Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла |
| ј калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>Пос |
| њеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> |
| ну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршен |
| ој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не п |
| којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће |
| ијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали п |
| ао и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешни |
| могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањен |
| ујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први |
| ставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари св |
| авља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ва |
| слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку с |
| p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за п |
| на лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине |
| м редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју |
| м.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, |
| лободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају. |
| Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>С |
| где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култур |
| а бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује |
| е дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па н |
| <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко |
| зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чар |
| ијине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, |
| отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и стр |
| довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе |
| у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у с |
| Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа |
| ске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се пр |
| а Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногор |
| их очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жа |
| , која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </ |
| pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, |
| јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање |
| баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју |
| он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разум |
| еговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каж |
| мишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испр |
| {S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, о |
| ама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтеви |
| хових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био |
| разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критику |
| ј је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала с |
| ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се |
| к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Н |
| и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властим |
| и поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још ко |
| учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том мес |
| уше, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књиже |
| а се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а п |
| стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Нем |
| е то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са инте |
| S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Г |
| еха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, |
| обом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шал |
| Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато |
| мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли о |
| шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> < |
| >И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају |
| тскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени обр |
| , млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јав |
| ном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радос |
| што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разгово |
| , служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи п |
| ознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме |
| је отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у |
| ли оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турс |
| апетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узми |
| а свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— |
| пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> < |
| смо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Бео |
| својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи |
| себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад је |
| још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, |
| вешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне вод |
| што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода |
| су, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза |
| подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после |
| аком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца |
| буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити до |
| е морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да м |
| /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>К |
| >Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лаз |
| да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног на |
| у је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи д |
| p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања м |
| ов, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живел |
| она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— С |
| че га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пр |
| отражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам |
| трина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добр |
| ио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо |
| </p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> |
| међу матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли |
| уби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овд |
| пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, п |
| лиже ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разбл |
| гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почињ |
| тиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће с |
| одним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болни |
| и у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди л |
| на правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Он |
| е стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова |
| арац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђок |
| арац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле |
| нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојан |
| генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="1 |
| ху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p> |
| аднокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде |
| црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црно |
| уте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Ср |
| да је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше н |
| ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је х |
| заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Нар |
| ј драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће с |
| жњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} |
| лела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад |
| ала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Д |
| еном снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </di |
| и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти в |
| преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој приј |
| анка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа |
| е доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима |
| -Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље ред |
| крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, п |
| аршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Кр |
| ка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шт |
| едан официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p |
| није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у суза |
| > <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за |
| љењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља |
| желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздрав |
| , што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаће |
| његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p> |
| ављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чу |
| , али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то |
| у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када ј |
| , који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи |
| .</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше |
| осмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лиц |
| мама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као д |
| } Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде. |
| о нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше бате |
| удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће б |
| Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у |
| S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећа |
| да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... |
| нио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много |
| b n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино шт |
| истанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{ |
| же се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласк |
| је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим |
| е одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио |
| би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орлов |
| аког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те |
| ар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> |
| {S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. |
| га посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима |
| амо наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у |
| а је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушк |
| на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити |
| ла ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к се |
| .{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, как |
| з царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говори |
| џи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Нера |
| и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза р |
| таници, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subS |
| >Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога |
| е љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано мо |
| на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европ |
| рочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, до |
| шкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела с |
| ину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана |
| Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једни |
| за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакерис |
| , који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном с |
| и.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код п |
| ивети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас вел |
| говић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</ |
| у тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и |
| ово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За т |
| "554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S |
| о нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, т |
| на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску |
| када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири час |
| ку.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и у |
| , пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не |
| ка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене ду |
| рпкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још |
| ну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти |
| дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су п |
| .{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће. |
| ене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се го |
| ана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да не |
| их батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да по |
| уначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда си |
| це њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен с |
| еркнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да с |
| твори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја п |
| е узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ус |
| Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p> |
| ну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу пр |
| е ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја |
| штавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и |
| овеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима. |
| Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> |
| гата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни на |
| гата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, т |
| је наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да шт |
| вати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео |
| пусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на |
| тоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери |
| /p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезни |
| крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После |
| у једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу |
| аших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} |
| ини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се |
| да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били с |
| шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улиц |
| је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</ |
| стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек |
| ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> |
| волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте |
| н.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи |
| ици.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три |
| е већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи |
| >Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</ |
| {S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чу |
| океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни |
| лена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А |
| ред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јунач |
| јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мр |
| и кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном п |
| <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, |
| у са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од сви |
| са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем н |
| Section" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за |
| у и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког т |
| саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања |
| вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта рад |
| упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љути |
| ворка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу |
| га дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затра |
| рого им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непри |
| напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У ч |
| е а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их д |
| p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи |
| много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, |
| на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, д |
| је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта |
| да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља о |
| аја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знам |
| голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мап |
| че апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> < |
| риса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео |
| ина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову с |
| аборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу |
| бро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последиц |
| и још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже. |
| младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли т |
| неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате т |
| знање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p |
| и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А |
| наке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> < |
| >Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад |
| шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат п |
| е увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, а |
| окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> < |
| ли заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра |
| нка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако у |
| Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочит |
| ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и у |
| имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Ру |
| ао вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онак |
| си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази |
| рка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином поле |
| ад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бач |
| бини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разуме |
| се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног |
| заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и кр |
| једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p |
| далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} А |
| време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчо |
| о.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њ |
| да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у чов |
| ави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јован |
| ја још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати |
| нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S |
| упно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење |
| на.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По то |
| ских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна |
| Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак ра |
| ављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће н |
| немо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?< |
| ласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици и |
| </p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело р |
| ати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братств |
| шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном рез |
| це свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га моли |
| резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћа |
| а, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазил |
| а.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дим |
| за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — |
| ="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није са |
| /p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је при |
| рату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спра |
| <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити |
| заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у нед |
| и материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима ма |
| анићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој те |
| А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада |
| траг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>О |
| стао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> < |
| Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њ |
| е Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили |
| е се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости |
| ту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим |
| азведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из |
| онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије |
| и од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} У |
| — Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Пом |
| ите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, |
| нати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао |
| дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужно |
| з комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— |
| ћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота. |
| разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и м |
| жива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је вој |
| развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако зап |
| о вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, прав |
| .{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу от |
| подине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Л |
| н мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му |
| Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући. |
| лику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти |
| ad> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „У |
| е, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к |
| {S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, |
| е чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је на |
| ановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, |
| цима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народн |
| рина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила |
| дом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, к |
| дговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала |
| — Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с |
| ањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај з |
| и новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p |
| већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p |
| :</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> |
| бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић |
| Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина ут |
| иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче |
| едан полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш оног |
| дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу? |
| живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?< |
| ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тре |
| прости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш жи |
| о се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јо |
| ани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упут |
| отови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу с |
| ђоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је |
| а свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а |
| ласти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који |
| аст поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{ |
| ка је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан зади |
| љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите |
| ици пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђ |
| , а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} |
| , да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина. |
| се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од весе |
| она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ |
| .</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из |
| езини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и д |
| ницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и који |
| ник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо час |
| ед ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца |
| је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њ |
| а и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву. |
| аја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона |
| која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и сла |
| у ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као пе |
| теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни п |
| х њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако |
| и, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љу |
| ан је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветал |
| ој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би с |
| Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их н |
| воје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим сту |
| — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на ули |
| иже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време бриса |
| отапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти т |
| у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо |
| глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје |
| вај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни |
| S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми но |
| аче, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је о |
| љаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ов |
| p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомоти |
| рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњен |
| е.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет б |
| свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога |
| принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек |
| р је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га п |
| ајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скот |
| е, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> |
| узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, |
| би.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до |
| омирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> |
| ов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за |
| S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, |
| главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из |
| мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њ |
| лану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушк |
| ња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и поч |
| еника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на з |
| куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, |
| астужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понес |
| оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> |
| >Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач |
| м интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морн |
| и толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и |
| фане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожиж |
| јника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога ма |
| ед кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји |
| т Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да |
| ас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се |
| еди у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било |
| племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у н |
| па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да ј |
| ије олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што |
| мента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здр |
| "240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, м |
| ихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> |
| да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем |
| ом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Уг |
| од првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али |
| онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам |
| душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београд |
| рочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне |
| а хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубо |
| свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око по |
| м на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хоте |
| Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— |
| зећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чека |
| >— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адр |
| лопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и |
| чи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и |
| а се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су |
| ало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате |
| ко се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је |
| име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као |
| тијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога бра |
| јевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим т |
| о је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p |
| во сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> < |
| ваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скр |
| ог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је |
| мо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чи |
| био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према |
| а материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разн |
| доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни њ |
| — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стоја |
| /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Н |
| не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви |
| х соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а |
| г.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице |
| </p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је |
| лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која о |
| ораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским засл |
| то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је |
| ира турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар |
| вље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што |
| ке војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни с |
| земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, ср |
| што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је ап |
| алашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p> |
| еве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој |
| а ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани пр |
| </p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше неприј |
| л то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па с |
| .</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски ром |
| p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљер |
| <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српс |
| тима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који |
| егдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва |
| излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени |
| азаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова |
| унала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у б |
| вајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, |
| риметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код В |
| сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо |
| отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даљ |
| апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ |
| ена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време |
| онеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се н |
| уше, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повра |
| праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако п |
| има чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и с |
| али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану с |
| и позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> < |
| итам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало зами |
| ише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p |
| Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је с |
| и је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грањ |
| к? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p> |
| ша може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога |
| има Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта... |
| еше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, |
| спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, ин |
| мо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима |
| стељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснам |
| пођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> |
| жби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше на |
| сли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ |
| адранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско минис |
| јника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крс |
| би се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неран |
| Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и сп |
| се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али ј |
| Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би свак |
| да срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то о |
| д туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да |
| росто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година бра |
| .{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату |
| чно забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише! |
| тских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити |
| а провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива |
| е.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам |
| о целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку је |
| ељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно |
| кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко |
| ми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опрости |
| и волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.< |
| ницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="9 |
| а вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше с |
| еш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S |
| отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као |
| иморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си |
| равити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— За |
| Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју |
| дмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако |
| седу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још |
| <gap unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> |
| одом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па |
| и узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стр |
| дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са |
| на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позициј |
| , да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <div type="chap |
| ко волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он оби |
| до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог к |
| аје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то |
| ам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; |
| свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p> |
| ам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је |
| а... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се с |
| ма руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радозна |
| ову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Т |
| муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени наро |
| дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се ре |
| брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића |
| Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је |
| и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне м |
| ово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да д |
| <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са њего |
| а дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у д |
| сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, уми |
| > <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао ко |
| олео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дет |
| лас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </div> <pb n=" |
| глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </div> <pb n |
| бине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у |
| -а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— |
| ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Ја |
| ли-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је |
| ни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </div> <pb |
| дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка |
| -а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p |
| отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</ |
| анова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" |
| иланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? |
| ј су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је |
| м предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Уг |
| свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рек |
| за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на |
| е та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење б |
| у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не см |
| а изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киш |
| е.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекид |
| плачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у ц |
| л Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важниј |
| оја је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> < |
| љиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му |
| , у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита баг |
| ој и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила умо |
| дићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар П |
| > <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} |
| g="CU">Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Милано |
| ла, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је нај |
| о не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу жив |
| р и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где |
| ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју |
| само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена |
| стили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и |
| сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка оти |
| ају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа м |
| шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је но |
| ао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао |
| он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искре |
| Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није |
| истар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он в |
| чни живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева со |
| е и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо ве |
| свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте освет |
| овова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и т |
| гушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног пр |
| о, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат.. |
| обе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам |
| душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је |
| ламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла це |
| ове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав из |
| Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све |
| а туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, |
| >“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} |
| борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила |
| светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш т |
| не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дан |
| пуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жало |
| чинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веров |
| , да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута |
| Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет ми |
| није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је л |
| е почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Лу |
| те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, |
| на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не |
| оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да ост |
| које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, ј |
| ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни |
| ивети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је век |
| ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није ник |
| ша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу браш |
| задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље ј |
| и, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до веч |
| да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом не |
| атима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је н |
| онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарин |
| преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до х |
| тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када |
| римите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, |
| оји су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<for |
| p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван |
| да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, ј |
| <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени сте |
| /p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавин |
| ало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој |
| а Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог |
| даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору то |
| е сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вај |
| друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Прима |
| м и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем н |
| е црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, к |
| ио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш |
| воје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и |
| агрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица мо |
| S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице |
| а да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lan |
| <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише но |
| а поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита |
| примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџби |
| ди.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колут |
| но, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пр |
| им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а с |
| носно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ј |
| . — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! има |
| је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па |
| им цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Кат |
| ња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест |
| да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну |
| ем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због |
| >„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стас |
| ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш |
| чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, к |
| а је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за теб |
| главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме |
| вом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци |
| тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба на |
| аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се |
| м, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за |
| Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, |
| ену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због дола |
| и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ип |
| а раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпуто |
| е, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, то |
| {S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрез |
| и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Пока |
| <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али к |
| а изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи бр |
| риметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили. |
| ма, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p> |
| чне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише св |
| унила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушал |
| али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не п |
| и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремн |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојан |
| ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела |
| а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, гд |
| да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топо |
| младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Ив |
| твари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ни |
| ан не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било не |
| после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако н |
| ких кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после ве |
| шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} О |
| ребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге |
| дан незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се тру |
| му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином |
| ио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врл |
| це“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У оста |
| p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату |
| ме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су с |
| ло?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао |
| ер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да с |
| бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи |
| преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага ц |
| и су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кр |
| државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> < |
| сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и |
| и Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу |
| дили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> |
| д се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шин |
| > <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о њего |
| био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш |
| ено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику |
| ="131" /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред |
| ов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико |
| опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентри |
| ан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развиј |
| > <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су о |
| S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр? |
| утка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали |
| Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају д |
| ? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам |
| редби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, |
| више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Ев |
| их опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал |
| чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави в |
| ким интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} |
| катности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао |
| ај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловано |
| ан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може |
| ке под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и са |
| езиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p |
| једно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке в |
| стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном |
| а.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није |
| one unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други у |
| доумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим о |
| и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгода |
| исмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у |
| ад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSecti |
| ву, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв |
| боде своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају та |
| летарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила н |
| ска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и све |
| језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — наста |
| адати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Се |
| ворим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намр |
| брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— |
| ног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> < |
| ту, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жа |
| дрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бље |
| ?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна ду |
| акво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђ |
| слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за п |
| толовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се бил |
| нут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни диплом |
| це, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам П |
| ој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме национално |
| изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно ш |
| а време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли |
| /p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, |
| ију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на |
| хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухва |
| ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицер |
| гачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господи |
| ="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија |
| ким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају ч |
| ла од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до |
| се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством пр |
| ој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретош |
| ојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228" /> <div type="chapter" x |
| ... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228" /> <div type="cha |
| д шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p |
| Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се |
| р свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p |
| угу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> < |
| уле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој |
| ба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађе |
| сла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нем |
| ог савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, реч |
| > <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Мла |
| аљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, оп |
| примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога верени |
| љена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да |
| копље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је с |
| .{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, |
| сионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солун |
| говог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа к |
| ецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни |
| м пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, ра |
| себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" |
| ндону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то |
| </p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корп |
| га ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки пот |
| ер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо. |
| вић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p |
| ачна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, |
| истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} |
| рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</ |
| одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228" /> <div ty |
| <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на |
| — Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли |
| вом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он |
| да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јед |
| да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска п |
| , две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Нај |
| и, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим |
| срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти зна |
| > <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народн |
| ујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у моје |
| > знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам |
| била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — гран |
| е бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и |
| ео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је |
| </p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када ј |
| разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми |
| ду заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час тв |
| ски савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или |
| сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни иде |
| .{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се |
| лном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога |
| ма а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји |
| браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако |
| Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретн |
| њижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему с |
| метничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.< |
| е све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска |
| одног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала п |
| ивоту и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи м |
| ла у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари |
| рет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана у |
| неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање |
| еријалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Та |
| да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основно |
| анског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систем |
| је.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</ |
| заревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да пока |
| Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте |
| о:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p |
| S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети кап |
| ерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како |
| би. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, |
| ам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} |
| у, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео |
| не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> < |
| е мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно шт |
| кторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Ос |
| кторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто з |
| шао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да зна |
| да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако треб |
| о сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухо |
| места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p> |
| Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређо |
| о, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући сп |
| било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А |
| у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, н |
| пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији р |
| и:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој |
| а умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из др |
| ила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре каво |
| ему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долаз |
| утра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати |
| и бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{ |
| тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано гла |
| а.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенча |
| е није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебека |
| шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катар |
| у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво |
| им Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка. |
| p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па |
| ше поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, |
| министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све н |
| роши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчик |
| е свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну по |
| а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете |
| рашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво стан |
| тешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна п |
| стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју |
| рдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, д |
| нуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који нар |
| лиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писа |
| ативши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узел |
| шћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда |
| „Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предал |
| нци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују |
| да, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кр |
| тала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, |
| оверења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да ма |
| поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим |
| <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађ |
| ајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела ц |
| у, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрз |
| сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак ра |
| /p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш |
| а.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро с |
| госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <gap unit="graphic" /> |
| .</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није мога |
| ћ му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, ре |
| вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, обо |
| анову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам |
| а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жал |
| а.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бора |
| је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стој |
| т то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпо |
| у руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на |
| ром да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте |
| ирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> < |
| Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода |
| ти не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту |
| о у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> |
| {S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узви |
| писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке изм |
| ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор |
| еса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог зе |
| таџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека |
| редник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ј |
| Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује |
| ра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, к |
| то. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађ |
| о, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнат |
| очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале |
| ојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му ре |
| ника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А по |
| е више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није нијед |
| ћ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да |
| ало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати |
| гинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот |
| вине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међу |
| тро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, |
| презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које |
| рењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о |
| сли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је тра |
| ите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћ |
| ло што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој и |
| раво је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко |
| S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остал |
| а ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" |
| ла Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече |
| вори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— |
| еме са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе с |
| кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окић |
| !.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</ |
| алној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} |
| опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна с |
| и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шт |
| ришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} |
| дна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> |
| ше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко це |
| турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Пад |
| ерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче |
| На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војс |
| а и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> < |
| еобрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петрог |
| ао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобр |
| јанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај по |
| тавља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, кој |
| ке.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они ч |
| њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није |
| > <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и по |
| даху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулаци |
| > <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само ј |
| ђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не |
| о је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да ј |
| .</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбин |
| илијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит о |
| наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{ |
| ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нам |
| окори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-па |
| зјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који св |
| иним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се расп |
| ј сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале |
| прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да ск |
| сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених њего |
| , високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле ц |
| изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ал |
| а да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она |
| револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. М |
| ад и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи |
| ки табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартинов |
| прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истин |
| не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати к |
| но, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све ве |
| ла од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, |
| о да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.< |
| p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прас |
| вара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазиш |
| тову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрон |
| лик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек |
| а Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Крато |
| на београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здра |
| Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј пре |
| ст, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила тор |
| ику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних |
| >Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хт |
| јући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буд |
| је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко |
| том</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражи |
| Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахну |
| е једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> |
| болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> < |
| је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо. |
| захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија св |
| но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једн |
| љајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је л |
| она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непреста |
| омитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, |
| n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином |
| ати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића на |
| запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Л |
| b n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од |
| нице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пођ |
| није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је |
| ћем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу о |
| ван:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> |
| а сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да |
| у.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придр |
| и, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да |
| јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Том |
| е је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац |
| сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} М |
| породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам о |
| нистровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и |
| обро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p> |
| а толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Вр |
| </p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво раз |
| тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за |
| исам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим прев |
| уле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију |
| ad> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> |
| велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и је |
| Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху |
| , где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S |
| , да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он под |
| ња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шок |
| поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p |
| дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лек |
| ло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегд |
| ну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по к |
| јковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је н |
| а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и |
| </head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> < |
| ајљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове с |
| овости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добр |
| та, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, |
| дне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после ма |
| е наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, ср |
| ДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Сто |
| асте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Дра |
| тровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, с |
| , код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима пр |
| ло нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Ива |
| и ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако р |
| м нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> < |
| ди реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута |
| њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек сп |
| кочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај госп |
| У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о |
| ас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног с |
| то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> |
| и то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журн |
| ој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред оста |
| дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући с |
| ти овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило |
| > <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са нек |
| да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почел |
| ње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице млад |
| истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — П |
| је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво г |
| одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, би |
| памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} С |
| лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје |
| им, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Кат |
| ођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афер |
| јком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— |
| за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да о |
| не вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије |
| ордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко п |
| није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио |
| p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p> |
| а Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранков |
| чива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те |
| зиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три |
| еприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини |
| а су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гор |
| платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb |
| ије дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једно |
| <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаш |
| плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у наро |
| а, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече |
| вога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила бриг |
| Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на ст |
| авку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јова |
| њала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој с |
| <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут н |
| ојној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име он |
| угу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ |
| онашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са |
| , да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да к |
| а је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време |
| е мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесет |
| ао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука |
| за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с |
| , није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична по |
| едопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb |
| ца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља |
| слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Примо |
| рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други ка |
| је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Јо |
| вала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће |
| а великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, |
| " /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</ |
| а заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне фло |
| дели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност |
| се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушно |
| ва тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на мор |
| ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и проз |
| слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Ст |
| p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ б |
| p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упа |
| евито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше |
| луотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци пог |
| ји и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви св |
| чнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и стало |
| а — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа да |
| /p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заб |
| усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и |
| паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> |
| , колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није т |
| рекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговић |
| но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули |
| <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнеж |
| > <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.< |
| ападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске |
| е и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p |
| беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, |
| л за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га до |
| је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p> |
| ети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са |
| знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, уви |
| аја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се |
| а 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовит |
| ан од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притишт |
| и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда |
| као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S |
| , кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред |
| мамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути |
| буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи јо |
| о воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце ј |
| не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно |
| ка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер пог |
| беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожел |
| са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и во |
| том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави к |
| уља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије |
| Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроз |
| p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору. |
| кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри |
| а осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до С |
| кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац н |
| на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им зап |
| знатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри х |
| ахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и |
| ила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, |
| и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закљ |
| још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира извр |
| p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да ја |
| и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и |
| по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Са |
| та.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе |
| почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му реч |
| а господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — |
| итала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уве |
| десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} З |
| , и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели |
| оћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах к |
| ако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана по |
| та — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који |
| боје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час |
| е тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на |
| обуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који |
| гу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево |
| а.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико ка |
| од ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет |
| /p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> |
| ама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи сте |
| крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери. |
| та је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово |
| а шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— По |
| глед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и пр |
| , али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" |
| } Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према С |
| у.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала |
| а.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима |
| <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако |
| им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, |
| ешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак с |
| обу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гле |
| га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакињ |
| ом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— |
| } Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вред |
| дно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га сал |
| је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у |
| у се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не тр |
| кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим |
| ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> <pb n="168" /> <div type="c |
| њење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академиј |
| ован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а |
| адрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто |
| --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— |
| ченога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове |
| Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лиц |
| бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који |
| вршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-со |
| седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код свако |
| које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, до |
| ађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негуј |
| њем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ ше |
| о е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тог |
| мисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:< |
| е растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} С |
| сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да о |
| н.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ л |
| ошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стри |
| девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад |
| најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним о |
| могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Мо |
| ак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену |
| м чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодил |
| и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне |
| ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, |
| вео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да |
| .</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се понов |
| дну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем |
| реме стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и во |
| акво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то |
| тељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још как |
| јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њ |
| љивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да |
| сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киш |
| рад</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обичн |
| етле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, |
| крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због т |
| спода, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите |
| ор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад |
| сећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима ц |
| >Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбана |
| ти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влад |
| тво.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им |
| ead>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одгов |
| Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина |
| пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врат |
| та не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја |
| спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и |
| драво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p |
| и рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинт |
| ици код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојк |
| мами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне р |
| а којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин си |
| ели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројн |
| исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Беог |
| ажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом |
| ео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата одне |
| рпске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, |
| <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица п |
| а.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате с |
| Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна ср |
| м Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то бо |
| бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова. |
| ци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу |
| има, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> |
| еститамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда |
| ње »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба уд |
| опло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здр |
| така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p |
| оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли м |
| анћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала |
| њеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што |
| је не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и |
| вога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радој |
| отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> |
| ни и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, |
| еку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би уш |
| оме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице |
| ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори м |
| спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p |
| кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и ма |
| немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb |
| ли боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да це |
| СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАН |
| То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што ј |
| <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко прола |
| је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се од |
| потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он |
| оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колего |
| измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остал |
| д вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изне |
| комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша |
| је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на кој |
| анци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвик |
| је карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! п |
| ћа...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стоја |
| p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — |
| раће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић |
| као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а |
| <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник дру |
| </p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногл |
| ицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати |
| — Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вред |
| пати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног |
| ="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николаје |
| а писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> < |
| је коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне |
| аће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах |
| :</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb |
| држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се |
| гу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам преста |
| исала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу |
| иморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" /> <div type="chapte |
| уно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, д |
| а тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одр |
| ало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној |
| ковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се иста |
| така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који |
| од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пр |
| очи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и и |
| ога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао г |
| p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на |
| Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, к |
| изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш о |
| је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јо |
| </p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каж |
| ањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <p |
| е војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="chapter" |
| није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, |
| тарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћ |
| сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али м |
| <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Над |
| ан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да |
| и.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из |
| {S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђен |
| ес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да с |
| адови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> < |
| и покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, н |
| онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра пр |
| уга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је |
| душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> |
| љем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље |
| ши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње |
| речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у је |
| јете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и т |
| јзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијак |
| ва.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да преглед |
| а је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти |
| е овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио |
| га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му по |
| Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јун |
| митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у уз |
| дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а |
| загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n |
| је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам |
| ито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p |
| на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изне |
| n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога |
| </p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а |
| асно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори стран |
| и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одвр |
| сталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешад |
| подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је |
| ла као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не на |
| и се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води исп |
| ек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост |
| без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати |
| наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit= |
| у то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани |
| нати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснић |
| ило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференциј |
| аред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова |
| Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не |
| чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражес |
| ртрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија у |
| е у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад на |
| , што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта |
| руди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p> |
| Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то зн |
| је дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Срби |
| его наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње |
| ларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је нек |
| не стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележ |
| одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће |
| био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предс |
| доше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо па |
| , те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим |
| замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је |
| љаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још |
| pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин и |
| Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд м |
| пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифт |
| >А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег |
| у певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Обер |
| еху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси... |
| њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој од |
| никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, |
| у ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} |
| руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и друг |
| ј је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно бори |
| Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао ч |
| о до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпат |
| head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка |
| !</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког да |
| г, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази |
| о свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љуба |
| и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само |
| ика, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко |
| а, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађ |
| по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> |
| их дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласн |
| животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не |
| наци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано |
| у у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко с |
| е и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужно |
| и је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војн |
| .{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су б |
| ан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора |
| ео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, пови |
| предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n= |
| ада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, така |
| очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, |
| ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду |
| ном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господи |
| шу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није П |
| > <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, |
| хом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А |
| </p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим ј |
| апред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре по |
| живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три круп |
| двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од рад |
| е официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> |
| .{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних обла |
| оба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих |
| сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке |
| емена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикр |
| вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која |
| оји ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је до |
| S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</ |
| је.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране |
| ана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћ |
| } Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман све |
| учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени саве |
| , у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета |
| е су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb n="407" /> <div |
| ву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована |
| , види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на |
| аком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе П |
| афеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој |
| p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су |
| раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" /> < |
| ајпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумц |
| ијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.< |
| апетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће ј |
| ај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу |
| хат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај! |
| вање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна |
| .</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не |
| а је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад |
| >Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за кам |
| припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> |
| има се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{ |
| stone unit="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо |
| прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотин |
| ме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури к |
| > <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које |
| олећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми кој |
| од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које ј |
| 1" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да |
| четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{ |
| Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново за |
| ам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком |
| извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који |
| </p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а |
| аљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спре |
| вим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њихови |
| жи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} |
| влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учество |
| влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Ни |
| Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан маг |
| ку паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах о |
| оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, ј |
| и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука |
| — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе |
| ице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше |
| лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Не |
| ом даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић ј |
| о рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катар |
| илана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе н |
| потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седни |
| ребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p> |
| вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у |
| тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло |
| јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> < |
| е склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а |
| међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би |
| т се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше сво |
| очке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегств |
| еног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога ра |
| и министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међу |
| арској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним з |
| нодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуције: председни |
| дојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а о |
| лико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је |
| кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„ |
| ече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што |
| уће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пр |
| ти, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути при |
| Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату. |
| ед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.< |
| ст говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хте |
| p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић |
| они.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце |
| азумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић пр |
| дио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напун |
| Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу |
| ца му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије |
| е овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>П |
| лу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лиц |
| </p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фиј |
| ри се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у на |
| јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку |
| им његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један б |
| танем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и о |
| у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, реко |
| тивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег верени |
| емо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Ра |
| У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из |
| очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> |
| целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за д |
| , да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S |
| пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљишт |
| та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова |
| pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> |
| лозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну си |
| равцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубљ |
| ати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе |
| Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је |
| љацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се |
| , путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У пр |
| оји га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, |
| неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и |
| разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах |
| и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручни |
| а и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испит |
| а га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла |
| ником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је н |
| је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у пре |
| она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, кој |
| .</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи |
| ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време сто |
| дном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага до |
| због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А |
| ри <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њ |
| ефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 н |
| други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећ |
| сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немат |
| срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни т |
| анке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба покло |
| о очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако |
| ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога д |
| са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p> |
| <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</ |
| је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање. |
| запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пи |
| м лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко од |
| налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у |
| смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим |
| /p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође |
| нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батери |
| је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже |
| није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p |
| /p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем си |
| јући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доб |
| ротив нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p |
| ковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> < |
| удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А |
| .</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој |
| о на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола |
| им светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван |
| у с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатн |
| и, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Ср |
| це и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте |
| густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Беог |
| , кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се у |
| исан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу с |
| ске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах |
| е!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога |
| очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рек |
| оложио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у ч |
| ованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њ |
| расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се диг |
| доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонов |
| <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачет |
| црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови |
| и, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала пр |
| ољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} |
| о, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тр |
| боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Н |
| ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би |
| свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење |
| а док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али |
| вље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по на |
| мелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покори |
| е младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се |
| огорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком мест |
| ну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.< |
| > <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Обер |
| ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који с |
| е између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви |
| уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан... |
| </p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак |
| ад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а |
| сло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза и |
| е овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> |
| .</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај нео |
| ти.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној |
| гло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах пос |
| инарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупшти |
| не Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија |
| обише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле |
| ездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, |
| сни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, |
| е он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Пом |
| <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковн |
| ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим |
| ра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишт |
| село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики |
| карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у ко |
| А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала з |
| авши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Про |
| здахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p |
| има,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је |
| да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} |
| јно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђав |
| осле дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p |
| е да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“ |
| ц устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, пол |
| оме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p |
| егледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неко |
| е извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стоја |
| не.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљи |
| Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рање |
| рћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од д |
| С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојан |
| ом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци попр |
| .{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који |
| дбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и дад |
| -Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту о |
| сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p |
| е две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суз |
| ажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се.. |
| руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> |
| ју.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој |
| ваш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад исп |
| ију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега бо |
| p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку |
| ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта вид |
| рави поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђу |
| уша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> |
| оја је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часо |
| времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се |
| о време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, в |
| ја срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкид |
| еком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у |
| аци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти |
| од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом |
| да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га ра |
| с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнеже |
| мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезл |
| ећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа |
| а би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако |
| велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, т |
| га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш |
| елику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да с |
| да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сеним |
| еме или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га |
| ешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога |
| е, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало |
| Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања мог |
| > <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући пр |
| развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно дру |
| шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната |
| зненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Пол |
| песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, |
| неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показа |
| као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је с |
| остранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, |
| ном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била ми |
| оме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На к |
| ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким |
| обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности |
| равајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак мо |
| лику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено пр |
| разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесн |
| ане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у |
| Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањај |
| о сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} |
| тојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински |
| на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас. |
| ренцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То ј |
| ер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога |
| цније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“. |
| рист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукну |
| ултурном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, диплома |
| лена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима пр |
| а је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напусти |
| а Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и делегата |
| њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите инте |
| ужења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> |
| ековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну |
| ања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S |
| ња и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе |
| путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да с |
| све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка м |
| кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се реш |
| би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди мо |
| а је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, го |
| позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци заме |
| а о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нов |
| авницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ћ |
| е двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је |
| о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.< |
| за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је насту |
| ој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности. |
| тишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Мате |
| само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба |
| ишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је бил |
| би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је |
| ке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n="791" /> <div type="chapter |
| ека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би пок |
| мо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно |
| едан детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу дево |
| поведник комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву оба |
| p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да пову |
| ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму с |
| . открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после он |
| ндант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} |
| ке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту |
| сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио н |
| ти ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући |
| опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разг |
| оше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у пи |
| <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалос |
| потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> |
| авим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не |
| закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су |
| проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и |
| шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и па |
| официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико да |
| > <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопшт |
| то.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји с |
| рема Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванре |
| писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Сто |
| а створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ пост |
| ти све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је |
| ји је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војни |
| он неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час |
| а српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска |
| и трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« ство |
| више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.< |
| рупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му о |
| ске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу |
| и је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврд |
| раљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Паши |
| мену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је |
| ом“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пи |
| ослаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</ |
| з Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране |
| еда, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући |
| де написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо м |
| Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} |
| ве узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, |
| ксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{ |
| и стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању ц |
| во, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбев |
| бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> < |
| о.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> |
| штај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање ч |
| аправити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у п |
| е заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили |
| сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћ |
| је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при д |
| цати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене |
| добрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске се |
| Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презимено |
| амом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано ран |
| да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи |
| ом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво |
| pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је |
| /p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбр |
| у, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице. |
| рави мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, |
| ванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској |
| > <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{ |
| </p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у |
| p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не |
| p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упит |
| не седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсут |
| утни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати |
| у на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> |
| арко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака к |
| нији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срда |
| ешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пут |
| чно усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопил |
| стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нис |
| а, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одма |
| > <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте п |
| заревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот позн |
| град у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра |
| и, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p> |
| но, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљено |
| знић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојк |
| “</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала |
| српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састој |
| е ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ход |
| аки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показа |
| не куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме дос |
| > <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви |
| питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставш |
| не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу гла |
| рбији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене пого |
| г војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав |
| је морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Се |
| старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне пого |
| ву, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ |
| Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што ј |
| p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њ |
| и...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, |
| ој кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само |
| и се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора п |
| <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући |
| ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не |
| вајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и и |
| та видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојлови |
| ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Дола |
| љење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, |
| , кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, д |
| вну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарин |
| 2" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p |
| саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анекси |
| није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ћ |
| вић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не |
| у кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за |
| ориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијан |
| ила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њ |
| ћка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнан |
| кових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали |
| забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најп |
| хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило |
| поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрт |
| {S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло |
| и.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, |
| адовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић |
| рдарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби |
| од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им |
| ство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злоч |
| а се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала кол |
| идело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за |
| </p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, |
| раницу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је оку |
| "207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веро |
| анџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, |
| и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих ј |
| рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, |
| ава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ћ |
| , да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, |
| ојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћет |
| фицира, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p> |
| није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све |
| ога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поузда |
| статовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, |
| а војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и по |
| м.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету |
| тива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао |
| > <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачу |
| .</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом |
| о годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према свој |
| е опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док |
| митске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи |
| b n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо |
| </p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разор |
| <p>— Удружење — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски |
| инило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудит |
| амосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</ |
| ин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, ко |
| p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, д |
| } То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал |
| наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном |
| рли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према |
| јући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са |
| > године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији |
| је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да |
| се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, ве |
| лим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног ж |
| д ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p |
| бећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стој |
| нову докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је та |
| во <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар |
| тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметит |
| арта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам |
| о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми в |
| м звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А свој |
| ивот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га |
| у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраго |
| вљени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Знач |
| жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда |
| м преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војниц |
| Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани |
| јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио с |
| анова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према |
| обедом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном ст |
| p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за |
| } А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутиц |
| пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксан |
| белу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан с |
| еви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти |
| на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а д |
| је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципе |
| ишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина |
| о за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> < |
| љства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, а |
| у.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у к |
| е осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Ње |
| та.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао |
| p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А х |
| пчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо ау |
| е припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници |
| уштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера ос |
| важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако |
| ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако |
| рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га |
| Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После |
| кнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исп |
| нка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> ка |
| крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} П |
| подине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја |
| ав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном ла |
| рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ |
| је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужно |
| хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одг |
| p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — |
| Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказ |
| потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Са |
| и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана |
| ско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да |
| сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајори |
| p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане |
| се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се |
| није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, поч |
| а тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску пуб |
| ишта се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Р |
| ?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тр |
| > <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад |
| ле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори |
| ш лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејк |
| д очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би пр |
| није замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи к |
| ио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао са |
| од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студе |
| јанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и |
| осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и |
| смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радиони |
| ше загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једн |
| ичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој к |
| он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност |
| љавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; ос |
| је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље |
| претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним сво |
| ај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> < |
| и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о с |
| ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто круп |
| ас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу м |
| их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, ко |
| p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи пог |
| ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У т |
| едочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне ст |
| ње.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећ |
| ала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Вас |
| амо имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним |
| ривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— |
| изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, бе |
| и како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље п |
| ића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе |
| е тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете |
| ена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три |
| ајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Пр |
| вала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илуними |
| се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана |
| јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола |
| заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја |
| до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу |
| ви родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сет |
| оје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, |
| твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој о |
| муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања в |
| ранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Св |
| {S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не в |
| д људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је би |
| ве и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше н |
| дметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близин |
| /p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна с |
| о јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још |
| ли своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од |
| ва са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана са |
| реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан |
| постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она |
| повати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедил |
| дан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, |
| ко је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Милов |
| живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортуниза |
| та... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то т |
| .{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су |
| е то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за т |
| ом поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је |
| ти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити дост |
| ан је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у симфон |
| жајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан тал |
| ивоту промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута |
| вних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у |
| у телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и |
| оји је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ |
| и не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага |
| S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даљ |
| ћи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p> |
| нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је поз |
| ас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам к |
| Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рек |
| какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезник |
| седасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да мо |
| шти напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им зна |
| који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</ti |
| тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши |
| по би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p |
| говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>К |
| нка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од к |
| ад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњ |
| бе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} А |
| е цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и |
| убиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник |
| ом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од |
| ке државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији |
| се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</ |
| 198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, |
| РАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>Ц |
| о четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласи |
| “, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> |
| окламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог зн |
| > <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лаз |
| S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино л |
| опови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, не |
| ше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми ру |
| а је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, |
| мачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећ |
| е цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих офи |
| врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, так |
| ма на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим фр |
| како не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши |
| тарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, |
| </p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете |
| спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоноват |
| ивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику |
| p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила. |
| ати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознал |
| је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.< |
| о, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и |
| рећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умирива |
| бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} |
| и стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и |
| .</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Ниј |
| притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику |
| помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да г |
| а Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасви |
| та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из засед |
| дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који ј |
| их комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној |
| а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} Н |
| о, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још свако |
| рло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, |
| себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао с |
| ацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч |
| адан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Б |
| ри месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омар |
| срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p |
| вот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек би |
| на потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Беог |
| згледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у ови |
| ан тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште |
| оји на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости |
| им ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} |
| ити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завр |
| ого је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком. |
| а у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост с |
| министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност |
| аше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме |
| ржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно ал |
| Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брди |
| .</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с да |
| у стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше |
| фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи |
| >— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од С |
| ти...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један |
| Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта |
| > <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био |
| х побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин |
| се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала п |
| , овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p> |
| о, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ј |
| јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним |
| оме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све |
| да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да |
| стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p |
| ера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад |
| > <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Е |
| и истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која |
| рачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p |
| и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити |
| но у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који в |
| глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што |
| ђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је ш |
| европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети |
| рије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду |
| се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја ј |
| ећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, |
| сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи он |
| радскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лаз |
| макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао |
| понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</ |
| изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упут |
| времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, |
| и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио |
| тао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.< |
| вала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам |
| пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полициј |
| ини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битц |
| ло, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га став |
| ини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорин |
| , прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је |
| > <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањ |
| </p> <pb n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су |
| а позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем |
| пљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, |
| анка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, о |
| т</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну |
| ору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} |
| саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, д |
| шем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам мој |
| а буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и делегата на миров |
| и бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да |
| а питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног |
| ту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напу |
| отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предви |
| омени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где са |
| није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак |
| ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме |
| ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом |
| великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући |
| онцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која изби |
| <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској к |
| ругови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао |
| ипасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским ру |
| ве и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Ник |
| оштовања закључака мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком |
| комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубив |
| а.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тум |
| и зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће л |
| нило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђаво |
| а и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у ја |
| ћ за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ства |
| мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, |
| дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину политику узимајући у об |
| а. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стр |
| тави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце |
| много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се б |
| т њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на |
| и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне |
| одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њег |
| ом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла |
| ароднога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околн |
| p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хоте |
| ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четвр |
| к са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца |
| шу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Обер |
| њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла |
| однетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и од |
| о, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске коми |
| пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава |
| говори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драг |
| седних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кл |
| чном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиноват |
| када онемогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање. |
| руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу |
| о.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредим |
| аре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, но |
| јеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="c |
| воје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима |
| о не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му |
| га дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач нов |
| ца смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана н |
| ко, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала д |
| ст часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрав |
| а војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор ми |
| ом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не |
| даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање о |
| ђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши ј |
| омаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Ш |
| авише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и |
| <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде ба |
| задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежн |
| <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — р |
| p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сест |
| е стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежеви |
| ...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја с |
| могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво за |
| е сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој! |
| ло, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јов |
| ан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит ј |
| што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилен |
| Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво д |
| ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна |
| огађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — о |
| саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина.. |
| и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намешт |
| у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена |
| мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајорице. |
| и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека |
| да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба ве |
| ицу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница в |
| ајбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечит |
| чи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше вла |
| А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добац |
| ике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни д |
| да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједн |
| нам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> |
| /p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„За |
| да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p |
| има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, |
| и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, к |
| упа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ћ |
| довни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, слик |
| јкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топов |
| > <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске ниг |
| p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојк |
| анела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано |
| чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди |
| да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Ч |
| трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад |
| ако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље |
| ломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n |
| мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, пре |
| е то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће н |
| рекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово тугова |
| облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Уш |
| му свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратобо |
| и је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој за |
| но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли |
| учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењ |
| под вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији |
| станак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одла |
| чајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> пр |
| а Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска |
| > <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, |
| ој маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупан |
| кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" />< |
| , да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао ни |
| у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи |
| да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да ј |
| и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб |
| е пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна |
| ог неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкне |
| А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{ |
| е може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколи |
| </p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је прим |
| мешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву. |
| ead> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које с |
| , шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Обер |
| алкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити н |
| у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату |
| начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољ |
| ругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Страж |
| родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упу |
| поменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши д |
| осле девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одр |
| да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да |
| итила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај |
| где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари с |
| калишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом до |
| у коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и од |
| огло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p |
| ому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој испов |
| <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, вес |
| јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бри |
| код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А |
| ј првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шт |
| је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> |
| > <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, ко |
| ване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-пре |
| где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, с |
| е се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p |
| и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и између остали |
| гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим осл |
| енчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у |
| и познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регб |
| ла са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка О |
| ика, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p |
| е...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да |
| остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће |
| озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха. |
| о шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није |
| ше супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкн |
| и или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брач |
| и умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мо |
| ових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста. |
| гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с приме |
| судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли |
| оже рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љу |
| Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он оз |
| сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дал |
| е:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше го |
| Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био |
| зле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на |
| еђу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како с |
| /p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Него к |
| ала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— |
| } Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— |
| ивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са |
| оги прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету теж |
| сам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар к |
| иле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око |
| вај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послу |
| везничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедем |
| је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао |
| дама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, ко |
| ин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, ш |
| уди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове |
| војили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, ма |
| још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увера |
| ој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант срп |
| оје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када |
| а у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога ј |
| ило проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p> |
| рађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља |
| мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се |
| одољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао н |
| обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му |
| ено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло |
| е ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од нес |
| > <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><gap unit="graphic" /><!-- Види |
| и походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру каза |
| .</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи с |
| ешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им су |
| их не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Пред |
| огла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог нап |
| потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа с |
| дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми рук |
| писак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и сли |
| Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и б |
| жалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, усле |
| на несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, |
| и прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, усл |
| огло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из |
| > <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а |
| : где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Ал |
| авало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: т |
| је су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села |
| претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стр |
| Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро |
| о ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. |
| ј чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди |
| А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем. |
| зоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А |
| /p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка вра |
| одно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изне |
| си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Д |
| ир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</ |
| Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће |
| дом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су |
| а столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, цр |
| а га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио в |
| жа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине |
| ња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога |
| на, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али са |
| ој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих |
| , не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, |
| </p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи усп |
| /p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је |
| бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко ј |
| је ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.< |
| да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли |
| о изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични и |
| е, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је |
| бинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре т |
| чно.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, |
| ника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник к |
| и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сва |
| итешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} У |
| а савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које б |
| аговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно |
| а кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи свој |
| ке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и |
| нка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка |
| ао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битк |
| а.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачн |
| ипреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бу |
| /p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све |
| ак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати сло |
| p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гла |
| у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер ве |
| на-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} |
| > <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешт |
| <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она |
| рисутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здра |
| у одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке |
| је могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост |
| ју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели |
| лучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су изведени са ве |
| {S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјаш |
| а гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> |
| азум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код к |
| , да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у |
| Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— |
| а је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> |
| ичарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под ј |
| ши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ства |
| .</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар |
| вић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера п |
| ре.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна |
| о.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има |
| још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти |
| "325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти ов |
| ереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груд |
| олазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „ |
| ражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром хер |
| удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, д |
| е, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су то |
| не лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ |
| анка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb |
| Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у п |
| <head>ШЕЗДЕСЕТА ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађ |
| <head>ГЛАВА СТО ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман |
| села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду |
| момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с |
| адом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на н |
| Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изл |
| налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уго |
| азише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закљ |
| ети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне |
| подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожел |
| <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће |
| >— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нек |
| што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним |
| и.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, в |
| — То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном мест |
| ли жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> |
| оворила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га н |
| ора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> на |
| ивотно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче |
| ћено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајн |
| Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налаз |
| бина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени |
| реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној |
| {S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати исти |
| а, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што |
| е, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стој |
| ађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије |
| е и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље |
| в њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам |
| велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" |
| <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог |
| амером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као г |
| са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та м |
| тва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш м |
| м.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени с |
| ечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на |
| м и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то ка |
| их провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска |
| ружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска бил |
| ења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако делик |
| >— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, виш |
| Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то н |
| разила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћ |
| <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSe |
| .{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела |
| ч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра |
| Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт. |
| анка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном |
| дитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му о |
| завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и |
| 479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка |
| катне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а |
| > <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, жив |
| ад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини н |
| им трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команд |
| о држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога з |
| дравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој |
| болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S |
| ехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, |
| и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорит |
| <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и |
| легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао |
| ранице Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву сво |
| м је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За |
| ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани приб |
| , он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, |
| p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А з |
| слађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војс |
| Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је п |
| рад изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило |
| ло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</ |
| е срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија с |
| се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а з |
| а је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи |
| и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Р |
| А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде це |
| мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре |
| но љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се уп |
| , а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> |
| гоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</ |
| да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пор |
| да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена |
| ано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковић |
| да будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као |
| а сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>П |
| и, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одгов |
| би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p |
| ако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" |
| ару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.< |
| на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Ств |
| е на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу |
| ном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, |
| има, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тиран |
| , да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно |
| а, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је д |
| мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да с |
| — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и ср |
| е, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према |
| збацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>З |
| израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за ру |
| уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају ј |
| је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и ср |
| гао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n |
| ам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју |
| аних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре б |
| сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио |
| тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S |
| кнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу пр |
| расота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и р |
| ним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Христов |
| их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се се |
| > <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио |
| „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„О |
| исто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присв |
| елети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пре |
| а су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима з |
| , када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светл |
| чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начин |
| бди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први |
| су овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Ов |
| p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већ |
| ји у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалос |
| по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке с |
| ригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а насл |
| — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је |
| ово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихва |
| из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника |
| , тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког |
| и је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија |
| је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну |
| цу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљи |
| Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола П |
| дско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у п |
| .{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да |
| Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепс |
| асвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, |
| диш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резиг |
| рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.< |
| који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се о |
| S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје |
| годан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта в |
| ак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари |
| ност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Нико |
| оли, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми |
| ло ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга м |
| једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степано |
| хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар при |
| лтурни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном |
| сположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи |
| јонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочи |
| о шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги |
| вили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p |
| арађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се |
| осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за велико |
| им осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} |
| минице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобр |
| асак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају |
| а превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. |
| м се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у ле |
| ке, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом с |
| с:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </div> <pb n="24 |
| -и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је ф |
| случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер љу |
| оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се |
| акле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још |
| а ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуац |
| да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у |
| л сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мис |
| анпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јара |
| о икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас |
| зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају пог |
| p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га |
| било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица из |
| >— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бит |
| е, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ства |
| арао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина ста |
| е је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве р |
| е, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама остав |
| анифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно |
| е поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева смат |
| у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интер |
| ина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што |
| о што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и са |
| ци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке |
| жења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју |
| це.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоре |
| догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је |
| кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p |
| СЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао н |
| идању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће ве |
| оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радо |
| ну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србији |
| е кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> |
| и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу |
| тернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у |
| кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> <div |
| републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по м |
| е покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — |
| <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић |
| у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, |
| ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из |
| е дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србија |
| код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родите |
| јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игр |
| <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо |
| S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док н |
| а битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника |
| о и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само |
| е, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукур |
| било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем др |
| S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> < |
| анце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ |
| еђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а ту |
| исни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и о |
| ажи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да |
| чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако н |
| боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио б |
| унцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жен |
| мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову |
| тком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнеже |
| змама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светињ |
| а ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се |
| ловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, |
| b n="231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То ј |
| у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вр |
| чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће |
| ао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто |
| о, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, в |
| о акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p> |
| у моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; ил |
| се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак |
| ти?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати н |
| ала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p |
| {S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се |
| јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића |
| га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S |
| н у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјап |
| ју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне прив |
| је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако пит |
| де; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p> |
| и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — |
| Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одах |
| Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман |
| који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба |
| та, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћ |
| {S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина |
| ишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако т |
| родица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковн |
| кола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред ве |
| површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фа |
| егне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за ко |
| а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да ст |
| а ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен |
| ЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико п |
| по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од |
| едупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онд |
| баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси бр |
| } Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечј |
| знано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Ми |
| 0" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>С |
| } Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> |
| т онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у б |
| зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако је |
| ола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урн |
| а српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и млад |
| о се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни прог |
| а српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазар |
| одине издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се |
| сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпук |
| ила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно по |
| ти новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео |
| едао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам ј |
| ца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p> |
| ости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј |
| душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топл |
| јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У то |
| е могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула рук |
| и — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, |
| >ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Ст |
| ичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова |
| мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> |
| мо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, о |
| то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.< |
| ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад |
| ЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред прип |
| спође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изнен |
| о.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комеса |
| и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беш |
| ишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све п |
| то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице мора |
| ом образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас |
| знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.< |
| стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву. |
| ка криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, |
| ио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само д |
| али, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужност |
| је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора |
| } Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице покло |
| рење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала ј |
| год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи |
| head>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head> |
| нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на |
| борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша |
| љенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад ј |
| позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутов |
| осле одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, |
| Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбр |
| шли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечер |
| љена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу м |
| ико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> |
| <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржа |
| ала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се |
| p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо след |
| скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удо |
| ло тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу |
| т“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је |
| на рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" / |
| Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свуг |
| е Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт |
| Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то |
| морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао |
| ег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је де |
| у, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца |
| еједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла |
| одитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да |
| и — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на боји |
| јом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом |
| <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без и |
| оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, моле |
| p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон |
| ен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> < |
| изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и |
| </p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан |
| који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се пр |
| /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} |
| овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега с |
| заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и |
| пски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, |
| нас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, |
| ратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубив |
| скима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који |
| „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{ |
| {S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се по |
| в.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S |
| оди за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз п |
| о могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу до |
| с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео |
| којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стој |
| своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који |
| свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи |
| пита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p> |
| е, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштова |
| /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако |
| тељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и ве |
| весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још |
| само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао |
| о је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а |
| СЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет |
| ним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се |
| ст је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S |
| и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје |
| н, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ б |
| м, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да |
| извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње врем |
| Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у ње |
| глед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах |
| у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — от |
| о одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгу |
| Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па |
| едоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну |
| е им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокрето |
| само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.< |
| мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Тур |
| приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обе |
| е, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам каф |
| им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладно |
| ки закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну д |
| ам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши ку |
| сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се |
| ц се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на сре |
| сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гости |
| ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и |
| тима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, к |
| " /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — узда |
| в, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би |
| е и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је опра |
| када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — п |
| <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина < |
| , који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разб |
| у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У |
| </p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се |
| да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих о |
| к овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна |
| а земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, |
| ланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку т |
| „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> < |
| а српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Сл |
| тио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам |
| е несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечег |
| Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети п |
| ао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше |
| ше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте |
| отиву воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <div t |
| аузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до пред |
| и да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у п |
| ације, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од пос |
| нице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p |
| нежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равн |
| алканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северн |
| другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не мого |
| љена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова мори |
| та, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињ |
| ма су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, мала |
| дност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити д |
| задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом з |
| сао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му до |
| етресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По сел |
| у и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се нал |
| говање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај |
| ницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују |
| на струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили |
| не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и од |
| своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n |
| или, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер |
| се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази сво |
| старство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, |
| налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела |
| и су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца |
| бављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке |
| ну сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кућ |
| једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се н |
| је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а ч |
| ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вере |
| Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо слад |
| ју, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S |
| е слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху |
| ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви ос |
| уштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ |
| в ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као |
| а-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случа |
| кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљени |
| о унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца ч |
| оје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим |
| ећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стри |
| често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о велик |
| ушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми |
| би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, в |
| е да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А к |
| ни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ |
| се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, ре |
| позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао наме |
| се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n |
| дише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p |
| сиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.< |
| личем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — |
| рати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно |
| хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само дон |
| ојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— |
| на-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> < |
| има, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — |
| <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сеља |
| а са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа |
| е та огромна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је |
| ировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, п |
| остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног н |
| пног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, б |
| ти у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p |
| Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка |
| > <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жеље |
| ше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза |
| 46" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио |
| чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломац |
| (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце |
| су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте. |
| <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међ |
| а то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако |
| у позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на пис |
| иликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би |
| едала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на п |
| шта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p |
| <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер |
| ш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот ни |
| Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку не |
| асак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} |
| Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца ш |
| сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај |
| ла глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена |
| и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> < |
| ме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезн |
| сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вере |
| , господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би пре |
| жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај ср |
| а и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о |
| Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— С |
| Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, та |
| у.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има |
| Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се |
| у помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то |
| ругог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алек |
| ти <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од |
| предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто |
| из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је ма |
| ешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мен |
| ише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У бо |
| правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још |
| е да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљава |
| емрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге |
| а, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли н |
| као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686 |
| зулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у с |
| ење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакр |
| , о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече |
| ју — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жа |
| зише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p |
| ите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p |
| ћ се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за соб |
| затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над ко |
| потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомба |
| више им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим зе |
| ацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичар |
| их не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјалов |
| а захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили |
| Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељск |
| е, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p |
| дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је |
| шта ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није п |
| х војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију |
| топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био ус |
| т несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраго |
| и дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје |
| војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће п |
| Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити |
| та <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је |
| изнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге до |
| упили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли |
| вршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, |
| аја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио |
| их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са брато |
| ним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срци |
| ан их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да про |
| чаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, |
| ни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под коман |
| вори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџ |
| м, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европс |
| их чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, |
| збијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над |
| CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</ |
| облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама |
| тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чи |
| аше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме си |
| ну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих доб |
| те да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако м |
| српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну |
| азио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која пре |
| или подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодуш |
| ослова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији срб |
| сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање |
| х је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им с |
| укавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљу |
| слобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и пог |
| p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да |
| учно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело |
| се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар |
| пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају |
| рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада пребол |
| ен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога п |
| у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били ве |
| ло са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако ле |
| } Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их сваг |
| хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављев |
| знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војск |
| идећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосм |
| е, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самоста |
| ан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће |
| а врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни. |
| у бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везуј |
| то, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраг |
| толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни |
| , што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никој |
| чи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Јед |
| ама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</ |
| осле краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху |
| е узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и осл |
| , где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јун |
| делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако |
| ила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не |
| ије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнору |
| ..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачвани |
| ивала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полици |
| ванку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад |
| ражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</ |
| им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српс |
| се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад из |
| дставника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, |
| у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— |
| рени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рач |
| да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на руч |
| {S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад пу |
| ив београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно |
| храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једн |
| } Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност |
| о знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много |
| морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, |
| ено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Март |
| о, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се по |
| и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се |
| де и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одм |
| , па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за т |
| јега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто с |
| л Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, пе |
| а, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише |
| има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем |
| е, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пр |
| Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотаци |
| е још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина |
| , није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сув |
| овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће забо |
| ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у то |
| на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јасниј |
| за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у цело |
| жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе |
| мирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мириш |
| понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш св |
| ти Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{ |
| може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организ |
| сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе |
| захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како |
| , дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образо |
| н; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговор |
| жевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> < |
| ас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, |
| је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S} |
| извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи |
| ним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наи |
| а неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, |
| да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам |
| седник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто |
| спуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом о |
| а и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова пораж |
| естити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово |
| /p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дош |
| ст матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге |
| ру се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> |
| </foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјеш |
| о са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици упот |
| ве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га |
| и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} У |
| ске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам уви |
| официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах па |
| пољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срц |
| ом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — |
| у, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити? |
| оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су |
| е Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после оваков |
| го је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang= |
| речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" |
| ка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово врем |
| исати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земљ |
| > <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми |
| а куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао |
| а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим уме |
| ачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Ар |
| Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика по |
| да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, |
| звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису |
| ба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њихо |
| почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Но |
| ојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у |
| е у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутр |
| поменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је |
| р врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ћ |
| ге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пу |
| } А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,. |
| је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати н |
| — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег |
| енџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупа |
| ни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, шир |
| за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено ј |
| везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалач |
| руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај п |
| едачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, д |
| је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти ба |
| паде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, ос |
| реми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за п |
| таљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који ј |
| је болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, |
| чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, |
| будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови к |
| ј велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник бла |
| шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била з |
| коро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог |
| али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у |
| ан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она |
| авезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачк |
| да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, |
| еду сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, |
| о међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад до |
| распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се |
| или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка |
| уше!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да |
| Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, |
| .. тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суш |
| ила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста |
| S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар |
| >— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта ви |
| арактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је |
| „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога |
| з камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна ( |
| ако?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудил |
| отел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има једа |
| кадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када ј |
| је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и о |
| сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа б |
| ивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије |
| у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би |
| нку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} |
| S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо |
| којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко |
| штавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Беогр |
| .{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога |
| ђу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену д |
| p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсл |
| јснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наш |
| /p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> < |
| вић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га че |
| би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство |
| од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам |
| то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше |
| — Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.< |
| пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p |
| рков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе ни |
| град.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пили |
| арута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је |
| погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку |
| није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина |
| о прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да |
| ствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића позн |
| оносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и |
| постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно |
| рема стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, ш |
| о?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако |
| да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је б |
| је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> |
| начи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам лети |
| {S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на |
| ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро |
| х задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски |
| шен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Офи |
| Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Ш |
| о. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S |
| нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи зем |
| х није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осе |
| пава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} |
| <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, ре |
| е пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на |
| трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те |
| вих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, |
| роте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него |
| радско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић има |
| х, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимиз |
| познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито ун |
| литику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год мо |
| се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} |
| S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, |
| и.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти |
| треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад б |
| ства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</ |
| е држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, |
| гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, |
| лицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће уби |
| ама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце д |
| уо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да |
| од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p |
| шта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемир |
| нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је |
| рње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога |
| е у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буд |
| адило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам |
| > <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена би |
| м политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски офици |
| и, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с |
| е, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија |
| <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русиј |
| но арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не |
| бро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју |
| и, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се |
| месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настад |
| а тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику. |
| а, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</ |
| о веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску по |
| служила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају |
| велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Там |
| ојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од пр |
| и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада |
| трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да |
| илип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављу |
| да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форо |
| нији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну опш |
| на и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постига |
| а, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају неш |
| те израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче зак |
| крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често д |
| дуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо |
| гари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и т |
| је не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је |
| ва два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајк |
| о четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке уп |
| командом престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљ |
| е јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Кат |
| ј је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла |
| добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила |
| је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу свој |
| </p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који н |
| ?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, |
| почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</ |
| .{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</ |
| ће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb |
| ни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу |
| ући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са тра |
| .{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n |
| авладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, р |
| рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, ни |
| елила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национа |
| Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом |
| између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове ве |
| ференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан |
| аднокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је ле |
| у, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами г |
| ачки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нем |
| илнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много мо |
| општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна |
| да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посвет |
| Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p |
| авде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командо |
| <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јо |
| /p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S |
| а сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас по |
| ошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хт |
| !{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну обла |
| олно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јов |
| цу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мис |
| ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се |
| петан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год о |
| а се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу дру |
| о више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте да |
| ајновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле |
| вина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} И |
| а су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице п |
| рци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, |
| били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој дем |
| ли цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Из |
| да и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежу |
| господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> |
| итке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, |
| .{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру |
| е:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљењ |
| е у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да и |
| е могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су |
| ло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад с |
| тинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колик |
| рао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да ост |
| равимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по запове |
| задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио |
| о код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арн |
| евој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, ко |
| ед пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</ |
| p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, д |
| нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први по |
| опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар |
| посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи |
| није.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у дру |
| ина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкаш |
| поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног њ |
| S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу |
| {S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <p |
| ији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору |
| крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љути |
| сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А пор |
| на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало. |
| ино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла |
| цину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанс |
| там по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли ова |
| рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнеже |
| документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с т |
| А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у |
| А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Ни |
| ћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па |
| слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „ |
| мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урлика |
| нџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати |
| о, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћут |
| сју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" |
| сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</ |
| знаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p> |
| бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што |
| ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту |
| од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пар |
| ској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S |
| Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера |
| предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим |
| "413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замис |
| } Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његов |
| а, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кла |
| Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас до |
| атарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он чов |
| арод утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нем |
| ји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мен |
| о не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смр |
| > <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</ |
| е се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога |
| им циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фор |
| -Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина |
| ачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога вер |
| ори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се бо |
| у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То |
| p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али дру |
| на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском рад |
| нти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не |
| вани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар |
| време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да |
| на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да |
| а више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, |
| редати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукр |
| се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву зам |
| и какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајн |
| мочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породи |
| човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се вр |
| м ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосв |
| о?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p |
| /p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегн |
| се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената |
| е рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек |
| много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га |
| и резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном |
| у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не исп |
| ио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за пол |
| еман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе |
| росто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак нећ |
| је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „ |
| мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} |
| ном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније пе |
| ко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није н |
| да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да по |
| симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и с |
| за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде н |
| ете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна о |
| отином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{ |
| како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</ |
| аспитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изглед |
| озоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, |
| нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар |
| вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није по |
| и срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— |
| о име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У остал |
| ти широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у |
| га 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију ос |
| ио и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозапа |
| у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па |
| загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет ч |
| и што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет. |
| у вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евенту |
| да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и |
| покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Да |
| е, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, с |
| Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гим |
| ба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однег |
| .{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно |
| {S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у но |
| оворност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравн |
| >— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја ва |
| отној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тиши |
| ?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; ал |
| да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од с |
| ењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са ц |
| е беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> |
| их се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— |
| владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао дост |
| атични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се над |
| ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{ |
| вора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> |
| а пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, |
| лике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> < |
| м донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само јед |
| ине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, д |
| напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами |
| и знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је ч |
| је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не |
| умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа д |
| амо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутр |
| ерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прсну |
| и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да м |
| рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и арти |
| Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Т |
| иродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо мора |
| уја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што зна |
| али су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој |
| Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, |
| p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> |
| изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад |
| луга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која с |
| о, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, т |
| е разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— |
| гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одг |
| јко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они ј |
| код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Па |
| и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао пра |
| — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам |
| вим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба |
| везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, пок |
| е ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко |
| оје су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p |
| Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече |
| вић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако |
| мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину |
| познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него |
| ска повесница забележити <pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и пр |
| , добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, |
| је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприч |
| p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говор |
| ашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p |
| ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује |
| едње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у кап |
| ћ —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у |
| ј не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Е |
| е могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге кл |
| а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> < |
| а рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неран |
| на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На |
| најем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, за |
| ар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се из |
| тер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због |
| ту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем кав |
| та.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаре |
| ала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у |
| господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јо |
| Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> |
| Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је ве |
| сак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код стан |
| на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, гд |
| шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа |
| подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, |
| естри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и |
| сеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор |
| егне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} За |
| /p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добац |
| само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по то |
| кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове |
| по од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да |
| о за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лак |
| команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — з |
| није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне |
| p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb |
| време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан трен |
| рв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> < |
| чица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не |
| још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</ |
| и — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у |
| 05" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога |
| } Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" |
| ј они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душ |
| уше, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова |
| н, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветил |
| ов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, |
| намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одјед |
| пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш тол |
| овићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.< |
| г објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка |
| а.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим лични |
| у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац по |
| постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право |
| их тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или с |
| час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујил |
| туп.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S |
| " /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној наци |
| но извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ д |
| ила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео |
| по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпи |
| е ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, |
| ују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз гл |
| ао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> |
| антује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није |
| врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и њег |
| се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш о |
| ио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати ре |
| а на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, залив |
| гу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучн |
| вичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засвед |
| им подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки |
| м, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодил |
| то нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велик |
| деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се поч |
| т отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насме |
| мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, |
| друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> < |
| кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља с |
| а рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћ |
| мрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако е |
| тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду. |
| СТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долази |
| и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо рукова |
| ..</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар ј |
| би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У општ |
| радске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито оп |
| морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако |
| едам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— |
| рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тач |
| колајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација ста |
| им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у пл |
| земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна рев |
| ладала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а исп |
| ак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, |
| ио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им ј |
| д то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до вес |
| пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не |
| те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су |
| баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад су |
| јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати |
| акликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се пр |
| } Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износи |
| вољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, |
| „Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удруже |
| и.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне |
| ановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јо |
| ну сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку |
| лио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Паши |
| азмишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме |
| Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину сп |
| )</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време |
| Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно вре |
| ец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да |
| Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предс |
| београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава |
| утро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било |
| тина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информациј |
| ана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики пан |
| и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> < |
| то је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, ко |
| ај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али г |
| а је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе |
| ак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњат |
| изнати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе |
| у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди |
| ор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мил |
| не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола |
| у изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално |
| ду у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али |
| музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допра |
| >А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници |
| бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позва |
| <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради |
| велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њ |
| вена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на |
| ицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била |
| ба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу т |
| знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварен |
| и, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, п |
| На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и приј |
| ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију |
| исну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националн |
| ке интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Офи |
| ти.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције офиц |
| твари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Нара |
| ојаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.< |
| ? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, п |
| род да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која |
| метио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се ч |
| е другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао |
| предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљи |
| пунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље д |
| , видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер |
| кој чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш |
| његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је би |
| писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та мет |
| је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установ |
| родавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилин |
| ећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани |
| “</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p |
| био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, а |
| душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам чи |
| оје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војск |
| вине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном пол |
| а а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре |
| га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио |
| на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у се |
| чано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у тим тренутцима з |
| {S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, о |
| {S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, |
| зашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и ко |
| ћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем о |
| рају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен |
| о и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће |
| у.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најбли |
| мо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу |
| езнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требал |
| ладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на |
| и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, |
| ост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су |
| угарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену г |
| ја избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила |
| се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко |
| је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш з |
| у васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, |
| " /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у к |
| је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на |
| а и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе |
| ра из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ра |
| и са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем |
| Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити |
| , који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брд |
| којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локо |
| дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност јед |
| банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а |
| ин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се |
| езом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој м |
| у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесн |
| атом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му |
| </p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло |
| азвије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> |
| ила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Пај |
| „И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, |
| бортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p |
| ни смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважен |
| гу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким с |
| било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и п |
| реба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране пре |
| ="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним |
| и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, |
| ођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из в |
| дговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Сто |
| , када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживш |
| а јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давал |
| аслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Нед |
| али.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о |
| p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни |
| крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} |
| у ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар |
| ња која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у ск |
| инском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> |
| ерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана од |
| и су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелациј |
| сланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та ист |
| поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласиш |
| ића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у нови |
| само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо |
| м, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове |
| немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он |
| осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не зн |
| о пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на м |
| <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио р |
| синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпоставље |
| га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" /> поштовањ |
| вечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне ма |
| лиже, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на |
| ришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софи |
| странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували ко |
| ице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска |
| слата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, |
| ме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме са |
| ктивима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете |
| ранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>М |
| е отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? |
| и Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам |
| је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и |
| и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да не |
| и, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива ду |
| озива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој |
| ш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</ |
| бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући в |
| зало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на су |
| ине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити не |
| а.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи |
| о беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће |
| , ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према |
| ју.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју с |
| доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} |
| „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши св |
| p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турц |
| ује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између |
| се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених раз |
| трепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{ |
| в положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није |
| /p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме за |
| аљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху |
| и јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радој |
| им.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотри |
| , после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не од |
| м цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великом |
| За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри |
| е зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} |
| ан сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били ск |
| о је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p |
| саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у |
| е победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози |
| и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} |
| , да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSec |
| авезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни С |
| економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један офиц |
| > <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога з |
| олује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и жи |
| ких зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздра |
| ј се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бел |
| ске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је н |
| ли обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту п |
| главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим оч |
| за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у своји |
| перамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава. |
| казе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n=" |
| разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на |
| благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирн |
| тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p |
| е два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме она |
| животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на |
| .</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали |
| го трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софиј |
| пширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утиса |
| ила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, |
| а, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, |
| } Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дат |
| маше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо |
| ина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбен |
| Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p |
| а сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око В |
| страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред |
| до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе сврш |
| својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дан |
| .{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осе |
| за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, |
| иле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, з |
| а испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је в |
| јорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>Т |
| -Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није вре |
| ев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем |
| отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече |
| је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњ |
| </p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Ујед |
| рупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> |
| тке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић |
| Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све неп |
| атерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску |
| госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали ц |
| ас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{ |
| ла.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота ж |
| иши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрав |
| стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарск |
| шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није пот |
| рширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, |
| pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у ваш |
| <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смо |
| једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је с |
| Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмир |
| ј сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато |
| подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p |
| ивим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Ка |
| ...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, как |
| p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па |
| } Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Ка |
| асположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прил |
| му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни |
| ачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које култур |
| ика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позор |
| брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, |
| незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође п |
| >— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина |
| <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{ |
| ора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике. |
| е сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали г |
| рт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те об |
| давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Пит |
| — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немог |
| <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би |
| аговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранк |
| а војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски |
| је имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на су |
| ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискре |
| о могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованиј |
| и под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је |
| питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави |
| И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бит |
| тпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо |
| ом дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне т |
| тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање |
| донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је |
| порни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао |
| ржавна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем феб |
| т, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат по |
| рби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} |
| ма.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и |
| .</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!< |
| о насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је р |
| ред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је |
| Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:< |
| >Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођ |
| кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има прав |
| јанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни пот |
| ледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друш |
| Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао |
| ="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p |
| здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке |
| у добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а |
| ајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE">Die schwartze |
| шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ с |
| и, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p |
| на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> ј |
| а тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одг |
| } Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пр |
| ц који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога вели |
| ојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је |
| их им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с А |
| ш није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш |
| p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А |
| огла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други прот |
| оградске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> < |
| цали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били н |
| нове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено! |
| јке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Д |
| >Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л |
| га младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тре |
| орац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Тур |
| променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач |
| проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.< |
| ио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух в |
| ављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У нек |
| {S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том |
| и... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба деспе |
| јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и |
| је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог в |
| датака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски офиц |
| ији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, го |
| ности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други |
| није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је у |
| удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немил |
| ен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, д |
| Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap unit="graphic" |
| па и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих л |
| ијатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када ј |
| о принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз из |
| то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!. |
| р стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На са |
| <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ |
| д брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на му |
| у прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао н |
| у.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж срб |
| лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би |
| евић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? реч |
| } Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја |
| се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако |
| будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а неприја |
| дњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мр |
| тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, за |
| ђаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи траж |
| бао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио |
| ору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се |
| ку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.< |
| рема Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвез |
| ска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави |
| </l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ип |
| е цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је |
| као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима |
| леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, нег |
| да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало с |
| Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу |
| е за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се уср |
| ставници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Увер |
| му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се заглед |
| видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким по |
| им отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру |
| сле разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив в |
| ке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе |
| У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да |
| уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао не |
| аравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише |
| о растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према о |
| > <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огор |
| ему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казн |
| <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим н |
| смејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то |
| дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Н |
| ст ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о ц |
| не сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; с |
| ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код вра |
| кад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости св |
| лете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да мож |
| е, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не |
| својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ћ |
| југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се |
| ано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шт |
| х до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали |
| ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајт |
| ожене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви да |
| Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једног |
| ожисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква тр |
| , које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да |
| орила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што са |
| напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално |
| помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армиј |
| ховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо |
| тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највиш |
| да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи |
| горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, |
| ер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољ |
| а, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић |
| ло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање нам |
| драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе |
| у у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, |
| ке владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Кад |
| потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово |
| то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме |
| </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећ |
| видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, |
| је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала сна |
| почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка |
| каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је осн |
| на све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања |
| утећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је с |
| ме намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто н |
| ај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздах |
| а том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> < |
| Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То |
| бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, с |
| стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је |
| кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко |
| е објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном |
| олиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Ч |
| мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила |
| остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом п |
| ци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило п |
| мену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред |
| мни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше |
| инистру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на сво |
| нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се |
| грају дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао. |
| ма.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће поб |
| је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Те |
| но за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ |
| о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, к |
| >На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у д |
| и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да |
| , да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га |
| и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он п |
| та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На |
| лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је |
| head>ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или |
| зала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> |
| ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша |
| је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се жи |
| ковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствар |
| d> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковић |
| ари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смр |
| ови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један |
| м фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца у |
| м, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас не |
| ну, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> < |
| е се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто |
| и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометк |
| обију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, ги |
| S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и |
| тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио с |
| данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још т |
| вио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је в |
| , у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, с |
| >Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнау |
| {S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новемба |
| ен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, трој |
| да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над |
| краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих п |
| ећ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина |
| ких топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огро |
| ису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да |
| .{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута |
| ли, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело |
| обориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status quo</foreign> на |
| посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, од |
| непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог |
| срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, ко |
| Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— |
| леко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, |
| Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позори |
| жити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужил |
| ји се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах ола |
| њене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље |
| елимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и реч |
| ао ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор |
| свим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, т |
| ре, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина |
| рхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и пон |
| а водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То в |
| а, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже |
| даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било |
| а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орло |
| > <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убој |
| ражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на |
| .</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столо |
| е место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам рез |
| сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне |
| <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачк |
| углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном су |
| нежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратно |
| љи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— М |
| лицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја с |
| вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, |
| ца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p |
| али к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта т |
| па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је т |
| аопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце |
| е наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>В |
| дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему |
| ижој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је своји |
| ку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломат |
| се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива уби |
| ам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се |
| седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пи |
| енији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</ |
| ела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва про |
| је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али |
| беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде |
| Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне |
| а да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет ст |
| дојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме с |
| вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону |
| ест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радозна |
| атише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџи |
| .{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди |
| .</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> |
| плакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на ко |
| гуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући |
| пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху |
| /p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да |
| посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео о |
| је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после развед |
| вљали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би нај |
| исту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја! |
| дох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пиш |
| тишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Воји |
| ај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајућ |
| абуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани |
| оћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра уско |
| ледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он |
| то те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага к |
| пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, ка |
| Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ип |
| те мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам |
| еркнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи |
| } Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не |
| није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није више задов |
| јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он најве |
| бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} |
| корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи |
| ше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога |
| </p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе и |
| знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама |
| по како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Н |
| постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палил |
| ременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у |
| ло.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S |
| ији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба против |
| е. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, ка |
| аб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао пр |
| се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, |
| инише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор |
| љи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад на |
| >— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— |
| још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два |
| анка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева |
| од грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих б |
| ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој |
| ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> |
| ислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија |
| зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије |
| цима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима |
| свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава |
| у.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} |
| им у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искрени |
| ек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје |
| рве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогл |
| енкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рек |
| Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да таков |
| <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице |
| а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири |
| емените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у м |
| алматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите о |
| онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаз |
| што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонет |
| стења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предр |
| ати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љуба |
| је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на стр |
| а ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отер |
| Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити теж |
| раћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена д |
| роз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време л |
| бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и н |
| не, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под |
| p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат |
| ign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, к |
| упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезниц |
| одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</ |
| пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у ве |
| >С тога је затражио привремено примирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадниц |
| S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже вр |
| тање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође х |
| тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души |
| у, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација |
| , а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако |
| достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на своји |
| {S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске |
| езиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му н |
| та било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударал |
| јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно по |
| политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим |
| ти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Уг |
| в човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, |
| х исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На |
| љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрег |
| да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, пр |
| : жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, те |
| а, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погл |
| ку.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Ла |
| а Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у т |
| </p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими испра |
| м не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с |
| ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу |
| ош само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само |
| а одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milest |
| а.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за је |
| ивели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро |
| >После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило |
| ић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак |
| кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> < |
| на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села п |
| аницу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена суз |
| је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у |
| ше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа |
| припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пре |
| довољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воз |
| p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пож |
| им кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојан |
| цепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари П |
| уту за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и пошт |
| адимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из ран |
| а у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, з |
| ио сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разум |
| е као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером |
| пштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рук |
| твиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен |
| којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху фор |
| рска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетел |
| швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — |
| тљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било уг |
| а са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пеша |
| <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ ј |
| S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p |
| то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ов |
| ас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао |
| ић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним ср |
| огу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да б |
| тних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак |
| ије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, |
| рпских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се |
| цније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо ос |
| велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> < |
| смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!.. |
| азумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете ап |
| — Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не |
| м лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог т |
| гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа.. |
| /p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p |
| авалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски |
| , ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S |
| нове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта х |
| и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У ку |
| : пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— П |
| /p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као пос |
| то си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прил |
| ији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије |
| ај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А |
| р Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш виш |
| ори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, |
| топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једн |
| е вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак |
| тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у с |
| име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем |
| <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић с |
| Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпо |
| </p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске о |
| јковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замо |
| немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку |
| ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже кара |
| зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од |
| та је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} |
| ујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је д |
| ету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одгов |
| јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још доб |
| ко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да |
| а.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> |
| у.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике |
| а, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у с |
| пске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољ |
| учисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо |
| ећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом с |
| и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дед |
| а ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, д |
| ну свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету. |
| опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јо |
| твари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обрк |
| јемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао |
| из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби |
| уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ |
| езовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да над |
| пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад |
| ми понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и |
| } Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри |
| свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, у |
| несе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p> |
| продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Ла |
| ти готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни |
| ворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала кој |
| иле Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели. |
| у прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да |
| {S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је п |
| тњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> |
| није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно н |
| вори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се п |
| S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у њег |
| ј“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA" |
| p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем пре |
| о, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису б |
| тим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и час |
| n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу н |
| e xml:lang="RU">Рускоје Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела св |
| >У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде п |
| S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије |
| показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p> |
| у, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „ |
| атеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљен |
| е страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљез |
| > <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSection |
| водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на б |
| а је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу н |
| јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојим |
| а, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али |
| нично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S |
| е за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман |
| А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите и |
| лади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што неп |
| о.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <qu |
| ви известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и |
| тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и вит |
| и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега |
| а у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>К |
| жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у |
| били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза |
| руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући |
| и хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде |
| лагоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> |
| омогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други о |
| ост. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јо |
| устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{ |
| е поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S |
| аута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испуст |
| аута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је |
| намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ва |
| а прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књ |
| ље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Ур |
| ишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је |
| ом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт< |
| што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила |
| о ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познава |
| неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ћ |
| имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није по |
| и, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из раз |
| размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да м |
| критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и по |
| што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш жив |
| рилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити и |
| <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризни |
| рбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови миши |
| његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло раз |
| у, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна |
| вао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати |
| м селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају п |
| и.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала |
| не као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није |
| ка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника |
| еда на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније с |
| и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јед |
| да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, |
| малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису н |
| ла нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, ал |
| шће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А д |
| као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се н |
| ио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ |
| ки ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наши |
| ч, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је |
| ледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала. |
| у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много |
| разовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друш |
| гами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо са |
| те; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истин |
| дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али на |
| p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева |
| онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је доб |
| само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ прове |
| атеријала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> |
| ме известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, |
| чан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушк |
| гу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство |
| ршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју |
| за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> |
| и сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте |
| београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупит |
| ли све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државници |
| повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на јед |
| ајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p |
| и изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да |
| убавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега |
| и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши ду |
| а се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по во |
| ло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предиг |
| азмажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је |
| оментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га |
| новића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена |
| ток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш год |
| авац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загре |
| њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који |
| н да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под прв |
| а горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положај |
| а одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарај |
| има, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху |
| осле подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Нер |
| и зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавност |
| да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, зна |
| пеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред |
| и ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је |
| ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам в |
| у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да |
| да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле но |
| „<foreign xml:lang="CU">Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе |
| јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом |
| ати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и |
| кушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да |
| Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци оста |
| је могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се ч |
| е сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, д |
| на, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p> |
| назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Па |
| е говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU" |
| <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је |
| з стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржа |
| н, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је роди |
| овића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за |
| Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> < |
| ергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?< |
| Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка |
| је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути |
| донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да |
| ..</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јур |
| жеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријат |
| а.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени |
| и, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} На |
| викана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Же |
| ни поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? |
| да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му жив |
| дино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то |
| — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду у |
| го да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само |
| Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитов |
| емасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али ни |
| жем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, |
| један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! |
| помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредн |
| црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливоје |
| ните српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце с |
| ави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.< |
| а разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге |
| и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> |
| за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да н |
| о од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали б |
| урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, |
| pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад ту |
| uri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </ |
| озом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо по |
| ећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом ср |
| уци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p |
| е загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамија |
| а време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, |
| љско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под |
| е увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— П |
| тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртва |
| га ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када |
| сно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је |
| отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су уп |
| је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{ |
| се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на |
| а овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у са |
| .{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и пошт |
| , који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је д |
| на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ |
| оноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по |
| а оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чл |
| е оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће ви |
| реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог |
| трина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље |
| ојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ |
| утни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само |
| једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и |
| p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика П |
| у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скада |
| светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капи |
| ављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику прес |
| .{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у с |
| дови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа. |
| ио је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанс |
| здата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> < |
| по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријат |
| Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, |
| повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се р |
| овдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, зај |
| исам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановиће |
| мије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолона |
| атраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тог |
| .</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме з |
| ез успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити |
| о сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој бе |
| пшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна... |
| </p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да |
| псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно |
| то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старо |
| После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник д |
| иновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу |
| осле вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети једа |
| а локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је преш |
| којнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда |
| преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турск |
| ри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра |
| одужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, М |
| би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ |
| чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога о |
| са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски |
| ти, један велики чин, који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није |
| p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, к |
| ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од |
| тиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих |
| /p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је п |
| Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима |
| питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И |
| што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав |
| >У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнуре |
| дне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке зај |
| ировна конференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је изврше |
| тога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколик |
| е тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започет |
| ао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку д |
| о Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="135" /> <div type="chapter" |
| ма.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — ре |
| аћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које ј |
| међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би п |
| раљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу св |
| узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — клик |
| окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Нед |
| ш гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p |
| мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што нови |
| ско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, |
| јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, |
| вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То |
| ки народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Сил |
| е тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо.. |
| ћи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш |
| ост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, |
| его, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад |
| ри године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а |
| аревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ј |
| ји, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним посл |
| када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој на |
| риште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, с |
| а земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p |
| p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концер |
| рја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, |
| де Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам |
| а је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љ |
| <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!.. |
| ахинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Вре |
| како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим |
| ем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари |
| ума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од свој |
| више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирај |
| ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он |
| у представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на з |
| огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.< |
| <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне шт |
| никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те |
| среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Нера |
| — Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— |
| у војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њих |
| ве српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и он |
| 666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јуна |
| лати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздањ |
| а поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се ст |
| би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само |
| у се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене ж |
| а је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права |
| ати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се снев |
| а се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој |
| дмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина члано |
| осле говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="70 |
| а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, |
| ска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, |
| ије својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</ |
| конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, д |
| ицу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улог |
| то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бит |
| S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остат |
| само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закљ |
| а с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама пот |
| нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да |
| </p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, |
| аранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да |
| Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас |
| елих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, с |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи бол |
| д сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке |
| д, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанић |
| Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћ |
| како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде |
| на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</ |
| истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се про |
| ве смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глум |
| Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, г |
| оручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, |
| из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Беогр |
| де, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Б |
| огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у |
| у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми у |
| срела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојан |
| х обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару |
| n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово |
| зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p |
| кивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; |
| добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава пе |
| сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit="su |
| отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други ј |
| Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза |
| с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали |
| них им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <di |
| енутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како в |
| оју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем ог |
| могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у |
| <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у |
| јали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби др |
| цом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајори |
| , па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније |
| м све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да |
| оје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједн |
| кратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђ |
| Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Ц |
| рушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху |
| м војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У друг |
| оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитам |
| ко десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту |
| ера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што |
| ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за |
| о, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p> |
| мо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша |
| >Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у поч |
| ац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Т |
| аша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто ј |
| на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У |
| два се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће о |
| њо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало |
| речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући |
| е.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бит |
| и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гон |
| ик прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испр |
| а известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци |
| лавом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу |
| у већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови |
| аутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти о |
| двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врат |
| погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} |
| њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бо |
| ни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да д |
| ог мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога |
| , кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све |
| и један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки че |
| се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно |
| е дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше |
| p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости. |
| јску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је |
| ег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружј |
| ом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се з |
| учила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се из |
| ој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их увед |
| азак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као ник |
| о те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку |
| Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он за |
| p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече П |
| це и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекида |
| кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога |
| на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулум |
| Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путује |
| више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах ј |
| ћ, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— |
| слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилази |
| оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Ник |
| ече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из |
| ад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке |
| ође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, |
| га унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису у |
| из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весе |
| анови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако |
| им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо но |
| ош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искиће |
| мље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у е |
| да ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој |
| ичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских |
| нка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које х |
| да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била проти |
| оше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, к |
| да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им |
| норујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша |
| пође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, |
| нила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошал |
| да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сам |
| чки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не |
| > <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао |
| већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, |
| и они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после веч |
| е не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћ |
| у.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда преки |
| ика према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p |
| илесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, ма |
| ке?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у б |
| деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и с |
| ошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> |
| ната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко |
| n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као с |
| ање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак оста |
| рата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити |
| а виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ дон |
| као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!< |
| и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од |
| отово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p |
| <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке |
| ине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се ста |
| а страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под н |
| их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не |
| их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и на |
| ема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што б |
| ота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем |
| године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Мило |
| ерен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас нала |
| ињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, ту |
| ли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице. |
| т метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање |
| њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле |
| ан мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слу |
| е одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по |
| иљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звал |
| им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту |
| искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непр |
| и лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са |
| шима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Боји |
| рака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они м |
| вати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај |
| и, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је п |
| Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна |
| моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p |
| олена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— |
| у, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим уд |
| љним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, доба |
| упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> < |
| Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурн |
| ађанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи жив |
| да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред |
| во.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео |
| жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос |
| оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, |
| p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb |
| оју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго пом |
| ије и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде д |
| ом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бе |
| о многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци ве |
| и изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би |
| .{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зач |
| олница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанча |
| рвог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турц |
| могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џак |
| ј план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мој |
| аметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке ј |
| реживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш |
| у су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{ |
| чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће |
| ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам и |
| чекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица б |
| треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе теле |
| и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, д |
| ентима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете |
| ђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у свој |
| пљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} С |
| дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га |
| не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер ка |
| естише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино п |
| азвратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, то |
| ци те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узруја |
| па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија |
| ва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да |
| ло и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стоја |
| који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косо |
| очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, |
| ом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанк |
| своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против |
| ом да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> < |
| је чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна |
| у, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог свој |
| е сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од |
| ивлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе је |
| ри једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљен |
| Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много дек |
| бодиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим род |
| ли оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, з |
| убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извр |
| ику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо прибл |
| баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, |
| ; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња |
| — Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај |
| међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу ми |
| и пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> |
| н те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава |
| најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То ј |
| топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језе |
| ају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу пр |
| естано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> |
| руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} А |
| ди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> < |
| уло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком |
| очитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то |
| ог јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди |
| <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{ |
| огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулум |
| е.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предм |
| морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фи |
| ску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити |
| ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као |
| ељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p |
| Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед в |
| т...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угост |
| ојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могл |
| , нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај |
| га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, непри |
| уставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је п |
| х допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што прест |
| блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало |
| је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</ |
| мобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госп |
| о, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{ |
| ата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудил |
| љаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> < |
| десет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ра |
| љство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помага |
| аје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одби |
| где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици |
| у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако |
| асова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви |
| у оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чека |
| Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> |
| , на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи |
| заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељ |
| да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовск |
| копано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се |
| свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Дон |
| мршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је |
| жавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде сво |
| се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да |
| днога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум. |
| опова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и раз |
| познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је |
| ао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је |
| сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па |
| нежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и |
| од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за |
| зијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом р |
| S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од |
| вога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мнош |
| свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је т |
| могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се ч |
| } Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казу |
| на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, с |
| штву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био т |
| са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радо |
| !{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми |
| ила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, |
| </p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуни |
| јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе ч |
| , као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне парти |
| ренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је |
| , стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила |
| , и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку ј |
| за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследник |
| пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири ч |
| рте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се д |
| е изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катари |
| свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежеви |
| ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> |
| тку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на к |
| S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>О |
| дили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један |
| ржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</ |
| до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p> |
| к задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута |
| им интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море |
| ало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићева |
| т почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још г |
| т, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договара |
| е Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне прир |
| ојима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, |
| трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србиј |
| рлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Н |
| у руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</ |
| ићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учини |
| обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно |
| шке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је |
| цем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и н |
| Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће д |
| еа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, ста |
| цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њ |
| е прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не |
| ово па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељ |
| тојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, ко |
| кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није |
| треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост |
| е Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољу |
| дера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламб |
| дом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после пр |
| је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да м |
| , онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао п |
| > <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар |
| му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве за |
| брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хо |
| >— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих од |
| јиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После ово |
| и ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, |
| исто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај.. |
| {S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје |
| а ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме |
| же уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо |
| ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина |
| а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ов |
| т до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи са |
| твари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје |
| !{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два |
| на човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и жив |
| да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтед |
| <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко м |
| но српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зи |
| и ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одуше |
| у у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и с |
| са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај |
| .</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам |
| милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужн |
| досте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за т |
| исутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој го |
| ави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устане |
| узе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По |
| о пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте м |
| p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим шта |
| ожда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана |
| е дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, ал |
| — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом то |
| о удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Р |
| бом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши |
| ече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбоч |
| е сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p |
| ити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зн |
| е не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти |
| и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Пра |
| о сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротно |
| је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пр |
| ретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, поква |
| ишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, |
| е поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја уп |
| ју сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он ба |
| ицу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</ |
| ме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на сев |
| ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се |
| сао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да |
| Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расп |
| есто варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло ч |
| ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију |
| кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подв |
| ио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> |
| .{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла зем |
| ?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И те |
| " /><gap unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причај |
| ржећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да са |
| .{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да п |
| .</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се ув |
| дити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што г |
| Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а в |
| ичкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они с |
| ла је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> |
| шћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, з |
| приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не |
| у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на |
| де.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постар |
| је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш са |
| су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за |
| b n="133" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али а |
| у, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урл |
| запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... |
| S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је т |
| .</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате |
| о тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате с |
| го што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Ма |
| ега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги |
| на је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога ц |
| о, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p |
| та са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али |
| <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба с |
| або...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p |
| .{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци. |
| {S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.< |
| т пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, ко |
| ију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, не |
| слобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој |
| оје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове |
| а нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— |
| нак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три |
| мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у вр |
| им гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптуж |
| ца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви |
| — Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођени |
| ведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој. |
| p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и по |
| ма мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте |
| писана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову |
| им језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p |
| ш тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док б |
| отов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови |
| а да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај |
| болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ |
| Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити. |
| розбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у |
| ћа, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>С |
| .{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} П |
| ненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју |
| станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али |
| не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја б |
| ли то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо |
| м ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштв |
| а здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве |
| е вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двостр |
| .</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину |
| еограду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусоб |
| погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских ма |
| , да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла. |
| јим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стоја |
| аги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је б |
| упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да с |
| у, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео ју |
| била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам |
| а Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме |
| евић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енерг |
| у наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и оп |
| наш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p |
| , уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам |
| а политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно осл |
| меја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну дове |
| и су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми с |
| зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.< |
| мо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се бе |
| .{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим у |
| суђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамош |
| издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR |
| те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати о |
| праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси г |
| равиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Н |
| нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с |
| Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести и |
| екинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, |
| ро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да |
| х на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шика |
| ећ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>Пос |
| што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо |
| ограду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скори |
| а и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ д |
| м, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припр |
| А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби |
| о тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици |
| у и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпун |
| лико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, в |
| још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Т |
| ote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} О |
| Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите |
| и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превелико |
| одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на конце |
| а ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p |
| а гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апл |
| смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, |
| p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да јо |
| видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде о |
| ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да |
| сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се |
| руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња |
| анко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро |
| Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орлови |
| х, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још ј |
| е, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отић |
| <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да м |
| да, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога |
| бјавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас. |
| да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати |
| } Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ћ |
| блак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, |
| па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја |
| амо му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стој |
| човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког ту |
| ње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душ |
| офановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко |
| жање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и |
| скадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p |
| и ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу |
| се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе |
| ати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и туж |
| оја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си дожив |
| иње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, нег |
| остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим т |
| :{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш. |
| p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог н |
| .</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она |
| истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и |
| ак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован |
| ах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам г |
| своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, к |
| {S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не с |
| е?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четир |
| >— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родн |
| се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта |
| јмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад |
| вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако |
| ачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учини |
| му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох |
| родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби н |
| Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам д |
| и ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати ј |
| , не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у је |
| О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, кој |
| Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји |
| а моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах т |
| Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за |
| стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад |
| им црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим просто |
| глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> би |
| егитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— С |
| клопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> < |
| , онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Паши |
| . — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег сас |
| у у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску |
| на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и ран |
| у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си |
| тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда |
| г ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p |
| даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити са |
| хвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкн |
| <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик п |
| да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="4 |
| а-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву но |
| цу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми глас |
| чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — прим |
| Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да |
| тру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— |
| бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и поглед |
| а се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорил |
| ри поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама с |
| е Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, |
| ! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже |
| ежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледа |
| га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} |
| д можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим с |
| ђи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се б |
| и ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резерв |
| е пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне о |
| својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видит |
| у Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји |
| те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и мо |
| гне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу вер |
| и у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>П |
| </p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљ |
| радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш |
| оћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти јо |
| p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</ |
| носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио |
| >— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу |
| да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, д |
| иш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S |
| реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана |
| јући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвај |
| е чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима |
| али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловиће |
| резиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. |
| i te <pb n="25" /> salutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га на |
| се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, |
| за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сир |
| p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> < |
| дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима |
| е најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алек |
| ко пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} |
| S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала |
| > <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</ |
| а јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p |
| лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наш |
| Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да ба |
| јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, је |
| нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада к |
| Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до веч |
| :</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је |
| а ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене |
| м, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја вел |
| .{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не би |
| добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо |
| изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдаш |
| кад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чува |
| почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> < |
| >„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од |
| .{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} |
| p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хе |
| репиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n=" |
| ом часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те |
| а-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних пи |
| , јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јо |
| вот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљи |
| а нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Б |
| још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је |
| је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког |
| остељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> |
| ма на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, |
| и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо |
| — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела |
| {S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све |
| пијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, ј |
| срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимств |
| равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p> |
| аслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и |
| тарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала |
| з потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице |
| и потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати ника |
| <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</ |
| орим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати |
| Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: ш |
| њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Зам |
| почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, |
| да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњ |
| оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</ |
| имила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин |
| е и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S |
| ај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— |
| еранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће да |
| нам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазареви |
| p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb |
| докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p |
| докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чист |
| и овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!. |
| отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме |
| о би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас си |
| и већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати. |
| да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад |
| дговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу л |
| е отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгу |
| ио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије |
| <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које |
| п глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло д |
| је овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је зем |
| атино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! пови |
| се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пре |
| твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобо |
| остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до са |
| ту се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, |
| </p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Р |
| >Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> |
| ислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да с |
| зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на |
| ре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће |
| џбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ на |
| њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га камену |
| .</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје |
| ме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живо |
| амо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, к |
| о, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпи |
| ије рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ного |
| ине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, |
| Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш са |
| м одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него |
| то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служ |
| М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепосе |
| етање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ поче |
| јка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих р |
| а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођ |
| а каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p |
| оћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није н |
| и најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености с |
| више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем |
| ност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послет |
| нак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="sub |
| дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Б |
| то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много |
| м душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам |
| ма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам ка |
| обро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорче |
| /p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се в |
| се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они |
| не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Поз |
| p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истин |
| господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Б |
| И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недиће |
| хну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од |
| се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем н |
| крено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасн |
| а ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела п |
| пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p |
| зијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо чит |
| Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више |
| и у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} |
| тску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" |
| ино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив |
| иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. |
| апљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез з |
| им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, |
| </p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овд |
| д смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу |
| потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, |
| Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез з |
| јана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових поро |
| ећ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Г |
| и!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p |
| не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цига |
| они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се |
| молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе |
| го друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год |
| искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје миш |
| цртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робо |
| </p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш |
| утра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си т |
| ко ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, |
| гра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не |
| о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и ш |
| ер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p> |
| се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} |
| ао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p> |
| >— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па |
| S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да |
| д будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је ово |
| <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући шт |
| о том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p |
| ="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter |
| вољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="graphic" /> < |
| Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монарх |
| нога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... |
| p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна м |
| енуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} |
| осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао са |
| и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растр |
| јевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, |
| орцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога госп |
| е стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} |
| ј сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а |
| цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати |
| овори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала н |
| ем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај зам |
| није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се д |
| сно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја |
| да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за с |
| мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете ма |
| рина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасв |
| шке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жик |
| ром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи |
| примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чу |
| исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за |
| <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребн |
| е савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројн |
| ?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта с |
| ...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</ |
| Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је |
| ру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с |
| пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— |
| мати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S |
| је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али |
| и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издрж |
| ако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш |
| Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну |
| још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га |
| му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде д |
| де како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увера |
| ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад б |
| н примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек |
| ка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић |
| .</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматичн |
| овели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је |
| спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш |
| -Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб |
| тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.< |
| био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на к |
| лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детет |
| сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p> |
| ловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју не |
| >— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа ј |
| било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђењ |
| {S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па |
| , сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} |
| онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је |
| мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> < |
| а Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не д |
| ком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, т |
| S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас ј |
| одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам |
| > <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао |
| ?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Та |
| личи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја у |
| мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} |
| ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша |
| шке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли |
| би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се |
| шали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе п |
| мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, |
| и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и пап |
| реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничк |
| о даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шетали |
| да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та |
| отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти |
| да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, |
| да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћ |
| ковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од најв |
| Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја |
| :</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче |
| p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у с |
| стљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са зем |
| вићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми |
| чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.< |
| од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не може |
| е видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а |
| мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој дец |
| .</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече с |
| катне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p |
| пише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ак |
| остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре нег |
| ор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведе |
| рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина |
| искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам о |
| знавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе пр |
| > <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако циничк |
| х.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло |
| и се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја пос |
| нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегле |
| је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није |
| Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице мо |
| на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, |
| тале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све ш |
| арског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по |
| али не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и н |
| <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише п |
| могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мој |
| ла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар |
| шао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије |
| ред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја |
| годан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но |
| октор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Пај |
| </p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Ка |
| нуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“ |
| ољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је |
| p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви зн |
| чува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда |
| а погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препр |
| , шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p |
| заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послу |
| ћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни по |
| брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, |
| Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогм |
| он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду |
| !...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и при |
| а ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у |
| ш млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почне |
| си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком... |
| > <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али |
| о баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} |
| вили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гу |
| сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је мога |
| e> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти ск |
| <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да |
| е је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзи |
| ћева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не ги |
| елом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се |
| ног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан |
| им телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а о |
| чењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их трг |
| цу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Слави |
| отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, п |
| а неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, до |
| азмишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карак |
| ет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учин |
| наш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спав |
| то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, |
| свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S |
| /p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У |
| екајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и |
| ли ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгле |
| е, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуг |
| ко цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну кри |
| недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опорту |
| ја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и |
| „И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам с |
| болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивано |
| Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја та |
| ица.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} |
| ази беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоск |
| ривиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај пот |
| о је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Чи |
| е разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво |
| n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p |
| , да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и |
| и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при се |
| ад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p |
| увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да д |
| „Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плач |
| , и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно |
| ци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, ј |
| тогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила ка |
| у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођен |
| га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у |
| круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира с |
| а све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се р |
| у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече |
| евојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, |
| бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> < |
| сле пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао |
| рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чу |
| чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну кл |
| прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p |
| е, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>На |
| и смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да |
| , Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом |
| ера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> < |
| нтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— П |
| и подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у |
| ко да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам |
| чну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У велик |
| “.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли |
| е Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар поз |
| м књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар с |
| Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни п |
| ест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о н |
| , нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је изради |
| ага стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната |
| тров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког време |
| да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лоп |
| тву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калим |
| још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче |
| ш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке п |
| нет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније рефериш |
| ишноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се о |
| p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Бео |
| /p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ра |
| Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стој |
| украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— |
| о год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер т |
| <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга |
| ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиро |
| оји ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће |
| амо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чик |
| е овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пи |
| више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да В |
| рцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздра |
| о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу |
| и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се |
| м да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама с |
| ега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједн |
| не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред село |
| ма тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Глав |
| е упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p> |
| аса.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у де |
| ке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрика |
| пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој бр |
| и.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стоја |
| е се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и по |
| општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше мн |
| а кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је |
| ростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње < |
| се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој уз |
| ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестр |
| зусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али д |
| е Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести |
| ри недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежа |
| у ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо с |
| Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале |
| атарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспел |
| био телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на саха |
| ијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисм |
| а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са своји |
| ио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпиј |
| ал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, |
| ту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипиц |
| масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној и |
| <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> |
| /head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да |
| е љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од |
| убоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним ц |
| о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из |
| исмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи |
| да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му |
| богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам п |
| Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је |
| ка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се ста |
| } Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Њ |
| јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостаја |
| београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на б |
| шло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећа |
| звештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на боји |
| <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдск |
| ати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчањ |
| ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина |
| ни, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је |
| </p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— |
| у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нем |
| <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</ |
| nit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и прости |
| било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Д |
| е био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p> |
| о.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад в |
| Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће |
| а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли |
| ова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листов |
| а се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време ан |
| "159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој чи |
| еричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Позд |
| подине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умир |
| кле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да т |
| и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“ |
| нати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем прат |
| начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полут |
| зирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезн |
| све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </ |
| ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо |
| а ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра д |
| /p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе |
| псаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која |
| е и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварно |
| ресовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде |
| атељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb |
| био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном д |
| стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора |
| ољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство прем |
| е, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрд |
| а, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се |
| <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опо |
| енађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија |
| вно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили |
| важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и о |
| вати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, При |
| браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убиј |
| мпаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{ |
| <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да ј |
| апитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга по |
| стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита |
| си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мај |
| пита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— |
| осово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не |
| } Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се т |
| без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> < |
| .</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Нећ |
| p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, |
| сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, п |
| н моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му раст |
| и рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој зад |
| се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </qu |
| АВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Ми |
| ЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ра |
| још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају с |
| S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— |
| туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и |
| тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта ј |
| а молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, |
| аути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за |
| је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се |
| поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом св |
| аћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо ве |
| да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би |
| као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске по |
| џбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Брат |
| мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам ј |
| а Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка! |
| помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смешт |
| верио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад |
| <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и |
| није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Ни |
| поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти к |
| бом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и ди |
| војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао з |
| кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па за |
| ише, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није |
| а опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> |
| „Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој с |
| /p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопи |
| Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до в |
| ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друшт |
| ацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се п |
| о нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од |
| у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</ |
| > <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто во |
| авко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору |
| длази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравк |
| ој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p |
| искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, д |
| зину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клуп |
| мо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних |
| уба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, |
| ао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва |
| пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, р |
| авила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот |
| неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разг |
| > <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале |
| за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била д |
| ожаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином |
| огли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> |
| обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше |
| ита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу |
| робуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то т |
| војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чем |
| ина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је |
| звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" |
| же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћ |
| ика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која и |
| га доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{ |
| према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште ко |
| о још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где |
| ци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Буга |
| лан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смр |
| века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од г |
| </p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш |
| омислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једно |
| пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на но |
| је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њ |
| p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте |
| а, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока с |
| једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонуло |
| во:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тон |
| ла је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хла |
| че.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он прв |
| т.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и |
| кој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би д |
| и причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње |
| анку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и м |
| Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, |
| ало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p |
| болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, |
| егледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га с |
| утио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију на |
| ице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи |
| n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Ост |
| ми, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> |
| завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, д |
| да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и че |
| у, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо пр |
| своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, |
| уди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мај |
| можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо но |
| ! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стра |
| {S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> < |
| >— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена... |
| ављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуков |
| > <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки члано |
| ле мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главн |
| огих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чл |
| де обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Св |
| ића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе р |
| се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бит |
| јтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да |
| се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право нави |
| шта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на о |
| евали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се |
| равда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста п |
| еше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина виш |
| то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрин |
| "15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојан |
| апевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће |
| а рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви |
| а није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стоја |
| шће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изг |
| о од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахну |
| онивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се ј |
| : „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он виш |
| помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ак |
| ово упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу |
| са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној ру |
| енуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, |
| је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p> |
| га заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n |
| кву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Са |
| .</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} |
| о су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!< |
| {S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим м |
| нку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p> |
| е, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав |
| о мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме ј |
| е један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и проти |
| прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на |
| е као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, |
| ифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Обер |
| по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп |
| У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секл |
| итоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу |
| .</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће |
| ="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> |
| ити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> |
| .</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да |
| n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, |
| епублик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</ |
| у.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-да |
| још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци |
| н.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво |
| .</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим дв |
| оде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="g |
| блик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да |
| зна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сеља |
| за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, к |
| асрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш с |
| непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и удари |
| нежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина |
| овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија прине |
| пеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> |
| ан, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чирак |
| е волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а |
| понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е |
| кнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш вид |
| ичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, |
| рише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису |
| {S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки из |
| мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи |
| кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! |
| </p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жесто |
| живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разгово |
| ене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друш |
| тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је з |
| ра доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку |
| } И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не сме |
| ве собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је |
| бији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез пр |
| p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда |
| а.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгран |
| у родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Ј |
| је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора саз |
| ирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседств |
| ткуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пал |
| аком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у кој |
| а је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу |
| о што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање ов |
| и.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, им |
| тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт он |
| ка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> |
| здржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиг |
| <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године пров |
| ше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио |
| адојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна т |
| да.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јун |
| иближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га по |
| неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта с |
| био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сест |
| , коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били и |
| -Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио |
| S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашо |
| се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим ре |
| у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уг |
| ше!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су м |
| потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није мо |
| тклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода по |
| делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место збор |
| а њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију скла |
| успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио |
| м!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као ни |
| као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На м |
| слушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!. |
| ивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p> |
| о последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> |
| е потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло у |
| бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше испис |
| ре му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и г |
| им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Ко |
| ана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшје |
| ћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више сл |
| вом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она |
| крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се |
| обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини |
| у у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петор |
| запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени плам |
| d> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, к |
| араштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, у |
| тудена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четниц |
| својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је доб |
| да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена |
| уме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, |
| те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа |
| н друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр |
| у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у култур |
| револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне |
| еш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке н |
| рце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара |
| у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби и |
| пше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно |
| ило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био пр |
| време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, |
| избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставн |
| црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том |
| дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>С |
| месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </di |
| здух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, |
| че тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од т |
| {S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу н |
| {S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина |
| ћем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је |
| , а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од |
| премим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста мет |
| ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и |
| поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију |
| , дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њег |
| електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и |
| p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће би |
| етра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је теш |
| ога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, н |
| </p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопч |
| рења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље сва |
| штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, |
| о.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краљ |
| ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга мо |
| у било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посе |
| ересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота |
| ос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} |
| е проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је с |
| цу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но |
| тиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још јед |
| са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше |
| ти.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда |
| ла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем |
| адоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; ни |
| а-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подн |
| међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала ка |
| — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам ме |
| и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити с |
| ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, |
| ешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — од |
| а, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, т |
| новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога пос |
| м у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?< |
| двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, ко |
| таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и |
| т при распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора бл |
| српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је ч |
| љала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њ |
| нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p |
| вим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, |
| к не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Соф |
| ом ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добр |
| ћи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа |
| ишту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у поз |
| о.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болниц |
| вде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био св |
| бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што |
| ати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њем |
| у у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му с |
| у.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n=" |
| озналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино |
| и успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у зна |
| ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алекси |
| ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... |
| упате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ п |
| је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу афе |
| ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на |
| ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га пок |
| не! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> |
| уше унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално р |
| ивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</ |
| жје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни п |
| ом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је. |
| .{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како |
| у лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— |
| ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније ва |
| ва комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком уб |
| а нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ |
| ка-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са |
| т нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?< |
| таје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p |
| одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ п |
| плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове |
| ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме |
| инастије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је у |
| ја?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велик |
| им под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву |
| је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минут |
| >Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Б |
| ника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско |
| к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„ |
| ицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила |
| вају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на распо |
| ваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредви |
| milestone unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружи |
| .{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Ср |
| десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од |
| а пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са |
| другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четни |
| , а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полаза |
| замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— З |
| што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањени |
| од стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо би |
| е.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишт |
| Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет ус |
| а донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се б |
| дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му |
| а осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њ |
| барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.< |
| дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је |
| градску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Исл |
| , кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад |
| очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} |
| нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудра |
| дведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> |
| у арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радозна |
| поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се |
| творено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоме |
| то је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за |
| у, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе нац |
| српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} По |
| ен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио |
| м чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духа |
| ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислит |
| а пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прим |
| више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа пораш |
| посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посе |
| емљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа |
| в је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно |
| ри ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче њ |
| кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те |
| српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у ев |
| ивен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Мило |
| аћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност |
| p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мен |
| ва Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у д |
| ead> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из б |
| ле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских кра |
| ти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p |
| дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте осво |
| ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љу |
| е узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} |
| ру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, |
| ле представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није |
| би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— |
| </p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунац |
| ли га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи. |
| обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви ње |
| ћи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе |
| } А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врат |
| дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо про |
| ат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњ |
| овори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаж |
| ао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више и |
| да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом |
| вић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио ба |
| а метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг о |
| ше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић |
| ње, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, вр |
| нка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јова |
| примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара |
| " /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је иш |
| >Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му савето |
| и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Такв |
| сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било |
| ече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала |
| омагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио је |
| ла да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама |
| е оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та д |
| да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, т |
| о је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током |
| p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одгово |
| зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Т |
| пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумара |
| ише него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} |
| <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а |
| обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div |
| Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем |
| Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је |
| артин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпо |
| ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће |
| >Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопис |
| ића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала |
| допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} |
| } Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка в |
| Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског |
| излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да |
| гога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је |
| , како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван мо |
| а драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке |
| а.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узро |
| алетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забр |
| p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање |
| лазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Роси |
| мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је |
| је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и с |
| лазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешк |
| p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни кр |
| Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има ј |
| <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угрија |
| Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{ |
| шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га |
| локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше св |
| анка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранк |
| ић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је |
| тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце |
| рошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или д |
| аде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника |
| че, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <mil |
| теља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник ост |
| рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стар |
| као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар |
| — Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Нес |
| будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се |
| р. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу |
| пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На |
| није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне па |
| а мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљ |
| са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она |
| 1" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била |
| ежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанс |
| мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слуш |
| сту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? |
| ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићс |
| младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он јед |
| узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином ли |
| и удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један |
| .</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Ла |
| истини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашт |
| живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум |
| на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајат |
| уо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као дете |
| друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} На |
| подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након некол |
| је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.< |
| в.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би |
| ма искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виногра |
| бијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како |
| месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћ |
| Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чи |
| екако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је О |
| 32" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну чове |
| и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуч |
| бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледа |
| угарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с увере |
| цу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипал |
| ро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва доче |
| кало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоц |
| ра лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и |
| егству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну |
| писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да с |
| му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> |
| да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" |
| близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, к |
| , само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора |
| разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, |
| p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, ни |
| пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, |
| у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и кр |
| и, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Обе |
| ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су |
| ори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну |
| ј лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала |
| граду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здрав |
| и речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненад |
| ло на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топ |
| кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли |
| ељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име |
| да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— |
| већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из |
| змотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпођ |
| на одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао |
| ј и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким |
| кључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека |
| пељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и |
| су познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пи |
| едавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— |
| ј живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у и |
| евић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, н |
| речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у и |
| ио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује с |
| 1" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, |
| вај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у какв |
| вић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско др |
| и.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и |
| ију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према |
| њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је ба |
| беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и |
| глед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико |
| на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је |
| ћ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно |
| рне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ст |
| менивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин |
| ежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да ви |
| емена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>М |
| р је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кава |
| и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот |
| х за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је т |
| номе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу |
| очео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени жив |
| које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је |
| рда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p |
| вао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане |
| би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пр |
| није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи |
| још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на |
| не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да с |
| му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву |
| риликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Па |
| А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се |
| на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, |
| а је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро |
| ла крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учи |
| к смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.< |
| 53" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... - |
| онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посу |
| ву уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и з |
| ности у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и д |
| аницу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који |
| ницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парлам |
| да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, нав |
| чини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у т |
| едињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред К |
| о ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и |
| тру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на же |
| погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове из |
| она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</ |
| ане Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може прид |
| ик опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p> |
| {S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се |
| му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p |
| ребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та |
| да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому за |
| ину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу п |
| ње и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке |
| ке генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се о |
| ошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом п |
| добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се вр |
| узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га |
| а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот |
| шу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је |
| анка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много п |
| расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела |
| p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долет |
| у, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и |
| веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално зас |
| јновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} О |
| јатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брач |
| стину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине. |
| бијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави з |
| еровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> < |
| се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рек |
| тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, |
| p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини |
| едусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће мо |
| , ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи |
| њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститу |
| ошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Нато |
| ћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је проту |
| а препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарск |
| <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту пр |
| </p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном д |
| ју непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ј |
| су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p |
| ад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претреса |
| во писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још |
| p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео |
| редају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке б |
| ичио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Та |
| ка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта |
| штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпоч |
| јанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" |
| да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да про |
| рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, с |
| је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша ексел |
| > <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хл |
| озиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловано |
| <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од при |
| тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила к |
| пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силази |
| вропску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, |
| ут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа паж |
| ћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само и |
| вом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједиње |
| воје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен |
| од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — ре |
| да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после |
| ад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а од |
| 3" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољ |
| колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га |
| е била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и дове |
| е рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да вра |
| подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У п |
| а ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка |
| чно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, |
| екла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и с |
| мао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престон |
| р Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извад |
| ац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} |
| вљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не да |
| е морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>С |
| а, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву ост |
| ка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве т |
| х последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није |
| ог тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога |
| рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски св |
| идним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> |
| , на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за осл |
| ва српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У |
| ! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> |
| ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цари |
| дговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је. |
| ам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних в |
| а у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када |
| и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио ст |
| Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према |
| моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако |
| негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином нег |
| о и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изаш |
| бље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној ко |
| еживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, |
| гао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— |
| , разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине кућ |
| једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А ко |
| му је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Беог |
| разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој ти |
| је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у |
| читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Бито |
| p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S |
| Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке |
| p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, |
| један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пу |
| ик.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да ни |
| p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасв |
| итала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесел |
| алило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се м |
| ј рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, мо |
| сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам |
| ао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутр |
| ив које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али н |
| ом обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току |
| зне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремају |
| пски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме |
| n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати паж |
| о је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пл |
| p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био |
| азе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији под |
| Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора |
| драговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти |
| кај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Срб |
| p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p> |
| на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о с |
| ције, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уј |
| пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засв |
| римедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што т |
| оме уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја д |
| оду...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или оп |
| а то ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правд |
| ко ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Ск |
| рао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских прист |
| тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је |
| иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Нек |
| ла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да |
| утра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећ |
| свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као ол |
| ца Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи в |
| за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S |
| као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb |
| да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико бил |
| жим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покаја |
| сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро вас |
| ћу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје |
| м рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти |
| едногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења |
| војој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвеснос |
| типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијан |
| и била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, |
| аје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова г |
| вели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен |
| је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком |
| то <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег пове |
| ло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, ш |
| угарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко |
| ђа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомба |
| нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем. |
| во да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем нар |
| слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Ос |
| ела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да |
| тиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашниј |
| дан послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не |
| аја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом осло |
| ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је |
| у дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, |
| са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и |
| бично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та ве |
| то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болес |
| а самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, |
| сам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гл |
| >— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врл |
| госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она к |
| вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савија |
| не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположе |
| <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а вре |
| ичим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Ра |
| што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p |
| ног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипл |
| ом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће д |
| и нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је гла |
| > <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску |
| {S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла |
| бао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је ни |
| </p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу |
| а узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога р |
| по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић от |
| сећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина |
| p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од |
| тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој пор |
| н својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и |
| поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, |
| искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— К |
| што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — По |
| анко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мај |
| нкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и напис |
| приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним |
| /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој сл |
| свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и |
| аревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, |
| а са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво |
| е познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били |
| Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора |
| сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврат |
| сподин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њим |
| тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде друг |
| его истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко |
| ли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле би |
| рвоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p |
| ика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како б |
| ила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} |
| кохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко |
| ш више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама про |
| ове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У том |
| . — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — |
| анџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе |
| p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој |
| ла мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису |
| ?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска ту |
| ка, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> </back> </te |
| за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, кра |
| у Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће с |
| р, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса бил |
| и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри с |
| јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надви |
| е међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој н |
| ите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</ |
| —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у |
| задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот. |
| га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава |
| др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунист |
| ава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога д |
| Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана п |
| о сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и |
| о влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p> |
| зненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату |
| едраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био засп |
| le>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на р |
| енадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер со |
| обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих дог |
| жју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде |
| </head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског прин |
| има и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти неприја |
| p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не |
| ао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, |
| .</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да |
| а то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска |
| дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали |
| м гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том |
| продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вес |
| ер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу |
| тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о |
| њу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију. |
| и прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раз |
| вољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црквен |
| Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокад |
| острујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ |
| деље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и ср |
| а Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми н |
| а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p |
| </p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајн |
| ?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружа |
| по појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Кам |
| во улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са израз |
| ри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је |
| {S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши простит |
| ховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њи |
| пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Мус |
| чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, ра |
| м заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаћ |
| откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Пр |
| , да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се ж |
| у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-П |
| нава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганс |
| утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљ |
| ући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо |
| ад је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч с |
| обођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако |
| ија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с |
| т а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен |
| тио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и |
| утрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} К |
| леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је |
| он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’ |
| во ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помис |
| оћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по |
| вратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све б |
| >— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се |
| .{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим |
| јим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна полит |
| а економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким имено |
| и то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши рук |
| Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, |
| ића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> < |
| а својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једно |
| је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да |
| сетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да |
| p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих ср |
| се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га з |
| азар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом |
| њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна б |
| да је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно |
| шта кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но |
| ати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан |
| глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листо |
| и, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био |
| бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми мног |
| уо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарск |
| о замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он |
| им другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{ |
| е, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или |
| 5" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник |
| чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> |
| о збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова б |
| му тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа |
| пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазар |
| треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму |
| оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и |
| огу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S |
| није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задрж |
| ејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок прес |
| адосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја |
| чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљив |
| редусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећ |
| азговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим |
| ког писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S |
| је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пош |
| аџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију. |
| му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао по |
| је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и пред |
| а Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пр |
| 05" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и |
| о Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је |
| је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> < |
| аљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилиј |
| ватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Шт |
| ечана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељ |
| ; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, |
| но доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања |
| још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљав |
| је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав су |
| се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на |
| ерени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па |
| упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушен |
| се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му св |
| за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поре |
| и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, преврт |
| могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али |
| чну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна |
| вник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајућ |
| у и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и ам |
| је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не |
| и, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, |
| молим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој мол |
| према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је |
| тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ћ |
| му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојков |
| т, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао |
| ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што |
| година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је |
| тишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чик |
| једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледај |
| читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто |
| тивне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад не |
| p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући и |
| њама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</ |
| е, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом |
| еном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј |
| су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</ |
| а шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност |
| одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе кр |
| сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</ |
| код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S |
| путовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече |
| вила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су д |
| има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више с |
| рпске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p> |
| е нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете д |
| је је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће |
| , да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао |
| и мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, го |
| утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога |
| накова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Не |
| раног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и мн |
| идео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, |
| је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је н |
| изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе |
| му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као маши |
| tle>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпун |
| на и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села о |
| , да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити |
| раци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи |
| послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризни |
| пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p |
| ске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај н |
| стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као |
| редно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним |
| и вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах |
| Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живи |
| овањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца |
| Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанч |
| Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити |
| њетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра |
| ра, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Обер |
| њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су |
| ата се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине |
| <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га о |
| ћ ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лука |
| њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље |
| сте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обичн |
| неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био |
| <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Ра |
| <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потреба |
| кових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: н |
| воје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трај |
| друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са |
| ор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела |
| шкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војск |
| ње, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге |
| ивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла |
| о, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{ |
| а у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневер |
| ослати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, |
| ном држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела о |
| удиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врл |
| <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p |
| штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још бл |
| нат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и раз |
| шао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај ком |
| ући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откр |
| о је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</ |
| !..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p |
| брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да |
| к.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и |
| а речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> < |
| ао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, |
| о језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да |
| е мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лиш |
| мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја |
| а.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборав |
| он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само н |
| би је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p> |
| ер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући |
| раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као д |
| е врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А ш |
| — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— |
| емној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око |
| владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електричн |
| и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, п |
| да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је споче |
| па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвав |
| обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који не |
| и му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у |
| м.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући ниј |
| и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изгов |
| а, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па |
| шно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Заш |
| студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна |
| намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу св |
| ли језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — на |
| светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава н |
| S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом об |
| , и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зо |
| ажара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, |
| у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни |
| сије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексиј |
| уздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефо |
| положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добр |
| лицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је прим |
| Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну |
| пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу |
| чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберк |
| p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из ч |
| ствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је |
| видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се д |
| е поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим не |
| че Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда |
| ашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублаж |
| х раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу м |
| итах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, |
| рвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио њег |
| p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p |
| служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p> |
| налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова |
| це Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Сто |
| славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне ма |
| рта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног |
| на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{ |
| да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна дру |
| ом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње |
| </p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у ру |
| р трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд |
| А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — има |
| е.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужн |
| </p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у п |
| ин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами |
| о после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p |
| >И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помер |
| .{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га јед |
| свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, |
| га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радо |
| /p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не тр |
| е окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и |
| о чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој стра |
| оликих жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших пр |
| требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</ |
| саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не |
| {S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна. |
| .</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећал |
| ијатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српско |
| ација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и њег |
| биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у |
| .</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмор |
| ављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и свој |
| <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљеви |
| м <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пад |
| , да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже |
| рила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би |
| о расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те ис |
| као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски п |
| >Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, |
| <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши |
| гла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531 |
| жа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Ак |
| S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са дв |
| </p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се у |
| и своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, ве |
| посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубљ |
| да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, |
| им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна |
| едној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговић |
| .</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну пре |
| ије му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и инт |
| p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у ж |
| а не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парни |
| е баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим |
| пске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> < |
| ропску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистен |
| они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан |
| а после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на |
| ровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у |
| пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим ј |
| од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Х |
| главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-п |
| S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој з |
| то негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише |
| раљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посе |
| ло одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, |
| о учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, мо |
| била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, |
| лио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право |
| еколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> |
| час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до веч |
| народа је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" |
| .</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, д |
| е почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској стан |
| ре да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, д |
| ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор |
| силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и пре |
| зила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јован |
| свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој си |
| во је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмеја |
| , јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати ж |
| узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљив |
| К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У |
| , — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом |
| гледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{ |
| тељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизав |
| талог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког |
| head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Тр |
| <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговић |
| ћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Ма |
| тарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да |
| ели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочар |
| и!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, |
| јити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра |
| у прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр доб |
| задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је |
| у тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи |
| га тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно матер |
| а и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила |
| је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се |
| бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четв |
| је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> |
| ра и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је ово |
| држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не |
| оложење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење и |
| во салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне д |
| ложењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако умора |
| манданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је |
| век носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, |
| видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и |
| твом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се |
| ко она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> |
| њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави |
| вао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом ар |
| отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим |
| у са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односн |
| раћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се инач |
| н који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежев |
| последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Од |
| ену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радо |
| које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се с |
| је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на кој |
| бе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снужди |
| бе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко уса |
| е извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и |
| вари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло зани |
| прегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације м |
| S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Обе |
| ак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> |
| > <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </q |
| су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко |
| ча осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила |
| чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Мил |
| трана у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа с |
| ен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро иза |
| , што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре |
| ов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово |
| к, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска |
| се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xm |
| овори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник |
| цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим с |
| мо на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својин |
| ло бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен |
| једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао чов |
| а се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и от |
| од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена зав |
| и крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче |
| га села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу |
| лом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за с |
| ечанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, по |
| радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лул |
| ужи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео. |
| в, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.< |
| 148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> |
| љењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и о |
| а дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није води |
| да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.< |
| си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте< |
| ћ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у |
| осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји с |
| дговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, |
| спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема |
| ти своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови |
| оградска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било збо |
| о, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је чет |
| от и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> |
| се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против |
| ић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год |
| и вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Но |
| у могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим |
| о наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је расп |
| е за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се посл |
| а, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушког |
| тлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у пол |
| весних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је поче |
| ећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зн |
| место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдск |
| ика и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из |
| ила.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у с |
| се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Ч |
| е и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и |
| ра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуц |
| нка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, ра |
| е звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се |
| lestone unit="subSection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест годи |
| Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охо |
| чно са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" /> <di |
| <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изиш |
| ој, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегал |
| јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем ов |
| ац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу си |
| де га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме |
| смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно при |
| ло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а |
| дњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и пос |
| ти зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и ч |
| ме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} |
| исну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак побед |
| га наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те н |
| зу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ли |
| лно развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад го |
| вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, в |
| је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти |
| > <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, ка |
| ога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је |
| а посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је н |
| ешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} |
| је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга |
| теновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било д |
| куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрек |
| е у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до с |
| ке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се |
| то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изр |
| а ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да |
| Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се |
| нике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али |
| ротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је |
| та, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добр |
| алиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће |
| чину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више |
| шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне |
| ределила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа наци |
| <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска ј |
| врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзи |
| ка, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у це |
| ромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околи |
| це разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S |
| о вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p> |
| Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жен |
| тва, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролази |
| ead> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог ју |
| оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, зате |
| > <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допа |
| срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала |
| тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, |
| оју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком |
| дњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље |
| устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило. |
| е и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотво |
| ује водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо |
| енку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p> |
| руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим |
| — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропр |
| заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="135" /> <d |
| и о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном б |
| м листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним и |
| је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је |
| и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија јо |
| није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а |
| је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много |
| апослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ј |
| tle>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> |
| да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова |
| .{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском за |
| ше је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је |
| Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} О |
| Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стиз |
| >На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и ж |
| за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање |
| отелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војници |
| ини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p |
| били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог ра |
| де се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милан |
| ече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учин |
| а, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је т |
| о је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни н |
| се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сцен |
| о то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас |
| лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренут |
| а.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обл |
| d>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву |
| Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећ |
| жност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и |
| ћи му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</ |
| м о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин у |
| ојим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег |
| ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни |
| команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долете |
| на од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> < |
| им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од |
| армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, |
| у у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S |
| о, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, |
| редна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у ш |
| че је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је реше |
| /p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој |
| еоградске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито |
| иза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатк |
| е, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>П |
| , заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе |
| “ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p |
| јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дођ |
| му лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да пока |
| шност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неи |
| их између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове |
| разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа |
| а наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију |
| о и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли ј |
| м моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снаж |
| о се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политик |
| а говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на |
| у да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је |
| ви и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, |
| елика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао |
| Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави конт |
| че, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, |
| лучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> |
| гацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом сна |
| тале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан |
| се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјек |
| к и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то зас |
| је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски |
| ше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил |
| реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати из |
| ође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на |
| илику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и п |
| .{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је ви |
| копљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет веков |
| ојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињ |
| и Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном |
| фија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су н |
| а, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста ја |
| киње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није |
| звикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакери |
| олом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Сте |
| Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да проб |
| ка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију об |
| , све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандук |
| перен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, |
| Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p |
| ке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа! |
| лост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разу |
| ицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, р |
| ош дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p |
| мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао |
| анку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се т |
| томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем том |
| рављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> |
| о димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је |
| теру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информац |
| леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху ст |
| ца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p |
| лицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне с |
| Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу |
| на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде с |
| Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла ве |
| лава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, с |
| груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој |
| ита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке |
| зила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери |
| држало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јурише |
| мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без з |
| еље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена |
| лед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра |
| ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у |
| ег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић бој |
| S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</ |
| и, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а о |
| са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер с |
| има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <p |
| S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, која нема свога |
| де са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересов |
| анка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јо |
| на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су при |
| е са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p |
| ри крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p> |
| ео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И ш |
| нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас |
| p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, шт |
| еност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће |
| ивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и мног |
| а себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p |
| летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.< |
| бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Н |
| пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она троји |
| , а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње |
| извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију |
| а се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило ру |
| ао у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, оп |
| ли је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>С |
| ико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са |
| — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подл |
| је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве |
| боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није м |
| уги дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеник |
| тити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четни |
| ><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служав |
| </p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време |
| /p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са и |
| ње и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јо |
| p unit="graphic" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="27 |
| а сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који |
| је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојеви |
| ама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој |
| Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим с |
| гло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били |
| походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је ч |
| lestone unit="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање |
| а, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Ли |
| којна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је |
| ог овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Сто |
| и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју |
| кве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуца |
| е одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, ал |
| отпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} |
| ти.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти |
| а се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присут |
| д свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа н |
| ксић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом до |
| приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, |
| очитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој |
| е била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на жел |
| p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је пре |
| у тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прили |
| копчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од м |
| <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама |
| а, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци |
| </head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала |
| ори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгуб |
| дној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се офиц |
| "394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} |
| е узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и |
| </p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватов |
| братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао пог |
| конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни д |
| ари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састан |
| ="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оруж |
| > <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему за |
| се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у |
| n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На пита |
| у трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разу |
| > <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем саст |
| <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри изву |
| узе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све с |
| очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка |
| ј је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с то |
| ј чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на к |
| ш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> < |
| о погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и м |
| могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> |
| зуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте |
| ога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видел |
| ад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскоч |
| емена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Ср |
| је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли не |
| и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника |
| м међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</ |
| нијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, |
| загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу |
| > <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопшт |
| <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се С |
| драговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу с |
| друм и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре от |
| <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици |
| шко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... |
| , да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него ист |
| вати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предај |
| авећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдс |
| диле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити |
| скога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити |
| , али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, с |
| p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни |
| у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb |
| ријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом ком |
| у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и |
| лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да |
| тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и |
| ањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније п |
| ве испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је |
| рзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и свак |
| а времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу |
| ва и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> < |
| а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг |
| суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у пом |
| еде војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућнос |
| ви разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратн |
| е Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је ј |
| >Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а с |
| тесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запуши |
| у рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то з |
| ардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тр |
| а, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више |
| посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и сваче |
| p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укоч |
| едраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа сво |
| лном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова је |
| рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић |
| ко неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, о |
| оштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољк |
| на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, ко |
| едва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сок |
| у, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијин |
| у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... д |
| .</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p |
| у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на |
| ла у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и |
| Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозво |
| рби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и с |
| ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} |
| >Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музиц |
| на претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика |
| нском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који с |
| еле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па |
| је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва |
| је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</ |
| иривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља |
| то дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и |
| p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао. |
| нуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад јо |
| пуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам |
| <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били ел |
| ано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојим |
| рце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитав |
| расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе свој |
| да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву пром |
| } Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резер |
| их десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезин |
| > <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследни |
| их јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутк |
| >Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара п |
| и на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} |
| p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. |
| ка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код |
| о волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађ |
| Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друг |
| је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичас |
| десет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у |
| ом престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} |
| тео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој |
| и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за бел |
| <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као ле |
| разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p> |
| ица је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се с |
| више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу |
| пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок т |
| ела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве уч |
| ја у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две неп |
| ађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се д |
| ао одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668 |
| и јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} |
| длетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap |
| музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицањ |
| е сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило |
| ирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом из |
| Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограни |
| јствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном в |
| ом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе |
| ла свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекид |
| Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док |
| зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<fore |
| оћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не зн |
| се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p> |
| отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крик |
| бу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са |
| ац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникови |
| /p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то |
| у:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Х |
| ијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати с |
| нтатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На |
| Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Треће |
| огама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком изб |
| њати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на |
| волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорил |
| </p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!.. |
| месна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту ми |
| м лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и к |
| чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, дево |
| никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катари |
| је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На пу |
| аулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резер |
| о је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замо |
| у издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и под |
| /p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године п |
| обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљ |
| не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не |
| {S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такођ |
| мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изреч |
| нила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Сто |
| муна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мал |
| ово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цв |
| >Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па ј |
| ега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зо |
| м.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа |
| није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са |
| ћа којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да б |
| > <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{ |
| чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно заснова |
| рваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, д |
| јском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво |
| де јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, к |
| седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако пог |
| е и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше |
| нистар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола |
| {S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против ан |
| фија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Соф |
| коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да |
| ојавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијск |
| ани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топ |
| о била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пу |
| издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове |
| Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била |
| а, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све |
| </p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше н |
| кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је од |
| задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је |
| {S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> |
| уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само |
| очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуко |
| , слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Л |
| и друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чла |
| болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је ста |
| са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена |
| није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{ |
| резања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савла |
| та уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је |
| > <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим нац |
| уска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и ниј |
| тпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци |
| исати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| а студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> чет |
| прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол |
| :</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И та |
| ардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не |
| ознала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приме |
| ну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лаз |
| ем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја |
| о урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плав |
| е Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица |
| а раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на стр |
| очене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, ка |
| аборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још |
| е.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу |
| ка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим к |
| тама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на к |
| је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> < |
| ости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је |
| цањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то в |
| је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто с |
| лницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али |
| вати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић |
| тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то ч |
| о трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са лево |
| , по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока св |
| , дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски гр |
| <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се |
| топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> |
| d> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревић |
| и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа |
| а на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да ј |
| кина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај ла |
| еве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, |
| а, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано разми |
| овела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој з |
| аље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком р |
| дари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и |
| вши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та ц |
| пким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p |
| ја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качан |
| ила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласо |
| пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито с |
| како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се |
| олажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је о |
| ати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се бео |
| } А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љуб |
| непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је з |
| ије очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо б |
| се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих |
| извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцниј |
| а у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, к |
| ош неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденик |
| ала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћ |
| шћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На поче |
| То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљн |
| а рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиља |
| шу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила |
| у је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хо |
| ла сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта |
| тавила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), |
| м срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраган |
| ој гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пр |
| па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миро |
| S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих |
| едо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен |
| ветлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свец |
| а и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти диви |
| а брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово |
| ј, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу |
| p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту |
| телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутиц |
| у и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговори |
| <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си мог |
| е понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ миш |
| S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били п |
| лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто |
| кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица |
| >На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држал |
| народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранч |
| осле пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свеча |
| мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу |
| аже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети с |
| мних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао: |
| ам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Из |
| е зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твој |
| примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а мла |
| ему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске ст |
| његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступ |
| ла, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом зау |
| двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Исти |
| : на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, |
| а кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново |
| д, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте |
| а је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а нај |
| лије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у |
| трима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и |
| вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под |
| ово Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту чита |
| омисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланов |
| зонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше р |
| ећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се |
| амој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полициј |
| са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на к |
| октора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћ |
| свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, |
| /p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори |
| у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> |
| подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је плем |
| тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментн |
| </head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важно |
| а гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци повр |
| са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., |
| 7" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гл |
| повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за |
| ead>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у |
| и, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава веш |
| сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јо |
| да најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне ол |
| вори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недиће |
| мо једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Бео |
| се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тог |
| и, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега |
| Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.< |
| , поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и в |
| то значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантат |
| е стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је до |
| а прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетре |
| амо изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у |
| љено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p> |
| када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автоно |
| л му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у |
| е се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове |
| ише, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и |
| а јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открав |
| р у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлов |
| вницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла |
| а брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> < |
| ељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећ |
| њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се по |
| ао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, |
| се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... ник |
| ead> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске |
| ојника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко узда |
| град воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> |
| распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна да |
| Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> < |
| утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом г |
| , и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, |
| лакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се |
| кино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девој |
| , многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој |
| искивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магл |
| име увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је чи |
| е Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и п |
| дило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкн |
| тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који на |
| око и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштавах |
| ном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозр |
| били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање |
| аницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Ка |
| а, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку |
| и не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, |
| о жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од ум |
| погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.< |
| не <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, |
| о сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше ника |
| -паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио |
| а столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, П |
| ед лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској вој |
| сеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога н |
| ко тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнау |
| чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" |
| беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разруш |
| едстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отво |
| а кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег с |
| Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавал |
| еница од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске п |
| А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи по |
| помене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{ |
| > <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пу |
| ао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полиц |
| окупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања |
| ве му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде |
| у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада А |
| а, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најм |
| ата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су п |
| .{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр в |
| у месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћед |
| лазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на |
| обра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не сто |
| вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неран |
| чат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико |
| <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржават |
| ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па |
| им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција про |
| ријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске |
| е књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чем |
| ици или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} К |
| ој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} |
| не... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?< |
| ти да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неопи |
| ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> |
| а је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <p |
| мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасв |
| т.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем |
| {S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, а |
| лашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу д |
| ого важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не са |
| Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта. |
| ја је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када ч |
| су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну гра |
| прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га |
| остојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих з |
| дружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевић |
| одно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших |
| легу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, |
| Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије ред |
| савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску гра |
| ? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.< |
| ивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по ле |
| кан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче |
| n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и |
| ије настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни с |
| олико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на |
| јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само полузвани |
| довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш ото |
| н.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" / |
| меницу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је злато |
| у силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније |
| хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику |
| свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедиј |
| ила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо де |
| се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> |
| а <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборав |
| /p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топ |
| гобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb |
| чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Х |
| атарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n=" |
| упи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћ |
| дине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумет |
| реће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала |
| ећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на ст |
| </head> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је руп |
| срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српс |
| љна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> |
| здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, ш |
| који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај сту |
| каза Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је |
| и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она прес |
| преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> |
| пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам |
| питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неп |
| о „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво пос |
| ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S |
| да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то пр |
| итаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је |
| ари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија |
| а, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од ло |
| е бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом ф |
| <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је њ |
| да бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жа |
| руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у |
| за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb n="662" /> <div type="chapte |
| {S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштова |
| /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи |
| м турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој |
| крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјени |
| ада сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе |
| ара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Ви |
| оћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила с |
| на душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Мили |
| дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.< |
| тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаш |
| а.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни ра |
| али запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени п |
| } Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Беогр |
| тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?< |
| исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, |
| а ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло.. |
| воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само |
| и ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се |
| бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је и |
| је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му |
| и, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} |
| а; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о |
| и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољ |
| о ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види с |
| јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање |
| младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> |
| анка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратил |
| ј је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, п |
| по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је о |
| исто“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико са |
| у, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се |
| полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" /> |
| вом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задр |
| дну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских |
| е криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се |
| но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек |
| а је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео ка |
| поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала |
| аном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљ |
| Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестр |
| у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, |
| анку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војн |
| велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручн |
| тручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без њ |
| оме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, |
| оку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала ј |
| ва — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш |
| прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати но |
| замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту н |
| анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инст |
| за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отво |
| .{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у |
| ad> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је |
| ви Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</ |
| то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе по |
| а.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро |
| ви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала |
| хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је |
| и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљ |
| То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— |
| своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стоја |
| а Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбас |
| благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> |
| ествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а н |
| м теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова |
| ати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом не |
| јем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њези |
| за до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијин |
| ила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преобр |
| неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, св |
| , снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим |
| Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софи |
| стота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу |
| <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима ве |
| д вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је |
| уо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колик |
| p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи |
| пратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Ста |
| ши била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је |
| а ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован |
| беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, |
| крвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изг |
| вао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S |
| ске је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција |
| и за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће проп |
| предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Беог |
| ер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему |
| сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер |
| у му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана ни |
| тити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се д |
| адром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство |
| <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав |
| .{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> |
| их је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаре |
| ије био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му ј |
| нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљ |
| животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Полит |
| ша била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у |
| Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусре |
| предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> |
| слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те д |
| је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити. |
| неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSectio |
| болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</ |
| е и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини свој |
| ко старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, |
| омитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и |
| , да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фин |
| p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А |
| талим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга |
| е рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на в |
| ли где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла удар |
| са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и |
| латко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твој |
| у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После то |
| склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо |
| е раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Срби |
| а са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован |
| а скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеле |
| је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање р |
| вна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, ш |
| добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом |
| p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из ра |
| } Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима |
| ламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, |
| шко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p |
| ђа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја са |
| јевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попу |
| т.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако заго |
| а столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе |
| у друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење |
| } Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањи |
| > <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а по |
| паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на вл |
| навао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро поз |
| полинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадед |
| да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило оса |
| а, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, |
| дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног за |
| само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз |
| писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на |
| ици, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су |
| бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Мор |
| ло.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера дана |
| у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни св |
| анка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из б |
| кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и |
| ин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до вес |
| ечи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живи |
| е, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној К |
| ји је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачи |
| > <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> < |
| — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Мо |
| ој.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила та |
| да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом |
| ад је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запал |
| о у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у |
| то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа |
| >— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница мини |
| /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасен |
| 2" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасен |
| је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је |
| остоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе ј |
| сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо |
| аја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Пај |
| p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу |
| ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{ |
| ној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да |
| је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана |
| иноћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је у |
| зница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} |
| у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан |
| у и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и |
| чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих |
| у давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљал |
| p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује |
| t="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољни |
| и, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, кој |
| осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из пошто |
| спричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоруч |
| stone unit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто |
| > <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао |
| d>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала |
| ићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши св |
| ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутинов |
| Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поз |
| тедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, |
| е, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, |
| а, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је по |
| ена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су |
| /p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну |
| чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина |
| Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече |
| етрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој су |
| <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, неста |
| — О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко не |
| скињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво |
| брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеле |
| .</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ.. |
| ишта крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном фило |
| оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста пре |
| е и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућиц |
| наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није |
| а горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себ |
| пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и |
| али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, д |
| д веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — |
| авати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, |
| њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш |
| Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{ |
| ицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми |
| ече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то |
| и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велик |
| га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— |
| <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Др |
| ној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> |
| p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} |
| па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми бу |
| ато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S |
| ..</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: |
| ко родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела |
| <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на П |
| — Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p |
| p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— К |
| у избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједн |
| они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" |
| говорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја |
| мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном чов |
| у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За об |
| таде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта |
| пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дуб |
| арину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно |
| поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву допи |
| пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важ |
| мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњар |
| м само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ва |
| писном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих дв |
| То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим з |
| сно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p> |
| поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута пр |
| .</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Н |
| p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао как |
| </p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све о |
| плашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јован |
| . живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен |
| моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p> |
| штам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} А |
| еда им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био с |
| почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла и |
| ивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је пе |
| <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премиш |
| е и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем! |
| чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> < |
| тата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде |
| о лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не |
| испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с в |
| едан дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више |
| га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био |
| Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> |
| ког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општи |
| ма свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, |
| /p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... м |
| редности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па к |
| и све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где |
| м брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посук |
| тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p |
| овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин |
| авнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасн |
| једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по чети |
| ку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку ку |
| , којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од |
| е... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у |
| ад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Бла |
| ути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави ст |
| — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чуд |
| тарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав ч |
| ди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџ |
| и бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да нећ |
| лушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим љу |
| ух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара. |
| ам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p> |
| њак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, д |
| тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишља |
| писе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотич |
| то о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу гот |
| амвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахат |
| и су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је от |
| атко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда |
| оказа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p |
| е имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву беогр |
| } Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> < |
| олни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш |
| ришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићем |
| те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} |
| ар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они |
| и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим дана |
| нате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код |
| >— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти з |
| нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешт |
| знао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи |
| пскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зр |
| говоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад |
| p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане |
| ојим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добиј |
| овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} И |
| је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста |
| ако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Ту |
| p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната сл |
| к, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мрта |
| ог вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете ј |
| га не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију |
| се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било |
| н, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне веч |
| астанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ јед |
| би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова ли |
| и је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак мину |
| упака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србиј |
| доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш са |
| анатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p |
| ко назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањим |
| говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> |
| дно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо |
| даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокр |
| <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Ра |
| ца је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јо |
| — За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се |
| е, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а |
| је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S |
| истилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p |
| ати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише |
| >— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али пл |
| сита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској |
| реде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад |
| за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другариц |
| знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала |
| че Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и |
| д тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер |
| осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезин |
| ...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; б |
| ви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише |
| да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао |
| ке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао сп |
| ку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек бил |
| омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p> |
| мрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у је |
| аније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово д |
| се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, д |
| а им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић |
| е, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</ |
| еше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле |
| били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мисли |
| нуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и |
| војој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се р |
| го, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> |
| <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пу |
| шетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала |
| ци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? |
| спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не ув |
| је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ст |
| ћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} У |
| ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и з |
| агано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане. |
| ехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица от |
| љена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја |
| неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у по |
| ко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за На |
| еца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је |
| лим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за |
| је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак прити |
| нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршил |
| ест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест д |
| у у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, |
| и ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори |
| И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле ма |
| ему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече |
| ба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, |
| вињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околн |
| и да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је |
| " /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стој |
| Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлу |
| на револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона кр |
| а је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванре |
| васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа |
| и га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p |
| {S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу и |
| ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми |
| се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита пору |
| бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чар |
| е изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору пред |
| индушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеан |
| књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све |
| поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога сто |
| ност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да б |
| ок сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јован |
| тали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених р |
| уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} |
| н човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у т |
| беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задава |
| рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак зам |
| се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На |
| ој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења би |
| операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге |
| ијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као пату |
| <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Ма |
| ди Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њег |
| тојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, кој |
| шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за т |
| рску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, |
| , и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Ма |
| <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Пе |
| авила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што ме |
| } Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да |
| иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, по |
| ено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најма |
| стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и |
| је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу. |
| али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардова |
| на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондон |
| ење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала ш |
| е пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{ |
| су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова |
| ављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши |
| нажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи |
| едила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{ |
| на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке. |
| сти, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, |
| p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрин |
| о том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крваво |
| ћ је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме |
| врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њез |
| доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, м |
| могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као од |
| а ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође С |
| налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> |
| м развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p |
| е, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела |
| м Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, њего |
| ију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ри |
| добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких ш |
| ако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре |
| ика и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклони |
| , а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Обе |
| мо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Алекс |
| о што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у |
| ад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић би |
| да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па в |
| ђено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препору |
| открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост |
| или весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!< |
| воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прега |
| у је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано |
| Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> |
| > <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да н |
| </p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> |
| ремена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, кој |
| дили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А |
| оном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на |
| ођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама прист |
| ка, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неко |
| вић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравк |
| а у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек |
| ту, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика- |
| е разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S |
| јима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невеза |
| <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топло |
| У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни ро |
| ијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слат |
| круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>М |
| анко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беш |
| тних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал дво |
| ике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџб |
| старати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у |
| а им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> < |
| ечио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>У |
| Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако с |
| тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно |
| правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гос |
| дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у друг |
| замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне с |
| Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њ |
| се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро |
| ко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно нас |
| руди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за |
| ку филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу |
| непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник у |
| е, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мисл |
| Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера ре |
| љиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачва |
| Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина- |
| узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми |
| и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{ |
| код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је от |
| це слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола |
| <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Неш |
| езника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања ж |
| p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а за |
| рата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па ниј |
| оспођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској а |
| е, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар |
| ован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време с |
| равник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она с |
| видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од то |
| ту.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у тим тр |
| се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из |
| го лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се |
| </p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, пр |
| е подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, |
| нас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и |
| да само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, |
| тојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио |
| дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, |
| реме Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине м |
| је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији |
| није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговор |
| зином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и но |
| одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није б |
| е плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и сл |
| је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благ |
| ологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још |
| адојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стој |
| кама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључк |
| Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, б |
| ер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити |
| , широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао |
| све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почев |
| а ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете |
| ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћ |
| ом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за |
| напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео на |
| није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Ми |
| дра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише с |
| кну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n= |
| а, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер |
| да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш |
| Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, с |
| непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли глед |
| треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој м |
| ио блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — З |
| ивио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, ј |
| то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, ра |
| p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могл |
| шио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлин |
| колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јо |
| стице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим о |
| <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Ве |
| <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева: |
| лом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, п |
| адијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је |
| ата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p |
| као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се у |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила сла |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јав |
| > <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, с |
| бијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу изм |
| а је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фија |
| курикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, ма |
| ead>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде |
| <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и |
| ad> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика- |
| <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и |
| аго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, р |
| народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је с |
| > <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је сво |
| а „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није прим |
| времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дво |
| само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Бе |
| е, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а гото |
| пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, ук |
| но време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондук |
| ред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока |
| о дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турс |
| изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груд |
| в постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен в |
| м и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће |
| а дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло |
| или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћ |
| не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином |
| изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задов |
| , којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да ј |
| откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радо |
| и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> у |
| ј будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе С |
| тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољ |
| су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" |
| аставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи св |
| га већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> |
| ижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чис |
| ко би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, ст |
| Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се |
| г су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не |
| доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, п |
| чела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Со |
| и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне п |
| се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из еле |
| ко времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београд |
| који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и |
| саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дош |
| пу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсе |
| — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се рашириш |
| в, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, |
| је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочека |
| и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад зб |
| што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му с |
| н, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са |
| ј је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одг |
| чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим с |
| ј борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на грани |
| него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра |
| бедила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је |
| </p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Март |
| ело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи г |
| оле право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи |
| да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоње |
| ђе одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све о |
| поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговор |
| ади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите |
| аше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се |
| е бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са |
| м тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао к |
| е гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала |
| .</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> |
| рав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопил |
| мили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, С |
| отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић би |
| давац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога |
| ајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, не |
| ош је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично вол |
| јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи |
| нална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи пр |
| , која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Неприја |
| ио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма |
| сетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изја |
| орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца |
| јлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела |
| руше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се |
| оналних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n |
| p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао им |
| о џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, ре |
| е познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не |
| рци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мач |
| се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предрагови |
| ик и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом |
| потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим |
| како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почел |
| четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.< |
| она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигаре |
| ита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете |
| у бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено так |
| је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Д |
| сподин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, ш |
| извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прориц |
| S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — до |
| еколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна |
| ла крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само |
| леда умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју |
| нодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p> |
| очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој |
| посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а |
| ст да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А ме |
| ј превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у |
| е и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене бр |
| еркнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело |
| рцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну ре |
| је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило |
| душевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>У |
| кви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="4 |
| кад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не |
| њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену |
| а се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, поче |
| лади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, |
| >И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови |
| есно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срд |
| можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чист |
| са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми реч |
| ва дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога стра |
| ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, ре |
| сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су |
| не код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек |
| сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе с |
| /p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната |
| , тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке |
| убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је |
| еговим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се |
| е и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана |
| ар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са так |
| раговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше |
| /p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини по |
| еке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, |
| са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље |
| ану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сок |
| Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће |
| је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас не |
| !...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја ј |
| живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка |
| и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и |
| кет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страхо |
| вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајућ |
| .{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да |
| огаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји зах |
| растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна |
| ница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као |
| ворити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и т |
| прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кућ |
| а се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако |
| , а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који с |
| мни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агр |
| у списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p> |
| и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући н |
| н. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори |
| колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Ма |
| тећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав! |
| сно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напомену |
| је миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топли |
| ту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га м |
| d>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином изврш |
| ћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да пре |
| некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> |
| аборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је |
| ви и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који |
| врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и |
| ала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај |
| у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нек |
| заревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима пре |
| ети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихо |
| ила упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно |
| здишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!.. |
| сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="68 |
| {S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека сп |
| први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Л |
| пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу ексе |
| <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски |
| исам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спав |
| телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> |
| <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двој |
| /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазареви |
| се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бив |
| такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вер |
| Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима пом |
| пштру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генера |
| поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и чет |
| а склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњ |
| у му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштин |
| код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше |
| рац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се п |
| енска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А |
| а турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од |
| е, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му д |
| господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са н |
| ала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упу |
| одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> < |
| Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> < |
| и пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се д |
| у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не мога |
| а се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који |
| ноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</ |
| ако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један са |
| шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном рад |
| > <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по |
| о удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="57 |
| од Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, |
| > <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Ник |
| анку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој мно |
| кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисан |
| уће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији |
| збори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или |
| ога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала ни |
| ата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћупри |
| /p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</ |
| у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за ст |
| дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломи |
| војка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се |
| pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића. |
| Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!< |
| а мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S |
| би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад |
| ла.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна |
| е њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци |
| <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p> |
| анџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S |
| гу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће по |
| Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући о |
| ика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући с |
| ујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У добро |
| код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман |
| а питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и пола |
| ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Ра |
| !? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у ко |
| ужења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар са |
| а да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том р |
| се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> |
| једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврш |
| ела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} |
| Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, |
| ко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је |
| нутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може |
| беркнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p |
| јатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После р |
| title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, |
| е на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но |
| ваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не о |
| а је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио руч |
| и смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми |
| {S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Пе |
| Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> д |
| има, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомб |
| <head>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка |
| његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“. |
| .{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој |
| ушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не |
| . нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте в |
| храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем |
| } Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише |
| б, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и неза |
| /p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре т |
| сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По |
| <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а |
| си брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата д |
| адом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које |
| е је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} У |
| град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне пр |
| обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> < |
| нђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она п |
| ступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали ови |
| .</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже |
| е се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за веч |
| је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупце |
| очито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта ј |
| тојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнић |
| се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше сра |
| овога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати |
| Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удо |
| ма долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео с |
| илу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући |
| остала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је с |
| рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од дана |
| ије Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу |
| до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници |
| а.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у ко |
| Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после |
| <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уг |
| те да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Ж |
| е стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лиц |
| , да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према К |
| p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим б |
| неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, д |
| ле толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" / |
| ан шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, |
| а-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори в |
| ијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.< |
| ици јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, п |
| ку раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" / |
| а ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој пр |
| на-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p |
| емље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> |
| Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у На |
| којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућ |
| ока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, |
| јатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући |
| на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких |
| интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и |
| да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је с |
| ну дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> < |
| се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног |
| ротиву Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>З |
| ованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стоја |
| идесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски жива |
| да слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, д |
| наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, тре |
| а је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (п |
| разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок з |
| /p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва ок |
| неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих ва |
| ега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију бр |
| српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око п |
| ије да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуг |
| а, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мис |
| елагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабос |
| јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>О |
| упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> |
| ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Вл |
| ржања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је в |
| вић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и остави |
| ија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбил |
| о је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезариј |
| се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је |
| ем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше твр |
| сила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>Н |
| товање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне п |
| и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанк |
| S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type=" |
| ога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било в |
| ригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="6 |
| поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p |
| се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Рист |
| само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нет |
| оследње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у |
| је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време |
| нка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и |
| p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, пр |
| ога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, он |
| „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиција у наро |
| Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври по |
| је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је уг |
| рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у кој |
| емом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар |
| а висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљин |
| ековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="79 |
| већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да в |
| спитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престониц |
| друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> < |
| рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо дове |
| настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и по |
| у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се зн |
| х кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпо |
| у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време б |
| ељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољ |
| и наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p |
| ла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би пом |
| Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} |
| ијатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на |
| ију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску влад |
| ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p |
| е освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драго |
| .</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S |
| аца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> |
| царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Рад |
| те!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу мор |
| Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац изб |
| тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мири |
| о боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је пр |
| о писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стоја |
| зио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми ј |
| ретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека |
| мо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb |
| ела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора вол |
| <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у |
| она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, д |
| ала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на |
| лела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашт |
| а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ј |
| њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „а |
| ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела |
| .{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сања |
| земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{ |
| екрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда |
| и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S |
| е још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја ду |
| сам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и |
| господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас моли |
| нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је п |
| ..</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није вол |
| ра волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и порем |
| им.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нерво |
| га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, |
| њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли ч |
| оче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај ч |
| ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети сво |
| /p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, з |
| је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, |
| и?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је |
| њу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње п |
| бина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самуј |
| моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја |
| портунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се |
| икој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb |
| пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ев |
| о није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити |
| адско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бо |
| ="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним ств |
| , како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— |
| оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко |
| ам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, мо |
| >Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да л |
| <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.< |
| она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Т |
| моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p |
| м отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кр |
| Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разр |
| <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви ни |
| ше напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи ра |
| иже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо си |
| ије тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министар |
| увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су спор |
| ва горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трза |
| лице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ов |
| по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, дост |
| ти и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији у |
| мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се оно |
| зничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у |
| дбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан ра |
| инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те |
| pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори ме |
| кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> с |
| >Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије |
| ине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може смета |
| у стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та |
| ену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа с |
| реко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити чов |
| ема лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевиће |
| исли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од |
| , а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и |
| чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p |
| а о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутр |
| ред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутр |
| за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-П |
| упрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуа |
| зме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу |
| p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и н |
| утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као ч |
| сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру |
| ину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити ср |
| p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, |
| знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Ср |
| је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло |
| окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се |
| <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катар |
| градско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p |
| а буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли: |
| ично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} |
| бу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, |
| ресе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазн |
| цу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела |
| ла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже |
| док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на ру |
| /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада. |
| и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња |
| гаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Сте |
| овић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да |
| ска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била |
| свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и |
| овукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су |
| е новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наиш |
| је припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле побе |
| емишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његово |
| предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној бли |
| И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину до |
| о мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пе |
| чинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмор |
| је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — м |
| е у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је |
| ове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са пост |
| црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком м |
| еми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ г |
| кспозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, |
| а предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p |
| против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога н |
| тимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у |
| о.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала |
| ан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је р |
| покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никакв |
| е, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p |
| <foreign xml:lang="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опоме |
| , поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца с |
| ше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, |
| оумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је по |
| шити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира |
| 1" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се ср |
| у границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је |
| о можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— |
| } Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачва |
| нка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часов |
| длази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и по |
| ати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична |
| .</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — ци |
| ђе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не |
| ту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на |
| S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно |
| а ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с |
| се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — |
| јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Н |
| треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песм |
| спод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би |
| спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стоја |
| ла, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кро |
| влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта ј |
| на он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао |
| он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на гла |
| е радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и ко |
| ли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Пр |
| на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао |
| био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, |
| ид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и раз |
| га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава |
| упне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо в |
| ији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се |
| био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју па |
| ао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> |
| ледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска нег |
| Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровиц |
| вити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> |
| шити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскид |
| , а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S |
| , ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељст |
| равала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друг |
| оја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си |
| о те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранил |
| покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшни |
| шу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемон |
| а пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите ужи |
| ече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео. |
| .</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући ник |
| S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Н |
| и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени сла |
| ја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} М |
| ушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то |
| ед људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни |
| и се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n=" |
| его гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с |
| у него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Б |
| мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантаз |
| н је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио |
| обом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не |
| нку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, |
| S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> < |
| ервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцн |
| ворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у п |
| Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</ |
| а!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле |
| ћ, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када с |
| а попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— |
| лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</ |
| <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој ме |
| и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смеја |
| се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за |
| ху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она |
| дио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и |
| ој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али и |
| мањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанк |
| <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зим |
| е, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, |
| ром у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и о |
| није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му |
| другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко |
| исаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад от |
| Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је п |
| егове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, г |
| анка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво в |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.< |
| е хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја |
| емој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањениц |
| е срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла |
| вним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p |
| ати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служб |
| њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати бу |
| рци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позив |
| зирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе з |
| усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би т |
| њенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чин |
| е шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>Посл |
| ађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло |
| са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима |
| {S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — |
| тене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, к |
| ије“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не зна |
| p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: |
| Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и по |
| и, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљ |
| је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се |
| издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама |
| дећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама пред |
| неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла |
| покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гл |
| pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и |
| то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, а |
| сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњи |
| е од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свог |
| је јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако |
| де у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па а |
| Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да у |
| и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то |
| пет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда ни |
| мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> |
| кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Све |
| лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p> |
| азаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Р |
| српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један |
| труктуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани |
| напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би |
| розним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.< |
| лицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, ка |
| Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући |
| ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше стар |
| рло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом мом |
| че плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каж |
| би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А |
| га се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— |
| Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонет |
| асно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково |
| и пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља |
| аути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за |
| , свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихо |
| са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S |
| <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве |
| оје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <mil |
| p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Он |
| ="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, С |
| ечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој жив |
| , тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљ |
| нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p |
| " /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{ |
| от српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> |
| ћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вран |
| да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу |
| згледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што |
| ч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> < |
| о мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна |
| ци и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" |
| лошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је |
| за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је ц |
| ачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да |
| ога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при |
| ји број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет ч |
| Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад н |
| а овим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<for |
| нак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за |
| и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином. |
| здраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу. |
| n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од поја |
| формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно |
| се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у сва |
| .</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако |
| Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв |
| се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу о |
| приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из |
| ати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморц |
| амицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико |
| } После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n= |
| покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати |
| ако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је |
| силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, |
| ојтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{ |
| ајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div type |
| рског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске во |
| љу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ н |
| је био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, кој |
| азрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је |
| ћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић |
| вот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</ |
| заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивље |
| ње овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на |
| ну загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.< |
| ах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када |
| еше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ п |
| врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога трен |
| емено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по сл |
| дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, |
| p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је п |
| днако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечуј |
| , заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одред |
| је време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са з |
| <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, п |
| да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захте |
| слио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, по |
| саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће |
| “ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p> |
| у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главн |
| е саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој н |
| им штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Буг |
| тију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека |
| прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су с |
| ко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом м |
| /p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> < |
| то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад |
| андурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјац |
| љих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, |
| p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за |
| а:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народн |
| бија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачуна |
| д Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко и |
| д Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао |
| је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и |
| у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Ј |
| драговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута м |
| егдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно |
| ници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нан |
| е сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грд |
| са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше си |
| за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са сто |
| зано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стоја |
| ела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И |
| сетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго |
| ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.< |
| ван Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац лево |
| тоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нар |
| аза један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и с |
| осићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> |
| гарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, пол |
| — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам о |
| S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште д |
| нагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, д |
| з размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, |
| ори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стри |
| му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би |
| нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад |
| р Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи ром |
| ?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То не |
| нувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, |
| помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљев |
| ше се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а по |
| артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на влад |
| и сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, |
| ету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајућ |
| одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> |
| е што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и о |
| однео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И |
| <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи ж |
| ја је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут |
| тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топов |
| к.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џент |
| у били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску |
| стало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p> |
| ени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске дип |
| ју чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптере |
| м главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једр |
| да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који |
| 9" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> |
| ема целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; |
| дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова про |
| и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> < |
| ну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтиво |
| е, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливш |
| апут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођ |
| кву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живо |
| већицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осме |
| о у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p> |
| јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио |
| о ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети |
| био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} |
| чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</ |
| е спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге до |
| Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се |
| поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из своји |
| д вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на т |
| ндом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи не |
| и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, у |
| е! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Беогр |
| <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо |
| р, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелим |
| њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути н |
| арским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цети |
| е ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако по |
| итар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши гра |
| " /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу окли |
| убац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш? |
| ео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је из |
| ји је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> < |
| мрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Никола |
| ковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки |
| је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скада |
| л му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио. |
| рате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је |
| који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се |
| којникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уреди |
| аље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе ос |
| равдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати |
| више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те но |
| који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, |
| p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз бол |
| нати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођ |
| ја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; т |
| ворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрд |
| охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изглед |
| оју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци. |
| придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете п |
| и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, к |
| d> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне бол |
| <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Вој |
| ише немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко |
| ше ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је |
| Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, |
| апалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице п |
| вала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јут |
| У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте |
| о отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хам |
| бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српско |
| ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, |
| у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p |
| м на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> |
| — Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p |
| n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број в |
| не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавањ |
| могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранст |
| авесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је |
| <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p> |
| лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, |
| кла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми |
| “.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице |
| сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда са |
| ено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је |
| Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституциј |
| свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта м |
| ендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је дан |
| Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“. |
| — Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цв |
| су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, ј |
| ајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> < |
| p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на ко |
| њи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах |
| , или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерич |
| одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> < |
| чаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао |
| репотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу |
| ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, д |
| кле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата ср |
| мо искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао ј |
| у, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујуш |
| а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш |
| е на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме н |
| овини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавај |
| шао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.< |
| иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} С |
| а је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да |
| апиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте г |
| редност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је |
| и се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озб |
| утомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, д |
| d>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је т |
| ић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не |
| лико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока |
| Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се из |
| се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном по |
| l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Са |
| а иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, |
| на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно |
| гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— |
| ших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, гр |
| ! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection |
| а?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није мога |
| то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему |
| авала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља мини |
| мске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина кар |
| је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје тру |
| > <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у црк |
| зната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љу |
| .{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може |
| допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу пр |
| је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона |
| епа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— |
| Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна |
| {S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније |
| је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на да |
| ала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком |
| о у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представ |
| е и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило |
| али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти кој |
| ампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњ |
| вити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се |
| мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p |
| какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима з |
| нтата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Во |
| га човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p> |
| .{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p |
| два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога |
| , српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди |
| ревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изн |
| да и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она |
| преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, бо |
| примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак та |
| <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то |
| ољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="g |
| } Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, |
| сић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеа |
| > <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спо |
| јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема ве |
| ашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољав |
| дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да л |
| ворио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катари |
| и у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријате |
| /p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без |
| истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера бор |
| у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао |
| ова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је |
| аборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас |
| {S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се |
| ин Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</ |
| тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксал |
| > <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p |
| би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку сл |
| ник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица |
| ?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћ |
| ине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> |
| обар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила |
| н.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност |
| ила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више м |
| вео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је |
| ла, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај |
| нит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле |
| ла тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које ј |
| о што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што с |
| који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне с |
| Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала ј |
| је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После под |
| ја на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту |
| ршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, |
| p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испушта |
| тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један |
| сати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску |
| акав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Г |
| новић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било |
| е то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржен |
| адио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање. |
| гло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, |
| и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху у |
| <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!. |
| ица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота |
| сати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало ла |
| лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} |
| о је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" |
| ренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазил |
| ских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под |
| ут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не раз |
| ога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући |
| о страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит по |
| мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога за |
| ећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ства |
| чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој |
| све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} |
| гу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју р |
| сам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослоб |
| Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> < |
| о сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, |
| е кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти шт |
| т тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У |
| {S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се |
| љити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и разм |
| 5" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за |
| сао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, м |
| је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била х |
| ступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити в |
| Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересу |
| авам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји |
| о је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену награ |
| чку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежн |
| био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>М |
| ствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете |
| уком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриг |
| /p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и- |
| о ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сло |
| :</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја н |
| жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p |
| ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби с |
| <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо з |
| н извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, |
| и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала т |
| почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или а |
| у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да са |
| а је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Те |
| ети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки |
| ла према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру |
| > <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си |
| p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, нек |
| нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да |
| е друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској во |
| ше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом бо |
| миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребац |
| срет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре |
| то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хи |
| аш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је |
| им животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као |
| волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S |
| доста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увре |
| а се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А как |
| ледњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обр |
| > <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја |
| а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код се |
| и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замо |
| резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај б |
| <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет |
| се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и п |
| </p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око преда |
| >— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док |
| а.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Ниј |
| а тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране пода |
| бог тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лека |
| — Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном л |
| } Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пре |
| ољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковни |
| родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, |
| и изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p |
| сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвор |
| ом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то |
| ркнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.< |
| а водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снаж |
| што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се на |
| смо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби |
| у.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице |
| е, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рође |
| и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што ок |
| на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p |
| ју!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снаг |
| прости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> < |
| што је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је |
| х му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђ |
| <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И |
| мана?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, |
| е да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не |
| парију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привика |
| утовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, је |
| с сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, |
| нежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину гов |
| Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p> |
| сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно ис |
| евали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али нек |
| а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са |
| страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" / |
| и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су |
| ке подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“... |
| дно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја |
| а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безнач |
| јана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у |
| > <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и ника |
| ана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки вели |
| о идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота |
| владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника |
| толонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> др |
| раљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито за |
| у и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Об |
| ну собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, ч |
| првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и |
| <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власт |
| није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Сто |
| рбији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Д |
| као, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад |
| који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у |
| ничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> ово |
| е одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па д |
| p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрин |
| м.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њ |
| егодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави м |
| и пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што ме |
| ловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p |
| — Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо по |
| планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо с |
| јој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, |
| ли му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово |
| </p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце |
| p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети |
| приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <p |
| посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље про |
| </p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том |
| рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шеши |
| гла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу |
| тер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p |
| ...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли |
| да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита |
| о, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда |
| и њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је |
| ером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} |
| ито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га заш |
| ом?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрх |
| нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном |
| иције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руко |
| Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се |
| у, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— П |
| прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="g |
| убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговор |
| ричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, |
| че она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост мој |
| да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — |
| </p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила ре |
| и цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу |
| штено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душм |
| бо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај |
| ло па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се |
| апослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не |
| ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p> |
| млаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбо |
| ја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица |
| га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је жив |
| брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка |
| ; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ |
| S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био |
| у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољст |
| ла је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би мо |
| него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пр |
| ати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве рук |
| Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац |
| дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претст |
| р, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, |
| оскви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту т |
| моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожало |
| рас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојко |
| стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p |
| е све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> |
| свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удово |
| рао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, глади |
| тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Пог |
| ије изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сат |
| , узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничарк |
| да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка п |
| рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> < |
| рћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином не |
| војити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спа |
| е у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није |
| више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену важност. |
| спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али |
| нску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вам |
| </p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је |
| ака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од влада |
| јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне |
| ти.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао у |
| куд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата |
| звади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и ч |
| роводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повр |
| реноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и |
| ла дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење |
| ркнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберк |
| о задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром |
| — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по |
| узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита |
| јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не |
| нци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и у |
| ети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, ко |
| знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обичн |
| а послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном |
| Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник |
| давно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пр |
| е ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> о |
| се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигар |
| , то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је |
| видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина- |
| анџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама ра |
| овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло до |
| о, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце |
| дела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и |
| ила је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправд |
| не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највиш |
| о и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио |
| јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у |
| био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно оде |
| ђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} П |
| з је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и |
| а је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најши |
| о ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиц |
| ићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лека |
| S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Нар |
| ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове |
| е оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су |
| и вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне |
| је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код |
| који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јуна |
| ојединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које |
| к који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надо |
| ње потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су |
| овит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом |
| ревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи |
| пски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове кона |
| је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац не |
| кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} |
| атекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје |
| да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањол |
| су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом |
| ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је |
| слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и р |
| о, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог |
| оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска |
| па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у з |
| о биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства н |
| шај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пр |
| S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још |
| ачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој пи |
| јим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се |
| ст, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болни |
| пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?< |
| воје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице С |
| таринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину |
| ма, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та |
| ућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, |
| та.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се |
| писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размиш |
| танка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су тргов |
| Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Сто |
| зненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због нек |
| се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> |
| вела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тог |
| знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађ |
| Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, |
| е Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А |
| n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спус |
| служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, д |
| ила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верил |
| велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... прин |
| а је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вече |
| приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је |
| кође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред остал |
| " /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа |
| у.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су |
| санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затека |
| је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> |
| октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алекс |
| ах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ћ |
| о писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је |
| аву па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Ми |
| Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузни |
| веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће |
| и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше к |
| светила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право. |
| .{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не глед |
| зина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама п |
| ован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, |
| што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, |
| авног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покрену |
| ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ј |
| та јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знак |
| дова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајо |
| p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од |
| ево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила |
| се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, |
| да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, оси |
| аде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница |
| Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.< |
| тарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. |
| теривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај л |
| у.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љуб |
| мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва про |
| је ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало |
| еним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и пошт |
| рином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} |
| нео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ д |
| авши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као са |
| и једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, |
| а са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађен |
| новником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници В |
| кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отвори |
| тпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} |
| оспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развије |
| ку прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да |
| и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску |
| утује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да |
| кренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака ре |
| туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њ |
| > <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у |
| чника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>А |
| /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла |
| да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, |
| ном.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу |
| а ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{ |
| а, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> |
| огао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово |
| и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву па |
| вари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од ра |
| ти.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она са |
| одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после бол |
| а... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа виш |
| } Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-тр |
| радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p |
| и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према |
| и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће ј |
| спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писм |
| дили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа б |
| ржати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Упл |
| тала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га по |
| мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи |
| о нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије ок |
| године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота д |
| бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку |
| и ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове м |
| крсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше |
| ре подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, по |
| лан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога л |
| у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео |
| да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стр |
| у, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може н |
| се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само |
| } Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофанови |
| удио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћ |
| тишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила пог |
| пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не дов |
| х бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио прав |
| Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мор |
| купно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз ње |
| шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на жи |
| и.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У слу |
| го се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може |
| и о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана |
| а је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народ |
| д збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> < |
| ете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а |
| <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} |
| је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим. |
| ио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је |
| нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> < |
| p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb |
| ост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је пр |
| и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубо |
| ика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак |
| жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста оз |
| писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око ос |
| је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема см |
| из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се ро |
| е Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к се |
| S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезин |
| да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" |
| ска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски снос |
| Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да ел |
| као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не |
| p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад |
| ек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душ |
| овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} |
| И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у н |
| гу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи с |
| за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од љ |
| палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је |
| хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена нап |
| штио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стихови |
| а се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меро |
| у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао |
| још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне б |
| луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Со |
| ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздеље |
| ет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешта |
| вадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор д |
| ије хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике п |
| ељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.< |
| ред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу кој |
| орар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себ |
| уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће |
| дмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> |
| еко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва с |
| чки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом |
| беле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за ти |
| 221" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовце |
| гурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, |
| за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја ка |
| 37" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната |
| вих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље |
| ина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од р |
| дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по |
| ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког ве |
| знуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну сн |
| ића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечов |
| службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, |
| це изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас С |
| Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовце |
| јој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају боји |
| да знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњал |
| један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада др |
| , хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином |
| даоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска |
| или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му |
| ивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса |
| м.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n= |
| одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, |
| неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза ко |
| ој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пр |
| тво —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> < |
| !{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ |
| м писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> |
| о Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Цр |
| , а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у п |
| тра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше |
| зложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брз |
| ари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузм |
| простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био |
| е особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је њ |
| овним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устан |
| рада, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту је |
| саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга н |
| , јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— |
| ку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, т |
| /p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледи |
| три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећ |
| ва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда побед |
| ло иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је поче |
| S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима у |
| </title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дуг |
| е је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не |
| } Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим дру |
| драви:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и неста |
| удра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико |
| обацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, |
| кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Соки |
| е Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане |
| спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} |
| изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаш |
| Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слоје |
| ровна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осе |
| > <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен рук |
| тити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама? |
| та, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је |
| каза српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} |
| се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више друг |
| че једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све труп |
| лово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не |
| ни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, до |
| ад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном р |
| /p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команд |
| јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети н |
| ма где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско |
| вољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} |
| а — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> < |
| снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарск |
| ћ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам нач |
| ити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не пр |
| Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде |
| — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{ |
| ј чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p |
| тишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа ви |
| а је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаре |
| сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме |
| едам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и |
| неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за чов |
| ...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: |
| добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљ |
| било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њем |
| илике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраг |
| тељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су љ |
| ете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас.. |
| телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући |
| Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Сто |
| одећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> |
| раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрз |
| ио на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутни |
| et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле наме |
| ић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пу |
| погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онд |
| ком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, ил |
| artze Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљ |
| а београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделуј |
| се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи р |
| у ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није не |
| тем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене.. |
| >„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече |
| им топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутр |
| S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости |
| намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, |
| ком играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе |
| пође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажав |
| брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, н |
| а лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{ |
| су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малакса |
| у међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у |
| ица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладоле |
| сто је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој |
| ли, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми см |
| кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Сво |
| крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече |
| ће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде |
| , али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — уз |
| вне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па м |
| ба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код |
| p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени |
| анова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација |
| озову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање |
| ла.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу |
| а их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису |
| иш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема |
| свим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник |
| Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о по |
| драговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, |
| ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се ов |
| ог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић |
| <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је за |
| ићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаћ |
| >свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> |
| да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му н |
| о, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предст |
| ова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србија |
| ла и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање за |
| е богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служ |
| бођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину |
| . И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да вој |
| на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Ник |
| епом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома |
| и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас |
| као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> |
| де је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунаки |
| до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јав |
| ла.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијск |
| ио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> |
| авника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, го |
| се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак |
| ачно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричат |
| ; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову теш |
| ћање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братств |
| p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако |
| дри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић с |
| риродним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни |
| е је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султа |
| г тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бо |
| и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима ид |
| ас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет он |
| е била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бри |
| аја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови |
| црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да |
| рњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пос |
| евојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе |
| ђивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" |
| пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p> |
| Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о полит |
| азаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје и |
| бардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од |
| официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме п |
| понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — б |
| е к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у |
| ине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам |
| и се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста иструга |
| тиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио |
| ене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер |
| ла у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посес |
| а јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да |
| ине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два |
| </p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ |
| нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала |
| ликанца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и т |
| омишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора |
| ед њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пођ |
| руди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела |
| ћи у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука |
| кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко п |
| еше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах ра |
| тку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишт |
| јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да |
| заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата п |
| једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује |
| жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Обер |
| он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже |
| кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на |
| ло одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивал |
| го пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> < |
| рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужнос |
| за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се р |
| ору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа д |
| родици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, н |
| н од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним прити |
| ко.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су |
| ију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српск |
| еркнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарц |
| лар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а |
| та, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка |
| ио је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати к |
| то?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путу |
| вих речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> |
| д пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав |
| раћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање |
| ешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, |
| ути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; сам |
| сти, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендек |
| дговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p> |
| ножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо |
| <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазвр |
| ко.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпе |
| сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радов |
| абрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетић |
| тавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на |
| опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра јо |
| ажи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотело |
| а се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Поло |
| и одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у ду |
| око га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима п |
| <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хте |
| } У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњ |
| ћа између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Иванов |
| ло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, мла |
| зреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се тру |
| } Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, |
| о стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, |
| мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, ш |
| ц и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то |
| ла устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарин |
| ) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, з |
| и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и |
| бе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао ј |
| ислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, |
| ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ва |
| им тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светисл |
| ње или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на |
| потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу м |
| о нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излаз |
| пет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Поли |
| хота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријат |
| му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а |
| и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грож |
| ша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову |
| чистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се би |
| не Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом г |
| ечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, н |
| учену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем цинич |
| живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабр |
| арати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да не |
| зећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</tit |
| , одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не ж |
| ли и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и понос |
| ead> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо с |
| ој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштов |
| ице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пић |
| енији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вар |
| беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и зас |
| а је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади |
| ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, |
| еравали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које |
| зо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — |
| ђено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну |
| ој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа |
| из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главн |
| да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану |
| мио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас |
| ник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од про |
| црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко п |
| давине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу су |
| ић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено с |
| кама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена |
| еличини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен ле |
| ашковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице ме |
| себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, |
| одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску |
| дијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надви |
| ло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех |
| ста.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било с |
| јој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други |
| аничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је упот |
| је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под |
| у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>Пос |
| инаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речн |
| интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њ |
| шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може |
| ам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је |
| онети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена з |
| /p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писа |
| а са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> |
| запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина |
| твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје. |
| ако мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух |
| ?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио |
| .</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, |
| тније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све |
| земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</ |
| освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у |
| о срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао це |
| својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога |
| је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на |
| на.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то |
| дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа |
| био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима з |
| вана, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек ч |
| кла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за |
| е писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу вол |
| Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу |
| ста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили |
| га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, |
| је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је са |
| мо полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разни |
| } Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а посл |
| ледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она те |
| онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по |
| га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду |
| <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети ј |
| знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све в |
| ала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се |
| ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, |
| родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би м |
| p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је |
| и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је |
| му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} |
| ан део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајн |
| глав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић |
| ати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— |
| му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операци |
| ође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може |
| аветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од |
| о...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не |
| ркнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се о |
| :{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> < |
| глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане |
| ујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да |
| ом што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклец |
| Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} |
| Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гле |
| су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе с |
| а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро |
| о се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљи |
| о му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</ |
| тар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је п |
| риштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио ј |
| сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, д |
| Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за |
| питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у о |
| други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скрену |
| је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен |
| ној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме глед |
| о много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој заним |
| о се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једн |
| спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p |
| ребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочеп |
| ирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и |
| , најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији гл |
| /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је |
| у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стри |
| ћ прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због п |
| ни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Ск |
| угим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у |
| хологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементи |
| ога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила |
| ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живо |
| ах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и т |
| ивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> |
| , па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је |
| друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експ |
| ни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставит |
| да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, |
| имање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари |
| узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један п |
| мем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је стран |
| ној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђе |
| ије хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ств |
| д су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта ми |
| Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најеж |
| >Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу |
| је давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина |
| > <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом иде |
| ине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је он |
| Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју |
| ао стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџ |
| тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се п |
| и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.< |
| их и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био ј |
| .{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно вре |
| че својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у |
| немо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо |
| ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник |
| Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке о |
| н и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, |
| ицирском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p |
| .{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху |
| довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотив |
| уштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу |
| врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се с |
| то ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је т |
| о.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђе |
| исли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у в |
| г Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за |
| едар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовањ |
| упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију |
| капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, |
| гао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим |
| рашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и |
| ко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће |
| ена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио |
| после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у свом |
| Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку пород |
| челе бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављат |
| /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на ре |
| у новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим н |
| за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, к |
| збијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, по |
| арету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија |
| у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је |
| , да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може |
| Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намир |
| теља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се виде |
| гој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљ |
| unit="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће |
| ила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.< |
| ио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Л |
| да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној к |
| команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако |
| род у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „ |
| ти, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње |
| пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је |
| ао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај п |
| ="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута ле |
| рјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је |
| њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобран |
| у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем |
| је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче |
| p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила |
| А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, д |
| р њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> |
| А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим ок |
| премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате |
| овратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, пр |
| ући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо |
| ик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, доб |
| две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њи |
| <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госп |
| дакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пр |
| нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} |
| м радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше |
| У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му |
| > <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да ос |
| нао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут |
| о је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари п |
| Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од дру |
| ак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и |
| љевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и к |
| , који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форин |
| ликоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, |
| S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде |
| аквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беш |
| онисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназиј |
| ост пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао. |
| он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па м |
| Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком |
| је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Ка |
| овић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, |
| гледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скуп |
| свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да |
| ти је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владар |
| ник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога је |
| упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољ |
| онесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати |
| ири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исхо |
| о је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобр |
| ш, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад |
| је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су |
| } У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, |
| ар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних |
| слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{ |
| ним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије п |
| и он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> |
| оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересант |
| жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом заврш |
| једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатл |
| ових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, |
| осле турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је ова |
| вијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претпл |
| /p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— П |
| ористећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, |
| /p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана |
| вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би и |
| д кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу соб |
| ога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинил |
| Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушим |
| Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојло |
| ишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до |
| о весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— До |
| ога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја |
| 32" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир св |
| библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у |
| стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пије |
| егово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="64 |
| ше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} |
| d> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво в |
| довичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских ч |
| , и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека ствар |
| је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био ј |
| моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.< |
| звршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи |
| улиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати |
| нао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада |
| м току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S |
| head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азија |
| ј униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би уч |
| рој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас |
| n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана |
| p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључк |
| шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био |
| ти долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време |
| шао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио |
| е чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио |
| је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> |
| упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо гд |
| алканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се н |
| p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, |
| а његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> |
| шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступа |
| осле облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народ |
| n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао. |
| одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог н |
| ик Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благоврем |
| алости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно о |
| Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он ч |
| му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и |
| за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" / |
| је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте бо |
| тога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревн |
| жњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су |
| овим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: к |
| ији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на б |
| е одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао |
| а савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је |
| предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да г |
| де, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који |
| p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под ти |
| код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина |
| оме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, д |
| бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама б |
| S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма види |
| ико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парч |
| раљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Рус |
| већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пе |
| м и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> < |
| мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочита |
| помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуко |
| ривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, |
| воју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на |
| <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро |
| <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређа |
| ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамен |
| хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати |
| ти шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хлад |
| : „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прек |
| е па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може би |
| ђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> о |
| атко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p> |
| одине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p |
| гарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба ј |
| упе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>По |
| а је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто ла |
| ато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— |
| оже бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима. |
| т, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће и |
| о Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и н |
| > <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентира |
| легинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка д |
| дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> це |
| издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни теле |
| зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још |
| говарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> |
| прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Кат |
| ом лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> |
| сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин |
| </p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано |
| у са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, |
| у и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кр |
| ше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> |
| рске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари св |
| жи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављ |
| аку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу дет |
| бицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лиц |
| ем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> |
| дном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био т |
| ив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима пог |
| срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим |
| то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљц |
| ово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последњ |
| > <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Бито |
| ћ — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S |
| тељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат им |
| а је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је |
| поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија п |
| са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, кој |
| е засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило |
| ном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Прем |
| м току бомбардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта п |
| Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин |
| само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врс |
| стина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна |
| е удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био д |
| Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је г |
| .</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелиг |
| ја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања |
| бљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара |
| за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и пит |
| није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан н |
| ије само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце при |
| > <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руко |
| збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девој |
| ник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним д |
| јка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину ба |
| ор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је роткви |
| и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље с |
| то обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, кој |
| садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дураш |
| ма двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и |
| чи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време ц |
| , онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> прилика |
| ер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се оп |
| аван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не крећ |
| ијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Б |
| <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и н |
| с Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешк |
| Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и пр |
| ликих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, |
| </p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску ч |
| ад у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> < |
| а скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној |
| з шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Прек |
| ана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радознал |
| отлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну упр |
| </p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После гово |
| иноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на |
| их су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било |
| S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину |
| .</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукр |
| ила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, |
| pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да шт |
| ао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хв |
| легла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа преда |
| > <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од прв |
| пио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранч |
| извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт |
| знички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо у |
| еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђо |
| Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је |
| ци и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један |
| ова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта |
| рбијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао |
| мена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пах |
| >Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораш |
| p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од |
| рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостај |
| а је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> |
| добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да |
| /p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта с |
| звој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао |
| ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} На |
| ије локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла |
| вога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином со |
| ојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим одели |
| ђусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није поз |
| p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код кућ |
| о Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.< |
| промишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и б |
| ио коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник В |
| њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафан |
| е владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари иг |
| <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо |
| Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-па |
| војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим пост |
| ер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мил |
| аљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе |
| о је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу |
| вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у ком |
| када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да |
| замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафа |
| иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те ј |
| ји је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Ла |
| ицу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је д |
| ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао |
| едини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још |
| лена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна |
| /p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у С |
| вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци |
| <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи л |
| , и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> |
| , као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главо |
| стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био вел |
| , шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n |
| ал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вер |
| рикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечер |
| о неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле |
| е резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То ј |
| е.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осе |
| овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} По |
| {S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него д |
| </p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао |
| а овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за |
| таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах |
| А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— И |
| Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазареви |
| ле турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљери |
| енутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме |
| пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се |
| /p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је |
| ицир и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} У |
| та.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног |
| оградских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшкови |
| је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали |
| зјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном полож |
| баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> |
| цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради њег |
| више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно вре |
| ју, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече И |
| траних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко сн |
| припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут |
| след киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Ч |
| Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам |
| ких.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Ј |
| око ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је |
| ала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се ос |
| а му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и |
| устријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу |
| а тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хт |
| .</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} То |
| што је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра. |
| ок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да у |
| ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души |
| е умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољског |
| т моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а |
| е Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је п |
| енађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочи |
| .{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. |
| бор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то д |
| ме спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} |
| аша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Соки |
| октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоруч |
| ије светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешк |
| о њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, |
| када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се го |
| шио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Мурато |
| <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отво |
| но се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да г |
| сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби |
| није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта ј |
| сенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, |
| а побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је |
| ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је н |
| S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак |
| за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с вр |
| европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне |
| и национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, |
| заревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за |
| тио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније обј |
| ину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће с |
| ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о да |
| душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не у |
| са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим по |
| лицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} |
| и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с ки |
| ун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, |
| Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испр |
| рзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гу |
| посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да |
| демо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи н |
| устила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да |
| pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је сел |
| ва је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је |
| ана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју |
| српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по |
| и Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић |
| јури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а |
| гао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, |
| се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се з |
| одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега нов |
| ткрио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, |
| ан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти |
| p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили с |
| .</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме |
| </p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном гов |
| вест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и |
| душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она |
| ед под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у с |
| огод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при |
| то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москв |
| овато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — |
| ре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исход |
| била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен |
| кав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у род |
| руга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том |
| ода и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српст |
| зо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино |
| комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да с |
| и дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветн |
| што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одју |
| ки рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај |
| оватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво ма |
| е код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило |
| ио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћ |
| тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио |
| .</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шес |
| p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то |
| опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p> |
| </title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући |
| вему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, к |
| > <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} |
| аду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не |
| зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити ба |
| још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић од |
| — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нар |
| авам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пишт |
| свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао кој |
| Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— |
| е се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга |
| еш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена |
| картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.< |
| росто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у |
| ешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револ |
| али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред веч |
| S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се |
| ргично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— |
| ковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</ |
| е узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— |
| учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без |
| афане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али |
| р, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај д |
| тојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је |
| тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је спо |
| ера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у |
| ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Беогр |
| зничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је |
| за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога |
| ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> < |
| епознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Ка |
| {S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p |
| ји се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одгово |
| очека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није д |
| <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није |
| е.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— |
| си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на |
| личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, |
| јковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то |
| под Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том и |
| о министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав. |
| препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потрај |
| , да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи |
| вим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, |
| да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p |
| и својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се увери |
| чина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болниц |
| едајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и през |
| је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишље |
| ad>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагич |
| ту државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао |
| јина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је |
| а војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а |
| о, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила ј |
| противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци |
| А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заиг |
| локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> |
| } Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакеро |
| и у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> |
| од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје... |
| чак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Ка |
| се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица М |
| људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити. |
| а у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p |
| е ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога |
| не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на н |
| или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.< |
| е је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да б |
| није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, м |
| неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238 |
| исмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберк |
| и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, кој |
| није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> |
| .{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, |
| а је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ з |
| напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p |
| таринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за |
| не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар |
| станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се ов |
| даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>У |
| племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажа |
| ем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста полити |
| није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао |
| огао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи |
| е могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није дал |
| ајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће |
| ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја |
| .</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје |
| ма седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био |
| пођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> |
| а.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су зат |
| њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наст |
| ри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са кр |
| е, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изнен |
| н одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је у |
| то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то |
| <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се |
| ли.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овд |
| куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздра |
| ка се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њ |
| рђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је |
| ити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Д |
| се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка ни |
| још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа |
| ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главни |
| ко ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Нат |
| а!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опа |
| ати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Ње |
| > <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове |
| свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам ко |
| је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</ |
| ав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n=" |
| ебе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова |
| амо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бог |
| а интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у |
| раничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је |
| </p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о њ |
| осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он |
| хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n= |
| > <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, ка |
| , нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Не |
| , рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катар |
| врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окаме |
| ајвише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јаза |
| смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златн |
| ашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата |
| Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала |
| потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена |
| рдаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном |
| енутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљ |
| p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и |
| а са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека о |
| у, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родите |
| д му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајно |
| од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што |
| како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га п |
| дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p> |
| то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<tit |
| ија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија вр |
| p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад н |
| ве, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p |
| p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јов |
| о моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам п |
| ра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромн |
| а-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево |
| S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госп |
| е деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти би |
| да, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад |
| ју.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је п |
| на моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{ |
| пак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао та |
| > <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко. |
| разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Ј |
| о?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног б |
| видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако |
| ислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све |
| тпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече ма |
| цијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти каже |
| више му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у |
| — рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његов |
| у снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина |
| њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до |
| идржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч |
| /head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах п |
| служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила |
| н проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да |
| де, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — |
| кс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одј |
| онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у |
| м богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и |
| је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећат |
| га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило о |
| познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позов |
| ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто с |
| , дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> |
| мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији |
| у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, |
| остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оста |
| ј постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — од |
| „Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест |
| ријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме |
| век клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Срби |
| наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, с |
| а заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни врем |
| {S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна пр |
| А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> < |
| па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не ми |
| си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика- |
| и мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у том |
| рамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак |
| Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу ба |
| м већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А каза |
| џа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену ст |
| бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао рад |
| на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на тала |
| ветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Примор |
| вама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипло |
| љах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„ |
| ековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајан |
| и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише пог |
| S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим при |
| , од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем |
| залудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на с |
| ас с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Јед |
| p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар |
| а их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показ |
| воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чек |
| сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражи |
| е не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, |
| ним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојкови |
| м доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми |
| о је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p> |
| лази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ |
| ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је с |
| ла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p |
| јем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожрт |
| Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, ал |
| роразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуш |
| а уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да с |
| воју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са З |
| — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> < |
| ло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам |
| ожје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За т |
| /p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Беог |
| српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А д |
| о велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заво |
| естовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!, |
| да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Си |
| “ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш |
| евна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и |
| није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због су |
| p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочит |
| овоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава |
| материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном |
| српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и |
| , а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у ку |
| сала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка вели |
| уговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се |
| ије имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то ниј |
| ј мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходнико |
| у, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти |
| а усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у |
| — Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катар |
| а болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе олов |
| му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с |
| диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не т |
| ламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И |
| ни и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио |
| </p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било д |
| /p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачу |
| сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четник |
| нка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла |
| ктно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће с |
| тарац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анекси |
| о није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише с |
| , то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} |
| ти.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Виде |
| ележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић заб |
| и којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није б |
| ршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док |
| Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем пос |
| ници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао |
| ве.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драгов |
| ="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рање |
| b n="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком на |
| м препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А ум |
| којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина њего |
| година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> |
| ити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истре |
| јанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Б |
| препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> |
| S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p |
| колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло |
| агало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила |
| атекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухва |
| само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{ |
| ели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Кос |
| ре се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од |
| коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к |
| ла, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не зна |
| а кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале |
| језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задрж |
| хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада |
| рена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада та |
| чином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико ј |
| рвога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закр |
| гађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске би |
| послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и на |
| се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман! |
| Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је ј |
| ко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе. |
| д, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, к |
| авила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше к |
| ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још |
| ирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармон |
| Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} |
| много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, к |
| ј? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда и |
| воје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, живот |
| ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је |
| о зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику б |
| к кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег |
| опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село ј |
| о озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у с |
| сти.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Ал |
| одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републи |
| а један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхл |
| евић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пер |
| а где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S |
| умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што пам |
| зу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом пла |
| живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи |
| витим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фи |
| о.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Дра |
| евају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, |
| о за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</ |
| у и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наст |
| се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне посл |
| молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} |
| Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, |
| трашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом. |
| ветлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомични |
| у.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем |
| анданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао вели |
| Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез |
| њу и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотск |
| е подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети |
| зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше |
| ад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрт |
| ичекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p> |
| дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше не |
| а мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p> |
| е напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p> |
| <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p |
| е и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде удара |
| о, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за |
| ама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, разбило је |
| ћење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег. |
| стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шај |
| чело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n=" |
| Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије. |
| му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, |
| и и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} |
| садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, |
| егово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим ста |
| , оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, |
| употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаро |
| p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синк |
| p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чуј |
| > <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како сам |
| ећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осм |
| слугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, |
| ша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала м |
| аким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истера |
| ине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на |
| <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним имени |
| ичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да |
| некдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измисли |
| к када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала. |
| от.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућно |
| ао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник пр |
| стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми |
| лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима. |
| н од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, |
| у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> |
| е за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасени |
| форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. мар |
| ес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски а |
| роду највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подн |
| часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежеви |
| бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све |
| јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскури |
| да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" / |
| били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезов |
| } У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је мно |
| {S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка |
| скиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за стол |
| ужење — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци сп |
| м опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уст |
| ар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немир |
| и императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема |
| то Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да |
| да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо |
| /p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен. |
| ања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен к |
| о дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p |
| ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да |
| јске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не б |
| еоград, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p |
| ко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином ла |
| Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p> |
| рске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет диви |
| /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаш |
| d> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина- |
| ије честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и р |
| и бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, ш |
| нуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло. |
| мишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због |
| ом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, |
| еразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са друго |
| нда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом |
| он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је ч |
| ово.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо гла |
| , који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова |
| време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему догово |
| е, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се ж |
| зне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка |
| су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привла |
| вршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреб |
| > <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p |
| није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовал |
| </p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито |
| n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасв |
| сму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто |
| ву </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећ |
| Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место. |
| срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одго |
| јутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се |
| , — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама своји |
| шла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" /> <gap unit="graphic" /> <! |
| до моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али н |
| оред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо |
| у да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите с |
| сто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војск |
| тати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, |
| великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та п |
| сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи наш |
| ита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, |
| {S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> |
| те, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чуд |
| г сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} М |
| се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и по |
| нице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задр |
| у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разуме |
| чин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега В |
| онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота |
| ику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних |
| — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чи |
| ш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати б |
| /p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њ |
| !..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као ш |
| за се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представље |
| , јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан над |
| 01" /><gap unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="2 |
| једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми тако |
| рихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепи |
| и моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p |
| м од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу са |
| о не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните |
| о је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да с |
| ви, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнад |
| јати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к вра |
| <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму |
| потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је |
| CU">царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xm |
| у на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкр |
| — Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; |
| шу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, шт |
| жјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје кон |
| омита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији. |
| у може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, |
| шти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благов |
| а стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Нат |
| лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за бра |
| . ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после |
| она штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746 |
| тране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала п |
| ш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> < |
| што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територ |
| целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано про |
| гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службе |
| а, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поно |
| може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, |
| > <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обма |
| рослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника. |
| ција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској желез |
| леса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београ |
| амоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре пр |
| <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удр |
| и извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађе |
| шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p |
| де ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без и |
| је на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајон |
| и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да |
| ставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карлова |
| мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој |
| , којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружич |
| ол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд |
| смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — |
| аво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> < |
| стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је с |
| трани завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је би |
| ског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли |
| Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки |
| кина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнеже |
| а покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се |
| ет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> |
| ало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у |
| е, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук |
| га је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Срби |
| но.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, |
| упи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној |
| , додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он прист |
| и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потре |
| не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, |
| едан одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <d |
| су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, д |
| ћеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ ни |
| p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они |
| мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам |
| му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога рој |
| ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га п |
| кстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово наро |
| е био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му! |
| кви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и ве |
| добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и |
| а, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Диво |
| ручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња |
| ући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике какв |
| 3" /><gap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу |
| ћивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p |
| угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује |
| војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матиј |
| моићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у р |
| се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у сало |
| с тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и сп |
| зире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је |
| е завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још |
| под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдс |
| крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да к |
| ина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао |
| ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако н |
| >Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p> |
| ре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква |
| ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} |
| више љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n= |
| тали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руковод |
| ог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резе |
| еном „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до |
| е капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сва |
| ије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што |
| издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са сило |
| своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе срп |
| је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала |
| ја је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала је |
| о отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само |
| ити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Л |
| тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, п |
| е рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било м |
| ска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за ге |
| диначко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте |
| раво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је |
| он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда |
| } Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пр |
| није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који ј |
| поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} К |
| , то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај |
| ојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој |
| о?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесн |
| е више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту св |
| данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив ве |
| Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из |
| којег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској |
| не и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио кр |
| ма и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p> |
| је рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приг |
| ле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се о |
| арешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи |
| да ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из |
| ве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити вр |
| ло насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интел |
| њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна |
| каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе |
| его да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим |
| неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман. |
| и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет |
| ој није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и к |
| ени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, |
| ма није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов пост |
| је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{ |
| ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, |
| звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим не |
| а то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и |
| нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беш |
| а походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад с |
| чествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утиц |
| "360" /><gap unit="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb |
| еда матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? |
| > <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и |
| е тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Б |
| ж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Ни |
| — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали он |
| у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — |
| ија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јо |
| e>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила. |
| чидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Ср |
| вим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, |
| , она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико год |
| е дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши св |
| те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p |
| ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним |
| у има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадит |
| у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, |
| вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до |
| о падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију |
| е, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и ле |
| је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у стр |
| ио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.< |
| немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а |
| да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се п |
| ојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, |
| анима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви |
| ра одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, |
| ишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска по |
| е ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} А |
| његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне |
| ш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али н |
| можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису |
| ава велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се ч |
| да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давн |
| оменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам |
| и своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Г |
| осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкне |
| цу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> |
| ованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растан |
| неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширим |
| амо једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој |
| е испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи |
| потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ |
| се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погле |
| се на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле |
| зине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину ко |
| то осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али |
| м успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши г |
| ковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, реч |
| викну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се |
| о...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> |
| чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у |
| тку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је н |
| вез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по |
| н главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, ш |
| је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.< |
| рад, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао ду |
| !</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> |
| >— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <p |
| ест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p |
| ана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у |
| еди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, |
| ила сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су пот |
| „Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест! |
| и рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар. |
| тово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одо |
| ких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p |
| , којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Су |
| писан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потпис |
| и провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у с |
| ски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је |
| , него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих си |
| имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је с |
| анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао с |
| и роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је |
| их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у |
| ке.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице сви |
| <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Н |
| је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих б |
| страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме ј |
| не амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтед |
| удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, |
| уго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуци |
| ноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и ка |
| ма! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је |
| .{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг и |
| стања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се сп |
| та се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се бр |
| непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи ни |
| а, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко |
| жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, к |
| ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга |
| е дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узне |
| е свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано |
| асаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе ст |
| м оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је тр |
| ио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опс |
| изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гл |
| јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, |
| и највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</ |
| бардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два срп |
| аш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаслед |
| судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живи |
| тао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише |
| већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом |
| моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за |
| теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало м |
| Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим п |
| те!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси л |
| ема њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где |
| p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што |
| часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом т |
| а Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То ј |
| где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да ј |
| људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који с |
| <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; пр |
| а и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати |
| 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>По |
| у свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола |
| у искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пре |
| тку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред св |
| во би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпос |
| .{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, крас |
| ју; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој б |
| це од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им к |
| а не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предрагов |
| о никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јуч |
| беркнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики т |
| ану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође |
| хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело |
| нежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај |
| ечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор |
| че јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балк |
| ао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло л |
| 58" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није |
| у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика |
| ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После уп |
| Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио |
| као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, ш |
| , родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав с |
| ада би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамн |
| љен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од ово |
| и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Н |
| ја огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код свој |
| Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до са |
| о“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико |
| ећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да |
| замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нис |
| , поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога њ |
| и захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живот |
| n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опш |
| ели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити |
| знемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислил |
| ојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени |
| његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез с |
| з Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су из |
| о га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље |
| а, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.< |
| као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које |
| ароду оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџ |
| е удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам с |
| ођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу бе |
| збрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> |
| опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости п |
| > <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</ |
| х, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју о |
| неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је д |
| , да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у т |
| „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то и |
| зненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно би |
| ију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не |
| оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком спе |
| ини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што |
| тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и ст |
| смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога ми |
| ати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мен |
| јући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњи |
| пођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула ве |
| српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од |
| — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би |
| дине, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револ |
| етника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао |
| није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је св |
| се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици цр |
| са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p> |
| а, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да |
| /p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже в |
| ћ је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београ |
| рочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине |
| оме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да и |
| ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слоб |
| " /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску и |
| се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико |
| S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толик |
| обом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ |
| д именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> |
| .{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је чита |
| оји био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем |
| родну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарк |
| у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, с |
| не гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних уд |
| већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а не |
| , да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и ина |
| д српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остал |
| ло да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не тре |
| началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да |
| старства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он |
| — Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у |
| наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</ |
| га је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, пре |
| /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на но |
| а на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ран |
| а ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>О |
| ђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жив |
| та-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; |
| /p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, сво |
| пца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— |
| зе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у |
| не Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење |
| его, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао |
| дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном |
| е, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо |
| ише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине |
| чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на сел |
| под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је |
| је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће |
| и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се рази |
| — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је пр |
| . — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век пр |
| еж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао |
| нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда |
| ј је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмонош |
| лижње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> |
| и.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи |
| Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога т |
| {S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао |
| и Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити. |
| а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p |
| нако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберк |
| а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења |
| исао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и услед |
| ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и |
| из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по који |
| м, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе |
| с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске освет |
| мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то |
| ам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима с |
| тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенциј |
| ао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ од |
| ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га |
| тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас |
| адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је |
| р болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је. |
| лађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, ко |
| ошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с ч |
| а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо бил |
| али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковач |
| еља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један |
| часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њем |
| еше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумена |
| чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} |
| им: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако з |
| би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</ |
| ије јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексиј |
| готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати |
| у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у |
| готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку кр |
| опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, |
| p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да |
| 55" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хл |
| лади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и |
| Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно д |
| нке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута п |
| ости.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је сна |
| који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Уш |
| >Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне в |
| } А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе |
| аде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p |
| смо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гнев |
| <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много ст |
| ушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић! |
| проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душ |
| до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="29 |
| ти Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те нови |
| Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к зна |
| иру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте пр |
| .</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да н |
| она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најиста |
| ати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнал |
| а ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све пресед |
| и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она з |
| господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду |
| ј важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи |
| тојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу |
| зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} |
| огорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, |
| а ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће не |
| рања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саоп |
| бично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде с |
| нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Њего |
| ана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово |
| о само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко вре |
| евић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</ |
| узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо чит |
| ребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у р |
| о разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла |
| жину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу стран |
| а певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</ |
| milestone unit="subSection" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му |
| Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао ту |
| ивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина из |
| , него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Колар |
| а дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у с |
| Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на в |
| твар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сум |
| неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете |
| о опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чин |
| е му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> |
| да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најно |
| од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У душ |
| ашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и |
| а непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} |
| „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједиње |
| разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га бо |
| S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, да |
| S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, |
| уђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је из |
| — Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А го |
| д смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што |
| и његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У |
| знао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се |
| ојничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног ср |
| <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га с |
| тру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се |
| а да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код к |
| морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је за |
| вађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега но |
| кође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнеже |
| вој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. И |
| след јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја по |
| у предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свеча |
| и:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на п |
| Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни ре |
| рском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> |
| скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако л |
| Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та.. |
| икну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</ |
| >— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му ст |
| ркнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки на |
| рнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је го |
| среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио |
| ине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твој |
| S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у |
| >У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га |
| n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сва |
| ости...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијали |
| .</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обу |
| или.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Пла |
| ика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се |
| рихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> |
| > <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим пра |
| на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак |
| браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која |
| а је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, д |
| чито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно |
| .</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ћ |
| на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом |
| цу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа |
| времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> |
| ар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, ч |
| је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље |
| она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, |
| та.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} |
| ла са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две ср |
| е.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио ан |
| терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према |
| аљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, к |
| >Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послу |
| еизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градо |
| Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, д |
| песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" / |
| вао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованки |
| иво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је з |
| S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, ко |
| је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се ч |
| у самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n |
| јала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети. |
| аговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је пит |
| о, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти з |
| , а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни на |
| није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и у |
| , који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Ср |
| војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал |
| од победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабра |
| прави.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која н |
| ог странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних сму |
| осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За ти |
| столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У ост |
| а а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> |
| ћа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је ме |
| акве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео |
| са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државни |
| е подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату ниг |
| А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је ужи |
| е, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се |
| дужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српск |
| иђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је |
| ни, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутраш |
| pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни иша |
| ли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бор |
| шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је |
| па, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружн |
| тепановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то в |
| а јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади |
| > <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка к |
| не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>А |
| упама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због пр |
| које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали |
| јанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанк |
| ревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Мног |
| алост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли |
| укови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све командан |
| љних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S |
| <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред сви |
| бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S |
| да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправ |
| молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му он |
| најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> |
| > <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и |
| да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} |
| неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздравље |
| ања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" / |
| о, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан т |
| » не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт |
| а би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку н |
| одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не м |
| нива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину. |
| истеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Н |
| и.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати р |
| лужби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ |
| <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p |
| м још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Поју |
| ултурних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске инт |
| , него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} |
| је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте |
| > устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је пол |
| хово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети |
| и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пр |
| деле освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га |
| их петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p |
| ра Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове |
| ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман |
| ав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, |
| жу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако б |
| <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао наз |
| личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђ |
| чино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја с |
| он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је исти |
| и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим озд |
| слови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнеже |
| азберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, не |
| асилија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом |
| онетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, |
| се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало |
| ден на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељ |
| S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p> |
| хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селим |
| ам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало |
| вечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бит |
| можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог п |
| </p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је |
| је мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} П |
| е већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чик |
| што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У пар |
| уге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезин |
| си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, он |
| ен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и пи |
| у ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и |
| слободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, |
| свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћир |
| м борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мој |
| ив Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>С |
| е код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо |
| станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај пап |
| .</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где ј |
| томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се на |
| е сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива |
| тири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— |
| ad>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби |
| оји знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</ |
| а, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где л |
| новник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била |
| остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе |
| карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S |
| ве земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капе |
| ви свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> |
| езиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје |
| од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар с |
| српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом |
| вља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а А |
| елокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, |
| то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говори |
| ила је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није в |
| дети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{ |
| шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну њего |
| и га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним |
| а живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам с |
| ко рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борб |
| ољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја ник |
| дук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред санду |
| ине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем ма |
| .{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би осл |
| стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји |
| о од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као ве |
| ем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У ко |
| вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} |
| га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам ниј |
| обе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> |
| м могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} О |
| ије се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав: |
| овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предмет |
| х и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времен |
| не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави ро |
| осматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак |
| ворила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер ј |
| о објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И |
| евелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p |
| рам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког траж |
| акључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у пос |
| а пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зли |
| а му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу К |
| м до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете |
| бну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пи |
| а топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка |
| ти анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу М |
| м био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се |
| с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагањ |
| p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни по |
| ова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p> |
| тигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Ск |
| ва питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радо |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда во |
| ску шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у |
| ТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јо |
| head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева от |
| ј ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, г |
| му никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је проч |
| од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном страж |
| тали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала |
| е цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у ово |
| ју одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По |
| исмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>» |
| ао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> |
| ле овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он ш |
| 3" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој |
| ши Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом |
| след рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријат |
| адолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title> |
| посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да г |
| ољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра |
| ..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек |
| зговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области н |
| нању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпо |
| је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да |
| tion" /> <pb n="213" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да |
| ne unit="subSection" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број |
| тку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колик |
| се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер |
| ост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки |
| дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бив |
| уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала сад |
| ислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад. |
| ла да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му |
| Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари |
| граду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, поче |
| а а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови |
| или са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне |
| рку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, м |
| вани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисл |
| и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био не |
| а вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његови |
| > <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од |
| је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољн |
| руштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила леп |
| тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n="48" /> <di |
| е кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писар |
| Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко |
| београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски |
| о створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку на |
| саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена |
| у.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, |
| .</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докто |
| ла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код св |
| штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да |
| се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо |
| то живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи о |
| тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад |
| а је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} |
| и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним по |
| према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш имп |
| али су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А |
| на и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћ |
| окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— В |
| рости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану н |
| им, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трж |
| у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега |
| јама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте кара |
| за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Нед |
| p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p |
| грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госп |
| се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетк |
| {S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беш |
| јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудн |
| омаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p |
| у спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветова |
| велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту |
| иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, п |
| ити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернат |
| нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било |
| Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према маче |
| е и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њ |
| ванка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до ср |
| ао никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беш |
| ованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јо |
| >Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио |
| јишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога |
| p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у п |
| итке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, т |
| заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Ш |
| је вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не ск |
| немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од сам |
| а је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланик |
| едрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека мест |
| када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друш |
| итање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих |
| редседник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да |
| евали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црн |
| шком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се |
| е ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дат |
| оизишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, |
| род у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице разд |
| и енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који |
| у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани полити |
| шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање |
| у о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да |
| а му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па |
| дне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и |
| ad>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спав |
| из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топов |
| спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И |
| , изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим |
| лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу. |
| Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога јо |
| на истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>Н |
| и Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} |
| је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не ос |
| : три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна о |
| ева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се |
| ећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зарад |
| Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, б |
| тету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да при |
| се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно р |
| радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И |
| свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила |
| отово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> < |
| дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић исприча |
| сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од т |
| о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересоват |
| се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличо |
| оју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388 |
| ђе Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала. |
| куд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и |
| шта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Пета |
| свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Ј |
| чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега с |
| е беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али |
| бођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску прес |
| агонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атр |
| коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљај |
| вати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотр |
| ли можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно |
| ораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом |
| ак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око деве |
| наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина |
| ом не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове те |
| на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и о |
| девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> |
| , упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила ра |
| је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанк |
| почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, |
| Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Го |
| аничне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и с |
| ву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет |
| тене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да м |
| ?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не зат |
| олико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четник |
| ође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у р |
| ећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше ср |
| цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг жив |
| е мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе |
| аво, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржа |
| мили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину |
| ћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола |
| цији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштин |
| лији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој т |
| ст.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трго |
| ти у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва |
| вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана |
| ина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жа |
| ећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубок |
| лбаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година |
| е крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водо |
| чела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> |
| е Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима |
| а људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одг |
| н објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на с |
| ерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник |
| > <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота бр |
| беркнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишља |
| српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му |
| го се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излет |
| студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом |
| репашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S |
| жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По чит |
| реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме |
| , изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око |
| она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито |
| од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p |
| она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала ј |
| луд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он при |
| не војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утвр |
| јна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши |
| ола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједно |
| анствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претв |
| ашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" |
| .{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ра |
| >После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рање |
| лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље |
| ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсково |
| јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> < |
| утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и |
| — Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док |
| и?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање |
| а, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још м |
| ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је и |
| у свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па м |
| , девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видел |
| осну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни |
| ци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није |
| ија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно |
| о сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је в |
| ли на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може |
| дности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог |
| ако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита: |
| но што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеско |
| м Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше др |
| је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао са |
| а Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да ј |
| главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му би |
| у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заус |
| већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујут |
| астати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се у |
| евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се |
| лу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србија |
| хватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рек |
| живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити у |
| овек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба сн |
| } У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој ота |
| , заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох |
| своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог суко |
| баци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пут |
| стић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао |
| вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху |
| — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступ |
| бацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једн |
| у је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и мате |
| разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из |
| <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе |
| јанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што |
| пу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина проч |
| у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у к |
| ађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости |
| себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Нас |
| мско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад до |
| а дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... л |
| игарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних бо |
| {S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и п |
| Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад |
| > <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кли |
| отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да |
| може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, ко |
| и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из т |
| гаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо |
| и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Не |
| е.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе и |
| век, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а |
| т до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледал |
| , подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био |
| <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, |
| бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, |
| , почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у к |
| <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, |
| от му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Н |
| е увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај |
| о развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукури |
| у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли т |
| а је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да |
| евић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у св |
| о трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је пр |
| А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџи |
| личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хоте |
| иво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо ду |
| о потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и са |
| 40" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши |
| ни, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> |
| ио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p |
| о надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао праз |
| ишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребаци |
| њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је |
| један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону с |
| сала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него |
| крене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— Т |
| ла, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина |
| е културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано |
| .</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима |
| знаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па |
| о у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио |
| елезницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента р |
| аја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је до |
| о скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</ |
| нова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и кој |
| Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p |
| возан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом На |
| и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о зл |
| е отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао по |
| кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се зб |
| о да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био |
| ао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чи |
| е марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавн |
| мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио |
| зине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му |
| и краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам л |
| .{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацел |
| о леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само за |
| само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво се |
| оће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника |
| дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <mileston |
| о, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, које |
| дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио |
| ерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој каб |
| сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао з |
| итељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је мол |
| <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца п |
| а је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упит |
| асполаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењ |
| Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ |
| овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био |
| политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, |
| положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу сам |
| ешењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> |
| ад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шу |
| је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог |
| ваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин т |
| оје беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рек |
| и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико |
| к знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не |
| лико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као н |
| а.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, |
| ечи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</ |
| н много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, |
| а, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изн |
| бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага |
| ерљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, |
| едао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече |
| <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} За |
| е Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Л |
| није објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу |
| ало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> С |
| ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота |
| како не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило |
| наде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прођ |
| Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, кој |
| се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом На |
| о је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од њ |
| p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отв |
| Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у њег |
| >„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p |
| се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И |
| ња тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначк |
| огла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не д |
| знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предст |
| е био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше |
| се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је го |
| да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам с |
| помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена |
| кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А к |
| а потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити т |
| це и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} |
| <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стоје |
| јанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> < |
| ве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједиње |
| е на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, |
| е махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p> |
| но уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бе |
| >— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни ми |
| била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отвор |
| јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним |
| друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру с |
| љне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, |
| ти, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од оно |
| ранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, |
| дост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та г |
| и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступи |
| ије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није м |
| цији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не |
| је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Јед |
| водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су бил |
| </p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао |
| је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташ |
| о се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах |
| p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште уш |
| ше, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекл |
| ће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басиц |
| у друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао |
| оде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје |
| расто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник |
| и поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="1 |
| јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спас |
| год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче. |
| се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добил |
| задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка |
| дољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он мог |
| <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла |
| p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна |
| ијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која ј |
| и.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</ |
| о је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Заш |
| p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује. |
| ва Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто ла |
| у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вред |
| и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу |
| е срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви |
| га имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капета |
| да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично |
| војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главн |
| друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p |
| нића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је |
| и, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво леши |
| Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="1 |
| тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба |
| ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p |
| није.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово вр |
| е живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није ж |
| и твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је ве |
| На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и гале |
| брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Нико |
| импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за |
| е на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испраж |
| ојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке |
| рини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам по |
| им, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу ч |
| евалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродо |
| а и његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од по |
| крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио рус |
| отизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, |
| уђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка |
| живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху |
| метити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у |
| лате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч |
| агрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо |
| ротиву њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао |
| Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опсе |
| рата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађ |
| а то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! |
| м друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Н |
| спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стев |
| мишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да |
| видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација ј |
| а.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све сао |
| ас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беш |
| а, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четр |
| > <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Бр |
| о за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, ка |
| и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не про |
| тровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>Н |
| у, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одм |
| кује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти |
| и топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, |
| шу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе |
| еле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша дв |
| боје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару кој |
| едан преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четни |
| игоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, А |
| ла.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извин |
| к — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад |
| и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано |
| одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Алб |
| волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене |
| се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је |
| .{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не кру |
| ни друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали П |
| могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, и |
| акше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гум |
| еће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне |
| потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, доби |
| и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје п |
| чека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у |
| ратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топов |
| , па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољ |
| сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, |
| чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и |
| ачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једно |
| ојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколт |
| оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за к |
| у њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао |
| ажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p> |
| ано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> по |
| на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком рас |
| тати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то мет |
| јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди зад |
| b n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} |
| њ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћар |
| мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да |
| ису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ра |
| је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, непримет |
| авили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је поче |
| да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} |
| а путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и п |
| длучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p |
| логу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету |
| из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним |
| гове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, |
| ио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече угов |
| вац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није |
| на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан по |
| схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био. |
| p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зн |
| зине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне |
| о слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове |
| писмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш |
| >Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и п |
| Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише |
| Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва |
| за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напа |
| , узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу |
| ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад сусне |
| о тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње рај |
| p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спуст |
| , па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit=" |
| ва убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико м |
| преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна |
| .{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате ј |
| је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах |
| ране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је |
| тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не |
| } Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те |
| т а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан чов |
| је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у |
| Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:< |
| јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици б |
| Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пас |
| упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом |
| ово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њ |
| ају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си мо |
| од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се |
| Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађо |
| три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је |
| ка Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце |
| али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не мо |
| реја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, |
| ан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Зна |
| замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јур |
| ш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него |
| — Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> |
| ала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и |
| ку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци |
| > на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици прес |
| .</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и ел |
| да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује н |
| ла се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког поје |
| ак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— |
| > <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Заш |
| за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> < |
| је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском во |
| с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти |
| да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем |
| та Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Ко |
| ке владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне |
| , шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај |
| нуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за |
| трају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блуз |
| мо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље |
| итиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и |
| а воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући |
| ас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ри |
| , колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне с |
| о, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а пос |
| ији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Стран |
| се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са л |
| три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагл |
| се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к ме |
| је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{ |
| ота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пр |
| метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за |
| да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена руме |
| слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се на |
| зе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесн |
| <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одго |
| церту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале п |
| исивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањ |
| ју бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугари |
| тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Мон |
| ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, мож |
| одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она ос |
| p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га п |
| Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања |
| али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан |
| еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} |
| ка, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије |
| еверозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће д |
| е заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрз |
| варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ус |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Ник |
| p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком ка |
| е Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p |
| национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С |
| ection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер |
| мљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђен |
| твари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га поз |
| као по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што |
| пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множи |
| ошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> |
| ано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у за |
| већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важн |
| Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застад |
| >— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, сам |
| и сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусиј |
| аута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијал |
| > <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, п |
| и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из ос |
| о седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би п |
| е видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један |
| ...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћу |
| </p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест.. |
| ренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио |
| прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени |
| доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други ст |
| прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати страно |
| апоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми д |
| ер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре |
| у:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселен |
| Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра |
| о је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе |
| руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним |
| ндуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се пр |
| је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} |
| је ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S |
| ише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца |
| оји се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, б |
| на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио |
| > <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb |
| потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} |
| о није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и уг |
| азвија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао |
| јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге |
| благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој р |
| баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комит |
| делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n |
| да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица |
| да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли бољ |
| </p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у бли |
| Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом дан |
| <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јар |
| у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га |
| ..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац |
| едаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег ра |
| рата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} С |
| нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под т |
| добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?< |
| ци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p |
| , па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> < |
| 9" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— П |
| ици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, |
| да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p |
| орам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти на |
| тима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, д |
| је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба д |
| су могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамни |
| јатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Мила |
| дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стиго |
| ло се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наре |
| итовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога ј |
| странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног |
| им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опи |
| ужавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали |
| доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двад |
| змишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, |
| онцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одреш |
| и јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе дов |
| </p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, |
| ки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је з |
| другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После к |
| та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{ |
| дне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили |
| целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно |
| од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега |
| распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По ње |
| амвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког |
| еху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, к |
| ћ. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и пошт |
| Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</ |
| штај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србин |
| и почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За ти |
| Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </di |
| твари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештин |
| јске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прас |
| окушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи |
| љба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по п |
| ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добац |
| <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, |
| штитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши |
| <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их от |
| ли, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој |
| из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за другим сто |
| Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока з |
| .{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646 |
| ска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу |
| његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и по |
| ...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнау |
| репун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачн |
| рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај по |
| змеђу осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} |
| еш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Мети |
| тор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај |
| p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је |
| > <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао |
| ану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што го |
| осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи. |
| "33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти |
| еш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц. |
| ања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће |
| ила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у то |
| /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то гово |
| смо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће д |
| другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму |
| е му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, бл |
| . хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београ |
| S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше теш |
| асова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи |
| И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели н |
| е се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је |
| а!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се |
| вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њези |
| д га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ |
| ћ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт |
| У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обоји |
| че кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Река |
| О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав прем |
| четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се |
| .{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се ц |
| било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по т |
| p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је б |
| е потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљд |
| асија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</ |
| ац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и он |
| тво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чино |
| резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председ |
| — Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода п |
| као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и |
| нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, д |
| и!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p |
| о речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? п |
| прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати |
| скоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са |
| цири, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру с |
| било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згоди |
| рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помис |
| стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је поз |
| и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у сла |
| је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> |
| а вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзој |
| а је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гл |
| брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</ |
| онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десн |
| у радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каж |
| козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац |
| а из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну |
| шумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је |
| p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац нов |
| тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је |
| су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њ |
| ем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, иск |
| /p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекинит |
| „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p |
| јзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се то |
| нула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — у |
| а част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас |
| тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} |
| и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збого |
| " /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе |
| даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокр |
| јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно |
| а малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред |
| разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, |
| нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, |
| гоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти |
| а, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <q |
| је, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ |
| зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па реч |
| и, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<ti |
| душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>До |
| неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са о |
| опролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибун |
| уком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што побли |
| шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у св |
| како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p |
| , похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај |
| тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише |
| и мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га усту |
| xml:id="SRP19203_C111"> <head>ГЛАВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и пад |
| доле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C11"> <head>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</h |
| одрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону стр |
| ече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи ре |
| спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Те |
| а пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p |
| </p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брз |
| и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа |
| с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о |
| е сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и п |
| врти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p |
| му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> < |
| ом зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикн |
| емим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њ |
| ашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојк |
| је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бије |
| а.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се о |
| >— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар |
| сан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јам |
| мишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранкови |
| ко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатк |
| <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} |
| смоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, је |
| омилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде по |
| шили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи |
| ио великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а |
| а се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, ч |
| > <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> |
| овање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до ј |
| суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља |
| спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе. |
| душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазарев |
| чник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, |
| је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, |
| ах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p |
| стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробн |
| олазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који |
| ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не зна |
| је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић ре |
| им жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедо |
| а нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n= |
| му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> < |
| десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, с |
| ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> |
| <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, сам |
| виждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радо |
| ељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пођ |
| трашнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да каког |
| преко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све то |
| тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, |
| ранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа див |
| о је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа пр |
| јих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије. |
| омовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је |
| {S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је |
| леко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb |
| јку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није остав |
| окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, го |
| /p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо |
| овој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Ла |
| ности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос ви |
| itle>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанст |
| а из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него |
| есподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, |
| су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан |
| ној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</ |
| p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p |
| едини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је |
| ћени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљ |
| би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — |
| му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> |
| и оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, сва |
| -Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала |
| ани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде |
| а-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, |
| на се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети ма |
| је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама се |
| ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела |
| е вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ јед |
| оживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од |
| аинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стој |
| S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце за |
| Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других |
| им местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налаз |
| е откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино до |
| но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, |
| престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујал |
| евић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говори |
| да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се об |
| добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца |
| ру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде |
| љ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, |
| јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, на |
| је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колег |
| весели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо св |
| жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</ |
| д је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу о |
| и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме пр |
| ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми |
| к на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И |
| адала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских |
| ћи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редо |
| глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, р |
| српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила неп |
| и</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign xml:la |
| их трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И |
| нице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац |
| Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком г |
| е је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, |
| } Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу |
| убав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце |
| над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У друго |
| ини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим |
| на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, ка |
| е сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом |
| .{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот |
| нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати |
| да туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.< |
| {S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену |
| који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то теш |
| њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали |
| би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је жи |
| оји се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам д |
| а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу |
| де спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сва |
| ок би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га т |
| о не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних по |
| тњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско |
| а слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица саг |
| завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђене |
| вори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предр |
| е ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила |
| та Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и |
| ју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бој |
| бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију |
| треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њо |
| пске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао |
| мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, ал |
| изали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем |
| азабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, |
| код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку |
| Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} |
| е и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградил |
| ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског зан |
| мпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српс |
| њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским |
| >Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После д |
| имати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти |
| {S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; |
| слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранс |
| вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу |
| S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи н |
| ма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало |
| мо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не |
| ечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капе |
| ету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> < |
| једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; |
| сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови |
| е.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, |
| гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на |
| , не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила? |
| !{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли |
| .</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на |
| угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама |
| па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абациј |
| на му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша |
| ака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да п |
| х помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне |
| стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру |
| што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса |
| , Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће ве |
| љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они н |
| ва времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много |
| бличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихо |
| .{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда |
| етрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турс |
| ead>ОСАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од |
| и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Ник |
| >Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери |
| а њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврн |
| стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да |
| тем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да |
| аво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када |
| p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао кра |
| по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са жен |
| еднака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С т |
| ицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војн |
| Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слоб |
| иних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њихов |
| дије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе |
| рби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу п |
| дрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ов |
| по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама с |
| Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча |
| згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А св |
| еобично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је |
| — Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</ |
| орица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад |
| ије имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, |
| а, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb n="181" |
| ужи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... нас |
| е падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши нови |
| ћи се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— |
| одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и у |
| им волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала ча |
| ојске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине |
| сти, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању пош |
| омандант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, кој |
| невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њи |
| му говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S |
| а пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писм |
| низације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпођ |
| да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју |
| ици још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их |
| ији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и |
| је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да |
| ете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод н |
| d>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тај |
| је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јо |
| p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налаз |
| се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалил |
| } За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти |
| аде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој преп |
| за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> |
| /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и рас |
| и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момен |
| после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" |
| могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није мог |
| , младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} |
| — Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— |
| ојска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а дру |
| ћ остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се |
| оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чам |
| шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p> |
| а у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена ком |
| големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у |
| лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљера |
| /p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћем |
| и затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p> |
| д седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славиј |
| крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерал |
| вљао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате? |
| аницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо |
| ко време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругов |
| било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{ |
| је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праск |
| је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <p |
| болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S |
| иљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се |
| а срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега при |
| у отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} |
| рајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћ |
| емена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које |
| ајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и љ |
| се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обг |
| у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у |
| а је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други |
| шаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац |
| евало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкне |
| језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по ст |
| ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на |
| ужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан |
| и на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је |
| у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуца |
| отине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се |
| нији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, пр |
| /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомот |
| шић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто п |
| Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и |
| не.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p> |
| освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писм |
| аумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку и |
| хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану |
| жао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од не |
| ало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она |
| врђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено |
| је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревић |
| ена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете рас |
| ешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним |
| у свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још |
| , осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице д |
| цу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан к |
| ед Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се |
| снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу |
| <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, з |
| на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p> |
| те, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" |
| говора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе |
| он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, ч |
| јавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то ис |
| ве душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти |
| и их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најп |
| ка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај |
| ада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си забор |
| жег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— |
| арина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верењ |
| постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема с |
| > династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p> |
| вим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавај |
| поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно |
| е био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је |
| > <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за полити |
| анашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— |
| о?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, д |
| до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у цр |
| е кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало у |
| си на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То |
| > <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минерал |
| ом разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових ус |
| неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо ниг |
| нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављ |
| и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка та |
| они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div ty |
| те.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле с |
| а га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p |
| му, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонет |
| и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомо |
| ЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова |
| РУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или У |
| који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови ч |
| „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној ч |
| ину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чуднова |
| е, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица |
| е у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас да |
| љерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 7 |
| е општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање |
| главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и по |
| {S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када са |
| ако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде |
| рави питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— К |
| фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p> |
| је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошл |
| десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о ка |
| варила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа поз |
| читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седа |
| ри у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима |
| ће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, шт |
| — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у п |
| м болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном р |
| рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} |
| ас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хв |
| Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отп |
| е...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — |
| >„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог |
| крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жар |
| <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и з |
| едва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у желез |
| p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> < |
| јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећал |
| им батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Мо |
| једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означ |
| сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме од |
| Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у |
| p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога |
| ва на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам увере |
| арочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу с |
| , снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за |
| , и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте |
| ала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се |
| аш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и зад |
| лне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све зна |
| ђем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да |
| ао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Ско |
| > <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p |
| дне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силно |
| ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи |
| ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља |
| тан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојан |
| рањеника.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су леч |
| ковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А упр |
| ике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орлови |
| риморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је |
| андук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми з |
| ај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим |
| у.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа п |
| .</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац |
| др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео ј |
| — Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилик |
| е, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S |
| родану невесту</title>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде с |
| дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Рад |
| као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S |
| покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући |
| љ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>К |
| ло, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Паш |
| мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној те |
| ксић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Кр |
| азао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београд |
| ..</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка |
| > <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласн |
| ивио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! |
| иродне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ниш |
| аволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну |
| Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— |
| ве: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, |
| еку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који ј |
| /p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> |
| е, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз из |
| ог реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у |
| ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је |
| head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} Пос |
| нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се |
| {S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са го |
| ојим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и |
| ако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" |
| поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење |
| ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После ово |
| гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу и |
| га грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председ |
| рујем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за |
| чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане |
| ганизовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, од |
| > <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој |
| рује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њег |
| ј чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са |
| мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутц |
| и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне |
| један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би т |
| атаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А |
| окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... |
| нао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете ка |
| донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би с |
| Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} |
| са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{ |
| — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови до |
| ужала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина из |
| а је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка с |
| могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам |
| уга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није мога |
| у пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две |
| је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} |
| ицима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ј |
| ав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два |
| емо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и док |
| иле неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радосни |
| ли и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше посл |
| ски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војск |
| и и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необ |
| ем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинит |
| та, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа препо |
| лена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским |
| а наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} |
| мо мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па |
| н погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ниш |
| ацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, |
| у купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао м |
| оји има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и |
| ници организације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак н |
| се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладн |
| а-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њ |
| вик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно п |
| ушевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се мн |
| аску, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како |
| p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује в |
| вац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> |
| бав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад н |
| хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене |
| видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија |
| у, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивни |
| ицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, на |
| и повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, шт |
| ков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p> |
| ва ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напи |
| и, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> < |
| републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још |
| кица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојач |
| а и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охлад |
| посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове |
| ћи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Со |
| ћи се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су к |
| е и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично командан |
| и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога |
| е народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одгово |
| е душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који |
| и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну |
| ужавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да л |
| ију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и |
| Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када |
| да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељко |
| ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаш |
| > <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је |
| и.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p |
| вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, |
| , драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево |
| то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису |
| нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О |
| нија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме ар |
| засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на К |
| е је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хот |
| е испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весел |
| сме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја с |
| сић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом |
| би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спре |
| ле као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p |
| ику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику |
| те, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрац |
| и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„ |
| в своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српско |
| ="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисл |
| већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. |
| ник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А зн |
| е брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомаг |
| ке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче |
| едићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па |
| пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.< |
| > <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „ч |
| е разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико и |
| /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у с |
| о срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад фило |
| и живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговешта |
| итиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је ње |
| аже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите |
| исани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n= |
| ој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не |
| Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једви |
| што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне т |
| нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео |
| та имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави |
| буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да |
| сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберк |
| ико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} А |
| ини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као |
| јишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом т |
| сет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих |
| Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> < |
| о је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно у |
| каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Б |
| ила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића |
| сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно г |
| атарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам чов |
| не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна |
| и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутн |
| егство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну |
| <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од д |
| оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напомен |
| овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време |
| ој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на |
| тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n= |
| дреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским |
| ровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја ј |
| , рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</ |
| <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Бу |
| адост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима |
| се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, жи |
| ду помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два н |
| з векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњ |
| това не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после |
| ју срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па н |
| је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Б |
| p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздравље |
| , Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и по |
| p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а |
| </p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, |
| аху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фи |
| фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога ко |
| доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овд |
| али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме |
| рава и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће |
| ло и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> |
| рући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи |
| сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:< |
| зеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гр |
| ј постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алекси |
| p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак |
| ерирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах |
| шку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, поб |
| се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Је |
| е, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју |
| ој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутр |
| а, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја |
| .</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у вели |
| д утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p |
| де ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке |
| зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — у |
| Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разго |
| то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p> |
| иљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној |
| о вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваљ |
| ађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не |
| ати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и |
| рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по реск |
| S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла |
| јонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кр |
| једнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде фл |
| вити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шт |
| ојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У |
| тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употр |
| лакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа |
| ко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Би |
| у, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Оф |
| леше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> муш |
| ти масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уо |
| а снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да |
| Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- |
| е споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити |
| да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немил |
| </p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, ка |
| на другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком |
| /p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених р |
| игао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око |
| ће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422 |
| ета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>З |
| е јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> < |
| аш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, ко |
| југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да |
| а, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Об |
| d>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима |
| противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на после |
| и.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве бех |
| <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио |
| ници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, са |
| .</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су с |
| да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуд |
| идним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n=" |
| мо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рач |
| робивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме гов |
| рвоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрм |
| шу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете и |
| е Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу |
| it="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ћ |
| вропом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло ча |
| <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не |
| е заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најм |
| џбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, та |
| а томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 час |
| гом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, вид |
| е.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмо |
| о, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био уда |
| подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприч |
| х одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом она |
| оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два |
| асови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и |
| гарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-па |
| ебесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудноват |
| Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко угово |
| Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски дел |
| у ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом |
| а се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> |
| тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге ск |
| горцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова |
| еле српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђен |
| Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашив |
| ристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> |
| ог пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p |
| n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину р |
| никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје |
| ="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је |
| половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном тр |
| горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чин |
| Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно н |
| зу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Ти |
| тно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код К |
| евима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесил |
| опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дик |
| атак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећ |
| ране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мно |
| авом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски де |
| њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду ору |
| и она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p |
| имора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви |
| ке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале с |
| је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p |
| енама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, |
| своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у вр |
| ше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која |
| /p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење б |
| —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигн |
| ина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора уск |
| као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног за |
| } Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо ист |
| едника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операци |
| , сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} П |
| аме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачк |
| у је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне |
| вало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био доб |
| ео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљ |
| жја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једре |
| а Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском |
| асио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедош |
| егству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и |
| е четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се |
| у друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву про |
| ално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном прилик |
| главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а п |
| , главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је полож |
| а, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвик |
| ука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Пр |
| d>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника |
| але да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се п |
| лан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест |
| да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенерал |
| ме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „спом |
| листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис |
| махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, |
| о ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са же |
| .“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало |
| окотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њег |
| нежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који с |
| аговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> |
| во тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се |
| се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Ј |
| ка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само |
| аговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и |
| овео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је нас |
| свануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и о |
| ке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.< |
| Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића ф |
| сти у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, в |
| едном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је о |
| ијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве |
| стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост |
| Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позициј |
| Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био |
| та, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, |
| шчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим |
| ојскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му |
| ојника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао б |
| мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да |
| стави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглеск |
| зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 70 |
| ост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 сав |
| <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српски |
| оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмили |
| и, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S |
| а упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети |
| ило у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све тр |
| очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поз |
| , то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из |
| естили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без |
| слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су |
| таву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, |
| у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, |
| ло ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и |
| а да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало чит |
| , када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српс |
| први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њег |
| зе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он повод |
| приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу |
| илније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у ли |
| м је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је |
| ла уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било |
| да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што |
| ољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без |
| и куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понес |
| где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да с |
| Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није |
| ци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— А |
| авише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртв |
| докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам каж |
| ни, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђ |
| ..{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећ |
| S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матер |
| је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је ве |
| ка и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Ј |
| pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанст |
| баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у |
| ице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању. |
| ходите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, |
| еше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање |
| а-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на крев |
| је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По |
| > <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике |
| се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме у |
| и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило |
| узарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа |
| Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пруж |
| И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их |
| Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сва |
| у приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми т |
| >— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођи |
| шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, |
| творила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Паш |
| ко разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од друго |
| ујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба. |
| а да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јо |
| рити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружа |
| лих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији. |
| ћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато |
| мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љу |
| > <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љуба |
| други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„М |
| а свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</ |
| на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} П |
| тра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је |
| е онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговориш |
| ђена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, |
| вропа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић зна |
| нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, |
| уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и |
| нчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, |
| исли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са ко |
| Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</ |
| шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је д |
| не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> < |
| рачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; нагов |
| тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија. |
| срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на ко |
| уше потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту п |
| себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Ус |
| а само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманци |
| Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Н |
| нци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Ско |
| но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхт |
| аширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> < |
| ла писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако |
| је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојло |
| в тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без |
| "453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаље |
| врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела. |
| ен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону ув |
| је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, |
| е сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу |
| лима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с др |
| еранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране |
| му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>В |
| буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> |
| авали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опаса |
| и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама |
| } Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им пр |
| а према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељ |
| свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди |
| н, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S |
| одир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим |
| баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, |
| је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадн |
| аду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после п |
| енице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног |
| сам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора |
| ти у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарс |
| бићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала св |
| динила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове дв |
| а нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили |
| .{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим с |
| даковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да |
| к, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p> |
| уташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина усели |
| сандра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна |
| Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> |
| а сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши |
| аше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га с |
| рабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p |
| ј је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, |
| , могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716 |
| рни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, пр |
| да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео |
| е, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду |
| м краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мо |
| > <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда п |
| сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху |
| вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и с |
| Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових г |
| олико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вере |
| промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и |
| противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Б |
| питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> |
| е у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те т |
| увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, к |
| <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајк |
| рају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="21 |
| и, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојник |
| p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и д |
| радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јов |
| је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира пов |
| проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка су |
| <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на с |
| тојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан у |
| трпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да |
| <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говор |
| Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самог |
| ћа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица |
| која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер |
| трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растоја |
| ади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати |
| дном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</ |
| то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, ве |
| b n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег обја |
| ао и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад изва |
| > <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис пр |
| гурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, |
| где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда |
| /p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p> |
| њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> < |
| вао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, усл |
| ло, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад р |
| а све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> |
| чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржа |
| ас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар |
| /p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш |
| стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца |
| Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће |
| воме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, д |
| боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Лис |
| да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових |
| > <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осе |
| утра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Г |
| ако си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> |
| ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљн |
| итоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновни |
| а дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — о |
| p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, им |
| анете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава с |
| ницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу |
| госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> |
| о и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и та |
| е и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, п |
| ши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S |
| ећ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је би |
| ице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му к |
| пасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћ |
| еним синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили по |
| наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста см |
| и за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога на |
| помена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да |
| астојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступ |
| ови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога мор |
| ка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалн |
| ар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоћ |
| о и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе |
| аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четир |
| вало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је он |
| е и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону о |
| м, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то б |
| /p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв пролива |
| е пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— З |
| рби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразова |
| е нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину ср |
| ије познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока ј |
| изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових |
| ци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу н |
| живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето у |
| но наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је |
| било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— |
| /p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам |
| рпски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред |
| ујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну к |
| себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкан |
| га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... |
| ебала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи би |
| мети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главн |
| им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као |
| девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није |
| војој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечит |
| Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а н |
| ки, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и ср |
| то!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира |
| пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш дос |
| ена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> < |
| ранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова |
| ићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре |
| олио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не мож |
| немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим шт |
| вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар т |
| оме, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно |
| адне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђен |
| у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од теб |
| народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић из |
| авају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“ |
| в и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак |
| расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, ко |
| већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишља |
| а надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали |
| ти још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним мести |
| {S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рач |
| сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних |
| вија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> < |
| аху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобо |
| ем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и |
| ти.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је |
| је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, по |
| или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема |
| С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоће |
| д предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и пре |
| о; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није |
| и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, ал |
| а.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра |
| кад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>З |
| прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била јед |
| и на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У |
| дете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна |
| ешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од |
| морна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота. |
| о је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одугов |
| лавно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на |
| и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спр |
| осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка ј |
| ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, |
| <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Нег |
| никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру в |
| имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, |
| <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам и |
| да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гле |
| aphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> |
| ачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво да |
| уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика- |
| много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за жи |
| оред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато |
| дрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У д |
| <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразуме |
| м, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, |
| о и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене држ |
| зо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату |
| мој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умр |
| .{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је |
| онише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрст |
| а, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај гр |
| Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаниш |
| лила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала ј |
| делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Соф |
| ушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се |
| н подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари с |
| о, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и су |
| оба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, нем |
| , наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега |
| е у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је |
| p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што ов |
| оме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мар |
| тарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу уну |
| но <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни |
| омисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио |
| је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се ова |
| ведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним |
| ла, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако |
| н.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргн |
| еко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и п |
| ушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Срб |
| е лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица ок |
| ал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад |
| .{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, |
| да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео из |
| у, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод бра |
| .</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засу |
| од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати |
| даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је |
| p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање ст |
| осни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоно |
| ј, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени м |
| .</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловач |
| нити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> |
| </p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блаж |
| ја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није |
| м трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова збо |
| била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео д |
| ом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето |
| ања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху |
| хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до су |
| алом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, п |
| у превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што |
| е, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госп |
| о нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему. |
| еповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић |
| а погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумча |
| имивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради |
| > <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се ста |
| одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— |
| сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је |
| е листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опо |
| и агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја и |
| ш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег |
| Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Сто |
| Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„ |
| је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да ј |
| сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу пра |
| сма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека |
| као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, |
| оли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети. |
| ци.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 |
| ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка к |
| мо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасп |
| и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би |
| титу — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?! |
| лности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност |
| </p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олак |
| ла, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор п |
| ки пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све кома |
| спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улог |
| Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће д |
| /p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред |
| , те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе |
| јни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лескова |
| > <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уве |
| уде, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде от |
| налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њез |
| Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покуш |
| ао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="62 |
| стина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> |
| ти полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криз |
| је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако м |
| мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју сна |
| ћ је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије. |
| па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загон |
| .</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Срб |
| дила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар |
| ше испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужнос |
| немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>К |
| та са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> кр |
| ода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког ча |
| тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело. |
| ве!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима пок |
| ала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздр |
| , да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која |
| у ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав сви |
| учавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="30 |
| ћем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белима |
| .{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истин |
| довао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеал |
| што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај ва |
| три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише |
| која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима |
| е ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p> |
| ашковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствен |
| у, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и при |
| ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била п |
| аписник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник |
| смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или |
| ли Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити |
| вију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих |
| равник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Так |
| </p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато |
| би!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више |
| Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако мог |
| но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренут |
| ње извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{ |
| Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере по |
| људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брак |
| рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, |
| Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и |
| ереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли |
| неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећа |
| Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весељ |
| ен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, |
| ључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ |
| угласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, р |
| када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког |
| > и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и |
| 16" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На свак |
| да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никак |
| те посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за |
| е рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да |
| да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</ |
| у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Тр |
| , слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот сав |
| кад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румен |
| ти.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко |
| {S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орлови |
| нио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неи |
| е ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба |
| да због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци |
| д недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат из |
| кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и |
| ка снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месеч |
| је хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{ |
| четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је |
| г и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, |
| {S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не |
| је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по |
| а море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само тр |
| све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес |
| артиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не |
| иоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" |
| с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојан |
| оје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што |
| рски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, |
| роз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и |
| о и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутр |
| им догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупшт |
| г свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних сино |
| ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од |
| , које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и |
| витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, |
| и народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, настав |
| и без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је |
| ? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам |
| нистар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време |
| са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза буси |
| лкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, |
| >— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову |
| еће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно |
| о рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље |
| сте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је |
| ост, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу с |
| едуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрин |
| док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Н |
| ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође н |
| решила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жар |
| си ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, л |
| .{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било. |
| ажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, |
| > <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено |
| — Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам гла |
| си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, ист |
| <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb |
| Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју |
| о ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} |
| p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и т |
| атарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О |
| p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле. |
| Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала бог |
| о кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, |
| , збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за |
| дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да |
| подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла с |
| да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало ј |
| и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да |
| на упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је |
| ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одгов |
| и да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мај |
| осле мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још |
| </p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо? |
| ти и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, бо |
| бију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из |
| равно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да т |
| тли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— П |
| илан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово |
| мбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> < |
| <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Л |
| , недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да |
| {S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом.. |
| не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем ср |
| м је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас |
| ено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, коли |
| за.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи |
| вамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита |
| словом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда |
| ску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у |
| олница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника. |
| а ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави тре |
| то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мири |
| прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше он |
| провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{ |
| Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање |
| е и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у по |
| а гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовић |
| утка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срц |
| ају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују |
| „Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам |
| од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у |
| одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске во |
| ових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и д |
| сподин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорил |
| тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p |
| ижи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо ка |
| ство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одго |
| Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Са |
| </p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли |
| ин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату ј |
| куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весел |
| ици стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин |
| колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју го |
| p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох о |
| била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да |
| су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имад |
| е душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Ис |
| се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено д |
| у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се сам |
| копису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш р |
| коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Се |
| официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокраци |
| {S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, не |
| уционари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p |
| рина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Н |
| Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ |
| о сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Ч |
| и сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме вр |
| тупети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће ум |
| аго:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p |
| скашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је дос |
| ругу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока и |
| могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и |
| <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, с |
| рпкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, у |
| о тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њег |
| ј сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још |
| р.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи ч |
| а форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док ов |
| то је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђо |
| мам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово |
| ?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, |
| живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} |
| ћ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p |
| Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за |
| свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњ |
| се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што |
| ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковни |
| сумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље с |
| на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш |
| бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког велик |
| брати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разго |
| ан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> < |
| фонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композ |
| , па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19203_ |
| <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160" /> <div type="chapter" xm |
| анем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи м |
| на, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Го |
| Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, |
| не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а ка |
| Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> |
| зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако им |
| о Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, |
| У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају |
| посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живо |
| S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца з |
| Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="250" /> <div type="chapter" xm |
| увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло не |
| сталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="258" /> <div type="chapter" xm |
| одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу |
| ља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и |
| а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном поли |
| ој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно б |
| p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, |
| >Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева |
| тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је К |
| да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је пе |
| <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе |
| танак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога забор |
| спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмеј |
| добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио с |
| то ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n=" |
| и.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па |
| гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.< |
| ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> < |
| у, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, |
| скичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} |
| , не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p |
| ић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више |
| И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет зас |
| м излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда пи |
| о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу |
| Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизаци |
| и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, све |
| .</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам н |
| p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти и |
| /p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу пр |
| киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојк |
| и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је с |
| ка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p |
| о хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину ви |
| на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па |
| Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли приро |
| одома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на док |
| е о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Д |
| о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше глед |
| високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> |
| љаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак жи |
| м дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним С |
| а из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, наст |
| срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе |
| к живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ни |
| >Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Ка |
| :{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p> |
| о...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком з |
| и мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је зах |
| атарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Ј |
| } А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства жи |
| миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Ката |
| Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу с |
| о?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа п |
| ован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n="88" /> <div type="c |
| послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала |
| плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а ка |
| су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше |
| да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lang= |
| е.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега |
| eign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="C |
| вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> < |
| } Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не |
| уђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат и |
| е — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло |
| ао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, |
| јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захв |
| ани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> |
| згубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој ј |
| /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање |
| p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде г |
| ега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла |
| ци.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S |
| ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — д |
| , те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам и |
| ина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после |
| ра, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му |
| рвом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изн |
| пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и п |
| тадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове г |
| остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и |
| пођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и у |
| дине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> < |
| живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју своји |
| а Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју ј |
| ванку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> <pb n="392" /> <div type="chapter" |
| риспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови зау |
| стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Неп |
| и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, |
| е наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је нап |
| а почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> < |
| бичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгриј |
| Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвеш |
| подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заруч |
| четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије плани |
| врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанко |
| ети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи н |
| {S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе прек |
| " /> <gap unit="graphic" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> < |
| кажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Он |
| ечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника |
| у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај о |
| Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Але |
| кидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка |
| <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала |
| комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Мила |
| ојој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Ј |
| S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним |
| ић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У бл |
| >— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Н |
| А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за |
| <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невр |
| ази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипа |
| еграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихв |
| о те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина не |
| "497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је в |
| а братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег раз |
| пуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше |
| <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и д |
| рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула |
| Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај |
| — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку з |
| за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте |
| </p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја |
| /p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, до |
| поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> кој |
| ледње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одјед |
| мо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, |
| ене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} |
| е се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла з |
| це.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отво |
| о време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачн |
| b n="626" /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у |
| ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао сво |
| е Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша б |
| ан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу |
| се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој |
| своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у бол |
| и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену тор |
| ивиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, д |
| ead>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у јед |
| робља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S |
| осле краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јо |
| е сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах з |
| сећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p |
| ева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ |
| у разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и по |
| је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола |
| Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="72 |
| ји дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p |
| беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем ок |
| не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро |
| наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се преди |
| држала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротв |
| чино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се по |
| гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што |
| астаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино б |
| тицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас |
| шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Прич |
| /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога |
| .</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме ода |
| — Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, |
| отпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике |
| .{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" / |
| вде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше |
| ћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић пову |
| омбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначк |
| , куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу п |
| о у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S |
| а неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и |
| осио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери пам |
| осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је |
| рудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит поко |
| Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише глав |
| нку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{ |
| глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали |
| Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је |
| ђам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да ско |
| ...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> |
| ни народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздиг |
| ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ују |
| и готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!< |
| "577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у јед |
| чуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина |
| а да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљес |
| ено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и сва |
| его вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих н |
| <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи погле |
| — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за |
| та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добро |
| p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ан |
| у?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на п |
| хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је |
| лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужн |
| о јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењ |
| х из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" /> <div type=" |
| лну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоме |
| измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нем |
| е и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, В |
| а Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате |
| /p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> < |
| , не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући |
| ново!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} П |
| /p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Никол |
| са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p> |
| Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шк |
| а да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Поп |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за |
| } Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од диван |
| има је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, |
| ита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Ст |
| накињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а |
| Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно |
| о видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па |
| дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист шт |
| оваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Гос |
| ену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу |
| кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да |
| буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извад |
| из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к |
| е беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потреш |
| једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и |
| а глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, ср |
| без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацив |
| ојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривају |
| путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове |
| ај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно прим |
| Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати п |
| неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто |
| ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојан |
| иваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што |
| морати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога |
| {S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у |
| а ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном |
| учниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине пор |
| бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека ун |
| љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним доче |
| лиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја ра |
| одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да |
| оја су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму |
| /head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од п |
| 7" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што |
| ти.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој ре |
| о узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p> |
| У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане |
| ђа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила |
| асови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крв |
| е и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком изб |
| мо лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој ж |
| ше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе |
| госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на жи |
| >У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са стол |
| p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену п |
| Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме |
| Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и |
| е.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> |
| >Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </div> <pb n="728" /> <div type="chapter" |
| а погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, д |
| Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова |
| и ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Мила |
| нка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу жи |
| отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, |
| аронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, ка |
| арога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинил |
| <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на |
| и.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај т |
| p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били |
| ца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услуз |
| а, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца |
| ког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гро |
| е настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задрж |
| а-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати ку |
| творио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмере |
| јанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост сва |
| зили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито |
| ен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> |
| Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежн |
| је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми |
| а је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпо |
| Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика к |
| и.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага |
| оји беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устан |
| .</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у |
| био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, ст |
| дам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је |
| ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски к |
| и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама |
| дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече |
| рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</ |
| да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужа |
| упи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво б |
| нђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је |
| уг, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко |
| ћ не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, п |
| а, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.< |
| и Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је |
| ...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, зарумен |
| нка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке |
| Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише р |
| <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико да |
| предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пр |
| а овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом с |
| спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мр |
| спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1920 |
| то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, |
| на брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се ч |
| ву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину сл |
| ила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— |
| еном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јов |
| и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417 |
| </p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљ |
| ок би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндер |
| дући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места |
| је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико |
| ма? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign xml: |
| инара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост при |
| је груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана но |
| Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој |
| здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од при |
| његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су |
| ву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S |
| ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није поглед |
| {S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је бил |
| дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болн |
| и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је п |
| а челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор |
| га Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бис |
| е згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост из |
| ло, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Се |
| кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од |
| чала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе) |
| рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално боле |
| <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом занос |
| ма је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затв |
| ратскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша |
| ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој про |
| ојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="523" /> <div type="chapter" |
| Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и смат |
| аправу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, пр |
| ећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претхо |
| тојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За тво |
| у горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на располож |
| ску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим ч |
| меник.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много |
| ла све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене дево |
| омобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту мод |
| извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну ра |
| братимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине |
| ="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљ |
| бдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако ј |
| и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас ка |
| </p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и б |
| ј услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у св |
| макнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће са |
| пођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буд |
| Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њен |
| тарац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је д |
| га неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле по |
| ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се |
| мо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бле |
| госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јо |
| адржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из к |
| а Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни |
| уже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са |
| али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> |
| д спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан |
| рви сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу с |
| пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годил |
| <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче |
| ледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да у |
| акве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па удар |
| епе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада |
| от бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, у |
| ер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и |
| је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — |
| ој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима с |
| гледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованк |
| о је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало усп |
| о нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша |
| бок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стаја |
| рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и снев |
| куша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој |
| лану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, |
| у положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама м |
| а је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, јед |
| це моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само |
| зе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећ |
| „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гла |
| та та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том |
| а, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, |
| бије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави |
| страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавит |
| ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја пев |
| одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо |
| и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце |
| па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? од |
| овине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек |
| ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичме |
| а се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не |
| ора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p> |
| о да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> < |
| и официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огреши |
| розава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер С |
| >И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Неш |
| едаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да на |
| Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, |
| опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спо |
| риле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се рег |
| еограда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>С |
| вља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте |
| ије догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећ |
| да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замисл |
| де за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловић |
| оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладн |
| у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат? |
| таде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско |
| голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сва |
| одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> |
| еговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, |
| овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Мл |
| руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дуб |
| је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ко |
| јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било д |
| шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мај |
| ори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} |
| сано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре! |
| /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка ст |
| предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добр |
| е није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за |
| болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине: |
| усти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневе |
| атварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја с |
| која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буд |
| покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића |
| има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама |
| зрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Ж |
| атариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одма |
| и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина |
| и Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину |
| ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно п |
| ким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то ј |
| ма.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега |
| p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру |
| јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> |
| питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с |
| е, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p> |
| пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јо |
| на.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као |
| трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско |
| гао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од |
| ком не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем, |
| естре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S |
| е, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па |
| е хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога гра |
| .{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине. |
| у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није м |
| А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена |
| својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да |
| ужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, б |
| се све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом ск |
| а од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било |
| а се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешк |
| родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има л |
| јала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отеза |
| неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то |
| ом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, |
| лницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи |
| Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу пл |
| овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо к |
| ег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде ок |
| о.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни преко |
| вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело |
| у собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није |
| тоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из |
| тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин жи |
| напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опст |
| p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прсте |
| спође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> |
| дмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио |
| ној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, |
| само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли |
| и већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрин |
| јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</ |
| слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друш |
| е тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се о |
| де га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, |
| лом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину зак |
| го своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођи |
| , већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> |
| есниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало ч |
| и.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} С |
| ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и реч |
| са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, |
| собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка би |
| чну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас |
| о Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њез |
| и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p |
| је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рука |
| брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади |
| о је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и ра |
| з устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су т |
| јег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, |
| се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због |
| а, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, о |
| } Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прек |
| руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та |
| мој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја |
| она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота. |
| од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато шт |
| провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред |
| око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Н |
| /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Д |
| ла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред веч |
| г предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видел |
| нка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије |
| е подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је |
| дног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату |
| је добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? за |
| ак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за ду |
| та љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</ |
| </p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта в |
| ца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с по |
| је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих з |
| Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и |
| миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој |
| {S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретн |
| унити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њег |
| судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостр |
| нске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена |
| ала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све |
| ији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одва |
| ад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p |
| том што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>П |
| Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је |
| ном, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај ма |
| <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија |
| зина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођ |
| таман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ |
| ешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила |
| р.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Зби |
| осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако ј |
| ње опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда |
| орам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазареви |
| сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»В |
| p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, о |
| > <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— К |
| код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крај |
| ига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... |
| змеђу самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак так |
| гне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> |
| р и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још |
| ријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се п |
| , да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, ст |
| лачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је |
| ши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..< |
| ећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за |
| у божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и пис |
| силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом |
| а је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" /> <d |
| ном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он |
| е такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред о |
| "571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку м |
| Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S |
| га имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, |
| Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да |
| и пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљен |
| уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>М |
| иран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, за |
| ара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p> |
| ећ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— |
| и.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не |
| о је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдск |
| јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње. |
| умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Бил |
| е једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак |
| ижава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али |
| Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p |
| ој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Ј |
| , у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када |
| и јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.< |
| ечи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, до |
| ли...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу |
| ђе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је |
| риђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој |
| аву на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет |
| 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада А |
| жљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> < |
| лободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања |
| изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још с |
| да домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> < |
| не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на сво |
| ла и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет |
| ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девоја |
| тоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић ус |
| доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновал |
| одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, |
| ила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али прошир |
| ити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога ње |
| те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе проша |
| ест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне п |
| пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више |
| је јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко прија |
| двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њ |
| м приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, |
| и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев |
| да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно |
| једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јо |
| г их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, |
| руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако |
| гледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— |
| збуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино доб |
| руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из |
| што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво ј |
| несе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болес |
| јину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је |
| <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо. |
| земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликова |
| загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари |
| хе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка мо |
| воје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је |
| А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> |
| тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој по |
| на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске в |
| ђоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да |
| е врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначет |
| јанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. |
| ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јова |
| ла заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан |
| анку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p |
| и јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако |
| есец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа срп |
| одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n |
| своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинов |
| ојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је од |
| губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад с |
| оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Т |
| рема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жар |
| } А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бог |
| главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је н |
| у мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-ше |
| отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пун |
| а је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прсти |
| а главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јо |
| и срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</ |
| Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као |
| неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миље |
| ћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и |
| p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој |
| } Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кљу |
| ци.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, |
| у, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебнос |
| спође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћ |
| за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p |
| маћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упа |
| .</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љу |
| а.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по то |
| моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411 |
| ечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах |
| >— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, рас |
| јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диж |
| /p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, д |
| теванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Прот |
| у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли |
| азмишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је |
| ен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си |
| рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као ју |
| о очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није мог |
| “.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да ј |
| и се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, к |
| заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> |
| /p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем |
| .</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закљ |
| <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код В |
| .{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је с |
| ка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у |
| .{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату кој |
| ке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С је |
| ринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му |
| ојавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут |
| а очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p |
| и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворн |
| Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, д |
| на руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> про |
| се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да з |
| у поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама |
| јине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој |
| одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још |
| <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се. |
| Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, |
| ! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на с |
| изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>О |
| о бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бох |
| лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи ру |
| лент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђу |
| или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен |
| м посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и пр |
| " /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је |
| рену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво ду |
| Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој |
| бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не |
| } Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да са |
| зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак г |
| рта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпо |
| исај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше |
| дала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као |
| S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он з |
| ло, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, исти |
| вај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p |
| жевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој |
| ног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо |
| у главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је пок |
| изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болес |
| до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" /> <div type="ch |
| та друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену |
| >Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, доб |
| рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунак |
| </p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве... |
| па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, д |
| нда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Г |
| тало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p |
| у радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="52 |
| .{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким р |
| јој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" |
| ну Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> < |
| поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљува |
| .</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— |
| ву девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих ст |
| ванку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толи |
| Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину |
| вије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би |
| вић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није ма |
| ика, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је |
| на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p> |
| он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да пост |
| ованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижу |
| лаву са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом |
| с спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="329" /> <div type= |
| струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p |
| } Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> |
| ем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гл |
| исам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Ст |
| а макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно распо |
| /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегин |
| Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома п |
| Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.< |
| право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици |
| ј да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево |
| ућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је |
| ива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ ст |
| на и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брат |
| овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да б |
| p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суз |
| бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S |
| узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмер |
| о је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је н |
| е диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, |
| вање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и поди |
| реко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела |
| <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој су |
| оћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</ |
| још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше пора |
| о!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и вл |
| рила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када |
| Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изи |
| у, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде |
| и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога |
| пља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који ј |
| ке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Св |
| усти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новин |
| негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше. |
| тос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем |
| о пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има |
| >Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујев |
| плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је |
| изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Фе |
| Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— |
| и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да шт |
| чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојков |
| анка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли до |
| лако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе |
| нтимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој |
| p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далек |
| исмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово |
| осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" / |
| и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извр |
| Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да о |
| ј рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била |
| е те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, |
| .{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава. |
| изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јо |
| добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јован |
| ав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако |
| стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не беја |
| Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво за |
| и, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранк |
| рат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо |
| амо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник |
| ивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином |
| та даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Дан |
| у је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љуб |
| S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после |
| е Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била |
| растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да т |
| в.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она ху |
| се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је |
| бљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и |
| оте мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва |
| никовици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да |
| , да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{ |
| а није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— |
| Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у све |
| заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских офи |
| искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и |
| ручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, пов |
| Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен |
| Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у |
| о изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немог |
| јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пр |
| ацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Обер |
| наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар пов |
| ече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете |
| еш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</ |
| и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њ |
| и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Су |
| неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала к |
| обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и ка |
| кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па он |
| Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој |
| Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изнен |
| м чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставни |
| тно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари делик |
| ова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, ал |
| аша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена крава |
| ла очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јо |
| ала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>От |
| ћи отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање. |
| чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже |
| ли да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и к |
| њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жен |
| а, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећ |
| ај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са раз |
| рилику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требал |
| као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну д |
| ла и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пун |
| жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је с |
| шла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београд |
| и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесн |
| ати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>С |
| ута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао |
| о не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, |
| да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоћ |
| но окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свак |
| е чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, |
| ем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио |
| је управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посет |
| и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</ |
| Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{ |
| ост.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душе |
| елом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да оп |
| и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, п |
| а затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за т |
| женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо. |
| била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и остав |
| .</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо мож |
| поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> |
| стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку |
| здравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала б |
| руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама се |
| поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> |
| 629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка от |
| а сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} |
| ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљај |
| м сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исп |
| јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београ |
| у, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко вре |
| досна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу. |
| да могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а њег |
| ад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смот |
| ила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићев |
| постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div |
| ала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И |
| исмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бур |
| она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачун |
| е ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>О |
| суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста к |
| латити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, он |
| није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после |
| >— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа |
| а се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — реч |
| пису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овог |
| патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог пис |
| {S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некв |
| ојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знат |
| посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја б |
| умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном прилик |
| зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и |
| потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и т |
| <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— |
| а запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и |
| p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p |
| ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби з |
| лети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима о |
| а.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После дв |
| је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, дод |
| Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па |
| у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева |
| олети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} |
| ећ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат |
| е из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, |
| ме Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.< |
| гледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна |
| цима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те |
| е, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељ |
| других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско нар |
| бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- |
| /p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савла |
| зе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, је |
| и здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли |
| .{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија у |
| ика са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласн |
| те бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, ш |
| /p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему и |
| е.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако и |
| пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им |
| иљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић |
| >Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на |
| де од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После ов |
| астучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред |
| ље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица |
| /p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше |
| ку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан из |
| ек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести |
| и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— |
| е, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ с |
| нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубиво |
| .</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <p |
| ници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непри |
| ишић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник ј |
| p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину? |
| ху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи пому |
| ећ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је |
| ан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учин |
| /p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под В |
| арловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у В |
| му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним |
| па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти ка |
| сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но |
| сле већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек |
| нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљује |
| жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, |
| Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рат |
| ојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш |
| ени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких ра |
| носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краље |
| ну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је ве |
| >— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантат |
| мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »У |
| ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да |
| ову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црног |
| Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, ка |
| обро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата |
| анов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.< |
| ног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, њего |
| оје круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини |
| децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко |
| ом је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</ |
| ру.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p> |
| , да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, |
| их сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању |
| на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је у |
| ћи у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на стран |
| <pb n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— |
| p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што ист |
| учај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причека |
| Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А тре |
| анет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека каракте |
| ј готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајни |
| пео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, |
| остиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помо |
| то сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободи |
| че — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив |
| би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде |
| о а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на |
| ећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази |
| руги свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од к |
| се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} |
| - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оно |
| ао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S |
| ?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба. |
| и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од сто |
| ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај |
| сле свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> |
| а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ва |
| ти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том |
| — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без с |
| е стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А т |
| е у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, л |
| лога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како м |
| то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнаут |
| поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" |
| и на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозициј |
| , живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; хр |
| ти фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> |
| и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одв |
| ног савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је |
| руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових р |
| ногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p> |
| шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као жен |
| едри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је |
| рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Март |
| о забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидиј |
| која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето кра |
| то ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбр |
| јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ |
| варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, там |
| тисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова си |
| дио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је |
| цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све |
| алеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика |
| ћ обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он |
| им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка раз |
| вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом врем |
| нка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, |
| е познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не |
| и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живо |
| аревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај |
| ео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко ст |
| ти, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и п |
| адосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> |
| ирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легну |
| јству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам |
| /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда нег |
| дам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се в |
| ђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин |
| ње Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, кад |
| Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, з |
| аопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, д |
| је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му |
| ита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалос |
| тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно |
| а топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, |
| ега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници |
| Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Н |
| овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај рад |
| унца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али |
| јте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и пр |
| знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико |
| га седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше |
| им животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само |
| је Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја |
| његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат прот |
| тио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потре |
| а, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови |
| т часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега н |
| p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Бори |
| а приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p |
| аћена страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чиј |
| свиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш |
| p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан |
| Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Миц |
| српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција |
| ти.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле |
| те утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као а |
| за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљ |
| имо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какв |
| оварали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, кој |
| и било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима ј |
| </p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљд |
| а.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Ка |
| њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, |
| е Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од |
| триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор |
| S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главн |
| оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени |
| хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> |
| да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијен |
| има и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турском |
| оре и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Ба |
| ха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се |
| своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може |
| га, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са не |
| ти комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо н |
| Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружи |
| нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове с |
| у венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је |
| знање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазна |
| овића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} |
| већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не гов |
| вно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Си |
| ве пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је |
| жи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да |
| га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције |
| а вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти з |
| а вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу но |
| аг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, од |
| а рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код кућ |
| под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и б |
| је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће сту |
| је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се пов |
| зад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веров |
| воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, к |
| са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, |
| одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу |
| м одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљени |
| ђе и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задов |
| , али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S |
| оспођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Ј |
| лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев с |
| ало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензи |
| ло зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p |
| ог језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војск |
| иљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу з |
| <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на конце |
| е, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се |
| трашној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потре |
| ољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штого |
| аде о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у С |
| и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила с |
| раке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на ко |
| т...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и ве |
| печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зељ |
| загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, пок |
| е те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне |
| .{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, шт |
| ила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба д |
| онети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар |
| осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али ду |
| и мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени на |
| да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба |
| чалником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће |
| рства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је |
| .{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планин |
| мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плод |
| /p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам |
| одигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био пр |
| наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два в |
| е!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забавља |
| е и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвал |
| а за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, При |
| аут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што |
| це!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би ина |
| за и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бат |
| наест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан |
| и рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} |
| је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</ |
| треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој п |
| ро, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.< |
| ер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, д |
| а краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а С |
| вим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурн |
| има, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она |
| настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — р |
| се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала |
| је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сме |
| чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милор |
| обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили со |
| и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и сврш |
| ење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад |
| је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка |
| да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како |
| р је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уз |
| .</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не |
| е до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је |
| вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А м |
| ијатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се в |
| само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично |
| ne unit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучи |
| ху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од мил |
| е и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи |
| гледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србија |
| ину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је |
| толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, кол |
| и у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа гра |
| је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој |
| е стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати п |
| и Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да |
| е већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али о |
| премно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпун |
| тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у |
| ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назира |
| ано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осе |
| </p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војн |
| ада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— |
| полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жести |
| свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у ру |
| аље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и |
| и.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бе |
| кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Б |
| естици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја ниса |
| истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— |
| е.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су пр |
| атио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А |
| ћ устаде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече |
| ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати ка |
| хну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински |
| ци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <div t |
| "subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S |
| вљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?< |
| ма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у ње |
| пуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али |
| о и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и |
| да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, п |
| у једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да бра |
| су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, ст |
| ци задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да |
| су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и |
| ање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што |
| је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љ |
| стане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите |
| Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих п |
| где икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина |
| енитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке и |
| ју, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Кос |
| } У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чик |
| дићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p |
| Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о |
| p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} |
| носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од д |
| а извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створи |
| кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио |
| места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у пог |
| /p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а |
| ала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт |
| да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нек |
| нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изо |
| е, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз |
| ји је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је т |
| имакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине |
| та и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је |
| са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи |
| , шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм... |
| а се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то |
| набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани н |
| трашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху. |
| год о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој |
| јске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље |
| један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да |
| здавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онак |
| оз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше п |
| р у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они по |
| ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— |
| /p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ |
| , захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник |
| — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шт |
| а и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се |
| на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка |
| ни пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још бољ |
| и су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, |
| пуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у |
| и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Пр |
| исати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p> |
| нима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачв |
| заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде С |
| до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си б |
| е, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха |
| Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја |
| арту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стис |
| е!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и пи |
| Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим |
| о, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p |
| ави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у |
| , да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посв |
| Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио |
| епријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и |
| ора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске в |
| чиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, примети |
| ону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— З |
| "622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па и |
| тац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са |
| p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши не |
| </p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са |
| мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жа |
| асе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји |
| куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, деб |
| дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</t |
| руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стр |
| и грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са |
| јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:< |
| тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, |
| >— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам |
| вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изр |
| {S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдско |
| р имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу |
| Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви |
| ли вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас |
| с није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p> |
| ора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тач |
| мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није |
| се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми |
| редна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од |
| паде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред ве |
| ш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне мож |
| Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у ли |
| ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потр |
| догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни з |
| век.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо |
| заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту |
| раве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та |
| ађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће |
| опустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</ |
| ажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар н |
| ити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је |
| да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објав |
| да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задр |
| иђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p> |
| А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, |
| е саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пр |
| д погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко |
| <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је ч |
| видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, |
| се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, |
| d> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом |
| ..{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, из |
| овина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</ |
| ема свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да |
| о доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја леп |
| тонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам ( |
| двостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему |
| Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу |
| но истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb |
| ко тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по че |
| е и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта |
| је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија |
| падаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на |
| /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, п |
| о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису заг |
| <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> < |
| ти ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— На |
| ну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну |
| ивахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Ни |
| и лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у |
| , — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачув |
| амо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић з |
| емо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, |
| ми не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Буг |
| Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна о |
| хићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али ку |
| анас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигат |
| ље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно в |
| >— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је са |
| Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе |
| ањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну ср |
| ко четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту |
| вали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да с |
| личним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен |
| ебе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Бео |
| уњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту |
| си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох |
| е у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ поче |
| о бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, |
| право она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.< |
| нцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцелариј |
| а, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њези |
| те ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши |
| ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пут |
| p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако |
| већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, |
| вуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње пи |
| Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео |
| а се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга пос |
| <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачва |
| а наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана н |
| ина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} |
| , господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло |
| дњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог в |
| сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску |
| о.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара. |
| иће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у се |
| /p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот |
| еде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне |
| грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Б |
| ана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</ |
| на-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p |
| га позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још |
| Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} |
| да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете |
| S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, мл |
| е Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад пог |
| аснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултат |
| у собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Н |
| те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о вели |
| ми бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где |
| </p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао ни |
| и <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— |
| благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из к |
| ућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврш |
| код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да д |
| ког југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу |
| јком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; |
| оред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Ка |
| <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби о |
| како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, нед |
| ла.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих год |
| товала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, се |
| ворен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разум |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пе |
| мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим пле |
| омовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше |
| есе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а ло |
| га Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а к |
| рши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово пис |
| а је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни из |
| х синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне |
| ла и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском мини |
| ва писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати д |
| грали од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српск |
| вола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко |
| на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и при |
| вукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се |
| не и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и нап |
| ати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој стани |
| зрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала |
| о, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера |
| лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хт |
| ако се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена н |
| лики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што с |
| еба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са |
| ску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори |
| зумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" / |
| јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба |
| анке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допира |
| оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби ниј |
| е ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати |
| и и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хлад |
| /p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се |
| ком радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} |
| њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенич |
| зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке |
| ији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико тро |
| у тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина- |
| који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар. |
| ка, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{ |
| д врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве. |
| цу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо |
| је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлази |
| стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не из |
| љина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они |
| , готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p |
| ко је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у р |
| воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго < |
| се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испр |
| лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док с |
| .{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да н |
| ио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објав |
| } А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378 |
| ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова п |
| т, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето |
| ина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, а |
| из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране неш |
| од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Ми |
| ој сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла о |
| кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевље |
| а посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила |
| ије о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересо |
| до се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покл |
| аш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да ск |
| своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n=" |
| спође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледа |
| и је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући |
| шила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањеник |
| Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ов |
| машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ П |
| ј прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекл |
| на се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писм |
| даш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да |
| ех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему с |
| 5" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прих |
| се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чег |
| S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју |
| узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и дома |
| које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, а |
| слобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску п |
| г загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну |
| не нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. |
| на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, |
| ге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, оч |
| за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размиш |
| а, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла пред |
| то ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p |
| Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју |
| адећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> < |
| анимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходн |
| неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче |
| м могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у к |
| на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и |
| Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те ср |
| S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> |
| мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, |
| чарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну р |
| ом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не мо |
| рку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам с |
| на Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти |
| рихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несм |
| > или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеје |
| а спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Кој |
| на девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српк |
| онови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак р |
| вином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским |
| ловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовано |
| е и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што с |
| је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо |
| >„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на сво |
| > кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њ |
| у.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p> |
| рашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око д |
| фија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — |
| несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>По |
| да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати свој |
| ду наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њез |
| е на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту |
| у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове |
| му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени |
| око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</ |
| ере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила |
| рио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стој |
| ају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнул |
| то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину |
| ила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне |
| званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе |
| .{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> |
| ићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад оп |
| пуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, д |
| Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не |
| а колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у чет |
| оспође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био |
| ас, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве р |
| зиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од ј |
| срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше |
| у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг |
| а је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да на |
| и колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај |
| Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не изд |
| сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њези |
| у војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не же |
| /p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се то |
| та, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> < |
| места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> |
| Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаслед |
| амо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске кар |
| ржавници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријате |
| лико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кр |
| <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која |
| ши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук |
| као!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у |
| е страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографи |
| едњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Сло |
| о бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчи |
| аницу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дај |
| сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да дов |
| паду.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо |
| а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, по |
| !{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај! |
| ном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење |
| >„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи |
| {S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљ |
| ђе у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао |
| их пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Х |
| ио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био |
| и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свеч |
| шки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Б |
| ј постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му б |
| е </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> < |
| ог јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо с |
| олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково р |
| и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би |
| ин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јуна |
| ка она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазит |
| А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела вран |
| Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рање |
| ти, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а |
| дети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је |
| а га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него |
| и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће |
| уљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замо |
| га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други |
| ко дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагд |
| ја би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени ду |
| бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских |
| Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали с |
| ила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да |
| белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милоср |
| ва Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за при |
| рзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити весели |
| успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка мали |
| обода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је |
| прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу најве |
| средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“ |
| ћати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност с |
| } Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској гр |
| ербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да |
| јину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у С |
| дмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се |
| ка болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p |
| коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове херо |
| о казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, |
| фицир — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут |
| гој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="5 |
| атка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мрта |
| да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовано |
| и бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу |
| .{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у други |
| не нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне |
| лушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и |
| о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком ра |
| па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — |
| терински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу |
| еља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се пр |
| рах у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у |
| ка радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што ви |
| професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно |
| облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачун |
| наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред |
| о том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{ |
| /p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} |
| ати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> |
| и пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али зам |
| диш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је н |
| ар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стоја |
| е, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} |
| То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, кој |
| Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А з |
| ја беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јов |
| се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесе |
| ске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а др |
| и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се |
| ора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Са |
| ише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је |
| b n="697" /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Сла |
| ачке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова |
| етном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пе |
| адости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цар |
| оји му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа |
| јкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру |
| </p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад з |
| вши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашни |
| вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> |
| е тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним да |
| гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{ |
| ом али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, |
| тврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та н |
| лободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То |
| еобичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} |
| А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, |
| ана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> </div> </body> |
| чима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине ко |
| ај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи срп |
| лише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве инт |
| оба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.< |
| ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дуж |
| „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се |
| за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..< |
| вај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од д |
| на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове |
| ским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега дели |
| аји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захва |
| пска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поно |
| аступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди ј |
| јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто |
| највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био ј |
| ој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Због |
| м мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb |
| израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому н |
| к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло |
| горском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце м |
| јонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овд |
| раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на |
| р и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољ |
| ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, д |
| ој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато |
| и Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово |
| ји су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залил |
| дао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје ду |
| еним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.< |
| је на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарк |
| олевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту н |
| српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад |
| м намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада д |
| д Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници по |
| им!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, к |
| ао џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке конт |
| е мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њез |
| му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво |
| овцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да воју |
| , биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим |
| е јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас сп |
| угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пе |
| ми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да за |
| оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари тв |
| дважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајо |
| Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко так |
| по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и |
| је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да н |
| јем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официр |
| да бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био за |
| осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разм |
| d>ГЛАВА СТО ОСАМНАЕСТА</head> <head>15. јуни 1913.</head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је |
| ead> <head>15. јуни 1913.</head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет ве |
| То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> < |
| кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мал |
| .{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим |
| а, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код |
| ни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био п |
| а, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журе |
| уштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После п |
| један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спре |
| то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мируј |
| АВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше |
| треби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голи |
| за бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседош |
| адију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap unit="graphic" /> <!-- С |
| } Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедо |
| била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војс |
| наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — зах |
| кој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дан |
| е обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесе |
| ти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош од |
| ила густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> уб |
| им гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске п |
| а неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-п |
| енерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема мун |
| краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ по |
| о исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 са |
| <gap unit="graphic" /> <!-- Страховити јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у т |
| да је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва |
| њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и с |
| је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уг |
| p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију п |
| читала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <div type |
| чи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сва |
| асе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуа |
| извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када |
| ереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</ |
| егове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог |
| ева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђ |
| оја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака ле |
| грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, до |
| х трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Ту |
| и.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напосл |
| а нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасе |
| p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губ |
| црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордо |
| 738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, дв |
| вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топов |
| ала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху |
| близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јаро |
| p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нис |
| овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тар |
| и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом коман |
| и су били просто изненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb |
| ла, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шу |
| ни овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом к |
| познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа |
| 12/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S |
| </p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу |
| Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под кома |
| адра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p |
| а?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска |
| ком.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, |
| .</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> < |
| нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињењ |
| — Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није |
| , да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади а |
| >Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову пре |
| се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изнен |
| Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се |
| синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазарев |
| е, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђ |
| е не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас свак |
| буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје |
| <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком. |
| /p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвал |
| >— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу |
| ика престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече |
| вник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја вер |
| стину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да л |
| Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су за |
| ив балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади |
| у.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заје |
| Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим |
| са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да с |
| ационалним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је |
| х, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те |
| ије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбр |
| гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ |
| говори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на ч |
| оји су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су |
| страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, кој |
| топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонил |
| ска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако |
| док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију |
| е с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику |
| аљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели пози |
| > <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица рек |
| је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су г |
| ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спреми |
| да кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.< |
| се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио м |
| >Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које |
| тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини. |
| језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се в |
| <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, је |
| јатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије |
| бринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, |
| е собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је не |
| своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибе |
| /head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из ко |
| фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођо |
| ведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братс |
| ед јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник о |
| рину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко ку |
| Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доруч |
| огне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену |
| нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеш |
| скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хте |
| у донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Па |
| “ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици |
| На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стар |
| м пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди |
| увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга време |
| девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.< |
| лази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се |
| Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим |
| е ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић н |
| лега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путе |
| абрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p |
| е стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— |
| нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође |
| p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџ |
| разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је |
| афа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и пре |
| >И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умр |
| пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} |
| анке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{ |
| утовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пре |
| оћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле ка |
| т измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и |
| товани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, |
| рдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су |
| аквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и |
| ничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари |
| љаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне срп |
| а:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од ње |
| ошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p |
| Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мо |
| ера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S |
| ита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, |
| етио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутују |
| и пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се раз |
| и се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га |
| ату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и |
| те писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења ка |
| дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S |
| сности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; |
| вићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи су |
| двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати |
| о се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отиш |
| вим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из кућ |
| овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, |
| > <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Реко |
| хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n |
| призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка |
| руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек т |
| а она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то на |
| сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено приј |
| по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболел |
| !</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби |
| стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, ду |
| у собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} |
| а затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на усн |
| ова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на н |
| ој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем вазд |
| ја.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p |
| увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао п |
| просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на |
| клони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — о |
| ина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачува |
| ло разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био |
| ом ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се с |
| >Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; прича |
| уке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је |
| мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати |
| ом усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то |
| о нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште ка |
| поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, на |
| х, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign x |
| о из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па от |
| ет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти |
| ата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p |
| ао што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Па |
| н.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујућ |
| них госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> < |
| се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла |
| le> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага з |
| испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући |
| сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет ј |
| од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да |
| ко пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била |
| свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но |
| шег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, |
| му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист нар |
| ивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milesto |
| шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти |
| телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спо |
| добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јо |
| у.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана с |
| је био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад |
| чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачв |
| ење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците м |
| нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивош |
| те се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а |
| ева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше |
| анџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздр |
| n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино оп |
| хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap unit="graphic" /> <! |
| је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанин |
| златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb n="594" /> <div type="chapter" x |
| четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позици |
| од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшај |
| — Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаре |
| и, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</ |
| се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђ |
| Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на |
| ита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Док |
| леда у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њи |
| аветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што |
| сто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n |
| ула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> корак |
| ричао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско пр |
| ер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад о |
| Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могл |
| а поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљ |
| постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори п |
| „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да ј |
| Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Со |
| </p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у лого |
| /p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој |
| вити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојкови |
| о како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина ка |
| тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти и |
| стога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужи |
| А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним верен |
| естио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p |
| сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.< |
| а Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спр |
| де све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и с |
| у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом брак |
| ају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а п |
| обучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и |
| ва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Е |
| еној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом |
| “</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре |
| тарци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која и |
| о петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> |
| л за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом |
| !</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јара |
| еру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод П |
| <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци с |
| спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија са |
| поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље |
| ше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама |
| н.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату |
| наје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођ |
| ли и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе |
| у Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не б |
| покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео |
| н братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, поку |
| Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</ |
| и речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, |
| ки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, |
| љубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је зат |
| че рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ |
| пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у с |
| пи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој |
| ових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и |
| придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која л |
| ому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла побе |
| ка узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="graphic" /><!-- З |
| иђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запо |
| а, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ј |
| се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у |
| ст, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђене |
| лесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али |
| елу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно ч |
| кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div |
| е ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо |
| аспуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву. |
| би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуд |
| знаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми |
| Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарет |
| ead> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавш |
| ка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч |
| де јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</ |
| изнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и |
| пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" |
| авницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше с |
| p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме |
| тап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секре |
| нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, ја |
| скоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бав |
| н Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихват |
| , кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам |
| ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)< |
| али о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, |
| м каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отр |
| <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама ни |
| .</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши једа |
| ти!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још ен |
| рема пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковн |
| вао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> |
| д воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p |
| вије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте органи |
| андуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div |
| где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог с |
| рика, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p> |
| ада се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на др |
| мљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвал |
| >То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друшт |
| ају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара |
| о код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо |
| тима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Ла |
| мњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотич |
| ла обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у ов |
| </p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио он |
| пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од |
| сец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши |
| дојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p |
| ранац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, би |
| и ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав из |
| ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица поврати |
| нђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испе |
| а.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помис |
| живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно |
| пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра |
| ио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада |
| у.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на у |
| грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигаре |
| кане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је п |
| ic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је би |
| трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, |
| >После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p> |
| угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се заглед |
| фицире.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:< |
| ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</ |
| жим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} М |
| каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p |
| есе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} |
| није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазареви |
| биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак |
| санице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу |
| ић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? по |
| ад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} |
| .</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранк |
| навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је |
| , и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу |
| а тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> |
| одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на теб |
| о разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве |
| оћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, |
| ревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да м |
| да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породи |
| Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сус |
| кола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.< |
| ти кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извр |
| у ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши м |
| > <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле на |
| вотом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p |
| овече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И бо |
| из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапа |
| ког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, |
| S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу |
| лали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S |
| кова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!< |
| те какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми |
| тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на |
| кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<t |
| иче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана |
| таром Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, |
| рношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као |
| Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остал |
| е се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничк |
| S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Го |
| зама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се |
| “ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај |
| и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте |
| , Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је ч |
| он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћ |
| на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме |
| ијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни |
| же свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији |
| пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да м |
| по.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о в |
| мртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља ук |
| ом држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна |
| им, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> |
| жени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p |
| су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орло |
| , па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нис |
| ревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић јо |
| > <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила |
| овори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним |
| вај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Р |
| писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно А |
| ма среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом |
| — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у |
| е бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> |
| убав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она |
| .{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, се |
| хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Ва |
| сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати |
| бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: |
| а, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је |
| д сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је м |
| унизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара |
| е ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцок |
| очео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и ц |
| јор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} |
| ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} |
| ње.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александр |
| с к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати ку |
| нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено алба |
| и као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, ниј |
| снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло врем |
| може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама ист |
| м, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као млади |
| ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> |
| ђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајев |
| тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, кој |
| еши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала п |
| Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{ |
| дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{ |
| и веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се н |
| Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Мило |
| на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, |
| ћ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.< |
| ора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p> |
| ења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихват |
| ?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С |
| пак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов ка |
| ела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, |
| то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук |
| ненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те пре |
| овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрск |
| г моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно |
| азговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о |
| вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би |
| ви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављал |
| гледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и |
| ју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по г |
| и красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб |
| аби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, с |
| <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавк |
| а (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсн |
| реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам |
| и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни ш |
| ама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се сп |
| су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп гл |
| чију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла п |
| још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнау |
| p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо |
| па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Све |
| нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и |
| и сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да |
| измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>О |
| ели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо. |
| !</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и |
| “...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб! |
| а је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште д |
| кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито с |
| али.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> |
| <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој |
| ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло н |
| ељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуз |
| се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар св |
| > <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, о |
| ње времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, |
| путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне |
| им вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развија |
| ала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> <div typ |
| астанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, т |
| „А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку иси |
| <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи |
| и су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словен |
| усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S |
| ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог |
| да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага н |
| први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заро |
| даре главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати које |
| елефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а |
| ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се по |
| дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој |
| да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики с |
| протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Ув |
| ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговин |
| S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи на |
| немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А |
| агнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, ка |
| ртиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потре |
| обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— П |
| у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у |
| држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину |
| где у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја поч |
| </p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је |
| н радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату с |
| госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама п |
| p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најст |
| инчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих |
| ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас в |
| туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друшт |
| заревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Зд |
| азила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је |
| опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{ |
| њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као б |
| ао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, мес |
| решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога ч |
| есец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми |
| <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p |
| {S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат чо |
| није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечер |
| но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нис |
| ам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима ут |
| е.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах са |
| p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам сн |
| ртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођ |
| Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, д |
| а овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта г |
| ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми вр |
| етке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђо |
| itle>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p> |
| и до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегст |
| опоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потл |
| сати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и |
| најући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на н |
| приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и н |
| <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</ |
| друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет |
| ештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе не |
| тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у ж |
| оћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка р |
| тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прст |
| е сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хт |
| </p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална т |
| <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљн |
| нка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђо |
| на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук на |
| кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме |
| лади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу |
| у тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, остав |
| о у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часов |
| .</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.< |
| ућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за в |
| е шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се |
| вет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> |
| {S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег чове |
| ко си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p |
| а, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То |
| p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погл |
| сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих |
| намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка нема |
| ја.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ да |
| нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љу |
| од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми С |
| стрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана |
| уначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и |
| е ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал |
| од нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стри |
| што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у ва |
| е Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у |
| , друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Дру |
| „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове о |
| тео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се |
| измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново |
| му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с |
| b n="86" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где ј |
| и постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде |
| једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој |
| нда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помо |
| единицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, |
| се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуца |
| а, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се |
| није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани поч |
| шао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па го |
| Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини |
| их Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити н |
| ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипал |
| рви ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бир |
| трија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" |
| песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срц |
| олницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку с |
| га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesa |
| ме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који с |
| спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> |
| купи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и распо |
| , необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према З |
| пођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Та |
| опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb |
| пуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се оча |
| ујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, на |
| док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођо |
| ле наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје |
| ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој др |
| од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; |
| ало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или |
| се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три |
| х умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и запо |
| {S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потраж |
| му те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S |
| ико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у |
| е, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту з |
| те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми ре |
| он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цул |
| падни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је пот |
| ва постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разо |
| сподине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имањ |
| х му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигур |
| ени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, |
| дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и св |
| о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} |
| слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле каф |
| чити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам |
| унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разг |
| и, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више раз |
| савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао |
| она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и пр |
| Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из н |
| причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништи |
| авао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Бе |
| атиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара к |
| шица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па ј |
| {S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да |
| , да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... може |
| будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Мо |
| редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим |
| p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме |
| се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „ |
| S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S |
| утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао |
| фону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар |
| ве је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били с |
| на опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми пр |
| о гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико трену |
| предени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме |
| ни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине |
| Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми па |
| ио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се ов |
| <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе ми |
| ом колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обав |
| бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић. |
| моћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућнос |
| давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— |
| јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је с |
| т као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.< |
| и онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће |
| </p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући |
| се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекив |
| -><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Бо |
| ути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плот |
| егунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела |
| зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... т |
| слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно |
| то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> |
| или и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете с |
| кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој г |
| оцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај |
| тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, |
| џа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе |
| , да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио |
| S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход |
| вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић сед |
| {S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сок |
| ци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан |
| у, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, |
| ћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>П |
| p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се наша |
| се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништ |
| ру за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње |
| рај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањен |
| ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да прив |
| те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склони |
| нате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“. |
| у задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник |
| , све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад |
| p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пер |
| пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Б |
| подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра |
| уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на к |
| ан што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хл |
| срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољст |
| тпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног п |
| ина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стр |
| ахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с ко |
| ца и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А са |
| дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар |
| но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневес |
| чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и он |
| ија и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на ње |
| ј је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и |
| им, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо би |
| е и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши т |
| адску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит к |
| ина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен |
| ано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам ј |
| евојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју гос |
| ранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе р |
| , било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем дра |
| о да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благос |
| ш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што |
| нимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са с |
| његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је о |
| .</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S |
| тишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело |
| познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанст |
| је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из р |
| , да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом из |
| иђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изн |
| ст за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаћ |
| да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— |
| а ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице |
| варао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости |
| а луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може би |
| </p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p |
| то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по ко |
| савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снаша |
| болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека |
| n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од На |
| трина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђ |
| оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им |
| овечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за |
| заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позрав |
| p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, |
| ре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место |
| ше врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па |
| б, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се ово |
| 90" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкод |
| покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} |
| А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонск |
| руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, |
| ј ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако с |
| , селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој дра |
| уке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца б |
| ао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- |
| ићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез |
| > <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је ду |
| и поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас |
| сподине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а з |
| идио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо |
| а ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану т |
| у из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики |
| <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко вре |
| гло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш |
| је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} О |
| чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, |
| онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си о |
| , Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окр |
| аркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у ти |
| } Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај |
| немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је пр |
| истајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је б |
| пски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону инт |
| му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти при |
| Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, призн |
| побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за т |
| знало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> < |
| спешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати |
| су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, |
| раг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се |
| а толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у б |
| Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше |
| > <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну рук |
| инила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој м |
| мити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Ст |
| нићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помис |
| о, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да пог |
| мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да п |
| о дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстим |
| ошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба |
| г Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p |
| бе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће |
| аније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Е |
| без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кће |
| је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у |
| можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци кл |
| ! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино |
| е још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брат |
| — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само |
| е њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, |
| однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а са |
| Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подру |
| , варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила |
| чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матиј |
| оказа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима |
| ај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> < |
| о сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није зн |
| p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, |
| м.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је чес |
| <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се уп |
| ли...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим |
| ељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беш |
| <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> |
| на, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко стано |
| пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Зб |
| еранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се с |
| те срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовал |
| ко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њези |
| Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> |
| пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је да |
| вао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Со |
| Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одг |
| ричали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек стр |
| Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и држав |
| м брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија |
| ље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривоје |
| је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица ни |
| није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне |
| p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата. |
| ети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових кр |
| p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече |
| Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по о |
| овори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, |
| ер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> < |
| е било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да |
| Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен |
| > <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему в |
| левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један друго |
| <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за |
| тељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit= |
| вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Поче |
| >„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зид |
| рт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за о |
| у у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси г |
| и, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га |
| их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им ст |
| д дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где |
| esar morituri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на ре |
| Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и |
| је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је |
| соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу с |
| рицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, г |
| оделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваз |
| <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу |
| риликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до зак |
| но јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да |
| ати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ј |
| о сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја уско |
| рина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нем |
| матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозбо |
| ду браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на |
| gap unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p |
| унав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није м |
| туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, п |
| уцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, А |
| свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да оду |
| мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврј |
| умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њ |
| ла.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готов |
| с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.< |
| Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очим |
| и онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји жи |
| е зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало |
| је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим |
| сталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села |
| , и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је но |
| прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз б |
| ицу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и он |
| бине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на |
| Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопаст |
| рзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку |
| те никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као ш |
| и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У |
| овитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их |
| ала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да це |
| , зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт п |
| млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у офици |
| а, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који |
| о њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</ |
| и си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} |
| сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>О |
| Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приреди |
| анска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и на |
| одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <p |
| вима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слоб |
| нички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му ст |
| уби, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога ст |
| дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док |
| снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, |
| уалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је г |
| као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела |
| ата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завича |
| мети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га |
| брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да |
| unit="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је с |
| их речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, |
| } Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало |
| гло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, ост |
| и помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се п |
| један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ ос |
| </p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, с |
| ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и од |
| е, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не |
| пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја. |
| т је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли |
| нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не зна |
| ежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хте |
| бија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у велик |
| зничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још н |
| м се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</ |
| је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? |
| ом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутам |
| ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам |
| Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће |
| значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш |
| сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанс |
| екшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је |
| p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није |
| навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Бе |
| тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче |
| каше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Риз |
| Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га |
| есвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па зат |
| p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, |
| ницу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да ис |
| нуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче |
| тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је пес |
| а, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим |
| te> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> < |
| ote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он зап |
| киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарин |
| Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши |
| и врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p |
| итак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да и |
| утао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савск |
| ВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшков |
| head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанк |
| ad>Убијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу |
| ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио |
| d>Кукурикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао |
| > <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да |
| </head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио ку |
| ead> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђ |
| </head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, ч |
| ad> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмонош |
| м драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћат |
| ише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он |
| .</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је |
| веку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била |
| p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати ка |
| ласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се |
| ц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на к |
| дњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Н |
| чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није |
| е ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта |
| талом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече |
| уже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у |
| имо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су |
| но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, |
| </p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћ |
| воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а |
| ога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице |
| ј мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туг |
| } Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче сво |
| у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски ко |
| е у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже гла |
| срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, п |
| дојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топ |
| дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где ј |
| p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после |
| и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђ |
| само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и |
| фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а п |
| , па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се |
| љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закић |
| лавом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сус |
| и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лел |
| изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачв |
| срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења д |
| рчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мир |
| ешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" |
| гово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стот |
| пи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут пр |
| уци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и з |
| вића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, |
| рата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им |
| и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалишт |
| лицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" |
| ав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци: |
| Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опко |
| ; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на |
| ликој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко пове |
| азну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још нед |
| ако су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="2 |
| одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Бо |
| еру?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранк |
| и, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="1 |
| ом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер бех |
| увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S |
| они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарст |
| је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему год |
| јатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и |
| да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло |
| а је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној ве |
| е лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића ве |
| , кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.< |
| волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао ду |
| а књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— |
| , како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд |
| рављена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, |
| ок му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну |
| .{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекарев |
| којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да |
| оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом пол |
| ети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постељ |
| е почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду |
| ина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрин |
| <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, |
| ични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје буј |
| но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јур |
| а њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ ок |
| , па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из |
| толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Бео |
| сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обрк |
| , у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полага |
| ераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.< |
| јних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну |
| томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је |
| миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше |
| лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је п |
| ма и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раш |
| ра са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо поче |
| авчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од ш |
| шла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, до |
| , као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дош |
| х је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, са |
| говарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан |
| рши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, |
| е но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила |
| а Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са |
| роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се |
| којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана |
| , о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за друг |
| то у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о |
| зору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{ |
| едној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на г |
| ир, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће с |
| намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јова |
| к победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник |
| се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла |
| ан.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је |
| за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пру |
| p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} |
| е Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић ис |
| ују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону нас |
| се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од |
| ечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лук |
| И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе с |
| о једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене г |
| ом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи прог |
| извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Извол |
| од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеј |
| ака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукал |
| ош више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш ни |
| —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка |
| Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним |
| свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцни |
| естом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је пост |
| {S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, пог |
| рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свир |
| чује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.< |
| Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и з |
| поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је скл |
| примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот привед |
| рам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојкови |
| код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући |
| га у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катар |
| мвол доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је д |
| је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ |
| агично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био н |
| а ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} |
| будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам |
| знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се п |
| колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш пр |
| вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, |
| во, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким пи |
| и:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се |
| ри о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у |
| а првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се |
| ова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> |
| сле толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наш |
| не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкоди |
| Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голе |
| ције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње |
| авити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе посл |
| ељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p> |
| тери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>За |
| ци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p |
| сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са |
| чију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Зе |
| вих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу о |
| стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје с |
| ећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку муч |
| је пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом с |
| онстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега |
| тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља би |
| зрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се мн |
| d>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у |
| еба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо с |
| је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро |
| Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> |
| лницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало |
| — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и |
| го време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово |
| .</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским кр |
| егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима н |
| добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том с |
| ху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећ |
| говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера ка |
| ад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за гла |
| им аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће ј |
| почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен сме |
| таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној |
| S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке |
| Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.< |
| азали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугар |
| <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катар |
| .</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбац |
| омита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, |
| вић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуц |
| ичанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту |
| је могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n |
| мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дуб |
| b n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао ова |
| е нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} |
| ина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Д |
| али да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправ |
| ад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју |
| иком рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Кад |
| > <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, |
| н јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнеже |
| доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p |
| одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спрем |
| доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> |
| е бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити |
| аше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели ве |
| ење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или С |
| промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему |
| боље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај |
| дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а р |
| у.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово |
| ог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Вој |
| дела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</ |
| је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на она |
| ији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен |
| акви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе нате |
| право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за мој |
| дговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ |
| /p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> |
| еник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која |
| повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинит |
| и мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало |
| ално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у д |
| ојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ниш |
| д, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, бр |
| који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и |
| епосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предра |
| анкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болн |
| ме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа |
| ку не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са |
| својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, с |
| ма:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако остане |
| ловима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну |
| нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око |
| падну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборављ |
| .{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се трг |
| Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, |
| Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест |
| е из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себ |
| а не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она с |
| т није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће д |
| ст Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:< |
| ска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, |
| ксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад |
| годно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатн |
| чина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним |
| ј грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а |
| је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егз |
| рле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у приг |
| обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се п |
| ио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу |
| тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога им |
| зирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих воле |
| икави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш |
| {S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> |
| пком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био при |
| и часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подиг |
| ојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнат |
| што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, н |
| д Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао |
| Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} |
| мо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа |
| силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} С |
| неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, за |
| ељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог ч |
| у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весе |
| а га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То |
| а сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је ода |
| они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, |
| још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки бр |
| ледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја сам |
| не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би в |
| ружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити |
| ет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих го |
| риге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који |
| рема уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они |
| Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при прво |
| мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Е |
| ако моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, т |
| ојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбри |
| ом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа |
| ан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајсто |
| су биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нис |
| /p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је ма |
| ју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и г |
| средној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански ли |
| сника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац п |
| споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана |
| одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју једини |
| д човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за о |
| е упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>По |
| шко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па |
| као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и н |
| ети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне |
| — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у к |
| Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега |
| немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе пов |
| Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога |
| и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрет |
| добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао |
| укле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је неве |
| ло.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље. |
| а пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите п |
| су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићев |
| еним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притво |
| са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421 |
| тиву своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Ск |
| псадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедн |
| ет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, |
| брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, |
| урског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у |
| едан час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се д |
| ="447" /> <gap unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јо |
| ику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берли |
| риновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту |
| икада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Ј |
| љ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„ |
| -Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како |
| е прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бу |
| би сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, је |
| p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојкови |
| ност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n= |
| доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога му |
| ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској |
| намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључ |
| ка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један проф |
| , ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изго |
| њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно |
| иђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, шт |
| одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету |
| ивот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се так |
| м изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже |
| Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</ |
| p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам по |
| ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од с |
| ти из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p |
| о на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила. |
| <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен о |
| тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењ |
| ојих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно пов |
| рдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише г |
| ће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе. |
| аде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај |
| >— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а |
| — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта |
| дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно п |
| и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погорш |
| ле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким б |
| астане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и н |
| радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је за |
| пријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не пос |
| од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кр |
| ВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима |
| ДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустил |
| d>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, мн |
| ЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је |
| МА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се |
| head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предра |
| <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометк |
| у браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" |
| и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у наме |
| ица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је ра |
| аденци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сет |
| освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала |
| а беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи офици |
| к се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу би |
| , коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће |
| х свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно |
| у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, кап |
| млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изнен |
| јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно преду |
| што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ок |
| емо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка |
| ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и |
| и му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко з |
| днео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препред |
| Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586 |
| српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен |
| ко вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка ј |
| еним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сил |
| расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињ |
| поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и по |
| е писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, оси |
| расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако |
| ти команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шт |
| да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593 |
| ом тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу ти |
| оји увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стоја |
| веза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички де |
| <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на ши |
| донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу уп |
| чима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жаг |
| и све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена ар |
| друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при т |
| е, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="63 |
| о на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник с |
| овиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са свој |
| ху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:< |
| у приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху о |
| ла и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах з |
| е у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, о |
| бље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се |
| енутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече |
| румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обрк |
| о је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> |
| бље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован ј |
| донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала |
| ни, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се се |
| искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче |
| раде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало |
| ла му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку н |
| а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а прек |
| <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак с |
| >Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његов |
| ости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџ |
| речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</ |
| ква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је н |
| ер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало |
| ојим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о |
| а ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продир |
| бити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, је |
| шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је но |
| све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му |
| учешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака б |
| о, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезин |
| дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не да |
| , да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до |
| те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по сел |
| о сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у м |
| Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, н |
| ње:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао |
| а не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће в |
| амој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прило |
| а ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окрен |
| одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{ |
| е и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде |
| рило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нага |
| и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помисли |
| ањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер пра |
| ање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> |
| жа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Бе |
| , и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да |
| ћуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет |
| код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идит |
| аватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> < |
| и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши с |
| то каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} П |
| е Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето н |
| о.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме |
| ци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била |
| </p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> |
| аку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко не |
| јанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа ј |
| Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар сев |
| ру, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори |
| на му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сир |
| ох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако в |
| оле душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узв |
| вога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у с |
| срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да |
| Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се |
| се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S |
| евић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно с |
| гим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше |
| диту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се нево |
| е је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо мој |
| </p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио. |
| ме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она |
| чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жа |
| игне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наш |
| хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је |
| евате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да |
| проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам б |
| стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, |
| наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци св |
| а кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импонов |
| ебало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба |
| ледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе! |
| и Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес |
| ма него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званич |
| х који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} |
| тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка |
| мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> |
| уци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ ма |
| мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{ |
| е обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе |
| се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — |
| p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива. |
| рен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} |
| анковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S |
| речем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу |
| , тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је |
| како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваш |
| тужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> |
| ћ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју |
| амућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ћ |
| ио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти |
| ’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није |
| шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је зе |
| <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одгов |
| атице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво |
| ога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, д |
| та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула |
| а је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} |
| оме?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— |
| а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на |
| , Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Кат |
| <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика- |
| е!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Пр |
| о оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова |
| </p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову с |
| стави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Мо |
| , да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сас |
| о у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексић |
| да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштуј |
| баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало куку |
| евојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите |
| та ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} |
| е!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ј |
| Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Н |
| емо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад |
| еваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p |
| својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се пр |
| <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а д |
| >„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није |
| ти употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писа |
| и из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једно |
| све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагб |
| адржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бит |
| говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Са |
| ом за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде |
| p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад |
| вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> < |
| куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p> |
| /p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити доб |
| скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> < |
| n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја т |
| и она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> < |
| — Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо у |
| хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот |
| рганизација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна |
| е је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n=" |
| налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам |
| и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помо |
| оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему. |
| >— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња н |
| остив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступај |
| {S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор исп |
| p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао з |
| ...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје |
| повест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло |
| главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дак |
| радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, |
| али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви би |
| <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пер |
| у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врш |
| рху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео д |
| ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруа |
| /p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележни |
| аког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p |
| ој идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог |
| ле, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <d |
| тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам |
| о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачни |
| да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога |
| " /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учите |
| чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп |
| {S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручк |
| бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пу |
| ушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p |
| ти се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се |
| то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мај |
| свим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, л |
| тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте |
| рђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту о |
| мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеуч |
| форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не |
| о.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше. |
| рови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају |
| p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму |
| м, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкого |
| <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако св |
| именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад ј |
| мо погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, тво |
| Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „ |
| не одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем ј |
| се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не |
| гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p |
| а се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, |
| Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да |
| ли волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> |
| потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав |
| </p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време |
| кретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, |
| м одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако |
| твеност коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне заго |
| чешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, |
| чу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа |
| не понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону |
| <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у вр |
| — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџ |
| и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак н |
| афеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.< |
| а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то |
| а више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро |
| упрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и у |
| јатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, |
| тпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} |
| >Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео |
| ник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очим |
| p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је д |
| , пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> |
| >— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ? |
| ?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, д |
| ве као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како пр |
| није јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l |
| д заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година |
| „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, |
| иво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико |
| тини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p |
| тојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" |
| ј згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим. |
| о је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на к |
| гелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа. |
| рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Каж |
| нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не |
| може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог чов |
| чник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седи |
| Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после п |
| тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> < |
| ири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где |
| } Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, |
| ко га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> |
| тиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовањ |
| ту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Кат |
| а је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. |
| о врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S |
| који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упит |
| ад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца |
| е већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више |
| сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} А |
| на је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се лат |
| се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиља |
| дно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гла |
| се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је |
| вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да ва |
| љко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у |
| се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговор |
| изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На ј |
| у у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде |
| 83" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудес |
| тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџиј |
| ђу њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господ |
| , <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо. |
| сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и н |
| и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, м |
| у није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{ |
| тивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, |
| да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам |
| треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворе |
| ва сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А |
| а и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стол |
| а!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске з |
| — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у ово |
| бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки |
| допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дет |
| ?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, |
| зу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" |
| ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, она |
| „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта т |
| га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, ш |
| уде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво |
| му милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита р |
| реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> |
| запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измам |
| два која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак |
| и комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и |
| пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра |
| {S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у сваче |
| е, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него |
| верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакше |
| и...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p |
| одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-П |
| а да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, |
| са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} |
| мијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске арм |
| а, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи |
| е, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је |
| ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па |
| као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумева |
| резвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако гру |
| кве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чин |
| до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским |
| ладића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И |
| ме Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> < |
| окажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све дам |
| едан!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мисл |
| ле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p |
| и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ру |
| .{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има на |
| е дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио |
| е у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на |
| нције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта ви |
| егерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унел |
| ветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, |
| ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где |
| рујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева |
| шли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је к |
| ивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Ов |
| иког поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су г |
| мне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док |
| вора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од мук |
| p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост ј |
| месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања |
| е то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало На |
| одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакак |
| тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему |
| ожају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на |
| да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрип |
| .{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том |
| политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на др |
| p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као не |
| коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута |
| ој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљив |
| {S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посм |
| сту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на |
| гао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи прати |
| ретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликам |
| о пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује |
| а сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлаг |
| ла је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло б |
| шене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, д |
| живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко м |
| није, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који тр |
| своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа н |
| адојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва. |
| <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих. |
| више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили |
| е.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских |
| е војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запам |
| о.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није |
| ..</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не |
| будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже |
| аш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче св |
| грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брз |
| викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ |
| Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n= |
| ти — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш се |
| а и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био н |
| е браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не м |
| онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч ме |
| ји је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога ред |
| ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n=" |
| па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не б |
| <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпо |
| им оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231 |
| , Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и поло |
| и у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на |
| о их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијука |
| је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекор |
| овек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира јед |
| у, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску а |
| куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно |
| p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисм |
| ји су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да |
| , а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за ка |
| радак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га |
| доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш |
| авчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај |
| ривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, |
| онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n= |
| сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туг |
| што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора |
| е да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, уп |
| о.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, |
| тиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а види |
| p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много |
| сте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека. |
| има.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом к |
| почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњуша |
| носила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала |
| аном.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Ал |
| м у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је с |
| о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, |
| болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висо |
| чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и |
| алогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу |
| пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба пра |
| и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежев |
| </p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију ј |
| т ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с к |
| еку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створењ |
| какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одба |
| истим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха |
| Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p> |
| радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да |
| ве удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату наг |
| сак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне сте |
| могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом сл |
| шега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни |
| аопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пе |
| о какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједн |
| дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси |
| о, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га ј |
| ши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p |
| јлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула |
| ву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је се |
| у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим п |
| ..</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми ве |
| p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненад |
| Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо |
| Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>С |
| де се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за |
| не.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине ре |
| клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јов |
| о, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију сврши |
| у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{ |
| ead> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београ |
| /head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у |
| при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незн |
| , али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Срби |
| /p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се вине |
| м лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јов |
| рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони на |
| амањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружј |
| исмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки |
| {S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <p |
| .</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружа |
| га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> |
| морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, п |
| ction" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обр |
| дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфер |
| око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Хрис |
| </p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Ст |
| полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> |
| /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из ње |
| , читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи |
| ца беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах |
| напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу |
| градском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не раз |
| му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како с |
| е била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи заби |
| око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја |
| јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но к |
| е заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за кој |
| S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутра |
| н је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар бу |
| Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били с |
| ?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је |
| чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинациј |
| жних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаж |
| а тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="1 |
| ретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим злик |
| се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> < |
| мо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — |
| и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И с |
| многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да |
| ога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Ње |
| видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драг |
| нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив |
| има живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко в |
| особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те пос |
| рано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</ |
| д.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто жив |
| спођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{ |
| 5" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— |
| за од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све |
| неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигл |
| уд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускор |
| > <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантат |
| стави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече |
| ута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као |
| {S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Б |
| Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p |
| ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> < |
| се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога |
| и листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грч |
| <title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз ст |
| опа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} |
| Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати по |
| <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила |
| то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> |
| ојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента им |
| мог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипло |
| свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени |
| тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је л |
| и ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удр |
| да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.< |
| их вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! |
| а причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хо |
| ну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на пого |
| ко тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младе |
| одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <p |
| жевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог |
| вом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> < |
| ељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не ј |
| ор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, с |
| е некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто |
| и, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику |
| <pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него са |
| Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, |
| нам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, ш |
| ино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p |
| <!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и л |
| дам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божи |
| -Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стој |
| <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога чов |
| поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је |
| је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму |
| шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симф |
| ћало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p> |
| единцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол р |
| вот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радов |
| о, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног |
| Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Т |
| ога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, н |
| азговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разгово |
| е, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина г |
| е готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера |
| >Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, ка |
| је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он |
| етна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан |
| три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p |
| емским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његово |
| рдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге |
| он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће |
| е Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Срби |
| седаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако д |
| стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млад |
| то.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи зауз |
| ор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, |
| попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу с |
| , да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у нај |
| , Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> <div type=" |
| узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и посто |
| ком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, |
| </p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који р |
| а и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера |
| ију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, мо |
| p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лон |
| тања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнеж |
| ла, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за во |
| а и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се |
| /p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>В |
| <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати |
| окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, |
| ти; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Фран |
| био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — у |
| листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</ |
| рати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да |
| Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те |
| у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још ж |
| >— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми |
| а је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће не |
| сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су сас |
| рина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено з |
| а га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осе |
| удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Ам |
| ње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, |
| е је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркеста |
| гао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век води |
| лили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софиј |
| /p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Реч |
| едао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао д |
| ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле |
| гледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао |
| унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној с |
| сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу |
| а времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува неприја |
| итаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи пред |
| азаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико |
| много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ни |
| то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо |
| уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш |
| упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Т |
| одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте |
| иваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, |
| и чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: |
| рца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и |
| аначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће |
| ју свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, |
| шта у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; |
| азаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам м |
| е писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негу |
| па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како г |
| ј војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа пр |
| а, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне |
| е знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он |
| — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра мо |
| >— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео |
| ања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, |
| једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, б |
| 410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се |
| Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, пан |
| ше.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толи |
| а наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, д |
| да се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми |
| , хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја |
| е од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, |
| Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држ |
| м.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе сл |
| <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се |
| а.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код |
| међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико л |
| ше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, мора |
| 6" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало |
| ка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту ј |
| вића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип ка |
| док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет |
| n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју у |
| рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брин |
| љски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући? |
| ло, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p |
| о се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да с |
| Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду јед |
| и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне |
| и, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше н |
| то те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси |
| та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесе |
| то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора |
| во, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пр |
| питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа |
| о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом д |
| л докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички н |
| , да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алекси |
| рушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом он |
| ше од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јав |
| ли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се |
| нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шеши |
| револуционари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су госпо |
| ома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим реч |
| рипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да бара |
| двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану мој |
| ревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергич |
| хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би и |
| љка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам |
| ....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> |
| о држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" / |
| ље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита |
| ју Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тог |
| о, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Де |
| је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одгов |
| гима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има о |
| и не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштен |
| /p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друг |
| ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p |
| же у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> |
| ко би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме чо |
| је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од ки |
| орац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним |
| таји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска |
| двиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар н |
| казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже н |
| у у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? |
| му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за ти |
| о врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао у |
| питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је т |
| дан начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, |
| га ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом ј |
| е мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка нис |
| знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је ра |
| молим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случ |
| бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</ |
| , сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p> |
| ен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу |
| а бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о т |
| ци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре |
| /p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само |
| ло.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш |
| о, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Нат |
| е верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син |
| лно мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте |
| е, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.< |
| } Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је |
| ађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и |
| ању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових деле |
| да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћ |
| у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, |
| ици, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива. |
| ветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? |
| могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти |
| расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни |
| о пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: |
| зом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! ре |
| ју нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти |
| о памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, узди |
| изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога |
| А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се мож |
| ја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, а |
| е свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодонос |
| о за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, |
| оја је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status quo< |
| ашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао |
| оди родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, п |
| >— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здр |
| а је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој ку |
| са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље ј |
| Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— |
| и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи т |
| S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и |
| ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један. |
| ажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазар |
| ше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> < |
| </p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили с |
| азио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164" / |
| ојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет |
| простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си л |
| ија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти з |
| ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па ни |
| еранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распоз |
| време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође јед |
| век је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мис |
| своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка госп |
| је је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потрес |
| ме била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она та |
| камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће |
| некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> |
| д се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица бе |
| да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: |
| да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Д |
| же придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка |
| ници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Од |
| /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше и |
| је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва по |
| биве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб |
| ао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву врат |
| оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гл |
| шких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада п |
| ској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наст |
| ако царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српск |
| ки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><g |
| де бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници. |
| Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Сок |
| видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај р |
| ка-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била |
| ке отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака љу |
| да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговара |
| станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни |
| е једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стој |
| Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Примор |
| ни господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навик |
| ањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ра |
| ме Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је о |
| е разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем |
| иш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрин |
| огао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеник |
| нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тат |
| напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их |
| олници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је се |
| ти мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> |
| ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што |
| бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још |
| оди га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњ |
| а те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукоп |
| ћ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како |
| ерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Пр |
| устављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан |
| х, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је с |
| Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомб |
| це зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барја |
| пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није |
| ванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разаб |
| Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш к |
| оглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и о |
| , да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друш |
| рексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склоп |
| <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подме |
| своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нар |
| p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова |
| тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А |
| рао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> < |
| </p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> |
| > <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p |
| Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазни |
| вако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест нем |
| слетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, ниј |
| доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да из |
| и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рање |
| ог неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> |
| лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> < |
| ко не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да |
| ри се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p> |
| савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па ча |
| утну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пи |
| >Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових би |
| о залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш то |
| н.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не |
| нке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот |
| кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А за |
| праве, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта. |
| ад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — д |
| мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</ |
| г брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на ко |
| слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну т |
| армоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на |
| кира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у С |
| рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој ј |
| да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се ре |
| новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да |
| ан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у шта |
| очело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина |
| рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а ш |
| једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била р |
| ио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлу |
| pb n="37" /> <gap unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <p |
| а ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао |
| кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!< |
| >Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то |
| н крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ |
| се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадор |
| а сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли |
| му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— |
| ево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да б |
| овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А |
| ик стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се н |
| а га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто с |
| резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне |
| била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} |
| као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџ |
| ака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није напада |
| <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу |
| сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, |
| времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође |
| Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није виде |
| <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар |
| p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календ |
| р, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и |
| од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим |
| у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била ј |
| адну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања |
| ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публи |
| ез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у се |
| напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали н |
| о.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме |
| <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је |
| ради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је |
| о записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече |
| и Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: |
| </p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то |
| на на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпођ |
| под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} И |
| јатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није м |
| о нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не п |
| неш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упа |
| војицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у |
| гог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она |
| оји су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост прет |
| ји, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи |
| наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S |
| то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да |
| ој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти с |
| з својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно |
| жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) |
| руму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да и |
| оње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина- |
| ли их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по |
| храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху гроз |
| ва, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањах |
| {S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што |
| Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је |
| варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад в |
| : до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Ш |
| удени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да |
| тну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, |
| анком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њихово |
| олуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како са |
| о Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо гла |
| е размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће |
| Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но |
| девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање. |
| умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на ј |
| бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичн |
| екао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, о |
| н младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су д |
| а засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, |
| сет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу |
| о, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — приме |
| /p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када т |
| еколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само |
| кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истук |
| Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катар |
| Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да |
| јатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства |
| а никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> |
| појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи |
| а том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који |
| стајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најиск |
| ко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и |
| о провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак же |
| роз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време м |
| ада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достој |
| својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој б |
| кер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамв |
| >Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„В |
| на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са |
| је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> |
| га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешт |
| <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у к |
| атио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим ј |
| јвише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> < |
| узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче |
| Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, п |
| илику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом |
| ише места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданели |
| што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се оста |
| ним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пук |
| ванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду |
| волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Ра |
| и у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се по |
| Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, |
| под које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било |
| p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је |
| активши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поч |
| ицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> < |
| електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопрола |
| , да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све |
| и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу свет |
| хладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљи |
| — Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај |
| а велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција |
| 06"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице ч |
| са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим п |
| ан сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта оп |
| то ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, т |
| о си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, ја |
| бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопр |
| ељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испра |
| рију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша уста |
| Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју |
| е данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже |
| о.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам |
| пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} |
| почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} |
| лефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу |
| >— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођ |
| адиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чује |
| S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и |
| ана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и б |
| дстави се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> < |
| анога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, з |
| мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцелар |
| ктера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим ј |
| , радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се ма |
| у имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава |
| и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише |
| те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напр |
| тао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар. |
| кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријате |
| >Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминул |
| ко море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару. |
| обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{ |
| својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити ду |
| си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ |
| кну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. |
| ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми с |
| шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љуб |
| оче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идем |
| <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све он |
| атисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.< |
| водим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида |
| вадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде ко |
| жне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну |
| болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији уд |
| и о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, с |
| становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто |
| говићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на ули |
| Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, |
| ао права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу |
| /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p |
| о задати толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде |
| пути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан- |
| е за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, |
| оразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, М |
| Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p |
| а...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвени |
| души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се на |
| а писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„ |
| p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочн |
| као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Б |
| у.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да |
| ењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и ње |
| урнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> |
| ти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете |
| на, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n |
| напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напре |
| чка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радит |
| дговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић ви |
| долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче з |
| о да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити ов |
| ори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шва |
| те мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори П |
| ни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали м |
| само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио |
| , смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој варо |
| <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јо |
| да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да |
| .</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, к |
| ка-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, |
| удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И |
| естриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им |
| дан тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе. |
| је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера об |
| астао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо |
| ен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванче |
| , па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред |
| неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, г |
| 70" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови |
| њама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати ве |
| Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручу |
| ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одгов |
| весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имат |
| — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима п |
| д очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног роб |
| Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, у |
| >Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати д |
| ињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка с |
| е Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасви |
| намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је |
| и Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који |
| лас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше |
| мба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p |
| лна, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све |
| пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећ |
| тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</ |
| ш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах |
| авна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и ка |
| носу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усн |
| S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми |
| ић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p |
| аули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и оп |
| с, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софиј |
| </p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{ |
| ушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропт |
| а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према кр |
| то га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Вра |
| лободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи |
| ојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове |
| н душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на |
| њима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезниц |
| адски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка уне |
| ло пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка т |
| ином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — |
| ти ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p |
| е може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег |
| ука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у се |
| ажио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељн |
| оложењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те и |
| у ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновск |
| у Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким к |
| це поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на напа |
| ој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги с |
| нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са о |
| мислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{ |
| јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши |
| лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога трен |
| а вечерашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</ |
| будила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — П |
| <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, |
| сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре |
| росављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељ |
| ко Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијал |
| кој фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да |
| ће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, |
| вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце |
| та насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока вид |
| рак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове |
| Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата |
| о поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће |
| да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, од |
| аробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни се |
| уго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ ниса |
| м часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа |
| вао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, |
| који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао |
| pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, ка |
| <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Н |
| том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, с |
| олут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она гово |
| Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је |
| р им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у осл |
| ио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам |
| у, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.< |
| али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратк |
| о прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и к |
| о је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију д |
| чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се врат |
| {S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи |
| ребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пиш |
| је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призор |
| а је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не б |
| је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, из |
| S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па |
| на и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један стра |
| 57" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао |
| ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром |
| своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напре |
| м уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, |
| вима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани см |
| агих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то до |
| је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n="365" /> <div t |
| Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина. |
| за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, |
| зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како з |
| рити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући |
| уба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очи |
| о твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са р |
| — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> |
| је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем дв |
| аком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p |
| трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас м |
| ога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен |
| рпски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем л |
| ан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен |
| p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде |
| бних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да ев |
| онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи |
| и и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од |
| а, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, |
| стане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у страж |
| те другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине |
| и силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањ |
| ој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у |
| ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је ов |
| очива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јец |
| трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, |
| 474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српс |
| а воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, ко |
| ?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера пи |
| то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу |
| раду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n= |
| а Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни свој |
| у, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Опти |
| и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јова |
| и ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само |
| сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на бољ |
| у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде иког |
| о да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — зате |
| ли на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на у |
| својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити |
| } На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан |
| Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна ел |
| где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањ |
| главље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину |
| на и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки |
| ати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду. |
| {S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Би |
| његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> < |
| и оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето ј |
| <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је |
| ? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни |
| ованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, у |
| удућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од |
| и захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна |
| икакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља |
| јширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била |
| тнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће |
| је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је т |
| ћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслуж |
| .</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима |
| везан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема |
| с од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се |
| везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је |
| м самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницим |
| тојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у |
| тежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, |
| брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобило |
| сије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваз |
| зио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што с |
| руги пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким с |
| а главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканир |
| угарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да ос |
| света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb |
| елим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уист |
| >— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, са |
| јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да |
| pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади |
| на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била л |
| ара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, |
| >— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Па |
| пле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју једин |
| ену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превали |
| Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се |
| Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић |
| агрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала |
| ражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до с |
| сице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у ж |
| Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни з |
| ње душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судб |
| ни рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидел |
| не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p> |
| и на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жало |
| ека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, сам |
| есника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар |
| литву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз |
| а на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уз |
| га, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни |
| утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и је |
| ничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је |
| е редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време |
| ко девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се |
| е.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из |
| нас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају р |
| војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу м |
| > <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпур |
| ој од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у к |
| Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{ |
| p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, наст |
| а састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у |
| алакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршаји |
| им.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и |
| n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше ч |
| а њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из фра |
| д њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Јо |
| едаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило |
| апитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на |
| е Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прог |
| астурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и срж |
| чима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> |
| ица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно |
| неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка дов |
| ња, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, |
| тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три киломе |
| излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ј |
| те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем |
| да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смр |
| идржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом. |
| фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <p |
| авало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{ |
| заревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе |
| м, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Ку |
| је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Би |
| што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више |
| удити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Л |
| ора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један м |
| множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик је |
| викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесош |
| примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку |
| Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p |
| окица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнеже |
| пита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Ско |
| рочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са |
| на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, р |
| него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И |
| .</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га |
| речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пут |
| ка сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — < |
| орила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну |
| лети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила » |
| и кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече с |
| ања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада |
| то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се п |
| ње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{ |
| оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док |
| а ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погле |
| овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жрт |
| је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка позн |
| а пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од ње |
| ћу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила |
| са, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и п |
| да је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да рад |
| } Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Н |
| љатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет |
| да је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и |
| снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се чо |
| его је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Оф |
| еђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, |
| </p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила |
| адојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од |
| ема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се о |
| дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад д |
| њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око ст |
| ој линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бе |
| засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Да |
| а начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то инте |
| које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, |
| орту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S |
| p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пи |
| >У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је пос |
| ектричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> |
| и слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде |
| ече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомоти |
| зван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су б |
| ору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (т |
| .{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма с |
| задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила |
| опираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала |
| не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Ј |
| елу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за т |
| лушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је |
| је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног |
| гађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову слав |
| магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — |
| <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тр |
| шевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави С |
| p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дан |
| е врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање р |
| јник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где је |
| дмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и со |
| не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по |
| ом пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, |
| </p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка |
| вом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана нап |
| је браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраг |
| ом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је |
| надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи с |
| нам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револ |
| као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> < |
| говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној к |
| вор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале |
| двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка бе |
| у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којим |
| ству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судб |
| а.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња |
| </p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> |
| Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка прим |
| разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије пог |
| згубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју о |
| еше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да |
| дрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски п |
| езина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јо |
| рестанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} |
| ретстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и нас |
| ку и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за сво |
| ада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту |
| етао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нешт |
| епоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да не |
| је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и ман |
| ика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната |
| ех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код је |
| а и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српс |
| београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену |
| ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> < |
| е, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратн |
| вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако |
| аг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова |
| ини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и дан |
| вако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је |
| аљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топо |
| ш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уве |
| да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш |
| чествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр |
| а и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну |
| јнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који ч |
| а на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења |
| ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам |
| да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напос |
| 3" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арна |
| д друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна м |
| <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> < |
| Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсуд |
| о, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до |
| ко загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнеже |
| ладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" /> <div typ |
| ма разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне дог |
| јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— |
| једно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је |
| p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зу |
| S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила |
| иве као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни |
| је позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оста |
| пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p |
| и мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што с |
| Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од г |
| ли:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и с |
| </p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник |
| е стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је |
| игао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана |
| велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у т |
| ића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после јед |
| <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и |
| {S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине |
| о је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с та |
| а улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посмат |
| зимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе о |
| адине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по је |
| ила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је ње |
| и. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се |
| читао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређ |
| д осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при с |
| е Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне он |
| азрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима |
| да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На му |
| е до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би |
| а анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело на |
| представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европс |
| оје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престан |
| а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом ти |
| хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" |
| > <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украш |
| и — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стр |
| ш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материн |
| љуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брат |
| е симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — |
| еци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата да |
| хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово |
| о се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ ј |
| > ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогм |
| нути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним дола |
| /p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застал |
| и на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонир |
| жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десе |
| од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима г |
| ску у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добит |
| са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према с |
| нка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око |
| погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да ј |
| и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— |
| петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После пон |
| треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нес |
| о вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост. |
| могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одваж |
| </p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали |
| рће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> |
| вању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци бо |
| ростодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> < |
| >У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла р |
| на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Пот |
| иво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је В |
| ут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сас |
| /p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човек |
| ред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо А |
| > <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, наст |
| предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким п |
| го размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и т |
| ријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> < |
| пломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p> |
| .{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте в |
| 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану |
| Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна |
| р у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник влад |
| наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана матери |
| {S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час зб |
| ћ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах п |
| рао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад |
| а српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу |
| унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој стр |
| а шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не веруј |
| који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не са |
| , непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић ви |
| као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је т |
| како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најбли |
| природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који |
| ију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао он |
| лић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— |
| ш нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође глад |
| на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...< |
| ну, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ н |
| слона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под |
| ишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема.. |
| него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја |
| им штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</ |
| ишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне п |
| збере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и м |
| кавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване з |
| склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} |
| не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојан |
| укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако б |
| ија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под |
| о га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским во |
| ош у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску к |
| ке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се |
| о мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није |
| је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... |
| бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јо |
| ам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је ви |
| .{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да |
| азумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога |
| да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часа |
| е нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па с |
| позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не |
| и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене |
| <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не |
| озвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кесте |
| ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Го |
| још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>С |
| нку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, од |
| о један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори г |
| и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, |
| а вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка |
| пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неран |
| јица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпу |
| ти робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се пр |
| д допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, ј |
| n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ва |
| p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљ |
| } Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином |
| х његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу |
| во борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске клан |
| важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} |
| е да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да т |
| <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој б |
| иње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша уз |
| би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} С |
| Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје |
| авно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога |
| <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој |
| и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да нагове |
| локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Ј |
| раговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не |
| ужи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — О |
| у по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће |
| ицирска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани ње |
| запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон |
| су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се |
| рестрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни |
| о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница |
| дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с р |
| Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела бр |
| ивоте.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извешта |
| д је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сок |
| аступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по је |
| Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и м |
| с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичаст |
| >Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки |
| а златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> < |
| ћа у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, |
| иге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђа |
| ни врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форо |
| је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помисл |
| и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу |
| Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> |
| јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се ма |
| ом издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвал |
| и можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрин |
| /p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, |
| ме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом с |
| ле морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понуди |
| била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и де |
| ошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Борив |
| приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем |
| рсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљ |
| ну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти |
| а се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, бе |
| за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} |
| , пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан ис |
| > <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако |
| му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива ве |
| Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А |
| ака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га |
| прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештен |
| мемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва |
| .</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше |
| <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дан |
| шли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукр |
| у караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега ш |
| ор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, |
| а сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробил |
| м официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га о |
| ад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и |
| њи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предус |
| поседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" / |
| сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} О |
| </p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, |
| /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са |
| S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи |
| миче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су не |
| ићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказа |
| у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је |
| > <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору |
| <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмо |
| <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пу |
| другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у |
| ..</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкан |
| д...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лаз |
| је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То |
| је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам п |
| 0 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леден |
| водили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>Т |
| нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацил |
| ље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} |
| <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогну |
| о да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима по |
| /p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.< |
| што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде |
| паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слути |
| ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и п |
| се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, д |
| <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење. |
| ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим |
| „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из |
| p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p> |
| гутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То |
| .</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој |
| талих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николај |
| 9203_C5"> <head>ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједи |
| господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске држа |
| Заповедајте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштр |
| наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да јед |
| унакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама |
| знемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен |
| утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да у |
| ли, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p> |
| потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину мо |
| капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су |
| вни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара |
| очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Ј |
| ом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и же |
| о нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњ |
| <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте с |
| .</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.< |
| лим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се |
| а њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у деба |
| ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p |
| пи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само |
| брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је |
| утих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост мо |
| а Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да |
| аже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</ |
| орим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту |
| из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јо |
| ишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, |
| ја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{ |
| еме ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358 |
| /p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} |
| редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час полож |
| ина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића |
| ивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p> |
| ла.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором |
| таше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.< |
| <head>ТРИДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојан |
| а ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p |
| ранац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицај |
| о се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе |
| рцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану к |
| Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угар |
| а у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живот |
| официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође |
| а тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом к |
| — Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Б |
| тан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за |
| озбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадар |
| у полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута |
| оду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу ча |
| >— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран слу |
| таб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселен |
| м...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац |
| чело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто в |
| увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чу |
| таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш чи |
| ше доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p |
| вања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађ |
| " /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> |
| се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за |
| пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојев |
| кав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната пр |
| и те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ве |
| дрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.< |
| гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред |
| к пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb n="407" /> <div type="chapter" |
| слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да |
| тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо |
| а служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се однос |
| на су се односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и |
| рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај го |
| > <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио в |
| ла је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом |
| стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор |
| му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећа |
| душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кл |
| {S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуриш |
| ини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен |
| ини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами |
| е одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу ко |
| руге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попушта |
| времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој п |
| , где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</ |
| пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} |
| јзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зид |
| тсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Кат |
| бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклон |
| је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господ |
| оли, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p |
| 87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да |
| пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S |
| е намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче са |
| чка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаници |
| а многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро |
| овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро |
| те — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очвр |
| од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекч |
| ио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања то |
| ерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају |
| ао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се |
| де ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} |
| . пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други |
| сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они |
| шине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap unit="graphic" /> <!- |
| могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту |
| су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је б |
| боде.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова |
| јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу |
| ом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и пока |
| е извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар М |
| р донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни кол |
| едан ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово |
| добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати |
| шине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи сн |
| е.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за |
| > али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па |
| се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашње |
| а, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их м |
| и.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена |
| а знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорит |
| а је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог |
| ар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и |
| која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што м |
| рбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мен |
| познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљивошћу, већ на |
| ховита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у с |
| о од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139 |
| рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи ка |
| сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, ш |
| рвог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито |
| једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинит |
| том; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много воли |
| ли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> |
| своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Ту |
| и чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосм |
| во.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и |
| ислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све |
| о, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин |
| ла.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, д |
| митски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на |
| мског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара. |
| ску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше |
| да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у |
| , комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјени |
| ом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Ту |
| тесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин |
| стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, на |
| из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета с |
| поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p> |
| <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљ |
| м ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да ст |
| добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на |
| рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчат |
| Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катар |
| се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило п |
| ти читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мос |
| ла поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у |
| , од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој? |
| еше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао. |
| у, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи |
| били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Беог |
| >— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Цига |
| ћи.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Зами |
| </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад ос |
| тама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> |
| е:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p |
| ић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле. |
| че да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, |
| p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар. |
| <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом нек |
| </p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ |
| говору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опр |
| ди се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам. |
| .{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар |
| ије нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чег |
| ако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестр |
| </p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} Посл |
| бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазин |
| е стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа |
| егледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, о |
| иће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="sub |
| и, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — за |
| У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам по |
| ик Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели |
| жи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој |
| га господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, |
| рцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У |
| “</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није мог |
| а.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа |
| итав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и д |
| бе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад |
| орбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као пото |
| ја се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет по |
| а и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану |
| та канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге з |
| му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А |
| ти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом из |
| ки и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Ов |
| „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту |
| заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајућ |
| ризнао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на син |
| га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за зав |
| ше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртв |
| итичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање с |
| скога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, |
| добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и д |
| коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс |
| оплота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да |
| </p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div |
| <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Гос |
| познавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, н |
| агу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела ро |
| кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби |
| еколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, |
| .</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити |
| се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти |
| ак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, |
| p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак жи |
| бегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потп |
| овори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да |
| у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази п |
| пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго |
| мором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић ок |
| анке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку не |
| адојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ с |
| но камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, ка |
| ра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> |
| ote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>М |
| p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш |
| а стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Ка |
| ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку но |
| ошћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити. |
| већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале поч |
| ле мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као д |
| 433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим |
| заљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одје |
| дише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто |
| а тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад |
| а тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже с |
| >— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за |
| /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Пр |
| ма.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, ко |
| аву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће уско |
| почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те |
| а више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap |
| Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре п |
| мрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је |
| </head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори |
| устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље |
| јући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије |
| ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас |
| тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</ |
| te> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избра |
| а</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га пре |
| ежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p |
| . али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал проп |
| их описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само |
| му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била о |
| у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју б |
| гова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак |
| p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала. |
| ...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли т |
| о најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би |
| /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши ку |
| у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је ру |
| ту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, |
| а врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се |
| анка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, др |
| Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат |
| " /> <gap unit="graphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спав |
| , па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спав |
| ти унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Сту |
| — На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> < |
| <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S |
| дара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела ро |
| нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, |
| , па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекне |
| </p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набра |
| — Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склања |
| био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p |
| ?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић |
| села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери |
| тално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катари |
| евојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша |
| а је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске |
| n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ерж |
| не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искуше |
| би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S |
| па очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> < |
| .</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није им |
| е Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, |
| >— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слобод |
| ечи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам |
| че Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме |
| интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнеже |
| вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој о |
| лас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколи |
| осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон |
| — Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те |
| .</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> |
| реба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али дост |
| >— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његов |
| ном губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора |
| ко нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит |
| мем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Н |
| бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељез |
| <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде |
| шалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> |
| е из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је |
| Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и на |
| </p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно с |
| > <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према |
| м.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, |
| > <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише с |
| среће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ ми |
| е бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упит |
| /title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит да |
| мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је остав |
| АВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежеви |
| СТА ГЛАВА</head> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јов |
| </l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискре |
| сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се |
| љен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{ |
| p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин |
| неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јова |
| вам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога рома |
| ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрав |
| с још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер |
| Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559 |
| нак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре погл |
| е знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес...</p> </div> <pb n="109" |
| г немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јова |
| зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и прено |
| им корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о ж |
| омисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи ниса |
| Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и пошт |
| те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јо |
| на, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја ос |
| дио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!< |
| јим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Рад |
| ве у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми н |
| јковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је |
| Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га |
| мена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са велик |
| тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из |
| апут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на стол |
| ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што |
| н, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не зн |
| зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p |
| тима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но |
| од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило |
| у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108 |
| p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен |
| лим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепше |
| </p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> < |
| им.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живи |
| олазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да |
| S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала |
| седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер |
| ворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокоб |
| елију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју весели |
| е срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које |
| еркнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са т |
| >ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић врати |
| , постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непоср |
| е то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина |
| о јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.< |
| да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друг |
| шао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би м |
| реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој |
| жевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по р |
| угословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> < |
| трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, |
| убоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налаз |
| воји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њез |
| .</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица |
| је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се н |
| вори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то при |
| погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка з |
| n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} |
| но бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поз |
| остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када с |
| Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се ско |
| пали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични ж |
| есма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овог |
| ебао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и |
| /p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А |
| че Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци |
| l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада. |
| је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када |
| тим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љуб |
| орише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> |
| их, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> < |
| Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пуч |
| алебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком |
| <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто н |
| d>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка им |
| ћа, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа |
| на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Обер |
| Тајанствени утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај |
| <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној |
| p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је с |
| шлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече |
| ане очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Ката |
| таво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежев |
| раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно д |
| ају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p |
| дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужв |
| у.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад |
| ите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не тр |
| говарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумев |
| ио на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> |
| ом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до изм |
| намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, |
| жевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао |
| н је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спав |
| јутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу вен |
| денца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стој |
| ено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb n="680" /> <div type="chapte |
| p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према |
| > <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши наг |
| се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из њег |
| лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кор |
| , потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећа |
| нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb |
| оћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као |
| задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. |
| је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; |
| вих дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb |
| ек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавај |
| а.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је не |
| та а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.< |
| исмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакак |
| поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на дру |
| алним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није т |
| их конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела |
| ца је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разу |
| су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, нара |
| куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље |
| ли.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше за |
| побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, сме |
| ганизације типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те ј |
| е показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам |
| е сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к |
| сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет |
| где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему |
| жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља |
| бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети |
| један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n="504" /> <div type="chapter" x |
| и као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господи |
| дећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког с |
| да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> |
| вље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пу |
| тавио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар |
| вршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у |
| алази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше |
| се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника. |
| празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} М |
| угове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштв |
| д год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересуј |
| сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа |
| и — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до |
| н — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, |
| ода официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо та |
| ија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господ |
| тимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену |
| о јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и она |
| кон десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова |
| , али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, п |
| и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гла |
| а тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему |
| није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао. |
| је кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само |
| нем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде з |
| са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, |
| жали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хо |
| — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} |
| од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја с |
| . — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, |
| ичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше сауче |
| е изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> он |
| ања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко врем |
| гли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</ |
| <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p> |
| је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајућ |
| ирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигура |
| — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?! |
| бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи ча |
| причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половин |
| ш шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја |
| ма ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у |
| свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је ти |
| бате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од |
| ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} |
| се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалос |
| ле.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје приз |
| и дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град |
| ихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у |
| ој сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Ј |
| иже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју |
| ити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Ар |
| ва Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини |
| а мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризови |
| е комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на |
| ј гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поруч |
| ролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара |
| {S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лез |
| >ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армиј |
| одиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, |
| — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p |
| јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила |
| <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, |
| /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара |
| ћи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад ј |
| раху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младо |
| у поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње ве |
| е се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђ |
| да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упа |
| Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но н |
| каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би |
| вну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог чове |
| сено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће хран |
| разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један |
| е остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p |
| ика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си |
| бела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су доне |
| , њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њез |
| европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам |
| о.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погин |
| ред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким нер |
| е свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у мес |
| јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па д |
| м звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрска |
| се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, не |
| ена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се н |
| ежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањ |
| потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отиша |
| ивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја |
| ска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном |
| утска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> |
| У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако |
| > <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет |
| због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> < |
| </p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То с |
| Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне т |
| госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гаров |
| ом. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је |
| аговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се |
| најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он са |
| јој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњив |
| ко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи њего |
| м потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ |
| p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</ |
| нате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраг |
| у торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже ц |
| >— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се |
| у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати ме |
| и.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао |
| брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну весе |
| одне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у |
| је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> |
| скрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред о |
| вакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много по |
| а:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </ |
| да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико мога |
| Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.< |
| е узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у |
| </p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто н |
| </p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално гово |
| њу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је ула |
| аничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче |
| ћ га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p> |
| обиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуц |
| ићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, в |
| црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на и |
| пи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако ју |
| е... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, |
| жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која |
| пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је |
| ..</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сух |
| заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је |
| 9203_C8"> <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисал |
| тојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог |
| е се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драг |
| p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави пис |
| > <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S |
| у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми н |
| румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жут |
| била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица |
| ко цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли |
| ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји с |
| и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> |
| у код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се диза |
| жу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девој |
| ато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, как |
| млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — клик |
| диш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све које |
| Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранч |
| /p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p |
| је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмил |
| о даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима л |
| S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све неснос |
| војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почел |
| очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке мат |
| ста и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крст |
| е кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из |
| о „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивал |
| те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзив |
| поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске в |
| пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, тр |
| аху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу |
| и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше те |
| а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Су |
| огљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом в |
| ене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра по |
| кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и |
| единости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао |
| за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, п |
| са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојло |
| Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазарев |
| а јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што |
| врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати |
| бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком |
| кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијо |
| ета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе |
| етеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и пла |
| кавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене к |
| ом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу |
| ве, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адр |
| ла кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, |
| веном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и |
| оји се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И |
| никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном |
| јом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући стра |
| јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на мир |
| ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала |
| !..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога |
| себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши глав |
| ји шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које доб |
| } Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламе |
| во из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан |
| а чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво |
| ише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, |
| сећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислим |
| т, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испр |
| е и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете |
| тељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године |
| и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и в |
| орном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, |
| и мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само |
| у његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> |
| душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива |
| огорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му |
| е...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворит |
| и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исп |
| лико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска ч |
| о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвиј |
| ла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам |
| вић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дет |
| >— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Мироса |
| </p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле гру |
| пали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, с |
| пошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p> |
| акла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влак |
| шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, |
| /p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, к |
| рзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закљ |
| оскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје |
| томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурну |
| е писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао |
| тски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још он |
| е удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни |
| и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мр |
| дједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад |
| p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — |
| рлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому пле |
| 12 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су зв |
| моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози |
| аво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S |
| ерај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том |
| а уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је |
| — Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Са |
| b n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Сто |
| p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши |
| лањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао |
| уштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, |
| о их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска |
| ли се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док |
| тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« з |
| ници, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subSec |
| ше се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су мл |
| e>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет |
| га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздравља |
| мо музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} |
| а улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри |
| и Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!. |
| друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земљ |
| Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> < |
| ата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна ути |
| олазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу |
| нистарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, |
| ере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на |
| чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањ |
| и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скр |
| изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, ко |
| <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка |
| нко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један пог |
| себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</ |
| ванка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, к |
| им бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, |
| јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва ра |
| овољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна |
| од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није |
| и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла д |
| роредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис |
| прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, бр |
| клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи ше |
| оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон! |
| ни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се м |
| p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спа |
| падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" / |
| у да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају |
| претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа |
| ти изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укршта |
| е од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби бе |
| адна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде |
| маку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се |
| шу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на |
| врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небе |
| потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На |
| га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе |
| на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> < |
| нутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати |
| ве стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је |
| > <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p |
| а, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.< |
| ндерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши. |
| авају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кне |
| ру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодар |
| почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења из |
| ред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је ве |
| пела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље став |
| о беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски |
| е се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S |
| слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p |
| хотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио |
| о и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунч |
| аса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лаза |
| ачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата с |
| аљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу |
| јеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, |
| tle>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, који |
| шу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“</p> <pb n= |
| оналне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни |
| </p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, |
| <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p |
| е обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно г |
| <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као |
| остао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Пи |
| фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно п |
| т недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, |
| био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“ |
| деља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, ал |
| нике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} К |
| ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, д |
| ве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљ |
| ам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодмо |
| читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" / |
| продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су п |
| Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, н |
| има се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од |
| дилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изне |
| ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране з |
| рестао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја |
| ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу им |
| В ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕ |
| , добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуж |
| е, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ |
| у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p |
| леко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си ч |
| и доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу |
| ој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џа |
| фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих б |
| ваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбо |
| ји живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је |
| е српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се м |
| кох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књ |
| штву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара заврш |
| год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његово |
| т ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мир |
| паде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бел |
| ј области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198 |
| њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ов |
| и, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, |
| Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би |
| {S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређено |
| p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па |
| аревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје |
| питаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драг |
| демом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стој |
| е свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала |
| {S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала |
| </p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{ |
| ограду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то |
| ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити |
| да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић |
| рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођ |
| бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако н |
| реба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, |
| је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против беог |
| ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за |
| Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— См |
| времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p |
| те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцок |
| рац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода |
| ебљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје п |
| је свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао |
| S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> < |
| уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће од |
| — Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После |
| > <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.< |
| брве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она бита |
| а ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраће |
| а мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раш |
| мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахн |
| зе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је |
| о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај м |
| м просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, |
| ла; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како |
| магали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискре |
| е нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног ре |
| ду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред |
| p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инсп |
| р.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га |
| уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} |
| ознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n=" |
| енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p |
| рен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале |
| е гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза |
| дојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи? |
| беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p |
| p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављ |
| то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога б |
| от разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло |
| другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути до |
| з кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, а |
| /p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим повери |
| ан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ман |
| овор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Прича |
| , Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени |
| ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је |
| а вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Нат |
| ши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити |
| на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Бе |
| ово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си |
| елезничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде |
| се за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде то |
| врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, |
| ш чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном |
| на трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не в |
| о борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазареви |
| >— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.< |
| ки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се |
| , да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чино |
| умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте зем |
| ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" / |
| телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</ |
| још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке пам |
| вић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође н |
| а непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} |
| ав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> |
| д куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? р |
| > <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јо |
| који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одг |
| сти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају вели |
| аде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си? |
| јима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој ку |
| а дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш ниј |
| јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отв |
| ином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — п |
| је...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, |
| зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> |
| p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас н |
| <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Испл |
| а се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> < |
| би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</ |
| у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> |
| азаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, |
| рај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не |
| ’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво |
| обијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и та |
| плим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p |
| Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Ја |
| Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по мар |
| ва личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакл |
| Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, |
| испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при то |
| зједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па |
| Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— С |
| нама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слобод |
| е до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзој |
| ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје да |
| дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној с |
| вај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не пот |
| репирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски в |
| а-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p |
| ам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и з |
| е му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у ова |
| је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одје |
| К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кр |
| <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да |
| се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} |
| да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћат |
| смејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} М |
| а се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истр |
| жила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајал |
| устио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет ча |
| се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње ниј |
| и, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима. |
| } Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била ми |
| и дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је |
| а овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанк |
| скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју же |
| цири под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су п |
| ца — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неп |
| аја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</ |
| Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић д |
| ери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> |
| му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, |
| овцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни зна |
| страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вра |
| при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се ув |
| осадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n= |
| да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петро |
| државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ с |
| јанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у бол |
| егледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и п |
| да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се ми |
| Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио |
| кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно |
| полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакр |
| о љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> |
| н, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље с |
| присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео |
| <head>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за тра |
| ри на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и не |
| општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није з |
| онеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затво |
| својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку |
| „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка сло |
| зива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, |
| ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи са |
| и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ |
| „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорил |
| би шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{ |
| прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли о |
| би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећу |
| прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Ср |
| м је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и к |
| Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збуниш |
| су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колу |
| ке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео о |
| ива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, по |
| албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два м |
| а ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну и |
| и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и о |
| но одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Мила |
| рац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и о |
| е умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и |
| е у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанск |
| је могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја |
| ић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од г |
| ој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамо |
| у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми |
| а њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање једа |
| ђење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници. |
| пшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код |
| та времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> |
| етворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; рад |
| и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} П |
| у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Ј |
| е па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљ |
| изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских чет |
| То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као |
| предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе ј |
| оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.< |
| ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у |
| знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз ц |
| /p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама та |
| тиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 офи |
| одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад |
| страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погл |
| вјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, си |
| цама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, та |
| н, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што |
| утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша |
| з које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор |
| ски рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о |
| у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узет |
| а у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да |
| чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази |
| све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зи |
| ога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцен |
| чету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранк |
| ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волел |
| p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дот |
| Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојан |
| p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> < |
| „Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друшт |
| ио кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p> |
| разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав стран |
| рацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном син |
| брадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека о |
| мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока кој |
| уда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога |
| заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џе |
| ћа.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући |
| ћеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није мо |
| а не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као |
| еописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при |
| е, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрега |
| напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао |
| омаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, в |
| ноћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало. |
| Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n= |
| вога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостио |
| осао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У ме |
| о чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи |
| вога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућ |
| поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуд |
| т дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад |
| а задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакери |
| путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је о |
| ушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одгов |
| и и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но п |
| ад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај с |
| S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку |
| вити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се |
| исја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<forei |
| чину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, |
| ј, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:< |
| х ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па |
| Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, пра |
| д би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих |
| и и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p |
| стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми с |
| <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николи |
| вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе |
| ка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочул |
| , да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата |
| м — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај. |
| читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, при |
| рискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стран |
| ких чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет ча |
| ="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, |
| , какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb |
| док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" |
| а су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, |
| тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећ |
| Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту |
| рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена |
| Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде |
| — Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радозн |
| аво доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо |
| са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви т |
| ота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном |
| оља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша |
| пској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па а |
| .{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код ку |
| еме седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, |
| <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине |
| ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико ст |
| задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва из |
| <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но шт |
| е само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, |
| м састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем об |
| е сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га |
| је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <p |
| че чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p |
| — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађ |
| и процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки |
| Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према ме |
| армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припад |
| Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мења |
| писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни изв |
| баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, |
| предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на н |
| и, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је |
| ло било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута П |
| а упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у дв |
| , <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је |
| ршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Бито |
| <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војс |
| ом.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо |
| емна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је доша |
| ги пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n |
| ка ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им с |
| <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио |
| р је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална |
| како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опш |
| је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демон |
| ратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јо |
| , од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилик |
| о био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> |
| ?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимичн |
| p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, |
| еба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе бел |
| Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јо |
| Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше |
| е запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бо |
| краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У т |
| границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувен |
| повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене |
| — Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме |
| ј отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то зл |
| воришту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић |
| извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — од |
| , „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те ис |
| уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно извес |
| један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити кој |
| оре напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Ка |
| драву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</ |
| <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју с |
| лаве.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је |
| друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она |
| .{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да ост |
| епирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно под |
| анка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="6 |
| вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра тр |
| е води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега |
| о ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи |
| ће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{ |
| /p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајд |
| Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p> |
| p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим национ |
| <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђ |
| ead> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној с |
| тану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а |
| а као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софиј |
| шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, би |
| ошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="grap |
| отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта |
| ете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити |
| „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“ |
| >Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима |
| је крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је з |
| } По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав п |
| ане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« ил |
| и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Мили |
| ик Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанк |
| рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав споме |
| сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора нап |
| позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и |
| ива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде д |
| тпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука о |
| е неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку г |
| е отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад ј |
| би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико |
| анпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?« |
| овало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле па |
| спођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да ј |
| > <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да |
| отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Н |
| оспођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жал |
| :</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом зави |
| оз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која |
| љењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морал |
| рмерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристи |
| по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чу |
| p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избаци |
| ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је о |
| својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити в |
| није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Иван |
| ши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не ст |
| ше бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> < |
| , десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се м |
| еђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матер |
| га часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три ф |
| пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекив |
| дојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То |
| ед венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, |
| којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и госп |
| свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, др |
| ајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породич |
| енције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипе |
| несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло п |
| ну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није неприја |
| Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везан |
| Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледа |
| де; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— |
| ери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да пре |
| Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне орга |
| вано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Ми |
| и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде ниј |
| бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косов |
| заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{ |
| дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату т |
| на клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по |
| нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих |
| ву корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и |
| закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и |
| веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју ве |
| комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан би |
| према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 |
| без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикљу |
| да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разл |
| белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, он |
| војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу |
| о брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све м |
| ских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе |
| те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се сам |
| , рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Со |
| ти састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено пи |
| гонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи |
| ила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купат |
| ојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас пос |
| и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нест |
| вају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у лет |
| ћа има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су п |
| добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем |
| {S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добит |
| да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p |
| > <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одл |
| овор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и н |
| што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њ |
| ојни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на |
| по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Из |
| о рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосн |
| душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле с |
| своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од |
| ико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у х |
| сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фи |
| {S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{ |
| рој куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Ан |
| оше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак |
| е Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала |
| : „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку туж |
| у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} П |
| певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није |
| иповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су |
| {S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо |
| ња Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојн |
| болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{ |
| м, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце |
| p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефон |
| да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> < |
| онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здр |
| бави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставн |
| тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chap |
| жити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за |
| а је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је раз |
| } Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџ |
| задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако |
| га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати д |
| , па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег |
| ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ |
| код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готов |
| снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, |
| ви часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о |
| венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве нек |
| умеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у |
| ји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али к |
| ево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Ек |
| ва, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Д |
| и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ |
| томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Ч |
| лику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у ј |
| b n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с ред |
| S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а нај |
| и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се на |
| одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће би |
| е краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све прис |
| а да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше |
| а Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србиј |
| кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих дога |
| онасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толи |
| p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турк |
| ле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} |
| p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у |
| е српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не п |
| јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве п |
| тво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} |
| и да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано чест |
| нерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био |
| а; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} |
| ашена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ оки |
| која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љ |
| ква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Ку |
| p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стој |
| <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на тел |
| Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<titl |
| очи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљ |
| м човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној ру |
| и господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем? |
| до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гл |
| другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, |
| "subSection" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна |
| тале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.< |
| ану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но |
| жином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Рис |
| је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном |
| Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p> |
| лест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не униш |
| дској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима. |
| е насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш |
| прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаз |
| head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић в |
| етао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у не |
| ве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а |
| а трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправк |
| а њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> < |
| но завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову |
| е чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна |
| е, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један |
| прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту б |
| едња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бак |
| и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима п |
| на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висов |
| ма, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>С |
| у Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S |
| ац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било |
| {S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и неб |
| пских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио |
| о, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за свој |
| нице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p |
| „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем. |
| ка ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо |
| ест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бр |
| варен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српск |
| Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и ка |
| — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збун |
| ђашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши распо |
| и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа |
| је склештена границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на мор |
| тина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.< |
| општио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</ |
| аше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита |
| овори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна. |
| ебацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам ра |
| ан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је |
| ску у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, |
| p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновник |
| ига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, кој |
| ију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као |
| ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши п |
| ред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С во |
| .{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућо |
| сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</ |
| ородицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажен |
| у сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог висок |
| куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње |
| ала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина |
| а и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини |
| извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила |
| рестао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила |
| рини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном |
| ила на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву |
| међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежеви |
| а митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон |
| главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји у |
| живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сре |
| тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се т |
| недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акц |
| S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пр |
| ла и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ни |
| наута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске р |
| служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од |
| ба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да |
| има се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јов |
| рисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи |
| <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у |
| осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад заба |
| вници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре |
| е подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не т |
| ја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту досто |
| емајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих подн |
| уж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава. |
| појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Срби |
| ла својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после к |
| ноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> |
| а и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла ова |
| алена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и од |
| творише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радост |
| ликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, |
| српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и н |
| пска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час д |
| а једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.< |
| мену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што |
| а вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат |
| ци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком |
| веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> < |
| и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Криво |
| ата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога поз |
| аде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родби |
| држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече уде |
| У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млад |
| а и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидер |
| То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је |
| ене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, сам |
| на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нар |
| је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике з |
| ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја от |
| њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се ј |
| да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју |
| них рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и вите |
| правде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> |
| војке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о то |
| овићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се |
| чин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу жи |
| > <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих |
| eign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњав |
| е у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролаз |
| збуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при |
| едно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да ка |
| ције, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p |
| м страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се |
| У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да |
| икодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да своји |
| збиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Ов |
| ху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници |
| није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p |
| на друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно |
| млада наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонде |
| е, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Л |
| запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све зла |
| узимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да |
| а а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином пл |
| а га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> |
| ледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пиј |
| ну Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у свој |
| асковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала |
| пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на ж |
| мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме |
| стро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу о |
| скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и в |
| у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска |
| , него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — |
| да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неран |
| атујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад |
| изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> |
| ка је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S |
| , истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етич |
| p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру по |
| и да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана по |
| пширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико инт |
| о пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То |
| руђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољах |
| оздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим р |
| ака велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат и |
| их да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу |
| кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада с |
| 1" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си има |
| о то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphic" / |
| сећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све |
| ам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по н |
| <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалу |
| зненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</ |
| то је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке стан |
| бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавно |
| ивот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави |
| ша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је пр |
| ош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала. |
| ки магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и сво |
| сова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А пр |
| ђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb |
| тим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови |
| е састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутр |
| раше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом |
| ступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није т |
| не је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А |
| у девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била ди |
| <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе евр |
| а лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у ауто |
| једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је оста |
| о, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрча |
| посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, н |
| .</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која м |
| ти прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовни |
| пских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их |
| ке.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" |
| о у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет |
| својења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас по |
| драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој |
| ли Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?... |
| се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова ј |
| Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жар |
| ете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба |
| <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори |
| ер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.< |
| комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи трис |
| л Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена |
| ени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Н |
| ратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и |
| је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" |
| е Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одл |
| е испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степан |
| с се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јова |
| ело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фиј |
| и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Ла |
| утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чла |
| дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Пој |
| ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>У |
| е месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећ |
| ојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време п |
| јковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p> |
| анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од |
| ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанк |
| у ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колу |
| е једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио |
| смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар ни |
| гла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је заб |
| за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручни |
| а.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да |
| овоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко |
| тојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очи |
| ренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким с |
| нка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанк |
| и, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро |
| теље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, д |
| ка, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јун |
| едову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсц |
| благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робов |
| тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да |
| p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</ |
| трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина б |
| тара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> |
| иким сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о том |
| са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој д |
| светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p |
| ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Исти |
| <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</ |
| е умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо ј |
| и, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам м |
| сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> |
| Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да |
| свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при све |
| прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху |
| са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила. |
| едсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је |
| узе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n |
| ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај |
| колико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу ко |
| да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јо |
| у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Инф |
| бу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не бе |
| Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</ |
| се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и |
| е столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху п |
| .{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу к |
| гова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је |
| цала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и уст |
| ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну глав |
| земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</ |
| > <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова |
| варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</ |
| > <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није мог |
| ја тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задај |
| ицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или не |
| <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногор |
| уше, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи |
| се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи |
| уга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и пој |
| изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и |
| пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој |
| /p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и рад |
| едосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Бо |
| ло задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим ј |
| ић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николи |
| поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за р |
| о је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила |
| и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски распол |
| о новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у ск |
| непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала ј |
| на одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше пита |
| не, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван кр |
| S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. окт |
| навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као с |
| че своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> |
| жати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не на |
| следњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Паши |
| {S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Не |
| ерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били |
| ене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко диса |
| Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове |
| вори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, |
| озне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као с |
| је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направил |
| а се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} |
| „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој |
| рмонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у насло |
| која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </di |
| кој.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, која нема |
| к не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се нас |
| никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити. |
| био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према С |
| устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим инте |
| прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаест |
| , где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра |
| е она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда с |
| града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски си |
| Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Им |
| та-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је. |
| у и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је |
| ге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже и |
| свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој |
| и јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече с |
| А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу |
| скрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан ос |
| ат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима |
| </p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљи |
| ју и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у не |
| , тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим |
| томији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај св |
| новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</ |
| ила при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p |
| и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогн |
| им околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен фор |
| е волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> < |
| ма војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога о |
| се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Ст |
| црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на |
| јале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком сало |
| итељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здра |
| сти. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, ш |
| ад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвн |
| а је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу |
| } Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као |
| хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио. |
| да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, |
| тили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина |
| без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према ови |
| ој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p> |
| ога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле |
| ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министр |
| од велесила финансијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.< |
| олико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у н |
| м је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле м |
| вадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арна |
| и сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо пр |
| тиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавино |
| нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крв |
| помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</ |
| р врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мири |
| могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, |
| краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је |
| ованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том |
| , заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђав |
| /p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њихо |
| а“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су на |
| лика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује. |
| ушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не |
| исте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, |
| азним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу |
| мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Ко |
| омана!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли |
| p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не мо |
| .{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље н |
| била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џент |
| на служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут |
| а је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, уз |
| Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Та |
| лема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђ |
| могла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка |
| , после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="7 |
| оред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво напи |
| е један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у п |
| , чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отв |
| а прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а к |
| у Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добиј |
| >Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покида |
| ави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — уп |
| анатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="1 |
| е побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писме |
| им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војниц |
| не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Тол |
| не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — Т |
| е и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути св |
| кли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било |
| ојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. |
| >Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" |
| ла доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол |
| а паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њи |
| рских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упад |
| едраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>К |
| гледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што |
| трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као паму |
| ога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да нек |
| својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грца |
| ни својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно роб |
| пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упит |
| ажећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А к |
| ола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре |
| мишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, |
| ао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен |
| у, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не запл |
| тава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, г |
| малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ћ |
| грабише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, |
| што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После |
| е стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа за |
| "441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до ау |
| еравање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису из |
| и, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као |
| Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страхов |
| оји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црно |
| дили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослоб |
| му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заст |
| ет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као |
| ворих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— З |
| <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега нак |
| к у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек |
| 56" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне |
| p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нутк |
| еузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономн |
| овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна |
| била на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после тол |
| еома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јунач |
| ију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он |
| Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.< |
| <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.< |
| митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закач |
| дин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако |
| убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је |
| </p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рање |
| наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По |
| на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родите |
| већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога род |
| форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као шт |
| , да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављ |
| о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле ве |
| за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваки |
| >— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Т |
| интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба |
| .{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не |
| >Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, |
| рена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари прил |
| ага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше |
| сти противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> |
| ноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p> |
| дно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а к |
| стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Ј |
| му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све ба |
| која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако заустави |
| им извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка тр |
| неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> |
| сму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, ко |
| — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му |
| је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га |
| <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p |
| за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски |
| савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, та |
| па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катар |
| /p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у |
| е на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати |
| е за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За |
| е па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов |
| тарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је ку |
| је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње |
| скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смр |
| <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и |
| <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је уз |
| зговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да |
| д новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> |
| освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али п |
| слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки |
| је два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове |
| оша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла с |
| и сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца мног |
| о!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли |
| тила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има н |
| довољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за ко |
| олазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око |
| пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са |
| мо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>С |
| > <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је |
| Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на тр |
| свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софи |
| крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да л |
| је је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p> |
| бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није с |
| евић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој |
| а влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам |
| е ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земљ |
| је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину с |
| ржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Со |
| а се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и |
| </p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} О |
| е ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n=" |
| Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би бил |
| оспођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недиће |
| шти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја н |
| ли, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скор |
| <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког време |
| лушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се с |
| ступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиља |
| трујити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> < |
| томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> |
| /p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичар |
| ка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула |
| а да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да |
| ога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n= |
| а ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пип |
| нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек он |
| ојска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе пит |
| ога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да |
| кнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и о |
| тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознат |
| шње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="1 |
| илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, р |
| авам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре п |
| атекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпе |
| паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејст |
| од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник |
| ху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стањ |
| која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, д |
| еницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратн |
| ључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваш |
| ље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> |
| даних жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејс |
| аздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тог |
| оне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, |
| вог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе |
| краћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="757" /> < |
| ма савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, д |
| допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице |
| ат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено |
| } Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу за |
| е лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је |
| кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање пово |
| — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може с |
| вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, б |
| моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива |
| ану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом |
| затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у |
| неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p |
| рважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млаз |
| даље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Ст |
| е даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још до |
| ере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти |
| итраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипа |
| стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је ап |
| ружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бит |
| диште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Беогр |
| јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго в |
| и.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску ч |
| о је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим |
| тка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div t |
| ом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што |
| чи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било посл |
| реду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли |
| до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је б |
| ину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb |
| S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из |
| ишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је ј |
| ћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настад |
| а беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци пос |
| створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на |
| /p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но |
| па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у как |
| су, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа пи |
| — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудноват |
| .</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева ус |
| и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — |
| узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је сва |
| ободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је |
| упке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила. |
| нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али |
| како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве |
| орим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо |
| .</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава кр |
| ном у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра |
| где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у |
| е би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор |
| тумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по |
| устим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакн |
| ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви бол |
| азнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S |
| да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — |
| који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>П |
| — Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам до |
| ?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом |
| >Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијаке |
| ше путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сн |
| редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или |
| еље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надв |
| Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и |
| иће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средств |
| и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо |
| p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале прон |
| и“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се е |
| нка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тре |
| а.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, |
| тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко н |
| рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p |
| ји их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ |
| молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љу |
| радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и сл |
| је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакер |
| витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас |
| p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић доша |
| о, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино |
| .</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одгово |
| што је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> < |
| анка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви ка |
| н је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање пр |
| испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце |
| им очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црт |
| је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— |
| у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, |
| ulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су бил |
| папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико |
| су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли |
| ојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује |
| а о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у ду |
| e schwartze Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкод |
| ркнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледа |
| метила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p> |
| д куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жа |
| да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год |
| у; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— |
| </p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пе |
| Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и с |
| а у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се ра |
| ад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала |
| У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и м |
| ија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те |
| о прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да |
| сан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара |
| је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли |
| е по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, чове |
| ој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је с |
| српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски ра |
| и ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> |
| стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српс |
| вори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш? |
| кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па руча |
| /p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову муд |
| јновији број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око де |
| ајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p> |
| .{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p |
| мах за овим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно |
| г позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напа |
| ин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="5 |
| епати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право го |
| беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на о |
| бардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиље |
| рдањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто |
| утку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином л |
| опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према Србима и Срби |
| госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спре |
| раћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, |
| рно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и |
| стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Мо |
| да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збр |
| је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погин |
| {S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет прим |
| лободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима |
| p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен |
| ивот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њез |
| за раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на у |
| , <pb n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од |
| ити <pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред |
| о једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нар |
| они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су |
| била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бу |
| лика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће |
| неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, на |
| нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући |
| глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ |
| е од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврел |
| ветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџ |
| кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и др |
| вом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв. |
| и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора |
| брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама |
| та противу Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је и |
| штује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су |
| евића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb |
| ад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> |
| много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, нег |
| зговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мис |
| его ли постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p |
| е га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочи |
| идим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био пох |
| м ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окин |
| онуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују прич |
| ед врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Пр |
| и марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након нек |
| имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду |
| рода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак |
| е стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касниј |
| и, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако |
| !..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина < |
| бачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} |
| орт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне с |
| класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљ |
| тоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимн |
| јковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им |
| ено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предрагов |
| својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годи |
| па орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбрани |
| меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p |
| валио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову |
| О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Ч |
| оложена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину |
| т бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола |
| исаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са пис |
| Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о то |
| ке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори В |
| време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом |
| љубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујн |
| еликом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро кад |
| > <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само |
| ретерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, н |
| озицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линија |
| јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да |
| едан одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јов |
| омне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи |
| осада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један |
| седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је |
| и полемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону |
| а предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</ |
| он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се фили |
| змишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div |
| толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у он |
| ум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избиш |
| ма, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и пок |
| осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повра |
| рећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душано |
| слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У остало |
| море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и |
| ије било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој ак |
| Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који б |
| налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме |
| е, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— |
| Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И |
| очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весељ |
| епријатељство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрен |
| арских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пр |
| чка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху |
| ратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног |
| просто изненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" / |
| Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорс |
| и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, |
| проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде |
| а нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све |
| ванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и ст |
| ога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцн |
| ити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно |
| драговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху п |
| стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио |
| , оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет наст |
| > <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемо |
| корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани пат |
| ту.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја |
| Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, |
| ја места до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за тур |
| форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни |
| посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саоп |
| једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам |
| то није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника |
| се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Мног |
| прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војска |
| стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим |
| пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачк |
| авим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у н |
| ставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас |
| осле краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> < |
| S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше тол |
| алношћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојк |
| дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у је |
| ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдухови |
| ен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на ули |
| и се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у |
| вљам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија |
| причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео дост |
| ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаре |
| пало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујућ |
| ина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу |
| ина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пру |
| ротив нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, |
| е одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, |
| рујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећај |
| } Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћ |
| и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак |
| а се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога |
| еђувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића |
| брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је од |
| ти.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који |
| ахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој б |
| ректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једи |
| ијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> |
| бу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} |
| ху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово |
| бијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су |
| у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, |
| нка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од на |
| је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао |
| .</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејав |
| ност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, |
| врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Циг |
| у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасм |
| помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазим |
| је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег чо |
| аре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускр |
| намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три ше |
| еници“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p |
| м тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је у |
| а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек о |
| летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише |
| политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у нар |
| <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли |
| А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја |
| сних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за |
| кога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, д |
| о, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети |
| им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, к |
| поље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би пр |
| >Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p> |
| ебити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, |
| падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец |
| а да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се н |
| х се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> |
| и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који освети |
| а се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И он |
| узме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на |
| бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p |
| оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак |
| ивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном пр |
| “.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у з |
| моћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, не |
| > <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицањ |
| прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — доби |
| за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и п |
| ет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си сврше |
| , знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га |
| јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика |
| ђу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је к |
| олови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:< |
| оме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику д |
| телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи то |
| S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали |
| села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ б |
| прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S |
| сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутр |
| а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стран |
| х прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са д |
| је, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали |
| p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаре |
| е зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се |
| <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, |
| ете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, |
| > <p>„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке гру |
| руга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и |
| муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију цео прос |
| ј, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад ј |
| инарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> < |
| нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> < |
| се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију по |
| вара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, приме |
| од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да |
| ац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог |
| ута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да с |
| Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S |
| вић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте |
| њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Јед |
| димак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p> |
| сту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.< |
| ни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да |
| заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12 |
| ао да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госп |
| неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске изви |
| рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи. |
| бину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејез |
| овога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај |
| ампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви |
| свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари з |
| и дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашин |
| дини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, |
| штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски |
| х су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Св |
| вате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху |
| рипадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не сам |
| уром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то |
| ј амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се поми |
| </p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организов |
| игде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов м |
| време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шум |
| ствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок д |
| новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за д |
| иди, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263 |
| им делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, р |
| очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гла |
| појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипа |
| увари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за с |
| могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак кру |
| тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су д |
| . али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док |
| енџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, о |
| ан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збо |
| --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и бол |
| кше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардо |
| о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је |
| /p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</ |
| а.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули. |
| на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, к |
| <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, |
| ћ суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и |
| ано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да т |
| у дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном |
| /p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и ниј |
| наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у |
| вога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој |
| овек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено бару |
| а-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а н |
| опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је неш |
| едспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је ње |
| ивот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“< |
| да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Р |
| аким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозни |
| тео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ра |
| тео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Ш |
| ово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам |
| р се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није |
| авалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се |
| жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на висо |
| та, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући |
| ридошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опћ |
| последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} |
| ионалној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити |
| Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није |
| амом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до ов |
| арам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често д |
| дин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која н |
| био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла скла |
| битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац |
| сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није мог |
| вост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је р |
| ек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, |
| е јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} |
| сетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није |
| и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је п |
| Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванр |
| жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Пре |
| железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећ |
| уђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добр |
| их</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп |
| ети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава |
| ање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберк |
| попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га м |
| ли каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радој |
| другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је |
| тник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза поче |
| коме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра |
| о чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако јед |
| обио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде с |
| заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p> |
| ца врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> |
| да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри- |
| ов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви |
| а.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чу |
| ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје |
| , шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посма |
| ад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац |
| и час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на својим странама. |
| престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> < |
| се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометк |
| ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118 |
| ом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе |
| ом случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али т |
| га пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероло |
| госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title> |
| овић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче |
| цир.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво станови |
| ану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено з |
| анка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па |
| шавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и он |
| рце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, |
| ош водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле |
| > <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</ |
| моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиш |
| , и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријат |
| азао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, д |
| одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p |
| Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми а |
| ена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику |
| де све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта в |
| , рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} |
| вет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо |
| не претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> |
| књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већ |
| каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} |
| пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печењ |
| ="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одма |
| климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнеж |
| ао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само н |
| стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога |
| орао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Са |
| вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. |
| лади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на |
| шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићен |
| ефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са |
| ити. --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли каф |
| у и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слу |
| {S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао. |
| ма све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже глав |
| ше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> |
| </p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да ж |
| туација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је |
| ндант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p> |
| седник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске |
| дни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београ |
| бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу. |
| ме настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p |
| омишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европск |
| осле кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаш |
| е кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља |
| д свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био прео |
| ла посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрен |
| својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под |
| рила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а |
| n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали. |
| и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене к |
| овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет веков |
| кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...< |
| дбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу у |
| ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пож |
| } Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан |
| ски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Г |
| ађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнеж |
| ео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на |
| вих громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неопи |
| ветиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем г |
| узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим |
| видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p |
| Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано и |
| је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљ |
| елије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу за |
| ти био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у |
| поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> < |
| ногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога |
| и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре раста |
| ма си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном мо |
| а напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне |
| је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова ор |
| ах говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} |
| пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, |
| изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то |
| ра, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак на |
| цу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћ |
| дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац |
| куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држ |
| епрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало наме |
| зонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на но |
| пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као шт |
| пођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку желез |
| днородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слог |
| ролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смр |
| их који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и д |
| ="183" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} |
| а свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају п |
| ио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на |
| под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из |
| о су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје гла |
| испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, |
| би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се с |
| зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку сил |
| аха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— |
| командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по приро |
| у ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно ум |
| ва два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако |
| ве „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога с |
| новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у |
| ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници |
| , који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред с |
| одобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о ср |
| нцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, |
| ма сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Срби |
| доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје |
| ја нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта сам |
| </p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате |
| ом свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују осви |
| пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрап |
| краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искрен |
| д.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску. |
| а само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година |
| p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; |
| рили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један ди |
| енет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога да |
| ека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, о |
| изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашо |
| и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у р |
| рата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-П |
| лици и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше с |
| искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву пр |
| Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити |
| голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских коми |
| не државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{ |
| Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за |
| бије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Срб |
| ку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепо |
| јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не да |
| ову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заст |
| есталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно на |
| дмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није има |
| кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чуј |
| аша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жи |
| и ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедем |
| то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, т |
| ше од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, |
| иција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник и |
| ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господи |
| Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на |
| <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да она |
| дир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавш |
| ="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу |
| тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Ала |
| непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду К |
| о је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која |
| с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он |
| ас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С то |
| ћ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који м |
| га положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежин |
| летали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбор |
| о пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се ст |
| чекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и |
| ктризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично |
| оји је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, |
| о у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, може |
| она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> < |
| је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за по |
| м почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он |
| траха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести М |
| ш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаре |
| >Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у дворишт |
| ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измеша |
| је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p |
| ћ, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.< |
| ети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велик |
| изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом |
| или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Н |
| це које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или |
| <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху н |
| Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди |
| лику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали с |
| S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и |
| резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуциј |
| p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева ј |
| > <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећ |
| освећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, и |
| вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише |
| ли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испо |
| иге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзи |
| очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> |
| , био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њ |
| ите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољн |
| е зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну |
| највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелациј |
| тојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед |
| з жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај в |
| Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је |
| >Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за |
| , без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И |
| разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај |
| — Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осв |
| ладости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила |
| и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, |
| сценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— |
| о, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то |
| у, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} В |
| и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота с |
| о изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улиц |
| уде, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало |
| о ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су |
| пе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчул |
| ртунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистич |
| Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, труде |
| да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изи |
| сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска |
| на на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из ј |
| , да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су |
| ци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред |
| је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поде |
| у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујет |
| испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и пока |
| та, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, м |
| и — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, |
| ћа је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живо |
| није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p> |
| </p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност р |
| нај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком |
| време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожути |
| /p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кро |
| оже знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно |
| ва јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квоч |
| а главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се |
| аш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија с |
| обротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом |
| у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је |
| ринудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је к |
| своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како и |
| о један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се |
| ке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади ар |
| дино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно п |
| раће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крв |
| више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто |
| ао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред поли |
| еранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— М |
| есно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} П |
| амену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да |
| ана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у |
| човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да |
| цем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини про |
| тојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— |
| изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране |
| оштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не заз |
| упање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројн |
| уну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У |
| ет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} О |
| ивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај |
| а бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље |
| разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнеж |
| устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у |
| тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Ми |
| се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</ |
| асма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало ме |
| ужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb |
| .{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на на |
| На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о бор |
| ру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, ж |
| ш тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скад |
| е даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је |
| ту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио |
| скога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понуд |
| о све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотив |
| орила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p |
| се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова |
| их царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумес |
| за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица |
| с бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке н |
| 8" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чу |
| ер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века |
| игну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун д |
| а из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу |
| , драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дођ |
| љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осв |
| <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соко |
| сетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Н |
| , тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које |
| олничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретн |
| ва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта с |
| ји, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљ |
| срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сад |
| , обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма не |
| мо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађе |
| ад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о к |
| ало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под имен |
| лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са |
| ш многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" / |
| ра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је |
| де, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падош |
| да би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, кој |
| евник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српс |
| еспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је |
| е своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу |
| а је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне боло |
| оје су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инсти |
| судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је чит |
| у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када |
| вши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи ју |
| логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина |
| ом одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке |
| тола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази |
| ражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запит |
| улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез |
| ијатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око леш |
| није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позици |
| непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до ск |
| , тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно веч |
| који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да распо |
| повима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни |
| аки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљи |
| ојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху ма |
| страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Ц |
| убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо |
| бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но |
| откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“< |
| век би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила д |
| ати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> |
| своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога |
| и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе арти |
| чајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах уз |
| на артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти |
| би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од |
| старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и озд |
| приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних |
| осле неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити зб |
| гаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{ |
| је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се и |
| <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка |
| ка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из |
| рпска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога |
| рикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша вид |
| ма, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезар |
| о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена призн |
| езације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чиј |
| Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слат |
| и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи |
| првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је |
| ва огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших пол |
| p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном п |
| бљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово |
| i> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са динас |
| ких криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то |
| итава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу д |
| утрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p> |
| ао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни ње |
| а и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је би |
| елом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на |
| ац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим цел |
| е се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} |
| е вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хва |
| руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву |
| а и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше јед |
| већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступи |
| ља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, о |
| ј гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братск |
| љу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу |
| р и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гро |
| дбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста з |
| {S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту з |
| вај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> < |
| Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет |
| и у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га |
| о само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљењ |
| учник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је |
| е моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часо |
| да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не |
| Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није |
| ића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Тео |
| новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа |
| ревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> < |
| лада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узал |
| се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило г |
| еристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и |
| х представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помиса |
| бојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану |
| иле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спусти |
| имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се |
| и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај |
| ње и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p> |
| иваху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне |
| бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — ка |
| и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом оч |
| главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика д |
| је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао. |
| брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су |
| а, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети н |
| остати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и |
| паљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога борим |
| реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога борим |
| јатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни с |
| овање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву |
| ромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју бра |
| тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? |
| сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш |
| брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, б |
| је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак поч |
| Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битк |
| је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251 |
| своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црного |
| апита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви |
| p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето с |
| же главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Исп |
| а рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тача |
| да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио кав |
| е на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, н |
| и онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго |
| о лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S |
| ој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али |
| е више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу в |
| Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Ве |
| ј модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски во |
| вањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господин |
| е.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патрио |
| ли су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </di |
| ако Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Раз |
| тре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а о |
| уте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на |
| а, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне |
| ркнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим |
| ко треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Ч |
| ок је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашар |
| група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика прил |
| ку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике ла |
| у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца |
| снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> |
| срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим и |
| а затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружи |
| на самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грл |
| тни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз с |
| а, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоња |
| хо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарин |
| уда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>П |
| уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није д |
| но бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти |
| стрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жар |
| према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтон |
| Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— |
| цу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помиса |
| тране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Мед |
| илику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p |
| у, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било наро |
| амо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Ј |
| >Јеку од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те умест |
| ош једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна |
| коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а им |
| м, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке |
| бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се |
| Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили |
| .{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p> |
| ћ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>О |
| у сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми |
| ј радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрват |
| ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> < |
| опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и |
| ити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div type= |
| ла тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење з |
| Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпо |
| дјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ д |
| шила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга |
| рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седн |
| у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, |
| прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</ |
| ед стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу од |
| оје су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој |
| Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући |
| Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама |
| ора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беш |
| жила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој с |
| хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му |
| да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече |
| тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} О |
| ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотр |
| онесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, |
| еркнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па ј |
| иглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла как |
| о понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n= |
| одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>Пос |
| овање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> |
| d> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко |
| атски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено |
| ао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у том |
| вића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве по |
| днела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских вој |
| угари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, |
| одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник |
| тање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање св |
| о, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад ј |
| сати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.< |
| ака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све соб |
| рине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам н |
| расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко оби |
| тереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извес |
| вној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени иза |
| ма свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> |
| p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљев |
| заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било н |
| а довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И |
| ом другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам по |
| у.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвес |
| уго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презри |
| ред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазил |
| жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — |
| непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад с |
| н пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо |
| n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне |
| се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник |
| ака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоск |
| <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?< |
| ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била см |
| вих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихват |
| ач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спа |
| p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону ко |
| Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефон |
| </p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Пр |
| > <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке:</p> < |
| го чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ миш |
| де за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{ |
| р појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код В |
| ући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чи |
| еном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, |
| о жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> српски |
| Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела |
| а.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше п |
| ла воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови при |
| н да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећ |
| ојници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљен |
| зно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто |
| у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га |
| е био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на друг |
| дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p |
| овати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у |
| 398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник В |
| p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла |
| ра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлаче |
| Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit="subSecti |
| и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</ |
| знавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао |
| жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цига |
| ло упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, |
| p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је |
| кињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још ј |
| јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол |
| знавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње н |
| лић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић |
| можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које |
| е, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја до |
| <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одм |
| Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим суза |
| две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно |
| и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њо |
| грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу |
| те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у з |
| ло само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни би |
| опустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима мал |
| p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрл |
| владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених реч |
| бин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не |
| и, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције |
| ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — |
| одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама. |
| јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом < |
| од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним |
| е у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појави |
| рвог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави |
| с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па |
| стајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Ту |
| арко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног п |
| .</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога |
| ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такођ |
| p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов орган |
| ивоту, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p |
| мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> < |
| но, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једр |
| појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру пон |
| се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p |
| полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је с |
| тун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p> |
| човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је |
| кивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним и |
| ва Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>М |
| ера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p> |
| , браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати с |
| рењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није |
| рљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Д |
| а места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике |
| било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали од |
| е организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„ |
| нту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, сам |
| ушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу |
| то брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у |
| авно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она ра |
| и Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека |
| дан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када |
| е хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Н |
| ду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да |
| ац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се ба |
| и, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време |
| аћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>П |
| Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте. |
| да, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана |
| ко да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не уд |
| ену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене |
| ких великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна с |
| н, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у ње |
| оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{ |
| био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папи |
| ло, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ир |
| им друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да |
| добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љ |
| оба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, |
| и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан припо |
| атарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико м |
| е красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагл |
| ска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска арм |
| би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, ш |
| > <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пре |
| и војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— С |
| дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како и |
| су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} А |
| езином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сам |
| ој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куд |
| ке државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они |
| х <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих |
| и у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба ор |
| о погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свир |
| А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас |
| > <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приме |
| <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Нем |
| ала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој |
| учник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине |
| раћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављ |
| итаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S |
| /p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се |
| аст једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, |
| </p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому му |
| тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се се |
| огао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је река |
| и каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{ |
| триотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас дв |
| ала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судби |
| емна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Т |
| ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића М |
| р?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — у |
| пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је |
| а карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="1 |
| е десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више тати |
| Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу м |
| се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваљ |
| није рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није з |
| бранима.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај с |
| су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па оти |
| и свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле |
| у волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осети |
| почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела чи |
| ћа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. |
| /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко |
| лазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и |
| да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је с |
| е у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и |
| тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за триде |
| тно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више з |
| а.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Из |
| главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема |
| дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отв |
| крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разгов |
| ј пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигра |
| оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да |
| престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и мас |
| ка је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стол |
| нства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтел |
| писаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу |
| маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> |
| много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који |
| изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на дом |
| ченицу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, |
| примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање |
| !“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику срп |
| је утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечни |
| те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо ин |
| иков налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући о |
| абљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавш |
| ина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак при |
| нским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак |
| су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштв |
| .{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече п |
| народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просв |
| друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима |
| о лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна |
| е?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, |
| бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против п |
| амо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на поло |
| е очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече |
| ио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осе |
| високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Гов |
| ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањеник |
| зоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у |
| ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У |
| ло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама заба |
| баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад |
| ју и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</ |
| им потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> < |
| т, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у з |
| зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко П |
| S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали |
| , док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше |
| > <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представ |
| је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Ци |
| рме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљ |
| ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну |
| ест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболе |
| био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да об |
| да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се н |
| рауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и |
| ачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стра |
| <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопа |
| p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опе |
| звире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div |
| У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плот |
| реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отво |
| а тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И кад |
| тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража о |
| оложаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успе |
| рје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, |
| 741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, д |
| шачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је рук |
| крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Оп |
| > <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта прв |
| </p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи уби |
| знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихо |
| неверише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, да о |
| ве је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрен |
| изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у зд |
| есе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не |
| м.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груд |
| х осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из |
| нонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала Ивано |
| ић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„ |
| еспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст |
| /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, |
| храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 офици |
| официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да |
| и плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак офиц |
| Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се |
| селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12. |
| је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуко |
| официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списа |
| вући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве |
| Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{ |
| вуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест п |
| аментар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> |
| сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписал |
| једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је |
| лу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с |
| о за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пош |
| м ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом |
| је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по |
| морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе |
| /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Бу |
| вога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам шт |
| им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњ |
| премом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећ |
| али се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А св |
| дмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе |
| ? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се |
| вратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник |
| ри часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири пра |
| {S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите |
| љена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар |
| ор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој |
| </p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продуже |
| <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p |
| вци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александра, имала је да од |
| је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у п |
| стати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је |
| ране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући |
| ј већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Ве |
| другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија |
| у сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Та |
| /p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте |
| оседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени |
| ћ.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на |
| у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту |
| ихаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке д |
| а лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањен |
| места пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, пох |
| је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полаза |
| адба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још |
| .</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст |
| м Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, гос |
| ђа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, |
| д којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четни |
| држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ иска |
| еници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нем |
| било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздр |
| ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је |
| диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рук |
| положење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању срп |
| S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пу |
| караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турак |
| ош један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим |
| рске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром |
| <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мн |
| и комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb |
| је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео |
| шти одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је владу црного |
| S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна |
| први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни з |
| горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својо |
| певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да |
| бџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право ба |
| међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, к |
| е а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о |
| ко је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна |
| итујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, је |
| знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку |
| ркнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Веру |
| е бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад б |
| то сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, |
| а?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, ка |
| да ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што |
| ље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо! |
| апело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је ч |
| же одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и ев |
| Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, ла |
| на у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жрт |
| ћ заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} |
| људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и |
| оше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилац |
| , њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гро |
| би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> |
| му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарин |
| p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близи |
| не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за |
| гледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се у |
| ш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштв |
| ит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беш |
| сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опа |
| е, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун |
| исао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. откр |
| ашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, |
| е послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати |
| е још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа н |
| говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, и |
| орника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако ист |
| ерен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куш |
| г времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код К |
| да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, о |
| олицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То бе |
| а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурл |
| ало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да л |
| и“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају. |
| ј проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијски |
| прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво де |
| тра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем р |
| сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да л |
| еш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пив |
| >Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у |
| p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар |
| и: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у |
| је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише нек |
| обом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет год |
| ња, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећ |
| дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} М |
| , да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и |
| шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— |
| них за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још |
| ате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај |
| а други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њ |
| >Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаут |
| .</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати |
| — Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{ |
| е стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде |
| верењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија |
| ке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, ал |
| > <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, |
| њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту |
| друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослоб |
| је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p |
| саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисци |
| је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ћ |
| >— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађ |
| је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; |
| који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, |
| још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима |
| <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прос |
| и се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n= |
| тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и |
| ДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Пред |
| а.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Д |
| голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело св |
| змицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраг |
| p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а |
| ана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невин |
| кочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одава |
| им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова чели |
| ежити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројава |
| к, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би |
| елопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предрагови |
| ив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлу |
| ли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n=" |
| е на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четн |
| ила је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских |
| и.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кр |
| лба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом |
| уо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; в |
| о друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да |
| до, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је. |
| ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предво |
| м.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраго |
| ајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Вој |
| комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац |
| госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и |
| у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> < |
| ислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Лето |
| p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде |
| погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap unit="graph |
| ху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који |
| е, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише с |
| нама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски |
| о до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје |
| , али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске о |
| а зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им |
| нску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, ка |
| ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече |
| твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p |
| онео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су |
| једно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док м |
| он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам |
| арства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће би |
| се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао |
| а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мал |
| толице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштв |
| ик Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раз |
| ан, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било ј |
| <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше |
| Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да ју |
| угарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им |
| и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са |
| део за својим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим |
| апред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згод |
| е и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела од |
| ас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо мо |
| дајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, |
| перио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи |
| је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео |
| ла Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој |
| а леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланц |
| ожило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ х |
| а срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле свој |
| ледње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </di |
| аповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћ |
| свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраг |
| етима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} |
| ки су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао |
| три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четн |
| намит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док |
| приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Сп |
| страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек |
| у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— П |
| S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао на |
| има и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живах |
| Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код своји |
| /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне А |
| не бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа |
| у на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненад |
| S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удив |
| ом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, |
| у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; |
| /p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке ко |
| p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са |
| у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече |
| оју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који |
| у господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — ого |
| су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S |
| .{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније |
| урни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У ком |
| је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици |
| игнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да по |
| а ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </di |
| — Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка |
| звала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине посте |
| {S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме з |
| b n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна |
| ој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо |
| а смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица |
| са али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут |
| их сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, пон |
| више.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окр |
| и у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, |
| кадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско |
| или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој стран |
| твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњава |
| довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, |
| фицирима и војницима прими најискреније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Је |
| кнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише |
| па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољ |
| е чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од и |
| ио, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него с |
| је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише? |
| другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га |
| е срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="su |
| ра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога ст |
| — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насм |
| ије ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их ј |
| це и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у п |
| ирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и н |
| ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили А |
| ТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је ду |
| но кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар |
| ака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> |
| на; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њ |
| и и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стој |
| етовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за ти |
| ајпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљив |
| аје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни |
| сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам веч |
| у, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p |
| је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора. |
| наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том |
| ј стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед |
| зио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то в |
| ио велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p>Три године |
| оги грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедрал |
| их сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозвол |
| уку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је |
| вима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би с |
| рила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен |
| звештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила сво |
| м је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „култ |
| сављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким п |
| да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој м |
| сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила |
| еле ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима. |
| њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео |
| атан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стој |
| аког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњост |
| крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу чо |
| тере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича |
| цу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и П |
| њу, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све |
| ЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се |
| литичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико не |
| ану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Ј |
| лбанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну границу Албани |
| бро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне р |
| коли, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су |
| {S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је јо |
| покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али |
| а у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлуч |
| и важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одг |
| е решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију |
| се покори закључцима лондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице какве мо |
| љама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом |
| на Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" /> назначеном року повући св |
| ицама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може рас |
| во показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладн |
| да држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и ш |
| стра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су |
| е држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним м |
| а држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="67 |
| и и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, |
| о, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички |
| х закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих пред |
| да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недосле |
| </p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно д |
| обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цети |
| рача и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је река |
| </p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне ав |
| а „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одо |
| и чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанк |
| .{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две неде |
| овита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звезд |
| ак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— |
| жу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p |
| потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ов |
| Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочи |
| кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Ст |
| ошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и арт |
| им неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу им |
| ш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p> |
| едељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријат |
| кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она |
| осподар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} |
| сер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љу |
| </p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ |
| нди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} |
| и пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себ |
| на брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и |
| ној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпенз |
| нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну |
| тела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> |
| истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав |
| их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрм |
| граду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} |
| еду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страх |
| а по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох |
| и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној срп |
| дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три б |
| о са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђ |
| нцентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа вој |
| а беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћни |
| ује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бу |
| коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове арми |
| у друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огл |
| ога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="38 |
| За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни љу |
| код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник |
| цу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор к |
| ле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају |
| нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели |
| b n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се од |
| рад!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, ст |
| им током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катар |
| си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић |
| ни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет |
| ога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новина |
| изнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за ч |
| S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је с |
| народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасн |
| ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помо |
| ем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на |
| о доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које н |
| очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе ком |
| клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се виде |
| на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу |
| се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар |
| Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао |
| оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам ре |
| Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да ск |
| м речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим реч |
| испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не мог |
| ија вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у |
| та рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому пре |
| } Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не окл |
| ени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, госп |
| за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, б |
| љуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одма |
| велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногор |
| га побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашни |
| ути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на |
| зети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на |
| но од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крик |
| е ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, |
| оку најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="75 |
| не по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> |
| еликих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року м |
| е од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога да |
| — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкава |
| Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у в |
| олазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="28 |
| руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоруч |
| кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет как |
| ребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледо |
| а — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p |
| > <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине О |
| ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој |
| сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен с |
| ива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме |
| на вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код |
| -Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од са |
| p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — |
| се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србиј |
| чцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасв |
| пољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="523" /> <di |
| <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са |
| јало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остад |
| ијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очеки |
| .</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да |
| Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електри |
| >Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанц |
| рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матор |
| , херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог |
| горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а |
| и?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће |
| це, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је |
| посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући |
| подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а од |
| рбију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не ста |
| војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као к |
| и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљено |
| то сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње |
| лазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и |
| је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах |
| а са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођ |
| ред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, |
| готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на свој |
| а ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остат |
| може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенциј |
| тика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше |
| а.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано м |
| ве могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним пита |
| оцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{ |
| и на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p> |
| велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што |
| виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезник |
| пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско п |
| животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p> |
| ти уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријск |
| га је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су |
| сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га |
| и и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, |
| а Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су |
| ку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да |
| у дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p> |
| ажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до само |
| д масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолт |
| а на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да |
| и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихо |
| уше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно |
| чком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комад |
| Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнеж |
| уком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкне |
| т пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} |
| бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И поз |
| орао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изј |
| примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала |
| смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по ц |
| ктера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење нас |
| 2" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван |
| ва брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и леп |
| тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да |
| беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се њ |
| идео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потвр |
| 36" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Ка |
| со свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе оч |
| е са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јова |
| то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лак |
| ој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана |
| н подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:< |
| грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, |
| принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска ду |
| ик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинил |
| ањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— |
| и били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био саврш |
| и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближа |
| њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p |
| и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је |
| рског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем |
| н више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажи |
| мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече пос |
| адојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наред |
| зрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку доне |
| , деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како |
| а данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету |
| и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким |
| а железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и |
| доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица |
| оја је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка је |
| а, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички к |
| тни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уморна о |
| стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l |
| ашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охри |
| сављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слоб |
| српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и д |
| — Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад |
| о сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо с |
| А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се |
| ку војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на |
| задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада н |
| та се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватре |
| аузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће |
| чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Г |
| пске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, |
| здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да с |
| рзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Н |
| Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом |
| да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, |
| рли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p |
| и раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Ск |
| {S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ож |
| ној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — |
| т, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му |
| p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом сп |
| таџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и наш |
| е отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радо |
| о гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} |
| су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном |
| и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вр |
| трострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Ви |
| ремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n= |
| релетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђа |
| помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после |
| , код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет |
| неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команда |
| жено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана |
| вечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Ши |
| ских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих с |
| .</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А по |
| ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, |
| прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу |
| аре јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.< |
| nit="graphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" /> <div type="chapt |
| Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> < |
| сао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког пој |
| аше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују од |
| шти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оц |
| и, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{ |
| је позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више сто |
| а то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> |
| , касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се |
| љо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све |
| ш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве шт |
| да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под твр |
| децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> |
| ика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> |
| м онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим н |
| епрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, н |
| због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио |
| није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, н |
| и шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље јо |
| /p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је |
| двали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једно |
| и шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала |
| офији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе |
| до лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га |
| дном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пе |
| браз је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тач |
| побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју г |
| о Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је |
| рхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима |
| и пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је изба |
| пнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу |
| му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прат |
| вши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не |
| тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз при |
| чни имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послуж |
| .</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.< |
| а га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> |
| послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна |
| уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, |
| чним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела |
| p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме о |
| уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и |
| овољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је |
| , да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.< |
| та више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да о |
| </p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен |
| признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је п |
| апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које |
| сход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу |
| који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му |
| који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а |
| ад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по с |
| Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: |
| дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред к |
| ам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијак |
| родом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали те |
| е је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шт |
| ке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро |
| спитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио |
| изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатро |
| знели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снаж |
| гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> |
| да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо |
| , хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола ње |
| .</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је уша |
| и му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладан |
| ма права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одјед |
| е врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" |
| да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, |
| рском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупрем |
| з чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="34 |
| , у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају ша |
| у се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само |
| у лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, |
| </p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско |
| а на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и ре |
| </p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цве |
| ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то |
| а по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црв |
| "103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Соки |
| едну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски з |
| десет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њез |
| одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сук |
| књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и |
| рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута е |
| е за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се п |
| ли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болнич |
| смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника ко |
| ети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, |
| сање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а |
| његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као м |
| таве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући ј |
| адом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, наглед |
| где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она наро |
| суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је би |
| тра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележи |
| увај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увр |
| , мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, |
| м дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Мир |
| тне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити |
| >ТРИНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме чов |
| тним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пр |
| е.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја |
| о не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли |
| ма и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по зал |
| по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише? |
| у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде др |
| ије пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико из |
| хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помп |
| пути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разни |
| ј.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџ |
| у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека |
| м сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n=" |
| и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако оч |
| а пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи п |
| уди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај! |
| прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако |
| аспирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватал |
| е волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.< |
| убави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај |
| е.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— |
| је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању. |
| горцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, је |
| р, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и |
| а је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— |
| је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео но |
| орене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</ |
| ног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! |
| дан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини |
| ан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријат |
| несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су |
| , који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде |
| остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб м |
| онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{ |
| рата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним крок |
| ан, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рек |
| умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице |
| узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа |
| к</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not |
| би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све |
| а тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висо |
| у и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, то |
| една језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједи |
| ао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео |
| на се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се |
| ензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерад |
| довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, о |
| су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} |
| конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да |
| и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад |
| квог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног |
| аници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој к |
| ем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшн |
| х рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџ |
| воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а |
| оз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге клас |
| ека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросав |
| ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци |
| , брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом |
| , да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога пут |
| претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један |
| народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и |
| ветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — п |
| а, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим пре |
| ут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу |
| повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А |
| Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре нек |
| едничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу |
| , и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о свој |
| оспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свак |
| Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети |
| Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} |
| о будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то |
| тно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Р |
| весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху |
| дубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешко |
| и чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су поставље |
| уцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати |
| тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оруж |
| за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић |
| тољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних ко |
| а у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда понос |
| и ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домов |
| ним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележи |
| xml:id="SRP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из |
| S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> |
| АВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један стран |
| десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, |
| марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На |
| ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, д |
| има и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши ка |
| жевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам |
| ћев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, ј |
| рти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну |
| оје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности љу |
| Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, |
| ом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Бори |
| а, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако кли |
| Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички до |
| p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p |
| , добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа |
| : сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> |
| ти пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на л |
| де браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Н |
| стина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот оном |
| ушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и иж |
| ез икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом ј |
| p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p> |
| релазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p |
| нференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну ск |
| , колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо влад |
| полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био |
| у излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вере |
| Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до о |
| времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле во |
| ра</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе ст |
| у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на |
| срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледа |
| онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?... |
| Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви за |
| д Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосв |
| усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна |
| која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две даш |
| могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је напи |
| Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ ј |
| родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко вре |
| м стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слиј |
| је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би ст |
| </head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.< |
| <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови сти |
| и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан ј |
| p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав |
| ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао |
| о крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представници |
| <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочек |
| ин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га ду |
| е да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свим |
| Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи |
| нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао |
| не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да пр |
| „Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним о |
| учјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, |
| да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.< |
| Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу б |
| се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за |
| нати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам кл |
| : „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, |
| ањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не мож |
| кламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> |
| поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цет |
| ожај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љуб |
| бени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је р |
| pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно уз |
| политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пр |
| крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци! |
| разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за |
| задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па |
| неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сва |
| .</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики ус |
| а.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је о |
| адра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закљ |
| је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму |
| клопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш ч |
| елики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром |
| на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало н |
| ка, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да б |
| ети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном при |
| ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша |
| дањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна |
| код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да поти |
| ну у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и гра |
| оклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“ |
| тару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За |
| за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра |
| /head> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Беог |
| велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу |
| да небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се с |
| и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога |
| рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао |
| лаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу |
| га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете |
| вако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак сво |
| њолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање. |
| о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, |
| закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мор |
| мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „с |
| е подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би |
| шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Д |
| и да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога |
| ек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} |
| елефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Л |
| Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте м |
| права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разве |
| ече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> |
| ..{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников |
| посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугар |
| проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевље |
| .{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искре |
| ац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положит |
| p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изг |
| у најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и |
| ом.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помо |
| г принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена а |
| кује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" /> <div type="cha |
| рбију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— |
| коле, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, |
| прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александр |
| и раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе са |
| ћ је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне |
| руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, |
| редседник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим трону |
| "367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} |
| Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p> |
| н угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се р |
| после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве |
| вом засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој |
| згнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Срб |
| от краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи |
| Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да |
| S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> <pb n="92" /> <div type="c |
| у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први цр |
| аља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и |
| ве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S |
| /p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="subSection" |
| ри је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Гор |
| оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најду |
| е.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а |
| у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу |
| е питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чи |
| народне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише д |
| ињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришић |
| > <head>ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или |
| га, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у једа |
| онује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез |
| ..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да нек |
| ничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде м |
| војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скад |
| а склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст |
| ити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверск |
| раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. окто |
| вда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бри |
| иротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљев |
| е животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави к |
| ачајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша |
| ањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу прек |
| постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Але |
| ћа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове |
| ута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту |
| <gap unit="graphic" /> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n="400" /> |
| ко га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршу |
| се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји |
| СЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска |
| ој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milest |
| ска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху заустав |
| орамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официр |
| ив радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{ |
| овник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге |
| рске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног запов |
| дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога саве |
| Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплак |
| одио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао |
| ишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један је |
| а најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ |
| ички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не |
| и су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у беч |
| по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло о |
| , који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при |
| ћи се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb |
| ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Л |
| среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се п |
| на се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разгов |
| јење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети д |
| Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве |
| телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војс |
| .{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> |
| Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити |
| поручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић |
| чцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстраци |
| овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је |
| ања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата мин |
| ричао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза |
| двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конфере |
| и је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опш |
| логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се мит |
| ахова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две су |
| рат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сва |
| ратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</ |
| l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „не |
| — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и |
| зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> |
| торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу до |
| идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са |
| матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију |
| е за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога |
| , међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темпера |
| их, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њих |
| >!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и |
| ече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина |
| ољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао оби |
| ело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако из |
| а њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</ |
| ете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— |
| им, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без ос |
| </p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а з |
| марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет |
| и-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А |
| постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, |
| тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваз |
| мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде |
| други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с ваш |
| Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је |
| 5" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> < |
| .{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српс |
| них, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прош |
| о.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пр |
| — Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, в |
| цима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад с |
| вештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт за |
| ј брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јов |
| м замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, |
| <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,< |
| се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, п |
| и, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам. |
| еспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, д |
| љевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> |
| рчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео |
| ива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља. |
| вио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не б |
| мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са ма |
| не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војск |
| .{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше њего |
| што је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога ч |
| трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека с |
| е, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пе |
| че нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу |
| заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли покопат |
| Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прера |
| ођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изне |
| телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да |
| е знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} |
| ван.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Ми |
| са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подран |
| ка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да п |
| о сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га враг |
| је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p |
| Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак |
| <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевић |
| оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнеж |
| е претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонц |
| вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежеви |
| ни те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хла |
| и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусо |
| том а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором |
| 559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте гла |
| аљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стоја |
| седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S |
| оше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка |
| а ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> < |
| , драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће |
| ра.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да з |
| на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљ |
| орба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету |
| у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом м |
| {S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко н |
| ајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окуп |
| ином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, ј |
| е дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је С |
| ва турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и |
| и им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случај |
| и часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазн |
| здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са |
| ванку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блажен |
| .{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за |
| снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох |
| .</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> </div> </body> <back> |
| им поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Гр |
| зривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и |
| да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени |
| бију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} |
| све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S |
| жем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те инт |
| рхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} |
| ровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јо |
| а, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не зн |
| прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, |
| ушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоц |
| лектрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{ |
| их витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> |
| Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег |
| такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком дан |
| гују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској |
| пкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину сво |
| је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила |
| едрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фо |
| ђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језиви |
| узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а |
| , наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје др |
| то је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост |
| р му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој |
| ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији сти |
| отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, о |
| цима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сва |
| трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други |
| велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин изврш |
| осиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет ком |
| и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број срп |
| 451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дом |
| ује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од н |
| с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни шт |
| " /> <gap unit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем н |
| асенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем н |
| е тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројн |
| шен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења ство |
| оследњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црн |
| епило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српс |
| ва свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Та |
| јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, |
| орен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост срп |
| дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела |
| свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368 |
| х поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, зале |
| ен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ ниса |
| Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена дв |
| о изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шт |
| ad>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је с |
| емље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народ |
| а, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уж |
| све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири д |
| сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одре |
| а, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је |
| "438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четово |
| о трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хај |
| својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз веко |
| ојом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, кој |
| бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У |
| ?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србиј |
| к ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтал |
| дим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса |
| а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чет |
| црвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по |
| ста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа |
| мукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми |
| о је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му н |
| к.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" |
| ше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и сн |
| динама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам |
| а више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај |
| pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скада |
| се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се у |
| м млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распуст |
| име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Б |
| о, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спус |
| лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крв |
| А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тог |
| ругова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растав |
| а је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тр |
| и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несносниј |
| м возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не |
| рику.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изне |
| без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, |
| јановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, |
| да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје |
| ти о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, нају |
| > крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кр |
| освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и |
| ду оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама |
| до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би гот |
| наоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, |
| у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цв |
| краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> |
| а и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, коми |
| је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и ов |
| чки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну сл |
| а мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис |
| лодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута |
| запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојн |
| но, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажем |
| ће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога |
| ака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише сво |
| а, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А |
| своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише с |
| p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом |
| 4" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> < |
| паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а тв |
| изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Бил |
| тле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованк |
| браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо с |
| и откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се |
| за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви мого |
| на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— М |
| же уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега с |
| рах и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, |
| дмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред срп |
| горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зел |
| онуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу |
| те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш. |
| натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика |
| морац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задо |
| > <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није доб |
| мо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јав |
| >Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Пред |
| ата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто |
| од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> |
| а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина |
| !.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је с |
| , чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Ска |
| не фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Исти |
| о здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопљ |
| Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет в |
| се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div |
| држасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, п |
| и смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћ |
| “</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си |
| њена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није доби |
| лаву, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У чети |
| чних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земљ |
| тној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода с |
| >У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њихо |
| ицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јован |
| ну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} За |
| они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика- |
| ица писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поз |
| к.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање |
| да се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брз |
| ку заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском |
| ј Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београд |
| <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни за |
| а Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила послан |
| е српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дис |
| застопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призре |
| ашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од о |
| предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S |
| душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тог |
| дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се раз |
| } Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поп |
| raphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div |
| бу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са бра |
| p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу је |
| азан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито |
| Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ос |
| оспођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа има |
| е официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, ко |
| а наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша неп |
| отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити ови |
| Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје ку |
| часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања |
| су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као |
| код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после |
| ајслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића |
| к је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни буг |
| комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} |
| у уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге |
| и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{ |
| ве нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... |
| подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Ср |
| земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекр |
| — Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, п |
| <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што с |
| одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе ду |
| очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната |
| </head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} |
| ко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју |
| еселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута саврше |
| рску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација г |
| ја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме |
| Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да п |
| нице, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и |
| ајбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде |
| а, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине |
| оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећ |
| > <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничк |
| иваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, н |
| вати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} |
| >Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчиде |
| а се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у т |
| пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била са |
| успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опш |
| к под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку |
| сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} |
| рими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и |
| ганизацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да с |
| огу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељ |
| ру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изаш |
| рећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом з |
| Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, |
| етно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих |
| окрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Фериз |
| дне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио |
| устила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком. |
| ећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини свој |
| а, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је |
| фији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, наставља |
| м и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{ |
| бити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бит |
| се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихте |
| -а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није ре |
| да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изнена |
| реним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ј |
| дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди та |
| ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb |
| : та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су м |
| стално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако |
| би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лак |
| пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па |
| и, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле з |
| их више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је вол |
| имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да на |
| p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и |
| ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb |
| љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се п |
| Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на њего |
| сећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне реч |
| о не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у в |
| је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се пом |
| p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али |
| одине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину ре |
| у је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му с |
| ва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познаје |
| у ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубљ |
| ки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично ра |
| е.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред т |
| ију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па је, н |
| и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према |
| и, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је |
| >— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="graphic" /> <!-- . |
| уштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састо |
| ам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</ |
| амнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да и |
| џија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предрагов |
| /p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престаја |
| жег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме поче |
| , па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија пок |
| рном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не п |
| оналноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хо |
| разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мар |
| градове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, |
| авштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам. |
| ика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне |
| ословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> |
| ито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и |
| иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза бил |
| Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло к |
| окрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p> |
| до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину д |
| за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преобража |
| као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба |
| /p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је п |
| ла.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици |
| му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи |
| душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет |
| да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно до |
| а притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак |
| душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином н |
| > <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са |
| еност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си |
| инансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, |
| о пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља иг |
| н Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него |
| и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> < |
| ојни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Ауст |
| на болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборав |
| то тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење |
| ми тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не |
| ици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је би |
| век флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске |
| е.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му пр |
| у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки си |
| ијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руш |
| ање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљ |
| претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика гри |
| оне кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“ |
| ила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћ |
| сма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напоме |
| ва навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусре |
| <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама |
| а човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред рече |
| ато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме б |
| рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си н |
| зин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И к |
| ва.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да с |
| оже да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет б |
| ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На н |
| што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде он |
| ела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по то |
| публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона д |
| ро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, преви |
| ић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у т |
| ењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теб |
| Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> |
| .</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима д |
| а црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap unit="gr |
| S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Пред |
| тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, с |
| узе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је |
| и живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и |
| и то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти м |
| оби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола |
| а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује ј |
| дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са о |
| д Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло |
| е и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наст |
| ше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јо |
| <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њ |
| мом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одак |
| ише волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ |
| ко и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели о |
| ступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чем |
| шћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често п |
| вно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и |
| у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но ка |
| ритику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда т |
| у критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> |
| а укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задов |
| и их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац. |
| ромки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге |
| учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој н |
| рено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам |
| оказују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опомену |
| /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} П |
| нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала. |
| мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, о |
| Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, |
| ке, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Ар |
| ад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је |
| еше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да раз |
| .{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима |
| у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје |
| отворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко |
| Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сј |
| такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у ду |
| и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод на |
| она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце |
| кољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску бор |
| а:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</ |
| ата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше ја |
| е!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.< |
| говорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p> |
| се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао |
| ом радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога д |
| враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су с |
| тима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило |
| рка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У ве |
| ="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепела |
| је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је изби |
| места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Ме |
| „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са ст |
| — Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би т |
| Section" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се в |
| о да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таки |
| овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој |
| шом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, |
| ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију |
| аку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним из |
| фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ д |
| нференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђо |
| рока, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурла |
| их бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О |
| наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који об |
| оку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмља |
| ретрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да про |
| и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељен |
| а људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата |
| јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи |
| могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више н |
| 3" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара п |
| 54" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} |
| ведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из с |
| и смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и к |
| нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, |
| рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим с |
| нату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, з |
| и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је |
| моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не мор |
| /p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху ком |
| воје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних |
| осле дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак |
| митама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута. |
| а гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи у |
| , а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима |
| а, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало |
| њу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаш |
| а зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав |
| он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Оче |
| ај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb |
| Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањениц |
| и се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је из |
| ока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само |
| , хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужег |
| >Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По |
| о за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, да |
| во агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После т |
| ећ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жр |
| стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом из |
| у је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им |
| густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро |
| ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата ње |
| сновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредов |
| о и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је њ |
| {S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и |
| ашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућнос |
| као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више |
| бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсу |
| На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе с |
| е, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очита |
| није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрч |
| : шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} |
| ила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што ј |
| и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и |
| мила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосн |
| е? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — од |
| ни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са завет |
| м је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n |
| анку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто |
| од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа |
| у па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна зви |
| а све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, пору |
| овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша вој |
| м, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га |
| p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред |
| е, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месе |
| литава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p> |
| игде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натоп |
| тоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болн |
| ге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипа |
| атељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима с |
| ка и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му |
| иже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданел |
| мо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алин |
| један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Т |
| ли између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Ба |
| им висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом з |
| славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, прод |
| го што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово не |
| видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се кр |
| ештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светис |
| , а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла |
| шењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>М |
| . — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и по |
| има невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после ова |
| шке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударит |
| о рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад |
| о онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> |
| вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљев |
| ција.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је |
| бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би при |
| <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строг |
| га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијан |
| ијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа |
| смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n="360" /><gap unit="gra |
| .{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — |
| које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Н |
| беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не дола |
| ици, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела |
| њу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охри |
| у брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја су |
| сти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, |
| акуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <div type= |
| па од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти с |
| аник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> |
| ј се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза |
| ти, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји |
| корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да на |
| задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дан |
| узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, |
| агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и |
| .{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час |
| да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, пре |
| одне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети теш |
| вши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело за |
| из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сил |
| Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација |
| једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању. |
| има се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је |
| ић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и о |
| па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у о |
| ече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; |
| чи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић |
| Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом ко |
| амо др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n= |
| рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, |
| /p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— А |
| еликој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у м |
| дичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнеж |
| ла силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво |
| и, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наг |
| чи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите с |
| ад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; с |
| све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима за |
| о“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је |
| аламом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које неп |
| Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси |
| питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Ка |
| чекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народ |
| њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p |
| инише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали |
| рети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преобра |
| ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опас |
| {S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога н |
| а он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио |
| овољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против влад |
| а као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> |
| еји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљ |
| ке комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог |
| чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у п |
| а пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душ |
| пнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу неприј |
| никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак |
| иче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један |
| Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне |
| да и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, ми |
| ано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео |
| и подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спр |
| их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и |
| воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и ка |
| ..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, виде |
| што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, |
| уздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на |
| ју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопо |
| овара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви при |
| се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посе |
| главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на распо |
| унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим п |
| -Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то пр |
| трина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан |
| <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стој |
| умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за |
| Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стр |
| овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нес |
| ио одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шт |
| дој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> < |
| слов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанк |
| рина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати |
| ок је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавн |
| дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, |
| ивала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора |
| да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, |
| сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка |
| риво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу н |
| се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубав |
| љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и |
| коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа |
| смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога |
| на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она оста |
| на, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Ил |
| а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p |
| ина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитељ |
| <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао |
| био? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изгово |
| p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> < |
| на, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети П |
| онференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв п |
| чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно |
| , твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја |
| 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се брину |
| ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити |
| до пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да по |
| еправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" |
| Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гле |
| и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И горо |
| .</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде ви |
| ичај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори |
| извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда |
| коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</ |
| овек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла |
| нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у По |
| овао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми |
| Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо |
| ер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење |
| <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се р |
| дају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Јез |
| а ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи пит |
| познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да см |
| о вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p |
| да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софи |
| а молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је |
| е за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником |
| е публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило |
| то тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати дола |
| а га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак: |
| одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао |
| о: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозна |
| а се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно в |
| је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није |
| </p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свр |
| ишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, дост |
| ка.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање |
| није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шеш |
| јанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, дра |
| /p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да |
| ошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у |
| гао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ак |
| се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, |
| /p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времен |
| љава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изра |
| вали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начи |
| м, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си |
| орца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си од |
| врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко |
| амигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разуме |
| у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="c |
| ли ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио |
| тељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се прес |
| авити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и |
| head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вра |
| добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазна |
| комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... |
| је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> < |
| кочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" /> <div type="chapte |
| ко море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S |
| и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — с |
| је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сиро |
| иликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у |
| браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рање |
| исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а |
| просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а |
| најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какв |
| као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} |
| послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде ум |
| , ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, ш |
| номе страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се |
| ежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос |
| напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа |
| са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао к |
| 203_C7"> <head>СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади пета |
| о заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и ве |
| лова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још ве |
| лико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све до |
| ори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци |
| ме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S |
| ише пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сад |
| е бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Обер |
| {S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, |
| 9" /> <gap unit="graphic" /> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n="40 |
| колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен |
| едном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му ос |
| енију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томи |
| сле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и |
| у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, |
| > <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му с |
| ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој р |
| у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција п |
| .{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људ |
| .{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и х |
| о опази промишљене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор |
| нтелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно |
| ву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акц |
| смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и зло |
| и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су стра |
| дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, до |
| и“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се |
| >12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске |
| да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра |
| лтуре.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је |
| веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми к |
| p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним прили |
| и.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и не |
| и при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве к |
| да:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па |
| звао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила о |
| одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим ј |
| .{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пр |
| ог тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића н |
| </p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не |
| а озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. |
| од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, |
| ! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е |
| > <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш |
| једно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као ст |
| ином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко ди |
| да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да |
| ес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <p |
| /p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он |
| е пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморн |
| > <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неоч |
| .</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је пред |
| ред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а ујед |
| о нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одгов |
| а се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају |
| бало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не поне |
| адгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га д |
| пске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало они |
| спесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти ус |
| Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска о |
| S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и ра |
| н дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који др |
| .</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слоб |
| сци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, ил |
| пске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не позна |
| је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих |
| је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Кумано |
| или у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} |
| во, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охр |
| стурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји |
| {S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој на |
| ј час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и он |
| Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који |
| з стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p |
| тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској |
| а мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречност |
| датке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображ |
| S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског г |
| <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, |
| има.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећо |
| ања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо |
| ду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бит |
| ше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катар |
| не и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренут |
| ује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У |
| очи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? |
| илана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп |
| па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неко |
| hic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> |
| аспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе и |
| матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио |
| реника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут |
| ених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} |
| >Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сва |
| ваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило |
| ога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала и |
| а то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> < |
| крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> |
| пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станиц |
| {S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах нај |
| њиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> |
| се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у к |
| рама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом |
| узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрај |
| је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична п |
| ата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кр |
| ади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога се |
| људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, |
| ба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће |
| ка справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас мно |
| e>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} |
| ши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па |
| свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</ |
| е Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p |
| p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником |
| 88" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли с |
| ојих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непр |
| аду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све |
| и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав на |
| увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p> |
| тли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у св |
| нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?< |
| а, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n= |
| ирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за пр |
| оже бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко |
| ијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад |
| о, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је |
| пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, |
| и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> < |
| зу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожал |
| пут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за ж |
| ст и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и м |
| станцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одјед |
| их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остал |
| 8" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекин |
| сти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањени |
| Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници |
| је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих |
| те, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несре |
| љена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза о |
| естри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко |
| ћа, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с р |
| га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче! |
| оме спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ниш |
| е! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предад |
| а како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> |
| са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тог |
| је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једв |
| ши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола |
| тице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски ч |
| још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>По |
| ка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњос |
| ?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а мом |
| а, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било ве |
| а спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, т |
| е није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика |
| но говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења |
| бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко |
| сподине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешт |
| шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по тр |
| топио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти |
| беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћи |
| сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, т |
| аци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина д |
| отово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њи |
| {S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога в |
| рисутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је п |
| , да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, |
| евојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном т |
| овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењ |
| своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио |
| ланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спрем |
| се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p> |
| ала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџ |
| оју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела т |
| м дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушач |
| > <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</ |
| е позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу с |
| и да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> |
| о, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време в |
| је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не |
| уте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку |
| вера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа д |
| ла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по кој |
| тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђ |
| Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ћ |
| чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпље |
| аш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за |
| ита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориш |
| ут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="16 |
| оручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је |
| залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше мил |
| паљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би |
| ће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај м |
| шту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре |
| икну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одгово |
| о другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину |
| ишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и |
| т жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> |
| ?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не мо |
| на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у |
| --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у |
| рав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види |
| тна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу. |
| >Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак |
| куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, |
| стан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} С |
| оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење |
| смеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да с |
| астаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу |
| да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у јед |
| оје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <p |
| вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадиј |
| крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, раз |
| е ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни пар |
| није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој |
| ст.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, про |
| и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац |
| p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, од |
| нула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно |
| та.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка ж |
| послетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа |
| да, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" |
| p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је би |
| ћући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој р |
| м, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек в |
| што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" |
| д ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се |
| .</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах про |
| је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони |
| > <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а ра |
| аути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не мо |
| дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним |
| зак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од д |
| новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда |
| он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био осл |
| је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанк |
| или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор че |
| а, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озб |
| ући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, |
| није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је би |
| је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичу |
| власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је |
| пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пре |
| испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљан |
| ба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и не |
| ди су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше |
| кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:< |
| {S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим |
| вољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n="381" /> <div type="chapter" xml |
| о.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је |
| товала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођ |
| осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соб |
| ајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студен |
| Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као |
| повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан |
| а учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се с |
| га кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на |
| и погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцеп |
| ја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако |
| анџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му |
| ати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам л |
| Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћ |
| азмрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је |
| у распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу бра |
| пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стри |
| ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више |
| како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић |
| те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на чест |
| о, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говори |
| Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чи |
| могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби |
| јем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и |
| је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су чест |
| да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Та |
| а-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је |
| оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са св |
| ужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који |
| нице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још |
| очила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, д |
| ојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли |
| „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софи |
| сно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у |
| остио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у |
| Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер |
| де?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“. |
| изнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Нер |
| >Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику |
| олико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и |
| водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба |
| аче био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хра |
| на само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, |
| и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору раз |
| анџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и р |
| .{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} |
| ама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Б |
| " /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, |
| бом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не |
| е ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође пола |
| /p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphic" /><!-- — Г |
| /p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и суко |
| могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело ч |
| ко је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте д |
| г полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> |
| ећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се |
| ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа |
| ивот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <mile |
| већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, оти |
| p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично заб |
| >— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите о |
| Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да |
| гледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да |
| немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано |
| било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима та |
| ку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу. |
| би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у |
| којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Нико |
| ло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S |
| ом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ н |
| то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у с |
| тао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поре |
| енка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само |
| теље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, |
| жевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао њег |
| ка-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била |
| ао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врат |
| цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их |
| е, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој к |
| ...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-П |
| ручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је мног |
| олитику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</titl |
| Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела |
| о је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Ле |
| во.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њо |
| > <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p |
| реба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат |
| му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао |
| и му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом |
| ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Сам |
| /p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" /> <di |
| ала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро |
| ромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, к |
| дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поч |
| ао да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а |
| седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А д |
| >Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> < |
| тељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а з |
| то је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, ш |
| head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој вод |
| а до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наред |
| p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и са |
| n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе |
| аји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не од |
| штила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави |
| носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако дав |
| о...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мен |
| и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат |
| } Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њи |
| ражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} При |
| , вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку ј |
| е десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени |
| а и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.< |
| ше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, леп |
| е ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — ума |
| .</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколик |
| ице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хла |
| пак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела |
| а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао мо |
| ке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити |
| ци Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је |
| уководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка де |
| у у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши |
| узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n= |
| лдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одм |
| /p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим |
| ила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па |
| сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, |
| осмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу |
| или готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Б |
| и мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече |
| се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што ј |
| пијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја дана |
| анка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Измеђ |
| итске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ј |
| — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имат |
| ре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, |
| верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се |
| састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита |
| ви дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљ |
| ун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан тере |
| Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је |
| у код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да ј |
| само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће с |
| дговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били |
| е душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапред |
| улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој ј |
| наје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочит |
| Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју зас |
| ни официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну оч |
| родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} |
| е село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шт |
| има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши лев |
| ких власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, |
| пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потп |
| и нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мен |
| да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтел |
| еда марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне |
| одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан |
| научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и савет |
| стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катар |
| а столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да |
| ћи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори |
| па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она н |
| ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се нич |
| ом.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Рад |
| у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива |
| е бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то бу |
| њу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље је |
| пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била |
| џа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча |
| и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нис |
| <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а д |
| а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, |
| на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, вој |
| наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили. |
| За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао. |
| сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе |
| то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарин |
| реме седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојан |
| музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити |
| рина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напомен |
| видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за не |
| ијатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој: |
| али не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си |
| e>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе |
| даје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха |
| а бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у |
| другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p> |
| донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — |
| томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај |
| је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, јед |
| г комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> < |
| ј пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је |
| налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред т |
| "456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски |
| </p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема о |
| ако смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам |
| жи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном сво |
| год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стот |
| уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему о |
| унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално разв |
| ечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та |
| армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> |
| м очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима веле |
| своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога приј |
| творе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу |
| икривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека |
| оћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> |
| {S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би |
| граду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</ |
| томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са |
| разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гла |
| не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако л |
| овић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је |
| <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је |
| .</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој бог |
| по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и м |
| пет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете |
| тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, за |
| p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у сво |
| оји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи пи |
| ону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подв |
| војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још с |
| ње.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна з |
| ио још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мо |
| ловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била |
| „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна |
| .{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и |
| е приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријав |
| бардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ |
| ја“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за |
| а испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и |
| >На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да |
| куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђ |
| ра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште |
| да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпо |
| утра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше |
| и пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и моле |
| p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— |
| века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колеба |
| злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети в |
| о гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искорис |
| ћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарско |
| вић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да |
| све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски р |
| ђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино јед |
| а.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави П |
| м дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам |
| ине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратит |
| p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су |
| собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чист |
| и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венц |
| у.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем |
| ишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> |
| е венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изли |
| леда прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, |
| д дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао |
| да кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се |
| ад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S |
| ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Пр |
| ро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго г |
| p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је п |
| све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему |
| Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— П |
| .</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица |
| бно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратн |
| бише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у та |
| сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А |
| .</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е |
| тија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту г |
| причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на При |
| рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али |
| ако је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми |
| нерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и уч |
| — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са в |
| ав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и |
| >— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, о |
| зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, |
| е можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао |
| атни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора по |
| ија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у |
| одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду |
| његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> |
| лицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> < |
| вши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је т |
| рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико |
| о на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова. |
| о се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <p |
| p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредн |
| ком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би |
| , откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искрив |
| светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао |
| је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, |
| ом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се о |
| а дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милош |
| све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, |
| Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије |
| трима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне |
| се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада |
| ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. |
| това тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, |
| рај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад углед |
| сије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Ла |
| више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не вар |
| ћима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год |
| шу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, пон |
| стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко |
| у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађен |
| тане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигар |
| отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавно |
| вом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибел |
| на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> < |
| тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{ |
| ња духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Срби |
| никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе ин |
| мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он о |
| шања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипа |
| >Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу ни |
| ли овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам н |
| — Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши. |
| .</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> < |
| уо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдаш |
| , рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> < |
| Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, |
| је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да |
| тојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка |
| говора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах |
| а.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба |
| вићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да |
| а неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више спла |
| иле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти |
| <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</ |
| е на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакер |
| одни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све |
| ојем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је д |
| > <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту п |
| у је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} |
| /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, п |
| ојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић |
| је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазар |
| оји је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србиј |
| >Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Заста |
| иник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви прете |
| ла, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цв |
| и си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> |
| а није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја |
| и тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш прав |
| дићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо порт |
| е и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као с |
| Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, |
| повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће са |
| , али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „н |
| зиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чу |
| остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јес |
| .</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продал |
| нео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> < |
| крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и |
| ечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> |
| о год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може |
| би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p> |
| лиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p> |
| је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао. |
| ао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу в |
| ној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бор |
| у за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је |
| /p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је |
| — Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росиће |
| велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опру |
| г друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Г |
| едала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите |
| арта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на раст |
| p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Т |
| аци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, али |
| престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> |
| другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, н |
| туација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени ч |
| /p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезниц |
| и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се испла |
| о сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} |
| спођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их |
| {S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мал |
| р је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио |
| али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично ре |
| ка да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, как |
| е носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, по |
| о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— |
| Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељ |
| </p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота ње |
| лну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налаз |
| /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Цр |
| тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месеч |
| ација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала |
| рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру |
| и умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш |
| Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> |
| истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p |
| ијатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише |
| p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у |
| а.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, а |
| ној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене.. |
| </p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ни |
| ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и к |
| деле плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша |
| а бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="301" /> <div type="chapter |
| оручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="435" /> <div type="chapter |
| џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два ср |
| ако Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате |
| када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намршт |
| и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{ |
| еда оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — о |
| рац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тра |
| е пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој |
| бођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије каф |
| слите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да |
| ји.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле д |
| ос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да |
| >Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки |
| b n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га н |
| рка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их |
| Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, |
| ао сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да с |
| био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? р |
| потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да |
| људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш |
| <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији пред |
| ч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у |
| <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било |
| Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, |
| {S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи |
| води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мал |
| аревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</ |
| а и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин пози |
| Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти |
| ћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>С |
| а својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом |
| сташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио |
| А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћа |
| а задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n=" |
| и, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог порт |
| одне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласн |
| и, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову ф |
| нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на |
| очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Зап |
| тографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> |
| па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необично |
| одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој час |
| и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћа |
| у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згод |
| ожда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Д |
| ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— М |
| , одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутал |
| погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о м |
| , мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим п |
| дружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title |
| бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си |
| кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине |
| век на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије |
| /p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> |
| ити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— |
| а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру |
| зоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојањ |
| le>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у ја |
| дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње |
| ора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у |
| а је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бит |
| верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Мо |
| моћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену |
| ори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, |
| <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало п |
| ахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше |
| ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка с |
| и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла |
| и.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лаза |
| р се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође |
| е стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незв |
| исти бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Ла |
| раном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је ли |
| оран осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> < |
| А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је |
| у, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> < |
| </p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p |
| бркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги |
| ну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу пи |
| а шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали |
| <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми |
| и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је |
| p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у по |
| у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друшт |
| <head>ДВАДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић ј |
| ртине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор |
| је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових р |
| вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић |
| , истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види |
| ок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, ду |
| рбији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију |
| да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, гос |
| прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разуме |
| ој руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаре |
| за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Ла |
| не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и |
| вој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p> |
| прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специ |
| >— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао |
| заревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намириса |
| , могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити мог |
| па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској |
| Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> < |
| спођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ј |
| .</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је |
| <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам |
| ши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетит |
| танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} |
| ићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<titl |
| >Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да |
| иса Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје |
| ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао |
| том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шт |
| егавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде до |
| о фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лаз |
| ече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га |
| и.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца |
| > <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на |
| ванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посет |
| та и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.< |
| > <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох |
| еш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај |
| и ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница |
| о и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</ |
| а то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га м |
| >— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте |
| се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на |
| ње кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „ |
| воје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну |
| сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја м |
| ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Ср |
| ј ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је го |
| у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају |
| е.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће с |
| кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{ |
| и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> |
| е зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише |
| Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матиј |
| ничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кл |
| рац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бат |
| а, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садрж |
| е са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем з |
| о спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је н |
| агледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— М |
| иво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> |
| р Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, култу |
| 200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби |
| ада је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са наш |
| ојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му |
| 574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> < |
| а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са м |
| личини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам |
| ђи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан о |
| ким кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им |
| ом лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао ј |
| баци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размиш |
| оји је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, с |
| р.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро рев |
| ко јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да |
| есели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две нед |
| p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не по |
| ко и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде. |
| гова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду к |
| зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он се |
| вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осме |
| ти.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окрен |
| адовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> < |
| ње, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— А |
| вори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се саз |
| > <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, |
| дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!.. |
| Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се |
| тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер |
| је још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и |
| p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је сад |
| и.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.< |
| ни је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак |
| Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа |
| да.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога. |
| којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди бра |
| аласа, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хт |
| јко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе кр |
| .</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом |
| оја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љу |
| игнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p |
| тарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у |
| .</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посл |
| безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад |
| н транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и п |
| Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</ |
| сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумел |
| ом случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби бе |
| учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена ст |
| ишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, |
| — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најм |
| ц зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој р |
| >Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње |
| га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да |
| — То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још мл |
| ећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на о |
| оче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала |
| p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај пл |
| урски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на |
| што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо с |
| или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, |
| Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак л |
| аљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срц |
| На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам |
| ин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шт |
| а.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу та |
| ри Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p |
| недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка |
| ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="27" /> < |
| {S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте? |
| , — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стој |
| уде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> |
| /p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" |
| ојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стој |
| иво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се повр |
| ош једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра |
| — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> < |
| , остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на |
| још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и |
| пе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављ |
| , и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капи |
| </p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шина |
| ко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање гру |
| баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песм |
| а београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Пај |
| имирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног кош |
| е границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капета |
| та иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила |
| а, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> |
| пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, |
| би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене т |
| сам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у рат |
| а се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само |
| , као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за |
| м.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакат |
| ка Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет |
| и се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, |
| ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, нег |
| моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што |
| :</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, је |
| су је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овд |
| Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на по |
| чају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на |
| Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непоз |
| ћа, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још вру |
| ро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добро |
| >Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи ње |
| ишта заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на |
| прави револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дош |
| тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се по |
| државао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој поло |
| узимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве. |
| наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> |
| косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан ж |
| у задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова сло |
| </p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у м |
| лигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим... |
| Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Дево |
| обре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријат |
| на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад б |
| з друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} |
| а сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жен |
| 82" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одаби |
| дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако |
| је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спа |
| на било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампа |
| да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пр |
| мни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није н |
| сапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 |
| и трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је д |
| S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор |
| рода.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи срп |
| пским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На т |
| иња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, дожи |
| с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се бли |
| ан — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на р |
| омене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за п |
| м, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи зв |
| вити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се |
| пао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно |
| до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смаји |
| шке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа с |
| ом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако |
| чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице при |
| знину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке. |
| по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годит |
| адве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што |
| >Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је ле |
| .</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши |
| ачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где уд |
| беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били смест |
| пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap un |
| рт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да л |
| и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници |
| њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу крово |
| етислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, п |
| а се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер |
| е полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, по |
| и.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше |
| рнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад |
| оравио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" |
| бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прич |
| одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно она |
| вић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилиц |
| тинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ р |
| руву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до ту |
| до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p |
| слала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напор |
| .</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога ст |
| p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p |
| омишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од |
| а бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Милованов |
| полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш ин |
| бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена ма |
| ИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913< |
| и шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да це |
| гова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одо |
| рма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ |
| но без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са злат |
| ни, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за К |
| ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смр |
| за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичм |
| већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и с |
| ојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— |
| ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <p |
| огу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не позн |
| ежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнеж |
| урабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, |
| оговоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано крећ |
| вијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо пок |
| да чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>По |
| наге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно |
| о су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали |
| у од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска |
| тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе |
| а-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је |
| још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха. |
| да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни с |
| ибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не |
| узама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко |
| ици подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Мил |
| о сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку |
| ижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестов |
| једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута см |
| имизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, з |
| ио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезниц |
| најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, ко |
| ри-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А |
| колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, |
| опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских |
| ути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш т |
| ка-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поре |
| по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је примети |
| ила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје |
| , да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окр |
| је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржа |
| оба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не |
| и ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије б |
| "graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, чита |
| а на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повре |
| тлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али ј |
| снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њези |
| ову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p |
| злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице |
| ала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србиј |
| дско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Ма |
| ије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ћ |
| ико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери |
| одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унао |
| >Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрс |
| <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпођ |
| >У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветро |
| младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био ј |
| кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех |
| /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече ко |
| а је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздр |
| им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина |
| ла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст |
| ојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вест |
| ашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто |
| ве Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле |
| убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико мета |
| ка висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да |
| вили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам |
| е и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези! |
| тима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и је |
| ахладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши |
| да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</ |
| ека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> < |
| > <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду. |
| све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му н |
| ој овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се |
| кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то ни |
| х, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> |
| тпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао по |
| мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затв |
| но и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, |
| у вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p |
| о је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад в |
| {S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују |
| о пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слобо |
| горско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црног |
| е дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачу |
| а у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци пр |
| ло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је те |
| ра о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, |
| бавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с |
| по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући |
| ети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и |
| мрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без изра |
| На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је |
| у довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла |
| , то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према |
| оворе, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели |
| вога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег врем |
| с. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, |
| рагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби |
| ланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој др |
| е устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господ |
| а мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, ал |
| о је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> < |
| и у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске к |
| ле оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиж |
| утити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен |
| ен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе в |
| тила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавш |
| боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три нед |
| шку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ |
| ду проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> |
| з незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слоб |
| лницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А пор |
| , да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жен |
| општи онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница |
| говорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога |
| пођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродуш |
| о је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку непов |
| је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су |
| еде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно |
| е растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим в |
| позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалу |
| узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице |
| — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изг |
| то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у с |
| ше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише |
| на и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарс |
| питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће П |
| ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, |
| ула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од не |
| /p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао и |
| г.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више форм |
| , тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао |
| болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предрагови |
| поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко б |
| ако су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> < |
| кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је |
| ије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><g |
| таде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује син |
| м у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка от |
| тражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p |
| шући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} |
| шћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, |
| лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и |
| ију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар ослухну.< |
| ама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед рас |
| е чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи |
| елику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволел |
| дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела д |
| у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз је |
| ко.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одл |
| исму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само |
| толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А г |
| друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p |
| јводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... доб |
| се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага при |
| тао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па мл |
| шту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да п |
| шту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у пева |
| ети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са ч |
| љу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао |
| д скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требал |
| фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стој |
| ne unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, реч |
| анцуска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а |
| то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би |
| и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће |
| војеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за ког |
| српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, к |
| е у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то |
| ко је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и ли |
| S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашт |
| .</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа |
| или су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Нер |
| <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је в |
| врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Ни |
| шевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одуш |
| рло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То ј |
| зом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја |
| и, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковни |
| Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у с |
| уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фи |
| ли ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична. |
| српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи рома |
| Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која |
| сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи с |
| м роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез суза |
| ја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на |
| је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће |
| ра има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике |
| Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима в |
| око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори и |
| седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чека |
| да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична? |
| и.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?< |
| ицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.... |
| Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић |
| иком поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> |
| и никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где |
| ају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе др |
| очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави ј |
| овој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} |
| </p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавит |
| опчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свак |
| ote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка де |
| се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт |
| а друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао |
| d> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Ст |
| о, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пож |
| чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је |
| ка, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> |
| СЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у к |
| о нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и |
| храњена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <gap unit="graphic" /> |
| рна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више |
| ри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако |
| лутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким |
| млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арна |
| врејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледни |
| .{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом се |
| <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му |
| кости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} С |
| е знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; н |
| за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре П |
| таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: |
| ота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео |
| <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Приј |
| ича ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише. |
| еји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли ја |
| "261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја са |
| т жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као ук |
| њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је јед |
| ићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном пр |
| ропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се |
| себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његов |
| ју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} |
| Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Ск |
| ? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, д |
| Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда |
| ало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто сраме |
| па.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанск |
| ено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно. |
| , дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа |
| ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и |
| ари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p |
| ичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публи |
| не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзат |
| анку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</ |
| итати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто |
| бину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који н |
| већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте |
| са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаес |
| дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шунд |
| о, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о оби |
| торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p |
| и сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви так |
| ка-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жа |
| ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица |
| стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он |
| римети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.< |
| , иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S |
| мрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S |
| на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога трену |
| ирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, д |
| и; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљ |
| еже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи бил |
| волије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек п |
| дску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследн |
| она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја в |
| село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња ж |
| оје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попи |
| дим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако са |
| нци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, кој |
| ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу |
| набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> |
| да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусре |
| жи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју ран |
| а али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пе |
| авом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве б |
| у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба |
| /p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српск |
| лизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— У |
| рку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред |
| светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Раз |
| S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отпр |
| Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињ |
| леда, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова с |
| тилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стој |
| пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p |
| м промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане про |
| еђују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, |
| ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али |
| претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се |
| к толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некак |
| јати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони бео |
| што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певат |
| } А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „ |
| икаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све |
| аш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и и |
| е здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине |
| своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време |
| ћно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је н |
| еби позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина |
| пак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима |
| е.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Обе |
| те вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио |
| боравља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта |
| е, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радо |
| p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> |
| ч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, посл |
| тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb |
| о у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности ко |
| дао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па |
| оворили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђе |
| онела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад |
| , и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац |
| и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило |
| з пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више доприне |
| а мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој |
| ста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата |
| тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p |
| {S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к |
| е Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Раз |
| те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла у |
| осле вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао |
| су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерк |
| мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Са |
| мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски |
| гом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пан |
| е горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како д |
| <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да и |
| Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, |
| сно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</ |
| ва.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча |
| оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у |
| миновну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањо |
| ачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугл |
| једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина м |
| шћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разуме |
| раслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне м |
| и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, шт |
| везу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело разви |
| ак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој |
| ку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит леле |
| о сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца раз |
| адујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја |
| ио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S |
| ојни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличног |
| тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једн |
| ову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конв |
| уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, |
| , а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала |
| му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како |
| е, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о |
| ја је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и |
| радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, |
| миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина |
| >— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на |
| остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као зала |
| нац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као |
| S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, д |
| осне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српск |
| бо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да |
| е допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> < |
| учило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација |
| ад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слобо |
| р-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пр |
| вај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Об |
| ио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече |
| на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас |
| аници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У |
| Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у к |
| <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, вла |
| је, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио |
| ећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде пакл |
| е пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слик |
| не, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице |
| идер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела |
| унакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на |
| о крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше |
| своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише |
| ишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога т |
| живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, к |
| тио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе д |
| {S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и ру |
| ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212" /> |
| уприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шешир |
| моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мири |
| д Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одг |
| .{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брег |
| Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао |
| ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан држ |
| е кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом |
| сађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку |
| Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</ |
| актику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ |
| : куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обич |
| ваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубљ |
| на потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пођ |
| дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те р |
| вени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде с |
| ти.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је |
| оше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка ра |
| остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи р |
| а идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, |
| ао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> |
| о се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле |
| у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p |
| Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, док |
| а.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви |
| је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превали |
| нопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p> |
| pb n="131" /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до п |
| ирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> |
| ани.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу ск |
| вине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смр |
| ележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаш |
| ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признат |
| о њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека |
| трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео |
| ом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренул |
| или.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата. |
| и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколи |
| сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства |
| е! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће |
| често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S |
| Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p> |
| огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, р |
| аспитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађе |
| ушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога |
| } Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана пра |
| тер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину сме |
| >Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом |
| тави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb |
| <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за врем |
| лико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, ш |
| о сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, |
| о.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спре |
| <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте. |
| замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или п |
| .</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се |
| атим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, |
| ра Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> < |
| n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се и |
| јури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сл |
| :</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> |
| председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се ни |
| <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је бро |
| ега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упозна |
| p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> |
| Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностра |
| упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му |
| леда се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно |
| Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитал |
| разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити. |
| м завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа |
| p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> |
| проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не |
| p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, д |
| м и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате с |
| диркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честит |
| ијалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Зап |
| ић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="7 |
| ера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен |
| једно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да буга |
| а, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђи |
| p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа |
| ш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љ |
| alutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све при |
| клекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да |
| била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p |
| {S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позо |
| е:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> |
| ха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом |
| итати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао? |
| тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом бр |
| ела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистил |
| авала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и ни |
| на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине |
| ворили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани с |
| овић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви |
| чео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда |
| ко оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина: |
| ављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све |
| се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и |
| <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проститу |
| >— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Срб |
| .{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Н |
| ам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шт |
| /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p |
| прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, д |
| > <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заин |
| легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је |
| p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређе |
| позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, м |
| <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува |
| да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити |
| ... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили |
| цкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш |
| р?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо |
| pb n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни п |
| о само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" |
| никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо. |
| ићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазар |
| о штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радо |
| кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има м |
| } Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, го |
| реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? з |
| бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам |
| ако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном сам |
| Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа? |
| гађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p |
| :</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на |
| ипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори |
| тарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измире |
| уци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— С |
| ажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питањ |
| гу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са ва |
| јем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у бож |
| ав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где ј |
| <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је |
| шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиром |
| , мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p> |
| рне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хисте |
| еће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко... |
| Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писа |
| м, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p |
| тручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, ж |
| арину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела ја |
| и, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз |
| а препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и м |
| и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће |
| дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата |
| , ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе |
| само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, зна |
| ладу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноству |
| 714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> |
| а треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху нек |
| своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се г |
| у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво |
| севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или |
| вде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се з |
| е, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћ |
| и, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам |
| S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n= |
| не резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолу |
| јковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} |
| ризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовом |
| домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запуша |
| а означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита пре |
| о управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кри |
| е ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравил |
| да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S |
| екла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, |
| то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали он |
| та запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном уч |
| но лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на |
| анџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, ре |
| локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је |
| већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и |
| .</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p |
| речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога |
| у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому л |
| њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег д |
| тојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} С |
| је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: то |
| сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, |
| милу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да дад |
| е и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју чове |
| ста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има к |
| <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> |
| ас по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до |
| т запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајт |
| -Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чи |
| оре Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а ујед |
| а вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако |
| и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — |
| после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања влада |
| тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде мој |
| е од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринск |
| рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} |
| подин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване пр |
| о нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељ |
| код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па |
| е утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у но |
| до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с М |
| ђу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као п |
| запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио |
| у није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одгов |
| да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то ј |
| инама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла? |
| војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> |
| увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, кој |
| е раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија |
| углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у |
| у.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позори |
| , па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагд |
| х и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја |
| реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се м |
| S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="301 |
| алост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и |
| спеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак д |
| хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића? |
| те са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прек |
| питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу? |
| штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на ов |
| фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклон |
| — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p> |
| , које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по ј |
| таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... |
| } И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како би |
| речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам н |
| комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? |
| ађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ сам |
| Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са до |
| ађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> |
| ој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави к |
| ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче пол |
| и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што |
| Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата |
| ојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и |
| је погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојан |
| бивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском. |
| нати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, |
| о што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка |
| н о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд |
| етио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести г |
| о.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне |
| их волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли |
| пет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па сл |
| и цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организа |
| ог кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p> |
| ају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми |
| пећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права |
| ло и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два коми |
| ћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом |
| е је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда |
| налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не п |
| <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам |
| им беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше |
| > <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" /><!-- Гла |
| теље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком |
| /p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> |
| лаве, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом |
| пријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по к |
| итам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори с |
| оре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нис |
| адоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајор |
| и бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше ку |
| зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М. |
| не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само |
| о је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помо |
| Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све |
| аутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> |
| извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од ког |
| адаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао |
| уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ћ |
| дној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од |
| ге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за пог |
| е ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нат |
| д бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда |
| <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече ј |
| једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Ј |
| бице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју |
| ла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или |
| оју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју |
| то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори |
| промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те |
| ајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како ј |
| ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си |
| је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге |
| тељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој у |
| неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p |
| чи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} |
| или, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо |
| на не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за как |
| се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— |
| сли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</ |
| почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црн |
| њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У јед |
| дреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кљ |
| ајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p |
| и се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Ба |
| а.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краће |
| — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радој |
| мотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, |
| дно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајт |
| ану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли |
| беркнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београ |
| сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукл |
| га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис |
| ику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жар |
| и ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да |
| ају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличн |
| во је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђав |
| о аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага |
| кинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачв |
| <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На |
| речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази |
| > <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готов |
| и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p> |
| -Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, |
| није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стри |
| здржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, |
| ита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде |
| ој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори А |
| мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још ради |
| <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> |
| огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан б |
| од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из друж |
| , осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те вид |
| ар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед |
| као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Дево |
| ођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, |
| о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова г |
| га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} |
| а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господин |
| ико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, |
| head>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га ј |
| а пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју |
| јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— |
| више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан |
| код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан |
| подо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако ист |
| или <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, гос |
| на целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Жи |
| претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према и |
| али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимн |
| тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p> |
| што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео |
| оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, п |
| ревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то |
| читао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, |
| старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, |
| ада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} |
| толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђ |
| та Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се |
| ника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је пис |
| ам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> < |
| сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном |
| и, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, н |
| .</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} |
| изнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у б |
| так толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа |
| е, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сла |
| „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, п |
| а.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жар |
| ада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На |
| и и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре п |
| приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је п |
| ле ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискрениј |
| их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак ж |
| е његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стол |
| а пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Је |
| е да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало б |
| ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а о |
| је гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> < |
| наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, |
| и сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{ |
| ћно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSect |
| к не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због под |
| ари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p> |
| Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{ |
| -Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан |
| данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га сп |
| једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у |
| p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потр |
| им се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме д |
| ао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори |
| же бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја з |
| анка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрт |
| но.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим рав |
| и, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију |
| каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно. |
| што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ |
| <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци |
| те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику м |
| их дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, |
| кима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Б |
| авац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.< |
| есмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их сам |
| ић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> |
| д Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Сав |
| /p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</ |
| ођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим тел |
| је.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“...</p> <p>После јед |
| и, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је |
| их се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберк |
| могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта |
| шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, д |
| разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— |
| к па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и д |
| разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза |
| Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{ |
| на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благосло |
| нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Преба |
| ан...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично |
| е мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам |
| њу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом ве |
| ошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Над |
| Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас г |
| у која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да |
| , која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, |
| м су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије |
| /p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима |
| ница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше за |
| е бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала прав |
| а варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није чита |
| де, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црног |
| овић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но |
| Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата |
| ају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које с |
| неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише |
| рећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и |
| више су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S |
| је зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту ниј |
| ци му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим |
| у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и |
| д Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило с |
| терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом стра |
| и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{ |
| ападу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на р |
| >Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{ |
| <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хар |
| pb n="327" /><gap unit="graphic" /><!-- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени |
| анка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, про |
| ам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Мор |
| head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чла |
| н од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место н |
| књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и |
| а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено пр |
| олац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с чове |
| трина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера |
| ве!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост: |
| ему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе ј |
| перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> |
| да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте види |
| орица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, и |
| мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И |
| уре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за с |
| очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у др |
| ен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи |
| бођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада |
| и.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком бр |
| под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стоја |
| ива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што |
| ружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у |
| а је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Б |
| један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу |
| била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута п |
| ори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није мор |
| ужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ов |
| аћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — р |
| који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према Срби |
| војој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајн |
| да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била бр |
| овор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом |
| хом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов уг |
| о је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год ј |
| ападну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, |
| ј битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, веро |
| ала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно |
| ске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да за |
| пштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугар |
| ме су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и вла |
| Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> |
| нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хам |
| одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много бл |
| дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерас |
| нтересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је |
| храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвова |
| еранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у |
| окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и гал |
| те.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове |
| да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпо |
| још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро није б |
| </p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила |
| орац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двоп |
| и око општинске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога к |
| к и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p |
| за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином |
| нијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Мило |
| ње врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> |
| узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, кос |
| али цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Ина |
| не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n="381" /> <div ty |
| »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погле |
| лад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се |
| у.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са с |
| зор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника |
| границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јова |
| Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по с |
| ца седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот би |
| е саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама. |
| арији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> доброду |
| утону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шу |
| ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло при |
| стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског |
| ши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим |
| еко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" |
| повска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и |
| д њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два ц |
| глави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, |
| ојој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очи |
| идећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем |
| узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанк |
| ужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се |
| тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, в |
| а, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради |
| пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и |
| ?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио |
| г да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Н |
| ју.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{ |
| ојом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута |
| уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му |
| аљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила |
| ља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни |
| p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху |
| , наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми |
| ку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша сле |
| ече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је је |
| ...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и х |
| о је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена |
| ојега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичаст |
| опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасја |
| е!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш |
| p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да м |
| на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јо |
| азаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазар |
| ти.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, |
| те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека о |
| де на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна |
| де на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме |
| тпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никак |
| аруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан виде |
| човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на п |
| шена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказ |
| ушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на как |
| еље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним |
| дио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p |
| јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — реч |
| а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена к |
| хладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на сво |
| онце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> |
| еху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписива |
| ад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Ј |
| бре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} |
| осних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери р |
| господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може сна |
| Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем сво |
| број госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама |
| ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се |
| е на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, |
| ља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све ј |
| а ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapte |
| имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се на |
| сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену |
| махне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од |
| седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто иш |
| урадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео ропт |
| очаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p> |
| еранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси |
| ступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога ве |
| ва и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих |
| новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада не |
| се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n=" |
| обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, |
| о срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој об |
| аших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је |
| и чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојан |
| учени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стри |
| азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и |
| ветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од |
| побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од б |
| игурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када |
| телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен ти |
| p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед ба |
| и учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S |
| могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очим |
| устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>Пос |
| морац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У |
| овић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле |
| хо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема. |
| начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожур |
| што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> |
| чкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био о |
| еже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним из |
| он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и п |
| амислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазар |
| се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириш |
| тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цви |
| е осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се л |
| Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није лок |
| е капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам из |
| шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p |
| осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тума |
| алошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко |
| ној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својин |
| надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах н |
| ијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијанс |
| заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седил |
| у сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p> |
| још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и |
| са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње д |
| на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост |
| али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скри |
| д пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалос |
| {S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} |
| и три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана п |
| о прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположе |
| а је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и |
| е тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са |
| еколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом о |
| војче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чв |
| м.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој л |
| о.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за кој |
| розно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и ни |
| х иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настав |
| је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на |
| Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидн |
| мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постај |
| види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана П |
| шу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи по |
| а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и ц |
| Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је |
| о приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је чов |
| е више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише |
| гледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесников |
| тих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала |
| ји би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегм |
| .{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он |
| дело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку |
| це, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на жи |
| м су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда види |
| није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвр |
| . волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.< |
| е, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки |
| , као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцим |
| уку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се |
| вљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нароч |
| је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће |
| све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га |
| а му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на паза |
| или жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу уз |
| гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба |
| тимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио |
| оворио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ов |
| ео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ак |
| а јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата. |
| руги разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкн |
| споредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капе |
| арод.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим гене |
| ара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу ч |
| само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те о |
| p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној ко |
| па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> < |
| не — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>К |
| у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и пошт |
| ећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он |
| м.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којо |
| младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно |
| се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричн |
| у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин |
| ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга. |
| сти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече |
| ада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{ |
| уд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не |
| арода на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунак |
| к и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крун |
| ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео ње |
| мењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслужив |
| пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџб |
| утка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="7 |
| на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држа |
| капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћ |
| чели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:< |
| клију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном вре |
| ила!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и |
| расто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падин |
| ина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова |
| ен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа н |
| а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, кој |
| м врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору ком |
| бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених ра |
| изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његов |
| или собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско мес |
| кусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак до |
| дитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ |
| Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у њ |
| ти.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али |
| анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="12 |
| е и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне у |
| </p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло |
| осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са бел |
| шој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на |
| рској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну т |
| e unit="subSection" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хор |
| да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој бе |
| и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано |
| са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врил |
| само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ б |
| .. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бе |
| ни под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетан |
| мор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> < |
| Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је |
| во, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, |
| авим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! о |
| ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче њего |
| зио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европс |
| која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демокра |
| пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тог |
| а Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког с |
| чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се з |
| је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се к |
| аме, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у какво |
| нствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила. |
| огом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико |
| јатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши |
| дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, |
| ече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и н |
| велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као |
| е, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погл |
| ватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу |
| жда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистили |
| спитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено само |
| и и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе |
| слушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук. |
| е присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне ве |
| p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лиц |
| а мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> |
| па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људс |
| p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би |
| >Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локо |
| учним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већ |
| ћала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душман |
| да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила |
| МА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомоти |
| ивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драш |
| /p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пус |
| човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек |
| другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} |
| могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок |
| Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар |
| пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <milestone unit="subS |
| е, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три с |
| бу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу |
| јжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник А |
| екати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Ч |
| сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам ве |
| {S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за |
| им се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме |
| их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет к |
| азарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у |
| свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за |
| један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у гл |
| вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, н |
| ну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Доче |
| ина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува |
| "> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција мира</head> <p>Заказано примирје |
| дар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној |
| о краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тад |
| е краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне |
| о цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас |
| агледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови у |
| ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене |
| то се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који ч |
| вољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више |
| ама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да свак |
| није пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје р |
| овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То п |
| је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да он |
| г амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе |
| ких делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му |
| ких делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више с |
| иле европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућиш |
| ви, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у пита |
| представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савез |
| представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су б |
| ло закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити |
| силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албани |
| нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, |
| олицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачу |
| чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено га |
| а пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му |
| већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си ја |
| ици, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржав |
| ече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђо |
| кушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно др |
| та се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Гос |
| између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке |
| о рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и озд |
| > <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици оми |
| дговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако |
| .{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се |
| Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, |
| да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојков |
| p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви и |
| ав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима злат |
| резиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> |
| , шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, р |
| им да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину г |
| да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Ба |
| и га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе |
| кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стот |
| ику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на вр |
| а опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да св |
| опку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те си |
| носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>Т |
| тири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p |
| видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— |
| скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, з |
| <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варош |
| Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече |
| — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на |
| трина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш бољ |
| оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а једа |
| очи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену |
| уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор от |
| канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новин |
| , па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим ју |
| јмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије. |
| а отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се |
| S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има з |
| па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица |
| тојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестр |
| уло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену з |
| и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошко |
| очи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ |
| ?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на о |
| </p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} |
| с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, л |
| рише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно |
| S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скоч |
| е он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са од |
| ј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у бол |
| <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се < |
| ући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску |
| и капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била |
| досна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лак |
| а од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под рук |
| а Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мил |
| ет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за |
| тење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у |
| S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па |
| >Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.< |
| одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не сп |
| души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пр |
| је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца |
| <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Соки |
| ријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом ду |
| } Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино шт |
| ећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било стр |
| мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше т |
| препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз т |
| колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Ш |
| ма међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавају |
| ише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам |
| на — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу у |
| регазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски |
| спуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слатк |
| Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <p |
| убав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност мат |
| можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, |
| ити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку |
| му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта |
| го рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници диза |
| .. тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} П |
| остати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако |
| сте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати.. |
| м волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но прости |
| </head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповед |
| а му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испун |
| <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око |
| вен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је |
| ка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да |
| дићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p |
| е су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ле |
| нда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Н |
| </p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на с |
| не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за о |
| .{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према ж |
| рагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, з |
| еца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ниш |
| а што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разгово |
| тао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, кој |
| ћ. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стој |
| оплоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, в |
| и.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал |
| има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва |
| мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и |
| туд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар |
| >— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо |
| у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник |
| оман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title |
| томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— Т |
| ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и п |
| .{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p> |
| " /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Обе |
| а (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је о |
| ак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да |
| олела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп |
| јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све |
| она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.< |
| суђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у |
| е силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охр |
| ма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуни |
| олобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је |
| вајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постан |
| каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече В |
| креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави он |
| ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, моти |
| ив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омало |
| и снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје гре |
| {S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу за |
| воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћер |
| ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу |
| би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада |
| их сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="graphic" / |
| аватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На |
| а се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још |
| вога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, мор |
| новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новин |
| .{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово в |
| ање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај нач |
| м одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништв |
| а Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш |
| на, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је к |
| хотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по |
| девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и |
| у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S |
| се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то |
| нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и узд |
| друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, д |
| /p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раш |
| је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као |
| едић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео |
| >У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Па |
| само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића |
| почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најте |
| S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без с |
| </p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и |
| огу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у коми |
| гаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — |
| евом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручни |
| </p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и |
| /p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могл |
| набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“< |
| .{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи о |
| е отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Л |
| оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече: |
| есме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</ |
| p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жа |
| , да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из |
| љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју по |
| треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пе |
| и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањ |
| стај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово |
| мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти |
| је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој б |
| ила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од за |
| о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу |
| тојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи |
| а се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благос |
| љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја |
| је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p> |
| еку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љуба |
| о, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На ова |
| ј задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с п |
| бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најуз |
| базношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} |
| остеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњах |
| д си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него м |
| па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очеви |
| а и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, |
| , и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и за |
| свим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и зд |
| у очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мат |
| да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страхо |
| касто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку < |
| ој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} |
| срет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чик |
| <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, |
| ама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио |
| оза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по то |
| јом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је воле |
| .{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је леп |
| ом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југо |
| х није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од ст |
| у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу га |
| <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац А |
| а још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631 |
| ми.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог |
| p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић |
| правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини |
| вих курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> < |
| лику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге з |
| евић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа |
| око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените дев |
| пасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао о |
| Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџик |
| крено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и шт |
| а, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али |
| ти <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својегл |
| ке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само |
| о одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, |
| ан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година |
| реб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују. |
| о шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду |
| износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији офиц |
| ма, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> |
| м читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то с |
| која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске |
| ни нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старог |
| — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и |
| вета.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе м |
| нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водни |
| ећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потич |
| да даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се ра |
| но.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које |
| а, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се бој |
| title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађ |
| додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поч |
| и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све |
| ајдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видел |
| нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> <div type="chap |
| е глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абд |
| им.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде до |
| иљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога ј |
| г непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе |
| служила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола |
| лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те з |
| риво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p> |
| школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности на |
| зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са вел |
| својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њи |
| сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не из |
| да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, |
| за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири |
| > <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази и |
| н их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили врев |
| е домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји |
| адојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да б |
| да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</ |
| уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, |
| ви саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам и |
| о моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, серми |
| вне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер о |
| </p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p> |
| осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били |
| ој упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо |
| е живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полиц |
| ова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чв |
| на и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима п |
| ба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји бе |
| је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на |
| и у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хл |
| о од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Н |
| ици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Со |
| рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су |
| p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.< |
| о је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо суср |
| еним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три де |
| душна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком |
| дружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности и |
| убатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" / |
| ље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA" |
| руге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па ј |
| м ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми реко |
| аута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и |
| це, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјасн |
| или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранкови |
| га тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше |
| трпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима љ |
| ста, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад |
| адојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p |
| то у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од пед |
| ма, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске кр |
| а, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тре |
| орченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих тр |
| Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе с |
| њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је |
| и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, ка |
| ва у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна |
| онео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што |
| н део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам |
| евцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n=" |
| одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> |
| та напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју зад |
| у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S |
| гледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку |
| алепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју |
| околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према своје |
| чке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи ј |
| о устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ би |
| е говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, л |
| ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири |
| узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, д |
| /p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раз |
| лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић |
| или сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чуј |
| ш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српск |
| у прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је |
| о волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и |
| нови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано |
| ренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а |
| ко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих |
| су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, клик |
| чке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захв |
| а вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин |
| > <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло |
| p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, ов |
| ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</ |
| еш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... |
| S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој дос |
| и из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако ва |
| , одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако |
| p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна |
| одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац к |
| и севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни м |
| а сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровиц |
| но признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>П |
| загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се |
| а.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да са |
| ико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму наве |
| — Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори |
| телијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, кој |
| догоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се |
| у успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> < |
| овићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини |
| </p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И нап |
| ијем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болес |
| <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и нес |
| поменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљ |
| ослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те |
| тприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа те |
| кнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то п |
| о!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наве |
| е стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николаје |
| кривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— |
| р не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фи |
| p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је |
| — Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} |
| и.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић п |
| дар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} |
| а, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служа |
| > <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоће |
| <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му |
| age"> <gap unit="graphic" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </front> <bo |
| он непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше |
| да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи ук |
| рина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му |
| био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога пон |
| е диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} |
| ће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <mil |
| одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба |
| /p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из т |
| <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божин |
| мо што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то ма |
| екако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те |
| не.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да |
| е Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише |
| ву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> < |
| /p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за тро |
| . добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тук |
| <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето |
| ко ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо друг |
| алаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да |
| анџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Н |
| ина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Мо |
| примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је ж |
| ла јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар |
| отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. |
| ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довик |
| ш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> |
| ала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно |
| пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— |
| ерени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем ве |
| чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да |
| којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} |
| а прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто в |
| и доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и р |
| ело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и |
| ш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико врем |
| смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово в |
| ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престо |
| м поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа |
| х, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} |
| и странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Има |
| им именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у с |
| о име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац |
| сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n= |
| нском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— З |
| в велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића |
| пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко |
| p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Поти |
| ај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{ |
| анову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам |
| аснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, |
| мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у д |
| <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно: |
| ави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога ј |
| се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам н |
| , а краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, на |
| ено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему гово |
| је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> |
| да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада |
| очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у н |
| p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до ди |
| Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Моли |
| рка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови д |
| а уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рек |
| оговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Нед |
| и.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да |
| га „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> |
| и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</ |
| положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали |
| а, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војск |
| , која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status q |
| е напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му не |
| Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече за |
| испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одгов |
| а га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и |
| труко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> < |
| па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Ка |
| демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је |
| ригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитс |
| ан са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одл |
| ш село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину |
| ам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> |
| само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у |
| јеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има ме |
| тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да прогов |
| и су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, до |
| </p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је |
| ву, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Х |
| кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше вел |
| <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашт |
| добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам од |
| ремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске а |
| чи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S |
| крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о |
| звучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напише |
| е, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин о |
| p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког вр |
| ? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори |
| а и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном |
| ао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но |
| Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо |
| нутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тре |
| сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, |
| иша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Н |
| поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек |
| ванка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качан |
| толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом |
| запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу |
| ипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више |
| /p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге |
| онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.< |
| ака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> |
| ване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не |
| S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла херој |
| бом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, на |
| p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду |
| тила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћут |
| заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна уда |
| прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, |
| погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и он |
| и исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} |
| крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов пол |
| жавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнеж |
| примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. |
| Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Је |
| ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Исприч |
| ова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одма |
| оје су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали |
| отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> |
| лушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једин |
| } Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повл |
| а!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, ми |
| е добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја тако |
| ј задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала |
| иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> |
| икад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о з |
| ме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би т |
| е Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је |
| о, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’ |
| да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје ја |
| ла, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код |
| и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да |
| тска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту |
| ено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се т |
| ече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако |
| м Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, |
| /hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења |
| атерино се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме мате |
| на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно |
| тркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матера |
| и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Ум |
| евесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му |
| ше:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим |
| да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да |
| ни, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнау |
| ас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и |
| разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и н |
| а помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> < |
| нос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка у |
| на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој |
| а.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S |
| ао да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања |
| о почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к |
| јим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први |
| ци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше ј |
| пају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки б |
| мрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио н |
| је.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се |
| >„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да |
| знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже |
| овињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико |
| о заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p> |
| су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али |
| , децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само по |
| кад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не забора |
| ине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</ |
| кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија из |
| етрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома тво |
| ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, |
| комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{ |
| то је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку исп |
| му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!. |
| тиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..< |
| чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се |
| оде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви |
| е у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</ |
| шено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста |
| као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару |
| га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза пор |
| , настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за не |
| и се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакши |
| новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се |
| а овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> |
| рихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера |
| нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топ |
| ашно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге |
| /p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе |
| чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио |
| и!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној |
| тском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<t |
| ом за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и |
| његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.< |
| о мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли п |
| <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јано |
| , капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капета |
| head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се понов |
| p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милош |
| прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после К |
| ни ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао |
| гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у м |
| воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, |
| у за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара |
| а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио |
| и и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, кој |
| у рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржан |
| рођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разгов |
| оме погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојаж |
| — Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заист |
| ат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега |
| .</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да конст |
| ва удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p |
| и!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у ч |
| /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе |
| синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, пол |
| њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, |
| е турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако |
| p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-п |
| обра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручник |
| никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, к |
| /p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А |
| “ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и |
| део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одл |
| <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућу |
| .</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да и |
| ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, |
| реба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p |
| очанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем |
| гами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p |
| ати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоћ |
| p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас б |
| ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где б |
| Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Ка |
| полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа т |
| <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам доб |
| м интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељ |
| дстави им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да |
| полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери |
| } Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола. |
| и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} |
| , спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Турки |
| p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату вр |
| <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p |
| хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојан |
| а вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред в |
| дра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини и |
| е из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> < |
| p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај по |
| из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, |
| непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> |
| ек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и |
| пође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви б |
| још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова дев |
| реместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, |
| и се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро б |
| било девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— О |
| и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић |
| цаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, |
| >После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога |
| у.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" |
| /p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се науч |
| е мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори у |
| важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да |
| , на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана |
| што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у |
| — Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше тел |
| ртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оруж |
| којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе |
| е бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја с |
| у бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица |
| укурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд. |
| е из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаут |
| писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p |
| г вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањај |
| лаве и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао ва |
| оме благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за |
| же иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљ |
| о и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — |
| мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах |
| а докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, |
| /p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихо |
| здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Ср |
| Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p> |
| ети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> < |
| ивот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— |
| ве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и ду |
| е....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозби |
| аробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паш |
| е као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само |
| а сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадб |
| вога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао ве |
| добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српско |
| разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођ |
| ици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи сева |
| а, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му сре |
| а улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> |
| је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборави |
| е, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те |
| Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима не |
| еце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе ни |
| јковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није о |
| ><gap unit="graphic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека н |
| вски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, |
| ога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу |
| ору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није |
| авице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка |
| ћи, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb |
| стаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p |
| аг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је З |
| а Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љ |
| се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њ |
| и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title> |
| Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, |
| нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се нас |
| је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном |
| >У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по |
| Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица та |
| анца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек |
| дина) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p |
| пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих |
| сматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у раз |
| о су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!< |
| извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати |
| е Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb n="181" /> <div type |
| правиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка |
| рад!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица г |
| обегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори |
| видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају |
| з, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> < |
| и ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мај |
| ра Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица |
| авној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, |
| је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику ки |
| има, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, |
| љаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p |
| да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала |
| — Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло пом |
| > <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај т |
| зо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске нов |
| че закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа |
| ићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је ко |
| су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Обер |
| се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су х |
| дравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово ника |
| свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, ре |
| азе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, реч |
| живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београд |
| > <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнеж |
| господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p |
| он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.< |
| мо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одла |
| х дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Ра |
| у.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Зд |
| знати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је |
| они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кућ |
| а Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p |
| ем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у п |
| дрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је |
| ead>СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Зд |
| — Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам |
| Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљ |
| на, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два |
| нка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о на |
| му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обаве |
| ну лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихо |
| /p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се расп |
| јорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и |
| то је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао. |
| ор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је зна |
| цу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је |
| њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле срет |
| , Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је |
| и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајор |
| животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу. |
| тиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радо |
| ићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила |
| воје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као |
| ратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето |
| била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мај |
| оји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмеш |
| p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве |
| помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалц |
| {S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и |
| е створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Пет |
| тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли с |
| својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заб |
| есно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, б |
| су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе |
| се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као |
| ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник кро |
| n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а м |
| к:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да и |
| ш је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Х |
| а...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше |
| тељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна |
| тово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене ба |
| е разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Ка |
| рошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девој |
| ове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви нич |
| ли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога ју |
| једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само не |
| а ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чи |
| е усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само т |
| ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> |
| да, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње |
| а одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као |
| мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересим |
| ит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, |
| ирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио |
| то говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би |
| Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја |
| гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рук |
| вић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, |
| бодила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S |
| којникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и пош |
| лан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванче |
| је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Ср |
| тане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у |
| и и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га |
| нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето |
| онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше |
| је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је |
| и, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} |
| а!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да |
| се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Ка |
| 425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, |
| } Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ру |
| запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, |
| треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напо |
| овољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p |
| ила Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно |
| а и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и ле |
| лака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи навод |
| нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са |
| вић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> < |
| Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, |
| њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...< |
| знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пр |
| >Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb |
| Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је |
| за ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је би |
| о окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворе |
| ли нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомб |
| је, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, д |
| рваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји к |
| ко му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одгов |
| у своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуна |
| Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзаним |
| им свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о сво |
| аговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, |
| n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он |
| <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би |
| јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по ско |
| пеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка им |
| уначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си бил |
| ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза г |
| , који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име н |
| Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Н |
| квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи |
| одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се не |
| .</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен сил |
| <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и нем |
| <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шт |
| лим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли |
| аша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, |
| а...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p |
| јатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцелариј |
| мо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „ |
| ставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трун |
| лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој |
| табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића |
| жевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока |
| о је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А х |
| дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се |
| на, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожа |
| ече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морам |
| S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференциј |
| иколе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва о |
| краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише |
| присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо |
| ead> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца |
| "595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламац |
| силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо |
| дније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи свој |
| о два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n=" |
| ао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше |
| а лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, |
| обровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из |
| , не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад |
| их двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној ст |
| ој Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повинов |
| Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женско |
| артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ |
| <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, н |
| бњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу |
| ти утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p |
| е извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина твр |
| националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p |
| насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро в |
| е овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жрт |
| мбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ни |
| — Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S |
| би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>По |
| легла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није м |
| Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. |
| тика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европо |
| тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато тво |
| џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> < |
| , у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у т |
| е са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо |
| овао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте |
| а мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господи |
| воју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p |
| , сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себ |
| око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не |
| л је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразиј |
| изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом |
| А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међус |
| е прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста |
| Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимоп |
| дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи н |
| јући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p |
| као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује |
| двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветље |
| етили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у б |
| струнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем. |
| уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а до |
| Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дре |
| аго теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{ |
| ај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Мира |
| — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо |
| м тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S |
| о са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари |
| чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У |
| о бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, |
| </p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „< |
| . октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p |
| Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S |
| отадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> |
| Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> |
| ав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта |
| <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго |
| кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тог |
| ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почи |
| вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алко |
| о прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранков |
| ну, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљ |
| тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> |
| је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашл |
| дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поз |
| кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву На |
| а растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела |
| таде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> |
| м је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима |
| и се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Бра |
| убоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утеши |
| корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, |
| а се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на но |
| но је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих н |
| на, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стоја |
| Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да м |
| је лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то р |
| била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате |
| сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — |
| ђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собо |
| знајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала |
| урбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку |
| ну се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај чов |
| знати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стили |
| </p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад |
| жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овог |
| и шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика- |
| угога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јо |
| се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало |
| га дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на |
| ушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да б |
| а је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, |
| је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу |
| у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, с |
| бјасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свак |
| артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточн |
| , да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је |
| немирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаз |
| нка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај |
| с, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пуш |
| и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> |
| ојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</ |
| ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па б |
| -Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креве |
| отпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вре |
| ј окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше |
| .</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, на |
| да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно |
| , кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори |
| ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље зат |
| још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — |
| ем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се |
| Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не ид |
| p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радо |
| то, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде |
| малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао |
| огао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти |
| јте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је |
| тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету |
| је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта |
| а поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пија |
| p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погле |
| е шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора |
| ривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, ка |
| А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> < |
| Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неки |
| тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види |
| и живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а ос |
| Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важност |
| p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је се |
| волите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} За |
| > <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти зн |
| а, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних лис |
| </p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су |
| <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгл |
| , јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стр |
| а поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође |
| ава бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p |
| руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново п |
| је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак узди |
| живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, |
| а неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p |
| м погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско |
| ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи пуб |
| а ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан ј |
| а се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на се |
| е сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићк |
| и до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S |
| да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што п |
| ња.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стој |
| > <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Отк |
| а-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“< |
| а шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу |
| , и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?. |
| већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој в |
| тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p |
| е видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p |
| крија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба пи |
| радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — Т |
| и се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први |
| , ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет |
| ле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он. |
| р на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, |
| у, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима: |
| чати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини |
| дрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мр |
| тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име члан |
| свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с |
| ике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак ш |
| ој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p |
| ј конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је |
| јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића |
| о успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ |
| а прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма |
| /p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће д |
| ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја с |
| их, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себ |
| ровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести ма |
| е беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се бе |
| е писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим |
| госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, |
| оје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто |
| , Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обичн |
| ша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа С |
| арче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n=" |
| рганизовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удру |
| ји је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="4 |
| јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол |
| ијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће |
| ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без ме |
| рата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, оте |
| рету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?< |
| <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојлови |
| ине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Та |
| а није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца |
| ах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, |
| три Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служа |
| ксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тим |
| данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници |
| дојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не |
| ци, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам би |
| таде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лаз |
| ече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си |
| ш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title |
| душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рам |
| head>ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазарев |
| ошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам |
| лу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав |
| евић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> < |
| p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитерно |
| ве вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовит |
| а је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb |
| се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да |
| наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један |
| ј, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога чове |
| и он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p |
| ици га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крсти |
| </p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да рас |
| е боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е |
| ер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро |
| ја је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустит |
| уо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага морад |
| осподине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко д |
| иколића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јо |
| и је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарин |
| итате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; |
| усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесн |
| и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Соф |
| илом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно |
| n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, |
| .</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита се |
| ушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који |
| е Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се |
| и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангу |
| им вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори |
| и и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним чов |
| велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке чест |
| ајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посма |
| на удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са кој |
| Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Рос |
| , и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом |
| да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило |
| идно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја |
| у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.< |
| у.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгред |
| n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, |
| ?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> |
| први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистерич |
| е.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи о |
| ш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Примор |
| ема уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уго |
| Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски цин |
| азити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка |
| није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били и |
| p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се |
| к јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза то |
| , земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n="51 |
| а стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали |
| е смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари |
| рсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала. |
| тљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> < |
| Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутски |
| од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, и |
| а до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковић |
| — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.< |
| исамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) ма |
| , па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп ка |
| емецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> < |
| Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту |
| за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, |
| а, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара вол |
| алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајориц |
| баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђ |
| кретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да |
| а, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да м |
| и, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампари |
| ватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом |
| готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била м |
| љене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, |
| вници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто |
| човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара |
| од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви че |
| p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда св |
| во је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла и |
| ечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личн |
| у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p> |
| пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући |
| ену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на |
| — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.< |
| узе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> |
| мо око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Ис |
| е ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би |
| ога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим п |
| а за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова с |
| <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у |
| беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже ф |
| :</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p> |
| једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе но |
| уштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командован |
| — Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, |
| жевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Мар |
| плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више в |
| ођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.< |
| " /> <gap unit="graphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. |
| проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачи |
| бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на гла |
| аркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да ј |
| , ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово |
| гао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Тргова |
| код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи |
| аз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда г |
| ај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће св |
| ви сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је |
| на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у |
| о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о |
| ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из |
| ="graphic" /> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n="400" /> <div type |
| подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груд |
| а и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> |
| ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала к |
| ици цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit=" |
| а ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утвр |
| о по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војник |
| ојим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад с |
| S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> < |
| нка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— З |
| у.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:< |
| и. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, реч |
| повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватно |
| смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за неприј |
| ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши прот |
| народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и |
| пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је т |
| арина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу. |
| аци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукруг |
| рбин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са |
| се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је |
| кашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" |
| бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и пе |
| ака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карл |
| и почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<t |
| p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајори |
| приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на саст |
| ицама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се ни |
| ата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких |
| ме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско др |
| и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима сект |
| муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима |
| о следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хами |
| Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари с |
| а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене уз |
| луже за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан да |
| што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада |
| гарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећ |
| па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим с |
| во.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта |
| Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> |
| д отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну. |
| То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституци |
| пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сес |
| азује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазареви |
| обру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам р |
| ловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само и |
| е ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p |
| pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Ве |
| спи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне |
| Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> < |
| позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и реч |
| рено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си |
| није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животно |
| после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подос |
| агедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и тел |
| ви своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојлови |
| моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној |
| ажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на оч |
| од ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и как |
| крет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је о |
| пак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, го |
| зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпер |
| и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поре |
| Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија |
| х, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну п |
| ? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и та |
| љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало |
| ревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично ко |
| head>ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставил |
| одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастро |
| ку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву |
| гике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се |
| p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помр |
| една млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb |
| осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног |
| је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, |
| ти напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општ |
| р Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под команд |
| Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да н |
| зорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и |
| педске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као |
| који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скада |
| на краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се |
| Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде |
| ицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојлови |
| ћ попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> |
| људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div> <pb n="255" /> <div type=" |
| ка па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одвр |
| игао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши г |
| росвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и |
| ене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци д |
| Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите у |
| изала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, к |
| лити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у ча |
| разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часов |
| <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна муз |
| бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хоте |
| еда ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја |
| и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у |
| тар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и |
| удената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом пол |
| е песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> |
| Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин бе |
| е, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официр |
| у ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, т |
| телигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Ориги |
| го, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика пос |
| .</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако |
| теља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвише |
| ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војс |
| на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> |
| тежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у панич |
| на.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дан |
| аша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада |
| а слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и кома |
| добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем |
| "766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то чи |
| бији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схва |
| тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!< |
| које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска г |
| еоград, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увуч |
| Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p |
| је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и |
| оди здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, |
| али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била |
| човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет |
| о угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у |
| , и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готов |
| it="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то зна |
| сподар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га |
| ј и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију ми |
| </p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке пој |
| љигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и |
| бија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србиј |
| Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> |
| очи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, |
| ијатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која |
| тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је г |
| да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</ |
| пастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер са |
| лова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p |
| цо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А ш |
| , јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, че |
| е уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво |
| р ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е |
| егова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца не |
| хватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</ |
| ишта друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, г |
| ича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за жив |
| а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недељ |
| у (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.< |
| то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зл |
| пособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао |
| грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чик |
| сле уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је |
| ски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се |
| е тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар т |
| а за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрег |
| Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да |
| ри кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснив |
| атарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материј |
| девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнеж |
| Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, к |
| вић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недо |
| је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; о |
| И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече О |
| брог официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј |
| огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила |
| л пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики |
| нала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном |
| ања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и бр |
| д овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо ко |
| од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном |
| увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док |
| ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старина |
| у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне |
| мали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Ве |
| ени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> |
| ој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех с |
| ољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају свој |
| ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Н |
| мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе к |
| е крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— |
| то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стри |
| поразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе |
| позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то |
| шање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан |
| зљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко |
| ве скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, кој |
| рпкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи |
| разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове |
| рко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Нер |
| прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је те |
| p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="56 |
| <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љуб |
| читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, д |
| тране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</ |
| ед њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Им |
| ђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материн |
| у, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један г |
| ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила |
| ! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повра |
| ико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борб |
| ко назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала |
| и дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ват |
| те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Х |
| васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме ј |
| мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, |
| ца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> < |
| и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb |
| ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати. |
| гледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла |
| догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, |
| ревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?< |
| ар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— |
| као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, к |
| , пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће ж |
| ва сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши |
| у и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али |
| већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — |
| од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хист |
| и је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломил |
| је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла |
| рина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— |
| е је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој |
| онео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његово |
| ле вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се се |
| е обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, л |
| реме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, инте |
| шу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је с |
| <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S |
| >„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бу |
| знала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из р |
| њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже н |
| ила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p |
| Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око |
| — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је |
| рза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очи |
| реметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој |
| дух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S |
| Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} От |
| ато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, ка |
| нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у |
| а и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраг |
| а остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозни |
| јник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, |
| матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — у |
| " /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражи |
| <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала |
| је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“< |
| адознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — клик |
| ознала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, ко |
| змеђу лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и |
| качило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио |
| S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ни |
| битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на |
| ло »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите ск |
| им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С |
| јска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим т |
| од 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на П |
| еске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушч |
| > <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић з |
| апада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: п |
| рских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p> |
| и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отвори |
| непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом момент |
| и како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен |
| му противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се осла |
| тету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у |
| е стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо с |
| аринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p |
| ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дозна |
| Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако |
| Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова позд |
| Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто |
| соког младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младић |
| полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај јед |
| горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе |
| оју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше |
| стаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина сл |
| едној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Сто |
| ча врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је н |
| — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се |
| е да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На |
| тупала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Нен |
| и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јов |
| и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је ошта |
| ри, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена |
| те даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињи |
| ваца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први ма |
| ебе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа |
| е ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа п |
| гледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да |
| јима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче х |
| p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обра |
| овештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, |
| м управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне м |
| шког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у соп |
| што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} |
| > <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душ |
| ам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те п |
| е фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак |
| {S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када ј |
| и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гр |
| блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме с |
| дајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ран |
| но за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како р |
| ражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се су |
| ци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах б |
| војим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стри |
| ју страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смеј |
| Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога м |
| пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко |
| , да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај |
| грљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце м |
| полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Ст |
| омита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече с |
| оспођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се |
| д Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измир |
| а се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на |
| трина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те |
| ћи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лаз |
| јанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу |
| ом јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко заку |
| о више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} М |
| жемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, |
| бни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник |
| се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> |
| дно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одгово |
| ако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разум |
| мишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазв |
| тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, |
| о јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домо |
| а слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:< |
| л’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да |
| премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и |
| ојничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стев |
| ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог посед |
| ошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за |
| ћивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је |
| лена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацив |
| ико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то |
| Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јач |
| где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући |
| је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на ул |
| аворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отуж |
| .{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети |
| ам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{ |
| ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p |
| овиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{ |
| зацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сиг |
| где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Вој |
| емничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</ |
| Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не |
| p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— С |
| лена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загле |
| {S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: |
| о.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p |
| запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, ј |
| </p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— |
| рашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић |
| понира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свес |
| врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силов |
| се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у З |
| На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — |
| горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је |
| тиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, к |
| ше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш |
| ом руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сироти |
| е и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена |
| ко срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима н |
| лоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај |
| победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На |
| баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкн |
| а погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, са |
| оручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} |
| ћа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, |
| речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневер |
| азговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да |
| Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врл |
| е волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса |
| уше и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим |
| рско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо! |
| ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и довед |
| ам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она |
| и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и ота |
| Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио |
| што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам |
| оказа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, п |
| ље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару ср |
| срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, |
| вор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узне |
| уђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало ра |
| <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе по |
| , неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште |
| анка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то вел |
| тра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржен |
| ојска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, засл |
| лако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је ст |
| а, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чек |
| S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb |
| разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И он |
| волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и з |
| сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n |
| о што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај прокл |
| аразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао м |
| ловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, |
| алтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Не |
| у, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћ |
| и циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви пр |
| и за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сам |
| да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> |
| тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам |
| е!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у ср |
| искуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, ош |
| си узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси н |
| p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се |
| и, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми |
| тави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...< |
| у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си ис |
| лим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих и |
| могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</ |
| ога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — |
| , што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дођ |
| да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не воли |
| се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени. |
| мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и наста |
| <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руково |
| собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поре |
| у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, |
| то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о |
| волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора |
| волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се род |
| и:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој милов |
| но:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, ка |
| е Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па |
| А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим |
| осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одоле |
| ло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београ |
| њава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече св |
| " /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, д |
| p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти би |
| ије она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала |
| прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> |
| евност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово т |
| но.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писал |
| лушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и |
| волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, з |
| а, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер |
| ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: |
| то ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је вол |
| , нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава |
| лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и сам |
| леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, с |
| си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јова |
| прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И о |
| гне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује с |
| че и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај |
| логе још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја |
| ад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио |
| ати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срда |
| нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата |
| тежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја |
| ила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Ст |
| онала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до М |
| проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врат |
| сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Уст |
| ије, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S |
| азаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</ |
| сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста ч |
| но господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас м |
| p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, д |
| ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори |
| ика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није |
| говој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне каз |
| исмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p> |
| вите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, |
| ормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, ко |
| ко безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Ж |
| мукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле.. |
| дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје бр |
| ка га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разгова |
| чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S |
| стави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро |
| у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али а |
| е ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у ор |
| аза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жу |
| ри с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Преку |
| са нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како ј |
| р је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Ж |
| кову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче |
| господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него д |
| е.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, ка |
| ованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна |
| <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.< |
| е, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свиј |
| вршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго |
| ком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети. |
| ла...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није |
| мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и по |
| јатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по кома |
| тар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па с |
| оград ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам |
| на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо |
| Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</ |
| живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и не |
| рошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и пока |
| а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада |
| ам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од ра |
| >„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак |
| волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, |
| рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> |
| ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћ |
| моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам п |
| очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече |
| м тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»А |
| ћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти |
| ком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар |
| ада је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам пред |
| кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљ |
| Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад |
| стаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да |
| и мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; |
| S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила |
| ност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља дов |
| видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме |
| ам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београд |
| — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. |
| идим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p> |
| код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси л |
| н поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли та |
| ко ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети |
| ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила порук |
| маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стиг |
| човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те ж |
| адосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец |
| одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услу |
| сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n= |
| у.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се |
| ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мен |
| евићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељск |
| руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p> |
| Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам |
| роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме |
| <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онд |
| је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, |
| љашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашњ |
| Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако са |
| м, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} |
| ло.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао са |
| во мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S |
| бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дл |
| а опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли |
| великој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, |
| у цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако |
| , да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну |
| но пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, |
| штво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је знач |
| оградско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на |
| b n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним |
| ила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> < |
| вац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше |
| све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па |
| нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, |
| вар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... |
| орала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд |
| <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Д |
| /p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дет |
| а, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> < |
| х, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала... |
| а ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти |
| дова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орло |
| тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се |
| ас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму |
| {S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог р |
| у даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икакв |
| , да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p |
| смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} |
| ш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} |
| тирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом |
| с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Т |
| pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листо |
| е вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И |
| о, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића не |
| том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> |
| p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви |
| гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> < |
| тон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја |
| епо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем свој |
| ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо уме |
| ош!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових р |
| тајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћу |
| закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана |
| и ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута ју |
| ангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек |
| ла.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео ник |
| а према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ пре |
| СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци |
| минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сат |
| интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнар |
| толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и в |
| кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p> |
| и Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше наме |
| и, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ д |
| ранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министа |
| ика на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крста |
| су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледах |
| само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува изв |
| Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је с |
| ренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црног |
| о, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и |
| и само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} |
| тојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Бе |
| , надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стар |
| притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте |
| тало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични ти |
| о у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девој |
| ва?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког сре |
| тића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и ч |
| арали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој |
| Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад |
| у је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те ј |
| опске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је |
| сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Кат |
| ети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља |
| ега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто |
| же.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој |
| рас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни |
| з којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После к |
| це затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узима |
| четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка |
| итао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— |
| елеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="48 |
| ли српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи ш |
| околова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови наш |
| тише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, |
| его одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> |
| уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изв |
| били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако |
| ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хв |
| ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће зап |
| носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, б |
| у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које |
| ке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, к |
| ин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку о |
| и је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази |
| што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под бре |
| амењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку вели |
| врђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић мо |
| p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје остави |
| брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> |
| диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живот |
| диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, мол |
| дану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајор |
| Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки неприј |
| ња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p |
| а и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме |
| често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши |
| ушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које по |
| дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Д |
| , морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше |
| везли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда |
| отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — прим |
| свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— |
| еба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p |
| смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорн |
| Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — понови |
| /p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић п |
| ветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија б |
| поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора |
| њаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране |
| наци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је |
| што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледа |
| је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је доша |
| рка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не зн |
| рашковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Беогр |
| страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да |
| n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал з |
| ковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико |
| га у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од |
| </p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> |
| <head>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија |
| анимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бом |
| е комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан коми |
| слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и т |
| положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав |
| ланини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је бр |
| <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предве |
| их сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам |
| дговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један д |
| предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пр |
| трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, за |
| из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, с |
| мбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, |
| и удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и |
| видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер |
| врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачу |
| им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра ра |
| им се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати |
| собно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни |
| била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестр |
| вање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са |
| бичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми ко |
| се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у б |
| ерону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан |
| ког баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме ј |
| е тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан с |
| и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене |
| нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпос |
| паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На т |
| м око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припа |
| метила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка |
| о по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је |
| има, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу у |
| ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак |
| пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на |
| ма, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише с |
| и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена |
| ерујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је ч |
| не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви |
| ни турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чи |
| тола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор! |
| ије приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, |
| да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте в |
| , нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали |
| ве болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда с |
| па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам |
| здраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који |
| после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> |
| јмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује |
| личеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало и |
| гу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у |
| о на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, к |
| ројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n=" |
| је српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска в |
| очи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене н |
| пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо. |
| воме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором озн |
| Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је њего |
| изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац |
| е једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као |
| стала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промен |
| изина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластичн |
| е би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом мог |
| здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има |
| ој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о св |
| да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш. |
| е — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересуј |
| им искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглад |
| готворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n |
| <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да |
| а убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p |
| А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га срп |
| у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> |
| касти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако с |
| пропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</ |
| } Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и |
| што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту |
| товала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу ко |
| је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да |
| ност повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се за |
| /p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред |
| наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију |
| уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила |
| {S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“ |
| аћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена над |
| о се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је |
| чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада |
| еди брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није |
| ику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Заш |
| груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрин |
| "450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изне |
| инце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива |
| ли цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристи |
| веник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми из |
| је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан кра |
| ка да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо м |
| адојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећ |
| рло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, |
| ете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштај |
| сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> |
| <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да |
| p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој бр |
| брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! |
| ивот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се |
| д је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава. |
| су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p |
| он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима |
| у.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнск |
| ем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом св |
| во дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била м |
| ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим мног |
| ека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад |
| — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на |
| подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бис |
| о, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да |
| одлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Сам |
| е лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли |
| господине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам исти |
| Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ |
| су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зара |
| {S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прек |
| ече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпо |
| .{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова |
| S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, ни |
| о.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачит |
| заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> < |
| о за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак мо |
| ата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је |
| Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у |
| ованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног б |
| {S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То |
| у што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то каж |
| тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао. |
| према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако |
| , што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово. |
| друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао проб |
| p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјеру |
| мо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништ |
| ху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у |
| и знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те по |
| бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како |
| > <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Од |
| леменито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низ |
| S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: |
| ма тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Ј |
| да, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном |
| овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне |
| рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу б |
| ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме |
| о бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша ску |
| „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сир |
| д се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах пи |
| погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим |
| и ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — при |
| ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, је |
| > <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, |
| но војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} П |
| е је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Св |
| у шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> < |
| у и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиро |
| ирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{ |
| S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, |
| а вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренут |
| испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честит |
| читељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; |
| воре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а |
| д тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге же |
| трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење |
| су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Бит |
| роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободр |
| јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин ве |
| градске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, в |
| енски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је позна |
| рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, а |
| од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у пр |
| оје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у полити |
| ље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист |
| се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се р |
| ам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{ |
| а одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих |
| /p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> < |
| ече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и б |
| непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који н |
| не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер нак |
| алима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да с |
| ена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне н |
| да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах од |
| до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапн |
| <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са |
| ом се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арна |
| е добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов |
| , господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колик |
| гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам преда |
| ..</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и |
| Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито с |
| аном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети п |
| цима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо |
| ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом |
| одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</ |
| писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него је |
| во, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} |
| атарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писм |
| оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим |
| дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког уда |
| није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са |
| и непријатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, |
| ога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Мил |
| људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, д |
| о је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу. |
| ванка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... з |
| к баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека |
| рса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрању |
| на.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировн |
| лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определил |
| а истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена |
| овани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после тол |
| ренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли с |
| ашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштова |
| > <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, д |
| нка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, ал |
| држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у |
| ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем |
| ла.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у б |
| ом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, |
| и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била |
| а га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па б |
| /p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио |
| о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из ре |
| се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p> |
| >— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу |
| а, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врач |
| ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вере |
| сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти ме |
| нко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе гру |
| ој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила |
| ћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми |
| чни осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са т |
| капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml |
| г рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, н |
| та ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти ш |
| Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазареви |
| ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> |
| жда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме пог |
| жим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код |
| е с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше ша |
| анка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао |
| >„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... |
| аћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</ |
| више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уз |
| м отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не мож |
| Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: |
| ље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, |
| у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Са |
| :</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</ |
| мо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и м |
| српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта ј |
| мачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, |
| ик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А у |
| о?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> < |
| /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим |
| } Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претстав |
| олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпос |
| о спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> < |
| ип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам кр |
| ни је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је |
| равите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити ј |
| Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је |
| арио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно позн |
| ање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку. |
| нило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силн |
| е ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико |
| бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на у |
| ијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радуј |
| може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у наше |
| ен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Цр |
| је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки |
| д смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране |
| то, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чис |
| је ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали п |
| батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попу |
| најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тог |
| atus quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Гос |
| метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове |
| и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p |
| сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом |
| речку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А ср |
| товање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади бил |
| да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био прон |
| краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључци |
| ик не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „ |
| лина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресуд |
| граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се |
| и га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен |
| в од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина топла душа |
| бина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! |
| тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежи |
| у кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но он |
| > <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив чов |
| овори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албани |
| задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се |
| и према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за |
| ине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје ру |
| , треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n="360" /><ga |
| p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и |
| ало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене гла |
| освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно б |
| ру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних д |
| е, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван с |
| ц дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — реч |
| овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, |
| адаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила г |
| увши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и |
| тну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавил |
| p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза. |
| а му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много прип |
| аније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му ј |
| на и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, |
| двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не мо |
| јем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како |
| незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува |
| јим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У то |
| стан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа врати |
| ша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, р |
| t="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле сте |
| рујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о ко |
| црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са ње |
| риш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним мест |
| покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре пред |
| на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире |
| p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} |
| дном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, |
| дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је о |
| су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила |
| у</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а гл |
| .</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор весе |
| Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима |
| врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад може |
| хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" /> <div type |
| >Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из |
| тњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по н |
| а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и бана |
| , јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ор |
| је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о по |
| бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће |
| јствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арна |
| поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S |
| ћи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} |
| ици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то |
| S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и кој |
| но је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо наф |
| ру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих |
| собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Јо |
| то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пе |
| ћ.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— К |
| у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n |
| е друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у он |
| лико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је св |
| ајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај м |
| — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p |
| свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> <div type= |
| Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рука |
| Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске к |
| а, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле |
| после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши |
| отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који су послали че |
| говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена |
| о неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са С |
| уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ћ |
| ку, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, |
| ла и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за |
| > <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом |
| тана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несре |
| ису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употр |
| Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орлови |
| о, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише дру |
| познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише |
| 9" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, |
| дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, |
| помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна м |
| приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од ле |
| , морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је би |
| а Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> |
| рило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Је |
| а и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па ка |
| пој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на час |
| е је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше |
| ху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окр |
| ао резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи |
| ја пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити др |
| воје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је |
| же у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима |
| је и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њи |
| станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од лок |
| ог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомоти |
| преми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аус |
| а повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузет |
| а, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — |
| о обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из |
| /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њихов |
| резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном |
| е ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p |
| страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у |
| Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам |
| српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је П |
| ист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратн |
| а-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затеч |
| јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p |
| а ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присв |
| е беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „З |
| да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи |
| у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице |
| се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко з |
| ну ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, с |
| арати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на дру |
| рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво |
| ћи у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи погл |
| и га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се |
| дник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуци |
| ик потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се |
| рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је |
| и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пр |
| /p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quot |
| ељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручн |
| аји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је |
| е, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теб |
| разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погл |
| ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву д |
| а се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, |
| Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разг |
| један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онд |
| оје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер |
| > <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „ |
| рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек |
| назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, сх |
| а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути |
| двиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезниц |
| p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно п |
| свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе |
| отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брз |
| киње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма с |
| њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латин |
| — А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужић |
| асели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је срп |
| /p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико |
| престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, по |
| играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у с |
| >— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја. |
| ка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— |
| да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужн |
| ве једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу зла |
| о су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се |
| шина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики |
| као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини |
| ти и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на |
| ише није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јов |
| ноге сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених |
| — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе |
| је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслу |
| а карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам |
| У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име по |
| итавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на с |
| најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лонд |
| чити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их |
| , да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешн |
| , где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим |
| ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу че |
| ну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Мил |
| ћа рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори |
| совским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су род |
| у Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је |
| а Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз |
| вори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски деле |
| пске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или |
| Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, |
| склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грмено |
| .</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита О |
| лек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p> |
| .. тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видил |
| републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> |
| је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из срп |
| ла.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које л |
| не српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила запов |
| не чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p |
| >— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав |
| н, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Милован |
| векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, нао |
| вио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад за |
| шао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојло |
| е на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на вр |
| га кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као гор |
| рну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје пол |
| ...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски |
| ђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су |
| електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да ск |
| окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила ле |
| исмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се и |
| S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...< |
| дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да по |
| примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са |
| жаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лици |
| {S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово |
| мо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва |
| х младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p |
| о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељана |
| Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи |
| ична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, бат |
| рскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је |
| и, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учини |
| егових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из |
| колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге |
| варена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и њ |
| метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу |
| гова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, к |
| ака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо с |
| љоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S |
| гову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при по |
| шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, |
| пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, |
| се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, |
| p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка |
| се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Мо |
| пом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топ |
| да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S |
| авља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице поч |
| м доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво о |
| p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p> |
| су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачи |
| гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила |
| овати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомб |
| рује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављај |
| надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у кори |
| нас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет д |
| о, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је те |
| о сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и |
| и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек |
| То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила упра |
| од ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужнос |
| > <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна |
| тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и теш |
| је лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу |
| живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него |
| у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам те |
| разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије |
| а или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> < |
| рне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиље |
| же „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</ |
| S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> |
| да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наш |
| ући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> |
| је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред врат |
| ећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, |
| >— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге под |
| много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо |
| иповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београ |
| их прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ б |
| је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко |
| </p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им при |
| дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и |
| рни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће с |
| >— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад т |
| одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним те |
| Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрва |
| ш нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, кој |
| живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати т |
| тну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не се |
| с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курј |
| о уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су м |
| ути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S |
| аљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра С |
| седланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњен |
| дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робова |
| ревеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз |
| </p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо б |
| имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење |
| ожија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени |
| о избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасен |
| и, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</ |
| силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турск |
| халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, про |
| } Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је |
| раду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на |
| о што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас нем |
| н отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали с |
| така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вече |
| уцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу. |
| о, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> |
| ат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако |
| да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, в |
| енију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушк |
| Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип |
| ој младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, |
| и и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет м |
| Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који св |
| у штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се |
| говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мој |
| м кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам к |
| ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Ми |
| раву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпири |
| могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо |
| о ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика |
| > <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се |
| поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи стар |
| ржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap |
| одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст п |
| тним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће |
| н хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Би |
| в, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мен |
| ече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са т |
| ојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић. |
| се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако |
| } Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, |
| Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок |
| војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То ниј |
| наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку |
| убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, |
| угарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год |
| бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, ил |
| редводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога |
| а њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чу |
| хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p> |
| ши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> |
| мо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замери |
| p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?. |
| — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, нап |
| да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> |
| за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу брад |
| ај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекн |
| имети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволе |
| и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте. |
| здахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, преми |
| акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— К |
| пада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао |
| ичица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају |
| и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуц |
| ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђ |
| м јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Јо |
| ушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно п |
| ина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А |
| тина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> < |
| извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинис |
| лан, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, си |
| ено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте |
| ="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме |
| непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике д |
| ћи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p |
| 9" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, |
| Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је по |
| ику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам |
| ам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло |
| тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит |
| а разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда |
| јој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога |
| разумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Сн |
| пет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p |
| просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури |
| поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, |
| Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умр |
| довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спас |
| а!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} |
| > <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно |
| и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на с |
| лике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој |
| се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што ј |
| ех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{ |
| горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми ок |
| мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода |
| слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу мој |
| Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече |
| о учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и |
| > <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p |
| ња настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али исти |
| .</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала б |
| — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју |
| е, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хо |
| Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ос |
| {S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем |
| народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо |
| и нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си м |
| тим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алек |
| <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, кад |
| Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Ст |
| p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p |
| ива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује д |
| не речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> < |
| што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми с |
| а се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти |
| остију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он мо |
| нпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S |
| овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком |
| ет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би |
| раћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом |
| еђу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Т |
| чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко |
| , колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је |
| ити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазар |
| е.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита у |
| евељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и р |
| рен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се |
| </p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година |
| /p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џе |
| упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дош |
| ошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо |
| "655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах |
| смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него |
| ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је бил |
| м, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити д |
| приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примит |
| ћи Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интер |
| веравам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не сто |
| , ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену на |
| уначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој н |
| ам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> < |
| и.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољ |
| ога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p |
| јанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву се |
| ајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш |
| p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у |
| о и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава |
| вао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> < |
| рца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не жури |
| ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и пита |
| >— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не зна |
| ече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко пог |
| ашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> |
| азаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, ка |
| вопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се мора |
| а ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести посте |
| час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја |
| и ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају |
| и руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише б |
| у.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарав |
| врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> |
| ном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет ме |
| <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се т |
| ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи |
| што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и |
| заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да |
| p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстариј |
| једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србиј |
| ад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душ |
| шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разу |
| јно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ј |
| и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} |
| м кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој |
| готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се н |
| .</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, д |
| премна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозвол |
| вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да |
| сме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S |
| си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> |
| .{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупа |
| <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S |
| се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p |
| одим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак |
| мо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душ |
| м.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива с |
| <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3 |
| ује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који |
| наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арн |
| је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у пол |
| > главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се |
| S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на д |
| обљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо он |
| во?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај |
| се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— |
| мала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не |
| добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан ш |
| кне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле |
| пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и |
| .{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и дв |
| пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се п |
| часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде |
| /p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предрагов |
| за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не |
| е чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уј |
| p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са боле |
| ите ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, |
| а сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстр |
| <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дош |
| а вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</ |
| у, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем |
| >— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију? |
| " /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено. |
| а је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. |
| Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног нитков |
| е, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> < |
| Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не по |
| угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да |
| безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из с |
| Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? |
| стаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на |
| м браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, т |
| говори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Ск |
| а тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад |
| море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се |
| ени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара |
| уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} |
| те ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом |
| је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни |
| е у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично та |
| ам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако |
| нину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарк |
| рне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ј |
| ери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљ |
| да ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му |
| , све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби д |
| етку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на дв |
| /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сара |
| ом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</h |
| десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада |
| ао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци о |
| заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменим |
| о задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се ве |
| >— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позове |
| и!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да |
| тац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срб |
| се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш |
| ада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— В |
| ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робиња |
| нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старо |
| /p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано изв |
| оче домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер |
| /p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испуним |
| све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан |
| се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> |
| p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— В |
| — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Т |
| име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока ра |
| е шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а |
| те држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи |
| изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша |
| — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да ин |
| уо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Ср |
| јку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете п |
| <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Офи |
| >— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежеви |
| сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, г |
| Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како |
| ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рање |
| госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђин |
| ски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— П |
| би и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунак |
| тојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радос |
| ине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у др |
| госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше |
| се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле после |
| </p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не реч |
| >Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа |
| и жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n=" |
| роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људ |
| зација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као |
| а ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем. |
| S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш |
| погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан |
| а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш ж |
| ођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен и |
| им и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвал |
| е с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћ |
| е, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком по |
| ао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, ил |
| ајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам са |
| е преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на о |
| повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата < |
| ојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> |
| на у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да |
| те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави ста |
| а, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза |
| руга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рек |
| о све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опас |
| ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опа |
| латко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трж |
| ивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи |
| ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, с |
| треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери б |
| з удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо н |
| шао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегуна |
| а другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерал |
| подин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па |
| оград?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> |
| од командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом |
| њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни прео |
| во.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p> |
| си.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.< |
| p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси |
| и срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— |
| и само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео |
| поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле н |
| <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: ш |
| пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</ |
| по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без |
| чинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту св |
| , врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: нева |
| етла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} |
| а си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> < |
| {S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, |
| дао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> < |
| на капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госп |
| х врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено |
| рт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи |
| н са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, |
| а га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Кос |
| умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} |
| .{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми дру |
| римети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пу |
| ме сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о среди |
| поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако |
| ај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да |
| ом.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Л |
| ала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. |
| а ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="338" /> <div typ |
| живши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{ |
| еме је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја тво |
| ала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у |
| лина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p |
| душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Ж |
| <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим по |
| сао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега |
| била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Пе |
| беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да из |
| </p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато |
| >„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а |
| мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та |
| н.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> |
| да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрен |
| !</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, |
| енице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник |
| правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опрошта |
| Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више ви |
| , па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{ |
| а у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, |
| пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> |
| м коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, |
| и је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској |
| м питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаи |
| или своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени ни |
| сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка н |
| сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари о |
| Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом |
| на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пре |
| сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сес |
| ће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом |
| Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе п |
| Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој |
| ценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити |
| да волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао |
| подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери у |
| , па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А |
| последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се |
| </p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год |
| м, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код |
| ше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, з |
| ох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А |
| ад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју ова |
| /p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор о |
| не се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се |
| се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву С |
| ли?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око пр |
| ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими |
| тео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео ре |
| <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, |
| и под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потр |
| шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} |
| кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши |
| .{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске |
| ох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад на |
| службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу |
| .</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете на |
| поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу у |
| тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташ |
| кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— |
| ро, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p |
| и јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је саве |
| се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S |
| , на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране п |
| о због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им л |
| n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало за |
| е обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим сам |
| <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једно |
| .{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да |
| довољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуко |
| њем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краљ |
| рели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести. |
| .</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па |
| Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се от |
| измом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а |
| лико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође. |
| ек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро позна |
| те? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> < |
| о ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, |
| па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветов |
| њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућ |
| та, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јо |
| пита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкне |
| reign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаре |
| ри поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Бо |
| се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе. |
| коше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога миш |
| и рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још |
| рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> |
| могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А м |
| е, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије сво |
| .{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољ |
| и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, |
| погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајо |
| лу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле оп |
| Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнат |
| о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Б |
| два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све с |
| ан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се |
| ојој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је би |
| му у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпо |
| писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољ |
| ужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. |
| толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Ра |
| шећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо на |
| им речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигну |
| оја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— |
| даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, |
| } Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арн |
| ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лиси |
| дбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то нед |
| а је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као р |
| пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S |
| ад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што |
| ише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке. |
| ем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сад |
| кцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну с |
| 458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену |
| о си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпу |
| гледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цве |
| p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково |
| Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</ |
| а, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да |
| Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p |
| } Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p |
| >Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али |
| ав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лак |
| жа.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумрак |
| да да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за на |
| нда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му ис |
| екох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и |
| >„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу |
| ични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћ |
| ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онд |
| p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— |
| је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Не |
| рбија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат |
| романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемире |
| еду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја г |
| — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засиј |
| о је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми |
| азаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; |
| лексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испа |
| евићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да |
| тампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим прив |
| вито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обич |
| м брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак |
| ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо мн |
| о соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бо |
| p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри сас |
| мио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} |
| да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли |
| они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају |
| аћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Ш |
| махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесм |
| а путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, |
| то ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, о |
| етос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џин |
| колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним п |
| .</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</ |
| ема свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} |
| љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати д |
| метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писат |
| опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{ |
| о у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> |
| еркнежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину |
| те се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до г |
| нути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и с |
| АВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и леп |
| који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска |
| о што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо |
| о имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у виш |
| исак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу |
| груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} |
| 77" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици |
| ад, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шешир |
| стину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погле |
| нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} К |
| јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, неш |
| рно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашк |
| } Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими |
| отпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме |
| ју чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима ч |
| нички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> |
| дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем |
| ку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, |
| дигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се |
| и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више ника |
| , паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како |
| својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страхо |
| ити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла |
| а би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука. |
| рпским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти з |
| кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута |
| и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да |
| — Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="32 |
| оспођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не на |
| p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну пребол |
| дала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} |
| ве посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где |
| је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, |
| p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове кра |
| и сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски о |
| јо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слег |
| ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Тре |
| само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била и |
| </p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- |
| ="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доб |
| ечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије |
| од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуна |
| — Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са |
| > <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица |
| p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић ле |
| обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб по |
| овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је по |
| ди Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и |
| ломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а |
| и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потп |
| уку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та |
| верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни |
| <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, кој |
| ке, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>С |
| вана, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса б |
| река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Придит |
| има чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред црк |
| у, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, |
| ли високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang= |
| луционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохија |
| и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић |
| избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисто |
| ивотни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца |
| антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— |
| горци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега с |
| >Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<f |
| оред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су |
| вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јован |
| о, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних приј |
| прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их ј |
| што гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш |
| не водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и |
| ва сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и |
| н стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у ср |
| ац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан |
| пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и јед |
| >— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> |
| ртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба ј |
| прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „К |
| p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојник |
| ћ се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило |
| у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже врем |
| а нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са р |
| прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокој |
| устили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто |
| о какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јова |
| а, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо |
| еним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жерав |
| и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени обор |
| а пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко ра |
| у, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, и |
| окојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу |
| и Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова од |
| ду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку свој |
| на састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитат |
| га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор |
| за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу вол |
| .</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Ј |
| у осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се |
| </p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи |
| ве примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и спом |
| ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјениц |
| p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да с |
| нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом бра |
| чник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: о |
| и.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скоч |
| дном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Г |
| <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист |
| подине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каж |
| е к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем |
| у.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупа |
| ком.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном |
| е прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, бла |
| У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од |
| ином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се |
| ишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И т |
| ан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign xml:lang="CU">царју небесни</foreign |
| а официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, |
| е дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало до |
| свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре ос |
| ка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешко |
| ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја же |
| /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — изд |
| ор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лиц |
| Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд |
| апослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја од |
| се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га с |
| мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога |
| ву ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме |
| расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твој |
| абра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет ми |
| а нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо в |
| јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше јед |
| </p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, п |
| гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа |
| анпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди |
| наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат |
| вога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, |
| , погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо |
| ј да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници н |
| купила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној бол |
| њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њем |
| огу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарк |
| понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>С |
| е добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му |
| ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе пос |
| ој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или |
| ања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не |
| е?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S |
| <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У о |
| рала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта |
| поји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад сн |
| а уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пу |
| суђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подиж |
| ичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диж |
| н љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођ |
| : „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетар |
| врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припушт |
| у Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да |
| словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, ме |
| по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него |
| ући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, ко |
| и и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То |
| са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупн |
| црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим |
| границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p |
| д дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са |
| ком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им и |
| те потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Беог |
| омитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је бил |
| ун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</ |
| ивити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најр |
| /p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада |
| ем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опал |
| ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобође |
| ти.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима нег |
| овала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> < |
| ревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор |
| из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се |
| ебесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо |
| о бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И вра |
| е и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедо |
| шано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ств |
| о се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из рев |
| врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са |
| е поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече |
| воје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске о |
| ушманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у т |
| и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо |
| тку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованч |
| тан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Рада |
| мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предг |
| ао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у |
| </p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице и |
| у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се |
| а српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као в |
| бук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l |
| да, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> |
| овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако о |
| ом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>По |
| одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у |
| се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите с |
| је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих ј |
| /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— |
| а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње |
| р или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закљу |
| арини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује |
| инин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину суд |
| чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог ср |
| p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко н |
| ствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас би |
| заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кућ |
| и.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од |
| потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина |
| , она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад |
| ик владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уз |
| </head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета |
| штим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом |
| О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, с |
| га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју ми |
| после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба о |
| ече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ј |
| aphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „По |
| а на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким прилика |
| јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарски |
| јо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезве |
| и.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржа |
| „Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p |
| ичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Д |
| у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији ра |
| е је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и |
| о зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине |
| змишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и ј |
| ичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, н |
| лост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијан |
| познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава сау |
| не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} |
| арну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњ |
| p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правци |
| b n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> < |
| шљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још |
| анас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, |
| , додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велик |
| > <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, |
| же.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за пр |
| че Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} |
| ико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>П |
| и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све по |
| <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и |
| је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, |
| највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дот |
| ена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који |
| ти проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле |
| Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страхов |
| борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексион |
| му Србијине националне политике.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другов |
| ник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него с |
| добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојан |
| еврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско |
| могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите леге |
| p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по ње |
| ћа и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могу |
| м реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим ве |
| ко лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| езгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерп |
| вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада |
| биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Срб |
| му определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете засл |
| ерзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Срб |
| његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом ч |
| и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, |
| ити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, траж |
| >— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у о |
| то, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто |
| ој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје г |
| плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја |
| јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гуши |
| >Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далек |
| ћ верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога кап |
| илорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо |
| ило.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Је |
| девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој |
| } Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискоч |
| четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том н |
| од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремн |
| ом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам зах |
| нцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> < |
| а мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле |
| љајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим |
| е да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста |
| ко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p |
| .</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су |
| х, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} |
| ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, госп |
| еклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са |
| о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> |
| јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и |
| зар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати |
| е разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана |
| Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде |
| вковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор |
| овој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— |
| на мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од |
| ја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо! |
| престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је |
| страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тр |
| оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p |
| еч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ва |
| едника данашњег састанка — потпуковника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једн |
| /> резолуције: председника потпуковника Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношеви |
| рађена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момк |
| но је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и |
| едно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је |
| н приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гла |
| е свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак |
| ећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је |
| ли.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја |
| чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина |
| лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— |
| е ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи |
| и је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="329" /> < |
| руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече |
| зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, не |
| кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас по |
| пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n=" |
| дна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох: |
| Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће и |
| аности?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало |
| досније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> |
| а оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак по |
| заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствен |
| ихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је вик |
| авали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговић |
| у, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић |
| ђоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зи |
| собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурб |
| отресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо т |
| се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало |
| /p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, |
| ло себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брис |
| к се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немој |
| ађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати |
| н ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу н |
| <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовоља |
| сму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче д |
| се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> |
| на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакал |
| о код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њ |
| џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је пред |
| ео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>П |
| <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах |
| p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, |
| ијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p |
| во.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по н |
| оњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим |
| о известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећи |
| то је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и с |
| мирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило с |
| а многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n |
| господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпу |
| е Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Ср |
| држава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду |
| ветозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњ |
| иском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је |
| . године.)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је |
| а владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен посло |
| аравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мисл |
| нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло з |
| 5" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није з |
| неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живо |
| та је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па |
| >— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— |
| </p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, |
| оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да |
| > <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је уша |
| лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у д |
| ењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је св |
| и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао |
| начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и д |
| p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> |
| брење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господи |
| авни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако |
| адио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спрема |
| пштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављ |
| у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>П |
| звештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде |
| ина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, |
| ладом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом |
| вановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој |
| у краљевом двору најзначајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена ј |
| С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводо |
| ске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гле |
| усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n= |
| да, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, р |
| и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још инте |
| дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни пре |
| е, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо по |
| /p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У сред |
| очитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црквених послова |
| {S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њези |
| p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на |
| о се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у ра |
| радња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Го |
| важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му С |
| , а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> < |
| е мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако |
| све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји |
| 4" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су та |
| , нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и делегата на мировној конференциј |
| Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза. |
| црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху |
| </p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од с |
| — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти дра |
| за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на бал |
| ња у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па |
| Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога нар |
| е му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади д |
| овољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио теле |
| внодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег |
| ead>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 19 |
| ињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рач |
| збиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</ |
| „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле |
| коли Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени члан |
| не су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време на |
| шио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да |
| и двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната |
| вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за с |
| ине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше држа |
| рали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићеви |
| око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију |
| <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира |
| бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима |
| море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хами |
| сту</title>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцел |
| ћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић |
| оследњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прег |
| учни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном ду |
| воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> < |
| ругу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отво |
| ванке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудит |
| <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, до |
| ше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од пед |
| </p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковиће |
| идија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p> |
| е отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p |
| рење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљал |
| лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити |
| е изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар |
| о ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што |
| нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно |
| зговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за т |
| се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми с |
| емирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном уз |
| p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, |
| ена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабо |
| рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А к |
| РТА</head> <head>Лондонска конференција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p |
| ину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у |
| p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у нек |
| .</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали ч |
| са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очелич |
| жда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му п |
| ту, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само пра |
| >Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према |
| кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем насл |
| д руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све м |
| а пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слути |
| стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза |
| ића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разгове |
| х ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој к |
| реме, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у с |
| ије било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећал |
| е узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор |
| унака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S |
| еволуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео |
| то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</ |
| у или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује |
| по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани мет |
| } Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часо |
| о узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи. |
| ише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси |
| де ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа |
| моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А по |
| прам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се |
| лони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако др |
| ене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То |
| азговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено |
| црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почел |
| ом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapter |
| а цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воз |
| “...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стап |
| ну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као |
| ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ру |
| воје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данаш |
| смо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Кат |
| <head>ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је сед |
| и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармо |
| здух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију |
| ма седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити |
| ну.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се сли |
| родну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} М |
| ром ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Песма се |
| У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера. |
| ..</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се |
| павају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница |
| х душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са го |
| вачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да г |
| аве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе. |
| љско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сео |
| ва.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем. |
| сфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да |
| о не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи |
| га босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза |
| да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се с |
| показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гла |
| Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да |
| <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одгов |
| Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помис |
| , како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тра |
| браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да |
| притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. М |
| Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан |
| божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра рани |
| ви и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, в |
| апај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> < |
| га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова |
| зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и |
| топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири ш |
| чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин б |
| п девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, мож |
| т Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавица |
| , по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погле |
| ном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не |
| павати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> < |
| ти, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде. |
| ве у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто |
| ацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то гов |
| овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се ок |
| анци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, |
| е, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек |
| ви Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србиј |
| ири опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} |
| метно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Т |
| ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати |
| ничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, |
| одли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а ом |
| м мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> |
| ече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти д |
| пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом и |
| ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има |
| — Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванов |
| одрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Је |
| <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој |
| унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, кој |
| реку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине |
| понирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта б |
| лни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</ |
| длазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми |
| и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукал |
| јанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне о |
| ршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врел |
| ешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси т |
| да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, |
| биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну границ |
| ших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављујем, да су велике силе свој |
| е прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога |
| Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њез |
| новати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и к |
| колу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице |
| орити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пр |
| ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" /> назначеном року п |
| н споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе са |
| о не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало зау |
| овог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева |
| е му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на и |
| , но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање |
| скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику н |
| о и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи неса |
| ржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко св |
| м увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени |
| еискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и |
| огорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италиј |
| јску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крај |
| е војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар пр |
| ови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који |
| може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ва |
| јем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интере |
| ала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. |
| мо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен д |
| роћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече: |
| </p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши |
| ор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд. |
| Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, |
| — То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанк |
| >— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује на |
| /p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео |
| уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у |
| слали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће с |
| приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде |
| хићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он поди |
| не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и |
| ници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је мно |
| ју у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој |
| са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влад |
| у твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си С |
| Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој једин |
| </p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам ра |
| ругим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.< |
| јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова |
| елим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравил |
| излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у |
| узе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе сл |
| обу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност |
| остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да б |
| ља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хла |
| же овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но |
| ве стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и коли |
| рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, |
| јчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у |
| ародно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност н |
| </p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје |
| нети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто |
| се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини.. |
| ишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и сед |
| падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекл |
| је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од |
| али од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p |
| ош када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће п |
| ком крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој у |
| о.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ак |
| оји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој |
| београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана по |
| била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах ни |
| судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У |
| рније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> |
| ованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату ре |
| се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу |
| и и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, |
| ућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Та |
| о њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући |
| оследњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петр |
| ју тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи |
| римо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово ј |
| оже се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје |
| оспођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама |
| о свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас |
| будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија прат |
| сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица |
| да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу |
| о се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају кру |
| није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{ |
| itle>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</ |
| није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте |
| раву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“< |
| она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радо |
| А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају |
| воју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бит |
| половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — |
| равила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и |
| а их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који н |
| може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се |
| државао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење |
| дан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили |
| предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{ |
| да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узим |
| светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Ује |
| инила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као |
| ао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Св |
| :</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> |
| е некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... о |
| се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машт |
| о, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не |
| >Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу |
| ладању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђ |
| еликим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до |
| , готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Ком |
| Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он |
| змишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је с |
| RP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске |
| Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се јо |
| т векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске в |
| већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који |
| четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне зате |
| еше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци |
| опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та муд |
| у.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да |
| варити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија |
| и ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стаз |
| да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљ |
| 80" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљ |
| није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Б |
| војих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли са |
| ро и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао |
| ено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, доб |
| је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« » |
| а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова |
| 21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању ку |
| а и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекује |
| ли откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше дан |
| оје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у |
| угова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно |
| ца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер |
| у му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја жи |
| очита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: а |
| ство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцир |
| ећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, |
| олико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло |
| овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило дог |
| мислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је бо |
| нетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; |
| ћа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и |
| љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и п |
| а Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју сл |
| а слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији |
| превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било |
| немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је |
| у пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се прич |
| љ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења |
| ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле |
| народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, |
| вљена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душ |
| p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“. |
| према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по ко |
| вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутају |
| активши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> |
| едном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за |
| кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb |
| оје се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог |
| само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разг |
| гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње но |
| олу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, кој |
| а?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, не |
| на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</ |
| краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како по |
| Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) |
| је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удо |
| сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна и |
| ђу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то |
| чка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека тр |
| , у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе т |
| асположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој |
| дала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, |
| то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се |
| на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа бил |
| утки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељав |
| ирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити |
| знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то с |
| и, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и т |
| је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“ |
| биљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су |
| је познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнеж |
| сно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је свој |
| другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Нај |
| нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, |
| си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо поча |
| не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкан |
| о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници |
| са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој |
| су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, д |
| није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће |
| /p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће је |
| 67" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је |
| , у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и |
| навао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло |
| и.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су так |
| ар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ |
| Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Бо |
| о је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да бу |
| е хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полете |
| :{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S |
| жења проређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функ |
| од Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Ор |
| а ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а т |
| да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и |
| ио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} |
| ође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз |
| ала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Ниса |
| } Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два ме |
| се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за она |
| развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на |
| началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих |
| ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему |
| виш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} |
| црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодуш |
| е не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила м |
| Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се буде |
| ованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји стр |
| „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Поли |
| ационална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растроје |
| му разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> |
| ко ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако |
| до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та |
| у, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та |
| па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањи |
| помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p> |
| .</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{ |
| вих другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ њего |
| Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило |
| И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени с |
| утра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“< |
| > <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</ |
| прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, п |
| вно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> |
| бин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде |
| ловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало |
| је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на |
| почели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов |
| потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју ж |
| а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица прогово |
| е се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове у |
| ао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише к |
| ена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекат |
| е по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је варош |
| пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово |
| S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Миш |
| м, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам |
| алимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћ |
| роводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да ост |
| ић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, |
| јдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p |
| а и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао |
| је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговори |
| ак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, а |
| силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло |
| >Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој |
| н...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли |
| чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увиде |
| га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије |
| — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Н |
| ога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у пос |
| тије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економ |
| и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно |
| огне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако |
| p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако ни |
| штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајориц |
| лостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне |
| животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се |
| ограду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} |
| црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p |
| бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај в |
| хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Ниј |
| ар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плаш |
| p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине |
| ити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</ |
| слити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић с |
| о време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> |
| {S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, ср |
| >— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се |
| о је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и не |
| p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за |
| и дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем прор |
| ути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину го |
| стала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се |
| Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата ход |
| ори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје о |
| о горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голо |
| аната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно разви |
| и — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да у |
| ао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.< |
| генција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</ |
| та?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње о |
| ке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов б |
| за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— |
| Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p> |
| мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било гов |
| јем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бран |
| у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, т |
| тарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јо |
| о разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ посто |
| ени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, д |
| дном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се и |
| о стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната |
| погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инсти |
| Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стоја |
| али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се пит |
| раду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чис |
| unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А |
| раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не д |
| емо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, у |
| >— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти |
| S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија |
| аки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали |
| ачин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да ј |
| вим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нис |
| "37" /> <gap unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n=" |
| начајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањи |
| ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S |
| тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p |
| сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под |
| е предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео м |
| ју торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколов |
| реду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне |
| добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске |
| е усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час и |
| леко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ бе |
| ћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p |
| ова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Прв |
| бом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сме |
| рхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које с |
| аљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охраб |
| аз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и ци |
| вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срб |
| е.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза мит |
| војим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у |
| опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, |
| е за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић |
| били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска ч |
| , Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенер |
| ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освоји |
| купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше с |
| е војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив пр |
| ваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза |
| ране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Неди |
| дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> < |
| родним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео |
| парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајд |
| ја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у уши |
| ног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучни |
| ови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је с |
| p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} А |
| стаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је п |
| ем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда |
| ица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече панта |
| И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и |
| лове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем |
| сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се н |
| >— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Соф |
| Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И о |
| м трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча ј |
| о је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, к |
| ивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један п |
| е никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочи |
| .</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пош |
| мностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и с |
| а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој |
| , кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала |
| p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом |
| морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> |
| ..</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зуја |
| наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни |
| још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми |
| >— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, |
| : стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о же |
| вори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, |
| е повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, |
| мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине истори |
| скрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S |
| " /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо |
| шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде ни |
| о.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, |
| пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште |
| у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица |
| лима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанс |
| еш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за |
| </p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад де |
| ме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу |
| мишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу. |
| раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па че |
| <head>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило |
| <head>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари ум |
| А</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софиј |
| бу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p |
| чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за т |
| не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега |
| ежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и |
| е је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као дру |
| и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> |
| и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једно |
| руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, бри |
| целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија г |
| е, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шу |
| је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а јо |
| ог кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, |
| и ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља |
| гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</ |
| спођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доб |
| рани гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да п |
| адава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То |
| шушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да |
| младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, по |
| је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и у |
| > <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој с |
| ушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да |
| вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и |
| 70" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то |
| потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићев |
| кт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији поја |
| ти.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп једа |
| хова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Је |
| јански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати |
| нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гун |
| позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у миш |
| цали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Соф |
| живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела о |
| .{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нар |
| у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова |
| у у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд |
| крину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту |
| о ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што госпо |
| Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза завол |
| трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире з |
| но обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она ј |
| дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Ста |
| p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели |
| вао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у по |
| пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без |
| анкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега т |
| го иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад |
| ој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртв |
| нио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{ |
| у понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потп |
| село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео с |
| гледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спо |
| својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, |
| осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико т |
| ош мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели св |
| S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, |
| осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на |
| крилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију |
| а, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали |
| човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="56 |
| .{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде зате |
| м мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати пос |
| о ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— |
| ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кри |
| домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, м |
| а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој |
| ске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и ус |
| никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још им |
| осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није у |
| е објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се |
| у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је ис |
| врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигу |
| {S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, |
| ир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које |
| амерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога |
| ић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p |
| во!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај н |
| ловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још ни |
| .</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p |
| а не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, |
| /p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни п |
| нањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке |
| говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом |
| </p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна кр |
| ?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{ |
| јанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им |
| ави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало. |
| зак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гв |
| зо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишље |
| убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, к |
| о о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, ј |
| ови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох |
| ено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите паж |
| теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и |
| јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај. |
| баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш по |
| надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p> |
| дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви |
| /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаониц |
| уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по ње |
| ила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> |
| ер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, |
| т недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује |
| авити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, ј |
| есе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Ни |
| ору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он с |
| о никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба пока |
| задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа ниса |
| ријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију по |
| десетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека неср |
| тражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе нази |
| утао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{ |
| ашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и |
| била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> |
| а за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је на |
| и требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>Посл |
| талог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар п |
| аз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљ |
| еранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није он |
| устљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлу |
| > још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Ујед |
| ње, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другам |
| у руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Ката |
| м на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Ја |
| првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава |
| но засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов нап |
| какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, пл |
| нице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из |
| акуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, зас |
| <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силни |
| свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музик |
| гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Не |
| , а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> |
| пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом |
| есетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелиг |
| а прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На |
| ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо |
| нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече |
| поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезин |
| ије још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необичн |
| их Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила п |
| > <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју к |
| каза Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угл |
| сле кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> |
| едиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у |
| а дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожел |
| и Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали п |
| евојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан с |
| и му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неран |
| ="subSection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Д |
| се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p |
| јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе с |
| ли су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је |
| гима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} |
| један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпо |
| зноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у |
| че и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисил |
| ћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо би |
| ски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, с |
| евет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у и |
| , драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- — Ах, ост |
| сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине |
| пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошт |
| нка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечи |
| е могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки п |
| е и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у |
| ал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој бра |
| не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника стало |
| да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, ал |
| 8" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољ |
| /p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тр |
| сио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схв |
| о ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у |
| по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да при |
| сто пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак |
| е право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима |
| ање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде |
| ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, |
| на шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код |
| а Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај |
| а радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јован |
| две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити |
| могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овог |
| били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Пер |
| де мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!< |
| </p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена. |
| најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на |
| ео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да ј |
| оју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то л |
| в развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад |
| се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком |
| ова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију о |
| ружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p |
| у могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави пит |
| икање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор |
| .</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је доша |
| ни, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још вр |
| </p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Сам |
| града.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже |
| доше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштв |
| и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> св |
| оњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема ср |
| љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пун |
| на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим |
| боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патр |
| ца била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за |
| од Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" |
| њења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то |
| е сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник |
| ке, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њи |
| вде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да б |
| и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љуб |
| .{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то |
| , господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно о |
| чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни н |
| /p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, реч |
| лима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га по |
| /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше |
| одноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <mileston |
| ћу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име м |
| p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Н |
| наје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је |
| p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини т |
| етео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скот |
| му крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Ко |
| и и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из |
| вом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је? |
| </p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре |
| га дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n=" |
| се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то сна |
| реме приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се ос |
| нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брз |
| , али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, ви |
| <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим |
| ртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесе |
| му стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену пе |
| чи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој |
| је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <m |
| еда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те |
| S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет |
| и о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то мо |
| Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више м |
| ва, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се је |
| отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац от |
| заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, |
| а, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти |
| икола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се |
| а.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином миши |
| ати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских в |
| хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољст |
| спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји А |
| неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га ј |
| из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, у |
| оки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго |
| а.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестри |
| своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се за |
| омотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и |
| .</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb |
| везала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу |
| p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер с |
| тна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар дв |
| . две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрик |
| </p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и о |
| очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — |
| пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову |
| о.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова в |
| /p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p> |
| грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави пор |
| атељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на |
| д довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај |
| ено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али ц |
| свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас има |
| е, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> |
| много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је |
| избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да уч |
| тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зач |
| градски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љу |
| еће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздиж |
| ежима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике |
| о значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Тур |
| } Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После м |
| а преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје |
| гојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ов |
| ељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када б |
| о саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није |
| , Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом |
| ке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је о |
| p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански саве |
| <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, |
| Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— |
| ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> |
| ију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора |
| обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбо |
| ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине дол |
| и му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриг |
| а црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и стра |
| ер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су |
| да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да |
| чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какв |
| ни и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале пред |
| а брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ |
| еселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у сви |
| се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.< |
| клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте в |
| ејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p |
| лично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стри |
| је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто преста |
| н моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешк |
| ложаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увр |
| цира и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном |
| а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подо |
| нуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре |
| сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жаго |
| њаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...< |
| е.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са ср |
| све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на |
| фијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тач |
| девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала |
| е господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну го |
| м!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, |
| азе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p |
| њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференци |
| ба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасн |
| шким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> |
| арице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p |
| ила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S |
| које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Па |
| повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, в |
| ртиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка |
| {S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештаји |
| тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђе |
| му дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срц |
| </p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном рук |
| , после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> |
| n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу н |
| а отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповед |
| сеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, сле |
| крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друг |
| Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њ |
| ић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећутки |
| а судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у |
| ји је својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балк |
| налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито ј |
| ња у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у остало |
| слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како ј |
| е крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им усле |
| да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме |
| и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише. |
| ао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбин |
| сти, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми |
| заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху велико |
| од Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, б |
| род „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војни |
| за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, мо |
| прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на |
| икујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога |
| ик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој |
| екова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоос |
| је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београ |
| да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер |
| надно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено о |
| у је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи изве |
| ив старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо пока |
| <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може |
| г напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили. |
| авноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој с |
| ослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене |
| девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не п |
| а међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — |
| ј повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на |
| ике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.< |
| трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и п |
| акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут. |
| притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на |
| Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад пр |
| опуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србас |
| ну, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели п |
| и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а м |
| свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић вр |
| народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њи |
| како је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Проме |
| тали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елег |
| /p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Как |
| коваше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у по |
| ше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душма |
| заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети. |
| о подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им п |
| дне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и м |
| и који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи усл |
| моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред |
| оће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Пре |
| исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био |
| анас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>До |
| ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумет |
| , после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље С |
| фила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођи |
| ах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После м |
| </p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна |
| е но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Паши |
| пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у свој |
| Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби |
| а, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p> |
| по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чув |
| , — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врл |
| p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој |
| ћ, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је |
| ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања нема |
| не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који |
| оји намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја |
| p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се увери |
| ла.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од прет |
| егова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога |
| ема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више о |
| још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће |
| ном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржал |
| а, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак пол |
| да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад |
| {S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је |
| к се као резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разн |
| знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се |
| ожење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је усп |
| а хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p |
| ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је т |
| риза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештр |
| <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља |
| вом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а |
| са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и |
| ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у |
| а душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се ба |
| адић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини |
| едбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то ч |
| је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, |
| специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или м |
| је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој нар |
| одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.< |
| мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух ос |
| миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздрав |
| ата са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Н |
| ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, ми |
| а је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Ан |
| стина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку о |
| наест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допа |
| имајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико р |
| тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места |
| о, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац прими |
| и, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританц |
| изу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу |
| Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није |
| едном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похва |
| А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“... |
| нага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> < |
| ребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чи |
| ош више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду. |
| — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче с |
| појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди |
| рти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која |
| твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друг |
| > <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, |
| ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за |
| {S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази |
| мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који ст |
| у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српки |
| али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала нис |
| ло споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасв |
| азмишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски назор о вама, а |
| дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског |
| репио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} |
| познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном |
| аширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лич |
| моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и |
| м је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат б |
| ам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али |
| се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи |
| иш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован о |
| и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.< |
| били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних |
| и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посети |
| емирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} |
| ној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати |
| а чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим |
| им оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, кој |
| рој седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужн |
| Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат |
| у сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> |
| наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све |
| тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналит |
| вот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је сво |
| ешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но |
| таље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у в |
| же, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, |
| езали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p> |
| штаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих д |
| е врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако ч |
| гледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива м |
| и и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На |
| ску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ ср |
| ад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> < |
| ма, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезни |
| од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p |
| је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли д |
| > доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић |
| ам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, к |
| ји има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, |
| ира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Нег |
| е обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли |
| и ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али |
| ите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, |
| воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској |
| а у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља с |
| вања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица |
| ашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркањ |
| и 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на |
| сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам |
| огло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушк |
| ушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио |
| ен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у |
| им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— П |
| овићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драг |
| p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље |
| посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информациј |
| зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хум |
| у и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арн |
| и се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фа |
| да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне неприј |
| јник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је о |
| отребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не ра |
| , налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога |
| већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} |
| победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку |
| зјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца |
| право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га пове |
| > <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече |
| ам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је |
| сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Ма |
| те, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас н |
| } Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближи |
| > <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арн |
| и.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, |
| су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе |
| тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим теш |
| некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја са |
| човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је |
| слим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова |
| омандант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао |
| вако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p |
| рађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, |
| Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у т |
| обили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извешта |
| и-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О за |
| у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих л |
| да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> |
| полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није н |
| Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по |
| а извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да ма |
| ој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима о |
| ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тр |
| . — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit= |
| ах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дип |
| аветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена |
| атоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеник |
| алкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и |
| <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, с |
| ош мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више |
| оводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако до |
| тенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре |
| освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хва |
| а видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим заг |
| ена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> до |
| ого поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p |
| урно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, је |
| S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помисли |
| чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познај |
| кадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} |
| почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, ч |
| <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> |
| ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па |
| евић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у ком |
| кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац |
| у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стоја |
| господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Ј |
| крену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам |
| е вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јова |
| ђице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замисли |
| — То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу |
| и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите.. |
| учним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, к |
| па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила |
| првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе |
| са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам с |
| ше растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мен |
| с.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има н |
| ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица к |
| p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали с |
| стински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, з |
| нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође |
| ника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога траж |
| а јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њези |
| вести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је пог |
| е читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузим |
| /p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцр |
| {S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са |
| о дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:< |
| а и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине чит |
| ратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање пон |
| одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> < |
| ој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по чита |
| неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у но |
| ако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно промен |
| година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Отка |
| али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је |
| — Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, |
| еранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је м |
| овања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце дево |
| су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер... |
| вио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутр |
| в, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна на |
| доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треб |
| емирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: |
| сећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио |
| ма тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рат |
| — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испр |
| ика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Н |
| ушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је час |
| ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога |
| и су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и |
| потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су бес |
| и одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао до |
| аревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад с |
| и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико ос |
| оисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко |
| p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели |
| ан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на л |
| с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао |
| а телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недић |
| ољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало. |
| рпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Из |
| ски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, зап |
| рећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила |
| да је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што с |
| после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:< |
| игде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Неди |
| је могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак |
| и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинте |
| нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> |
| таји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки с |
| p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она |
| се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао пис |
| једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању |
| тње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу пре |
| акао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан тал |
| ного говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други |
| асно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је ова |
| , отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одист |
| еоградских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болница |
| е човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи но |
| на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, к |
| често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога |
| и.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога че |
| :</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, |
| ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, д |
| румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је т |
| могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби |
| грли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Не |
| јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, |
| <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег прем |
| , јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зор |
| е већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најј |
| а оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="5 |
| а, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Ка |
| због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина |
| елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу б |
| ли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигарет |
| ва периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тог |
| о Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им |
| е на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да |
| S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, |
| мперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену из |
| озвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца за |
| би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која |
| мо нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар |
| у, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у |
| је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазиновић? |
| и.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се |
| горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг |
| колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих |
| Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је |
| досно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" / |
| к удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавит |
| ен и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му |
| утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт нас |
| да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема |
| стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> |
| ћ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војв |
| ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет н |
| душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згод |
| апетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, г |
| анини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Кат |
| то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страда |
| шен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће |
| ан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома |
| ти, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу |
| ствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, |
| , беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио нап |
| је искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о чи |
| а он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изн |
| осподар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском дру |
| Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Пот |
| би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити с |
| то му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="38 |
| ку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи |
| ни ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес н |
| добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће д |
| а је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то ј |
| и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би о |
| сли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:< |
| брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није т |
| о Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би |
| , који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но ос |
| упан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циг |
| часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честит |
| српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те зн |
| сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак |
| Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене ј |
| ова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириш |
| а потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориш |
| гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p |
| отри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мицин |
| аде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце к |
| </p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу |
| ле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седе |
| кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n=" |
| ма да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су преву |
| о Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало ј |
| — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору |
| отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> |
| рпска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљд |
| ревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику |
| ој како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим |
| ашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће |
| <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је |
| аревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били вели |
| чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, |
| кону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>К |
| Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћ |
| рала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу |
| је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, врати |
| видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонск |
| места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја |
| исли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола го |
| празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом |
| собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд ос |
| ио је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло |
| ој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам |
| онесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше |
| комотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје |
| копљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвоп |
| улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом |
| право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој. |
| па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво |
| највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је в |
| ..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</ |
| своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком |
| да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јов |
| чима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину |
| дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина |
| ва момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер ј |
| пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица |
| руги оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљив |
| /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могл |
| отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опас |
| стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Нер |
| полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која |
| на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Ми |
| ника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, |
| чи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, в |
| b n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало |
| о.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жало |
| е ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да н |
| мирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сум |
| д прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — |
| које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када |
| еше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвор |
| p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице |
| p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат так |
| одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке |
| е нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решав |
| о врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчид |
| пада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човек |
| на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њ |
| p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрл |
| дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи п |
| и.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгл |
| ан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло |
| мћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, |
| јући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! |
| звукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем |
| {S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе |
| ренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде |
| окушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој |
| адо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> |
| ому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васко |
| панак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твој |
| је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јо |
| да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко б |
| елику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и |
| ам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— |
| ила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега |
| жем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на |
| ти згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српс |
| еранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је |
| а, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Ви |
| ...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n=" |
| ти на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама |
| пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око |
| е па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих мо |
| жасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових р |
| непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, ка |
| пре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.< |
| ле су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „ |
| ут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гл |
| један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран ха |
| p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Њего |
| о у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерим |
| о тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну |
| су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше |
| која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би |
| чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато ш |
| ј камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер |
| ма и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече х |
| смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам |
| нам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да ни |
| о...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу ж |
| уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за с |
| ој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важ |
| “</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сц |
| аће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси |
| Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Зн |
| Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све |
| против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да пом |
| опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опк |
| Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ |
| — Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр |
| и.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је сн |
| учају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху пр |
| њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређен |
| но је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Ре |
| но је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издава |
| љне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени ка |
| акле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прв |
| најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „господин |
| а све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о том |
| и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S |
| је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигн |
| ду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе |
| пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тере |
| на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренс |
| други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али |
| дном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и |
| ли су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али |
| напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, |
| Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одеље |
| зимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Један |
| уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шт |
| ј се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очиј |
| рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку |
| , то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако |
| анизацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па |
| оро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога |
| > <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху |
| Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло |
| рпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p |
| по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европс |
| почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га зна |
| да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" |
| рећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада напад |
| ри, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лаз |
| њем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећањ |
| ћу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хте |
| ца је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокиц |
| ерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања к |
| .{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила ду |
| репадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор |
| јој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, р |
| шта није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину |
| тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p> |
| ти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> |
| је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је |
| ожајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо |
| га зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованк |
| о је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, |
| ра Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, д |
| у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа |
| аспитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, ко |
| и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у ко |
| Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који б |
| тола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог неми |
| време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпи |
| ипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је в |
| читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p |
| е ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био |
| отраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписм |
| — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло |
| укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочек |
| помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="7 |
| на.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после под |
| дашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Ор |
| ју, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо |
| е и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, ко |
| ника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина |
| заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да м |
| p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> < |
| до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла |
| шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта |
| /p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да |
| че Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</ |
| дмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима |
| езгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној заб |
| емишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберк |
| што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка |
| а изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</ |
| наче, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} |
| арио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник за |
| му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио |
| p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзн |
| ебан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{ |
| како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</ |
| не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„ |
| ва га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — ре |
| аук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не при |
| ционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се |
| крета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка зб |
| ити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико |
| нежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари ф |
| тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Ка |
| јком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена прав |
| {S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих |
| шта не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачки |
| у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на |
| поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна ли |
| да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дан |
| вити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ак |
| и наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.< |
| оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти ве |
| на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, |
| p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p> |
| атно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој н |
| — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> |
| у, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто по |
| себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо |
| пским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонал |
| ћам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћ |
| т и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим |
| наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и р |
| га, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је среди |
| сом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Б |
| авиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и |
| ен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</ |
| ре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не и |
| Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Ст |
| мате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чис |
| хов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, |
| јслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан |
| А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турци |
| народном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S |
| м у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у |
| и:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у зд |
| — Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> |
| труштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица |
| кој чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и |
| че онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим |
| , а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфер |
| будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је би |
| ој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати |
| Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?< |
| о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А |
| , којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаре |
| агање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} |
| два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикн |
| ки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића ба |
| нка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем |
| Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараће |
| чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је |
| ако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио же |
| у писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанк |
| сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим. |
| је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће |
| власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатиј |
| јој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код |
| да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где |
| е жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни роб |
| лављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> < |
| последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим |
| .. те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он м |
| p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пр |
| оливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Кр |
| S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше с |
| !...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и ос |
| — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш |
| {S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех |
| та прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби |
| к.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, |
| могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу |
| ва мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће |
| зумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли п |
| > <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако |
| p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу |
| зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</ |
| свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао |
| проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи |
| n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати |
| пође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А |
| Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га з |
| ој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те поједино |
| о замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стра |
| што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра |
| ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам пов |
| љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа |
| а је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела |
| /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ ј |
| вом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p> |
| <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S |
| о њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и ос |
| p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не г |
| арској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да вла |
| тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Г |
| ка Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини |
| чно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Ре |
| е што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако т |
| не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти |
| } Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, со |
| урно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у |
| >— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој зад |
| је Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је |
| у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурн |
| pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је порекл |
| ју и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слаже |
| <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, беск |
| ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује ва |
| </p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдњ |
| шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, ко |
| у Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" xml: |
| и драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођ |
| а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, |
| икаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је р |
| .</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити |
| о барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мир |
| лавне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како дана |
| ага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне. |
| /p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распити |
| и и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S |
| нако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на с |
| га на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могл |
| <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме |
| не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви ра |
| а, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српск |
| упити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме |
| благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је |
| ње Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер сна |
| а.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батери |
| > <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док |
| чем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за п |
| да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Кал |
| унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у до |
| акако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повез |
| обом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија |
| е прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши |
| е попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео |
| онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — |
| ћу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да м |
| на, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад |
| уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још д |
| да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати |
| едан од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпет |
| н — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако |
| /p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — м |
| ада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употреб |
| овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својо |
| е ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику живот |
| дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресв |
| n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечу |
| е ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„ |
| или организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију |
| ела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је |
| не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и он |
| браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, ко |
| арима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.< |
| ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као |
| ишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да |
| какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Ла |
| сти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручников |
| је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — |
| поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овак |
| се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Дра |
| желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, ш |
| задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он |
| адојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутов |
| а удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарск |
| су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, леп |
| ићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи |
| е ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије |
| а, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег д |
| </p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, |
| } То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она вол |
| вине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и ре |
| оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, |
| де до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови |
| > <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаље |
| рко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живот |
| о нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у ж |
| адојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — од |
| рни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завич |
| за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежњ |
| ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се |
| /p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, |
| то да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за |
| тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p |
| ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што |
| . „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је ота |
| будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара В |
| дан пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузив |
| ору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n=" |
| бичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, ваде |
| када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што |
| атраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачуна |
| е струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> < |
| “, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не доп |
| " /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се н |
| Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мен |
| овић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</ |
| је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} К |
| цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катар |
| и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патр |
| и питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале п |
| ек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива пр |
| и, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после ист |
| богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p> |
| су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе |
| и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у |
| жном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, |
| ницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада зна |
| ој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организ |
| о, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина прете |
| у слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка. |
| воту догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случа |
| оћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри |
| х ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S |
| наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је о |
| риотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и |
| и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако о |
| т с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} И |
| тан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели |
| због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, ид |
| ожете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђ |
| ом.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интере |
| ма.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режи |
| тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише |
| на, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а |
| .{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљењ |
| онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети |
| прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогућ |
| м човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи |
| ина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је ор |
| о мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици |
| е не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са |
| а Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је |
| после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" /> <gap unit="graphic" /> < |
| уке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би тре |
| Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Им |
| на, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Каз |
| вени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је ст |
| оје се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном |
| гао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је |
| . — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случаје |
| трински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{ |
| осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о |
| от у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улиц |
| аиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином |
| екова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојс |
| за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Ка |
| осна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Т |
| а крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Доб |
| /p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што ј |
| есак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венча |
| ише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> |
| то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима круп |
| одрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арна |
| бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је т |
| се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручкова |
| све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли |
| поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне |
| ела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да н |
| p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестр |
| споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хва |
| рпски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви |
| бав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са |
| овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ |
| ројским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да |
| расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко |
| нас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души наро |
| а Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су м |
| ад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> < |
| киде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима |
| непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше по |
| га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Ко |
| а европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балкански |
| налан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, |
| на; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, та |
| } Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна |
| евић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим услови |
| превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде прем |
| застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске |
| ше рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а лево |
| "283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те р |
| вим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је угово |
| из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, ср |
| мем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам ви |
| ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нат |
| на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради |
| од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог |
| рили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска на |
| — И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вр |
| т и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са |
| е заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, ко |
| собан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна |
| је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били п |
| е ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да |
| је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да |
| , што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> сла |
| <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Но |
| нданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати |
| нцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом н |
| овима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погл |
| } Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="1 |
| кле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што в |
| о се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави н |
| видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео |
| е није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неоп |
| нотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе са |
| p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била |
| ародна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Б |
| и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и |
| равља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} |
| ислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокр |
| ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p |
| </p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{ |
| тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и поп |
| ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвостручен |
| окици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не мож |
| разите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелиге |
| стили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Дру |
| лио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести свој |
| предовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле |
| је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а |
| еко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Д |
| мита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах |
| зни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се ист |
| за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb |
| е и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку |
| ој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизоват |
| био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се |
| е дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић |
| а и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времен |
| величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођ |
| <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, |
| о, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезв |
| То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са свој |
| аш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почи |
| описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах за |
| исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе н |
| ј рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену |
| и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <mi |
| тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадо |
| , на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерс |
| ; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о ње |
| е да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писм |
| ем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла и |
| ће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигур |
| баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта |
| едном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она |
| лицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изн |
| </p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцок |
| али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што |
| устише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му он |
| етци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</ |
| а сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, |
| да тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара |
| , само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њом |
| p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— З |
| д туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дел |
| у, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p |
| ај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p |
| е озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле |
| тне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама с |
| вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празн |
| долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>С |
| им савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће |
| уо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допушт |
| S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Пре |
| требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S |
| доста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} К |
| на, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недиће |
| а здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, |
| рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, |
| p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пант |
| дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина |
| уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечера |
| иш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око |
| а, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они |
| </p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болниц |
| жемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова |
| /p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и д |
| ад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нап |
| осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колик |
| цима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно пола |
| .{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пр |
| аче, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса |
| ма у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична п |
| и спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу гос |
| на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење национа |
| онео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— |
| p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, |
| ски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у д |
| нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки |
| аке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџер |
| овићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори исти |
| на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, |
| бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Позд |
| и се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, |
| сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" / |
| Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пр |
| чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то |
| најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господин |
| } Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Н |
| је, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда |
| бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здравље |
| како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом |
| атакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брж |
| ми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} О |
| војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу. |
| били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова |
| републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> |
| само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спа |
| Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пр |
| да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се т |
| а један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p> |
| у да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање |
| е препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те упра |
| ј од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштр |
| и у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он |
| чтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку |
| исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало о |
| се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи о |
| асно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као |
| че:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим |
| </p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спа |
| трчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима |
| ла... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> |
| баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрест |
| <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси м |
| као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени |
| неш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p |
| , како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти |
| ало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк. |
| ра у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ам |
| „Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Об |
| — Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јова |
| ија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па |
| разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да буде |
| /p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце п |
| </p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била |
| елигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста д |
| ушевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдск |
| х се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу н |
| а Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакаж |
| и га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p |
| ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у |
| знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> < |
| есми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; |
| /p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега |
| им, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Бео |
| pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вешта |
| мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не |
| је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли ис |
| А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало |
| опадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— |
| аћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама |
| е озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „< |
| уштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да и |
| киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за |
| а му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, ме |
| и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Ар |
| ако ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p> |
| нити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S |
| кле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p> |
| чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Ми |
| та, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће |
| прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до |
| о гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када |
| етити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У |
| ог чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати |
| а.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођ |
| тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— П |
| о заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита. |
| епоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p |
| очитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити |
| о.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, |
| елу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше уг |
| ознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос ја |
| онуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопса |
| којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе к |
| ..{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бе |
| ијатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> |
| знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чи |
| приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> < |
| а и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом ва |
| рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сети |
| отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у |
| за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „ |
| цајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стоја |
| p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николи |
| да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао |
| мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она ј |
| итољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео гл |
| о одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати ј |
| о ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку |
| оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Ј |
| У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја з |
| е.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после |
| ти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} |
| отписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жар |
| И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} |
| њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек |
| припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе г |
| би, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што са |
| намо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радо |
| вде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја би |
| S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, |
| ти Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> < |
| о сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S |
| ло потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је т |
| олико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља в |
| отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си св |
| простим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n= |
| м пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, |
| S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учини |
| начке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си |
| њимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Па |
| останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пру |
| ј ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стоја |
| Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам п |
| } Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском офици |
| > <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна |
| у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</ |
| ивиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио? |
| кучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не м |
| све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> |
| ја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесе |
| ap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и пр |
| о је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> < |
| им младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мој |
| Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије |
| езнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У |
| мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече |
| о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, н |
| јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — |
| је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио ј |
| на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа. |
| ам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим живо |
| , кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам п |
| ој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... прома |
| и, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот |
| почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је жив |
| кључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у |
| дам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме елект |
| давници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у |
| је, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо |
| и је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Ш |
| раницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи |
| удбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да са |
| шем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пу |
| устахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти све |
| богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Буд |
| у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и з |
| дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ћ |
| ио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за |
| загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако н |
| да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници зна |
| е, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога |
| ру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!.. |
| тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто |
| сно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изне |
| краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; т |
| о и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!. |
| осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, |
| моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпита |
| ите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроб |
| свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— |
| ам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем л |
| здравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрин |
| тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наоча |
| бори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смем |
| ину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и |
| у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој |
| ="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жар |
| узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> С |
| у низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно ра |
| пишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје б |
| да га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо |
| писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божи |
| а писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединос |
| ..</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био ниса |
| ивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на |
| и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не |
| е Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, |
| ј“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох сп |
| </p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова |
| бац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићк |
| зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.< |
| ртије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми оп |
| але.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. |
| се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе |
| и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мири |
| Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p |
| м овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну с |
| га цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p |
| ни у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о |
| и?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ ту |
| а поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} К |
| крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја |
| чекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело |
| S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!.. |
| рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква пригово |
| да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“.. |
| , а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јован |
| </p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{ |
| егујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на |
| уку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу с |
| одио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном бра |
| мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко с |
| ељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </di |
| жеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{ |
| .{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти |
| и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и р |
| </p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе |
| онављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре проне |
| ажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министар |
| м још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу? |
| иште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — О |
| руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица да |
| на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се с |
| га све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и |
| неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, |
| еђу вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Да |
| Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у |
| Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште |
| те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, је |
| носу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју |
| пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чед |
| — Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је жив |
| ана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стри |
| .{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната с |
| је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— |
| г непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си забор |
| ко је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина |
| је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју |
| ех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — |
| е.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру сре |
| о и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, ниса |
| бично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са з |
| у трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је |
| јој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа |
| боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка оча |
| требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у прв |
| не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој |
| p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi> |
| </p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а ср |
| ћо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А |
| у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толик |
| купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај |
| c" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p> |
| /p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p |
| е у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да |
| је да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нек |
| није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје |
| Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p> |
| о час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бриг |
| редној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, прим |
| о да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што |
| чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах |
| у и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад у |
| к, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била |
| ог друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво н |
| Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним мали |
| ам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљ |
| ихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша |
| то и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво |
| бацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка |
| и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да с |
| и речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело |
| о: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, м |
| воје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце б |
| м ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; |
| тојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нек |
| на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехт |
| са стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, шт |
| /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога госп |
| аније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опали |
| ти ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти сво |
| е стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је г |
| — Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> < |
| ен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата |
| е отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, |
| а срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз с |
| ... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.< |
| 78" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Б |
| ћаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин |
| ник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Посл |
| им на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p |
| смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у |
| начи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за |
| на горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казу |
| а отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грех |
| дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног н |
| књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шт |
| ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p |
| {S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p |
| ди и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакци |
| S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза п |
| женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас пове |
| ну и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила права |
| искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволит |
| вића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љу |
| раде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Ви |
| рава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</ |
| , које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка |
| овори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам |
| тојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Ни |
| енађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> < |
| , својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав |
| морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стр |
| ојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја леп |
| да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци |
| асма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати. |
| Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— |
| јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а |
| види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша |
| стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Беог |
| у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој при |
| есна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изнена |
| гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како бил |
| неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и иму |
| је кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина- |
| а кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у |
| прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на |
| је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако |
| ужа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што |
| оз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Нера |
| p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио |
| оје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам |
| шна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже! |
| свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било |
| тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у |
| аспитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате н |
| м тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне ота |
| ло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, че |
| заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!. |
| ртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је |
| рца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{ |
| аре своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком |
| стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, реч |
| добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ј |
| наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А |
| не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не во |
| > <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана поп |
| што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред |
| ам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав |
| да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} |
| силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану |
| деће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако повр |
| слиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је |
| зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не сви |
| азлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја |
| овараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га |
| > <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</ |
| чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последње |
| а ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души |
| уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана ја |
| е код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{ |
| у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке |
| о на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили |
| се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, |
| томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можд |
| да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уве |
| ајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је |
| S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантат |
| а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио |
| уђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с |
| ве слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и |
| , настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, нарав |
| ома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разгова |
| е?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као до |
| ту разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца |
| им састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им оба |
| погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или |
| Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на друго |
| p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли |
| сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к |
| гла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти |
| , јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује... |
| S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Обе |
| иска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпа |
| S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још |
| га велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш з |
| е, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а |
| осто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознат |
| а бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пус |
| сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо ко |
| >— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад пот |
| јеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допад |
| који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} |
| ме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин |
| ла ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило шт |
| вај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачван |
| тала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путуј |
| ао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па |
| n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник |
| е с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпо |
| вари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем дево |
| емаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дођ |
| ачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphic" /><! |
| не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, |
| шима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; |
| изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То |
| ини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и са |
| груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили |
| Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела |
| ј обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа ст |
| ј нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентира |
| и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкн |
| маш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укус |
| оме савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски саве |
| иста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се |
| женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешит |
| „Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стоја |
| тпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је и |
| и у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе гр |
| ије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Би |
| ачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и сев |
| ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека в |
| си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом |
| на.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној б |
| превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који |
| превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу |
| аш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенил |
| драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> |
| а трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гор |
| маш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p |
| ...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што |
| а тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио св |
| А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.< |
| у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...< |
| бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божа |
| ји је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми по |
| ка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, ка |
| па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пус |
| рта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болнича |
| ут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао м |
| о то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о че |
| тних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> |
| ађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је д |
| лави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} |
| дног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити д |
| ламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да |
| од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му |
| ј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још је |
| а лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умор |
| лоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јован |
| ем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николи |
| </p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p |
| е на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>Посл |
| што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни |
| азаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> |
| у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала |
| {S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је ч |
| ица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на зн |
| штвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} |
| и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа о |
| шно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу за |
| „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче сво |
| p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како с |
| упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво |
| Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не |
| ред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је |
| один си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није т |
| рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— |
| у раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— |
| вала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> |
| улудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, |
| , па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу там |
| ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме о |
| — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на |
| спођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, з |
| е одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи |
| пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме прове |
| вим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капета |
| моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} |
| о у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у |
| омесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде от |
| } Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</ |
| могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</ |
| беркнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p> |
| ло.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке: |
| у нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет стран |
| странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао |
| и чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је |
| оследња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, панг |
| сподар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњ |
| 172" /> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побе |
| евић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то у |
| бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, д |
| моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морал |
| учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је ку |
| жем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} |
| >„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Он |
| о сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођиц |
| тврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?. |
| се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити < |
| а пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене поси |
| о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будала |
| .{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивно |
| >„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих. |
| злога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате. |
| е неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим |
| равило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После овак |
| ста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али... |
| <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb |
| ајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно ба |
| ога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога |
| сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са кој |
| оручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се |
| а се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер им |
| ли ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цига |
| е добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазо |
| а искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за |
| летку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним мер |
| же импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку |
| од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је |
| о да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да т |
| им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Пис |
| да је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и |
| ене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер |
| оследње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборн |
| >Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и зе |
| врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно |
| а тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо |
| ла, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делиј |
| 66" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом |
| им звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем об |
| лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбо |
| поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за ча |
| у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> |
| кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку |
| лагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} |
| /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху |
| ори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови о |
| ... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> |
| } Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Отк |
| види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов? |
| ужбу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и |
| p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а |
| зјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{ |
| е зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што |
| ле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> |
| аведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном п |
| ам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној |
| рема мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио |
| м непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чи |
| , када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се ба |
| с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљат |
| је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут |
| јих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја с |
| ној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, по |
| а и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Иван |
| аб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш |
| ота браћо!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је |
| ам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и |
| ама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху ра |
| има јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће |
| олић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, ни |
| о, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га н |
| наће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес |
| .{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш |
| буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катар |
| да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само м |
| иђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речи |
| ног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно |
| ш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га |
| генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И |
| за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S |
| па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, |
| мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одгово |
| за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ни |
| лици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би |
| ја није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко с |
| а лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, р |
| > <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: |
| цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све |
| у зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пант |
| службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздах |
| да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дуб |
| крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и с |
| викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и |
| то их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није |
| вати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже може |
| ткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехо |
| рналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином |
| ровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засиће |
| потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију |
| у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела д |
| а је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом ста |
| слушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо сврш |
| не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем |
| е одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој |
| да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то коси |
| говора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величино |
| о сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Не |
| но каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима |
| еверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишл |
| авно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако ј |
| интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртв |
| олико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> < |
| о крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стар |
| ти па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристана |
| ину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сноси |
| <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писа |
| колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад уп |
| и и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора. |
| њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поре |
| о, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио |
| </p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и |
| тао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} |
| му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ств |
| о будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нациј |
| и на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухва |
| бу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком |
| зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да н |
| љив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло теш |
| догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ови |
| миле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондон |
| о утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба н |
| омири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако |
| јем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана. |
| азне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријате |
| би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој |
| — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самр |
| толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, глед |
| лони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздах |
| та духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза им |
| на.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, |
| аузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских |
| између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши |
| видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, см |
| дити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузрокова |
| тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао |
| И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу |
| ај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам |
| Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Ми |
| предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на |
| ла, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p |
| је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, о |
| оси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и са |
| пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне |
| ве што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху |
| ре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, н |
| ле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као |
| ковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће с |
| p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S |
| оји народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са |
| ад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рук |
| са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика- |
| више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p> |
| н је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од велико |
| стојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје |
| мах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p |
| свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Ј |
| чвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели. |
| есретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После т |
| .{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утиц |
| се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} |
| о што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра д |
| ене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот ва |
| а да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопч |
| им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим с |
| извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага |
| а се започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све неп |
| огорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључци |
| ије довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Ла |
| p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Ј |
| е, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавешт |
| оје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потр |
| .{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у екон |
| а томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се м |
| мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они то |
| мером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му б |
| а, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова |
| саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог звани |
| дахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај д |
| то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још к |
| е драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, ј |
| Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те тр |
| озива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Д |
| највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> < |
| р је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и ча |
| очари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још |
| сећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Сто |
| обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 са |
| ји се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуз |
| морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, |
| у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше послед |
| е руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све |
| , те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској |
| што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним |
| оје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске |
| p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још н |
| и, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема крит |
| ено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до овако |
| >Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике |
| рно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим преп |
| во.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут |
| на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружал |
| ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали |
| рсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводне |
| ј често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под |
| „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Соф |
| веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи |
| шла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и |
| огла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под уж |
| сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она ба |
| привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би |
| А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— |
| стите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви |
| , ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада |
| силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су ј |
| бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да о |
| ијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са |
| слите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда са |
| беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на |
| уски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у ја |
| јка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити до |
| се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> |
| подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p |
| шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљи |
| чаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да зауз |
| Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужн |
| у, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу ка |
| /p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана |
| азити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од ору |
| стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спас |
| побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до ра |
| ке, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> |
| и.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа п |
| пчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и |
| тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Ка |
| ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирот |
| ослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава во |
| онеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар |
| њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега ра |
| p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрц |
| нуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у |
| потребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, |
| таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац |
| } Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихват |
| ворила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> < |
| е давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она |
| но.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сах |
| } Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела |
| раве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инст |
| а вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због |
| аиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, |
| ене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и |
| земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу и |
| и они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој исп |
| прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде |
| овинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да |
| одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње доби |
| рати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удово |
| еш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре |
| што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио |
| тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, |
| ом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик |
| си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је |
| остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за м |
| Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину р |
| испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети |
| овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш наме |
| мо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си |
| <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S |
| ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отва |
| е мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиж |
| ћу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, |
| , што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p> |
| ожена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, |
| авила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Чинило м |
| .</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У срп |
| агодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још |
| знајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам |
| ад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота н |
| азлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љути |
| са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, ч |
| чајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао |
| ас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био |
| се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљ |
| ње, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га |
| Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће |
| м Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} |
| </p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо |
| м нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међ |
| пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће |
| ваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марк |
| са за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осве |
| угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола годин |
| извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да до |
| ајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку с |
| а на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А |
| , да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила.. |
| крије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло инте |
| удете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога |
| ор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја о |
| орало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стој |
| екао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у |
| и, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву |
| лучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор п |
| Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Ска |
| му је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дан |
| много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада П |
| нао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађен |
| времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не има |
| ашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим ње |
| био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективи |
| једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су пр |
| у терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добаци |
| рачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима |
| благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред ко |
| ја је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом |
| беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви |
| у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Збо |
| бија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуациј |
| х, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је так |
| на је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То р |
| нду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово |
| а и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачањ |
| људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} |
| ј.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, |
| нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.< |
| нио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда п |
| ар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све на |
| о доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све |
| , па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Фран |
| > <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" / |
| а клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и падн |
| вета дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погл |
| примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> |
| уцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су |
| p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно |
| те обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — у |
| су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатр |
| их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски |
| е комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осве |
| — Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкос |
| поду потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то с |
| и у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не тр |
| а, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је из |
| у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... |
| ани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин сл |
| адити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> |
| пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовн |
| они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, реч |
| p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то т |
| дити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, |
| о, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с т |
| ам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић |
| ричај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се |
| и човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила |
| чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову пр |
| ја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када нис |
| оме попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. |
| етило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица са |
| да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извук |
| њаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевно |
| је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Њег |
| а „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S |
| а бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То с |
| рете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> |
| мех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо |
| о шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ћ |
| — А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао |
| е, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потези |
| ила отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје ве |
| ога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба и |
| ј минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, пи |
| о далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србиј |
| војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само |
| у се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане |
| гућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Над |
| о чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и |
| за на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србији |
| када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но |
| на Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! |
| оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче |
| S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— |
| да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толи |
| је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, пос |
| нце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не бра |
| лбанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под |
| а неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније ј |
| (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ |
| е.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720 |
| ници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато |
| ку:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомен |
| рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је н |
| тне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће |
| ерет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју |
| буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и м |
| окат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је пр |
| <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и наширок |
| да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима |
| > што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пиј |
| > <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно |
| Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан кора |
| ворила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чу |
| инине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете |
| ом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} Н |
| новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да |
| је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је бр |
| бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманцип |
| бе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за |
| на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“ |
| и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранск |
| ободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ |
| Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом |
| ишту видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од |
| ја“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била |
| /p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отме |
| ћ устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се т |
| уковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанск |
| о време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога |
| кова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти од |
| публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, нов |
| Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њег |
| анови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до са |
| лежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих |
| који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћут |
| је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору |
| свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S |
| > <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано оче |
| мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> |
| удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле |
| S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима |
| о је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са ста |
| о: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунц |
| } Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна бе |
| ца возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Зем |
| а је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="535" /> <div typ |
| госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једр |
| тао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кр |
| у“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалил |
| >Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се |
| се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе напра |
| сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега до |
| ку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ |
| из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у кој |
| рапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резер |
| зервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата |
| је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече |
| {S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> |
| вима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Ује |
| д је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској |
| стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу |
| е.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} |
| е отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је ви |
| </p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што и |
| е мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, с |
| обе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случа |
| е, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} |
| во је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрват |
| ић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно п |
| " /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, ка |
| е...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу |
| јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколи |
| ате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да |
| лест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је б |
| кер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијак |
| оручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војв |
| а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а |
| Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзул |
| р те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још |
| .</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци нај |
| р читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао На |
| све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српск |
| ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Ов |
| ен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! |
| е његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p |
| а, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није ви |
| то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> |
| гу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ва се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који |
| одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати друг |
| обу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања |
| и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премн |
| Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим г |
| тврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још ве |
| спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле тол |
| и и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> |
| а везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој |
| ију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на |
| а народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна |
| ки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Срби |
| јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику |
| је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови |
| неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Ит |
| и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натоп |
| <title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече |
| ак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипај |
| римети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак< |
| > <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти. |
| вога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, |
| > <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, |
| риморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један |
| ознала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каж |
| видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да |
| о у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Елект |
| корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу |
| о међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалу |
| } Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су т |
| а на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, |
| од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојах |
| е све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан гла |
| у се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршуј |
| > <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје пр |
| а скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојков |
| белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> |
| е! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то уп |
| ога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и пока |
| мах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукр |
| бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p> |
| но, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђ |
| S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се |
| раховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горо |
| релије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ак |
| е ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов |
| ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громк |
| <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p |
| све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Ка |
| нак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски |
| где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско би |
| а је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је |
| има тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљен |
| амачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљ |
| да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви |
| уна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер |
| о ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разу |
| смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који с |
| томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p> |
| танка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{ |
| ац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против н |
| тао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, ш |
| а, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевић |
| ао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе заба |
| род, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</ |
| <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, |
| рошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на ду |
| ка се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, с |
| и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајц |
| ле, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са |
| само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже |
| нству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и |
| .{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним |
| мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списим |
| д ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те л |
| спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-д |
| опастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам |
| е упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, |
| тер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле |
| и су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудли |
| ео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене гос |
| има у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а о |
| им и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађу |
| >Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђен |
| уку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дош |
| ао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p |
| о беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у с |
| ута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тр |
| p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, |
| ти са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена д |
| оји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, |
| верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, а |
| а погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично г |
| прегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категори |
| ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хла |
| на дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац |
| p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим неп |
| и у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се |
| езине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb |
| Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека |
| има лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је пре |
| в висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где? |
| бичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име |
| мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше шт |
| тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, сви |
| ика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»С |
| па неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је т |
| ањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред |
| <head>ДВАДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после дес |
| ићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свеч |
| је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свог |
| /p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцир |
| да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <m |
| ну непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити |
| њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топов |
| ћем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још нек |
| вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је ј |
| огорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гу |
| ="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком напад |
| убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српск |
| српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рач |
| p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је ј |
| ким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишља |
| гова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док |
| Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а ш |
| де, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић о |
| {S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се |
| исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" / |
| > <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом |
| још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам |
| у.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{ |
| чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше глас |
| ти нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у п |
| ског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазареви |
| о да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и |
| ати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када |
| х брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Р |
| >Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један |
| цији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> |
| S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из ј |
| ђу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А о |
| предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсн |
| ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S |
| руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Н |
| расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју |
| све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да |
| селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, срб |
| седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас |
| р.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео жив |
| не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гор |
| само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без п |
| и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи |
| а ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — |
| м вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Ота |
| ти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у њего |
| у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прог |
| му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бит |
| и човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба |
| Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, с |
| о, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, гд |
| прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом с |
| unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пр |
| а леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пр |
| се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га нек |
| што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу о |
| жа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у ја |
| увши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, |
| ет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помо |
| .{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој |
| ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза тв |
| м притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или |
| да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас м |
| ици, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— |
| њи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — |
| , да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> |
| ву силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p |
| у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и |
| нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него |
| ве каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, |
| е у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза с |
| поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада |
| p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на |
| је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог с |
| страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледа |
| мршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно |
| о тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утв |
| ма њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, |
| је био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге у |
| да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи п |
| пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо д |
| би час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом |
| прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно и |
| S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у |
| {S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а |
| <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и |
| А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га |
| на госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> |
| црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањ |
| а у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" |
| је мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орлови |
| л, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па |
| да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка ук |
| бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме |
| одне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, |
| тпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Бо |
| вори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о р |
| призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родите |
| м фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањ |
| заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла |
| му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и нећ |
| добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога |
| бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да |
| Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јав |
| .</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи чов |
| на беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обич |
| за, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ов |
| ишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жен |
| име, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Прим |
| , да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Ј |
| ведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка |
| Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је |
| диш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отв |
| <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез |
| е готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити |
| пуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је |
| и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по по |
| /p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне м |
| Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му ру |
| ана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб че |
| непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљи |
| ти његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке зада |
| наје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, н |
| .{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Г |
| а Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под ње |
| овића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман мол |
| ио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под ут |
| S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p> |
| ло Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јевре |
| као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у |
| нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хо |
| вић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобрава |
| p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпи |
| диш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му по |
| ?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немир |
| в је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{ |
| ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме |
| >„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме т |
| и шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву. |
| иром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „А |
| ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.< |
| сећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба |
| те! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је с |
| добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице ј |
| диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при пол |
| ан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; |
| ић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посмат |
| ћ _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радој |
| ћ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао |
| тању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и м |
| , Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спом |
| ите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, поже |
| м и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се |
| /p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Нера |
| оручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напоме |
| а и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на к |
| у тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу има |
| оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путова |
| ст, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</ |
| ш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Ра |
| е то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... |
| и ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога да |
| Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, ш |
| лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина п |
| се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко гл |
| ици у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, |
| ем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише до |
| .{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до п |
| ведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му |
| догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивос |
| ео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него |
| едала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим |
| носи, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше в |
| при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — |
| ономско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад |
| дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако.. |
| .{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружају |
| ице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој. |
| и цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних |
| а прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S |
| ад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе |
| нићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа |
| ако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпу |
| Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису |
| ћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склоп |
| } Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири зв |
| <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И с |
| </p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! |
| њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не |
| ата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а |
| лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а |
| жење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела |
| да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, |
| од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана. |
| и поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо у |
| умљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S |
| је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>И |
| новић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да |
| е у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она |
| ена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није з |
| цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, к |
| ати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост ил |
| илан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које |
| .</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| — Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Н |
| ричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S |
| оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије п |
| ећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је |
| ер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина |
| м пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу бор |
| кве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци |
| ену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад |
| мао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друго |
| овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из гр |
| Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато |
| а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продер |
| игне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само клим |
| на шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то на |
| о се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомб |
| , ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу п |
| евито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се |
| човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност |
| и кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског херој |
| то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досе |
| p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вр |
| , и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Д |
| вића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap unit="graphic" |
| и потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах повед |
| ођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Н |
| и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа |
| пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гле |
| ова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро |
| ече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...< |
| села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајон |
| диже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нан |
| ме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!... |
| /p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврди |
| јну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши с |
| ечи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа |
| си јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на какво |
| у хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као р |
| ли и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој ср |
| p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честита |
| {S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајев |
| morituri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“< |
| живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S |
| душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је о |
| етао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокук |
| еду у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли л |
| о да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, |
| ише извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није н |
| ј кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније р |
| кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Бео |
| му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> |
| кла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Мос |
| p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, п |
| Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном |
| нежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у |
| ану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина- |
| </p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види |
| ићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја |
| ду.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате |
| Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница д |
| ути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важн |
| о осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S |
| /p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно |
| одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у |
| ршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је |
| {S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апса |
| вим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из х |
| , у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у |
| а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А |
| то је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, ист |
| се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно |
| га с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случ |
| .</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> |
| Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино |
| Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Ба |
| Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке ж |
| ажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо |
| есто потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и |
| буђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт |
| едлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча о |
| , копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој ј |
| одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере. |
| невљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао |
| није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, прест |
| се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и б |
| овић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када с |
| омогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава. |
| ="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Доша |
| штини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</ |
| ислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе: |
| беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима ј |
| а.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златн |
| на, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, дан |
| ти <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бит |
| цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још |
| ицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао п |
| отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је преб |
| којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачког |
| примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p |
| овић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, |
| ат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што |
| био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча он |
| писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, не |
| је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једн |
| лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поу |
| се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која |
| > <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{ |
| че падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао о |
| Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у бол |
| добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— |
| збори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необ |
| га пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди |
| су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скоп |
| покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p> |
| ћ је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није прав |
| ле поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, |
| авала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, ист |
| пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невез |
| ире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим кораци |
| илом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се |
| ојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то ба |
| знаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник |
| то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Л |
| ми се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се |
| познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, |
| ојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— |
| о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз. |
| д био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ли |
| ди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предр |
| пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> |
| } Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>К |
| Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па |
| вори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спа |
| то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Над |
| га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у |
| ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш |
| се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкив |
| рати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Ст |
| алим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У |
| и уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође |
| које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде |
| уку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али |
| p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Во |
| по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а ш |
| ну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђ |
| ушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, кој |
| >Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опру |
| а Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S |
| вом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из з |
| азио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долаз |
| бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, да |
| коме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај |
| о, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећ |
| истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истину...< |
| риморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и п |
| <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десно |
| ди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао |
| а.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> |
| о тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конферен |
| е то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} |
| Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би |
| Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га |
| ете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега |
| пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</ |
| се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> |
| естричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод бра |
| } Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметн |
| даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно |
| гоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и п |
| ина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се нала |
| Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрин |
| сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} |
| ао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, м |
| непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапа |
| кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после с |
| ли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио |
| па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Ор |
| гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за други |
| азаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разгов |
| ли да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измам |
| да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска мл |
| исмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прил |
| и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, ра |
| редраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, |
| реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јо |
| ратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутс |
| > <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се н |
| ма Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велик |
| тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је |
| Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два |
| </p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дође |
| а ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салуту |
| на казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <d |
| он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живо |
| и живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, от |
| </p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних |
| .</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> |
| тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојног |
| " /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Беогр |
| сподине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да п |
| рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а |
| у железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вент |
| ла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p |
| прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде п |
| тике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и |
| а-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је |
| учају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се |
| тано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати |
| агање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмеј |
| челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајко |
| изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и |
| {S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“ |
| долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код |
| ин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване проша |
| тао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} |
| њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд пре |
| хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само сле |
| уче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога с |
| ма у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној |
| А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојков |
| ри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, ал |
| и.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на |
| каше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стоја |
| нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом |
| ио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о |
| } Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испити |
| се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је изла |
| дговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило њего |
| “. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се та |
| и је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад |
| /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{ |
| спут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ој |
| а преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ра |
| слио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му пот |
| се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао |
| а.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се |
| и, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уве |
| н је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао |
| зе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при р |
| и он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах |
| у у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце |
| олицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној ру |
| > <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> < |
| мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је нек |
| > <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који ј |
| . —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као он |
| 627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједн |
| нала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу |
| подине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди |
| оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће |
| /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— |
| гову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао наш |
| <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за ув |
| на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се |
| м?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишт |
| издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се |
| еболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што нап |
| ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, ко |
| риморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољу |
| <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи ре |
| јом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила. |
| г савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Ј |
| е код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Примор |
| ве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако |
| ојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслу |
| н земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, з |
| ондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противно |
| бојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и св |
| м стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи ти |
| у жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у |
| писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код ш |
| у.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашик |
| >„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до је |
| ар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да |
| ити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дува |
| p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба д |
| </p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину пре |
| иним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насме |
| и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам би |
| ом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, |
| су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После |
| твори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује |
| откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани.. |
| ијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га |
| , паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад |
| ање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак |
| био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отв |
| вога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се кап |
| рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да |
| — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да |
| понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић у |
| ао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, п |
| — Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устеза |
| том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p> |
| , од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време |
| љковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка в |
| но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, п |
| о доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад |
| као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је б |
| ња најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја |
| пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! |
| казао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p |
| ијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојк |
| њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се |
| није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кук |
| S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао с |
| е улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да |
| познати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским јези |
| да онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са д |
| би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спус |
| њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле |
| одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој |
| ја иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник |
| Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, |
| ачки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и са |
| погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао |
| представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на распо |
| се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће за |
| писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.< |
| важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло дог |
| ицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се са |
| стаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад |
| вић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је н |
| џију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и реч |
| S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му |
| ту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске во |
| знатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опрашт |
| .{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на |
| е.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ран |
| е по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само |
| на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво |
| земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му! |
| а хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесн |
| ица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <miles |
| овао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, к |
| ух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осе |
| одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој |
| отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да м |
| штавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Ко |
| </p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом |
| } Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке ст |
| е узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p |
| ју Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те |
| ивота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време. |
| чао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S |
| авиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, |
| ор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија |
| ице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један уга |
| ва недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад |
| родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је |
| кушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло |
| и се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично нос |
| p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срц |
| њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски у |
| а располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у в |
| ан је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто |
| и.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љу |
| 51" /><gap unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свет |
| кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао о |
| очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прс |
| бочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се |
| го Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је в |
| >Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на |
| „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опе |
| а може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаут |
| ражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо т |
| н, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је дола |
| би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила |
| !..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко |
| Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић |
| а у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је |
| е у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуств |
| је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу |
| вши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, се |
| м решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</ |
| ићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњ |
| ћи га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{ |
| ен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја бил |
| — Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} |
| > <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети до |
| олова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.< |
| од именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојк |
| више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> |
| ванка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечера |
| А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и |
| ад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива жи |
| осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал |
| му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се м |
| у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може |
| а, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече |
| А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Срби |
| во измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да |
| ас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} |
| ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> |
| ао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутр |
| е, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од |
| апитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми с |
| љивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на |
| изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам кр |
| ука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан |
| у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је |
| и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се реши |
| узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата |
| е, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га ни |
| > <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама |
| пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да |
| еколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био ка |
| ио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији |
| љења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чуд |
| на отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија |
| } Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на с |
| p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недић |
| х речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће |
| прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог |
| ма, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за |
| озан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечер |
| ника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он |
| и у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и сн |
| бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао на |
| ет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта |
| о никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, о |
| извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang=" |
| собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у ауди |
| да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и са |
| поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти |
| је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, |
| </p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном |
| тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, к |
| неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник |
| гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, ре |
| /p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} |
| у унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрат |
| јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој |
| м је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цар |
| нежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч: |
| не Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу |
| ајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви |
| дној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим |
| <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да |
| у политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лаза |
| S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља |
| тен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, б |
| робили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча х |
| а-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасв |
| о забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; с |
| сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га |
| ада, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабин |
| рин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћу |
| и су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали |
| </p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом |
| дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} |
| ла на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>Н |
| {S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} О |
| и му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им |
| често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању з |
| је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овак |
| ветислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме |
| исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му |
| ао са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на у |
| инар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио п |
| ација срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у непри |
| ко је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексио |
| ило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали |
| егу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па |
| зали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Мет |
| Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога |
| а ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај |
| продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш тал |
| послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло |
| ствовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У о |
| подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу |
| пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог п |
| } Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} О |
| н се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и |
| ажно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— |
| е одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на |
| доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном ча |
| , па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више св |
| и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, род |
| ознаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а |
| тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак |
| n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ |
| доми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то гов |
| ..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генер |
| .{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив |
| и Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гр |
| Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак |
| ишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" / |
| ад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сир |
| и писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на те |
| мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није ос |
| вља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда |
| а интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не прои |
| кој наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, |
| Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну |
| у резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбонос |
| а-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у |
| гама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати |
| /p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови |
| ека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он др |
| S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} |
| јци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жен |
| .{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу до |
| је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго.. |
| и и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена пошту |
| да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— |
| а да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Пр |
| смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је |
| дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуг |
| за стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела |
| о жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису в |
| !</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико |
| још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки тр |
| реји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n= |
| ва су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише |
| како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стиш |
| е за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па |
| екле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, реч |
| и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком |
| о бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате доса |
| сма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је |
| аја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Дра |
| т!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рат |
| >Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпе |
| елом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је скло |
| све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се |
| /p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански. |
| > <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће |
| ла света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених п |
| је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа |
| и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умил |
| Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној |
| прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље. |
| а, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.< |
| и наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се |
| сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на |
| Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растури |
| ко пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну. |
| ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Б |
| аја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све |
| доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, п |
| моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пип |
| ле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p |
| око, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и |
| болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефо |
| ито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна |
| > <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“... |
| чарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа н |
| је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пруж |
| а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title>“ |
| е, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом |
| pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А |
| су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се |
| пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић по |
| у Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у по |
| херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопш |
| ти кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит си |
| који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, |
| ти мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Жи |
| рилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, друг |
| ао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> |
| је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа и |
| душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и |
| а би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао |
| а почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њег |
| ности ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, изм |
| баније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пр |
| намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставн |
| ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А |
| о.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један теж |
| ринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да и |
| пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од |
| м.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, |
| војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једн |
| положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је |
| уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> ск |
| е слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка то |
| батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни ст |
| што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћени |
| авањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те |
| пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити пут |
| је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричи |
| ирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола |
| рилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њих |
| Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Ма |
| селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињ |
| х могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши |
| S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не зат |
| во капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што |
| тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш т |
| су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред п |
| ако је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико |
| е чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Т |
| аша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајо |
| мо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном у |
| , што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуст |
| предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> < |
| помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им |
| разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењ |
| палила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом си |
| Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској |
| мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки |
| паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="42 |
| раховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим рас |
| ead>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је в |
| ном ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили |
| а тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт срп |
| p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, ост |
| л Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био сви |
| n="340" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" / |
| phic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену С |
| n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену С |
| </p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по т |
| огле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у њ |
| е Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајк |
| и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</ |
| ју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са |
| о ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде |
| аноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У с |
| послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chapter |
| у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две неприј |
| о Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све |
| Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелар |
| </p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је |
| хова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њи |
| ати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узет |
| агда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто |
| њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" |
| у какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корис |
| ...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да м |
| тава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ муч |
| "798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> |
| ожај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у |
| у постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној |
| шић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, ка |
| наш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота |
| аршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има ср |
| вима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да |
| ле у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остај |
| лик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто ч |
| /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, н |
| на Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, |
| и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар б |
| рлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручни |
| застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад |
| {S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предрагови |
| ла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, |
| <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изне |
| S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и пре |
| је чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби. |
| ао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— О |
| вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то ник |
| малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, с |
| ху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да |
| ићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> |
| p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љ |
| икоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупа |
| Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља |
| t="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да |
| вих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске |
| оручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић. |
| а се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече М |
| „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Ч |
| ам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чу |
| затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег јез |
| >Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војск |
| овој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србиј |
| p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о карта |
| што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им с |
| ратом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у п |
| за.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, |
| и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнау |
| а часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> < |
| наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S |
| ова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, п |
| ћ малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од |
| овором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је |
| а жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у мом |
| ама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам леп |
| , што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом неср |
| ску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше неп |
| драганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином вен |
| поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољ |
| ј драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само т |
| о да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни |
| ните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</ |
| подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, |
| ко му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, |
| да и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле |
| ко је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста в |
| е досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него |
| езања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> < |
| у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замиш |
| м рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и |
| и почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар |
| их, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало |
| {S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш ру |
| Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна миса |
| </p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању |
| е груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас |
| е...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{ |
| ољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њихо |
| а имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друш |
| ренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла |
| ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога д |
| обегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возо |
| м <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се б |
| Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на стан |
| заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било |
| {S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње |
| >ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n=" |
| и и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казал |
| , да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, госп |
| нтелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га |
| p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја |
| м чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем |
| о сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти исприча |
| } То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом. |
| бави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој |
| и првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној тр |
| /p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним лис |
| вала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p |
| чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуц |
| арину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем го |
| отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет х |
| а струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p |
| шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала |
| н посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је д |
| једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</ |
| тету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где |
| е осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута |
| о имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, у |
| ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту н |
| ти или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </ |
| а је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је |
| ојима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког са |
| ови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе а |
| слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, д |
| Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим |
| одвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако ол |
| а јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ов |
| вљен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање |
| а не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — |
| лијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем |
| ја српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога л |
| м, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем |
| ла сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и заглед |
| ну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност |
| дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црног |
| се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали д |
| или и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовим |
| светлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, ал |
| езе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагла |
| вице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим пот |
| што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно! |
| српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог |
| обедоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под који |
| ом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сун |
| у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.< |
| је знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, т |
| наута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске |
| рпску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле |
| ј запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када ј |
| рести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она |
| спут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} |
| Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Кат |
| Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„ |
| организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, |
| и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу |
| чне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је рече |
| једно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, н |
| ја опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позициј |
| случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах |
| обеде браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Гор |
| креније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одгово |
| , што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен |
| бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити |
| ба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Ју |
| одине.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> |
| цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли |
| оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам |
| их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... о |
| ко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, оп |
| и.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је је |
| држали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијо |
| оји избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних |
| у.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потр |
| себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу |
| ачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху уп |
| тно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „ |
| {S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Бориво |
| и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио по |
| Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између |
| ричу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне |
| ај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његово |
| ћ. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борб |
| може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и |
| узним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих |
| што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују |
| немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, |
| Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не бр |
| м животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> |
| нд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним м |
| речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда |
| и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављ |
| г!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени полити |
| видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div ty |
| замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S |
| сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p> |
| верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, с |
| примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу сед |
| х његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџ |
| била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђењ |
| уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још ре |
| — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Сто |
| ом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никад |
| , шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ва |
| а истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот о |
| јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p |
| се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, |
| после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душа |
| јанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахн |
| колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Гла |
| били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" x |
| што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, п |
| управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p> |
| са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} |
| са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину по |
| е била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје |
| S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину |
| октор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} |
| алим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли |
| .{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола. |
| а сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Ка |
| ата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојк |
| кадемије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде |
| леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци |
| ње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, н |
| и кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину |
| ..</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пак |
| орено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, |
| задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише и |
| овић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковни |
| >Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, горд |
| Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, |
| ана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би |
| ом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она с |
| о, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да б |
| тврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Ка |
| слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах ув |
| политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски мини |
| сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста пис |
| друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за |
| овољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Ср |
| ва склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који |
| <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> |
| дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих |
| и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је о |
| и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је ве |
| ли.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се прон |
| свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где |
| ако је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види с |
| ossulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су |
| ла им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> коли |
| у на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?. |
| њу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> |
| S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весни |
| ежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и |
| ег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које |
| су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледн |
| тички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на бре |
| етници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још ј |
| адни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму вар |
| је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен |
| тправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога д |
| p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити |
| p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским с |
| тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој т |
| е — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и с |
| те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је бил |
| могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове глав |
| да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здра |
| Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци п |
| ше од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потвр |
| </p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, |
| адесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p |
| га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних |
| p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведе |
| оследња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на |
| е читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p |
| ка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанп |
| војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети |
| ом друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато |
| pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се блам |
| е?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се |
| се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те ви |
| ласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу вел |
| свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреб |
| штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескам |
| оја приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> < |
| хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да осл |
| лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> |
| се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада напа |
| рхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непрола |
| , а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих о |
| ом у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру сл |
| ирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да |
| у и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у |
| пштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.< |
| eign xml:lang="LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није смет |
| се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутр |
| анута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p |
| еч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, кој |
| јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади уб |
| официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а |
| заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву с |
| лоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и |
| арству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мај |
| фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p |
| би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у |
| едрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српско |
| по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше |
| ца изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи |
| о девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова |
| да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезу |
| рату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили ра |
| а се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојк |
| врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душ |
| анка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, д |
| иже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину |
| рну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</ |
| опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они |
| е погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{ |
| ло дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико |
| у отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је б |
| динама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а |
| је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуко |
| од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен |
| о џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у ус |
| {S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске |
| А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стоп |
| на била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пут |
| види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слуш |
| има и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору ниј |
| је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лиц |
| д наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их |
| ред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма |
| <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а |
| волити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму |
| у надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се по |
| будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за н |
| ца је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која с |
| животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, |
| ?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед |
| сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не сл |
| д би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости |
| је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у о |
| средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског |
| {S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} |
| </p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, кој |
| овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која |
| <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p> |
| т вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана |
| сећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником |
| од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притег |
| сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врхо |
| скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет |
| p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви |
| .{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћ |
| вале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име м |
| кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим |
| знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде о |
| Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо |
| ужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, д |
| Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прили |
| лутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријат |
| ги занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по је |
| </p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и он |
| , које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чл |
| жеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па |
| тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите ск |
| м тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столиц |
| запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ри |
| ије издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће? |
| ли онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га |
| } Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му |
| во шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте пове |
| андар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код вра |
| домишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађе |
| чајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, тел |
| >— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и ч |
| се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И |
| му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Ја |
| стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник В |
| а тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна ј |
| ању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрште |
| мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p> |
| кесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родите |
| командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>На |
| Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наум |
| и члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и |
| слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и |
| </p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете. |
| не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софи |
| дан од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здрави |
| их речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета |
| екивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ с |
| љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса |
| Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док с |
| рпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1 |
| воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.< |
| Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p |
| ојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А г |
| ли јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш |
| прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрад |
| петана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та д |
| и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да п |
| ги правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које |
| ла.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска |
| {S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване |
| и ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спре |
| ио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>П |
| та а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропус |
| уо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, мла |
| чима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> < |
| остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу п |
| у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одме |
| реће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чи |
| ини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо по |
| ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.< |
| на каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само ма |
| приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други |
| часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронт |
| а.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То |
| са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше ис |
| дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јов |
| Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и н |
| амо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, |
| лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напр |
| чке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и ис |
| ла.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да |
| израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећ |
| рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених прим |
| ци Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— |
| ви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска в |
| т, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово вр |
| и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А д |
| кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото |
| сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем |
| , без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијо |
| днога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене |
| еколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шт |
| ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, |
| штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то |
| p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га |
| редрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и та |
| а бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Та |
| p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим с |
| и био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они о |
| јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.< |
| ли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао |
| ње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почн |
| глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје на |
| рска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више оз |
| већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се ра |
| А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} |
| раћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да |
| напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш |
| да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки сила |
| уђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након |
| <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника |
| је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што |
| да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне к |
| странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу так |
| ала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита изва |
| ој близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови |
| урних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу не |
| , да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је С |
| видео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је |
| /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царств |
| Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истин |
| е?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди коли |
| и.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— |
| загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на глава |
| уштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, ре |
| Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на дев |
| ратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски ко |
| > <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Бр |
| тицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, |
| фановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па п |
| прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, |
| к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то |
| љи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пуст |
| свитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Евро |
| мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала |
| тра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ и |
| пуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку ст |
| Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у вел |
| да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да |
| е било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш |
| држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула |
| револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животи |
| у упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се о |
| на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“. |
| /p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло че |
| и, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забр |
| /head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем |
| p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи |
| , у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је |
| ностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је би |
| великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом |
| одне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиље |
| } Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеск |
| сати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пу |
| аше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима н |
| ом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Је |
| нао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд |
| та ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Т |
| ајмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручни |
| раљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз п |
| , не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у |
| } Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад |
| <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на |
| </p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} |
| Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p |
| ојим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајл |
| тио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од |
| а су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гор |
| су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданд |
| огорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су бил |
| е нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да су |
| <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка п |
| а била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и д |
| ко је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себ |
| шару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у нес |
| о овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена н |
| онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, |
| алачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не р |
| на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, кој |
| е био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљ |
| тписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими свој |
| је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> |
| дљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је врем |
| е сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права |
| подине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно |
| } А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пр |
| на.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за с |
| утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Ма |
| и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду |
| узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с ј |
| <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орлов |
| p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, |
| , што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, кој |
| /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога бил |
| седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате по |
| а је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Н |
| остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебр |
| рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Бил |
| метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивј |
| мо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, п |
| се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је |
| да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после |
| {S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и т |
| не несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Пр |
| , у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{ |
| у и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила с |
| ди га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ства |
| ола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо го |
| е све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора зауз |
| жаву.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен |
| врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах се |
| подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се |
| авала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предрагов |
| јих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није оч |
| > <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем. |
| ванку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша |
| нице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу клас |
| добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, к |
| бија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадр |
| Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске |
| је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — |
| еличином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предви |
| а.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуков |
| .</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> |
| да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој н |
| азавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу |
| о, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седе |
| утру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примити |
| ромену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да |
| затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Ба |
| ођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и |
| на, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} |
| је.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми |
| зничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је би |
| капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од |
| е заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том |
| епроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас живот |
| се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила севе |
| p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против |
| оком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и од |
| се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толи |
| у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће |
| очинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" / |
| раницу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једн |
| ше фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога |
| нао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> |
| ead> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или |
| ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као шт |
| ничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет |
| вим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловил |
| </p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; |
| е девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јуна |
| у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку пову |
| под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ |
| ењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величан |
| нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили ч |
| ла саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да |
| изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзоја |
| ша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одреч |
| апларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном г |
| на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз |
| тише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати |
| зину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузам |
| и неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо ство |
| је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више м |
| а у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први п |
| су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када в |
| ела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој |
| даћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађ |
| ога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.< |
| е да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно |
| ању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале |
| се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, |
| ан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежев |
| да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен с |
| еливала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча ј |
| на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим н |
| дом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, |
| ена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је |
| у реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има |
| ишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, |
| је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном ма |
| овеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му |
| ма ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре |
| ај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа |
| е ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворе |
| јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хо |
| уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберк |
| готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угре |
| команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу |
| вим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под те |
| д сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“ |
| {S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли |
| жњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Бал |
| Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се |
| асом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit="graphic |
| а позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за |
| ручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка г |
| дников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p |
| е, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим ср |
| јавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгле |
| у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече |
| врђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и |
| Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмили |
| есет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.< |
| а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрад |
| ајтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним |
| оходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно |
| е затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и |
| ине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S |
| адала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су |
| икама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у |
| дног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му ј |
| пео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске в |
| , два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само |
| чун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако |
| че од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњен |
| ша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у по |
| ом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{ |
| } А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.< |
| инску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидај |
| едраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и под |
| тво.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештал |
| рилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радо |
| свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ст |
| куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> |
| ири и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик |
| прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се проби |
| љи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> |
| шао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима ср |
| вљена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лек |
| ио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином пар |
| пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уз |
| е на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја воли |
| вљајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком доз |
| радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувен |
| ку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— |
| стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и |
| павала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње |
| и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну |
| ко од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пе |
| си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обес |
| pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема |
| љена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узел |
| ариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нем |
| једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових |
| знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си |
| > <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви ст |
| шне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она пис |
| p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S |
| .</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је п |
| е растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Ка |
| ично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало |
| света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвоји |
| жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак |
| Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој стра |
| аса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић |
| пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створ |
| њиховог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крај |
| ваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете н |
| рок, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетова |
| икада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква |
| Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису ради |
| сати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер |
| о им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразуме |
| .</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> |
| ! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се пото |
| рој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} |
| дала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарнос |
| није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и ј |
| и комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову осл |
| оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причањ |
| ојим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на ц |
| аху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда |
| поразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламента |
| о поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</ |
| . она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се |
| т и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што брж |
| им револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и н |
| .{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном ст |
| коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овациј |
| ј постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њез |
| , пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рање |
| дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у |
| го, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Ха |
| улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој загранично |
| ка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми |
| вић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— |
| знавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одго |
| а не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорј |
| и на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али ј |
| <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи |
| матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да п |
| обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријат |
| онстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непо |
| н је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и с |
| аревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њем |
| цу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих в |
| у, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства |
| једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па |
| ог Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хт |
| никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, за |
| ојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p> |
| ла грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан о |
| реписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо вид |
| Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S |
| х, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних е |
| во су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша к |
| јући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А пита |
| о са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се с |
| старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косов |
| .</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ ве |
| их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим м |
| јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морал |
| еме када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила из |
| ту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзано |
| рекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у ср |
| у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, |
| ћи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец |
| о, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, п |
| бо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди п |
| његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, |
| је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и |
| на, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима о |
| одушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није |
| вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно |
| шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је |
| се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан пут |
| а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ о |
| p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста |
| кавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше |
| тучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</ |
| е био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.< |
| а у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се |
| своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</ |
| p unit="graphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" /> <div type="ch |
| е, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизациј |
| аре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, |
| ише разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније |
| рске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спрема |
| ушмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти< |
| евићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, ко |
| и у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем по |
| овољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, је |
| у они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире. |
| моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је желе |
| .</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унак |
| се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо |
| у.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеј |
| сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо н |
| Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испити |
| ету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куц |
| ема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бој |
| куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које пос |
| је у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Евр |
| рабрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој ду |
| његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто ж |
| у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић уж |
| ху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе стра |
| ата вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, |
| е свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, |
| док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још ник |
| о да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, |
| торима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљев |
| спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тог |
| рне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, д |
| аћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазарев |
| ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више |
| Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса |
| -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши глав |
| ити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита команда |
| не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света |
| ај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако |
| ој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на |
| верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз |
| о сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред |
| г Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече б |
| јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је рав |
| е права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да |
| е писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер |
| , читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, |
| ћи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако ј |
| и на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, уле |
| " /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. -- |
| ?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p |
| м уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је |
| .</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној |
| днији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине |
| м пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</ |
| <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџ |
| /p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајућ |
| p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} |
| е кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</ |
| е капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> < |
| пак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са |
| мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> < |
| у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, |
| ограда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су зна |
| ! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледа |
| довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто ј |
| али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, |
| као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гро |
| Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>К |
| p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си |
| ког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда и |
| м причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допут |
| ном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље |
| удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p |
| Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> |
| де застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже |
| и сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побрати |
| е да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене |
| осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је кри |
| с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сет |
| спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> |
| ницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нер |
| им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свако |
| везницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он ве |
| рпских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог |
| ем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој |
| ић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад м |
| ше писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина с |
| намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим н |
| ацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на |
| ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у бол |
| кривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и |
| кривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће до |
| ead>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу це |
| ао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са ди |
| вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао |
| најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> < |
| ција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановић |
| пску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, ци |
| српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У је |
| огласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буд |
| о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски с |
| усрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала |
| ели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и раз |
| са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" /> <div t |
| ead>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао |
| летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала п |
| узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке сн |
| дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и гос |
| ња.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да ј |
| на напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао |
| јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како |
| >Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, н |
| одима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу |
| мила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом |
| одиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше репу |
| где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити |
| руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p> |
| коликом Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа пра |
| к од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћем |
| м.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лиц |
| возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топ |
| ање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по н |
| е обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на |
| замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„ |
| човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— К |
| о Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један при |
| ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S |
| и да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не |
| сти; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Т |
| а га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не изл |
| о прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима. |
| поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у пост |
| општава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ |
| ви:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно |
| топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.< |
| су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, |
| то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема зам |
| , да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од |
| је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жен |
| в у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић мал |
| ње!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S |
| /p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења |
| а су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може сти |
| it="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, ч |
| је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> |
| е дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, |
| ле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су прија |
| долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време шт |
| е облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна. |
| у отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу с |
| ачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу |
| тка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме изм |
| светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка с |
| Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српс |
| ме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступа |
| жби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је |
| де се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Х |
| твовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало |
| а, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпу |
| тово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, н |
| свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у |
| аћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је |
| Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајор |
| и јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину око |
| о стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозво |
| ишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да он |
| она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих |
| р Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла |
| е.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време |
| ху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не |
| /p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопшт |
| ије, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију о |
| тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Ср |
| цији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ак |
| а је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите ј |
| и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а н |
| њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се ч |
| /p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српс |
| евић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју ох |
| о дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотека |
| да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Ст |
| надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него |
| се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом св |
| ин, који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{ |
| се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски го |
| не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорц |
| рске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљенос |
| к његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Б |
| <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле покази |
| евић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, |
| ветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госп |
| у Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице |
| т још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> |
| аш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и о |
| врши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио |
| када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи сл |
| ила је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> |
| сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенер |
| хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао |
| >“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић о |
| о у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велик |
| искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} |
| и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, п |
| обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог м |
| Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p |
| шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као ш |
| мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ там |
| уче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — зап |
| руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна ру |
| ци“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су |
| нуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Б |
| {S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички < |
| S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под са |
| <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је |
| мо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови д |
| ара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонас |
| уковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све соб |
| p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стоја |
| ега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно в |
| нка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна са |
| скирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла |
| ика, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да |
| , и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја |
| асни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је |
| итим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ ода |
| онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</ |
| њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздах |
| ма звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не зна |
| олитику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпље |
| о себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађа |
| а то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на |
| ада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, |
| е би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих во |
| вој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — |
| Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" |
| S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} |
| ти, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стр |
| ну цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, |
| рта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбар |
| у ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, вр |
| адовољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се ви |
| ли он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац |
| b n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога |
| нт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, ст |
| ачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац св |
| омној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела пови |
| у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана |
| ови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веом |
| теванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну нап |
| нове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико б |
| венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и |
| дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, ка |
| <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима |
| , а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка мето |
| ала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извеш |
| шио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори |
| и, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју |
| тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти м |
| рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда с |
| е бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, уста |
| ковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој |
| к стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но |
| т генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на |
| носни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само |
| а бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угриј |
| дојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p |
| е јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само не |
| кој војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића с |
| се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p |
| а, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и |
| <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле н |
| Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скуп |
| ани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а в |
| њење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нар |
| ма великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, кам |
| азаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично |
| ђај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова дос |
| ту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А |
| ђе за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петри |
| су, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и б |
| ило је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати. |
| ого говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па |
| овршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по г |
| летио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>» |
| елефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Рад |
| ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала с |
| Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још |
| им хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар |
| јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је по |
| е саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p |
| Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите л |
| е шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са на |
| су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Су |
| ри који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледат |
| двојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и |
| ованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод |
| ри Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици |
| ваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Пр |
| е кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образов |
| мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</ |
| ху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа стро |
| „Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови |
| и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога на |
| ци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу |
| м да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, |
| еж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то |
| божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, буд |
| , одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах з |
| ом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с |
| и на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p |
| имаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, |
| у потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писм |
| вала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису |
| Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атр |
| још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говори |
| n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— |
| пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где |
| , — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p |
| седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казив |
| о преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је науч |
| игу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У |
| у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n= |
| ци, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу |
| р и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми с |
| — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намириса |
| никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко и |
| } Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="5 |
| и се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођош |
| >— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала ов |
| лицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пр |
| ти на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу жи |
| дељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметит |
| што лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и |
| и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Ла |
| /p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него |
| талом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до |
| м псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} |
| виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p |
| беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S |
| ше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав п |
| прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задов |
| ност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, |
| ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</ |
| очела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођ |
| минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле |
| лико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, о |
| ку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га |
| је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегор |
| досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Д |
| .</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече к |
| ожени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодн |
| к Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да |
| n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quo |
| p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој би |
| црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике |
| Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је |
| није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можд |
| пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="graphic" / |
| ојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина |
| мах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Ес |
| ачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} |
| „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Б |
| твари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно |
| Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна |
| је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмах |
| ке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ с |
| арку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу |
| на што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца |
| нференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} Т |
| стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео |
| и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер |
| че јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жали |
| немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> <div type="chapte |
| са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не |
| и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Ка |
| ма таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> |
| ги погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Ма |
| обичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју рад |
| беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време |
| ни, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и |
| руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види ш |
| гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану вер |
| и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, |
| черес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај |
| рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и |
| > <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српско |
| </p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си |
| езничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом |
| гледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и о |
| .</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на |
| етовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и и |
| 532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</ |
| S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" |
| волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу |
| два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, |
| е тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка |
| ба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или |
| атовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у бој |
| који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рање |
| убоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком |
| вајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живе |
| јном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, |
| никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, |
| тови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, к |
| у једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осв |
| ком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попу |
| и, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бу |
| аваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове у |
| е стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан |
| нда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земљ |
| унце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих трид |
| , да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутр |
| роз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, |
| непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја |
| енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша полити |
| јанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је преста |
| се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се ч |
| ласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интере |
| слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лав |
| че да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један |
| з убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се |
| ролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако н |
| иве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се |
| Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обел |
| вај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и |
| ихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти |
| ио је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" |
| то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волит |
| пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, б |
| она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпра |
| а покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит л |
| ицири платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у прос |
| та.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Бла |
| ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> < |
| </p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети |
| и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледал |
| хове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — наста |
| је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p |
| мана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они |
| да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном м |
| тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за |
| биви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше велико |
| м изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај ј |
| Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону стр |
| у, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога |
| ита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> |
| им столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле |
| азила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске б |
| .{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прог |
| правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући |
| добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крваво |
| јанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења |
| жења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју ду |
| а Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло л |
| олитика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађ |
| о нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме м |
| ву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину... |
| аге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине ду |
| <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у |
| рац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на чел |
| ико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како ми |
| тлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа |
| Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко врем |
| , јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат ј |
| "703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интере |
| да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно |
| нај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Кол |
| p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе сто |
| <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи |
| на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био саста |
| цније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војск |
| ила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти рад |
| ших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да |
| .</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> < |
| ше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га |
| !</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући рук |
| збило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је ту |
| репредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p> |
| прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао |
| ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> < |
| имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и |
| риш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од |
| >— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{ |
| ице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све |
| ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га |
| и.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Н |
| тојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно |
| pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжеш |
| се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја |
| pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држ |
| је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} О |
| зиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде гр |
| ом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p |
| га подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, |
| је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био гот |
| ачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— М |
| има својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} |
| ку царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са |
| } Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као |
| неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким о |
| p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта с |
| иту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едвар |
| је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, ка |
| почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији |
| њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је з |
| о несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно |
| примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је чове |
| је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку св |
| обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело ра |
| Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само не |
| о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима |
| {S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са ул |
| била.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слу |
| она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена |
| ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће |
| одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао она |
| и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се |
| амо да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најз |
| е госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пук |
| овека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још н |
| ављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак |
| стром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После |
| вих позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био л |
| леко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, |
| ти Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.< |
| м, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, кој |
| и, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио |
| ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:< |
| не очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу. |
| е олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што ма |
| волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p |
| ом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па до |
| е и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, ш |
| нтата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Каже |
| е и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако п |
| уствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби ст |
| би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могу |
| сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испита |
| публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.< |
| емо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљ |
| арода као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај њ |
| ећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која |
| није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и |
| , да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпост |
| Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокоманд |
| розници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је |
| ти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешк |
| осни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p |
| уцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да |
| ојој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, |
| не са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска в |
| је положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху |
| на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад |
| ад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А |
| еди и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове ота |
| на...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати |
| торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час ј |
| протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> < |
| е већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Уп |
| Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се гр |
| има!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју |
| >„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи н |
| а Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нис |
| „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, |
| партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остал |
| члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Офи |
| ли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у кул |
| оучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради |
| да.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратни |
| Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ |
| </p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошеви |
| и смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да п |
| чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозор |
| и не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хал |
| о село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска |
| ти.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коли |
| оју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; уз |
| већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јун |
| е напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека |
| њи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много ја |
| ај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се за |
| рпске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема з |
| тавих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав го |
| p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је |
| иници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се |
| их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-П |
| кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из |
| равуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ват |
| љено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо б |
| оји освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше |
| } Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја. |
| га брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива |
| ле овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Не |
| , трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па |
| опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазе |
| гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих оч |
| а се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и н |
| — Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово |
| патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глав |
| е три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се |
| споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не |
| признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и пр |
| да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље |
| то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ћ |
| каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцне |
| а Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јован |
| њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју |
| же, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на ча |
| овита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друг |
| и изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско |
| главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, к |
| е више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће |
| камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У он |
| но.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што |
| нутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама ње |
| да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше |
| блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских |
| у, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили |
| и су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске да |
| је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Ср |
| угарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад н |
| >Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је |
| а смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на А |
| утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је |
| е или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао |
| оје су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије п |
| доше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се |
| пусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош |
| ечима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстиш |
| ву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на желез |
| риза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод |
| за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут п |
| , без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим |
| ла његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлог |
| ришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева го |
| рава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече |
| се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао. |
| кнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али гд |
| прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у |
| ици знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да |
| /p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после дору |
| S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— |
| ци, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четни |
| шић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да |
| аша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, је |
| ицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> < |
| иру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Тур |
| обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише |
| ила превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасе |
| ни који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин |
| их земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекива |
| са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листо |
| ветислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових п |
| а.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, деве |
| ици с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се мора |
| чели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, какв |
| ило слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте |
| е веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који кру |
| радска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла |
| S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Ту |
| узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" /> <gap u |
| врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, |
| ли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много |
| бе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да о |
| , па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није мог |
| чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — уз |
| енутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде н |
| а га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија ј |
| ивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута наср |
| ла уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика |
| а брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљен |
| е била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> |
| у и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — |
| сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању |
| народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — |
| або освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње п |
| орушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда |
| ад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он предс |
| ему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да с |
| ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, |
| они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива п |
| авља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и ш |
| ету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више |
| нутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах |
| рећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да с |
| милицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојл |
| журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљен |
| на почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњ |
| S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стан |
| јатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузел |
| <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Ц |
| ија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издрж |
| ди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер м |
| полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на сав |
| вартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно из |
| она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује о |
| 34" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић теш |
| други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, с |
| /p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме |
| исмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арн |
| о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву |
| згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже н |
| Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и нес |
| не, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то т |
| нимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи н |
| ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду |
| још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обам |
| несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је |
| н.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из |
| а.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањима |
| оменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Ист |
| о исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву зе |
| у, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој м |
| брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје гру |
| и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се о |
| ивоту?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам |
| p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих в |
| љерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзи |
| м напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти нар |
| о гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блу |
| де и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, |
| овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном ре |
| а се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а заго |
| посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и р |
| <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој је |
| на, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— |
| ља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за |
| /p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска савет |
| свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих |
| ридржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко |
| 36" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске |
| , јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>То |
| то, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо с |
| аћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не на |
| го мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају св |
| ој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпо |
| ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те гр |
| > <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p |
| дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к ње |
| обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зраци |
| д сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, |
| ло којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и ж |
| се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и |
| нути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет |
| с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> |
| еби говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... |
| енско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта |
| } Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње |
| ст Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао |
| еца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције |
| и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и |
| могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се |
| ли цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, де |
| под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће |
| , ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој |
| српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спрема |
| спунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над |
| скреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће свој |
| рка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија |
| {S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде бо |
| >Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се |
| ас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну |
| овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припре |
| емо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њим |
| ланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ |
| је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати сваг |
| >Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио |
| Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — н |
| >Предраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Пред |
| телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.< |
| обраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, пали |
| вима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" |
| вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очим |
| дмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамље |
| и опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена п |
| р бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад т |
| и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, |
| S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми |
| ском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то |
| ишта од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у пит |
| о блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и на |
| латио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и |
| алост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га |
| ив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и оз |
| а Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p> |
| p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам |
| адовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Д |
| ођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, |
| p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S |
| ки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да |
| овић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, к |
| у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S |
| але и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми |
| ледеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључ |
| идео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у велик |
| сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта с |
| суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p |
| у умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и |
| сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискре |
| е неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивн |
| оноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако г |
| ap unit="graphic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n=" |
| о се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која с |
| доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић с |
| ховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих |
| ико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави с |
| ве, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топ |
| наке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавн |
| провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био |
| Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем |
| рло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорнос |
| знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то мо |
| од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да |
| ече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добр |
| пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка |
| ла су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а о |
| тне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло |
| — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> |
| снику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће |
| пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј |
| едавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако ов |
| не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Леск |
| че у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри |
| осто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прел |
| српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мир |
| који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ |
| {S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p |
| ој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део сво |
| ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усн |
| евљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепш |
| > <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А о |
| евојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајал |
| — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажил |
| ања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнеж |
| е од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња |
| евић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{ |
| емогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p> |
| у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници |
| спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, |
| о се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде |
| њижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p |
| нуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и |
| на села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутс |
| раховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та |
| ражај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Кос |
| што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ с |
| у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>А |
| о и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло чест |
| исног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих |
| одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, |
| е за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише |
| да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас |
| анонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих усп |
| ери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка |
| а, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у т |
| учају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљ |
| осуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде |
| изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло |
| мотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у |
| налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да бу |
| овнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p |
| оштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским |
| немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала верени |
| пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам |
| ам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћ |
| бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо |
| > доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Си |
| н:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домо |
| и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио к |
| уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о т |
| снованом уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне |
| ао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад |
| а дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најм |
| но“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него националн |
| да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе |
| "468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикн |
| сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све |
| ских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је |
| а, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њ |
| ставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p |
| м:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о |
| а њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми изма |
| љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Акад |
| а.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи |
| те ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем |
| акле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати н |
| игох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у тако |
| м дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" |
| љу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке под |
| ској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на |
| тојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме нал |
| а на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи дево |
| четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан |
| ше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај стра |
| Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим ба |
| амо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој |
| ?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, |
| ад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p |
| остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код те |
| Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја д |
| гог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p |
| о заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и |
| , ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивн |
| <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није |
| зини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу с |
| ина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпу |
| ва наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан О |
| спуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарк |
| товао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога |
| , а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, |
| рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам |
| јатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно |
| ретоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, |
| е него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кут |
| ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим п |
| спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Гл |
| > <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах ј |
| деним гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турск |
| итницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти у |
| чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске |
| жу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је |
| ије некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је |
| .</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по |
| S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру н |
| ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће |
| ругом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабр |
| ти му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— |
| ић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила глав |
| де здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље д |
| из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу. |
| опац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а |
| лара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења гос |
| о пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још п |
| ка пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широк |
| а...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојн |
| тављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је ставље |
| а нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{ |
| у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А к |
| молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми |
| </p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мис |
| нци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор |
| </p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а лев |
| сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн кома |
| и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да |
| } Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено приј |
| стражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четв |
| едном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, |
| да...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, ме |
| .</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Паза |
| оли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро т |
| јник се као резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи р |
| беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао ј |
| ента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити |
| нало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не позн |
| у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се |
| растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце |
| подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са б |
| /p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзов |
| била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, по |
| к би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ кома |
| је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на див |
| дрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака |
| > <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српск |
| ика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ |
| де на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на |
| ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре |
| е баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу изм |
| кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу. |
| ишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обуз |
| м брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећ |
| } Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После оп |
| еник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Доч |
| тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на п |
| јим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. бата |
| екивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стр |
| сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима |
| ле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на |
| зи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном мора |
| сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Примора |
| адско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела и |
| ?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и |
| е да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Ни |
| са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> < |
| акутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би уз |
| главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио |
| /p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није |
| ше га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди. |
| дите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рање |
| ало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога ог |
| ажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло |
| ћи од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом |
| је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога ј |
| прати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустил |
| <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи |
| разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек там |
| јем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда |
| е упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, п |
| у Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се |
| , пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и |
| з Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стан |
| ча врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкн |
| ога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се им |
| је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама |
| реме не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел |
| да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, |
| да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту |
| ље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне л |
| {S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојков |
| нух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, |
| када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући |
| је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да |
| е на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га |
| изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу стра |
| агу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право |
| м сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb |
| ернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} |
| исмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у об |
| прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> < |
| „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај |
| екунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти |
| онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова |
| небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелек |
| ур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се |
| ећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, прису |
| какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то вид |
| је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња |
| ; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску гол |
| бу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се ко |
| оградске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, |
| 177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити с |
| ти! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— |
| а не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му |
| ње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца |
| вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p> |
| ржаве.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојан |
| полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ј |
| у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, |
| о понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Примо |
| а ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако |
| а на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико |
| tle>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за к |
| у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — |
| Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, |
| кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</ |
| рожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливш |
| алише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину јо |
| покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и он |
| о је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, |
| оларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си т |
| ца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао уверти |
| ом престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, |
| ст српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долин |
| али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> < |
| p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мо |
| ом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам |
| разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је бр |
| — Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> < |
| ..</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха. |
| посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планин |
| сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљ |
| е брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута те |
| груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зн |
| сплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Зати |
| и без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попуст |
| та, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор |
| пског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је |
| > <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет |
| цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, |
| <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате |
| тићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После |
| >Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа |
| х оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај на |
| и један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта виш |
| ха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стри |
| >Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањ |
| ек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава |
| ек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом |
| питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p> |
| м цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p |
| дељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јован |
| е купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговор |
| ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом бог |
| два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трб |
| да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није дола |
| ознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити |
| ="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У т |
| м стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му |
| име стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан |
| најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да |
| з њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне |
| <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што |
| је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је |
| ово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone uni |
| ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стиска |
| тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцниј |
| ућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> |
| дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка |
| p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор |
| и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом жив |
| , велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу к |
| е бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, |
| тинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузе |
| иле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело |
| ритиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад |
| ...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте |
| .</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жест |
| у.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи предс |
| се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред ма |
| м, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се |
| ојника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S |
| о дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на распол |
| никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту п |
| о, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штир |
| 91" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер |
| Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— |
| опуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— |
| ора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. |
| у и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полициј |
| казати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скр |
| чели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, |
| премљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне о |
| амо на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војниц |
| нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да |
| ј.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне |
| ена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака |
| , да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кре |
| у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном прилико |
| ога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човеча |
| њем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Оним |
| ом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да м |
| и ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна |
| ла.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и квр |
| } Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Д |
| да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Н |
| но Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепот |
| колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи |
| {S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Срби |
| ем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу жи |
| би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло в |
| трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли |
| смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући |
| о Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца |
| западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали с |
| жили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла к |
| исциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету |
| <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде зас |
| ине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода изда |
| не школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој зад |
| тњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, |
| аном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и |
| евесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девој |
| ичине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, |
| о овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} |
| ва сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички реч |
| {S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, |
| наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у ко |
| слободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као прав |
| јалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гор |
| кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме |
| ашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак. |
| кнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намера |
| црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Ита |
| е српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и нико |
| <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од к |
| сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка |
| уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем |
| стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео |
| чник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади пор |
| доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— |
| S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> |
| јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, з |
| едра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукр |
| ме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за ти |
| писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада |
| у тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо извр |
| се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да |
| , променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њез |
| им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, |
| ена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била гл |
| азнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Гов |
| p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући |
| је нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши |
| устио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе вр |
| провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у |
| а.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ |
| у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предр |
| цирски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало |
| а, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема м |
| . септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Де |
| ма драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, к |
| пут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се |
| трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачун |
| себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, ка |
| ога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ј |
| ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.< |
| се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка |
| а да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желел |
| Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навла |
| ом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са к |
| и ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појав |
| у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе с |
| ал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ бил |
| љој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста би |
| млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава |
| су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шр |
| јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће |
| ужење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Срби |
| а их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми к |
| нда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисл |
| аћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Леч |
| горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и сит |
| одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јова |
| аја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које |
| је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће |
| оналној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових |
| з околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за нар |
| горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душе |
| .{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет н |
| !</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од |
| странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се по |
| инуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олт |
| хну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p |
| зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где ј |
| мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког |
| Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у |
| у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој |
| ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дуб |
| а, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она н |
| ану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Ов |
| ири и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити |
| ам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекид |
| на, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани |
| ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створ |
| Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз м |
| тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнуре |
| метна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је же |
| >Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију |
| ложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал |
| ури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви поп |
| јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p |
| у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на прип |
| , и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>О |
| часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хо |
| е, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} |
| ујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен |
| да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде |
| рском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позори |
| д можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово пита |
| нице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{ |
| , господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате. |
| тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање |
| слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти зн |
| , прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава по |
| и, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| <title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се |
| ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријави |
| итати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе |
| звије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, за |
| /p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наст |
| д наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетк |
| нка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p |
| у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их н |
| ка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</ |
| <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око |
| готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене |
| измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар т |
| <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје ос |
| ати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће |
| као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу п |
| а поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSection" |
| окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са |
| т прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша |
| та пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" |
| едреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри |
| у силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n="608" /> <div type="chap |
| дуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.< |
| вер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јова |
| а се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се п |
| игло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је т |
| Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> |
| Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како |
| ца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамиди |
| one unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по |
| {S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин |
| абинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабине |
| иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога |
| х информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> |
| могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја |
| што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, |
| оносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село |
| е, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови з |
| вета и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али в |
| олетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних н |
| ављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују |
| села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.< |
| о, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу с |
| војке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S |
| прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пре |
| и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се д |
| ати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић |
| ојску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе. |
| не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски |
| и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био ар |
| да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му о |
| рају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке стан |
| им изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и п |
| и позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанств |
| е да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу |
| лада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европс |
| не речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесно |
| <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевим |
| топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на с |
| лећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— В |
| а видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), |
| вици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија к |
| си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Д |
| опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек д |
| у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак |
| кају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силов |
| ашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, |
| рају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А |
| ј госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Ст |
| ини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код |
| јни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајно |
| на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и |
| раћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу неприј |
| кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала |
| е да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p |
| јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби |
| на прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди |
| ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрав |
| p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јест |
| војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полици |
| ти.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.< |
| не ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила. |
| и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке |
| у општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у |
| !..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан |
| ка чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где |
| у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да |
| тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарс |
| ешење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног |
| слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпе |
| ти ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</ |
| о укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бо |
| и, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше врем |
| гански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још ниј |
| јанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га |
| орац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубиш |
| >— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, |
| да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од ду |
| носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и н |
| о напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић |
| да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</ |
| чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, д |
| рских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српс |
| и Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наж |
| а је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и ње |
| огојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у сне |
| транца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} |
| ва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберк |
| рате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде |
| p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру |
| овукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговор |
| ран, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учи |
| е почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" / |
| дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога |
| говарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на |
| упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</ |
| им братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Обе |
| свим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао |
| .</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао |
| преми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српског |
| p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, ко |
| “</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> |
| ста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S |
| е је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсив |
| чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да извр |
| подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарк |
| адном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се |
| јанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и при |
| чекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пош |
| , џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јута |
| ада је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога |
| енског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе млади |
| ницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседни |
| разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће |
| а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина ба |
| ца у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег |
| дину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним мом |
| а кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљаји |
| } Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину |
| уже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би мога |
| ро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада |
| екви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — |
| Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ ком |
| — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постра |
| већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их |
| војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На к |
| и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не м |
| ниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар |
| еком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чиј |
| где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из ру |
| коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, |
| дни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену зем |
| вић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радо |
| p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању нар |
| као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.< |
| те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и с |
| </p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Ба |
| ачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са нек |
| есто пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа |
| лверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> |
| з околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, |
| Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, че |
| а туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што |
| то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Т |
| удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писме |
| едељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, |
| жевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је о |
| ир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је пр |
| у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соб |
| ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, сво |
| ћање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. |
| е селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и приб |
| одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли |
| се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одма |
| ма су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како |
| у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клу |
| е кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јур |
| сао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се |
| ерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадр |
| разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између ост |
| изини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманс |
| ивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој |
| " /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући |
| ким и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и п |
| и.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што с |
| затор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра |
| у биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>О |
| И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S |
| штај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задово |
| > <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лека |
| есто пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је |
| есто пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начи |
| о је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни т |
| илично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потр |
| .{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Шт |
| је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Не |
| Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У |
| куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су бил |
| Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућности |
| ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што т |
| <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, ц |
| р.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном |
| утским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлу |
| што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља м |
| е устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју |
| још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то |
| ним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p> |
| ше болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једн |
| ећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос род |
| } Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђе |
| границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не |
| е на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах поз |
| лаговремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</ |
| } Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, н |
| ени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плав |
| ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p |
| због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лон |
| p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кава |
| ла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и уд |
| рли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p |
| бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, |
| а га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отима |
| на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја |
| оче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:< |
| аба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, |
| ?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад |
| нике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем б |
| е, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p |
| ра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су |
| исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе кар |
| адовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— |
| мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опе |
| еку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак |
| О ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно |
| са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после ов |
| силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ују |
| unit="graphic" /> <!-- Страховити јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тр |
| оме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору. |
| као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним сау |
| тово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким |
| но чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>В |
| иправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То |
| кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по т |
| иловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо |
| великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су н |
| <head>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао о |
| head>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан |
| head>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен п |
| head>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> |
| head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер д |
| head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са о |
| 108"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође п |
| <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како ј |
| Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> |
| ак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и рав |
| знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, ни |
| стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стоја |
| ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:< |
| су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његов |
| е стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни |
| су могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо у |
| су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због т |
| е оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је |
| ст узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударил |
| ad> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике |
| аби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p |
| Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну к |
| снији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњи |
| ко дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сип |
| , јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући |
| у на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је ма |
| министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће |
| уне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић |
| бе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа оти |
| д очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде по |
| <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, ко |
| !..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних гр |
| е борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави ч |
| котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село |
| и свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је |
| ашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је |
| едаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањ |
| ровела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој |
| ено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, |
| ма остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Н |
| ак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" |
| ти се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фи |
| владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљен |
| конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну |
| ст што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде |
| тарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина |
| друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали |
| даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и |
| а је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељск |
| и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.< |
| ргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине с |
| кан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу |
| вде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, н |
| д који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао |
| , узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часо |
| а атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно |
| пске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпе |
| брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била саставље |
| јатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јо |
| од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и |
| ако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало не |
| ц увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, о |
| е исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да |
| комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, ка |
| краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика- |
| е спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p |
| е влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су |
| интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана |
| даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер |
| очекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осв |
| поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, |
| љда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се |
| о, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, |
| ао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер |
| ик колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим оног |
| S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћута |
| ући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, нек |
| ушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћ |
| коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p |
| воме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да |
| мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали то |
| дарале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао п |
| еног плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењач |
| есу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отв |
| е он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који |
| низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламте |
| опови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо од |
| улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" |
| врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а од |
| ико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо в |
| Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p |
| ин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони поз |
| и да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била ув |
| а отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања н |
| ор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред ди |
| идија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су прено |
| и је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Кат |
| о онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њ |
| аказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да |
| у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане осл |
| у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске |
| у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све |
| же робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу |
| као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из |
| кође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпо |
| узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у |
| жати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Шт |
| ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено |
| ља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздр |
| S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p> |
| сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај |
| > <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с ред |
| Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још |
| злаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Срб |
| гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и |
| олнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако од |
| а на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и пр |
| — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, |
| иво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су |
| е наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако |
| римивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Плани |
| нор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био пор |
| ..{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој |
| што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се ог |
| осподине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир.. |
| ише ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне |
| ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на |
| но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа. |
| — А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још. |
| д нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Ни |
| , шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку |
| ине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права б |
| аква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, |
| д си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти сам |
| ши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа |
| саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</ |
| у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, |
| рет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала |
| ога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови |
| срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете |
| а ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га по |
| вакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још н |
| да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила рук |
| ече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — |
| се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</ |
| ак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нами Срб |
| њу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга |
| лан, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим |
| од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али ва |
| еља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном врем |
| кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јов |
| с, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако ч |
| се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришо |
| чке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај у |
| хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберк |
| они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Паши |
| тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две реч |
| </p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у |
| Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и с |
| обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, са |
| ога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се о |
| жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То ту |
| ајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава нова |
| ма најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пља |
| нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> < |
| се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости з |
| обио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, до |
| саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузим |
| > <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда нек |
| трану, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка у |
| Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов си |
| алисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војн |
| ључцима лондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у |
| ема Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, |
| одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, |
| ешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је |
| ог трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни тере |
| појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и |
| рица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново |
| загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} На |
| шао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не м |
| увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није мн |
| зе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним |
| ат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао |
| а, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, |
| ојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди |
| а малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслино |
| о снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гос |
| е на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, |
| } И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске држ |
| нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n |
| чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тај |
| {S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из кове |
| ети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше |
| з Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после |
| да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> < |
| > <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда н |
| се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала гото |
| обро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче мети |
| да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могош |
| ријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча |
| може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, кад |
| ечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</ |
| свом одговору представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демос |
| ању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите |
| ажним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор |
| Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђ |
| ија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је |
| х са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> |
| кључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог с |
| је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном |
| еље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом |
| нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> |
| е надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићев |
| знавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао ц |
| е сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чу |
| емперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу |
| о бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су |
| ко да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица |
| аднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуд |
| , врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречи |
| поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти сп |
| овори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мисл |
| еприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао |
| /p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p> |
| говићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може |
| вога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?. |
| био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од ту |
| ћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах |
| а путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чу |
| чише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p> |
| леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео. |
| лан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, ми |
| а тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач |
| је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо |
| редраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да |
| била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} |
| и спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> |
| оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом. |
| приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, |
| а јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та с |
| а.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — |
| је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није мог |
| е и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пош |
| </title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколи |
| им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вече |
| се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају ни |
| м, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полуд |
| ера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе |
| , дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</ |
| е видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том |
| по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће |
| идиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар |
| мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> н |
| е маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном |
| ром није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p |
| ече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом ру |
| ред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не |
| е знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" /> <div type="chapt |
| пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А в |
| кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто л |
| непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе |
| , која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој ул |
| мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина |
| а опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} |
| } У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на л |
| у још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У |
| пава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује |
| ићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју пр |
| </p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да |
| љена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне пет |
| > <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладно |
| знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечу |
| једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству п |
| се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамен |
| е на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама |
| “</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепо |
| муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушка |
| роз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне да |
| а историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српс |
| теријама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су п |
| већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> < |
| го сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до |
| у.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је неврем |
| >А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, д |
| те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је поду |
| ад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славо |
| на рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи |
| и!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по |
| или стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote |
| рини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> |
| је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис о |
| S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Ка |
| и јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>По |
| у Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи |
| на шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрсну |
| ој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, к |
| ему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљ |
| ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу |
| ца.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајо |
| ежи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек |
| е:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l |
| г малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p> |
| <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа |
| лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неи |
| а југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочит |
| у осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по ш |
| је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не прими |
| ђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ј |
| ом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама |
| ента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</ |
| репрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево |
| вега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за пронала |
| дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота |
| ским савезницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и ње |
| је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често с |
| нише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших пло |
| нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе евро |
| оје уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као пр |
| , које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на миро |
| по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српс |
| а давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у к |
| вог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751 |
| на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у национал |
| руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p> |
| о Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" |
| о.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној сл |
| ићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, к |
| На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас н |
| ужио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p |
| p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што |
| ентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С |
| с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас М |
| да ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам |
| /p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе |
| у нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске |
| ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S |
| онетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића |
| дости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и |
| p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцне |
| дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити |
| окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад |
| p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку |
| њу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно ч |
| ава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> < |
| аставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан ње |
| <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, |
| после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким |
| дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је поку |
| Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се о |
| рижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одл |
| ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> |
| де ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је |
| је (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, |
| S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити. |
| е озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевз |
| м лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше |
| олуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурц |
| лужбе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је пис |
| } У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како |
| ЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју ј |
| на сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| ој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и ви |
| преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле |
| учно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за стол |
| ке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући ј |
| примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар |
| мо истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му |
| итаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најп |
| Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском гра |
| „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не бе |
| </p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, |
| елазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="47 |
| је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Ка |
| ешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог све |
| д имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле |
| ше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предр |
| вљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита |
| ном стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије гр |
| упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом |
| нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опре |
| рхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазв |
| уто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред т |
| је чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније про |
| мо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту пос |
| ље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, бех |
| има?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих ср |
| могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мир |
| знео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} |
| разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се |
| њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са |
| овић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к |
| љив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била |
| свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на т |
| чекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победни |
| Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их ствар |
| они његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање. |
| слабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала ви |
| ске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више |
| и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајича |
| боље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> |
| > <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— С |
| от осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомб |
| , јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа увер |
| дна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb |
| ди несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле др |
| <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, |
| оје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањ |
| у утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, |
| ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> |
| ијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се |
| ше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У |
| све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положај |
| спехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт |
| p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цич |
| непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и |
| опала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружј |
| ер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде? |
| одно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревај |
| ежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p |
| ="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш |
| , господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније кава |
| блику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, |
| " /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим с |
| са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића |
| кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу н |
| разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник с |
| својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p |
| да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, по |
| беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја |
| анак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конфе |
| -Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покв |
| је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њ |
| м даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Ј |
| бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да |
| — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом кр |
| епознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде љ |
| ремена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом |
| ...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!< |
| о није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечер |
| оложају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разгово |
| Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ћ |
| риморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p |
| Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими |
| Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да оба |
| ра, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек ј |
| бри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац |
| и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</ |
| о дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећ |
| тало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната ни |
| што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драг |
| ају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године изда |
| ије опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било |
| е почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу |
| ош да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у по |
| , тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто ш |
| >„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго |
| тнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити |
| , госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учин |
| ско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p |
| Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало |
| положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу |
| на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, |
| стима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полици |
| су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{ |
| су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се од |
| знатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap unit="graphic" /><!- |
| је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за т |
| .</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегле |
| је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажар |
| дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам |
| </p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја в |
| На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— |
| претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жан |
| арту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> < |
| } Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору |
| едао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту |
| метнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још |
| пустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике п |
| ic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио. |
| и:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим |
| } Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући |
| да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> д |
| е на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у |
| Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Л |
| вио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А |
| разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као пру |
| ћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах тел |
| из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што на |
| у се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветник |
| ажили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано |
| ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Ч |
| аучи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером б |
| поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој изв |
| на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно |
| са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> < |
| пским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphi |
| да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће |
| е и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час м |
| фија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним |
| адовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и св |
| , стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли с |
| ла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово |
| Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о св |
| че:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек ник |
| може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p> |
| посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мен |
| S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину: |
| Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а |
| а из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањим |
| ић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— |
| ражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велик |
| рпкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот |
| да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих |
| но, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здрав |
| српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темпе |
| навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те прос |
| е мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава мн |
| услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостр |
| а Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељ |
| а је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица т |
| је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била |
| {S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу с |
| дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и поп |
| ки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао ј |
| жу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки та |
| и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његов |
| м, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је |
| е мировне конференције у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати |
| своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети свој |
| /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редов |
| , што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, |
| а јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцим |
| ажише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и са |
| много, примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био гр |
| азаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исп |
| тави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, с |
| аш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак |
| и се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла са |
| >— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком п |
| >— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, ром |
| <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли |
| странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде |
| доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, н |
| пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>С |
| кнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопис |
| рство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да |
| гујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док |
| .</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле |
| <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за з |
| а се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне |
| нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јав |
| арац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Ј |
| болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му пом |
| непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских ш |
| еника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{ |
| у су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје |
| еограду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на мом |
| ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекл |
| ј је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне сп |
| ји је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио |
| ставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уве |
| але су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да |
| иша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, једа |
| несеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у |
| у домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај бра |
| ић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошк |
| ни му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па он |
| а, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу у |
| ом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, к |
| мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство |
| смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и н |
| а?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, ко |
| о време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка |
| ства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати |
| наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, пол |
| емена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</ |
| да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ј |
| ође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли м |
| мом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га |
| , Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервн |
| х опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и по |
| анца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти ради испитања в |
| добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> |
| али?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде за |
| на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручн |
| чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не рад |
| ећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами |
| шку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је |
| ћаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се |
| дило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне реч |
| очитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно |
| ића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некада |
| да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, реч |
| рочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже пот |
| и, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим о |
| ремена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је |
| фон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} Т |
| добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толик |
| напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану |
| велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час |
| дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.< |
| ку.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако |
| е увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>По |
| варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами |
| а се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине |
| рисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити |
| уди позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, д |
| ће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неос |
| вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— |
| јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати. |
| ином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пр |
| аје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђеног |
| <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С |
| </p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка по |
| истаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> |
| а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ может |
| то мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме |
| S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није б |
| и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздржи |
| ствујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући |
| е закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и |
| Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске |
| наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да |
| о и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велик |
| ематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао |
| ац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале |
| ије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под |
| е турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражил |
| о да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n= |
| многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Бо |
| адовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом др |
| /p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто |
| н жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бо |
| оду, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак м |
| а-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на ко |
| и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно ш |
| да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше |
| ст страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чес |
| , да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачн |
| отреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настан |
| олела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи и |
| изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у то |
| болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потвр |
| и Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право д |
| ичу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, от |
| ичали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Пи |
| ој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је |
| страшнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао с |
| ловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је |
| .{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан |
| Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече: |
| а му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио |
| лико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српск |
| мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију |
| призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у тол |
| лазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан |
| који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки култу |
| :</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p |
| > су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали |
| то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борб |
| <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у угов |
| ем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била нас |
| попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико |
| n" /> <pb n="213" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су |
| елможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи д |
| ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седниц |
| е не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи с |
| а.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брат |
| и бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихов |
| аја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, |
| ија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума |
| естра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то |
| х од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Мог |
| Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хо |
| адању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих |
| а је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља |
| .</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче |
| браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку |
| па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тре |
| представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у |
| ур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— |
| дмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где с |
| а тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен |
| хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо |
| о Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{ |
| веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После |
| ио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да припов |
| ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, |
| оворио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам |
| жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо |
| ромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у пог |
| .</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, |
| <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одма |
| ом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе ј |
| видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се |
| ћи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне ул |
| дупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку иск |
| је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Кат |
| ва; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак че |
| а, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докт |
| нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао |
| рзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо |
| прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се |
| Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био пре |
| тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот п |
| нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз крећ |
| живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са |
| >Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима велик |
| > <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао уми |
| вић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло |
| почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао ј |
| и.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског |
| и, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никак |
| ивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих једа |
| јор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у |
| кнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се |
| тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да |
| осле пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њих |
| Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегини |
| ml:lang="FR">Enfin qa y est</foreign>? (Најзад сврши се!)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Tant |
| српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још најверов |
| ла је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, ко |
| е због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави роди |
| ању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случ |
| ванку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p |
| ста испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је приз |
| хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на |
| ла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и |
| мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тих |
| о би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, |
| могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да |
| да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог го |
| који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче |
| з њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно |
| лост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, |
| у што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— П |
| ре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога савета у Краљевини |
| била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љуб |
| абораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти |
| вима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске војске, на херојск |
| ени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с пр |
| је преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на |
| њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је |
| према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у б |
| -западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</ |
| здрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме пр |
| авити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла |
| ојим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на проти |
| омству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су |
| ја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од о |
| не им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном з |
| може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузе |
| а захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана |
| је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, поста |
| вом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе за |
| море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске пре |
| а: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Т |
| /p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковни |
| цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа |
| кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота |
| сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} |
| Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S |
| борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио по |
| безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српс |
| љао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде кома |
| Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дуж |
| одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се прим |
| ни, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сма |
| о време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом |
| ив, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, до |
| осете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло |
| оспођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало |
| е је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве ко |
| о и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, д |
| ?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S |
| ушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће ум |
| оравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне |
| жан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут |
| памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које |
| ежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} План |
| постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем пој |
| у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је |
| вић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Мос |
| и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време слави |
| преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, |
| е Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како б |
| азаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао |
| и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гле |
| Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у кој |
| Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да |
| испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат |
| ј граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра ис |
| лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често де |
| Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса ј |
| е беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске во |
| ајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од пос |
| аш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад |
| а-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо |
| ишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора |
| то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину |
| о одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и зна |
| } Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који је синоћ |
| шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима |
| и <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера |
| и она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједи |
| а људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Др |
| надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо |
| ву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко |
| е посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћ |
| етку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса тол |
| то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској |
| о Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и нес |
| ће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начиниће |
| јском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и |
| овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час |
| готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у се |
| правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правн |
| го помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевић |
| авности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним |
| на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бе |
| <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Бе |
| другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опрост |
| еални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради де |
| дин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{ |
| састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи |
| е с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, |
| сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, |
| "684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из |
| је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим |
| вуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић |
| рна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда мож |
| не, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немо |
| а између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стр |
| се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, д |
| А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S |
| и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу |
| d>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} |
| p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајн |
| а умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју на |
| p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је р |
| S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана |
| ="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> < |
| витку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, просл |
| земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, би |
| посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> < |
| м саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>Пос |
| убав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла |
| дости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p> |
| >Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно п |
| му помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим |
| милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док |
| еш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећ |
| /p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издрж |
| ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како |
| утра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а |
| p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да |
| ртиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топо |
| </p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога д |
| ретапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута |
| стаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, н |
| налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која јо |
| пративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p |
| х, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снаго |
| е да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ б |
| ји морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу с |
| елика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла |
| свесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево |
| материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, |
| и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак |
| замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине национал |
| Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она о |
| абораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их |
| атарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n |
| </p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њ |
| боду; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај |
| и у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад |
| е управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти |
| ви контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавни |
| о око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „жиц |
| р, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три кор |
| уг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катар |
| ам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно |
| ста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... а |
| ти.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах |
| га народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће мале |
| Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и м |
| е рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну |
| ачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадн |
| пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле |
| pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и завр |
| ове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са |
| ка, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекав |
| и извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p |
| је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и |
| о у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дат |
| p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Па |
| м <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два п |
| живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по ка |
| ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацив |
| ром означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако |
| донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p |
| евију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је и |
| скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину о |
| е стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стој |
| н, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од оног |
| где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутно |
| ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> |
| > <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пуш |
| ебила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Раз |
| сти и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина |
| жевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> < |
| ени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори |
| ност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао п |
| вета нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше там |
| т.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашић |
| тва, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадр |
| новић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови при |
| е ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска в |
| еке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта |
| — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су дан |
| у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно |
| е душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и |
| извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника своји |
| целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, |
| али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу с |
| има осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос |
| у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и о |
| е овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у |
| р је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим н |
| оћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, |
| ованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ак |
| ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то |
| м сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а |
| лавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор |
| им приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски |
| држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, пр |
| ..</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну |
| има, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита |
| арића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жа |
| ат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војск |
| тичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и |
| у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће |
| коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите љ |
| с.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас на |
| тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању в |
| ече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седо |
| ј му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку |
| ији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео |
| изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне |
| тцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беш |
| ска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток от |
| у их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра |
| ине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 ме |
| апредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> < |
| </p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и С |
| стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налаз |
| осле две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше |
| ана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код |
| ва у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним с |
| !..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S |
| 8. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да |
| у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомба |
| ри од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше уза |
| ри остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да нећ |
| или за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ств |
| Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео |
| иваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним |
| ипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те |
| зили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни |
| звукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Рец |
| >Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Ј |
| Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељ |
| </p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> |
| — Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као |
| ј отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако с |
| почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, |
| а њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти |
| е његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> |
| и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хвата |
| са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p> |
| аквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, |
| ко принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, кој |
| по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњава |
| из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипиц |
| рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} |
| да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена |
| а унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је |
| цир, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу |
| </p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло |
| !</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба |
| онити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да |
| ољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али |
| >— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу |
| ше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p> |
| врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага какв |
| врђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? |
| и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овд |
| да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.< |
| По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације |
| учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се уда |
| .</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће |
| вића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању |
| се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од |
| да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На сл |
| о из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне сед |
| вила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да |
| Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и |
| <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да |
| та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у ру |
| е тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у пит |
| ед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, |
| „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Д |
| ило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прост |
| ине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеле |
| а се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их |
| мој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— По |
| -><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, |
| те — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудев |
| када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоцен |
| тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло |
| анина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас |
| ет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече |
| p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> < |
| ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим то |
| иву свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне куг |
| корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опас |
| те да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и по |
| торо изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим пос |
| лава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима с |
| носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико н |
| /p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег дема |
| адне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нек |
| , мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се |
| посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} На |
| head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен |
| уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и |
| е истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем |
| и даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске во |
| Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара |
| едном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А |
| СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика б |
| е дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Паји |
| ржању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе |
| ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша во |
| аком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами |
| м да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не о |
| наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који на |
| ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим сил |
| и треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и њег |
| ке српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јуна |
| , гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници с |
| комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио |
| сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима би |
| доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, за |
| ога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је |
| } Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могл |
| >— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то |
| којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа |
| на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико |
| > <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијо |
| г доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор. |
| стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где |
| држали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су |
| а нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети р |
| Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{ |
| сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му |
| p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда он |
| еш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао |
| >Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више |
| покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, мо |
| оји су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше вл |
| облем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не зна |
| Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> |
| /p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа |
| о моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш |
| рећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n=" |
| сто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на ч |
| а си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све |
| и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да |
| ајјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све |
| жину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам |
| ли и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p |
| етио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нек |
| вају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању |
| а да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си |
| громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном |
| ле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и п |
| а Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— |
| главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави |
| а, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једн |
| изовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико за |
| е, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милан |
| че Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разу |
| у!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову ко |
| рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седе |
| ише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p> |
| јевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада ср |
| ле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож ба |
| да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> |
| у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати. |
| љено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, |
| тичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градов |
| чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој |
| и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, |
| р нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> |
| се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити |
| есеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</ |
| ној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима во |
| !</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="7 |
| <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо |
| стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје с |
| има и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једно |
| к скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> < |
| а свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да за |
| и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> < |
| их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо |
| мних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изла |
| p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам |
| енути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жр |
| а чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ра |
| лик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрај |
| то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо н |
| вамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из зе |
| ском:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82" /> <d |
| јама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према |
| Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Стра |
| оносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога њего |
| тпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном. |
| е стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак став |
| тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или |
| ах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли |
| иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му |
| Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино об |
| а у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с н |
| а Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли |
| {S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе ханум |
| има нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља |
| их топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране просто |
| ло, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те вол |
| и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p |
| ада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи а |
| ео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбољ |
| ање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече: |
| нца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и |
| ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је |
| у, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скад |
| ло тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у слу |
| оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше |
| а јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузам |
| Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> </div> |
| пова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора ок |
| ако је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.< |
| на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре |
| 31" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да |
| е његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети |
| ља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са |
| ну, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је |
| Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност |
| јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дај |
| тељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, |
| > <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једи |
| мо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехо |
| ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Цр |
| д то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна |
| епа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, неми |
| би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуш |
| јанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је |
| >Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње |
| њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао б |
| те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она |
| у од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимен |
| а над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је пок |
| е могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситу |
| аревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је не |
| латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње ув |
| а је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> < |
| оје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао |
| ра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу |
| ирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви г |
| а Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала |
| егових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— |
| Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњава |
| ао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, рад |
| ора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се им |
| е био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу с |
| да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некак |
| и.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> |
| није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почи |
| е положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу |
| аза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p |
| ити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазвр |
| поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја н |
| ао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд на |
| е <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S |
| рфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном |
| ринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговор |
| <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, сл |
| пину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити с |
| наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} |
| е осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергич |
| чинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у |
| <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завири |
| корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће с |
| удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће |
| и.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишан |
| ова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом. |
| е лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сиг |
| е из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отир |
| столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који |
| због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањен |
| миравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну |
| аложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радос |
| ота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па |
| в!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину |
| и још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нап |
| етири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тач |
| ј гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом па |
| ма оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али ник |
| </p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и непра |
| адоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb |
| вар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић |
| им добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Ник |
| итику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нане |
| е доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је |
| казао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Буг |
| их разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивил |
| ва не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми |
| не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших ве |
| одне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише пр |
| 93" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља |
| <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не |
| би оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која |
| ојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић ош |
| ичност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Ф |
| оздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <pb n= |
| , па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S |
| авко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мар |
| ићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно По |
| што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>С |
| је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друш |
| вици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На п |
| то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти |
| де мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадо |
| {S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала зауда |
| Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{ |
| и и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару |
| јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и и |
| болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по |
| размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи исп |
| !</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у с |
| онекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да г |
| се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу |
| дуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су де |
| четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића. |
| <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и т |
| Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше |
| руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и г |
| амота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија б |
| ћу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и о |
| но, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топл |
| регне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала |
| е жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све |
| рца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке ибе |
| <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, |
| ске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n=" |
| ти; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић |
| , за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p |
| о то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одв |
| од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно. |
| дра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељс |
| , који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, та |
| ај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо сме |
| вић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег р |
| и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спре |
| братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки г |
| едајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не |
| су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, |
| лико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече |
| е код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину |
| ано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У за |
| , драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на |
| ки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, |
| оплу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуб |
| коријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу |
| силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе |
| атку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како б |
| на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припи |
| ошћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј |
| ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и |
| зе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде |
| оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и п |
| твачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан за |
| вила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је |
| кше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачу |
| говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— |
| леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у К |
| ди моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа |
| шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, |
| увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији. |
| свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и |
| иховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног |
| м увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које ј |
| конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не |
| еле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на |
| ојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка на |
| пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено |
| ужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња |
| их крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју рас |
| брао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње П |
| гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Ру |
| ремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Ве |
| дућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас |
| гу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, |
| писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати |
| јте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви му |
| кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна чове |
| ијски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су |
| г тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже |
| pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој п |
| љона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, |
| гблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p |
| ира, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединс |
| </p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке див |
| едрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, |
| има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по |
| војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p |
| е по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна у |
| штено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред |
| који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници |
| сто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих с |
| зије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тр |
| лико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} |
| ео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живи |
| >„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада |
| ој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Ср |
| ction" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда |
| на, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им м |
| е три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на зго |
| није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је |
| е наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вр |
| сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост |
| ергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасв |
| а, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје п |
| пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> |
| Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Т |
| их Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо посл |
| су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" / |
| животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацив |
| сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но та |
| е лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није ун |
| и да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и |
| > <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годи |
| <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера по |
| интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, |
| ло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских пр |
| ресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, |
| у први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотун |
| ем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да |
| и имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p |
| е.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, |
| има секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам бил |
| а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегмат |
| о на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки |
| и.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностим |
| у, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега с |
| жама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ре |
| ма времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силови |
| ити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{ |
| олико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине |
| ћи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да ба |
| ад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање има |
| учила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе реч |
| јо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких |
| оге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, ш |
| је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити |
| раговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, |
| ам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих |
| и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто |
| крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> <p>После |
| >„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са |
| еколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужно |
| ац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? |
| ац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле к |
| ндант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n= |
| д њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прили |
| јком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Б |
| .</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Марж |
| је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са је |
| Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког |
| дресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер |
| свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им |
| шљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испрат |
| > <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздра |
| p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, |
| после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани прија |
| јанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> |
| недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковић |
| љала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p> |
| онално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, |
| драво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта и |
| огао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p |
| е одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи св |
| је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Па |
| <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p |
| /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је |
| романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и п |
| им списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војв |
| МАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p |
| би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} |
| р Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву и |
| ундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то д |
| о:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науж |
| >Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткам |
| <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пош |
| ини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари |
| мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p> |
| raphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи на |
| р Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одма |
| ш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкн |
| м језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: о |
| осподин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p |
| му испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p |
| астанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу |
| <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стра |
| вимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прш |
| што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никак |
| рати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и |
| ема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са |
| о, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> < |
| пут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки |
| још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му виш |
| о би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено |
| зумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва |
| рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу |
| е сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у ово |
| кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p> |
| ком.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо |
| да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти гл |
| ву екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски |
| е се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засип |
| обро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радо |
| Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се ве |
| ио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџиј |
| о беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубо |
| е сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе |
| и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, |
| у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих |
| е интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо он |
| прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако пр |
| в његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао |
| ог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све |
| а.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Пр |
| сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за М |
| p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експр |
| и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да |
| поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и |
| а једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садрж |
| же и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово |
| ђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.< |
| нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина не |
| на ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој в |
| "539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец да |
| ој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на |
| прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да сх |
| м преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник ма |
| не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и д |
| жевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежев |
| рицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким о |
| е ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало зн |
| p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када |
| на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рач |
| сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене |
| онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, |
| Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саве |
| оме опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да ра |
| спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Мол |
| ше казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, д |
| али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ на |
| журих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, |
| Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићев |
| ориском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено несп |
| е.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите |
| рпска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-да |
| е одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> |
| ила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено мал |
| својили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас |
| уд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосм |
| > <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> |
| Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и заус |
| бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље |
| овање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и неп |
| и посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће |
| отврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као |
| почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али до |
| а детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стри |
| му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, |
| усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаро |
| госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци |
| ј нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и |
| {S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, д |
| чао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стоја |
| но раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са |
| ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p |
| осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио госп |
| на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — |
| спијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} |
| </p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} В |
| >— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само да |
| ца, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разгово |
| код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам об |
| оја га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљ |
| а петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петло |
| Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, |
| >Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новин |
| ку престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> < |
| увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћн |
| власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме |
| иру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n |
| елегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гле |
| а је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније |
| p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одгово |
| преден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана |
| и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слобо |
| ша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прек |
| ним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охр |
| а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли ан |
| , него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се према |
| је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком |
| т политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стиз |
| је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека |
| спалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Ма |
| давати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет х |
| </p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништ |
| и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, уп |
| <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан гла |
| е.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално |
| </p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је |
| мљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само |
| огинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и мала |
| аговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са ст |
| времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та |
| ли полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p> |
| :</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде ка |
| ет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очита |
| Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p> |
| > <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n="400" /> <div type="chapter" x |
| /p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" |
| м часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и |
| погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, ка |
| пу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како |
| о чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима |
| ски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина с |
| под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у суср |
| а мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која |
| } Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телеф |
| ао да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно |
| перне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђ |
| ванка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да |
| икој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе дост |
| нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега |
| неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије изл |
| нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на |
| — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идем |
| Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пи |
| к је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући тур |
| вени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин |
| и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извеште |
| оће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки |
| у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу. |
| ваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, з |
| се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1920 |
| спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јованка |
| ке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде |
| а једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску г |
| ешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</ |
| ечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га ц |
| и.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p |
| , интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, прим |
| и шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се в |
| ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље |
| о би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисл |
| велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из д |
| вештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што |
| Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разго |
| ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и прост |
| >Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је гла |
| то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и |
| ни се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе |
| ли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полуп |
| ло девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би јо |
| предовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који |
| их официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по под |
| ака, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчиј |
| ступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, к |
| лађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто |
| стељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд. |
| ете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико |
| ље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде |
| ји ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да |
| му.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пож |
| весте своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с |
| е решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао |
| да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— |
| једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче |
| ци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би би |
| ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су |
| тпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тара |
| о спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнеже |
| ли.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: с |
| оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонс |
| да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се |
| лије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању гд |
| наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не в |
| ћи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изне |
| или на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.< |
| се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поре |
| ког краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима ло |
| ер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног по |
| оста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не мож |
| да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> |
| еве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе |
| и реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном |
| оји је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јо |
| се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг |
| тку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле |
| >А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар.. |
| ао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, |
| бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> |
| то је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и |
| срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неко |
| или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на сво |
| рада.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p |
| д он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Ка |
| мо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — |
| pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ни |
| у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена |
| н.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, |
| вао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ства |
| Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Терази |
| а у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, |
| тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и |
| шла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да |
| неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му с |
| </p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри |
| лики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој но |
| помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири с |
| м и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и у |
| територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је |
| немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задирк |
| и највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мо |
| и ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се ра |
| аније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер |
| свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и вер |
| ило потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n |
| е нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковат |
| , апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, |
| радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Милов |
| тво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима |
| граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је |
| нама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то сва |
| србијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишља |
| и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад |
| аја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после н |
| к требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А |
| а и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних ми |
| ст одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасв |
| је, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на |
| о, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савес |
| p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад |
| а, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града |
| осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио |
| стог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, свој |
| , тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повинова |
| лицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="6 |
| е.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гл |
| корисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хуч |
| њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се |
| ких гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ра |
| р и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном |
| ући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главн |
| сле пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле с |
| /p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску |
| да смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p |
| један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпо |
| пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег |
| положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница ч |
| Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић |
| рина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="48 |
| неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође |
| љој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, |
| аку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када др |
| а!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боц |
| аду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наре |
| >Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала |
| {S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ок |
| до моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне |
| ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Ст |
| јска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphic" /><!-- Одсудна |
| брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била с |
| ада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у |
| ако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава |
| анка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да |
| р није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак |
| ом да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече |
| мах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри |
| а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседн |
| су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад с |
| мрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> |
| аба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне. |
| е то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да |
| вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код |
| метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише |
| и отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра у |
| ање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у |
| <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— |
| ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима |
| е мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојт |
| Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике д |
| очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по час |
| 443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њег |
| S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</ |
| ом раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пре |
| p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекуш |
| о и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p> |
| како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има о |
| ао и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p |
| љубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Ст |
| тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гле |
| рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из В |
| ичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто жи |
| к доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио бра |
| е стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију |
| а празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењ |
| ине је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота доша |
| победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран з |
| ени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.< |
| мамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта |
| ојој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго |
| p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но о |
| ска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, да |
| свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јач |
| сле доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим п |
| ено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу поб |
| > <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима св |
| ити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до после |
| а: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу |
| џбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте ув |
| е да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стече |
| м гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том |
| .{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на в |
| <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полуме |
| а је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сва |
| тели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је бор |
| 3_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је рев |
| и од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по |
| тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, ниј |
| да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле пантал |
| добар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као шт |
| сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може |
| под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке ув |
| струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће |
| а слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно цени |
| горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађе |
| ако се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о р |
| ам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми ј |
| пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А |
| мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</ |
| ипована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро |
| торија забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвов |
| стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили |
| рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама |
| е, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Мла |
| {S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћу |
| ом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који |
| књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или |
| /head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црн |
| {S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице такв |
| > <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јо |
| Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>К |
| Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му |
| знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио |
| паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p |
| у.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p |
| раљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ов |
| , рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају госпо |
| аособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго |
| бан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога |
| риле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за р |
| /p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, т |
| слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> |
| љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да с |
| своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величан |
| то ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, н |
| илним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни |
| забележити <pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја |
| , устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дип |
| пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у |
| овите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се уда |
| Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше |
| н као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини |
| о, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице |
| великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као при |
| ричао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика |
| оду!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје |
| падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изво |
| да подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и |
| поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као ма |
| родни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и теш |
| рашју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божј |
| 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе |
| </p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељ |
| ти која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на ов |
| о изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је |
| е.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S |
| отив петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да |
| у као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испре |
| {S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која |
| учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбр |
| ори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су б |
| аком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силн |
| ного приповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </ |
| , да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и |
| ло се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћ |
| >Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем оч |
| рет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, саха |
| се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и он |
| род чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су |
| ишћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они раду |
| а и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред оч |
| ђењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада |
| је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која б |
| .</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању |
| 6.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Ср |
| <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама д |
| и и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како г |
| вали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су |
| и.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српски |
| и!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој |
| Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је врем |
| налним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p> |
| је време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гр |
| хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одеж |
| p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p> |
| о своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судим |
| временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>К |
| то.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} |
| ођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи б |
| род, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усис |
| годарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове во |
| Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.< |
| актичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика засту |
| ог.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једн |
| ва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници! |
| ишићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, |
| ди!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван м |
| .{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу |
| , да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине од |
| раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило |
| ка одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири го |
| лпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је |
| } Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18. |
| " /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха |
| ара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних |
| опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седн |
| абављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, |
| тили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо |
| тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p |
| у их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Го |
| м и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У |
| {S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић пр |
| S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наслед |
| ем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p |
| ати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се веко |
| ократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије дове |
| тари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракаракте |
| ник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе бо |
| у на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у |
| </p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велик |
| за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па |
| на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа разв |
| ржим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је п |
| и официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, |
| ло то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобо |
| музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе |
| иси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си устав |
| ставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се чита |
| > <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема |
| ак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у па |
| исано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао |
| удбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> |
| дружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега пом |
| фицир демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дне |
| утка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна |
| аља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хо |
| ти, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у |
| нке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора |
| ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} |
| њу наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић |
| но, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега |
| ју таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се моз |
| и, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, с |
| ; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговим |
| осле оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански лис |
| атства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S |
| у заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У глав |
| ad>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само |
| > <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на поч |
| обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељ |
| и у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" |
| /p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> |
| инуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу |
| ком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, |
| касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се сп |
| о су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="193" |
| је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то |
| да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљењ |
| и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило дев |
| <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, |
| ио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам з |
| да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка |
| споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{ |
| одом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра |
| дна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису |
| и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав срп |
| м силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов кра |
| пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и се |
| во довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе реч |
| а закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влад |
| ао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тв |
| Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу ла |
| ма већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с то |
| бјести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и мук |
| је непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим са |
| јал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употре |
| а се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав прев |
| ао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, шт |
| писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и п |
| и, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије |
| а од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта |
| ако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима дра |
| радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после п |
| ака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, разбило је тврде беде |
| ду, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује проп |
| су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена |
| тембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душм |
| свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјерн |
| рави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ ј |
| море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је др |
| је поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> < |
| а била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стр |
| приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Н |
| ости нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмоков |
| ошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од |
| на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евен |
| у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" / |
| гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, |
| о дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало |
| > <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника |
| нуара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне |
| ли (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако |
| ћи оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јур |
| тра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу |
| знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председн |
| ка-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога мо |
| се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му мог |
| свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином |
| на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>М |
| есто пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, |
| у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је а |
| ни.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, д |
| се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разу |
| наути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести |
| дији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је муж |
| гме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо л |
| и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати |
| етила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта ј |
| светила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, |
| мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показ |
| већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народ |
| е врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантир |
| беркнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да |
| о.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда |
| p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на |
| да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни о |
| почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p |
| ки, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због |
| оме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људ |
| дало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностра |
| бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након |
| воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важн |
| али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријате |
| добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с |
| ђа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је |
| tle>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у |
| руг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсц |
| рском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p> < |
| кву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово |
| то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав |
| и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у |
| ушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али остави |
| ју.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се |
| ела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица ни |
| олитичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу о |
| а повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим неп |
| утку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »з |
| јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, зна |
| честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановин |
| ан коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Але |
| „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и разми |
| </p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.< |
| стрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад иск |
| дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постар |
| редлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо п |
| њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>О |
| речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишља |
| урчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску |
| ј да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натер |
| о царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћем |
| <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам |
| само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема т |
| Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, м |
| иву свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити и |
| јимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примит |
| /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан жи |
| </p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му |
| нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, |
| како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљиво |
| S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали с |
| .</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све |
| r nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том |
| орамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Ф |
| нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненади |
| /foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour vous, oni; p |
| дно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори. |
| ти ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светск |
| на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гла |
| ци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Е |
| усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница |
| морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ |
| вовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, ра |
| тње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса но |
| д интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у |
| У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму |
| их чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем. |
| ада се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врст |
| У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу |
| и шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад |
| рака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ команд |
| ић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} |
| пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужнос |
| се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву пр |
| наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме |
| ри:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђ |
| које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p |
| и против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само |
| о бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p |
| ече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је ста |
| бори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, |
| позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како т |
| Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливен |
| ума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се з |
| рају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, ка |
| а непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот би |
| се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло |
| јници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо |
| а Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заист |
| у.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо с |
| је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у м |
| доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо приј |
| ј кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако в |
| Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично пр |
| напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катари |
| Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страс |
| је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На о |
| ...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="graphic" |
| </p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} |
| у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p |
| екад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо |
| ити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Ја |
| ј гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа |
| {S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре |
| ло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко |
| Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити по |
| аш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се |
| и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој |
| "193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, у |
| и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>На |
| ка.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> |
| љао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опрем |
| на-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајућ |
| фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно вре |
| у а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по с |
| покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то так |
| агда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки |
| е га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, |
| >— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо |
| ас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „госп |
| јска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставит |
| } Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — у |
| мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред други |
| али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, огол |
| ођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали ост |
| м уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је мате |
| сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жр |
| није биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вра |
| о време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два |
| деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана |
| у Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и непове |
| нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека пок |
| еди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непроми |
| — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као ш |
| атрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо с |
| руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска мом |
| м поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о наше |
| есе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> |
| , кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бит |
| ад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-м |
| Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не б |
| ема њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готов |
| ајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви! |
| ловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију в |
| мехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и |
| без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — поно |
| адчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло |
| одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужност |
| мо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити т |
| {S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде ш |
| не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његов |
| чам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те на |
| риге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци |
| ћим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, т |
| ра, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису |
| етири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.< |
| се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене с |
| е довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је св |
| — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се ј |
| да у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бу |
| давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава |
| ев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} |
| стима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на с |
| басадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за н |
| др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министро |
| енције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{ |
| ас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог |
| тоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света |
| p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па ни |
| Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није дост |
| па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђ |
| ну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љ |
| Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — |
| село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школ |
| бију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће ма |
| , што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цеп |
| и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p> |
| ја данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродав |
| ло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— |
| по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, |
| ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су |
| пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p> |
| од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јован |
| ји је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пи |
| е испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, |
| ости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми |
| је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је |
| > <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се свој |
| и касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо с |
| било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре. |
| ћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене |
| војење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, ша |
| ра малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два о |
| абрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство |
| у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић |
| енцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпе |
| ља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се |
| ор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на мес |
| Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напосле |
| разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу |
| Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати |
| део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb |
| у крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред |
| на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живот |
| >Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} |
| кој соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туг |
| Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топл |
| га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бо |
| ика онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} |
| одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и ле |
| n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која |
| нашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим |
| рате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуца |
| вољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о дог |
| тпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује суд |
| .{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим |
| них речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје |
| и се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Р |
| а душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису св |
| дне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање |
| господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану |
| ти.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуков |
| видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb |
| ив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази пис |
| је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му |
| ван, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катари |
| ован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одма |
| у околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала д |
| орности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним ко |
| писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Обер |
| ајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и по |
| p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, |
| е хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде сок |
| љу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око стру |
| кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не |
| еркнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд |
| и опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити т |
| — Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну |
| прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђа |
| е већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох са |
| ша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд. |
| гне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни |
| не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p |
| > <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{ |
| народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p |
| асна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви |
| иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир... |
| ика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика д |
| Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик по |
| ке са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| кавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине л |
| очитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у то |
| но захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па |
| пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, |
| овини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, ко |
| она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред М |
| p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера |
| кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика- |
| <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, |
| <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— |
| p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> |
| да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да |
| ом злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је п |
| ком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду |
| ић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу |
| е.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, д |
| вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шали |
| нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признаје |
| ескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину не |
| ши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Пр |
| а седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у непр |
| <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{ |
| обаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега. |
| Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, |
| <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>О |
| беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде |
| сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Рос |
| она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врат |
| опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p |
| бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи |
| кли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме ме |
| не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полет |
| болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Ј |
| тану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како л |
| ће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори најви |
| јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, |
| да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек |
| и рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону г |
| ви Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице |
| се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Срби |
| атице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замер |
| да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да сврати |
| као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два |
| ванка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као |
| а.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} |
| а стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија |
| ећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, |
| и Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не бе |
| <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> < |
| </p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко |
| таде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, др |
| ранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дет |
| оново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није |
| Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упад |
| >— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} З |
| пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у |
| е остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може |
| ом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствен |
| —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи он |
| тали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцниј |
| прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Кос |
| b n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатр |
| то су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким б |
| , вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} |
| о да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до са |
| остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да |
| једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p |
| ена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час |
| пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гле |
| дан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је до |
| ак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за час |
| -Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и |
| ју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p |
| одио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га по |
| и, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам |
| е пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n= |
| .</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја нем |
| Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и бо |
| анка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у |
| четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову |
| о је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносни |
| е присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, о |
| те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, |
| арским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове |
| директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било закључе |
| сле три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> |
| све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он |
| је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.< |
| слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p |
| >По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на |
| — Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица |
| p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с ули |
| p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад |
| киња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила попис п |
| аче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} |
| му је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му бруја |
| је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Жив |
| то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је зн |
| {S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио ис |
| дне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понаш |
| анка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом негов |
| омаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшал |
| м.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу |
| , зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које ра |
| стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све |
| илан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се уст |
| у чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни други |
| а, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужва |
| пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић! |
| е, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце |
| ли чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави пред |
| два с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети |
| е преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили поле |
| ивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху зарива |
| ма поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабде |
| р зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја изм |
| них зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаут |
| рало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убри |
| трију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> < |
| смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже |
| вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко вре |
| вори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, св |
| озантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за бит |
| > <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба ра |
| мтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дне |
| таше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и ст |
| и.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схва |
| јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављ |
| узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоу |
| шци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом |
| нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак |
| ар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се |
| ги, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> <div type="chapter" |
| — И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу у |
| садашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнездан |
| мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада |
| жим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може п |
| м.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити у |
| е још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.< |
| а држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слуш |
| анске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закљу |
| це, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђ |
| спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p |
| >Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде |
| реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хла |
| е не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни м |
| м и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он зауст |
| </p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога де |
| , а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму |
| с, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан ра |
| са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задрж |
| пасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, т |
| ало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем о |
| у белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ј |
| г часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста |
| је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крил |
| ло обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења п |
| уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке на |
| оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути с |
| да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Пр |
| едвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све |
| припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти она |
| могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа. |
| .{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позват |
| и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева ј |
| помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини н |
| њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника |
| ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“ |
| века стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је бо |
| ивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у с |
| , тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар с |
| г крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију |
| рану.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе на |
| дећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски |
| одирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од |
| нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и |
| ји су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџ |
| те гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера |
| грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и пр |
| и мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и се |
| легла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом |
| на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу п |
| се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да |
| анка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај циг |
| жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очиј |
| , Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, |
| ли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што |
| чи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, с |
| азим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани свак |
| а је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погл |
| .</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом и |
| ита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> < |
| а села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завој |
| {S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално од |
| ати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, с |
| итајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </ |
| СЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неко |
| Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике |
| ; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у |
| е потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p |
| ћ сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у |
| } Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера на |
| и, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих |
| еш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не |
| рзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жали |
| Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поз |
| једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцал |
| енађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те г |
| није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На п |
| м се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од |
| <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка |
| > <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда пр |
| еби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић |
| ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети бла |
| <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чед |
| у те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи |
| ла себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи |
| > <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} |
| {S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дођ |
| .</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка дон |
| а био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика- |
| ло за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се мног |
| пођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као |
| сну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу |
| јко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја ви |
| и, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажава |
| и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се бил |
| а великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно з |
| А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође |
| адаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си |
| а пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на гру |
| /p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин гл |
| ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — |
| се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одла |
| ик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> < |
| а девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> |
| идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то мож |
| p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је |
| осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од несп |
| одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S |
| ешио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била |
| о занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} |
| рају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм. |
| та је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбољ |
| воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? |
| хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра д |
| м страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би т |
| у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Пај |
| Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор |
| у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и |
| литику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разгов |
| S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дођ |
| гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, труд |
| га <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да |
| итаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг повра |
| који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није он |
| још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снужде |
| оштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, |
| тигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвор |
| јеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди с |
| — Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да про |
| глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке |
| <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила |
| мо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се д |
| лас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то та |
| и Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ов |
| глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас св |
| знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успу |
| :</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На п |
| ући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb |
| и Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче |
| крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је разм |
| другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад |
| много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Р |
| то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој зад |
| не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево |
| интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју |
| <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште |
| и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него |
| ина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> < |
| мешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <p |
| е га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> |
| нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја пр |
| Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-На |
| ањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се |
| дне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— |
| е и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, |
| тин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разгово |
| и: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по т |
| ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме М |
| ше чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љуб |
| е видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш |
| пских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њез |
| УГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш вел |
| бавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зелен |
| Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама |
| ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах приј |
| а-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— |
| ше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку На |
| му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговори |
| пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да ка |
| љало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у с |
| ела и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не мож |
| д је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници |
| т био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— |
| , за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу кр |
| еликим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, |
| првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} И |
| ет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни |
| стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Пај |
| ах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам п |
| ему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се |
| , када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно |
| киде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на свој |
| у банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>На |
| S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> < |
| вај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако |
| учаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да |
| а стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, |
| -Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води р |
| ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Д |
| руги ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио |
| } И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пуш |
| трина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} |
| е да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му |
| а је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на |
| ду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно забор |
| њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако па |
| ави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неран |
| а.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак |
| <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> |
| ете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушта |
| ера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још |
| је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај ра |
| х, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах |
| >У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напом |
| је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након |
| p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!< |
| ко по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте |
| а-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} |
| оказа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли |
| руго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умир |
| пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да. |
| сетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да |
| тећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина |
| уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, н |
| S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу при |
| знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} |
| ише Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала |
| е.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па д |
| е сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најс |
| или срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, |
| , знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топ |
| ени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме н |
| , зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, д |
| а блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве |
| ири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко в |
| а чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди р |
| пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p |
| ју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш |
| прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак ц |
| да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати |
| у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, |
| ...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната |
| , као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу |
| воју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам ба |
| а, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи у |
| сти.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је |
| овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој м |
| се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стр |
| исмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> |
| ила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледај |
| </p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, |
| извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика- |
| карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак |
| Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог |
| тадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</ |
| на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпо |
| а се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку |
| то, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p |
| ња или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда с |
| е и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух диса |
| ЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем |
| а све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, је |
| што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p> |
| а само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао |
| да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика |
| а соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, свак |
| n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт |
| и ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, на |
| ви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних |
| се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет |
| подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и к |
| а остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и |
| у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш н |
| n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мал |
| ма не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома см |
| ар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења |
| то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ |
| а скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила |
| очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге сам |
| господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када ј |
| е резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш ч |
| и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који |
| сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: |
| д дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p |
| а друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада ту |
| ња обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о |
| еље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо мо |
| прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>Т |
| ет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на |
| дмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да |
| тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав м |
| ресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га |
| е те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p |
| е у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре |
| остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> нап |
| ри с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањени |
| ри с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на |
| ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динам |
| лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом трен |
| еранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Н |
| е па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једн |
| боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко зами |
| p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, ка |
| адовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још мног |
| их и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> |
| од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому |
| сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Изв |
| на; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњ |
| е шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мен |
| исар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела |
| убоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто |
| могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино им |
| ника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p |
| м Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни |
| кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји се |
| ћу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, кој |
| вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се с |
| љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речи |
| исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> < |
| ја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко |
| о је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих |
| после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што ј |
| друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задово |
| ала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи |
| џа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но |
| нџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочита |
| јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега |
| ад му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{ |
| а то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свак |
| ом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неран |
| Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него ј |
| p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само је |
| тојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срд |
| де, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други |
| у.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара |
| ај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је |
| ку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </ |
| и и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није мога |
| м био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су з |
| што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо |
| и се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се |
| стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.< |
| <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуљ |
| чевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати |
| није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" /> <gap unit="graphic |
| <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је |
| нтујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да не |
| дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не |
| p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она ф |
| онивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега |
| тим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p |
| амишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварил |
| овори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро г |
| ало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети |
| м Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="6 |
| ак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за |
| ознате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је |
| аћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p> |
| о свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, |
| су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ва |
| ежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те н |
| трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвиј |
| иста у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благода |
| у душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза |
| у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— З |
| га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо.. |
| енога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспример |
| .</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересова |
| Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто |
| о поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSection |
| том, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се на |
| ти о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натин |
| о, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наиш |
| раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у |
| три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је ре |
| ер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарал |
| а љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.< |
| његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разо |
| у је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банк |
| жњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушил |
| их простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="gr |
| свим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао |
| /p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрч |
| ођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војск |
| м га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одгов |
| наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па |
| а.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку |
| и се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе |
| се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" / |
| га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одг |
| опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити |
| pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан |
| тва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи. |
| ј, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога При |
| Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зл |
| иходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, к |
| учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је с |
| их, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском ваш |
| ко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних ср |
| евића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај уве |
| ња!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања |
| пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше |
| и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад |
| војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на с |
| А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи живо |
| к, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потре |
| ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су |
| а, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје |
| онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да ва |
| и живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи. |
| их Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и |
| ба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од с |
| неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— За |
| но и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрел |
| Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткре |
| ашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, кол |
| азати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана т |
| тијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале и |
| ашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису з |
| је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазарев |
| атствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих |
| ијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то во |
| е бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у |
| шту спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала један одређен пр |
| ља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, |
| како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика |
| и, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита г |
| генција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> |
| .{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се |
| посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>Миловановић, његови политич |
| ар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног и |
| ва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради н |
| а а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колик |
| је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</ |
| а је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Ује |
| /p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља н |
| !</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не из |
| ересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи мог |
| тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, |
| андра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш |
| ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр |
| разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле |
| ачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Кра |
| знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадова |
| тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а |
| .{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној ак |
| ационалној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за |
| ђи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спр |
| на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција |
| невном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде |
| е или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочи |
| е, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је пр |
| шње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу им |
| <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на |
| ома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потп |
| итати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то |
| же ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци |
| руци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, |
| у се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а топла се душа с |
| рстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</ |
| д Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Пр |
| свећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:la |
| кли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, |
| га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</ |
| рекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хв |
| у узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику |
| оћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.< |
| </p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и |
| амеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао |
| ожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступе |
| жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руко |
| дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по т |
| што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.< |
| оре, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла |
| Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капет |
| а оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, ча |
| имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и наш |
| ом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, з |
| јанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и М |
| ерка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здр |
| третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. т |
| ња рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојан |
| — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одг |
| јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустах |
| са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они |
| ежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову |
| њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p |
| Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова не |
| петан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушн |
| равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем |
| м одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртно |
| су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам живот |
| се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они |
| оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом |
| абујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија ј |
| ажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје |
| се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетник |
| , и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али с |
| ексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу |
| е, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n=" |
| гдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан р |
| е дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојков |
| а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, п |
| адских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, |
| орак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни |
| S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ва |
| па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С |
| b n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се по |
| -><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим бол |
| {S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и пр |
| чекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се вид |
| оватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчуј |
| — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти о |
| ем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — |
| есом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић в |
| шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде |
| и се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и |
| Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и |
| ли, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Ује |
| шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ш |
| верења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ |
| о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div ty |
| е и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још п |
| нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном |
| зијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, |
| онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су |
| но догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручк |
| >— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа |
| ђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже |
| да поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p |
| ота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад с |
| је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола |
| и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у |
| ad> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондо |
| и.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на |
| и.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећ |
| иште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају г |
| осто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање |
| у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а |
| e>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позв |
| ом лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</ |
| лице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — ре |
| чи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе |
| , најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту с |
| Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуд |
| ="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из кој |
| Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очеку |
| и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влаж |
| еправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, |
| понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа д |
| ли си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Нер |
| pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Барда |
| и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да про |
| ’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год |
| џа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели |
| сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и |
| Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, а |
| ђани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не |
| упом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас |
| што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно ре |
| , али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак |
| звињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ва |
| што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе |
| усрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, |
| вори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p> |
| вић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да |
| ма, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединос |
| чинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мисл |
| } А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуриш |
| во нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагд |
| вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, |
| лободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко пи |
| сти савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим прилика |
| его нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором о |
| То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени прол |
| и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кли |
| за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> |
| какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне |
| ј.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и ра |
| , да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 |
| а не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под јед |
| поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Н |
| амо да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и |
| ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљ |
| краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— |
| лико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> неп |
| есец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонс |
| о.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђ |
| не.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— |
| е треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и |
| енуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају |
| Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама |
| који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео |
| док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, |
| ка наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати |
| адне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко п |
| омислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, б |
| икама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ у |
| учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не з |
| јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на |
| </p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики све |
| бијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто |
| А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата- |
| лу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и м |
| из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али |
| а је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и са |
| —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимал |
| и не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге |
| талом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке п |
| отле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.< |
| а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>П |
| у то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана из |
| е једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p |
| /p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно: |
| /p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом |
| ћева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмеј |
| н детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одигра |
| међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, ј |
| ах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси |
| ао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на |
| едао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p |
| султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређ |
| > <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколик |
| идео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хт |
| ине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога з |
| ише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек |
| смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам р |
| но је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Т |
| ији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пу |
| д је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли с |
| дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликова |
| отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протум |
| тонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Беогр |
| долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собо |
| м и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се пов |
| аве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њ |
| га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отрова |
| одитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те ј |
| аћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уј |
| дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— |
| , мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнау |
| пских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули с |
| оји дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на минде |
| /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А |
| S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган |
| рет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полициј |
| > <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под зем |
| атраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју |
| руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се нов |
| ..</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, |
| меши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи |
| ратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту тв |
| р о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да |
| ог мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку с |
| и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари! |
| је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Дан |
| сати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају н |
| ања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш с |
| поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако |
| т-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да смес |
| ти ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девој |
| и, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио |
| Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београ |
| из, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у жи |
| оје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековн |
| е узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер |
| осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе |
| тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на пр |
| тпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четни |
| ам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за ј |
| седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих |
| е завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, |
| два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вије |
| већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за т |
| весрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрднос |
| } Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донес |
| — Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су ј |
| и и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код |
| жаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај |
| ме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, д |
| си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад. |
| рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но в |
| тавих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Паш |
| за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Паши |
| сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајт |
| преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онд |
| е ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се п |
| се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најп |
| ет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, шт |
| е тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем сл |
| аните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила |
| бу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и с |
| у.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у поче |
| S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежа |
| ке душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а о |
| } Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; |
| итика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>П |
| ија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам н |
| пољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању |
| Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се м |
| кеан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из |
| „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија |
| /p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене сна |
| ити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ игр |
| ни, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља |
| ше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена под |
| ити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би |
| дужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, к |
| Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али коли |
| га шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стра |
| ажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разг |
| Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светр |
| сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, ј |
| у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На |
| велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше |
| и од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А з |
| а... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— К |
| хну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p |
| <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко |
| авити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} |
| мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било проти |
| одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустолов |
| што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </di |
| Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих |
| право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуриш |
| већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио |
| .{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пр |
| ји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три с |
| да није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ срп |
| адосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — |
| о — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" /> <div t |
| , зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико виш |
| земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сад |
| година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало |
| цивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог |
| при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше т |
| где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново з |
| манде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће |
| да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо |
| <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима, јунацим |
| прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> |
| <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, |
| епу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове л |
| е месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту с |
| заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мисли |
| остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са |
| цли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодн |
| ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомств |
| м дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној ју |
| ати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} |
| ку, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, ко |
| ободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи |
| и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, ш |
| Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше караул |
| тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га буни |
| .{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум кака |
| сова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, |
| наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Осло |
| е гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, бол |
| /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уве |
| > из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага зап |
| а.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.< |
| дант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један |
| азо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С |
| вар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као с |
| ашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјач |
| књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, |
| о; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко зд |
| <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу |
| их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар |
| >— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао т |
| обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и раз |
| и заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и |
| ија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А |
| вао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окр |
| ану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалнос |
| ужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част |
| Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува |
| и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати |
| е српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, |
| и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p> |
| вештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и с |
| утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда |
| тољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само |
| .</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих |
| терије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, |
| страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром. |
| ливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— |
| га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у |
| несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника т |
| али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је |
| Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на |
| ић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. |
| ње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за |
| цири и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка |
| рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја |
| их прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове уз |
| челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p> |
| Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи л |
| му другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете м |
| о.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, |
| аћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p> |
| лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљен |
| влачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља |
| о и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетова |
| ћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. |
| ишем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, та |
| генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљ |
| свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих ве |
| и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а н |
| отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта |
| желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице |
| ину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да |
| а.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутил |
| осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту |
| шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али |
| <note xml:id="SRP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{ |
| Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они м |
| Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу |
| реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ра |
| попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може им |
| ва велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала чита |
| ула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика раз |
| т споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар |
| ва за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све |
| , пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити в |
| елу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од с |
| си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Да |
| и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све |
| нева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крај |
| ста везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије побед |
| p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p> |
| вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, |
| p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад |
| заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје |
| еном крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу ови |
| етнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану н |
| томцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не оста |
| одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали |
| вде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, |
| ини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!- |
| а је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену |
| неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са |
| српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љуба |
| Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им м |
| } Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам |
| > <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је |
| у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ет |
| ну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су |
| небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор |
| едну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било |
| низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, та |
| све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране |
| вање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и пој |
| о ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити |
| убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано |
| чна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за |
| наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторк |
| зина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв |
| ова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судби |
| смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необи |
| а, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани.. |
| — Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и с |
| /p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су |
| .{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у |
| ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> < |
| eign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" /> <gap unit="graphic |
| тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврс |
| у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је ж |
| посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила мн |
| онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, кој |
| ш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад |
| се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и јо |
| у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји |
| му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; как |
| е у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="33 |
| кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но не |
| по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>З |
| с немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству |
| иција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По |
| , која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао |
| јавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана |
| зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p> |
| седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун ве |
| а виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а |
| и у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразго |
| p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим мек |
| а се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се м |
| говољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n= |
| се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине т |
| смо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешк |
| ше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — |
| своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете т |
| гу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374 |
| аћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Бео |
| и!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и |
| !..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрин |
| из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољу |
| и увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, |
| .</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у зас |
| е намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Т |
| следњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао мл |
| рино срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је ја |
| шић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те |
| омандовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао ча |
| народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се зан |
| >« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косо |
| га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки о |
| — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и При |
| оседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револу |
| е незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић бр |
| ило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> |
| им рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо ра |
| ивели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те за |
| ити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пу |
| ости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице об |
| сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, |
| но прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> < |
| разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наш |
| тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, |
| хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајц |
| ли тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству |
| алазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, |
| ју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо за |
| е очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо |
| </p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом |
| пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по |
| </p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао |
| уљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p> |
| мо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја |
| послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и ду |
| емије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са |
| се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље |
| ешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљ |
| ворио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на границ |
| рак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божи |
| те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p> |
| у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у осно |
| питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић |
| ажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држ |
| нове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је осве |
| а тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава |
| желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и при |
| њена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S |
| дили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, |
| бијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на |
| е оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко |
| осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“. |
| је.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, веру |
| p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шт |
| и се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више |
| у сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај |
| живела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, д |
| „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можд |
| ату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла |
| .</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежал |
| гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје |
| поравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички |
| } Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак р |
| овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након д |
| ркнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врат |
| е?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен |
| тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У |
| > <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на си |
| ="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, не |
| је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те |
| е још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли |
| еле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раз |
| а је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензациј |
| <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио |
| па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет |
| ?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да се |
| .</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојан |
| војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу ко |
| ам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— |
| ра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са |
| ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена |
| ављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату |
| наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам ј |
| Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај т |
| , пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту н |
| е <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> < |
| копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти св |
| виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало |
| једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, |
| да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим |
| мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Три |
| о се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} |
| ога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{ |
| и су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, |
| д пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостит |
| на-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа |
| е прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на |
| азмишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.< |
| је тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>На |
| ју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бо |
| а, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође пр |
| жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим с |
| туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{ |
| ка љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сиро |
| > <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и з |
| рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео пита |
| Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеван |
| а, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> |
| ка вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они |
| it="graphic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поште |
| ор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихват |
| ш мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с |
| о:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да |
| ли из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пи |
| ној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— |
| учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>П |
| а — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрен |
| ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка |
| >О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли |
| рковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После |
| .{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја |
| можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт њего |
| пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p |
| иња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо мо |
| с су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски |
| их.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хла |
| е викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! |
| да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо |
| учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је к |
| S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече |
| а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, |
| олена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница саз |
| у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију ни |
| човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не прист |
| ти.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само з |
| се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</ |
| т, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та |
| ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} |
| на зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} |
| о сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски |
| ат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од ве |
| — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</ |
| а имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу |
| По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А |
| но питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Пред |
| м радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима н |
| речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из |
| ом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може |
| о српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p |
| исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и зн |
| мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и |
| и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но |
| Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је |
| га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толик |
| а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} По |
| после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је њ |
| гинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама м |
| ности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на п |
| и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава |
| авши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се је |
| љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка |
| погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да |
| е препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се л |
| топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је пра |
| њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се |
| еш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} П |
| p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који ј |
| га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека |
| ранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, дев |
| се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам кр |
| це посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{ |
| <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљи |
| s non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том трен |
| нас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фа |
| херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих |
| и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве |
| живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору |
| и дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и о |
| да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из прет |
| најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капе |
| ом се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предрагови |
| ћ.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а |
| живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их. |
| ој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега ов |
| истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века |
| <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег |
| сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и друг |
| да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег |
| озвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окре |
| >Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се дв |
| анџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли |
| ву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим |
| м, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све н |
| {S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Ту |
| из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврж |
| де расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељ |
| еђународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници |
| p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама |
| 502" /> <gap unit="graphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостит |
| >— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софиј |
| јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Кад |
| <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручни |
| ога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене |
| рков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — |
| о.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа |
| ка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока |
| p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Ср |
| , па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету |
| сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, у |
| знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p> |
| насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га |
| !) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на |
| најеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио |
| то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Ско |
| но, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо |
| имну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске миш |
| во да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, т |
| а је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p |
| јници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском не |
| и отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p |
| ашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу |
| руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у |
| <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...< |
| /p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’ |
| </p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске м |
| шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Каже |
| ена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жа |
| им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарк |
| вић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{ |
| је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, |
| {S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је |
| з...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност |
| Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућ |
| вно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бој |
| на струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душ |
| дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише |
| штина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило |
| суће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, |
| } А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи глав |
| итској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео д |
| освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи |
| и не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам г |
| данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души н |
| {S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањен |
| {S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господи |
| а града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у |
| вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријав |
| а и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањени |
| н био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огл |
| во је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђ |
| о јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си |
| е ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и п |
| ер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па к |
| ови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмос |
| ван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови с |
| дедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом ми |
| да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је |
| к стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је са |
| реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте |
| та спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а цел |
| е те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе |
| } Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, пове |
| г пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и |
| Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању похо |
| авце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе р |
| можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских дел |
| м се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може |
| која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђуј |
| рт бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских к |
| ну на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањен |
| брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни |
| Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све |
| рпска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се |
| есном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић тело |
| не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси вер |
| тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио |
| , — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, јед |
| једном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приме |
| Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, |
| тоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се пој |
| стина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је уста |
| је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као |
| у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је је |
| ену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместил |
| } Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Т |
| S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено ум |
| ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p |
| ад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, |
| — А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи |
| њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација да |
| га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од п |
| чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине |
| Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> |
| Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и |
| Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог |
| а мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србиј |
| и да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> |
| .</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се зам |
| а стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одб |
| неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завит |
| Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражав |
| м: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје |
| ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{ |
| њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог |
| } Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда р |
| мо две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да |
| и био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онд |
| До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</ |
| ше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ва |
| извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та |
| м!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу |
| е је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са |
| горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на |
| драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb |
| е Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас |
| си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{ |
| орбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја с |
| <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њез |
| е.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb |
| Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове... |
| као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Ме |
| еће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како с |
| S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести |
| , да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересу |
| екорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко |
| , ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени |
| љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписат |
| а знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p> |
| немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А ма |
| шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да с |
| млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p |
| {S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему том |
| за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је има |
| . ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера |
| у и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{ |
| народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћи |
| а, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само |
| офија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, з |
| " /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас |
| кле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи |
| и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку с |
| ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али |
| еч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— |
| опратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивш |
| воме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, |
| прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорц |
| вић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лаз |
| друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командо |
| А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори |
| трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{ |
| е подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и о |
| , чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. |
| итао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са љ |
| у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује! |
| љају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим |
| и се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ов |
| дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — кр |
| ено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буд |
| ој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од не |
| јанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића |
| ојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да бу |
| плака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле |
| аљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа м |
| и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше |
| /p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> < |
| њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милости |
| гне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} |
| вима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балкан |
| </p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, ал |
| рима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје врем |
| опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Ра |
| p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познаје |
| S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговар |
| Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— |
| ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb |
| ала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахн |
| <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћ |
| ад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим |
| првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревно |
| с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако мас |
| p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} |
| односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се с |
| се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар |
| .</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Н |
| И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection |
| и, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с |
| рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојков |
| тцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са к |
| кварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увер |
| езекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној пос |
| кога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило... |
| Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао са |
| о много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету... |
| ако у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А шт |
| ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Јо |
| пштински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> |
| фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала |
| а има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не |
| шим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја с |
| .{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Па |
| ...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је суд |
| Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Мол |
| но, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то |
| дри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак |
| млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се |
| крено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> < |
| ? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим |
| ала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, д |
| еститати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би |
| овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио |
| Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџ |
| је, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, кој |
| је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо н |
| еликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова |
| ли што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавил |
| вић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то |
| Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p> |
| ојих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која |
| а-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се мл |
| <foreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign> |
| таласане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p> |
| <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p |
| у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам рони |
| рета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој |
| ности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној стра |
| руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требат |
| пуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му |
| } Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га |
| ционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци ве |
| ису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитац |
| ничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тог |
| него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S |
| отребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини! |
| на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути с |
| рбије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, |
| , Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени |
| <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љут |
| каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — |
| бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у |
| што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разгов |
| аде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чи |
| а је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину њег |
| , од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погле |
| нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај чо |
| ите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и пре |
| ајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљ |
| жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, |
| заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар |
| ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско ро |
| .{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не з |
| утим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је о |
| нежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим усл |
| о мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном прили |
| се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде п |
| и су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стој |
| уковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли |
| и, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спушт |
| >— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> |
| а, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он |
| јски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И |
| а ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на су |
| — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега. |
| ад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} М |
| а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за други |
| е.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сма |
| ="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћно |
| свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније пре |
| олби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, |
| ла сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав поврат |
| ај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је |
| Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, |
| читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} |
| ликих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ д |
| ом то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млад |
| ачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војск |
| ив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде |
| .</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе |
| е инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У |
| зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала |
| ћи поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извешт |
| Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробада |
| Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа ниј |
| Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог по |
| дећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште |
| ше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубм |
| на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кесте |
| у познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су |
| драви.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући шт |
| и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто |
| ти.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања мо |
| и је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити |
| ирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из |
| .{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућо |
| ица нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; у |
| а мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је и |
| А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> < |
| фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја к |
| да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задрж |
| етоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се |
| ту, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пиш |
| љна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p |
| ете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и го |
| сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је нај |
| брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна |
| Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова гла |
| ка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да |
| пођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове ре |
| , да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— |
| је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, |
| ела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке вој |
| навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није |
| бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за бр |
| дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје мл |
| то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумет |
| досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из |
| уковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са |
| n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ј |
| шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и до |
| и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности |
| виђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима |
| ли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељ |
| напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада. |
| своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} |
| /p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми боло |
| ти девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Руј |
| пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод |
| е да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам |
| си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Т |
| гља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> |
| мена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утица |
| ћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци |
| га доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све виш |
| но узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријат |
| испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Ј |
| шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети? |
| о амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједни |
| паљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојиц |
| цу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је |
| уде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У друго |
| чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не в |
| S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по једа |
| и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, |
| лосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност |
| бори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у ваш |
| је.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад |
| гали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у |
| ро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо ви |
| } Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Ње |
| но.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним. |
| ене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим. |
| дук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без |
| гло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим |
| владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар мо |
| се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не |
| ан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад |
| оре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из |
| брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а л |
| n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да т |
| и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Мона |
| акост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} |
| велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На т |
| зделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самос |
| сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уг |
| ема Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге |
| новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Ма |
| ле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се диг |
| им оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност ши |
| } То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" /> <d |
| знићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} В |
| утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само |
| ема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подн |
| ра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу |
| авите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је по |
| полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али н |
| да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опе |
| јка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Ни |
| вога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, мож |
| е — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер исп |
| евића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што ј |
| ико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љуб |
| о, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Р |
| пођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док са |
| и тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште. |
| дио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради. |
| ва љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, |
| ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да |
| од Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, |
| већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та м |
| му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измот |
| сник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољ |
| и истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху |
| е Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље п |
| им да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> < |
| ља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах да |
| К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је њег |
| ва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница |
| ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обе |
| ћеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи? |
| штину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се |
| изе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту |
| полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш |
| о свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: ј |
| S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је |
| да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, ко |
| .{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била д |
| скасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да |
| е мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p |
| ођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би с |
| n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде |
| >Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последњ |
| и знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је |
| да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата |
| низак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до чет |
| од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, је |
| одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст |
| главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!.. |
| лаго!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о |
| а и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, |
| и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на |
| вању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње |
| нак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на дел |
| /p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне клан |
| ише ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога |
| , да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећ |
| шом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу диплома |
| годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже вре |
| љи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку к |
| е један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао тр |
| лан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, д |
| е издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p |
| било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза |
| ици, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јун |
| ско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" x |
| ја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А по |
| талима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем |
| то си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само |
| ла у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу с |
| с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} К |
| ика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Ве |
| цало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да с |
| веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мај |
| ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је с |
| Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</ |
| ју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јо |
| свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из |
| о се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то ре |
| је.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</ |
| са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно |
| изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођем |
| певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о |
| о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chapter |
| е далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слу |
| врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар |
| мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњ |
| Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема |
| ли су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху |
| дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па не |
| ше слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај |
| неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинс |
| мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо к |
| ој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави |
| добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, к |
| азумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам |
| оћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} |
| сету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића оч |
| ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да п |
| е, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој |
| ационалним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице |
| к се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе м |
| ним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих освет |
| немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би и |
| бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом? |
| {S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, |
| и, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавн |
| ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у |
| рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо р |
| ћ, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ра |
| и му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту |
| и, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш пром |
| век сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја. |
| ива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бива |
| е до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у |
| се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред о |
| г је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она |
| е његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је |
| учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="6 |
| ло да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, |
| но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подвод |
| мотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска |
| што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него |
| <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се |
| авили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража д |
| е на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју |
| p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира зго |
| тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Др |
| ласт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој |
| ; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођ |
| амо за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, |
| стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> < |
| пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад |
| <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— |
| ије.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу |
| и је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни |
| следњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у |
| а једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштв |
| рише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит |
| свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, |
| агледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Орије |
| се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћ |
| ти се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушк |
| погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то |
| непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја и |
| коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или при |
| та је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</ |
| ервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до к |
| а последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Ва |
| ила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле |
| е спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из |
| м томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колик |
| ткуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска |
| Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва ј |
| ћ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође |
| ећ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина крат |
| } Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не |
| и.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На о |
| личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и св |
| ањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога т |
| шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо л |
| е, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало |
| а је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> < |
| карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се диви |
| , волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета с |
| о слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p> |
| градско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу |
| езин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заје |
| збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па |
| азда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њ |
| <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај |
| Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко |
| се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арна |
| узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси нева |
| ахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је |
| ј се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вес |
| да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој |
| бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд узди |
| га сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподе |
| нко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни ч |
| а успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и же |
| ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, |
| ушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</ |
| јевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих |
| којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кора |
| ава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је |
| рата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне к |
| поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p |
| раула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кр |
| ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах |
| а је такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Срб |
| због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати ка |
| дела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> |
| е Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да |
| рете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је извести |
| ећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на |
| p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога С |
| аким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд ј |
| покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво |
| вати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад |
| ојим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb |
| ти; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је |
| он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељ |
| поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је |
| пођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже н |
| не природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји |
| , знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвок |
| ила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ћ |
| ед и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при |
| молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, ка |
| је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш н |
| карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није |
| ..{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој |
| ругови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и друго |
| ио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у не |
| утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља од |
| у за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом мило |
| ро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећа |
| ати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли |
| ник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадв |
| а се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, |
| не, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревић |
| ати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачув |
| p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упир |
| згледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из инат |
| ава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на м |
| </p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, |
| S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека |
| <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати ру |
| овек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у трену |
| а нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p |
| нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А |
| је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих ху |
| оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, свој |
| мама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позо |
| док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још |
| способан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бој |
| ење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држ |
| м. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава с |
| р ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а мас |
| p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти од |
| би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи |
| па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су бил |
| , а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Ва |
| задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем П |
| еријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphic" /><!-- Одсу |
| е неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић |
| нова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже |
| то ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем |
| итешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага њег |
| а столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко у |
| одине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели |
| ло једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га н |
| тини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива лично |
| а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n=" |
| и си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — по |
| <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него м |
| од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчиј |
| еџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само пр |
| ене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом |
| да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка |
| ије ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</ |
| а непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугд |
| . не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, |
| ћ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{ |
| <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа п |
| ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, |
| :</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунак |
| езао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирн |
| Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ н |
| ли је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је мес |
| а да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за оно |
| <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, |
| ругови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигар |
| а неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то и |
| дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки дру |
| др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална пит |
| оје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима же |
| ељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у |
| му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прс |
| ужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и |
| А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта |
| ојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували |
| све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> |
| цош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>П |
| пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замл |
| што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, ш |
| {S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина |
| шума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другов |
| о, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много ме |
| } Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог не |
| /p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p |
| ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских |
| ла... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„О |
| оманданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може пред |
| ли јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао ко |
| њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.< |
| :</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој |
| </p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са ст |
| а његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од оста |
| т Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и |
| еренцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмо |
| поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чу |
| ата пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме |
| јвише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Ј |
| њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки |
| убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.< |
| ћа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и же |
| гање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та |
| ва уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.< |
| д ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на ср |
| е убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна ду |
| ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом |
| ја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати |
| упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећа |
| воју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две вели |
| а истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете прек |
| војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрид |
| /p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве ства |
| ема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо ор |
| да Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учин |
| — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> < |
| а срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Мил |
| } Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> |
| зумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем |
| да га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb |
| њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, г |
| ност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо п |
| дницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја |
| нцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она с |
| окретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жа |
| а ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Го |
| рутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и п |
| да?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — з |
| добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали |
| !{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n |
| е у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у с |
| ај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, из |
| а рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је би |
| нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба п |
| ок ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу |
| ника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевим |
| видела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберк |
| ући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по |
| Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куд |
| од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} По |
| рода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо с |
| ном хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један п |
| ади се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради |
| ш је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од |
| , док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је |
| проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p |
| дне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражавах |
| } Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно |
| и улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се |
| то се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојк |
| тиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате |
| ину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извеж |
| де у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} |
| ?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дје |
| /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у плани |
| “ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радик |
| ј нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо п |
| ежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>По |
| иче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха |
| све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је |
| ла да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а ње |
| узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран ј |
| рба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго |
| ојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни разм |
| када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на распол |
| ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и вод |
| оде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p> |
| у вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хте |
| наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља оче |
| срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од |
| о забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“< |
| руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали |
| еди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђаво |
| ?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју в |
| 1" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хот |
| те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло ра |
| <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно. |
| ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Мо |
| вара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p> |
| ајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од ва |
| ати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа |
| и.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наш |
| ad> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонад |
| он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема |
| одне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер |
| Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно шт |
| што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прав |
| крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар |
| — Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Роси |
| а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су г |
| лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад |
| ли ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као ш |
| вост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важа |
| ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} |
| д понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разгов |
| у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.< |
| } У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире св |
| наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам ј |
| S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долаз |
| о, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку |
| Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било трг |
| ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ће |
| јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје. |
| за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати обра |
| бљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога иск |
| Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре |
| трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— |
| ећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> |
| у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још ј |
| постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми о |
| На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икакв |
| ла видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је из |
| чије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била н |
| ођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</ |
| ле?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском |
| било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на |
| p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је |
| това, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не п |
| еницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно п |
| ренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не |
| S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p |
| и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку н |
| бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и |
| о смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији |
| , па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{ |
| > <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— К |
| крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа с |
| упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и не |
| ћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па ка |
| скоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, кој |
| припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађи |
| е јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> < |
| каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p |
| нда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто |
| говори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу |
| бро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај мин |
| њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубок |
| олицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро по |
| окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај |
| крвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми н |
| ну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, б |
| ред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти мор |
| го.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за г |
| од њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ нав |
| </p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога ни |
| ца, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици ум |
| знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Л |
| е су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> < |
| су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извира |
| злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Т |
| вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов |
| увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, нема |
| ацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација?{S} |
| равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе |
| “</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа б |
| .{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне кома |
| уми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и неп |
| у убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p |
| слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, к |
| вене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту ша |
| ве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам |
| нице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако в |
| сом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подле |
| ху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остав |
| ехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успе |
| покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није |
| <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска |
| <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога в |
| ужјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим сав |
| Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезин |
| овим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изја |
| ад.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуриш |
| ила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 |
| уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уз |
| тељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли шт |
| а стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хај |
| да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете мило |
| Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> < |
| и умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи и |
| лаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу |
| и народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња |
| рсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрз |
| пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превиј |
| а је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— |
| ао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика |
| остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овам |
| фана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговић |
| ају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио и |
| дињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју н |
| Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза |
| м Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла |
| покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и |
| нао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло к |
| виште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи от |
| , који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је |
| рио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости кака |
| .</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и вели |
| управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи. |
| ило је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звижда |
| најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— |
| ски хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} |
| а куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће |
| све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су |
| м неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар на |
| p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу з |
| е трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="7 |
| Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле |
| ука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му |
| ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити р |
| не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, ре |
| ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, он |
| и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма |
| ада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратн |
| штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али |
| кају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, |
| ајљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га |
| ризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p |
| нативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у ср |
| убликанац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало |
| ио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан у |
| на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то ни |
| дранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као ш |
| е иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" /> <div typ |
| е сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледа |
| .{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је |
| је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми |
| орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече мол |
| е све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зл |
| нда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, шт |
| ма гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> |
| — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и пре |
| иге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима |
| не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песн |
| је, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постељ |
| струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и п |
| га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, вену |
| ок га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је не |
| е имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учини |
| знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити |
| инова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да |
| рзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} |
| — Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} К |
| скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> < |
| Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они? |
| озиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му |
| пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> |
| и ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> < |
| p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину пот |
| е заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у |
| .{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест ч |
| да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова гово |
| изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађах |
| према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао |
| уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не дол |
| ар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда ми |
| рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и реч |
| е после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да и |
| читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, д |
| ојник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка |
| такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам би |
| Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја |
| м поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и в |
| ромотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Ми |
| о изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не |
| асвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} К |
| колајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пуч |
| рдана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце |
| о рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, |
| отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим шир |
| имо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од |
| {S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груд |
| рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мисли |
| на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према м |
| рногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само форма |
| бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и дв |
| запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има не |
| бави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да н |
| ћ и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су |
| а учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновни |
| начки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слобод |
| отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је |
| тарог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту |
| молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу а |
| врдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када |
| почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му |
| ише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају |
| , они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од про |
| ободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њ |
| едно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа с |
| ар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и |
| дрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала |
| убио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску |
| повића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — н |
| обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним велик |
| ла оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не вид |
| p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{ |
| мите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, |
| оложена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са ј |
| је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држи |
| је, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сил |
| сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <div type |
| првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на |
| ћ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана л |
| разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашл |
| приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, го |
| </p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се ника |
| себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи |
| талан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи запове |
| била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, |
| кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи т |
| ична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја |
| ика.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413 |
| својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора |
| ама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да |
| то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</ |
| олесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да |
| се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, бил |
| алазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је о |
| опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у мате |
| ајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске к |
| има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и ча |
| и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвостру |
| м и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест |
| зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и |
| ранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одку |
| има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb |
| о, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> н |
| бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих |
| — Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова |
| је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</ |
| ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка так |
| да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> < |
| Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то т |
| грен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{ |
| </p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p> |
| екао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печењ |
| зговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} |
| највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“< |
| неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом р |
| дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче. |
| ила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што |
| да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако |
| истичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и о |
| цима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{ |
| ноги стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Бе |
| е да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узај |
| се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна к |
| . — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви јо |
| о од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госп |
| остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се с |
| мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко |
| :</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба проти |
| Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конферен |
| ма, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, |
| толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи в |
| е катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па |
| , јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си |
| длучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим |
| једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је ова |
| уци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је |
| полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихте |
| се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад |
| тнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, не |
| га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву.. |
| да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могл |
| отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве сусед |
| притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Трак |
| ресе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од |
| у се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни послед |
| а неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја ва |
| што наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитив |
| а му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговин |
| љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немај |
| е земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и вр |
| када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</ |
| и из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен |
| е, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — ов |
| гме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супру |
| један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била ос |
| ао моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како д |
| већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку сво |
| да им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поре |
| и Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не |
| против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине |
| скључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и је |
| и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издр |
| ва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове р |
| Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северно |
| pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може зн |
| , господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> |
| Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надиш |
| ам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемир |
| Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а |
| — Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам |
| /p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо ра |
| где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на с |
| с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ |
| и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превел |
| Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџ |
| ељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, |
| ашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, |
| ан? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу |
| канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, ст |
| Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непр |
| аредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест ч |
| асова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војни |
| Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случа |
| рекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенциј |
| > <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та за |
| иш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговор |
| .{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа |
| о, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, д |
| така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довик |
| акала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са |
| Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим во |
| а ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— |
| паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интел |
| огађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинск |
| часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно |
| гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти р |
| оји ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу |
| дног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут национ |
| рковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски |
| душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на наци |
| е јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речц |
| е.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба |
| адра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто |
| ције?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо |
| бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, в |
| дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, |
| сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} |
| ..</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато |
| ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, о |
| нформацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње |
| д вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цини |
| госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S |
| нима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb |
| , одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде |
| ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у г |
| — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се зал |
| и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, |
| смо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму м |
| молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капе |
| трога забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљ |
| ли упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савез |
| ти.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с н |
| нога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} О |
| е ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не мог |
| остељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још |
| раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад |
| " /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена |
| старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је |
| рко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић н |
| , запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави п |
| ва, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не |
| једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површ |
| вамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} |
| пара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух |
| где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован |
| м именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Р |
| онисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одб |
| убати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш та |
| мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести с |
| едном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> |
| ј пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дал |
| ој војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је од |
| уло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548 |
| ао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у сво |
| огодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, |
| жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо |
| ашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним |
| воме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту т |
| } Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који |
| след неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на |
| да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где ј |
| са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој |
| о је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не |
| госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p> |
| Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Мих |
| Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p |
| реокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка |
| ловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, ско |
| зети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> < |
| шта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на |
| нка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка г |
| вало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за р |
| мишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случ |
| ng="LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначко |
| аједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p |
| n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> |
| што је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} |
| и се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title> |
| ање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, |
| Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у с |
| ла.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мис |
| — Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту |
| <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве |
| напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, да |
| , јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа не |
| аревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима: |
| коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умр |
| укавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова зас |
| ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстиш |
| груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на |
| напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Ми |
| се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним |
| ек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре |
| ши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нан |
| животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао дос |
| е врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону |
| пустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и |
| олна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам |
| наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се |
| „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, |
| оварале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по |
| свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појед |
| е?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p |
| им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <div t |
| г нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима |
| ети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радос |
| ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке |
| рпске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је т |
| стио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Р |
| ве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била |
| ко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој кр |
| де, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да |
| га грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} |
| боко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, с |
| ого што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та до |
| ити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, не |
| круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} |
| пита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње |
| да ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за на |
| дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је с |
| ћ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, |
| — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А на |
| души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постеп |
| старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сас |
| јатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скад |
| — Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— |
| разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београд |
| на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, врат |
| ђанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било |
| редраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз |
| љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врат |
| у просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљење |
| е у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} |
| му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам |
| та је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, с |
| ше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} |
| забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише |
| ешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И |
| Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомил |
| звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају |
| о, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" |
| егових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ њ |
| ринска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би |
| За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевиће |
| кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења |
| ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те рат |
| у не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том |
| арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Ка |
| чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и са |
| пљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници |
| {S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачин |
| } Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожн |
| очело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два к |
| “</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела |
| ледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прих |
| нити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем жи |
| удио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвес |
| отово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће д |
| и са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, кој |
| и другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће! |
| личанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској из |
| хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео |
| Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479 |
| мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догод |
| онесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Ст |
| нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако |
| онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} |
| Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћ |
| да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“. |
| последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели с |
| ази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срб |
| код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са |
| и крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне |
| Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његов |
| а јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом |
| оје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живо |
| грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опев |
| , као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p> |
| >“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељу душ |
| е чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном оке |
| сала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушил |
| те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединстве |
| Миланово „<foreign xml:lang="CU">царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара |
| тизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела |
| иста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око п |
| као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блешт |
| па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламено |
| ру, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног г |
| оћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна |
| <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полуглас |
| <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим |
| ћ — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без |
| војих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> < |
| топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на |
| ештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...< |
| повском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој |
| {S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ о |
| ти.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На |
| ућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год |
| ене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни неприј |
| — Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе |
| и о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтед |
| а у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генера |
| логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати р |
| Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — в |
| галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним п |
| је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p> |
| километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто- |
| ци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им е |
| џа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрав |
| оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом |
| тора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са с |
| ипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела тво |
| p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те |
| „Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какв |
| аг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још каж |
| број вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није уп |
| , природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерност |
| је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек |
| то?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога |
| ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна к |
| са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је по |
| ов Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје с |
| јвећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испу |
| читала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Ср |
| задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали |
| стар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад с |
| ушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стој |
| ало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“...</p> <p>После једнога се минута теле |
| о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па ум |
| а носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду го |
| , што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километар |
| рање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај |
| а Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници м |
| > ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми |
| шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С |
| се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у |
| ја жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао |
| када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се за |
| причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, за |
| <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренут |
| ињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника |
| Т ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш с |
| ца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као |
| „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда |
| у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри св |
| купи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се |
| на и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је бил |
| тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па |
| своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо |
| м разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао н |
| се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — за |
| ори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа |
| устио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарск |
| рпска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> |
| </p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало д |
| рске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међ |
| чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} |
| почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгл |
| више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли об |
| евима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце с |
| жише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу после |
| м славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде ко |
| лови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, пет |
| ак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спом |
| ократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Ар |
| ме.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> |
| аконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазарев |
| знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, |
| /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> |
| је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у с |
| едан певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Бе |
| вљење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак |
| кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам под |
| уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим |
| /p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Об |
| ића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Милова |
| емирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитава |
| а њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и шт |
| /p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, увер |
| л?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ сп |
| је, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је |
| } Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> < |
| она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није |
| она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито |
| а жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да п |
| али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму |
| тини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс |
| и онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или |
| ад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро |
| рина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано |
| или, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим пр |
| Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други ин |
| ка-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два |
| с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдов |
| ити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно |
| бацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p> |
| потребљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разго |
| довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Ник |
| собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину |
| > <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али |
| сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, |
| ојој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</ |
| ије тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, |
| е не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српски |
| тао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем п |
| 8" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити грани |
| и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше |
| настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених с |
| није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</ |
| Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, |
| што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба шт |
| те за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољ |
| го мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором |
| арила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу |
| мире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже |
| .{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је |
| све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много |
| али пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може |
| ачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слобо |
| ла да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више п |
| гарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезни |
| ма опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А в |
| Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је |
| премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> |
| ути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Ми |
| ва сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, к |
| p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину ре |
| допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зва |
| год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Ш |
| радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То |
| S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи |
| одитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја |
| ра нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више ма |
| слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, а |
| пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање |
| он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срц |
| а.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за |
| и је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је |
| n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> < |
| дити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико |
| писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише |
| инистар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, а |
| луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз... |
| миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је |
| > <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, |
| анка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација |
| лао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> |
| негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште. |
| , онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав |
| добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затвори |
| апредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друшт |
| аследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и јед |
| а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— |
| зници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке |
| Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> |
| ст, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на |
| девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господи |
| p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је р |
| ужани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват о |
| а честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добрич |
| и чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало р |
| већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладив |
| но мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе |
| не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по ј |
| орцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин |
| — Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Гос |
| b n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују л |
| Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у д |
| међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} |
| а све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к |
| и Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Ба |
| стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здр |
| а цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Соки |
| а?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</ |
| илан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што м |
| , рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта би |
| р! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан |
| одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће мо |
| а руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, зап |
| <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика- |
| а сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом |
| време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину |
| а на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је т |
| поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово дев |
| а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али |
| ка показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница |
| рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, |
| да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Б |
| лијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, ч |
| а је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ друг |
| услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, ка |
| вић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да в |
| не огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стр |
| е, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански с |
| пак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који зна |
| <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешк |
| таваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одм |
| слобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је б |
| јор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и свој |
| ено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> < |
| у, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим |
| се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, |
| реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седн |
| о њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пруж |
| аборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у |
| е рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, |
| <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени |
| овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жа |
| кон пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га п |
| .{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <p |
| це у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, ал |
| е до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p |
| убила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Срп |
| сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— П |
| е.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и мн |
| ла.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</ |
| ога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали |
| о, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То в |
| мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женск |
| p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана с |
| Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема |
| лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонца |
| } Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S |
| е, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла |
| ри једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога |
| га посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчиј |
| ична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не зас |
| о мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најб |
| а веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су |
| чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасе |
| ће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фиј |
| на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу |
| а, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се |
| ош пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагн |
| и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје и |
| види таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан |
| који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је с |
| а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, |
| у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога |
| езин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, |
| и се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запосле |
| ла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он |
| је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наи |
| ештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао |
| премљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу св |
| је су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја |
| школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних |
| и и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душе |
| данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога време |
| жина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" |
| повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и |
| се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше |
| а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене и |
| лице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је |
| до, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спо |
| аше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше |
| женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у оса |
| нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет бр |
| </p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа м |
| } Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад ве |
| оуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, д |
| своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш до |
| ћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и ја |
| како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те св |
| оље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, д |
| долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега |
| Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и с |
| се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} О |
| е ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихва |
| иш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на |
| се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толи |
| естара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слобод |
| }Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767 |
| , кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> <div type |
| није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —. |
| има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не уми |
| ивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла с |
| ш ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време ан |
| е опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој |
| ање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> |
| Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чик |
| тислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продава |
| и оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се пр |
| оме, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Пр |
| да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова |
| {S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре |
| /head> <head>У тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом ста |
| се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у мол |
| ead> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спр |
| увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазил |
| ркнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном ка |
| </p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгле |
| у, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим |
| јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, |
| реман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у ком |
| овратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слобо |
| евићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му |
| љства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцн |
| а потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоб |
| ије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек ј |
| шне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта к |
| рачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код |
| раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке |
| од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Исти |
| забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она у |
| ао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и |
| Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стоја |
| е нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше |
| н да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се |
| Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стој |
| се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господ |
| — Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на |
| p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</ |
| је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} К |
| >Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате с |
| у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи по |
| де у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде |
| доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> < |
| з једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од јед |
| ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој |
| јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој |
| <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опора |
| рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче го |
| Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> < |
| ји беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сва |
| и је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а мо |
| еће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је је |
| два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку ста |
| <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и он |
| тром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појач |
| ДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд |
| ишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и прем |
| p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, д |
| љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли |
| ичинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадо |
| слиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мисл |
| из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, бе |
| но тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера |
| м обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радој |
| венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није. |
| ad>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се |
| нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико им |
| овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе з |
| ћеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пер |
| ањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се д |
| Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да |
| ту сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се ув |
| удбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.< |
| о све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Ла |
| <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, |
| ите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка п |
| S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржин |
| м интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млад |
| ла, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати к |
| у моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душ |
| никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, ј |
| лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Вид |
| <head>ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти с |
| тојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у сво |
| .</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штап |
| ивао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?< |
| о да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву св |
| било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима |
| ead>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из |
| ао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански в |
| d>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим инте |
| у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео п |
| на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обустави |
| иште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> |
| у ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић пос |
| {S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек |
| ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> д |
| вом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стр |
| ио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зн |
| ти.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, м |
| адосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> |
| не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и |
| ићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева На |
| >То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нат |
| ужи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што мог |
| заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа |
| р је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, |
| а он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истреби |
| ен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле |
| ажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увид |
| им покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци с |
| је ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због то |
| онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот п |
| ја беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да |
| а мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни |
| цији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање |
| а демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро |
| државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је |
| је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљ |
| убље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасл |
| ијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ј |
| Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости |
| ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и а |
| СЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијст |
| проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би |
| сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Со |
| каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек |
| >— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија |
| букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се с |
| ма, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који у |
| замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од д |
| ом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, |
| ном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а |
| укла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши |
| Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут |
| ија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати |
| т из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обр |
| ске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далек |
| нску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и бри |
| олнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија |
| <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, го |
| жини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољ |
| до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими |
| ука и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p |
| ла бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гла |
| о смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} |
| асла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="329" /> <div type="cha |
| аревини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна п |
| лементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи дај |
| врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да н |
| одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијати |
| у неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права засл |
| она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — |
| а а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо |
| видела карактере подложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, |
| Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у ј |
| некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим п |
| ога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p |
| је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо |
| па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите |
| ловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту |
| па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љу |
| а, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Кос |
| д овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бит |
| турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија |
| мператив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сум |
| ема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљ |
| знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год упле |
| /p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напр |
| p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, |
| ме, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како срп |
| p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у |
| посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити |
| 45" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић |
| нова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе |
| <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало |
| вољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} За |
| а никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> < |
| ња мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је бр |
| ледње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у |
| застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестр |
| би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео ос |
| ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Ст |
| за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} А |
| је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зл |
| знала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n="365" |
| и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се |
| ј тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</ |
| да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађ |
| {S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде |
| очела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јо |
| тишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву |
| Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин |
| ичну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Је |
| еселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене |
| талог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својо |
| р то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са стари |
| херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да в |
| вести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духа |
| м напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утвр |
| p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријат |
| ле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних расп |
| аводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је см |
| ава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступи |
| ам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Моск |
| ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Соки |
| уташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, гово |
| оград.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио прек |
| у кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, та |
| да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаш |
| га јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да |
| Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„ |
| загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конфе |
| р је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су |
| ној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њи |
| то се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима |
| нски савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је к |
| ности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели с |
| /p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се |
| се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да |
| а видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша в |
| ова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да ј |
| драговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила ц |
| штеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а пред |
| ине, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Милован |
| , и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан |
| својено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је п |
| и то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још к |
| крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред |
| пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме заним |
| лије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело |
| и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најз |
| н, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, |
| рт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</ |
| за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спав |
| рнодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се |
| ар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу |
| и душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> |
| века од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га з |
| ну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — запове |
| твар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га је |
| або — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био |
| латко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло о |
| ње и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На |
| од Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је |
| да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава |
| тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— |
| } Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде.. |
| за бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће с |
| екало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! |
| м браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежеви |
| зирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша |
| е...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не ш |
| рска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један д |
| е неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто упла |
| поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао дов |
| ли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, |
| поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и |
| ко не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој |
| ко — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чин |
| о имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина |
| ако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем |
| авршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} |
| д баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати сам |
| тутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али |
| е дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума |
| об је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованк |
| мутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је |
| ="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта |
| те — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму |
| дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене б |
| варе оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да о |
| простите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, |
| атовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овам |
| хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да |
| :</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</ |
| е да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је? |
| и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не мог |
| еменом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им т |
| ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" / |
| се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот не |
| ас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за ти |
| обно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли ј |
| ћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли в |
| , шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању и |
| Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, к |
| са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама |
| отово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари |
| пао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он |
| е, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесит |
| а двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељус |
| ки дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и та |
| ногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> < |
| о и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у св |
| Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити |
| град лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка |
| зак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да |
| мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми с |
| о обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око |
| е ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те |
| } У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} |
| о је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и в |
| тављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Рец |
| тицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> |
| и се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повес |
| навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и |
| кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће ј |
| шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздр |
| овој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде |
| и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у ко |
| читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, вра |
| и јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да |
| Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар |
| и се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна |
| уга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Ра |
| у, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде |
| је могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Раш |
| , а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се ник |
| с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна |
| за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У |
| Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу |
| p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати |
| марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по ре |
| } Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је је |
| е Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S |
| испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у ве |
| њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прили |
| аби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После п |
| “ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших пр |
| ла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о |
| да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштов |
| добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра об |
| а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у том |
| ела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S |
| волвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чу |
| јам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се |
| из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско |
| егетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је л |
| Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са посте |
| тали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу |
| ав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све |
| ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више вол |
| га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље |
| а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на на |
| код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препи |
| ата из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати |
| лаву!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја мор |
| им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно |
| страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудит |
| ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше к |
| за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика |
| глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни |
| да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она |
| овуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више о |
| Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас н |
| и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте |
| ти:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте |
| јем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и т |
| нду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам сва |
| та као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу |
| м ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека ме |
| жњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то |
| рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле с |
| /p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише о |
| заревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се посл |
| о, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима |
| ђе продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је збо |
| дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе д |
| ечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и сум |
| неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, ориг |
| S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио |
| родане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} |
| Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" |
| вила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно |
| отиву Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак м |
| смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што |
| ја.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише нар |
| > <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним при |
| настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у ка |
| кочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се наг |
| ја имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас.. |
| леди прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда в |
| мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нес |
| рговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљ |
| ху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвес |
| равом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној п |
| јне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља к |
| оћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније поз |
| ила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћа |
| , на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде |
| ом бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p |
| ти крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, сам |
| је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ни |
| {S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, в |
| одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њи |
| сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене уз |
| му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме |
| .{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом велик |
| о-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, |
| м младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној н |
| оме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале. |
| како се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раш |
| стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени |
| ео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напуст |
| и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њи |
| није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу зе |
| Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је |
| е велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окре |
| у!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, |
| p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљив |
| ћи, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пр |
| Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде |
| колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> < |
| игосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнау |
| них у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница |
| ита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лаз |
| рала, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Све |
| ао да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и кр |
| да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страху |
| урци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али за |
| е смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је тол |
| Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} |
| .</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код На |
| орало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био о |
| натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у д |
| ајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> |
| кавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А с |
| а; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али |
| head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који |
| езадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само |
| ко друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао пр |
| а њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и |
| био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од нек |
| еви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезином |
| ка запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познава |
| ју... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... |
| адини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша мож |
| жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника |
| и.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног во |
| се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супруг |
| зна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На |
| ици великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на |
| премајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Беогр |
| риме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу |
| пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и т |
| били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у |
| p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примак |
| и, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и |
| , унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о г |
| астане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јед |
| то се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки р |
| .{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер |
| Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Ал |
| аже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здрави |
| ани многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну р |
| аквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опе |
| ви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој стра |
| прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узне |
| то лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...< |
| е интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Ж |
| p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљад |
| врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало врем |
| а.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој |
| е требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у иск |
| :</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да |
| неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник и |
| редигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p> |
| прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} |
| ио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у в |
| се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер |
| ужи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му |
| </p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога |
| } Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна |
| све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници |
| 49" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешин |
| <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, |
| Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла |
| ију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> |
| писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемон |
| н, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што |
| о пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брз |
| <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама |
| г у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полем |
| чи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, |
| а наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не |
| Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост |
| потребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: |
| овљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У |
| лим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{ |
| ушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињав |
| жи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p> |
| н.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> |
| родно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши |
| ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици |
| а.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је пред |
| му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према |
| овина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпушт |
| ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме |
| у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се ја |
| учак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше |
| ојој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми |
| живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвест |
| амо Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да |
| неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катари |
| данде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проститу |
| евић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни |
| а изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће |
| је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</ |
| кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јов |
| </p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај |
| еше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно г |
| ?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије т |
| иш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Ни |
| ретака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе реч |
| вио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му ка |
| а је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда |
| <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комит |
| но, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина по |
| ра, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацуј |
| оче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто |
| , на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Г |
| otes"> <note xml:id="SRP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револу |
| арву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> |
| <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли с |
| шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне про |
| ским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брд |
| реговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у |
| нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном |
| арати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није и |
| углу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пу |
| ћ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељез |
| и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво за |
| а.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што |
| евић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како |
| е не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису |
| пно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? ш |
| уши почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души ње |
| у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље хо |
| бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се сп |
| је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је св |
| ави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред с |
| Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој |
| еферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, |
| ама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n= |
| мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да |
| је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход |
| и се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежура |
| ња, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је |
| ао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има |
| вде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> |
| ада се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад офиц |
| Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, го |
| збиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо |
| S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „< |
| гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и слан |
| сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављ |
| Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обнев |
| авно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, |
| ме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед |
| је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се С |
| му има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна кри |
| p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од са |
| Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у ру |
| је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помиса |
| очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбин |
| .</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је |
| сенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса с |
| је певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је |
| шљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име |
| о чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи поч |
| у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају |
| а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на |
| сма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка |
| нежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи |
| тања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочита |
| ам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог пе |
| ко жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо |
| омна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја |
| Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p |
| Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје е |
| а; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о том |
| ом „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвој |
| остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је св |
| у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположе |
| болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто |
| о, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово бра |
| Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, |
| уку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним дога |
| зашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати |
| исма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је |
| и од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске пе |
| њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и прилика |
| ледњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећа |
| ја донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и ина |
| <title>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховит |
| нило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто с |
| > <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код |
| стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе |
| живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху |
| која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ |
| ла на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање |
| нике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој шт |
| о затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да ј |
| ком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свеч |
| мо прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих |
| ив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју ра |
| говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, ки |
| на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетан |
| тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здрав |
| рачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губ |
| ито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> |
| .</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о |
| , јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кре |
| не госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није по |
| ђо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину прим |
| чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је у |
| заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о том |
| чита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, |
| да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамва |
| обом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> < |
| де у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут |
| је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међус |
| да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи. |
| на Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро за |
| ки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибоја |
| /p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} |
| </p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми |
| тор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је ст |
| у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времен |
| /p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из в |
| p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим |
| ежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четн |
| водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет |
| у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} |
| потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, |
| разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију |
| списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се и |
| а лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је би |
| >— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу прен |
| је, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа |
| ице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То ви |
| је због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> |
| анка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.< |
| тиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тр |
| е цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о |
| тива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој |
| видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»П |
| ање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудн |
| онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души |
| интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експ |
| /p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је ч |
| што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушеви |
| /p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болесни |
| р отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал |
| <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листов |
| села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско |
| на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с |
| и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити св |
| /p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном сел |
| еди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p |
| били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све |
| културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа |
| међу њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их изм |
| је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед |
| жао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге |
| еоградске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> |
| јао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуб |
| ођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло о |
| Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном |
| лија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је |
| ад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Милованови |
| павајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p |
| кри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављ |
| ецу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} И |
| ком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у пр |
| {S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове раз |
| мбра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на в |
| чајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ б |
| адоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојк |
| епа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, |
| Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку да |
| леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за ти |
| ла, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један ду |
| е исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбанос |
| тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Та |
| и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осм |
| боке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким |
| штај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>» |
| ао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у |
| ри пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Обе |
| ву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освој |
| ена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, |
| „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугар |
| но, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, реч |
| е жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских освет |
| чајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на деци |
| , имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и |
| <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи |
| те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и нем |
| јаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и |
| тиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске вл |
| нку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А |
| писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена оти |
| ead>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са |
| баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у п |
| ој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је с |
| журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> < |
| p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наи |
| како ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала |
| рту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, |
| у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи прав |
| еда још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота. |
| представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један |
| урски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћан |
| а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи пред |
| аљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече |
| /p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушк |
| а хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отиш |
| отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> |
| {S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{ |
| ли на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасак |
| вади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили у |
| <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вра |
| лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спа |
| ила погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ва |
| ше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. |
| 9203_C1"> <head>ПРВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ |
| е међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из |
| хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним рево |
| Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, |
| ла седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и |
| ење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у |
| новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сад |
| српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним р |
| о небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 кил |
| на-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте |
| остор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране |
| живео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много прем |
| м другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да ј |
| да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди гл |
| од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по ул |
| ранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широк |
| ћа, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајн |
| се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Светис |
| узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упу |
| ма <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од т |
| осети је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јав |
| те, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> |
| се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче ра |
| ваца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатељ |
| да чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је |
| и се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица жи |
| суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, |
| ву и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој |
| слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгод |
| е је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p |
| шеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџи |
| на стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женс |
| су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана |
| досна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије |
| моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка к |
| ала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну же |
| девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске |
| тарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београ |
| упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где |
| е, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то н |
| е он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом |
| опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде о |
| -блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као ка |
| живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млад |
| ле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижев |
| н је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да |
| ито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и на |
| најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за с |
| е времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека стр |
| p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њез |
| > <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад г |
| струн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожало |
| брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица |
| онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер |
| .</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканс |
| осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p |
| т.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка т |
| запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.< |
| ри смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра |
| омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душев |
| аш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, как |
| ријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита |
| Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан |
| .</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, сва |
| Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема |
| Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети н |
| жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе |
| лети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло. |
| телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћу |
| језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у с |
| ни ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S |
| 8" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа |
| да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у |
| ше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокуп |
| а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господ |
| и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дуб |
| а те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда др |
| стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, |
| p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу |
| ем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комит |
| ранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали.. |
| акав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло пр |
| вао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојан |
| н и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и |
| ем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора п |
| си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпу |
| Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан |
| овић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> < |
| ожете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Пред |
| и.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од госпо |
| иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш |
| елокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је б |
| прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Рад |
| ља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увреди |
| а покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да |
| о је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не |
| имедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана |
| у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мис |
| е чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представ |
| ети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојн |
| ко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а |
| нџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око |
| одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спори |
| у ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати |
| ого разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим п |
| еволвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оде |
| уткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у ово |
| језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> < |
| ковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу |
| што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбр |
| лештена границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p |
| /p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је |
| им, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзат |
| стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разноси |
| ки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несре |
| Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш |
| ате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко |
| оворила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави се |
| из воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, |
| рите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да |
| својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S |
| пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, че |
| је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је н |
| се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p |
| гом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да |
| му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, |
| присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се |
| ти.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И за |
| оново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још уве |
| е деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Как |
| — Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Ту |
| {S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је пос |
| е жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обви |
| и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, |
| ије... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> |
| у тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, ре |
| јанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну теш |
| свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</ |
| ти у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зн |
| ико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте влас |
| о, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали с |
| </p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав д |
| је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали |
| ем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому |
| тељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се с |
| кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава |
| ци би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, реч |
| се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</ |
| ницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишл |
| земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из |
| пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, |
| <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђо |
| да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол! |
| рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову |
| примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде |
| омаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљн |
| им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на |
| знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда |
| ажи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафа |
| <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како п |
| и, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњ |
| илостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код н |
| се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да |
| е, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су |
| <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и |
| едну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, д |
| и канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</ |
| пским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непр |
| у багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> <div ty |
| рође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвећ |
| никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залут |
| овљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пас |
| ме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано мо |
| S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет |
| зио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито ј |
| здуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} |
| а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирот |
| о занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је та |
| ла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако од |
| ође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа |
| јете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ће |
| лским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку пре |
| асле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!< |
| запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заро |
| само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понес |
| лада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> < |
| .{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту |
| личју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт пом |
| ао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Срет |
| ко, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми ни |
| сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, кој |
| Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић изва |
| p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим |
| >— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у в |
| ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Нико |
| ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло |
| јим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ак |
| раду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном |
| госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који н |
| ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три д |
| јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој ј |
| е посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање |
| ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо рез |
| > <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта ј |
| само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор |
| им сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разгов |
| троф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих д |
| девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не |
| не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели п |
| Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка |
| певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; нар |
| пио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, |
| граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Претпо |
| аком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још |
| да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода |
| а и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, к |
| а Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу |
| ла, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку |
| p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестр |
| анизацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> |
| о тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Чове |
| раштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо |
| асна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хлада |
| > <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја са |
| му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна ти |
| Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> |
| вом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованк |
| коше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим |
| рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ аг |
| ди, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући нис |
| д непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен |
| рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће |
| а ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби |
| незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш |
| <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и |
| S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чут |
| , подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> |
| ук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </qu |
| тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком |
| ака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитск |
| тојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловље |
| ндонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у |
| } Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p |
| купну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да |
| лика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари |
| нао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новин |
| тити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Кат |
| немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је заврши |
| ћ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном |
| е му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непоз |
| му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га |
| иње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, по |
| и начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој с |
| је храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се н |
| говој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати |
| је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот м |
| дио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупар |
| ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба |
| и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, |
| на је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту |
| завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и ко |
| ђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по бр |
| то засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искре |
| јпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p |
| рављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А ње |
| у отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак п |
| , колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју |
| таде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, ко |
| </p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред |
| ју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба |
| а јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не |
| би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, |
| ар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Вид |
| ачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела ка |
| Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та п |
| ављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам од |
| се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког |
| звод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је |
| димо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги |
| јска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, ш |
| убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која |
| да ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обад |
| шта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забрин |
| p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А |
| сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! |
| их ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби б |
| ави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала |
| о више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташ |
| емој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде рук |
| p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} |
| попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти п |
| , одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Обори |
| видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не |
| е Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и н |
| ва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та |
| ојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где са |
| Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да |
| аш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти т |
| да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није |
| овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, |
| х морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад |
| о-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, |
| а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце мо |
| } Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер гос |
| ем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Ве |
| дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закон |
| са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад |
| т зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што ц |
| ла му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, |
| .</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука з |
| аво име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Нер |
| ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби |
| /p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него |
| матра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешт |
| ма било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје |
| ику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми д |
| их комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста |
| српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених коми |
| рајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код |
| јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} |
| што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева стар |
| доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у |
| штене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше др |
| .{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда |
| >Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће би |
| -Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, |
| можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао осв |
| а рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну ка |
| рилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо в |
| ега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, |
| ијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шум |
| p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезациј |
| <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; в |
| а време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао |
| еволуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</ |
| у утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти |
| ко спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана ми |
| а сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летњ |
| ош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: к |
| кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, |
| и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или г |
| притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота |
| пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена |
| све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чи |
| нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине сви |
| не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне м |
| бедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У ред |
| ањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се |
| ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — запо |
| вег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачун |
| Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце |
| ати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је |
| на стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позо |
| иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на п |
| Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> < |
| трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, к |
| /p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код |
| и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељ |
| акоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић |
| у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она |
| ного му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Бе |
| рироду.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је |
| то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и |
| ић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:< |
| ван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} |
| </p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Кр |
| е.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у сва |
| гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија го |
| посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв ли |
| а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и г |
| рњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.< |
| но, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} |
| ила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <fore |
| Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле |
| у тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увреде |
| .</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се |
| а владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како |
| а мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих п |
| а видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу со |
| е преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а |
| ам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не р |
| посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему... |
| то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када ј |
| ам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> |
| је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се при |
| брена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно св |
| /p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутк |
| очео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој |
| вности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, нео |
| а, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.< |
| >У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за дес |
| овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка своје |
| ти.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзаб |
| се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а |
| аде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На ши |
| рапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају |
| зо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, госпо |
| иних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни |
| и, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости |
| неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али |
| ја“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у каб |
| е сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљен |
| , да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да |
| ало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосни |
| н, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи прогр |
| p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановић |
| ному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно |
| ају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалу |
| даћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хт |
| ајпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ови |
| шта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијанск |
| а и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, срп |
| твенију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улиц |
| јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, зна |
| ш и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јован |
| сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић |
| удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог веков |
| илип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласи |
| , а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компли |
| и, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта |
| 0"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТА</head> <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа |
| и јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч. |
| после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш |
| ључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа |
| нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да н |
| ан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је разми |
| Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} |
| азбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и до |
| ече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га пог |
| ња Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скад |
| тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан пр |
| м богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варвар |
| и би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други |
| вредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив н |
| се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до |
| анке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p |
| више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да |
| ко се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну и |
| Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А |
| насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече |
| Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</ |
| што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам хр |
| е рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном п |
| ајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време н |
| рибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непо |
| а претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели |
| /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља бож |
| пише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после му |
| не, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају |
| на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и неуст |
| шевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу он |
| управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је поку |
| лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лаз |
| ва.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојко |
| а с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да л |
| Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни |
| уле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ки |
| у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> |
| дојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>Посл |
| ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с ко |
| полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, оби |
| ца гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са |
| ом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, |
| , да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Т |
| уши почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер |
| ог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто.. |
| Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је? |
| израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом г |
| Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је ов |
| а.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађена, Ива |
| рилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неум |
| крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, |
| Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече м |
| рака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чи |
| као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе |
| а се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним трену |
| је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонск |
| као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње ра |
| е пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакш |
| рекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у с |
| Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узим |
| м поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако |
| живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пиш |
| Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не |
| тре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> |
| ли да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, |
| у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.< |
| ли они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на буг |
| је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p |
| по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао |
| .</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у ру |
| {S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>П |
| е дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и |
| акључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих |
| ем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> |
| ам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас живот |
| , да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе |
| цу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће |
| едаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела не |
| свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће |
| /p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, |
| чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бу |
| тојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљив |
| ба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред |
| у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, |
| одилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p> |
| ој нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар |
| ла бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од то |
| ренцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији излаза |
| дбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Сва |
| них материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> < |
| човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, |
| ости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опе |
| ма нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Буг |
| е и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њи |
| ни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној оса |
| шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<fore |
| /title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред |
| } Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховито узбрканога океана од растопље |
| а, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вече |
| ења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку п |
| stone unit="subSection" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><gap u |
| и потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занеми |
| им висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: по |
| вропи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим времено |
| шкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, |
| је и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српс |
| <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напо |
| лости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних б |
| и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки |
| оза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улиц |
| тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничко |
| топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово |
| брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо |
| и руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање |
| јих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан маглови |
| т враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи |
| ико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; з |
| е.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{ |
| } Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више |
| <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, зб |
| ала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго д |
| корило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вес |
| p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, |
| и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p> |
| а живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> < |
| коро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скориј |
| х, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није заг |
| инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар |
| ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да п |
| бична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја кој |
| а заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се |
| : српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, |
| : српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А с |
| е управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} А |
| одиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четни |
| е треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спас |
| море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био оп |
| , и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је тр |
| а гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети |
| доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као |
| ња болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арна |
| ари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" |
| ред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бр |
| које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, |
| ије искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, |
| ију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је |
| рмија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у |
| пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова н |
| ска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од ос |
| а нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридес |
| дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да |
| .{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце |
| као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одго |
| да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> < |
| а, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се прод |
| ког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну к |
| важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Д |
| тког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја |
| мо куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А и |
| запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се прет |
| ивих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе |
| е ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада п |
| бра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда |
| да је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наш |
| </p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајно |
| } Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на ниш |
| , где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише |
| т јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непри |
| оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече |
| .{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе |
| илип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци |
| тала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њез |
| је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била поде |
| браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста под |
| ја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја.</p> <p>С леве |
| и Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога бау |
| а је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом г |
| илика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети м |
| ер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу см |
| о другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спр |
| ујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, м |
| /p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балка |
| о коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод |
| групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> < |
| адити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогу |
| а што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет |
| мено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража чет |
| а главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} |
| ка, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила пр |
| у ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су м |
| {S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља х |
| рацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, |
| чком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим |
| чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У |
| <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</ |
| а противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p> |
| речи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога |
| она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према балканским савезницама, |
| м промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе |
| лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p |
| једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> |
| ву отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост с |
| сена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званич |
| о, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако исто и |
| у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20" /> < |
| Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи инте |
| ута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у свету систематск |
| тока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старо |
| да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p |
| лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Ка |
| м, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и |
| а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их до |
| епријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон т |
| ри од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витеш |
| озинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаш |
| нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумел |
| које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, нај |
| ек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресн |
| за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="4 |
| нком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожењ |
| сте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама и |
| ар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговара |
| вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи наг |
| ма.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{ |
| а време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепањ |
| на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Риз |
| ојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јов |
| аревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> |
| <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту |
| ти из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пер |
| ић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Ката |
| >Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она |
| ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је т |
| димо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему буд |
| у корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови |
| и, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозвол |
| аварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у трећ |
| сти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону стран |
| која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно сто |
| , да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напом |
| који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из В |
| овић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом |
| те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али с |
| >— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сок |
| ом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто |
| р је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и |
| врти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У д |
| Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Примор |
| ојој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чин |
| ребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за врем |
| и, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину |
| а могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила |
| поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, |
| ј месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на |
| њење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ дана |
| и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</ |
| ридев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девојку |
| <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоб |
| не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом |
| жасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лук |
| о да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе пра |
| предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим ше |
| ска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла ма |
| ања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но |
| потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> < |
| инуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо бр |
| изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрз |
| дну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено |
| војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно же |
| држљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено мор |
| Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на неш |
| и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају |
| успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу |
| дашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва љу |
| е стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу не |
| испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једн |
| <head>ТРИДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегле |
| ји критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући св |
| Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беш |
| арске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упа |
| узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане |
| које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беш |
| ла пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жарков |
| дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач |
| а будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађ |
| ика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и |
| } Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Леп |
| о ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају |
| је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу уг |
| > <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта |
| жење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— |
| недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепо |
| вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и |
| ишта друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја прикл |
| ле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће |
| ва.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— |
| одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се |
| тавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође С |
| учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замрш |
| чма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек пос |
| /p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната |
| ли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш |
| мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа н |
| ко бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја по |
| разговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и |
| е и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи с |
| потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> < |
| а сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је |
| елазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p |
| , није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато са |
| де чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да |
| зи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац |
| а.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог |
| е, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{ |
| себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на св |
| уће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила с |
| одне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Ш |
| <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и узд |
| ко самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хте |
| ви“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу о |
| кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— |
| у за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо н |
| рити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дал |
| аја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Из |
| очеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивш |
| S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— На |
| риге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнов |
| де на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</ |
| ник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанк |
| ожеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примед |
| овече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чик |
| ро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам увер |
| ре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, з |
| ј мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Ова |
| а да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она и |
| радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.< |
| јтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовал |
| p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да |
| и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али |
| ито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и |
| где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно по |
| ошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — |
| а у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} |
| Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на |
| и.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у |
| ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војво |
| јанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — |
| опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла |
| стави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више |
| Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић |
| се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу б |
| ачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе. |
| ам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика |
| џа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а |
| — Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изра |
| > <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да ка |
| Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ х |
| и ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш |
| азна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p |
| На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше |
| ћи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом |
| p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни д |
| о, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право. |
| обар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја |
| — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и к |
| /p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пај |
| ога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их |
| не стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер |
| сец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали |
| раве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па |
| ез невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша доне |
| ане сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увеч |
| у се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише го |
| по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици. |
| а ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чи |
| .</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је суз |
| ш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ ј |
| договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беш |
| <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла |
| <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у |
| >— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и |
| </p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио |
| а, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка |
| ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџ |
| слиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се ј |
| абила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали |
| требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, |
| ико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли см |
| осађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја им |
| одила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јован |
| ад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="s |
| ледњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Де |
| еме док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао пос |
| кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја |
| То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичн |
| пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно мах |
| џан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> |
| ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Ч |
| — Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, м |
| <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала |
| нђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.< |
| "533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, |
| ога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрд |
| сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени |
| ead>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединиц |
| ука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо |
| , рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигд |
| а... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жало |
| брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је |
| узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз п |
| сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да |
| има не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чи |
| ва био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купи |
| , рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у |
| хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из ка |
| сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, |
| то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапћ |
| то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија |
| ба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но ч |
| да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ ди |
| очитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се н |
| би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, г |
| ко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изаш |
| <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</ |
| ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дот |
| , па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој оч |
| је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече ут |
| с ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А |
| ља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па |
| јутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стр |
| ања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је т |
| e>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се |
| ло упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чи |
| саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу |
| ће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и как |
| зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p |
| ну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина |
| ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она |
| и! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезн |
| нка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашл |
| неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната |
| пио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет пок |
| те, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде доба |
| измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на |
| надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече |
| ојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сас |
| чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, |
| .</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, гла |
| ати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такођ |
| , чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже |
| осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца поврат |
| енели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запел |
| } Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина |
| се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силно |
| пети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од т |
| тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не |
| бележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са ст |
| била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она с |
| онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Н |
| о писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза |
| напред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом |
| /p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши и |
| обре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само не |
| мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столи |
| изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и |
| великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње чи |
| е крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ |
| ину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходник |
| — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета св |
| и, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које ј |
| е и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два |
| ори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..< |
| ори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати |
| београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт |
| уда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — |
| S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, шт |
| остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p> |
| крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар |
| — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ри |
| све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, кој |
| и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено |
| који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писал |
| ера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то |
| вот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, у |
| Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је порем |
| а на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> |
| S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури н |
| а а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:< |
| чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамот |
| , Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста |
| </p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси л |
| ке публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која с |
| лт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, |
| .</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, д |
| а стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Слив |
| шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањол |
| нференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси к |
| чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако т |
| а склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попиј |
| гла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, б |
| ма.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто |
| везли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не |
| ко страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо |
| куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap unit |
| p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Н |
| с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада теш |
| Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је пору |
| у, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка |
| ријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — |
| још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у т |
| ш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</ |
| ану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али ј |
| , па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резулта |
| исмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог трен |
| јано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава С |
| ећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толик |
| самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} |
| су захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају с |
| ачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће |
| оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на р |
| роливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик |
| твар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Срби |
| е у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, од |
| p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту |
| S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — |
| /p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, поди |
| е и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађен |
| таву, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} |
| а још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не |
| ога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год |
| Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка п |
| да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њи |
| ко има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што |
| не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала |
| рубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која |
| з га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топ |
| моралише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио |
| па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке |
| како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> < |
| но, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзи |
| p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не зна |
| усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не н |
| е гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе |
| /p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то |
| упише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборин |
| , казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Г |
| Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, |
| ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очи |
| већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да влад |
| <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече |
| плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишућ |
| бу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S |
| ски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са л |
| уги против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</ |
| чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то м |
| а полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сва |
| упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави При |
| сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кр |
| храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично |
| } А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли |
| су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио |
| сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверењ |
| ар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, |
| ине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но |
| јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за |
| b n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да с |
| ања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којим |
| неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га и |
| изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Пред |
| је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> < |
| јењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У н |
| нали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и з |
| са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила |
| одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S |
| <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њ |
| p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и пр |
| даде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} |
| вић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је |
| л и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што |
| адамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век |
| ; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, с |
| <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код ње |
| Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него |
| рама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе |
| рајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер |
| зишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те ј |
| ставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима. |
| је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" |
| о на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представ |
| говарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили |
| ка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да |
| ледње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштв |
| имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим |
| т бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се |
| за стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују |
| вога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је |
| о било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у про |
| ајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њ |
| исали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал н |
| S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој н |
| одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, а |
| {S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да о |
| о мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је неста |
| чи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га |
| жевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберк |
| Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица |
| вље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам по |
| шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, |
| иже на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и |
| је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући с |
| — Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку и |
| шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би би |
| > <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долаза |
| >Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, |
| Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачн |
| војем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи по |
| то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа |
| S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p |
| ожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у се |
| или су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима т |
| без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју ј |
| .{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости |
| > <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да п |
| го...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као |
| трашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на до |
| ије дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова |
| — А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра |
| тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да |
| и осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који |
| око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p |
| своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, |
| не мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} |
| Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво |
| е руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" |
| је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико |
| ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у о |
| врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописано |
| таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометн |
| ћ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из по |
| х ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестри |
| најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава т |
| Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јо |
| S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор |
| њи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</ |
| ача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђин |
| ра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше |
| </p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жен |
| о о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачн |
| у“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да |
| госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одма |
| {S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту |
| ас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не |
| балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препре |
| веза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече кап |
| и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{ |
| е и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад |
| ни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ства |
| одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — р |
| ску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у т |
| се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили |
| /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад |
| илан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше теш |
| <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са |
| била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> |
| а ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазареви |
| ића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, не |
| <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> |
| право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не уд |
| не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је п |
| рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја |
| осово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да н |
| рале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, |
| , више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, дец |
| е, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је |
| ли се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су пис |
| воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <div type="c |
| увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а |
| адојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може би |
| > <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, |
| тарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— |
| жеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Н |
| ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бу |
| стој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио ј |
| што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се хра |
| рчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турц |
| ла, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбо |
| ј ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много |
| осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви |
| рпски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — |
| Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас |
| е, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градо |
| о се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у |
| ледице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је је |
| н је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и |
| Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто |
| пољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сирота |
| ?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми |
| и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} |
| газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и |
| оришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га |
| > <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.< |
| бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако ј |
| жао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све |
| одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све |
| залудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори. |
| роливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Г |
| је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру |
| лаве прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео д |
| рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за |
| а момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа р |
| ве државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитниц |
| а сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути |
| гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> |
| <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за в |
| авници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће и |
| њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријате |
| аопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла к |
| ољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму. |
| а, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је леж |
| не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред |
| утала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав о |
| проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу |
| } У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, |
| службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем |
| ели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Поти |
| ти у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се |
| а на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју |
| и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљ |
| вљати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаљ |
| Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински бла |
| моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је |
| шила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Сла |
| , заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријат |
| ског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља и |
| /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазв |
| о завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већ |
| пред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врат |
| >Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође |
| спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је нај |
| а се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у поте |
| је.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српс |
| ћ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, |
| тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бит |
| е сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није им |
| је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када |
| д замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви |
| жје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — |
| ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предрагови |
| > <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од зв |
| р смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевић |
| траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — ре |
| раду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одгов |
| ово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у на |
| м кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном госп |
| Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната ск |
| ли.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђа |
| ..</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још ј |
| старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се ц |
| е је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади с |
| а! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу |
| поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко |
| > <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с рад |
| Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да |
| огом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и |
| уде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка. |
| ати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати од |
| ше кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Зб |
| атресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и |
| евапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, гд |
| и дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га п |
| ојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита сам |
| а.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пре |
| ти кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па от |
| и као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и |
| ићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> < |
| Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрин |
| рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрде |
| S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{ |
| <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мисл |
| S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! |
| ако било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која |
| S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је |
| зоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси |
| совање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем пра |
| ећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је |
| кнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле |
| .</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да |
| омози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.< |
| госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта ј |
| ! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за к |
| ао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је сти |
| носи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српс |
| тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напомен |
| и енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за |
| ко стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пру |
| сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ дома |
| и у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем. |
| p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сас |
| реварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш |
| а војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселен |
| јске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.< |
| рих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је т |
| адио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била сол |
| , а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chapter" xml: |
| за срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</ |
| је Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Зами |
| сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим кр |
| ме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> |
| х због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на |
| енутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би н |
| нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој |
| уо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио |
| игарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} |
| ипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да |
| е мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам ув |
| лика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињств |
| кад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изва |
| рескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро |
| бреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта ви |
| >Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста ош |
| .{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћ |
| срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрек |
| на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, к |
| прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта ради |
| S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме |
| министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, шт |
| ицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови П |
| ним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију члан |
| вим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, к |
| Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</ |
| <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неран |
| ожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова лет |
| дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони |
| на, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабо |
| " /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе н |
| отоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у |
| па, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно г |
| и да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и об |
| прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље |
| издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на т |
| ен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре о |
| и.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор |
| ио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А са |
| њују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Наро |
| тарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна |
| .{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било |
| другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних |
| да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао. |
| е у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зим |
| ово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошево |
| смо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у свој |
| на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрт |
| е о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога |
| , кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим |
| том у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} |
| неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му по |
| резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којо |
| еђе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто |
| ег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га |
| рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и за |
| беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да |
| <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа ј |
| душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко |
| турна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хте |
| о родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> < |
| славним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Хр |
| оложај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се пову |
| тољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце изби |
| том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Р |
| а.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама. |
| већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се п |
| цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и с |
| , клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</ |
| p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брат |
| мотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта |
| ибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели ил |
| крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи оч |
| ећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине |
| еби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> < |
| исли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лек |
| сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p> |
| >Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину јед |
| зео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — п |
| мена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша инт |
| ерујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далек |
| епа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p |
| , да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај чове |
| 7" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне с |
| о развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ д |
| Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма |
| вршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, нек |
| му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили |
| ећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми |
| стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву |
| сећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући |
| од колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, б |
| лесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути р |
| весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сре |
| агледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне. |
| који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само ј |
| тио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Луп |
| јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Об |
| каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се |
| е говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— |
| обро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бит |
| авао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутра |
| што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога жив |
| т минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> |
| ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, сев |
| усти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рук |
| рбије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколи |
| е.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— |
| е Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бач |
| Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгод |
| <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте с |
| и пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Ју |
| Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му |
| > <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у т |
| н ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађа |
| Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руц |
| е та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> |
| /p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, |
| важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само |
| толом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе соб |
| ежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> |
| , и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики |
| и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах |
| <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си о |
| е Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме ј |
| ко ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погл |
| пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њез |
| ина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да т |
| као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.< |
| руга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Вој |
| испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној з |
| собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</ |
| а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око ње |
| ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p |
| воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Ма |
| о да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и |
| су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њихо |
| арао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада |
| е то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„ |
| ТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на посл |
| прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанс |
| тељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духо |
| е очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, а |
| Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне о |
| и.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове жи |
| а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да пр |
| а Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из |
| p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је се |
| а Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу |
| њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> < |
| Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{ |
| су задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и проти |
| поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још коли |
| бе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто? |
| а, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у |
| у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу |
| настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину! |
| ска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> |
| p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја |
| у брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, |
| палио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сва |
| ="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја ч |
| ло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и ко |
| слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци |
| душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има |
| ијатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њ |
| и могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити т |
| надило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни |
| боко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дан |
| о ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p |
| } Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са ма |
| иве на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које п |
| >— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на |
| оноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мис |
| ангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свет |
| ичке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме |
| че проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао |
| на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то |
| евеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској ме |
| индерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто |
| вима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом |
| ледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза ра |
| е долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских ку |
| учак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћер |
| м оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да |
| бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни |
| но викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћу |
| реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болес |
| S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о |
| него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као |
| </p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога |
| /p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="graphic" /> |
| ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш |
| е изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, |
| животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема |
| >Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и |
| ети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио раз |
| седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ |
| о у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал |
| и стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два са |
| „Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> < |
| нуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако у |
| не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, |
| претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, д |
| пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је |
| } Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као ма |
| пет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при по |
| бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.< |
| ка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија б |
| роком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И |
| ест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, |
| сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека ј |
| м дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац виш |
| ку тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} |
| {S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жера |
| .{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у су |
| е другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима |
| у.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и ов |
| орио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодр |
| оремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се ра |
| ушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љућ |
| ком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пр |
| му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за т |
| ићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Ж |
| .{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стр |
| /p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да |
| дан другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>Посл |
| е? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> |
| ви, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријате |
| , они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај |
| увече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је п |
| лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а н |
| мигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаниј |
| ала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признат |
| којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих |
| ском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод |
| у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога с |
| ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{ |
| 79" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће |
| вој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосве |
| е, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад |
| да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили |
| } Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трп |
| је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, њег |
| же сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најма |
| ојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, |
| оћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече При |
| !“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> < |
| ив закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гур |
| се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за |
| дног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће? |
| е.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа ка |
| ове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— |
| а пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири срп |
| о својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома с |
| ије <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита са |
| онуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу. |
| ника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи |
| казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четв |
| комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као ни |
| л’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — у |
| имо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу |
| безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике |
| ија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балкан |
| главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка |
| еровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него |
| душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном мла |
| пао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза |
| } А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србино |
| ве тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писм |
| шем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, |
| о у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај |
| јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> < |
| узмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужил |
| ху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њих |
| се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ра |
| аво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, сврат |
| о и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написа |
| аље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та о |
| и српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, так |
| игу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, |
| 85" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда |
| Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако дале |
| } Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих са |
| таво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и ду |
| о не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана |
| ио у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији |
| p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у теш |
| идим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати руб |
| мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и ме |
| ити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужив |
| земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестан |
| еђена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога |
| полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, |
| ја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тел |
| сли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је |
| задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познани |
| оседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> < |
| за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> < |
| далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи |
| <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше |
| стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прођ |
| ја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти |
| ла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачиј |
| и.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после |
| рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логи |
| нуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" |
| сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшно |
| тва он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајо |
| U">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, |
| е познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="4 |
| Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је ок |
| е то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша |
| .</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p |
| песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ј |
| Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоли |
| ћ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — од |
| е овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Јо |
| ка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мек |
| и Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После ов |
| м, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођ |
| ловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену |
| плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета |
| велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све с |
| ова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никол |
| ма; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред с |
| вању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, кој |
| ито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине ист |
| жемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што |
| а, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четир |
| ом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на |
| вима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским. |
| ену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња преста |
| знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле знач |
| <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше |
| ој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње |
| ем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у то |
| била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није би |
| S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код |
| вши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљ |
| <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне |
| ре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бу |
| т од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слу |
| икад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи т |
| је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, |
| ам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће |
| асвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао |
| , шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} |
| тари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном поли |
| посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству |
| јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, |
| Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко на |
| ћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађ |
| победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па |
| ће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом |
| е ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по |
| ад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом п |
| Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, |
| и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови |
| ародне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су настави |
| аре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онд |
| е силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завлад |
| , није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И |
| , са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p |
| и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“... |
| и, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена |
| егов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора |
| ога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и |
| 330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болн |
| оведи своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из |
| ла, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, шт |
| нута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Мила |
| ротив, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, |
| грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка с |
| не кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хај |
| е посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је вр |
| рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек |
| даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од ко |
| чињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јавље |
| а — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста |
| и и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на |
| у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога |
| ем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша |
| </p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад ј |
| .{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с |
| рина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једв |
| живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Ср |
| логе млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном |
| тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би мога |
| по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потре |
| не јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обе |
| Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>О |
| верног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Алба |
| ли јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, |
| оје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни плат |
| а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њ |
| ужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њим |
| слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последњ |
| еограде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали |
| невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као |
| агрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, п |
| жио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, кре |
| иле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, |
| и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођи |
| ота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не ж |
| се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По |
| .{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Сва |
| трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају та |
| на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог ст |
| успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји |
| <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, о |
| орчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам чита |
| без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако ј |
| шта знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је б |
| част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења |
| мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни д |
| даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, по |
| з болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном |
| е могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај |
| никова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону |
| сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тог |
| Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и |
| ић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" / |
| вој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте |
| овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуриш |
| оћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турс |
| ака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипа |
| тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S |
| /p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да |
| <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</ |
| демо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Н |
| се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријате |
| војим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и |
| к то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их поту |
| че:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори |
| во да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро располож |
| породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако |
| а су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издис |
| , но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио с |
| прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, |
| јем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, прим |
| их (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизм |
| аскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак би |
| ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пу |
| рављао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуц |
| комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Саст |
| е био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом. |
| {S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога прав |
| ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разуме |
| ма ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојан |
| са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под |
| о да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прсну |
| о иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n= |
| </p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где |
| .</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнок |
| штује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љу |
| иоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збу |
| изација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе |
| ага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућ |
| ... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема. |
| ен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутр |
| S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не |
| о ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о |
| миљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но кој |
| , Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега |
| олић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и п |
| да и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да из |
| чног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешк |
| S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је |
| p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и з |
| ита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како |
| уче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на |
| ете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без па |
| наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се |
| , да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стоја |
| мљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних нов |
| да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} |
| ње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нит |
| ој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је си |
| одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али |
| по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</ |
| беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко пад |
| да се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а глас |
| Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уз |
| p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док ј |
| ник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник мог |
| Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци од |
| док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и |
| их одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске ду |
| </p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе л |
| та новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: к |
| мало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, |
| е се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никад |
| борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p> |
| -Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао |
| рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у п |
| е оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао |
| .{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажње |
| p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа н |
| и госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, ума |
| ичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар с |
| које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве |
| , да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на |
| биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>По |
| редствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да |
| а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да |
| за појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио |
| у приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак |
| свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, |
| могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође п |
| брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што |
| ћукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак ост |
| ада, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> < |
| д тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене шт |
| ање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната |
| наче доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам |
| где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предрагов |
| стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад |
| шао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, ј |
| покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно пр |
| но крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све ко |
| ви... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар |
| ић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, да |
| — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе о |
| ељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ ј |
| а.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те п |
| оходи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада н |
| ш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве |
| помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе д |
| у једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила с |
| е је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити |
| љењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Нап |
| жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад |
| која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на |
| ећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, н |
| чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах В |
| Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то |
| анку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни за |
| ди, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p |
| ској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом стр |
| од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан с |
| је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да с |
| топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипи |
| поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ни |
| зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли |
| дмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити |
| <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Д |
| штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас н |
| о и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном |
| својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у д |
| Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, на |
| екова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с |
| раду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} |
| ече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p |
| едар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хук |
| идио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили |
| чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст им |
| лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а н |
| рство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<ti |
| ошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро |
| ле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел |
| } Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што |
| ах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме |
| ско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући |
| та после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> < |
| бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу |
| јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно |
| ачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо |
| lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спре |
| био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, п |
| гих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо ч |
| што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћута |
| сна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за |
| ће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њ |
| S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао |
| ра и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и аде |
| ајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали |
| као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен ли |
| лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се сп |
| оје рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши к |
| ма не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p |
| авши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, |
| дним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После с |
| мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од мес |
| мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> < |
| чинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„ |
| убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка прими |
| лише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је |
| топу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нере |
| анимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, к |
| гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу р |
| а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сип |
| ој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И |
| о.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи свој |
| послао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто |
| ића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— |
| егдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио с |
| је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну |
| њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише зд |
| са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер с |
| и пут „<title>Политику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем п |
| а дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око |
| еље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоруч |
| бркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао |
| је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се б |
| о извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије |
| а женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао |
| а југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био д |
| није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала |
| , него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла де |
| ио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица ве |
| комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност к |
| новић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посе |
| то се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело т |
| трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само |
| <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је к |
| ерила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Изм |
| вештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Бео |
| p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, не |
| о њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од о |
| Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке |
| говештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S |
| да Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензац |
| још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она |
| S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} О |
| град, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче с |
| p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и |
| ковцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут по |
| та дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка |
| им је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла |
| е је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непр |
| ест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на |
| ше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута в |
| Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у |
| мисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да |
| ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама срп |
| са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{ |
| а се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње |
| стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоре |
| ни.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Ж |
| Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао |
| а даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у |
| ш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су нови |
| ићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен |
| а, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден |
| а фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим докторо |
| това на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питањ |
| а оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обаве |
| ла је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је в |
| ко је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да с |
| јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот св |
| видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме |
| времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња п |
| је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! |
| икада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе и своји |
| ик је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него |
| ви самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнок |
| м ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам |
| ја је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле |
| орице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента. |
| Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и приј |
| рећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напо |
| Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим |
| а потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у |
| дило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је |
| д у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и |
| >— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p |
| биљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажит |
| би нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу |
| је ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном |
| ловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је |
| лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столиц |
| око тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокој |
| .</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које |
| ци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, |
| ла, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеални |
| и се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га н |
| пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да |
| S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа зани |
| оравио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе изв |
| пку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> < |
| на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жи |
| риметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се з |
| пнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао |
| у службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршава |
| коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска |
| Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, ни |
| говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду. |
| Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела.. |
| .</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара ми |
| ве то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам о |
| Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ |
| упања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што ј |
| са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, т |
| је старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако |
| ала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и при |
| n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— П |
| ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту |
| идном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што ве |
| ним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у ис |
| и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв стру |
| {S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме во |
| ћ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А нај |
| ости.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свим |
| их је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одва |
| рце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами о |
| драгог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> |
| али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајин |
| пхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква позн |
| живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео о |
| јавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо |
| много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао |
| — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће гов |
| га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истин |
| нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{ |
| на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Бић |
| са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.< |
| миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војн |
| то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли |
| p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и |
| х, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није |
| , да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавањ |
| ошћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су ње |
| Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату воле |
| ца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те |
| их грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала |
| гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти за |
| вој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти ж |
| ао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није |
| а се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ћ |
| у и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се уда |
| већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, |
| тор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику |
| запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске орг |
| акво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код |
| е.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написа |
| и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она |
| и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влад |
| ? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрин |
| Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, ал |
| — Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи. |
| ка поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се. |
| би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правд |
| илан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> |
| е био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити р |
| p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} От |
| ђане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за је |
| си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Праз |
| је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p> |
| ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. |
| бро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и |
| те...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера п |
| из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> |
| није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у |
| ко је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи ни |
| шта занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг |
| ном.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла |
| а одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмаци |
| и, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба |
| мирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, |
| <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се вид |
| >— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништ |
| ам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А до |
| ао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе |
| им нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, |
| некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, |
| чидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш |
| Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао пи |
| <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је и |
| е душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Об |
| је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чисти |
| жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отеж |
| анских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „У |
| а“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао д |
| се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се |
| орити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог |
| јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести. |
| ремонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та |
| анице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојани |
| до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо м |
| из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</ |
| жи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова |
| ила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који ј |
| а, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн |
| :</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, ре |
| о, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>По |
| врнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где |
| мца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је |
| ади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој. |
| бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени |
| мала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, |
| ној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд |
| селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете |
| свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када про |
| злило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго |
| о јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="4 |
| /p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— |
| је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила м |
| нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо |
| латно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не! |
| јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, н |
| удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да |
| води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал |
| ки император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у тр |
| да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то н |
| исповедила својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом |
| ошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> |
| ашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста |
| да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и з |
| и у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што с |
| јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на л |
| <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла б |
| аш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила |
| ио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако с |
| >Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела је |
| као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га ј |
| во, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим пов |
| раком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није |
| а.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> |
| а и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд |
| поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све |
| ребало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни н |
| било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у по |
| дно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчин |
| али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, |
| Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на |
| а Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у |
| средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није так |
| Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је |
| ао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити |
| и дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изи |
| иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала в |
| ути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих мно |
| "307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно |
| етићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово тра |
| аути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и |
| алу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p |
| си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге |
| d>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запита |
| љу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрин |
| <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} За |
| и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и |
| а ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p |
| очитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно |
| спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, |
| .</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да з |
| ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад б |
| ро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал деб |
| анке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, к |
| ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јо |
| анка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица |
| а чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као |
| пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" |
| пријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем |
| ељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконс |
| наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да ј |
| оре бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p |
| ата?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter" x |
| ла.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова |
| осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим б |
| у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је |
| — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника |
| д кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дан |
| од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" |
| едност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно дог |
| нске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде оч |
| бећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнеж |
| немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљи |
| Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, |
| и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а |
| Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Мла |
| ве речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога |
| а читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да изве |
| абинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа пр |
| ише.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага с |
| њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека |
| дин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам пој |
| време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резо |
| који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен |
| је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Ра |
| оматију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви н |
| ог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она ј |
| где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчи |
| тојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза о |
| му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дор |
| д кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извад |
| дном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем пр |
| новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио с |
| воје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо |
| живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али ј |
| верија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље |
| ле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је |
| век никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Ж |
| било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— |
| са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својо |
| олико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јо |
| е имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа |
| била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била агре |
| данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бе |
| би, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то по |
| та прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено на |
| а смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни п |
| ије нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за |
| ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебр |
| у, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.< |
| ји ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само ж |
| Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p> |
| та није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је |
| ста испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено |
| е то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати |
| ањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — |
| огледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — |
| женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упа |
| јући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> |
| >ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљ |
| ече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа. |
| бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потп |
| их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Пај |
| гову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколик |
| Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако |
| Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>В |
| p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни де |
| веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, п |
| урскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за у |
| поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љу |
| а није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не ост |
| /p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела |
| још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба |
| улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или |
| евић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и о |
| мска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд вол |
| ина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у но |
| м, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S |
| слушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тог |
| се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић |
| , да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, по |
| ранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усп |
| кико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, није ника |
| ћник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били з |
| и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и траж |
| кану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два |
| .</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошл |
| оди пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека н |
| ју.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, за |
| е, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да С |
| <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска |
| о се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Италија постав |
| је се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p |
| веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане. |
| о грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад с |
| жне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја от |
| ому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „си |
| ом.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу |
| он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све м |
| ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био ј |
| зговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, |
| </p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, |
| дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, |
| ћевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то |
| сао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја от |
| овори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето |
| p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако |
| би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње и |
| тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало ош |
| ставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао |
| би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као р |
| ло? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на ш |
| р онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> |
| олутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, |
| воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при с |
| <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гл |
| а остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ |
| ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутиј |
| , већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам н |
| дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, |
| једно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, п |
| ник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине |
| , па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питам |
| застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак. |
| ако не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и ро |
| о сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре н |
| > <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претећ |
| ече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разглед |
| писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази от |
| то крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога |
| хисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Д |
| као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не см |
| а је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, н |
| о време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако |
| о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дом |
| знати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди |
| ојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и ниј |
| цати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како |
| на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочи |
| бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болниц |
| већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> < |
| као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном |
| фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно к |
| Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се |
| подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, д |
| Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничк |
| куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили |
| извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Н |
| дмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више |
| нуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизну |
| /p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га |
| господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светислав |
| едаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и П |
| } Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је два |
| се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредења |
| До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разноса |
| идео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столиц |
| али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и |
| , њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе трену |
| није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волел |
| ли само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојо |
| знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> |
| ованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрз |
| Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ п |
| народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> |
| о своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> |
| утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички |
| ита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна |
| не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Т |
| као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема |
| мо забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p> |
| г мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену |
| трини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збу |
| ла?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} |
| вчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само |
| просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она |
| њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је муч |
| у загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнеж |
| млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јавља |
| о.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много ма |
| ли та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану сна |
| ло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна |
| ћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и |
| к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско род |
| а олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попу |
| и у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један в |
| квим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић |
| шла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p> |
| миткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и м |
| <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> |
| о са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се нем |
| Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} М |
| , које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: ни |
| к онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад с |
| н велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белим |
| у карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће т |
| видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто |
| </p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво |
| ји настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њ |
| о ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} |
| али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и |
| у одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу. |
| натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад |
| се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>П |
| p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Х |
| е и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио |
| Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Ст |
| !{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била с |
| ци.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657 |
| од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, |
| и даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Ивано |
| ужби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, |
| еље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, |
| емљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око |
| ту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили |
| иша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи |
| ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седе |
| о је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео д |
| е:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жи |
| p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је б |
| бу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...? |
| времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да м |
| а од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином опис |
| држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне |
| са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно по |
| уковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој |
| и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Три |
| г велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су |
| ступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, ула |
| кле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био |
| >19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није |
| непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p |
| {S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> < |
| никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека |
| Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> |
| еку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде зам |
| зоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, |
| о разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, д |
| ер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хоте |
| кве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— |
| лтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, ко |
| ме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од допи |
| ако то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархиј |
| е потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испи |
| ји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма оч |
| се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, |
| но засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак |
| сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи |
| азлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јо |
| ога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не |
| им поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било |
| и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смаж |
| у поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према |
| ћи што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После о |
| надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените с |
| квог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у ср |
| у су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{ |
| астанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организаци |
| ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, п |
| али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанк |
| есује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога трен |
| кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рек |
| Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са |
| напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући |
| је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари сила |
| окомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посма |
| мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкото |
| ала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње ј |
| лан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко з |
| <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољ |
| ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p |
| е пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истраја |
| и Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симић |
| земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подно |
| едао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао ј |
| и речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како б |
| ичке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве г |
| н размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap un |
| нако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци. |
| чео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и ок |
| ет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p |
| удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је пос |
| да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали |
| бољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, |
| а није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад |
| p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике |
| о и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, |
| народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји који |
| а Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљусну |
| каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, н |
| <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, к |
| " /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — О |
| састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> |
| каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и уте |
| аписује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војн |
| припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на |
| дојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико ни |
| у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Пре |
| .{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега |
| о је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком |
| , Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би бр |
| је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто ј |
| е тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p |
| а тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, |
| воје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око |
| кнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Неп |
| жио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бо |
| не, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од |
| tle>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</ |
| хни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, т |
| не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината |
| промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> |
| е из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После |
| од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима бо |
| ер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па |
| } Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промаше |
| ..{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога м |
| и, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.< |
| ово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>М |
| смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати њ |
| ко је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком о |
| > <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, С |
| им положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.< |
| идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— |
| н брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољ |
| је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је свој |
| око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, |
| а је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се |
| екао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задир |
| кану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Цр |
| н брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо див |
| помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, из |
| сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да |
| еда га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Ра |
| S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, гот |
| p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опс |
| ић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Ми |
| зи, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да ку |
| исли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, |
| вако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која с |
| о је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирењ |
| езин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није |
| звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној |
| знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фија |
| елом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али |
| већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је |
| ко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде ја |
| иваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.< |
| гој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пре |
| ер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта |
| шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберк |
| д!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад |
| вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" |
| аја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</ |
| а јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер криј |
| Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је рани |
| p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну ша |
| кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> |
| ретпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била прист |
| није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је ка |
| Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда |
| чење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласо |
| гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S |
| с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами |
| ти...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Х |
| обођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пу |
| Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и п |
| тње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У |
| јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га |
| ана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говори |
| на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда |
| гом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јач |
| но, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав пр |
| ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал и |
| ећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и за |
| у брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га |
| се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му |
| ина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно г |
| их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба боле |
| лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или |
| ркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престравље |
| цију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и с |
| ако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомен |
| ad> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госп |
| „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, |
| ла.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин бра |
| да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се на |
| кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се н |
| купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној |
| ко бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да |
| ри Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слут |
| волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу |
| разуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ нап |
| на је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковиће |
| енио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што |
| сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обр |
| >Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и |
| ом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним к |
| извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до |
| спао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла верова |
| турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живц |
| реба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, у |
| послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо |
| ком Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n=" |
| ки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их ј |
| ску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се |
| " /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Ау |
| ио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p |
| та-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде |
| ка им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него |
| {S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Д |
| а од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Па |
| а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодри |
| убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Дани |
| оже одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута н |
| именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојкови |
| е имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p |
| ненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив. |
| едва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да |
| га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грч |
| разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него је р |
| Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се о |
| кле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју за |
| от лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро |
| таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Пе |
| е положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да изд |
| ано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста |
| смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да с |
| о љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у |
| алазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је |
| глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горост |
| Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чут |
| е хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити |
| мишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао м |
| чи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене де |
| — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> |
| е, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служав |
| таваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или |
| ти му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојан |
| око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да |
| у, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све |
| це су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сија |
| , што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили ра |
| тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међути |
| уктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког млад |
| убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне |
| три, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београд |
| ном погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред сво |
| јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Сто |
| Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу |
| . — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пу |
| ста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао вр |
| . — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих |
| сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — |
| досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једн |
| е по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика |
| ећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је |
| а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет н |
| ад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши |
| у српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам поз |
| извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде с |
| ивотом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт |
| ицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им н |
| умфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по |
| која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са неприј |
| а.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По |
| те, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? |
| очети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавај |
| е и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих |
| лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за в |
| рекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на ст |
| а праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> |
| је научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трп |
| неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати |
| н?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, реч |
| потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — |
| дар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које |
| животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је |
| о она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> |
| рци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им н |
| из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо. |
| снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са пит |
| је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; по |
| г свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао катол |
| осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се |
| ћ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на |
| окрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седош |
| огао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442 |
| е вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео |
| асно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему мил |
| отле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села |
| а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобуч |
| стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште зво |
| ..{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељ |
| p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није |
| јемонт</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле |
| } А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао. |
| страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Дра |
| а те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је т |
| ратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не забо |
| едњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш |
| комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутн |
| ривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједн |
| p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај до |
| ено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, ча |
| учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су т |
| еч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје |
| н није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску вој |
| ешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{ |
| рат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p |
| .</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? |
| е часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„ |
| p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастил |
| ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; |
| <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у |
| ка је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је |
| да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао |
| у се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу |
| ветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? зап |
| е џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако у |
| а издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p |
| о варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло чест |
| Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> < |
| Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} Н |
| ате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Ист |
| р је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној |
| удно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Ц |
| а мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбурк |
| ајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој осо |
| на утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Ист |
| авим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Е |
| више у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, |
| ко и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су |
| о послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волел |
| им беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Прост |
| чке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стој |
| .</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост про |
| ме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само |
| ам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу пре |
| то рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја о |
| далио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>П |
| о одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода |
| њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи та |
| и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам сп |
| Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут |
| са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором б |
| дом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прођ |
| <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био ал |
| ра враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> |
| ема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог пок |
| онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу у |
| остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.< |
| рао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно врем |
| еркнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капи |
| ави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече |
| мо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се и |
| p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом св |
| адмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким |
| ош и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних |
| слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни |
| а није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад ј |
| једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београ |
| ло би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему м |
| престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узо |
| аре славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не им |
| теља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> |
| амотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину со |
| кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада пр |
| упно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мисли |
| , којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, С |
| зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро- |
| >— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него м |
| се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и |
| ..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Б |
| бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи. |
| зи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би ча |
| — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Он |
| </p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је по |
| звештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је би |
| е Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И |
| — Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде. |
| .{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и |
| од и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу ц |
| њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српск |
| свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смути |
| ружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор |
| — Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, |
| увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама |
| , и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против |
| моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" /> <div type= |
| е правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S |
| но рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хв |
| сти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, хар |
| >А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам ча |
| вог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавит |
| к, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнок |
| однела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако мора |
| на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за |
| је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да |
| имљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно о |
| чке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два |
| ј мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех |
| едан из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу |
| ут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p> |
| о и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — п |
| , ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господин |
| p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим о |
| ису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како |
| пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} С |
| Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од |
| г језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар |
| вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те ве |
| несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торт |
| не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка |
| нко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем |
| ..{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.< |
| ије каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфе |
| } А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> |
| убав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p> |
| ка је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи |
| воје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље |
| опља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љ |
| амо се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и у |
| није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, прос |
| </p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као |
| <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у |
| <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши т |
| Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину вели |
| ме му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто н |
| } Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та |
| удбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души |
| ких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири. |
| мо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <d |
| има, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши об |
| д је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу |
| волити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очито |
| његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb |
| , кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасви |
| загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствар |
| ло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су |
| ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлил |
| дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто н |
| чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да |
| тимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу |
| p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, д |
| створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила п |
| е нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи |
| Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт |
| ег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана |
| ећ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути |
| ва Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Б |
| ацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катари |
| алива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Сто |
| ; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хле |
| писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни |
| а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ј |
| о Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом. |
| ли?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, |
| икога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји |
| подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне |
| е.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за екон |
| о и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Н |
| нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... ни |
| ампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, не |
| на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, п |
| кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жељ |
| ко је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болниц |
| во село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; иш |
| је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је зап |
| ана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико. |
| лато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостил |
| ци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Д |
| <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок м |
| о да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами |
| мње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да |
| се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, б |
| даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у |
| што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди др |
| .</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задр |
| е лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код |
| Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су срп |
| је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били |
| ="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо |
| у на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање. |
| о да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала |
| .</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе |
| престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у ло |
| јнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, д |
| /p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p |
| о био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој |
| , али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда |
| , злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу. |
| одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удв |
| реклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-два |
| м територијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, |
| му!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо |
| и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом |
| ија записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом |
| било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полициј |
| — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они с |
| та Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и ни |
| тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио ду |
| .</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> |
| бље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се |
| чана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори |
| у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад |
| не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, ко |
| не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — прим |
| јих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мог |
| кнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кор |
| страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој |
| од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижд |
| вши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} С |
| пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено |
| зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе |
| бин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а о |
| , нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто |
| он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик леп |
| Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право им |
| ије била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. окто |
| ли се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно |
| неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, ал |
| а ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за мини |
| гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" / |
| ао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио |
| <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краљ |
| доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностран |
| по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене |
| вљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та ист |
| ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Ка |
| роседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, |
| знићеви</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„З |
| патична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом мл |
| ска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од кома |
| d> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> < |
| у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде |
| да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао прив |
| упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао мини |
| ја вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мисл |
| од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може оду |
| иру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, |
| његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а |
| преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, |
| ао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у |
| војивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки ср |
| <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, |
| > <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од вел |
| отна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму проти |
| росто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде л |
| ез огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом |
| Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влад |
| општи му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се н |
| учака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора зау |
| игне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би мога |
| Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савез |
| е ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, не |
| а је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже време |
| /head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочи |
| вао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се н |
| одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена |
| ка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, |
| <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвал |
| вао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезн |
| јио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо |
| Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> |
| ви је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, кој |
| учаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му к |
| ког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже глав |
| а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим |
| рим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу |
| ице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су пр |
| одног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно г |
| е сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увре |
| трого наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} |
| говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се диг |
| > <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кра |
| Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из |
| полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутил |
| /p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p |
| ција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуци |
| p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} |
| ило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај тр |
| ца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ вит |
| е свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" /> <div type="chapter" |
| особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала |
| рској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да с |
| .{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трп |
| кадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да приб |
| е на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од ве |
| </p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p |
| е министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један |
| <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције. |
| чно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољ |
| ага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сув |
| анка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету |
| </p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована |
| а...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали ц |
| ни!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био |
| ну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена |
| pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокр |
| гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је тра |
| звикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујават |
| ајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове при |
| це имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим |
| вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p |
| p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави ј |
| дну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} |
| <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице |
| се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долаз |
| жи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручни |
| "723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој |
| који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела вес |
| погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са |
| p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше |
| горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему с |
| — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговар |
| .</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није |
| оздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Ј |
| рецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, верова |
| та.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...< |
| авање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши |
| се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста |
| убоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, |
| убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, гд |
| } А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> |
| а, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им |
| једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније из |
| посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре он |
| н, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извад |
| рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих В |
| исана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Нико |
| а ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име |
| вим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конфе |
| имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с |
| кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси |
| један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седниц |
| му, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам б |
| нувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му |
| и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунс |
| је још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужи |
| за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој среди |
| од Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћ |
| ином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако прона |
| еспектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли б |
| лободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бит |
| Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по ча |
| ске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљив |
| ри поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао |
| годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога |
| .{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство |
| га ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на не |
| болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и |
| х се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем саб |
| ој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у к |
| е држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада непримет |
| асно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребац |
| е мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучи |
| пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По св |
| ита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаон |
| од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ |
| и ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застиде |
| p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се ни |
| они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју |
| змучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чик |
| че:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} |
| цу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од н |
| гари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори. |
| еш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти от |
| ече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то на |
| еоград?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место. |
| о тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме |
| м? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, п |
| па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у св |
| тојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарк |
| ловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја вољ |
| /p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са О |
| <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страх |
| а ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, д |
| те се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох пр |
| мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после под |
| ајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није л |
| о сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни запов |
| омогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пу |
| ченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до |
| друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема |
| и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса |
| није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуг |
| > <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на ми |
| ка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана б |
| p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и |
| } Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попи |
| к црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нат |
| ожеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој |
| вори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личн |
| што ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на ме |
| рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом д |
| аже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> < |
| једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, |
| ође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанк |
| све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан |
| не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика- |
| га пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...< |
| то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, |
| етио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Ч |
| познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много |
| а својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оп |
| ве сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли с |
| n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени |
| а отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из |
| што нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати |
| ени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је ос |
| S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледа |
| Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> |
| и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; |
| ловину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учини |
| } У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> |
| Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у к |
| је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бит |
| едочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству |
| ру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била де |
| а писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искр |
| је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при |
| че сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> |
| p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> |
| ознајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све |
| и, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог сва |
| како маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће и |
| адаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је ов |
| е своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није м |
| ли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} |
| то ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у |
| /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки на |
| м отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече П |
| ли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не |
| Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, о |
| ам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже н |
| олико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ов |
| <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми н |
| т био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде |
| рам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="35 |
| еше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на |
| хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S |
| и случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад |
| само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто |
| се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута не |
| и у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуца |
| н! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега у |
| p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, |
| обри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико |
| је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак мор |
| амо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па ш |
| и? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.< |
| е заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи |
| Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напрот |
| , рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледал |
| раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p |
| збуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} По |
| о овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, |
| пита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p> |
| је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, досп |
| била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S |
| си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само јед |
| још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опс |
| ..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се |
| а и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но остави |
| му?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у |
| Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се поди |
| сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!< |
| да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти пр |
| што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазин |
| мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два |
| си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи? |
| да у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, |
| адар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> |
| иш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, д |
| мену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равн |
| тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погреша |
| писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено |
| чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к |
| годити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да |
| ћу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајућ |
| о бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогн |
| дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш н |
| оћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: |
| ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> |
| <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, |
| ашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— |
| сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да |
| е анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S |
| ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хо |
| и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде! |
| ње?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не из |
| /p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово |
| а у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу в |
| Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Је |
| а си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. |
| то отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по |
| и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је |
| , али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и о |
| црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванс |
| ого скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дош |
| се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш |
| вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ |
| уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак ви |
| нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— |
| цале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи |
| дан рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три |
| рсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од какв |
| такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војск |
| то сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас |
| изе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Н |
| мо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је |
| али.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су |
| ло оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још н |
| <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пр |
| преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши ма |
| p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја |
| разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! |
| ла а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам прими |
| јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским реда |
| надио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне но |
| тијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју ру |
| али Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <gap |
| више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Б |
| ционалним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали |
| неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије. |
| арта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је |
| ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у |
| , никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па св |
| и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан об |
| представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p |
| а они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се по |
| ао прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштр |
| сете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, |
| .</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је у |
| анови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се |
| ли.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјал |
| да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкого |
| ми стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна |
| своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него с |
| ...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа о |
| возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да |
| доше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара сла |
| , јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по |
| p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вр |
| оше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте |
| у тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> <div t |
| <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си |
| направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</ |
| у са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издал |
| трина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сут |
| ђе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лаз |
| вори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унут |
| дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њо |
| понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје т |
| ве, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништав |
| ајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му пр |
| Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим беогр |
| ило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмер |
| но огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће |
| овине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла |
| еле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припр |
| ведника међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим ш |
| аник <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора за |
| /p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди |
| љи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} |
| у местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика |
| ла у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно |
| кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p> |
| ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све ос |
| су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић |
| , чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као |
| ика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто |
| руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> |
| уштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују |
| ђањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са т |
| идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромни |
| /p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила к |
| браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то и |
| хало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор |
| им, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устим |
| верење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите ув |
| цира су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно |
| номе питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро р |
| а згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прили |
| о име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакв |
| о опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на с |
| ва о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, пр |
| божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, ал |
| ду, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, |
| ликим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је С |
| кођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, шт |
| но лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које |
| ога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а к |
| енија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> < |
| Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, |
| ним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У мест |
| Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одго |
| свим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку св |
| душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, |
| и, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви |
| рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас |
| > <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна |
| жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка у |
| и заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p> |
| ок ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не |
| ревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бог |
| /p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb n=" |
| јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је |
| које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху |
| и, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната ж |
| и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наши |
| товали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе би |
| пова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећ |
| бац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Про |
| свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави по |
| о, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети д |
| још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду |
| борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о П |
| рист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истреби |
| анова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> < |
| ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово т |
| ву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам |
| преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе |
| .{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к |
| о празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити |
| , истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и |
| се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће |
| а неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о то |
| Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила |
| вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојко |
| чи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све |
| оду; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и |
| господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Ш |
| и знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, |
| ка немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци ни |
| , јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарај |
| црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варо |
| ком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{ |
| слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београ |
| ш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања |
| уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на |
| икатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви? |
| увати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља |
| и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који |
| S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се уда |
| о.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни |
| Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Свак |
| уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега |
| p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска |
| чних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје вл |
| фоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева На |
| народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— |
| ких соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог вод |
| су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прог |
| ..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за сло |
| тао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвик |
| ја: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне праз |
| брао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго пр |
| рујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га |
| , а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се укло |
| м гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери |
| Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није |
| вот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} |
| а мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце |
| хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем |
| вот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изг |
| о, хладнокрвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном |
| а, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само |
| узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — до |
| , море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече П |
| а ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непр |
| /p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p |
| ве речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Р |
| могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни по |
| Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао р |
| ргичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, р |
| афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је |
| лић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаесто |
| дале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Об |
| ио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то |
| , и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S |
| о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном поло |
| орна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до |
| корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, |
| бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предрагов |
| у украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Жу |
| пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— |
| и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не ква |
| један изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да |
| ас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала п |
| песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> <div type="c |
| ар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Сто |
| што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући |
| , да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између о |
| ватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ ви |
| мог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван |
| сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца. |
| се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n |
| нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључ |
| са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић |
| престано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растана |
| хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према |
| Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> |
| д браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- |
| онетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу |
| Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно |
| е златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: |
| буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника |
| ерљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друг |
| пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p |
| тано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави |
| нате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} |
| воје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурн |
| оће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презим |
| м одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти п |
| али на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не |
| ен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео |
| </p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници доб |
| p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека |
| у. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, |
| ари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много пола |
| !</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожало |
| увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му К |
| ково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и |
| ог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумева |
| ћ одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад |
| p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само |
| Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</ |
| драц, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече госпо |
| волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општи |
| , шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се |
| ачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Л |
| >„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми |
| ла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рек |
| што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је поч |
| рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма х |
| анка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примед |
| је она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо |
| и вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, |
| то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном спора |
| ђице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и |
| већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуциј |
| м и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разг |
| па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</ |
| та, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако с |
| амо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох |
| ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је |
| само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> |
| до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав |
| Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова |
| угари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је |
| истарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S |
| че:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омлади |
| оро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју в |
| > <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обој |
| нично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојлов |
| >— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у соб |
| ...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде ј |
| p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они |
| ворен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ ј |
| аљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стој |
| а српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, ал |
| у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у п |
| Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче инти |
| Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И |
| <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> |
| и мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о |
| стен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам |
| нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> < |
| га ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београ |
| а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, |
| „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако |
| о близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S |
| ковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско |
| носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мис |
| } Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу |
| олико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи. |
| и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин |
| сподине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло заг |
| е слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер |
| и се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појањ |
| због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" |
| ак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и с |
| тунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра |
| се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не |
| инђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се те |
| > <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти |
| љенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужн |
| би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да са |
| p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику пре |
| а у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p |
| рковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државн |
| ио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изнена |
| ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p |
| Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак м |
| ло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почел |
| етлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било сра |
| еки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда |
| Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га |
| е иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска во |
| дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која |
| нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазб |
| вке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни |
| > <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам |
| ви мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани |
| ече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} |
| <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованк |
| з Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих |
| Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, |
| јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да |
| ка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p |
| та је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стот |
| ик Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, тр |
| .{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је |
| ркнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не |
| ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је ч |
| трепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p |
| ија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бој |
| намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је |
| p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда |
| .</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесн |
| <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Врати |
| .</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворја |
| разумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конферен |
| зитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> |
| намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се |
| брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили |
| ар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{ |
| је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су д |
| у уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, |
| изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осе |
| што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у п |
| а сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведо |
| заревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недиће |
| на, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да |
| а тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани |
| здахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи: |
| је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му о |
| ја од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба |
| {S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео |
| е кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> ути |
| већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, |
| осећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је изм |
| } Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном |
| едраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Р |
| ило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја в |
| пска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и срп |
| у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека к |
| Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у ве |
| разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предра |
| јо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а |
| сак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, ве |
| и се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Ш |
| х, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат би |
| који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате |
| сен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— |
| од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и нес |
| их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ ни |
| дложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на друг |
| у један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p> |
| јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених |
| ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле з |
| њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, је |
| ија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља ч |
| ти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Ск |
| ар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катарин |
| S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сн |
| чницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овом |
| први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и |
| није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на |
| ржа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чист |
| ри стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јуна |
| егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци |
| овати закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оно |
| нула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће мо |
| пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; зн |
| >Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрд |
| е Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих |
| а, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморан |
| а, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неис |
| рочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наш |
| да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући |
| формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи |
| на-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше |
| ице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске ре |
| уално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <p |
| готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије н |
| И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили в |
| ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полица |
| а Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} |
| о збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, |
| на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење |
| е да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он |
| и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро би |
| лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би преба |
| Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље |
| p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда. |
| оји је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болес |
| <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је |
| д Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије |
| очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била |
| азних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената св |
| ео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за ч |
| а поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два |
| х није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.< |
| тељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на вис |
| тно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистин |
| ђу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли |
| каху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, др |
| ам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова |
| наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође |
| е читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Обер |
| акле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш |
| ци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог свом |
| вакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту |
| ља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина |
| .. то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести |
| да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је |
| плив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знат |
| е гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} И |
| , која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не тр |
| е, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада |
| ост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, |
| ру, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, |
| /p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{ |
| са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му п |
| у српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> < |
| нски.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па |
| в сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та |
| оду раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити |
| и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео |
| н седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уж |
| офановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поизд |
| ш у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се |
| а потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степанов |
| чевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јов |
| Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко вр |
| упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер |
| бала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком д |
| ога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска |
| лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвова |
| е, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне коман |
| е скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са реч |
| ма и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, ве |
| оглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана |
| ицима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од |
| у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога саве |
| време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе |
| и као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на |
| пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола |
| вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је |
| нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, |
| ојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си |
| ровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили з |
| скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком. |
| се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој |
| ирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујућ |
| ли и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све т |
| де су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> |
| њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се |
| ом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када б |
| тадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља |
| н да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим |
| а се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута |
| осле пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика д |
| ео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и т |
| ној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској си |
| своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душ |
| пушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и о |
| сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, |
| и Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и науч |
| и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи |
| ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина- |
| ић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поно |
| е и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори |
| ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо |
| ала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге |
| аравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, |
| војити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и н |
| иће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покор |
| политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовањ |
| јорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p |
| то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љуба |
| познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе |
| .</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде прек |
| ји је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, д |
| а на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стог |
| бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Ту |
| кој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати. |
| м“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима о |
| у дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, |
| да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно у |
| рио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то д |
| а.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, |
| све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом |
| ем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је |
| ="55" /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</ |
| /p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са в |
| скога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју та |
| е бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организациј |
| лан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничаво |
| ом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Б |
| до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са |
| лужбе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесе |
| ва.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумет |
| добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина- |
| ену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у пос |
| .</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p |
| ладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све |
| рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипа |
| е саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је ин |
| људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га ј |
| на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац |
| о огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити |
| и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то |
| га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> < |
| леда оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољн |
| ше и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и што |
| и му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Прев |
| доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоћ |
| о није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражит |
| </p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ст |
| ли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> |
| жићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован офи |
| динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удр |
| ико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што |
| p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, |
| .{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, |
| итаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„ |
| ксић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{ |
| ног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> <div type="chapt |
| те своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је о |
| у зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, св |
| ино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праш |
| српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Тур |
| у владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало |
| ли са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаље |
| робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се сва |
| ављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свег |
| омита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним од |
| општи, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свог |
| х власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону |
| да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од |
| head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} С |
| ad>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како |
| а море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух п |
| вита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико ту |
| а све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар |
| „<title>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољ |
| за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p> |
| оред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и ни |
| надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај в |
| ђутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о |
| ује истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише ра |
| вши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> |
| ead>СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованко |
| овом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље |
| и буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арн |
| а, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и |
| у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер т |
| спођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смис |
| ти, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а |
| вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јо |
| јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој |
| S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж |
| акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њ |
| е у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су |
| екнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била |
| колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само по |
| у пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи |
| абрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом ш |
| исутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе |
| а питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун доброд |
| ој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци но |
| и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа |
| н <pb n="486" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, |
| е председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да прода |
| ечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина |
| <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, п |
| , — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито |
| којни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни |
| убавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То |
| прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила ду |
| пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:< |
| им Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им |
| тну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљи |
| изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> |
| вали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајориц |
| ако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде с |
| ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Т |
| ти у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направи |
| ји догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно уве |
| си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која о |
| није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> |
| д њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно л |
| луша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас укр |
| есам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпо |
| </p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах от |
| .</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио. |
| ешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, |
| ла за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Бео |
| октор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли |
| и је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и |
| ш горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио д |
| истар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и |
| ко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учини |
| е га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, д |
| S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животи |
| >— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Ла |
| но је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телеф |
| упи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Не |
| сана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на ја |
| тку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Бео |
| кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић |
| вора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да |
| вршини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе кр |
| ије па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што ј |
| сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</ |
| <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној |
| ита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>С |
| ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа |
| је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га м |
| ору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још о |
| оју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читање |
| ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> |
| сподин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се уб |
| Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева |
| Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо бра |
| во, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни мла |
| p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је ви |
| евић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је О |
| астављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новин |
| сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, н |
| а кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало р |
| је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим ра |
| ах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржи |
| </p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разг |
| ја је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавн |
| ор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала |
| нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи |
| аркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљ |
| беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У |
| , јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму д |
| ици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне |
| заревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, |
| ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је с |
| се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истин |
| , „<title>Политика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло |
| иноћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији у |
| — Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— |
| >Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу |
| сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати сто |
| ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми гов |
| правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо |
| адржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој |
| ве којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад.. |
| ш интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је нако |
| — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује |
| ? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p |
| акав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита пис |
| 6" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са: |
| p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p> |
| диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изнена |
| ено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала |
| нило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то м |
| ћи новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом в |
| само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обр |
| /p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине |
| иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље т |
| ла посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгл |
| ење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна органи |
| ство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, р |
| шу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p> |
| "650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>Пос |
| у и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па |
| градска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и п |
| узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прв |
| ро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се |
| м поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE">Die |
| мо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда осн |
| о нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина- |
| анка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све |
| дрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p |
| е је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у тр |
| ју.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снаг |
| Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало |
| здрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута проме |
| у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турци |
| Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Сто |
| себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уст |
| хори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала |
| > <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће т |
| е друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало иро |
| зи.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа доб |
| Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је м |
| ајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све |
| одне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и прет |
| природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} П |
| ових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатељ |
| изе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам |
| Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу |
| исоком торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркв |
| значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо |
| руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, де |
| као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Н |
| ки Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док |
| ца не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрају |
| ме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који ј |
| м гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p> |
| еколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија и |
| а, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и |
| рта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овом |
| људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три |
| лендар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе |
| ељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје |
| ноги витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити |
| љу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини |
| часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у |
| ослала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени б |
| упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у ов |
| itle>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешко |
| ешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоћ |
| ја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речим |
| џи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију |
| лак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са гр |
| сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд н |
| дела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избил |
| се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! клик |
| тос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић ап |
| Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици |
| p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта |
| капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, м |
| као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србиј |
| ицима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у љ |
| наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> |
| о да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и пре |
| чи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охо |
| >Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у том |
| подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на |
| рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло пов |
| ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледа |
| та-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S |
| S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То бех |
| ији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од бол |
| а их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од св |
| тегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И |
| ас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групи |
| апрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те |
| ениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне с |
| вестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је до |
| S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама |
| ова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћем |
| е.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} |
| ело је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, |
| ји, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нек |
| помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском |
| е ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, м |
| фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, |
| анџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p |
| у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих офиц |
| се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочи |
| анка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> |
| ..</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати не |
| на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често п |
| ала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пун |
| — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> |
| тара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а |
| омрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне о |
| p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није и |
| нел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде иск |
| па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој |
| прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд |
| ече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше |
| и смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови |
| и тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не |
| им ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцка |
| народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који у |
| ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му |
| тео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену м |
| — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера |
| о је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Ост |
| <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да б |
| здали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш ј |
| ив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напо |
| р мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— |
| агне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од |
| ла је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу држав |
| кати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Миц |
| ршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља |
| тана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, |
| једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победонос |
| логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један ра |
| се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав |
| њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десно |
| , да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вер |
| ла је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су би |
| коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од |
| не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с |
| инове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх |
| диницу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва б |
| авезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једр |
| ње, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти т |
| од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Наст |
| ак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си так |
| но имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака |
| е девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим о |
| у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, ув |
| а к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што |
| врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топ |
| бриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, |
| .</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутов |
| шију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па |
| упице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фа |
| очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погле |
| наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> < |
| рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> |
| гинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap |
| шта небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека на |
| ежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ |
| како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да |
| p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађ |
| њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе |
| на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно |
| /p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је |
| ну на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се |
| одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крај |
| су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помоз |
| упцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наш |
| н и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, а |
| о неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Сто |
| тране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихвати |
| е гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дош |
| јао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се |
| јао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Д |
| тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, п |
| , а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљ |
| то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто то |
| } И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те прими |
| па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоц |
| спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А к |
| спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре ил |
| ртије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био г |
| извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириш |
| е ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинов |
| поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, |
| ила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Д |
| апослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стоја |
| новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера |
| бојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се ра |
| гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорс |
| на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српс |
| и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као кар |
| социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, |
| о врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p |
| ла и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљин |
| ца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати |
| d> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико ње |
| х неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапш |
| ислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњ |
| ..</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је |
| значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а |
| ом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје |
| јно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду сво |
| </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него |
| на“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко |
| е на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Срп |
| иши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко ј |
| н теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већ |
| , уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопи |
| Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и |
| е с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се поса |
| ла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мат |
| уће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа |
| авља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поузда |
| о толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а |
| Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, к |
| , поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb |
| а.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива |
| о својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и |
| ној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је о |
| вору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Г |
| м је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, |
| је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је |
| шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Н |
| — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око ог |
| ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У |
| ело живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{ |
| — Причајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} |
| Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно |
| <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, |
| и кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један ре |
| тњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212 |
| > <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске в |
| у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је ж |
| и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева |
| е осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са прв |
| да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена |
| ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection" |
| задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није им |
| едем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се поја |
| мо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-па |
| ћи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћ |
| одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" / |
| из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече |
| азуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> < |
| <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казу |
| орим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му |
| ак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљ |
| {S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирај |
| а...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} |
| ли на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео п |
| одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер с |
| авна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафа |
| добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецк |
| лу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазареви |
| не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи. |
| је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике. |
| па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мат |
| сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазна |
| арска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седни |
| p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекин |
| м спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Ст |
| ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору тр |
| рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црн |
| топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор |
| од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стри |
| а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ |
| l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарин |
| , а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у сп |
| м, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да |
| о се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва |
| и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла ве |
| опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме |
| Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна |
| рави оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што |
| .</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњо |
| у се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, гд |
| у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јован |
| ђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p> |
| у дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и ма |
| писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="27" /> <div t |
| осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> |
| ече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, |
| упло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>Т |
| p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml:i |
| а Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком |
| атворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к |
| дном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан б |
| том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Л |
| ајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу |
| неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната |
| е на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачки |
| ране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> < |
| , иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забри |
| ер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја |
| тражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружан |
| сврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мор |
| Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора |
| се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p |
| ије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} |
| <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће |
| час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем т |
| ми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју |
| {S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени |
| , која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само |
| ица спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> |
| учен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у на |
| смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече |
| вако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} |
| би је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте б |
| огиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9 |
| политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не реч |
| } Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно пре |
| овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад до |
| > <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несаниц |
| у струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Ка |
| р Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио поли |
| ом:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, |
| свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се |
| седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.< |
| добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на сво |
| понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце |
| Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо ко |
| лаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кро |
| евићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела |
| могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за жи |
| весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као б |
| страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе н |
| ако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, х |
| краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из |
| у није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} С |
| сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом П |
| ју, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима са |
| ливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио |
| нт Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је ј |
| је „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стој |
| тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова ниј |
| ла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хват |
| рукчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад |
| нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој ду |
| , ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Ча |
| амо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправ |
| ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору |
| аже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p |
| Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одо |
| трменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску сил |
| сеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Ма |
| ропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а |
| Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза изва |
| слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам |
| , стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </ |
| агрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milest |
| ше.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем ми |
| и загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, |
| чињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какв |
| ала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Кр |
| а Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је |
| т ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, д |
| уђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>И |
| ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају |
| оне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени |
| у волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер |
| ; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> |
| .</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја |
| о је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је те |
| вучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а м |
| e unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по |
| агрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што |
| Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p> |
| ера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> |
| м кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се с |
| и слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, инт |
| гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, |
| остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око |
| појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то оп |
| другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлуч |
| раво ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично рас |
| ћи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, |
| налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да |
| ма живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са |
| онењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот |
| бро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина |
| ј, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са ку |
| аховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></ |
| у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p |
| о преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p> |
| ну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла < |
| , док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју наша |
| а!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спа |
| ослу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарс |
| Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и к |
| каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да ниј |
| але јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за |
| са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију |
| а овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем нар |
| а.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор |
| ор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша |
| а слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање |
| ији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе мест |
| ођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није |
| ћу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па |
| су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} |
| у ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада |
| и мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посласти |
| > <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису |
| ваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан |
| аљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој б |
| у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</ |
| је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ |
| народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, |
| било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, т |
| тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ј |
| м понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на |
| ом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, ал |
| афанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и |
| {S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што с |
| е.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час |
| астадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катар |
| анчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направ |
| идећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" |
| олетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, д |
| И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обуставље |
| караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога |
| дном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју ку |
| дном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није за |
| а је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, |
| ати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Ми |
| као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у |
| о у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одм |
| в Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је |
| , напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саве |
| јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као ш |
| ла, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се ње |
| ала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арна |
| тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била п |
| крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јо |
| о осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p> |
| премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, ст |
| а пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са м |
| е допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хва |
| писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању |
| јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусај |
| каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан узда |
| о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него |
| ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и |
| рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>О |
| свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само |
| де међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и т |
| ш данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико |
| станку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објави |
| оцес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан |
| пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" |
| Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план |
| а Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој о |
| , по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала то |
| ући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигош |
| астанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао. |
| вић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати |
| ли он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џ |
| то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа |
| ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутњ |
| ењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве парад |
| Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да |
| а учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, од |
| Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе |
| и да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност пон |
| ве као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софи |
| астопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стој |
| е су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе |
| n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из б |
| да је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му пом |
| јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао |
| ју и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, пре |
| рочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци д |
| без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, |
| мену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p |
| у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красн |
| ива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, |
| и свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си с |
| њи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге |
| ка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је |
| упала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно би |
| {S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Ст |
| ом, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати пр |
| нка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаћ |
| домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стоја |
| о мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу н |
| техе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој |
| учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што |
| у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, ал |
| ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има |
| треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ства |
| ротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>М |
| и, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који ј |
| ркнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову бра |
| обне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који ј |
| м чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рук |
| у њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само гру |
| } Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; |
| дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојх |
| он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад до |
| м свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} М |
| Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У с |
| па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког др |
| здравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, |
| говоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за |
| вим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и умет |
| >Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, исп |
| ечен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш вид |
| ат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у |
| српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепш |
| а кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стој |
| Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те с |
| а су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, ч |
| оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је |
| г идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је у |
| у ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинца |
| ред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу |
| тправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам |
| описује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар к |
| таде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но ок |
| подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело |
| <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под |
| лицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савско |
| рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путе |
| пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право ис |
| у Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним момент |
| Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпут |
| оју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић о |
| и боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су један |
| у се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се поб |
| ом се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Чел |
| је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде При |
| /p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их вре |
| излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово д |
| оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње |
| најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде скл |
| ашљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у вра |
| а у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери |
| сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато |
| дин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по |
| коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат |
| о оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, |
| ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд |
| ...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, бога |
| пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</ |
| и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После |
| опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио д |
| ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан ј |
| извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> |
| ки приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој |
| а Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли |
| да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> |
| n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и од |
| јковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{ |
| ава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а св |
| оли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно В |
| ови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном |
| ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитат |
| гу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осо |
| во, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у |
| погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка |
| нче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, |
| {S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто |
| ени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићени |
| у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност |
| је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је |
| каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, бра |
| аше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли |
| и макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи |
| боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела |
| вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем |
| и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> < |
| орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?< |
| и.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане |
| да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема |
| љи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегну |
| кцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски |
| ом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</ |
| си.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може |
| торово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и ле |
| опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија |
| ицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као во |
| азаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српс |
| с врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки п |
| павали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуна |
| тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Пор |
| после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где |
| праву, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p |
| лио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, мож |
| нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраж |
| аустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљ |
| ео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</ |
| р, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и теле |
| знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како |
| ајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила |
| </p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у ду |
| колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, наш |
| , то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бат |
| е, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима по |
| вом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p> |
| а <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама н |
| ан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> < |
| гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрив |
| се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте на |
| ајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| лазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана мла |
| спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно |
| павао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изд |
| ...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наре |
| Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на кр |
| ују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не |
| вне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало |
| а, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као м |
| /p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој |
| ено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку |
| сионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљен |
| Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слов |
| ме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас |
| о шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће |
| ао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болни |
| ала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца |
| вом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да то |
| хологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак |
| тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним понос |
| јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му ј |
| јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију п |
| ултуран човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" |
| доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутк |
| г узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се |
| ке снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снаг |
| а а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разл |
| д у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посл |
| b n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на |
| љна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер н |
| азвијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Ве |
| кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол |
| ну крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисл |
| ројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и |
| p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топли |
| морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, приликом под |
| авеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак |
| џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљ |
| још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишље |
| ликих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговор |
| целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку једа |
| , који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов |
| тавио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мис |
| о што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао. |
| сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога |
| реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до оч |
| жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе |
| ућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у |
| нокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану |
| жности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љ |
| курикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а би |
| изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослоб |
| а је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Ж |
| за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је |
| његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканск |
| када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она бил |
| алио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним |
| Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> |
| његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљ |
| слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с |
| је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним н |
| дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу вед |
| свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био ј |
| широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је |
| онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да д |
| еници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спо |
| и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност с |
| удна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после д |
| арац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који н |
| лаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта |
| <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, ош |
| лексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштв |
| н не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му пре |
| кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појав |
| стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режи |
| ? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он ј |
| бини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријат |
| е вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Муз |
| девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</ |
| атама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, |
| вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини |
| рује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој и |
| ве уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар |
| је Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољ |
| брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше |
| и“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“ |
| раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физионо |
| је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну че |
| тво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћем |
| > <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазареви |
| а љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој вар |
| , тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер с |
| .</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он |
| икама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић |
| дужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести |
| ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> |
| атна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске пу |
| <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла. |
| </p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Ба |
| годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло неп |
| остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па |
| , често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго |
| ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавн |
| ично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али |
| мо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стој |
| а, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромаш |
| авља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у П |
| о је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко вр |
| де на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} П |
| магао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом разв |
| бље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обара |
| ар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војс |
| а је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересан |
| , и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој срп |
| дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је та |
| маче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело св |
| Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер |
| теља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиро |
| у не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесн |
| уком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где |
| будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздрав |
| а нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичко |
| еном логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна д |
| саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилик |
| Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је |
| годила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске с |
| и за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са н |
| /p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у ње |
| и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка би |
| се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд |
| оман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> < |
| <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народно |
| народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша |
| велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да |
| да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти |
| био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредова |
| , обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњев |
| је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијал |
| ликог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се |
| паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— |
| 96" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и њег |
| српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — о |
| е врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} М |
| ушом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Исти |
| беркнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. |
| Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p |
| јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео |
| н, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто ун |
| а готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану п |
| ход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед. |
| века, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте дост |
| </p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писа |
| је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и з |
| ви; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петл |
| менио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прођ |
| стављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржан |
| оће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.< |
| дличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке. |
| у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чи |
| , каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да с |
| в бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора буд |
| нданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{ |
| и док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S |
| са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p |
| егове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво |
| есносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к ње |
| лицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено |
| шо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p |
| му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколи |
| дојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Во |
| петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати |
| ријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликањ |
| угој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што с |
| аваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што мор |
| ше га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај |
| уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-П |
| аше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; |
| авао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису ника |
| на, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо |
| ационалне политике.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са |
| помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега |
| у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, |
| невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким о |
| апред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово |
| и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — ш |
| и се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> < |
| а отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност |
| одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужно |
| је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је дома |
| ивремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</ |
| чаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем еванге |
| уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо с |
| p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе с |
| је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Ка |
| енима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер |
| кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значењ |
| био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнов |
| о наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у ја |
| тко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и |
| волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачк |
| > <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност |
| а друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде с |
| вићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојан |
| ко, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за кој |
| маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још п |
| ђе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрел |
| исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салети |
| у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балкан |
| торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само |
| га, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта |
| илима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необо |
| Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно |
| еровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одуз |
| ове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао в |
| је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Па |
| њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то њего |
| трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> |
| ти мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојан |
| Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила |
| ајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без |
| ко је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаут |
| .{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војн |
| и оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са ов |
| мамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, |
| крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тет |
| била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих пис |
| ст из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа он |
| се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је |
| Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се... |
| Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње |
| начки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> < |
| огинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Риз |
| конића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке |
| према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци присту |
| омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо поја |
| рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, |
| ало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ћ |
| вине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама |
| ва се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго зад |
| а толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о |
| жеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би им |
| ну жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, пог |
| и и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби |
| ке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, |
| што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано њ |
| , да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и |
| ади његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је |
| -Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први с |
| који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упит |
| и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на |
| и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш |
| естивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо |
| ваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гла |
| тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази |
| оизведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло |
| /p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд |
| т његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{ |
| д је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> среб |
| ише пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити с |
| штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је т |
| едно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве пошто |
| е мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Вите |
| мао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Руси |
| о смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним трену |
| истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му |
| , да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лут |
| вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом жив |
| но предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак б |
| капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо |
| једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници д |
| нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео у |
| ао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улица |
| брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њи |
| ја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број |
| но, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини |
| хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је по |
| срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састој |
| шила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате |
| о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стран |
| т, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су и |
| >Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Нек |
| ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним начал |
| ој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољ |
| ке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и |
| ине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива |
| ћ ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{ |
| еркнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и доб |
| е да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљк |
| начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — р |
| коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послет |
| како, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опр |
| итивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на |
| p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Свој |
| те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам с |
| естао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући та |
| он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше от |
| ложају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати з |
| вој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера |
| а сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на са |
| шљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањ |
| никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који |
| њем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за |
| стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, |
| рашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његов |
| рзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки |
| иља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>О |
| <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</ |
| ти, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне пр |
| ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} |
| дитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је |
| ти, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је о |
| мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је |
| ивена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, ш |
| е лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је сит |
| при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уј |
| четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опро |
| у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила |
| оји је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у |
| Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није зн |
| коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била ј |
| ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да |
| реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер |
| сти пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у свако |
| па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као |
| <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом ра |
| твеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што с |
| .{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједн |
| ликим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писм |
| ограда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у |
| да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће |
| инем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> |
| з тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражен |
| је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који |
| p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пр |
| здање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извиј |
| почети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатно |
| је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке |
| itle>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и |
| асом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухв |
| 87" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна д |
| г!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била |
| укави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чуднова |
| поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су ка |
| ли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилник |
| ини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном |
| слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунак |
| отпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На ли |
| доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам |
| а Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господин |
| ина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец |
| већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и некол |
| ледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна д |
| Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се пр |
| брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој |
| њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јо |
| може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова |
| у за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима. |
| је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече |
| гла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није зн |
| равно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему |
| morituri te salutant!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постељ |
| ће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због |
| сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који |
| трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S |
| исто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме |
| терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом. |
| > <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је виде |
| ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да са |
| ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их |
| орко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа |
| ародна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су |
| а увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена |
| идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика |
| у земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, дана |
| е има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих |
| p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснај |
| огла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко |
| ту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти чов |
| воју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, не |
| ти“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре |
| Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је т |
| оспође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Ујед |
| размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне |
| сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за т |
| пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици |
| походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када ј |
| напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, до |
| је многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разгов |
| , да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже везд |
| лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи |
| оју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала |
| ао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерн |
| беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на |
| садорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој |
| а“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са к |
| чела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих |
| д је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из |
| са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни н |
| јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша н |
| атити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Н |
| јући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних |
| а за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала |
| јих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја |
| ој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, о |
| а јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да |
| примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љуба |
| јачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освој |
| о вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад врати |
| и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али о |
| оју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована ј |
| Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико с |
| вира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли ха |
| српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју ј |
| ах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана |
| ат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестр |
| .{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њим |
| е се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</ |
| ма вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, |
| задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а ужива |
| шила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годи |
| умка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном се |
| се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом д |
| неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао о |
| да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одго |
| било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога |
| у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности |
| , коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила с |
| Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а |
| римање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n=" |
| ас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арн |
| својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрин |
| p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у гл |
| при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће н |
| /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један |
| губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Т |
| анак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими п |
| ина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како с |
| итљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — о |
| ј мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а |
| јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са сво |
| ада јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и н |
| који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од |
| имања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и св |
| ћи јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне |
| а и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој моли |
| Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} |
| ећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију |
| где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хл |
| а је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} |
| нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се. |
| , да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се п |
| } А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њ |
| оља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуш |
| али и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дуб |
| им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла |
| је много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном |
| је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је |
| он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор ист |
| задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је |
| оса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила с |
| нуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} |
| тела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{ |
| ца нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од о |
| а.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их вр |
| пут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима |
| у све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чек |
| ену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, п |
| Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— |
| ан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Сас |
| сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <gap unit="graph |
| ла, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се с |
| не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његов |
| непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</ |
| да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дак |
| е делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S |
| ој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је |
| са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликов |
| Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковн |
| нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици |
| " /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те |
| ава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче |
| итичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и |
| ама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или не |
| ише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљаниће |
| епо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и к |
| е комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је |
| већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова |
| ти тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га с |
| тила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од |
| а њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попуст |
| и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за нам |
| арочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и с |
| помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови н |
| са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њо |
| на и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком |
| опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разл |
| држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, |
| ила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негд |
| неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стоја |
| о и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто с |
| вши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад запла |
| у, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до зна |
| ала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећа |
| , где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дош |
| и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно |
| и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тре |
| побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међ |
| оји сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утис |
| д <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Т |
| је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут |
| ног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију ста |
| буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају д |
| ли пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да н |
| и српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано ст |
| тика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба |
| у Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда |
| те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те ист |
| <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса л |
| а је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у |
| за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и |
| овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре |
| а не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичниј |
| на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и |
| размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прат |
| , ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне ф |
| ргу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовиц |
| на је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три д |
| лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљиво |
| лећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполин |
| з златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој суз |
| .{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, је |
| спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте |
| ту и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету. |
| о је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши ј |
| за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Изд |
| .</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући о |
| Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</ |
| споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је н |
| ао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо прим |
| p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол |
| од Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини п |
| p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мисли |
| аревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже |
| нци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под |
| жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жез |
| не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које |
| поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} М |
| ечце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, ку |
| онекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала |
| још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна |
| д снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чека |
| није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} Т |
| ову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом |
| на.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је з |
| посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са ул |
| аво.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А |
| јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Је |
| из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа г |
| е радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Р |
| код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па |
| очитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољс |
| /p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и |
| осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш доб |
| чника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, он |
| миљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и |
| свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> |
| ратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је |
| до, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, |
| лио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци |
| гов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила |
| стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — |
| ку; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, |
| леду попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе вид |
| ла обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење. |
| е могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један |
| налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, пр |
| ја оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знат |
| ве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве пла |
| стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме |
| чита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</ |
| а!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да ј |
| че метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло рад |
| ати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> < |
| “, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрем |
| ке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи во |
| бог болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је доби |
| ћ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу ко |
| када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако. |
| памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ |
| уди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна д |
| о велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тре |
| кама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена |
| лаву.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из н |
| учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаре |
| о младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се |
| он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p> |
| ала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко |
| >То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође и |
| собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арна |
| н Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић |
| посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину |
| у, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добр |
| но дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљен |
| ети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама збо |
| ованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њо |
| ј соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђен |
| ати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдск |
| асположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазил |
| јвјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изруг |
| улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони |
| а баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> |
| је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пи |
| тарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спр |
| шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи |
| о је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патри |
| је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београ |
| то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Ч |
| ли чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га к |
| станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у све |
| министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Беог |
| аутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех |
| драговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем |
| ибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га ј |
| ник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да |
| зрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно о |
| на и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадо |
| кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> |
| — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа |
| тра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приме |
| с његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу |
| езано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него |
| еменог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде |
| 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмерен |
| тика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја |
| , а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе. |
| су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од с |
| к зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручн |
| ост те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући пр |
| је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ниш |
| идевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград |
| ао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде |
| ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уст |
| новић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићев |
| е овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доно |
| и смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече: |
| лександар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле к |
| каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Об |
| и мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању |
| сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао си |
| Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> |
| на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати пово |
| она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то наји |
| ила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријат |
| е призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и |
| ни где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати С |
| е мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла ви |
| е једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, |
| еранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њ |
| чао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско прич |
| ише, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је мор |
| следњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико |
| ублици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска пу |
| осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да др |
| , и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је у |
| тном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резулт |
| се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери |
| е је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала |
| о сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је |
| <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани оп |
| ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избе |
| ити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толик |
| у, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас ниј |
| усретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} На |
| а и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што |
| називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из г |
| ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у |
| хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капе |
| ој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она ја |
| рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се |
| о прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита: |
| оје су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се мо |
| /p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанк |
| с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у св |
| упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лаза |
| .{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја |
| аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске |
| о енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, |
| где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи во |
| p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</ |
| београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазареви |
| ојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и чо |
| ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, г |
| о уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и |
| > <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће |
| но, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће по |
| , и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велик |
| се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у |
| , јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n |
| окојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у коми |
| јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на оч |
| е био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и д |
| е да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> < |
| кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, |
| ојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> |
| ворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне |
| ов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који |
| а аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стра |
| и!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оп |
| ен, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама |
| орио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина би |
| обро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страхови |
| ивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, |
| о, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садр |
| за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутра |
| ја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Он |
| показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с р |
| умарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, ј |
| ица могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику |
| Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је |
| Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> < |
| сто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима. |
| ер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живо |
| ... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у ш |
| сту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мо |
| прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, т |
| гентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу ув |
| ?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од |
| је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој сми |
| говори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се |
| .</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка у |
| чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, |
| лочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу пре |
| евојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос? |
| у је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат обј |
| а, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до сам |
| а.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукал |
| у дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.< |
| аја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} |
| </p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама ве |
| тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје ду |
| орист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црн |
| Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p |
| ренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка |
| то је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури п |
| се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у |
| јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав њег |
| уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за |
| анка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> < |
| еђу осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње |
| есла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни с |
| а.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S |
| анџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда ј |
| ро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осв |
| .</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, п |
| а живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима |
| отпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жен |
| се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво т |
| ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој |
| ију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их деж |
| дан Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} А |
| {S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би с |
| е син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> |
| некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па |
| рим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберуч |
| трасно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега с |
| не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац |
| и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном ули |
| насте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта св |
| трина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред |
| завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарк |
| и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен |
| режуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.< |
| погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S |
| исам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би д |
| ски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове |
| и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, |
| p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, |
| вршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажниј |
| тави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и пла |
| ла у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њи |
| о вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је |
| ка-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у п |
| е отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у |
| Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и про |
| ога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако с |
| в позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p |
| , дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш. |
| ти и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно |
| азмакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S |
| осле предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док н |
| дан црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га |
| /p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То |
| овић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око ње |
| загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се з |
| зали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше з |
| од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто |
| тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави ра |
| ијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оруж |
| нући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бит |
| ст? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> < |
| ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Ка |
| тане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па |
| м.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S |
| ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се |
| е човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе о |
| главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише |
| <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p |
| парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У т |
| еци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, п |
| ванка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и |
| <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како |
| .</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним с |
| {S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу |
| пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> <div type="chapter" xml |
| огледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да ост |
| да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да |
| етнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замо |
| то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p> |
| езгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су |
| мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење п |
| ичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене |
| > Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви срп |
| у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто с |
| м марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерс |
| њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу нал |
| це које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношеви |
| доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихв |
| ије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се ос |
| цијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, посто |
| у.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље |
| а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти |
| се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада |
| тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојал |
| Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</ |
| ије Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозн |
| а врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку |
| тије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у м |
| познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> |
| ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на ум |
| у пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и |
| е др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз н |
| еркнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, |
| ису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговор |
| породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради рефер |
| , ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Ср |
| обрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ови |
| а малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте |
| .{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из |
| и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују |
| најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> < |
| дари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да н |
| бише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, ви |
| сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Ж |
| Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" / |
| војица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати ш |
| Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздух |
| оја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао |
| усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то з |
| ну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone |
| елефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопа |
| кици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Соки |
| ше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтед |
| а ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући с |
| шуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њихо |
| рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Так |
| ије било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен н |
| S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Обе |
| p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а |
| чају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика |
| и командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њихов |
| pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих |
| осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, |
| , њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој |
| гова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p |
| ска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у |
| беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао |
| >— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и о |
| аутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у |
| ног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо т |
| као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном неза |
| арко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србиј |
| му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет |
| елиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову |
| ој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с б |
| бодне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, киди |
| му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар прис |
| их се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратко |
| текоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући |
| {S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли |
| о одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе н |
| ри деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали с |
| лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљко |
| >И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на |
| кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам |
| која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније < |
| пања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Ј |
| пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поно |
| а се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гу |
| ковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојко |
| сподин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо из |
| p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ра |
| српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти зна |
| сио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој. |
| армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву бел |
| — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре |
| ш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан о |
| у, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо |
| ах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству лок |
| ић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију |
| <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпо |
| ком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није из |
| ао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p |
| усрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стег |
| ши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европ |
| а заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се госпо |
| ео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору зе |
| </p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!... |
| би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих д |
| душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњос |
| што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандур |
| опови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији п |
| данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зр |
| Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растој |
| о пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела с |
| толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, д |
| ене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не пока |
| су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у сел |
| ена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, н |
| да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је |
| ерином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадо |
| а превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприк |
| примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило р |
| т.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лек |
| аузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у т |
| му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, |
| еђу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш с |
| ким.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, |
| ујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, |
| не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катарин |
| > <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па отк |
| замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави |
| па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и |
| лижих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски про |
| рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу |
| Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нан |
| да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, р |
| закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутни |
| Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дот |
| — Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом |
| дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције < |
| То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је |
| ичање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борб |
| е од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, |
| ично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења |
| мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни прост |
| дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толи |
| јске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} |
| опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегат |
| па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А са |
| на типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p |
| упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја |
| шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почи |
| ед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки |
| кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког |
| умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то |
| сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поно |
| ла мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p |
| е друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и пра |
| ило, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањим |
| ијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организа |
| нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S |
| спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло заје |
| то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за |
| ни као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да |
| и пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пу |
| стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали с |
| а је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, гд |
| p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао д |
| целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор ок |
| — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе п |
| , њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале кр |
| е Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Ц |
| p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, |
| пе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који своји |
| тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морско |
| слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључа |
| осподо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Над |
| е?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то д |
| ио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево |
| , који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаз |
| је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p> |
| есрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врат |
| или ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у к |
| р две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то |
| гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жи |
| ци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили |
| арству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спр |
| нашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p |
| је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео по |
| употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за |
| пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, |
| округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пру |
| дољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, |
| где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту |
| ава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не сам |
| детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? р |
| овине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организа |
| у, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности го |
| еде за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство п |
| сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.< |
| длучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Н |
| не Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих с |
| ри и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли |
| оносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бо |
| доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић у |
| е баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежеви |
| обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице |
| су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напр |
| ен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом |
| Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њим |
| Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, |
| раљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше р |
| олитичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови усту |
| и јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у |
| /p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, |
| нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са |
| стије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је улож |
| ца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима |
| азили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>И |
| и искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ос |
| и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не |
| м; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу пост |
| ак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже |
| же пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача нап |
| прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазре |
| " /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, а |
| дравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се ле |
| ра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина- |
| љаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху |
| стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздах |
| нања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тр |
| спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака |
| убави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њи |
| и нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као вос |
| ије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим полож |
| ли да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— |
| оград, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога |
| друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и од |
| а не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје |
| икрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра ли |
| која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природ |
| о у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што |
| лно, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао прек |
| се пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се ст |
| !..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком |
| лушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и гор |
| /> <p> <foreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</f |
| ну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме велик |
| рема Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне |
| та, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту див |
| у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасано |
| ема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести |
| д, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спо |
| су могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово да |
| а упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се |
| треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734 |
| ве више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунц |
| вости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представни |
| буђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољ |
| ницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера! |
| } А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет |
| гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких |
| p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању |
| S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" /> п |
| своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, |
| д отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њихово |
| ика и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свеч |
| у до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о св |
| а радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да жив |
| </p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њих |
| разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не ос |
| рка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толи |
| и, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црн |
| ле венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно |
| своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу С |
| кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хла |
| ности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, |
| .{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, ал |
| ити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на ко |
| ећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише |
| <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> < |
| песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправ |
| ђену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака ј |
| речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и |
| а.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> |
| обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ј |
| давином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена с |
| сте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су |
| постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{ |
| или су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по |
| и и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p |
| Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отв |
| ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови |
| тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој поро |
| турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанче |
| заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Ср |
| еног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— За |
| а је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, |
| ене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи б |
| о видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадн |
| </p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену сл |
| де је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је д |
| ким висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини о |
| г народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол |
| радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао разви |
| едоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недост |
| жио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био суглас |
| у наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да |
| {S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и |
| е, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је ма |
| ога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту |
| ле њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је на |
| } Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{ |
| се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме ниј |
| обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и делегата на мировној кон |
| каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је до |
| епријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију |
| међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у п |
| свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво |
| енско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, к |
| и собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и |
| ови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови пок |
| географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопс |
| вине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, с |
| у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је п |
| или отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци по |
| новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром |
| жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до ов |
| па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стар |
| олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред |
| и, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених с |
| унакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са бра |
| } С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>Н |
| разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин д |
| Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се цареви |
| је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, |
| а њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој |
| нићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, |
| у турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n="608" /> <div typ |
| ровела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, |
| знићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то С |
| ад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо |
| за „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Г |
| естрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су ј |
| ке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе. |
| цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S |
| авати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јо |
| ли, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће о |
| вом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} |
| миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазит |
| мњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика- |
| днога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанск |
| им племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао |
| к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> |
| офији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и |
| матрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, |
| ркнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је си |
| да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду |
| н да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након се |
| .{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је ек |
| својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту |
| вовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављ |
| посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми |
| у плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топов |
| и говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</ |
| , чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док |
| са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи |
| ишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно поднос |
| огла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> <di |
| о шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби.. |
| ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко |
| ће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n=" |
| ризивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка уч |
| собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А |
| .</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> |
| менутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, насл |
| што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пард |
| х госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p> |
| под руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући на |
| {S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срц |
| био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, |
| ити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу |
| се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а н |
| да у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих |
| свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за ч |
| г домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се не |
| д, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно бил |
| познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па са |
| прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> |
| обро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређе |
| ам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно |
| ше раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је |
| ој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала |
| ци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљ |
| је питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој |
| до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са |
| а-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — |
| он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више поврат |
| рено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на с |
| — Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти |
| уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџи |
| потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузда |
| цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч |
| љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег жи |
| e> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није |
| ако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налази |
| кашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот н |
| ..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта го |
| ајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположе |
| гледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они |
| земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мај |
| <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p> |
| лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобође |
| </p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, |
| ђене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу |
| <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар |
| ну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ до |
| , сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" |
| ни живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштењ |
| е се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обичн |
| ку не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањима |
| ља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би |
| а изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио гд |
| коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десет |
| заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом игра |
| p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се |
| е глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она |
| вим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља |
| {S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших уг |
| чником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p |
| >Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, |
| рити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом |
| е мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београ |
| Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју поз |
| нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун |
| се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p |
| , у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, н |
| о погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</ |
| зговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову? |
| ала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p |
| само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је |
| уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој |
| крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у |
| тиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{ |
| несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла |
| ви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политича |
| Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи |
| ској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хр |
| мита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.< |
| воје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га |
| очека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за поставље |
| Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Д |
| озора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и |
| у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко на |
| дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вер |
| трахује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наран |
| ада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици срп |
| и да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријат |
| ојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, усту |
| око уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је те |
| да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која ј |
| увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што |
| се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.< |
| лико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим |
| леди укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње |
| нту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој |
| рсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни |
| е, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне вит |
| у наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, ш |
| м у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му |
| о било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из пис |
| ње, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес от |
| <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам |
| но јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезин |
| ма друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добр |
| ртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами п |
| шта, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не вер |
| почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за изв |
| риза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати |
| > <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништ |
| ја данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални срп |
| јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу доче |
| {S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој ј |
| ди Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево |
| ..</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Нег |
| >Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у о |
| ли су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— |
| а и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао |
| огао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијан |
| ојем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаре |
| де шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госп |
| тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што ок |
| Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и |
| лађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник т |
| вих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време с |
| ницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ з |
| је воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите |
| че ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, св |
| сади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, |
| лако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање |
| важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће ј |
| ко друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инак |
| о показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир |
| идно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Ка |
| шта од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> |
| колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} |
| ој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Пај |
| че учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је |
| .</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом |
| т пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је ју |
| овољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српки |
| ла у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и С |
| а примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже гл |
| кнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и О |
| зив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица ј |
| олела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој |
| и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за соб |
| ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но н |
| још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, |
| е, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је орк |
| о бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио суко |
| ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут р |
| што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p |
| већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме в |
| и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај осло |
| реће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда с |
| Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и в |
| ивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодно |
| ци која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, |
| <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема |
| свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, к |
| и систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инст |
| чевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да |
| и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођ |
| у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који с |
| ва, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма |
| је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја |
| ошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској пор |
| ат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на г |
| е Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић сл |
| више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је м |
| > <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да |
| исмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изнена |
| кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о |
| ао што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разгово |
| и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена |
| , а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попи |
| великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимност |
| Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Жи |
| се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У да |
| а о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешк |
| „Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак о |
| ада је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим |
| им и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о том |
| .. једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако ј |
| ја, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе |
| ио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, так |
| ре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој по |
| pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пе |
| глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророч |
| проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича |
| ира о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у |
| хваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>П |
| ого причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, |
| лон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјек |
| крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; ј |
| ној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Ј |
| се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом и |
| вић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си |
| ш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, пре |
| бије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме |
| , за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погиб |
| место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p |
| им и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињ |
| } На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак |
| ародни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило |
| оћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами |
| лим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа н |
| сти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих |
| атија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и |
| тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи има |
| у јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бо |
| болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу |
| по и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши д |
| је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} |
| /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{ |
| кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у ње |
| им бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше д |
| можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме п |
| постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обу |
| ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја |
| убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, |
| е крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам н |
| ила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а |
| ао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за |
| госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност |
| амац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа п |
| вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада до |
| амо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам |
| оказати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шум |
| </p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S |
| а у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз пла |
| очека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што |
| к не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја т |
| јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупа |
| бивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас |
| ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јова |
| дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те |
| о је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се уп |
| рногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни |
| последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколи |
| та запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>И |
| публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска |
| држим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се к |
| андант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни једа |
| вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не раз |
| не природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем |
| дно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора |
| јте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше |
| е, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју вла |
| положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истин |
| ног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се |
| се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подиг |
| се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је |
| може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се над |
| лицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеш |
| дмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о |
| том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претс |
| чима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све д |
| рен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-т |
| т.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, |
| еркнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После кр |
| вакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</ |
| цима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрс |
| де за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислит |
| стије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала миса |
| ма у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се рас |
| од Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуриши |
| ице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> |
| </p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку н |
| ла је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све |
| мао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је неп |
| шевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идеја |
| p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — |
| није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољн |
| ћ ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, |
| при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему |
| веју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у |
| рламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом |
| причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали |
| у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> |
| И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници |
| У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да |
| е већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народ |
| о радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложи |
| е...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам с |
| рзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје |
| та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара против |
| јна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојк |
| ебна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књ |
| ечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352 |
| које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама сво |
| е школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредни |
| је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уверењима.</p> <p>— |
| одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан п |
| ђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски |
| едало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под им |
| а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било мно |
| Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица па |
| ме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.< |
| енутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> |
| реживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много пр |
| S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S |
| увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да л |
| да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и н |
| код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој |
| ан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио |
| d> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у сал |
| о је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније |
| нистра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацим |
| Т СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стиг |
| крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполов |
| гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовањ |
| >Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован |
| је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његов |
| у!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> < |
| ивречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="1 |
| тајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана извес |
| /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уј |
| и да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> реч |
| управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке |
| је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње |
| жаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је оста |
| и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји |
| ованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћут |
| ?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, удар |
| p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S |
| ш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео |
| удију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим |
| стих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="graphic" |
| ик Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио на |
| војој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила дево |
| ну великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече о |
| те, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је |
| је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се |
| Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се |
| ца је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пр |
| рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита са |
| нетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резу |
| он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити |
| икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво сас |
| крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагл |
| ћ ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча ра |
| збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само на |
| А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартви |
| рад, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно б |
| води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начи |
| ставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о т |
| на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би |
| , успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућ |
| дино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Ср |
| е и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арн |
| ије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима |
| недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим |
| онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био |
| рити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ с |
| а.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, по |
| кнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| b n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Милов |
| доше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хт |
| пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Ка |
| p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опши |
| не више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је г |
| а ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика- |
| .</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више |
| поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њи |
| инистар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог |
| Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело |
| ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књиг |
| а лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би |
| „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полици |
| ановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, а |
| кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила |
| > <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа |
| м те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то |
| олесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу |
| ћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепиш |
| рао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им |
| вим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске офи |
| њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата |
| хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— |
| роз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n |
| посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{ |
| у, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким кругови |
| у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари |
| а се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечер |
| ђу осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, ра |
| вановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли |
| ем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први с |
| овала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже |
| борави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ |
| још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</ |
| азвија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запој |
| јницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стенови |
| <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па. |
| пред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник |
| , коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{ |
| тарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко |
| да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један д |
| скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских |
| ад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се распо |
| осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио |
| >Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова |
| ош о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генер |
| но кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа |
| та</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те |
| -Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} |
| уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и |
| примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам. |
| лој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> |
| двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и |
| о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p |
| ошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по ули |
| му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући суз |
| шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради. |
| кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и са |
| /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић |
| ли — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки ј |
| је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb |
| в и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, |
| ици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише |
| а познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па |
| ником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> < |
| ви гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знал |
| тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло р |
| е крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} |
| питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоме |
| ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, по |
| алени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје с |
| рнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарск |
| Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други |
| о.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се вид |
| е бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што |
| е, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало |
| азаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али свој |
| и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо до |
| ривуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одм |
| главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у ист |
| би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се |
| простио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и |
| и прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p |
| , а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title> |
| беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писа |
| м, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт... |
| рећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S |
| авнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, ш |
| разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Д |
| озналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре |
| ерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са |
| творки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> < |
| >Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да са |
| му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништ |
| спитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао н |
| , нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за с |
| азда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова |
| рина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићев |
| остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом |
| у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, да |
| е упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</ |
| а, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже окко |
| } Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на дор |
| праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу. |
| ај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега |
| е стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу |
| је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до |
| ругог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада о |
| .{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’ |
| пособност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас |
| p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни раз |
| добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одре |
| ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сања |
| исам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давн |
| Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} |
| ојег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка г |
| прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположе |
| х лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранков |
| д једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута |
| е дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој |
| е чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на ноз |
| ко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часо |
| шан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и |
| икнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица о |
| ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја |
| оша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђен |
| ео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> < |
| арати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> |
| салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз |
| садницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-паш |
| мише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која |
| ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као |
| делити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" / |
| тао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да |
| нути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у се |
| Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини |
| n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и ми |
| на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и |
| јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговара |
| све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему |
| , кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа |
| би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у б |
| <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио |
| ја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Ту |
| ојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога ми |
| ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне госпо |
| уче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — ре |
| нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{ |
| Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за |
| Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве |
| и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ства |
| бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, |
| ображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало |
| Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— |
| олитици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижев |
| /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, |
| е непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p> |
| ије ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту еск |
| ало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске ту |
| а ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— |
| има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> |
| у нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај по |
| ена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— |
| p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани |
| у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто из |
| бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам тол |
| н, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто з |
| ао чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на послед |
| ати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му |
| покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својо |
| знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрс |
| што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, |
| хапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна. |
| звештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} О |
| Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли |
| азаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Цр |
| живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, коли |
| маду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заб |
| Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збо |
| примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на поли |
| Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревић |
| примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно еш |
| , зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, б |
| ену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас н |
| /p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су |
| уштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који с |
| ресовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешно |
| ности, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово |
| ојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p |
| ђа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сн |
| ЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једана |
| посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јов |
| , онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као ам |
| аго да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву |
| бра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мисли |
| о ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Св |
| отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице |
| етнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор ниј |
| мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красн |
| S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би т |
| едусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} |
| а, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно |
| а реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она |
| а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда |
| г пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком. |
| ешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он |
| ! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се |
| је — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњ |
| ас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — з |
| ају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{ |
| p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у |
| ижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива |
| дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и јо |
| стали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе |
| евић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p> |
| <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах нал |
| олитику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве с |
| p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посмат |
| није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својо |
| стити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би |
| игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудови |
| споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{ |
| ихологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на |
| ала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа п |
| Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све |
| и, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа с |
| авијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, к |
| и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах пос |
| овинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и д |
| уши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у р |
| нули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, |
| звор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не |
| , у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на при |
| ика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. |
| мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић пост |
| не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још г |
| то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, ве |
| огу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем. |
| <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда бо |
| и кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које |
| о је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично лег |
| и...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични ус |
| цира, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гаврило |
| само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шт |
| укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману. |
| живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се ра |
| и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило |
| ила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски |
| е је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило |
| огло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања. |
| ко моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} |
| де, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, о |
| <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох |
| <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, |
| l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote |
| гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, |
| умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује о |
| де сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И |
| ет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си На |
| брзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> |
| м занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио |
| ао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незго |
| ла сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снов |
| .</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно с |
| /p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Н |
| двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, по |
| , где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на |
| би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ног |
| опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одју |
| Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у |
| вном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо |
| ијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са бе |
| рковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној кла |
| х, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је |
| ештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је п |
| говора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току |
| у се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испост |
| и.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се |
| , Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо |
| едвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да |
| двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с |
| ожда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у |
| тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је. |
| ош већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора |
| арини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу с |
| га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје |
| у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах |
| рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне о |
| ске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом срп |
| ко се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју с |
| head>ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p |
| стић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му п |
| <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, да |
| говарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> <pb n= |
| е ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, под |
| и све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић в |
| већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру све |
| Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, |
| нчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вр |
| јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога пр |
| и вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкне |
| рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а |
| Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгр |
| један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit="graphic" / |
| Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код С |
| лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим |
| ла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уј |
| сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер |
| нта, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} |
| адају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њез |
| неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ у |
| ју и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекивано |
| а већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке |
| Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане с |
| ик.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он |
| p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је |
| след промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, |
| уковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се |
| изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје |
| у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> |
| ко рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога п |
| ислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они |
| уке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче |
| другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима |
| опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утук |
| еће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су |
| ужају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су |
| тавимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министр |
| мено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице |
| ановишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској |
| им што су наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у |
| АНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора |
| n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах |
| сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју д |
| владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустит |
| столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</ |
| пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, < |
| уришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пуст |
| колико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одлични |
| метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих боло |
| а полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радос |
| сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати |
| овништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као сво |
| зе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина- |
| е халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се |
| сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> <pb n="92" /> <di |
| рамови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона |
| тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила |
| ји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, |
| чајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми |
| вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ |
| , а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да он |
| аницу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и |
| осподине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с В |
| и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље |
| и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, |
| аљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква о |
| да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јо |
| није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке |
| ; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им свак |
| е, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта... |
| ава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане гру |
| Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца св |
| у веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расп |
| се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као д |
| ито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу срп |
| ти Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спр |
| астанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и ист |
| код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> |
| о метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужет |
| Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фо |
| ска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један |
| ално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти про |
| вога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да |
| ане.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва ут |
| > <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</ |
| подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга зап |
| ру о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и с |
| уд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> < |
| ођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватн |
| поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, |
| </p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је нека |
| ом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госп |
| мо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обл |
| орову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојков |
| ваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у |
| сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволи |
| де у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала с |
| S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> ре |
| азиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанко |
| и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је од |
| ком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скрив |
| у.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одр |
| настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезо |
| Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и |
| пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена прими |
| емена је мировна конференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење |
| Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> |
| а на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонети |
| наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и по |
| врди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до уш |
| ла за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и ув |
| бично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свар |
| p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што с |
| а.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је р |
| /p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину |
| размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу кол |
| дјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и г |
| дена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њ |
| веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана |
| рите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им н |
| али.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљу |
| one unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p> |
| ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим да |
| јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— |
| врсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p> |
| а отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале кућ |
| ли у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна |
| Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Ја |
| у и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово преб |
| места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у |
| а.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију |
| то таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков |
| ровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да од |
| оме:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак |
| промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изја |
| рина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне но |
| ђени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш |
| о мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари г |
| p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте |
| /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор |
| " /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јар |
| достојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и |
| шта.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета |
| о кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино |
| ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то |
| > <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајност |
| аво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, д |
| ш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, |
| злаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, њег |
| му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> |
| ну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој сушти |
| >— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно |
| , молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непри |
| ead>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на |
| и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се сл |
| p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p> |
| м...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које ва |
| су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види |
| — Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини |
| Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— |
| м се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Ка |
| двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и ис |
| ила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је |
| де гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} |
| /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није та |
| estone unit="subSection" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се |
| н...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чу |
| ...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одгово |
| м се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас |
| ање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код |
| е га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање |
| .</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек |
| њем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да |
| само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим з |
| ај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети |
| и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије ов |
| секео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спре |
| од Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> |
| е седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После пон |
| ектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дн |
| романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, |
| p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али |
| да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> |
| <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш н |
| ежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изн |
| евет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Ва |
| сано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</ |
| можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— |
| из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хв |
| <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} |
| инарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине |
| сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита нап |
| вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У о |
| пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи ме |
| мите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, ш |
| јевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S |
| ати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији репуб |
| арац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су |
| Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Пода |
| ек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, |
| љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после |
| новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би |
| зимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да попр |
| вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита |
| .{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога |
| него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од |
| утито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> < |
| <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, |
| } То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се |
| дравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка. |
| кар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположе |
| ост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома прија |
| тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> < |
| >Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован |
| p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</ |
| у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, |
| те, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, |
| /p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</tit |
| то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала |
| н, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам |
| го дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила р |
| годише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и гост |
| да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и |
| азговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога ч |
| си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у |
| срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких |
| четку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор |
| а с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу |
| unit="subSection" /> <pb n="213" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер |
| исмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> |
| хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао |
| се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да |
| а један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Г |
| но:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215 |
| ем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{ |
| их, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.< |
| ал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</ |
| >У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> |
| садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој доба |
| устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149 |
| анкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је мно |
| руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може да |
| рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокиц |
| борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то з |
| му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те |
| но ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је |
| — Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто с |
| а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је инт |
| д куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на вра |
| тате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, |
| одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у |
| тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу |
| треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p> |
| :</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га |
| беркнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладн |
| то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде с |
| плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино |
| на пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, |
| тарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на ковер |
| зи на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што |
| одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још |
| иже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, буда |
| а не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао |
| Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се |
| Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.</p> </div> <pb n="269" /> <div type="cha |
| Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, го |
| а са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је по |
| ам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећ |
| стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писа |
| и се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић в |
| из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слу |
| реврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила |
| доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик |
| ег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Ми |
| >— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су |
| која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди |
| ј је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напомену |
| која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнеже |
| репи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 190 |
| ци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође |
| , да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p> |
| парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га располож |
| ана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, заст |
| кле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са свој |
| >— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би < |
| њаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама |
| северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након че |
| ла дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако ис |
| .{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од |
| овори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуже |
| Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога |
| једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S |
| Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбо |
| руди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Даниц |
| <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ |
| енула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом |
| после и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њи |
| ином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо |
| ме доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, |
| е, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори м |
| још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крај |
| ећ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље |
| орено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржал |
| а, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</ |
| мах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих |
| и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, н |
| свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, ка |
| двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, как |
| ве речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> </div> <pb n="692" /> <div type=" |
| ак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном тако др |
| читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, ка |
| и вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очеки |
| а ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био ко |
| то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер |
| ела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знањ |
| учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је |
| ћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> |
| поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p |
| арку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слобод |
| када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> |
| вом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овог |
| Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина |
| просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са оче |
| следница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и т |
| штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто заг |
| ли шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао |
| подар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио. |
| о на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их |
| ину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором |
| шта друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође |
| p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сен |
| дмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по мар |
| S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хар |
| а и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="23 |
| ову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све |
| можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нест |
| че; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидн |
| Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу он |
| предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је |
| <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта |
| ни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, поглед |
| ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће ужив |
| мља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српс |
| ћа на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изго |
| ко тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је |
| Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она преп |
| прате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити |
| ча Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову |
| ака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, |
| много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са |
| ла писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n= |
| аког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, ј |
| следњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким узд |
| битни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене уте |
| рбија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> |
| :</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, |
| сетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем |
| гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволо |
| ште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, д |
| спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кућ |
| т походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> |
| ојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је |
| ш главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо о |
| ћу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемо |
| ли се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне диплома |
| рђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло |
| њим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него пос |
| и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</ |
| са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част |
| обравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних |
| устати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад |
| кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: |
| на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и к |
| авац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, |
| твама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртв |
| ора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> < |
| ију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пр |
| оловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу. |
| Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу |
| дигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ |
| опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти |
| е нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сус |
| ..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да ж |
| у, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p> |
| К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> |
| ећ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу. |
| ни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно је |
| а Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не |
| пет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата |
| Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" |
| успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајориц |
| увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила |
| је ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По обја |
| лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уго |
| који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито |
| она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чини |
| ој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити |
| су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Ц |
| ошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — доб |
| зменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> < |
| ружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај ра |
| напред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу |
| ипадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинск |
| атично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пун |
| го је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић х |
| и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> |
| за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љуб |
| дврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обав |
| о било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Ж |
| но божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањ |
| колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању |
| прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са п |
| у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој ку |
| њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим |
| сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, је |
| та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има |
| ко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде б |
| о је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— |
| начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише |
| у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је до |
| римио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на полити |
| поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, украт |
| долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме |
| допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвен |
| тенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпу |
| >— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева На |
| здрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разго |
| {S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, |
| Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било ју |
| ечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се ра |
| <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада прот |
| говање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би |
| можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на својим странама.</p> |
| ли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам зал |
| м.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — |
| да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграни |
| при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским раз |
| код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трош |
| ? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> |
| аја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што |
| } У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у ка |
| ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Н |
| <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да |
| ела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући пл |
| а сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време нас |
| собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути |
| едице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али |
| коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на |
| >То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљев |
| јава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је в |
| је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним о |
| ета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границ |
| се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће |
| при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два |
| ељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пр |
| се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану |
| да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је |
| p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташ |
| атом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и |
| и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је |
| и утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Ве |
| есигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{ |
| аковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако кр |
| ко искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је |
| септембра 1912. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри |
| сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анекс |
| p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, |
| > <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене |
| је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од |
| рпских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви |
| , најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црн |
| Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да в |
| „Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече |
| издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за вр |
| ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби изм |
| е нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад |
| м!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољуб |
| ко земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се о |
| снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко угов |
| Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ |
| адосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И гр |
| д њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Милов |
| њега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз рам |
| ва, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против |
| видио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Вид |
| ј, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споме |
| , стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив |
| разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас |
| им ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али |
| нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у |
| а будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и |
| питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена |
| расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се |
| рдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сум |
| S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика |
| ја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, шт |
| , ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберк |
| седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, |
| о у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни в |
| нце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до са |
| али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се кр |
| ер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пе |
| ји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу до |
| ђен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p |
| аш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српск |
| p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био |
| есреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, м |
| у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска |
| српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!. |
| ђу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Н |
| и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још мор |
| ајбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није ра |
| ивота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n |
| , да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на |
| гледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неб |
| <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, по |
| буђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> |
| свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његов |
| се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— |
| а и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се |
| о. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — |
| госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радос |
| ванка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак |
| у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се на |
| на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате диз |
| дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и сед |
| коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишл |
| ји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом п |
| ела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се |
| оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при то |
| твена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претвара |
| кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, |
| омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p |
| } Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозво |
| н је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову |
| ба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја |
| обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</ |
| рапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана ла |
| а.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и нала |
| ила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу |
| ћи зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да |
| хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет |
| о у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида |
| је својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко др |
| аде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани |
| /p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </div> < |
| ишта преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ће |
| и.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво |
| Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шт |
| ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железниц |
| А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, д |
| розно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, кој |
| тојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огл |
| предује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p |
| њам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су зан |
| није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</ |
| м водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и |
| , и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.< |
| "> <head>СЕДАМДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не бе |
| рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тума |
| <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љути |
| е се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке п |
| .{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекај |
| " /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Сам |
| а ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој. |
| оде, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она |
| путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, |
| одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материја |
| је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div |
| ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постељ |
| огоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад |
| теванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под св |
| е, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког врем |
| о што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекид |
| ет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што та |
| је само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем |
| у, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем ј |
| е ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване |
| Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, ма |
| ту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> |
| и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујан |
| ази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и наш |
| ларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је |
| е пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли |
| олико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше |
| из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довел |
| отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што |
| d> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена м |
| снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе |
| вић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ив |
| ше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест ни |
| је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стар |
| утка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <p |
| об тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово |
| ди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се |
| де је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— |
| рских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, |
| ј.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лу |
| Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Ра |
| пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на |
| те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па |
| <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{ |
| ? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стој |
| ажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти |
| , који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> |
| и се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћ |
| анка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи поглед |
| стина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су ве |
| <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде? |
| и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Пор |
| моникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођиц |
| и нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку |
| Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да |
| </p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да р |
| ead> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посл |
| од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће б |
| " /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p |
| му, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по А |
| а?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У к |
| у Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога |
| тарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> < |
| је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је воле |
| ну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео |
| ок му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Уми |
| лној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду |
| али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дош |
| е соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није |
| ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, |
| у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете |
| м:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у |
| а и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопшт |
| — Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису им |
| и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди |
| е!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене |
| , а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је |
| е могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p |
| , па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец д |
| иса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила |
| ој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што |
| , сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика |
| је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојал |
| ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p |
| идим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што |
| е црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</ |
| ићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Та |
| то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, кој |
| и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Сто |
| .</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постој |
| {S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упа |
| ила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, |
| ца је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, реч |
| b n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стал |
| вори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} |
| коле.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срц |
| у школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, т |
| , немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} У |
| е поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...< |
| који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене бра |
| ежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} С |
| да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, |
| нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Пом |
| во за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си к |
| ом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору с |
| пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начини |
| ш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају. |
| био једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стра |
| Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — ре |
| То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Т |
| који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се јо |
| Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја |
| бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — |
| ..</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на |
| у Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не |
| иросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је |
| p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај неср |
| рво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта |
| а.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на ј |
| ада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући |
| — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Јо |
| </p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили |
| чкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке |
| смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Ка |
| У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но д |
| била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они |
| > <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека |
| редени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S |
| да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам ло |
| </p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p |
| , што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи |
| никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговић |
| и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бе |
| <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пре |
| е свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи |
| ипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та доша |
| ав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се уп |
| шао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао |
| ead> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје |
| заревићево писмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово пис |
| пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пи |
| поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој |
| Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p |
| ad>ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаре |
| осле подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, как |
| .</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спре |
| А ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из |
| мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори |
| новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бр |
| горска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> |
| p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко |
| е јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не бе |
| не близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њо |
| .“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово |
| хао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут ј |
| } Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се |
| p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати с |
| ама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан сас |
| Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухват |
| зоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркет |
| стар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, |
| ије се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једног |
| ност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— |
| ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{ |
| т часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу с |
| ост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у т |
| беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила свој |
| а пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гр |
| з гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Ш |
| ом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла с |
| ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на сво |
| ифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени с |
| ема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се р |
| љба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је |
| аширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, |
| треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</ |
| и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p |
| К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге ви |
| следњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијак |
| долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић ка |
| аде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило |
| ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... |
| рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколик |
| а столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи б |
| еника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом |
| је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам |
| и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се мог |
| омаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра н |
| е улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије к |
| вије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњач |
| дрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупај |
| и се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о |
| има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краље |
| им закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да |
| дбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то прим |
| дузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не |
| олницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јуна |
| Предраговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведо |
| а њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и |
| ска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје зами |
| ајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не |
| ече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јо |
| јом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{ |
| Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да ниј |
| све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа п |
| — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење к |
| Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на свој |
| — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> |
| а посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као з |
| одило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њихово |
| нежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А |
| ом каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од |
| било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко уми |
| е Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други св |
| а.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала |
| а-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад с |
| то учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, |
| госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је од |
| не Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први |
| с моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање |
| ила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнеж |
| осле сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>По |
| ог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког вр |
| данту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све |
| о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног вер |
| аосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој непр |
| ко грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, |
| инуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције |
| , главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је з |
| p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласо |
| интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p> |
| у чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску |
| е, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у |
| p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из |
| еоградској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на ле |
| морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S |
| меном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео |
| ма суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше вој |
| ињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи с |
| а.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када |
| риша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па |
| амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било какв |
| ика у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, |
| , напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је |
| поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, |
| се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Он |
| ш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово |
| ас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као |
| одановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали |
| њу Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је би |
| гао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика |
| еле како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Па |
| у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледал |
| ског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој |
| но шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срч |
| ањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочи |
| та одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, дана |
| , да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је |
| ши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ |
| /p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући |
| печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао. |
| е, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајо |
| макоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p |
| Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли |
| очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробро |
| дити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црн |
| јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви н |
| <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се нала |
| 77" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећ |
| ијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S |
| мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, гд |
| м.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и ј |
| ишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе |
| и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добр |
| овник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чис |
| главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болнича |
| олесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа |
| > приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!... |
| Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око ште |
| бу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“< |
| јевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докт |
| Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вече |
| , која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у |
| ва ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из рево |
| ичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати |
| а црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Срб |
| тео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било? |
| ењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљ |
| о њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су п |
| кадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> |
| није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је |
| "657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново |
| толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона |
| а трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече офи |
| ом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у пр |
| S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш |
| био од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, |
| на-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише |
| /p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу м |
| Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или |
| вање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај |
| ер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се |
| Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ јед |
| чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави |
| <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела |
| авршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео пр |
| овека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само иску |
| тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога сл |
| <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, ве |
| са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А к |
| ина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и |
| р, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чув |
| се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве |
| вни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша |
| о, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушав |
| јковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанк |
| лико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јован |
| ио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина |
| !{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из |
| син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му теш |
| о Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљ |
| ром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад |
| тра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају |
| јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканс |
| а не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе |
| чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива б |
| тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У |
| је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика |
| унац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У |
| и јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута с |
| е што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође м |
| ење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Г |
| тигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да |
| нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и |
| ући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави при |
| Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутр |
| а се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамо |
| притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и с |
| Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Р |
| вим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију. |
| пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, |
| 80" /><gap unit="graphic" /><!-- Видите овај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаност |
| га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талиј |
| аје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно |
| .</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} На |
| >Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем пр |
| а Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> |
| S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</ |
| ле душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу |
| ј руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S |
| де шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић |
| ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда |
| јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колик |
| се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од |
| штава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које бе |
| је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p> |
| је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију д |
| и, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио |
| рабри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајал |
| и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Ивано |
| ко пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их |
| осао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за посл |
| ред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га |
| јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије |
| и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека ј |
| ога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> |
| ој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала зн |
| огађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон п |
| ео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба |
| о наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитс |
| потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху зла |
| витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се |
| што, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умр |
| е.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет н |
| оје сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и |
| пут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарин |
| Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p |
| ногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањени |
| како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у то |
| дмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић |
| од Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу. |
| затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечера |
| p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једно |
| не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадош |
| огавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— |
| ипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад |
| , него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати т |
| раговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то |
| “, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски кап |
| ве дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави |
| и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар пр |
| омотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стој |
| де? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те из |
| ита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Р |
| Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошт |
| ај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, |
| ког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софиј |
| нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој простру |
| као најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће |
| </p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српск |
| вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла |
| сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна |
| друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговић |
| <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, по |
| се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, |
| српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} |
| це младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити! |
| до бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанк |
| вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} |
| о Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тр |
| аваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и де |
| цивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да |
| је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир |
| и: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на ов |
| је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља ис |
| о шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна |
| } Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољуб |
| Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да |
| за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је |
| е Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше |
| бам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора дого |
| о?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештај |
| м, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О |
| ар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћ |
| држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром |
| оразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жуч |
| коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дад |
| јске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официр |
| пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{ |
| трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђаво |
| налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај |
| ачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на пр |
| ла пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити |
| јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се |
| у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако |
| ко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад напи |
| ="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, с |
| > <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрест |
| <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n= |
| <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организ |
| .</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијат |
| ка је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се |
| е да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.< |
| че пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађу |
| а шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо |
| издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{ |
| е.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, с |
| пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је би |
| данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.< |
| ост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође з |
| е у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздраг |
| данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена |
| ви госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, |
| ше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удруже |
| у и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да с |
| о срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" /> <div type="chapt |
| .“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало |
| а, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на це |
| Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је и |
| оје Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети бе |
| ањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" |
| задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести |
| p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћи |
| јеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> < |
| ких савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах посл |
| , само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, |
| воје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на |
| p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под С |
| утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руц |
| век сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> |
| те, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић |
| би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафе |
| још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар доне |
| није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да к |
| сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Проклама |
| а буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а |
| утила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да н |
| Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре. |
| одај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџ |
| јка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори |
| е погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема нек |
| пска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба срп |
| је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она |
| Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, |
| p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам |
| } Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та |
| p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи бр |
| а се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је свој |
| рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја |
| експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — |
| <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао н |
| футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>П |
| пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p |
| с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио |
| руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турч |
| рао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си |
| све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочен |
| ти, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> |
| , ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у сал |
| девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку са |
| викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом по |
| одити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам нау |
| акојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно |
| м Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чет |
| {S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак о |
| за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде |
| оје би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога |
| да, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на |
| ну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по ме |
| о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један |
| ту?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задо |
| <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} А |
| у ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Пре |
| стију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужн |
| аби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, |
| ртрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од |
| S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— |
| > <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А к |
| ла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S |
| .</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који |
| јати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p> |
| ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором |
| м моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, |
| е веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А з |
| — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— За |
| и поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се |
| о је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb |
| ори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи. |
| мо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредил |
| пусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — за |
| угог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба не |
| вар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> < |
| имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" / |
| не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крч |
| то жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, реч |
| х, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће |
| Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, т |
| Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној лис |
| е на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти б |
| цу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дал |
| а чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ина |
| к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли см |
| укри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу |
| ачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија узда |
| утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко |
| :</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само с |
| p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се |
| јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесниц |
| како у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима |
| кине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу |
| p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p |
| два једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу с |
| Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22 |
| ?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, |
| "22" /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лаз |
| ољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то |
| моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Ј |
| пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворе |
| ји је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, ко |
| >„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из так |
| речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадо |
| ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и |
| p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о б |
| ћу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а ком |
| Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на три |
| <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, |
| еранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами |
| кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђе |
| овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочит |
| } Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србиј |
| писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још ве |
| тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, в |
| му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само |
| <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скоп |
| вај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за те |
| ј ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви |
| > <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или |
| } Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одго |
| у сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гл |
| још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, |
| већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адре |
| пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је в |
| кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} |
| разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста чо |
| полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете В |
| плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову |
| ор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојлов |
| ас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се |
| а бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и д |
| омисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>Пос |
| ан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолит |
| шира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе ду |
| , одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је ош |
| S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су и |
| андовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да |
| Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стри |
| а другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се неси |
| ите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А |
| ивота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p |
| тао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и жи |
| о блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој |
| /p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече своји |
| мње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменуто |
| а да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата |
| а скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" / |
| у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки к |
| ћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као до |
| <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извешт |
| овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p |
| ћа, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бит |
| , што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, |
| пуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, зад |
| p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p> |
| о! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздр |
| опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радос |
| р да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Р |
| о заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци. |
| то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљеви |
| српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви с |
| воје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, |
| н пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и пр |
| и изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће |
| м разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја д |
| ави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Извест |
| — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати. |
| Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морал |
| а сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је |
| таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бит |
| — Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча- |
| орба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић ј |
| ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јован |
| окумента, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обав |
| је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети ст |
| ичам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се |
| о и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме друг |
| ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи |
| ако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохра |
| као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрз |
| </p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да св |
| о је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на пов |
| ика, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гроб |
| !{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало п |
| пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити |
| >— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> < |
| запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој зароб |
| да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, |
| , не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост би |
| дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у |
| а до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, |
| читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи д |
| га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно пит |
| ју команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али и |
| анко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на врем |
| ло јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка |
| } Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пиш |
| } Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радос |
| аши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извешт |
| то они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша хр |
| Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне |
| задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом |
| апта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићев |
| вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</ |
| — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са |
| и спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у |
| раговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бом |
| и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим |
| едима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда ум |
| Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="45 |
| ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао |
| , услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу |
| овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој ре |
| > <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш |
| као жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка |
| {S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди |
| остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни б |
| нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се нат |
| у би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— |
| а јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била увере |
| нај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен |
| едном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. |
| ао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио св |
| ра ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли |
| >— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p |
| ужје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час |
| и помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали |
| војим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му с |
| Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктор |
| српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред |
| рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена. |
| аза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ.. |
| си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика |
| и лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стри |
| општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре днев |
| нданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, |
| акнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турц |
| сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом до |
| а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> |
| и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратк |
| е чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час ниј |
| .{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се раз |
| и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је ру |
| ог српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал |
| унаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивја |
| </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовк |
| „Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оруж |
| е положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и јед |
| је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затру |
| S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто жу |
| ачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“ |
| здрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мој |
| ауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је сти |
| ог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо |
| ани од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати. |
| апетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} |
| тника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије ге |
| p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у о |
| се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> |
| ца Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра |
| и би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit="subSe |
| тен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац да |
| десет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гуж |
| ванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И св |
| тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога м |
| и закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ств |
| био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да |
| и са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом и |
| са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одго |
| ја еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико врем |
| е жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврст |
| <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи |
| едставницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте ј |
| позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Госпо |
| .</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} |
| ом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне жи |
| и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жа |
| а мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је нес |
| гарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>Пос |
| , болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да и |
| ског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће у |
| , међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти прича |
| ма најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима в |
| итезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају пр |
| ади на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као не |
| да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не |
| > <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примет |
| испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, к |
| пођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>П |
| сили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачун |
| лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у |
| оложаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је |
| војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и пре |
| бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске сме |
| ледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А |
| могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но |
| старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано |
| сто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и рез |
| које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако ве |
| убити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.< |
| оде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржа |
| сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи |
| ах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна кр |
| наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у |
| постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покр |
| , претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служав |
| и као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за други |
| ни седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> < |
| после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима |
| ђење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуно |
| ући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у |
| ре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао д |
| — Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плахо |
| .{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на |
| ицима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности н |
| едне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српск |
| у у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она |
| односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље зат |
| љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично н |
| дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и суз |
| никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше ј |
| ом пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не |
| {S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва |
| милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо ли |
| уму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење |
| амо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да г |
| ична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С |
| Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су |
| у коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам исп |
| е грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, мо |
| је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оста |
| о са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој б |
| росто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови ко |
| чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни гов |
| али.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и |
| е мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господи |
| Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</ |
| и Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокуп |
| по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје |
| смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље |
| ом противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и из |
| но посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, п |
| ом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дип |
| оло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Г |
| равно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам ка |
| Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише |
| о утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се |
| тови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској |
| изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се од |
| их неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо |
| есет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубок |
| ва.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег уд |
| ите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, б |
| А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта т |
| о ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} |
| ети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне с |
| ше жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и с |
| а разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио и |
| ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао |
| аном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је до |
| ога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да |
| бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим ли |
| оју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изг |
| не очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николи |
| жја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио |
| кох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина |
| а, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека |
| црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.< |
| , и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму са |
| речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се |
| ве вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њез |
| о, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нам |
| надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — св |
| рође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне т |
| во:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p |
| јем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је уд |
| /p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо о |
| ла па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се |
| , добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет |
| погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли с |
| е да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међунар |
| о кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и с |
| ала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и д |
| га јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када по |
| и Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> < |
| м пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погоди |
| овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупш |
| Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова |
| аћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе м |
| не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим соб |
| а те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко н |
| у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сат |
| неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде |
| <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone |
| ротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше... |
| цир?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p |
| ако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— |
| ор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ жи |
| сом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијск |
| и слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> |
| асно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет ње |
| господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p |
| в научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се |
| ло његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини с |
| а свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S |
| д ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још д |
| јна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да свак |
| ако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у кој |
| у цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Бор |
| држати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше |
| како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помисл |
| авета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код бо |
| е трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> < |
| и, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешт |
| ступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет |
| ољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаш |
| ој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> < |
| ећ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од с |
| не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљев |
| у књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Бре |
| у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да |
| живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде да |
| , ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима |
| ?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцен |
| а колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јован |
| ма, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече ма |
| а му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" / |
| већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни |
| чано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} |
| разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </ |
| инђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем час |
| рти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди |
| мачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.< |
| , испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријате |
| да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој С |
| Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Ката |
| га Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници |
| </p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вес |
| је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга мо |
| беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на |
| и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном |
| пуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој за |
| већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуств |
| чин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке |
| >— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка поно |
| и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнод |
| ног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у к |
| >— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који |
| уку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише р |
| се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је |
| давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово |
| на довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, |
| .</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојан |
| м донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад па |
| а прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мен |
| да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у зашти |
| апредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на миро |
| жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противник |
| ила мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна |
| p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, д |
| би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> |
| рабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> |
| ине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки |
| ванчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана пред |
| дном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте |
| > <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посе |
| рај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче кап |
| ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што |
| родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да |
| о насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда по |
| за и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> < |
| јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом |
| лико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс |
| рав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је ус |
| офија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шт |
| ала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и п |
| шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне |
| Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде |
| земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан |
| ванка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те |
| амену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са сто |
| итољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба д |
| нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирј |
| ка писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме |
| ечима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим д |
| јна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} |
| мурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изиша |
| о је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није |
| /p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила |
| са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прил |
| и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бу |
| ојима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметн |
| скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му |
| ачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у црк |
| од Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпу |
| за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од ч |
| а ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољ |
| и ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка |
| p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то мор |
| да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла ост |
| года.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте |
| е спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно |
| кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате |
| ојој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном о |
| м онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу |
| се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које д |
| ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се с |
| аписала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим д |
| ј брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У |
| {S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, пон |
| о име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, м |
| жевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катар |
| S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети |
| својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није бил |
| окица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него |
| и не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа с |
| ложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећањ |
| .</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање ком |
| вић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам |
| о су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама ф |
| смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржал |
| ам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од о |
| едан рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жи |
| рава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стој |
| рањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо. |
| ка.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што |
| апомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удали |
| "395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то пит |
| им братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче |
| побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас моли |
| а да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више своје |
| ин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> |
| гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не у |
| еду болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за ко |
| бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугар |
| ш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој |
| а срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност о |
| оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино озд |
| а сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу |
| пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, ко |
| ог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на |
| авањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила. |
| у чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга б |
| рет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи н |
| живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда |
| ивели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> < |
| терало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нов |
| код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да |
| а културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту |
| што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То упра |
| ога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост |
| н овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па |
| и брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједањ |
| ом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љуба |
| ви онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{ |
| м фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао |
| , раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа |
| неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на ра |
| за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпо |
| приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умир |
| умачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понука |
| , па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски коми |
| сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могл |
| љан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, |
| се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку |
| лужби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апса |
| <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господи |
| м брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p |
| — Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање |
| мену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских офи |
| трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележил |
| но јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина |
| је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручн |
| p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и мо |
| је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са |
| и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се |
| је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник |
| анову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, |
| анови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју |
| говарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у |
| {S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља. |
| а је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју нам |
| га, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је |
| ицир затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p> |
| г највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је |
| лите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново заруме |
| дила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је |
| ече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а ц |
| у и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџ |
| ош више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама |
| раво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} |
| Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне бо |
| на, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај срп |
| намо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одма |
| /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> < |
| жа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, |
| био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га п |
| м се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви |
| авезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и сна |
| рби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше |
| анке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој |
| војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежав |
| у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете |
| ан на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захте |
| раљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> са |
| ењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да |
| џији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши |
| заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, |
| а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну лини |
| држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезнич |
| ку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био н |
| ! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> < |
| све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас н |
| сле толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто |
| подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборе |
| у показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то н |
| иликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, ка |
| ио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ј |
| оћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам |
| Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши ј |
| ј глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро |
| учен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба |
| замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Те |
| а се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био нес |
| ихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</ |
| и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после |
| самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи |
| желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са јед |
| е о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момент |
| уживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о |
| и, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</ |
| удањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и кња |
| му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина пр |
| о?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о до |
| , заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам до |
| се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч |
| Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови |
| ико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђе |
| ем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојан |
| и.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова |
| кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео же |
| ј век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би м |
| ише Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан |
| Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бу |
| ио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом тако |
| онференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар |
| сам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, ш |
| игнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>П |
| Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на днев |
| ћу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све |
| одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, |
| нумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети о |
| ки рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би |
| онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За |
| рн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло н |
| рочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одг |
| тим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдниј |
| има редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> < |
| .{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb |
| и народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме |
| ство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, |
| ком војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки к |
| асио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом лично |
| ја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то |
| ашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Ј |
| м сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у шир |
| ту?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, у |
| ренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила |
| ом љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живо |
| дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се |
| о добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудров |
| т ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов |
| Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у |
| , као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јов |
| <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Пит |
| а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је |
| , ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш к |
| е, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности. |
| >— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш |
| ште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је |
| унаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си пот |
| ајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а |
| ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе наг |
| а.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пе |
| ржите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да јо |
| удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива.. |
| на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и |
| неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и не |
| се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба |
| другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрза |
| је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако с |
| ви Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ови |
| ше очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше |
| и код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрам |
| мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Бео |
| светио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русва |
| раз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам |
| би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А гд |
| и сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо |
| нити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над св |
| .{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно п |
| !</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила |
| оју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату. |
| аборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој |
| ј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми с |
| ој вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати |
| кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе |
| д оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњ |
| ање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примат |
| савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар |
| носи своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту |
| а ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника |
| е изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после |
| ја је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога |
| се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болниц |
| адноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција бу |
| ту?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— |
| за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је ме |
| у ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> |
| е се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турак |
| вим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> < |
| д тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патр |
| леди јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног |
| разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић |
| хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме с |
| ужење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син о |
| м?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ов |
| убав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану, |
| је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо сит |
| ловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочи |
| јим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ |
| S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се |
| е сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, |
| ћ се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотво |
| ме нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} |
| њен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су |
| војке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се |
| само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетит |
| давно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше |
| гова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стол |
| > <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка |
| мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толи |
| ко је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу з |
| опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и оп |
| , и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре не |
| раговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, |
| мћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро |
| ам</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> |
| е утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и ев |
| це небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова ст |
| ави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкне |
| е да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочек |
| могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света на |
| а су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слобо |
| јити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и ба |
| овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најнов |
| суство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, по |
| е Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање |
| ојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у прв |
| јући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана извести |
| ов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, по |
| ном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како х |
| авам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случ |
| ва радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међус |
| начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div type="chapt |
| ан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку |
| чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени |
| /p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним |
| д нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умири |
| ито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја са |
| а!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину |
| ао добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрж |
| вала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и |
| и могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војни |
| распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио |
| ту.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши |
| , сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— |
| , кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер |
| неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и од |
| бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, про |
| Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били елект |
| тно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало |
| ије жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно завол |
| . та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли |
| живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у |
| племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, |
| но излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, пре |
| м је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — ре |
| темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p |
| има то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену |
| пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к м |
| а Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од мил |
| и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одли |
| ово к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана. |
| стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912. |
| задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је и |
| еднога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну П |
| животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од бра |
| одиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у сп |
| Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега |
| ки лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле |
| уше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их коси |
| еђају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, |
| >Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} |
| на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами приј |
| Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле ду |
| ох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојк |
| е војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела |
| ег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој пр |
| ско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која |
| и концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио св |
| /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вар |
| је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима |
| да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе н |
| ишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико |
| м; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што |
| крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, |
| и је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости |
| ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка ус |
| а болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да свра |
| са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра |
| Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и |
| ар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о том |
| то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао |
| ти, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековни |
| ча о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њи |
| .</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат |
| >Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина |
| > <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа |
| , рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— |
| свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је праза |
| требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у о |
| борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, |
| им годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска |
| дрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Ср |
| не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се н |
| ена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада |
| беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једн |
| ВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> < |
| ет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз ма |
| ена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном |
| ина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, |
| драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И п |
| бесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну |
| е знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинил |
| /p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па п |
| и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, |
| бро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Пре |
| к то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаут |
| напреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и |
| у?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету го |
| бише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, |
| бљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и п |
| рипали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Пос |
| ше затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којим |
| сти пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се |
| Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило |
| дне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није х |
| и балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>О |
| коре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере о |
| азабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помо |
| ећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власт |
| на државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао |
| лканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном д |
| е темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђан |
| треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене т |
| ао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p |
| а ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, дад |
| а њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јо |
| војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И с |
| стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да |
| благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српско |
| о ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се |
| својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на р |
| е пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да р |
| роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелет |
| утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лек |
| иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па |
| и.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Јед |
| ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, бл |
| некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{ |
| ану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група студен |
| д Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе |
| ом задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути ус |
| мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На |
| и, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у он |
| нутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сас |
| га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором |
| од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидет |
| мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој |
| и лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно |
| Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на |
| као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео с |
| јна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду о |
| ливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не |
| о сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда и |
| Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скоп |
| што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер |
| е језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између кр |
| у муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} |
| нерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="125 |
| S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрин |
| /p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извес |
| воре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="2 |
| па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n |
| корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном |
| пита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мр |
| варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се тре |
| >— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми см |
| то су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризни |
| а.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p |
| p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проли |
| трашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n |
| угог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу. |
| му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему с |
| ам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе |
| а“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се к |
| ти; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила |
| бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> < |
| и су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да |
| ари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно |
| ко време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође |
| едседника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа. |
| Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је к |
| од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад |
| му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се ч |
| уче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше |
| атрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљ |
| ла утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докл |
| о увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, |
| руги комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да |
| д реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове бра |
| ати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама |
| p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може с |
| <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући са |
| >Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у дево |
| > <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече |
| од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љ |
| н, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој |
| му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника с |
| иди своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка г |
| што назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да |
| ад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова че |
| уршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто с |
| чанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на |
| а роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<ti |
| у, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по сре |
| зоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пр |
| b n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, |
| загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?< |
| <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући ш |
| ра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да |
| љим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Н |
| слушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та м |
| забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљн |
| не ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви |
| е обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нек |
| и и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те пе |
| оју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши |
| единости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, |
| срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавиц |
| смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало... |
| ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је |
| ве је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— В |
| ињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што |
| на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два во |
| гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— |
| илије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева пот |
| ше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, к |
| S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, от |
| едном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да веруј |
| нко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циљ |
| , затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у т |
| и....</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволест |
| а озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе пи |
| Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... |
| , место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина |
| ђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем удари |
| ај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скр |
| оја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је располо |
| ово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана. |
| — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, |
| логом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љ |
| Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задо |
| ови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на |
| рске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дан |
| але гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељач |
| <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p |
| ријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуца |
| мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љуб |
| .{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мисл |
| згледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрз |
| дахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако у |
| ириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али ср |
| оје, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се |
| на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу м |
| кога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Св |
| ир ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Оф |
| мо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока |
| p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским ч |
| жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности. |
| е да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се при |
| иге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физич |
| атарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђ |
| о путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је |
| у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p> |
| да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да. |
| да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће |
| уживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно у |
| био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти с |
| ко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а |
| жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! |
| вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила |
| би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара |
| аје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној |
| царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> |
| Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} В |
| епо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p |
| аћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде |
| не и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, |
| а светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> < |
| ата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио ц |
| тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код к |
| ?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми из |
| е већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или |
| о!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, |
| .</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У |
| } Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи |
| ије познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да |
| лога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— |
| обро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“... |
| едњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се |
| !“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Мој |
| изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински з |
| аково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, н |
| о, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сус |
| ешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај |
| полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституци |
| уму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он |
| а не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на пр |
| овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њ |
| у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањен |
| есмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> < |
| е, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осет |
| вујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ |
| скликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p> |
| ло и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по сред |
| едни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бит |
| езине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није |
| ељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chap |
| столонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби с |
| да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Ва |
| лужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на к |
| прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра уз |
| .</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у ст |
| о и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смот |
| Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да |
| ао и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици. |
| е...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Он |
| Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од. |
| ћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јун |
| не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у |
| ика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрин |
| руга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогај |
| љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која |
| е загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лак |
| ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гл |
| па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пош |
| нано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој |
| } Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци |
| нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомоти |
| не вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли |
| бу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива |
| цела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих |
| и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поуч |
| ку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" |
| више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одреше |
| преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа |
| а и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светл |
| а писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је |
| p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> |
| е га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, пис |
| укла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S |
| скрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, ал |
| е пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у |
| отив Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме |
| ет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p> |
| јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напом |
| у вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на г |
| <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да |
| <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Исти |
| >„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битк |
| авест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да |
| е сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући.. |
| га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спуст |
| да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p |
| Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус! |
| чки је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ п |
| ља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукам |
| у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете |
| p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру з |
| се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, пом |
| откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати какв |
| стави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посл |
| само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зират |
| а и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из |
| на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S |
| по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око с |
| егледнога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смара |
| о на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше |
| њи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати |
| у.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве из |
| им закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окру |
| ије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и к |
| ла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били |
| Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења |
| је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београ |
| ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да по |
| Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско де |
| дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан уз |
| је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна ј |
| нуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, |
| отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подн |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><ga |
| звештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p |
| авало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, ко |
| лела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и ох |
| вог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Н |
| {S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си и |
| озиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки оп |
| <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати |
| се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — |
| {S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежњ |
| је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише нас |
| ога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека |
| је таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш |
| еларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша у |
| учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се |
| ети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n="504" /> <div type="chapter |
| ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник с |
| ање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приред |
| S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо |
| а изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</ |
| жајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је при |
| је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све |
| ди, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је |
| страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у |
| да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени дол |
| ркнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неран |
| д ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле |
| њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само с |
| ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, ка |
| слуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, има |
| ући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван? |
| час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Њ |
| има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На |
| ајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруже |
| а струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници под |
| ТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело в |
| е помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од |
| а о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас |
| љу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </div> <pb n="728" /> <div type |
| Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чи |
| p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет |
| м, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена на |
| ..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљав |
| <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тоб |
| не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са сво |
| х људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му |
| тање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, мо |
| p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам ми |
| му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болн |
| га посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је о |
| зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом каме |
| екршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</ |
| о.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би з |
| не, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру. |
| му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приме |
| , што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, |
| д је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсено |
| ед и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљ |
| е убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, |
| лужбу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Т |
| а сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубов |
| срет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из о |
| ог народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образуј |
| е био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</ |
| би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била |
| дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гл |
| еба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би |
| ера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре н |
| ах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај |
| уморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и |
| ску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенциј |
| етка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у |
| умела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се |
| која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овам |
| дао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове хра |
| кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </d |
| тили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари |
| екао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на врем |
| орећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p |
| ко добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише |
| ме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, |
| "309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса |
| лакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем а |
| је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је бил |
| .</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му |
| ше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао |
| а.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шу |
| вов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опса |
| о писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катари |
| селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Премест |
| мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски акте |
| на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чуднов |
| о Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Дра |
| а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном ј |
| арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с |
| су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Јед |
| име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> |
| ка.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице п |
| је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све |
| а, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стиг |
| .</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, |
| /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомоб |
| , врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шук |
| уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да |
| капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у |
| епери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прс |
| имио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нис |
| ска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две са |
| а га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у |
| изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Ст |
| је некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се с |
| д кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њим |
| — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје д |
| ене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом беху ок |
| нџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ из |
| .</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не |
| мљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао |
| о узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у то |
| г.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, |
| оти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крв |
| ице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, ст |
| олико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Нек |
| ао Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнеж |
| о долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи |
| емда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари |
| е у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи поса |
| ост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војнич |
| овити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узми |
| мано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> |
| ро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, |
| градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Осван |
| ap unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о |
| Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испр |
| ељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опе |
| S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Срб |
| ад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај |
| Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла |
| у, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих |
| ајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, је |
| сподин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и |
| молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда б |
| ; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанск |
| тоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и с |
| свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да |
| нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права |
| извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабу |
| и брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шак |
| је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и |
| ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном др |
| је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити бр |
| е не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— |
| т, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb |
| наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не |
| една за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то |
| евића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљају |
| о не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих мо |
| аложило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњев |
| шаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху ра |
| а рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми на |
| 203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p> |
| доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој к |
| бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писме |
| демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих |
| <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети |
| причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој б |
| смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, |
| , за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло в |
| Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Мил |
| а душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> |
| </p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов в |
| то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац |
| вуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она |
| е рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише |
| о је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте в |
| еко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагд |
| е необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле |
| слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прс |
| рња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо н |
| начете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спу |
| у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те ј |
| обљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај све |
| одне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разум |
| је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсу |
| вору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штамп |
| ана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у рома |
| one unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске поч |
| S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, как |
| > <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада у |
| ује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</ |
| страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже |
| јој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше в |
| се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наре |
| .</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Ла |
| о из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од |
| ике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. |
| сјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење и |
| ок ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тв |
| питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А |
| ече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није мо |
| стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p |
| ва у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни |
| питао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну м |
| не лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам |
| жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би иш |
| зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да об |
| b n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабра |
| еклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од |
| тен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је з |
| јводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога |
| ма, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да ра |
| је је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, |
| Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје |
| с потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српс |
| е смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> |
| очело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једног |
| експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једре |
| <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем |
| свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно |
| нданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и оса |
| ма која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у спора |
| и он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала рук |
| чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише |
| олину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска гл |
| сту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</ |
| .{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да |
| је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом ком |
| ав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њ |
| био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравк |
| остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред |
| а дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамва |
| ала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{ |
| арче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их |
| чешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никак |
| и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и |
| рех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила по |
| ном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора њего |
| Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су |
| вца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске в |
| а отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два че |
| места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно |
| уције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p |
| рагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишље |
| уго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и див |
| донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, |
| ширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу |
| ас мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни пр |
| а смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег дока |
| ола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, б |
| ...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Ве |
| о раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S |
| <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мен |
| убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„В |
| Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонц |
| у дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у |
| његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато. |
| пљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је муз |
| е.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. |
| јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном пит |
| бразу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не о |
| вне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унап |
| и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p |
| не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, т |
| захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусн |
| спођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину п |
| та јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрму |
| сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пу |
| даде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</ |
| >Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше нек |
| могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да |
| вот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српки |
| куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, |
| огло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гла |
| <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очи |
| догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељск |
| едићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није |
| дан од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поруч |
| ицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкн |
| а.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, |
| ираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у с |
| /p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила п |
| ја налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућ |
| ачаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста |
| кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до за |
| ица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај |
| а, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на |
| уди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, ср |
| што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p |
| војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише. |
| сти пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке |
| канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>По |
| реко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и го |
| га последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, |
| ебацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактев |
| верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да с |
| езина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка п |
| стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете сло |
| о злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу |
| љала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али |
| пет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушц |
| од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо |
| Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто |
| у да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што о |
| да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, к |
| срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну |
| и.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог |
| ћа, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки па |
| ораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић |
| тка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја |
| ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће омогућит |
| ма?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашт |
| , тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жив |
| а нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месе |
| лност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали |
| !</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова |
| ршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше |
| јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тра |
| о.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, |
| чила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила син |
| ма опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски деле |
| екви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</ |
| тарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краће |
| здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерал |
| >Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вра |
| искрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вер |
| који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани |
| му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан у |
| Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне |
| </p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, по |
| тицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више |
| ост и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ Пос |
| робудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађ |
| је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако к |
| </p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле |
| морца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докуч |
| ије писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та |
| а га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и нап |
| ожда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда ј |
| уго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао гл |
| кушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од |
| </p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је |
| е и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, о |
| ива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> |
| .</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмам |
| но Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковић |
| го сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камењ |
| и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више не |
| ати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спрем |
| а девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову |
| и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да |
| стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уш |
| ветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљи |
| м планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали |
| ешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице |
| са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и |
| м, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих воли |
| /p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић |
| е прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једн |
| ава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је |
| робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зли |
| еру са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код |
| ри па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А |
| рини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" /> <div t |
| опљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило |
| м неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост п |
| јим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад |
| ада бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука |
| осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Он |
| лој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чох |
| о ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпо |
| биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је |
| кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио п |
| е плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо |
| ан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а |
| оге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде ж |
| ирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се |
| пасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком: |
| но упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} |
| вио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао |
| та примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Срби |
| пало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> |
| из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајо |
| војом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> |
| о сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S |
| писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда |
| атна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто |
| растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— |
| е такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од нај |
| г, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће п |
| повед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сва |
| Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у |
| ки кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и так |
| ах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb |
| огу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646" /> < |
| чан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још |
| а је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо |
| — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцња |
| ксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадр |
| лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где на |
| елих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посес |
| је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу р |
| сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што |
| ода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, |
| ном чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опрост |
| и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњишт |
| а.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</ |
| — Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече пис |
| , крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се ст |
| је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од |
| тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим |
| је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{ |
| кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом |
| с, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здра |
| рло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торт |
| ицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хаје |
| <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, с |
| алеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове не |
| се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мат |
| ка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, о |
| последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> < |
| > <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се уве |
| да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га ј |
| о за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот |
| ни.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Бо |
| а комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио |
| <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час мат |
| је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш |
| е дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу |
| јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол |
| ринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца ма |
| устафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и |
| тром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је и |
| омен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно мест |
| јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> < |
| е је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напр |
| Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и |
| а понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј |
| није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах |
| ој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах |
| веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„П |
| о његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од |
| > <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по |
| шен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да |
| рбији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика др |
| а, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Мила |
| на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Буга |
| изнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> < |
| се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</ |
| на — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде |
| накиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, |
| аб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, |
| а-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, |
| а у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} |
| био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари ст |
| 03" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се пост |
| је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој б |
| је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окрет |
| /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце ж |
| неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим |
| пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p> |
| и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и од |
| овање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти миси |
| сану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</ |
| терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, с |
| и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> |
| пштем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасв |
| ељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све |
| ра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке |
| мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о |
| ово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> |
| на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него са |
| <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>С |
| Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиствено |
| хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам пада |
| и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, ал |
| р би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревић |
| балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отворено |
| не и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И на |
| <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и о |
| о псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би |
| или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свим |
| као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављах |
| о непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Срби |
| аглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под з |
| рије, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> |
| ица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала |
| девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништ |
| {S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина |
| > <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, ко |
| да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли |
| у је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли |
| p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љут |
| пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не |
| м из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{ |
| и, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — п |
| легне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} |
| у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, |
| тепе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога н |
| превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.< |
| целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" / |
| лађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком |
| кад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо та |
| е добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је би |
| то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и |
| м сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не и |
| S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове |
| адрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима ј |
| ажио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тума |
| ама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај |
| ом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пр |
| ако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у |
| рше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе пле |
| ој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаониц |
| нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по |
| чара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</ |
| вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Н |
| ода.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јар |
| ик Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.< |
| а господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра |
| е ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> |
| ве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранк |
| р, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од љ |
| необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свеш |
| о последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника |
| мвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, |
| кој, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, к |
| било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по њего |
| > <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је |
| Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Ива |
| тво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од на |
| а...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, |
| је.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њих |
| е на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да |
| таје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</ |
| ше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ з |
| ојска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Цр |
| а крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} |
| и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сва |
| примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али |
| их боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало велича |
| и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео |
| адошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му |
| освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој м |
| а ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си |
| еве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Ср |
| е знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај о |
| али што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим пог |
| ивот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, |
| је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена |
| Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Ст |
| вила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ |
| Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог |
| >„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радик |
| p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да |
| рема њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Ст |
| ој ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> |
| а не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих со |
| p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха. |
| уба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из б |
| већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у в |
| е Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице. |
| ту, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.< |
| војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам ра |
| ује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па бр |
| 42" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао |
| ртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степ |
| буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује |
| војих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српс |
| жи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да |
| љење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...< |
| жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну м |
| ас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе п |
| лати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све виш |
| се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао |
| у се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче |
| сле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом пр |
| напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово |
| </p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља |
| ишта помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p |
| чино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпу |
| их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала вој |
| ом избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, |
| ко неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на |
| ојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сат |
| ..{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садр |
| ћи се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни примет |
| Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Пр |
| од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— |
| и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, |
| ази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> |
| уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима |
| ардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lan |
| егунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру о |
| ана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и так |
| оље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио пре |
| пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванч |
| им матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику лег |
| имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> |
| а је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и |
| ме, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, |
| д су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска је |
| е тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косо |
| а спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Ник |
| кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с р |
| нутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ев |
| о вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини |
| још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити кол |
| } Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ћ |
| p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је |
| мо неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога кома |
| адигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и |
| дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одмо |
| брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака. |
| цу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разу |
| Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопшт |
| Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је ми |
| тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стиз |
| у.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже вре |
| визија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз |
| рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене |
| ереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала пис |
| пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо |
| ...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално г |
| се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p |
| , оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, |
| /p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} |
| рцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви |
| бележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ б |
| {S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, са |
| ала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица С |
| мије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним оч |
| ило сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само пр |
| м ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је за |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничк |
| ЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића |
| head> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале |
| тској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског |
| сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад |
| је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском д |
| код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Па |
| после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, по |
| заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутци |
| ло много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да |
| у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сје |
| сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бу |
| , уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да |
| начи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, сваг |
| бе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му |
| икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па у |
| која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почел |
| е дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у мо |
| рпско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухват |
| </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло |
| ану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло |
| етиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне и |
| росити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништ |
| на сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш |
| ке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај б |
| оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна |
| ртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао |
| ити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} |
| т писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умр |
| емања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници С |
| type="titlepage"> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН |
| } Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се д |
| е мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари вој |
| ао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка |
| ве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати |
| Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испо |
| наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Кум |
| о Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело |
| знато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обу |
| те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, |
| ницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља ви |
| ше и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногор |
| на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Об |
| само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем усте |
| рсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш |
| ње поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Ст |
| мошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а ж |
| и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан |
| ом.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А |
| ао сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, |
| браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећем |
| S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — |
| мо да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој. |
| оварали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво з |
| е, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у свој |
| стали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили |
| ажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верн |
| и к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, |
| испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз |
| уда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дођ |
| е куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На |
| куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима |
| јковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које |
| е:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— |
| тање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давн |
| вине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јован |
| за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине |
| нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд |
| и, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, н |
| едње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим свак |
| добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катар |
| слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска с |
| ом, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Об |
| ом и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици |
| еку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велик |
| ј.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратит |
| свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <p |
| врти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабоше |
| иција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су |
| чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и с |
| стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, о |
| зјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манасти |
| ванчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије |
| у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати |
| да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у пр |
| И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је |
| ути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су |
| ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече ова |
| врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу св |
| дмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није |
| своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје о |
| да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу д |
| ст српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, бор |
| , а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>П |
| црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p |
| .{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се |
| ду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Кос |
| возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покуп |
| је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима |
| бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија |
| — Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, им |
| више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли м |
| која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а- |
| рирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још |
| аше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да |
| јући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, |
| хове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас нала |
| ндар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља |
| траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет и |
| а се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> |
| их и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се св |
| <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први |
| нку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој олич |
| ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на |
| /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А |
| послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болн |
| да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересан |
| Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику |
| тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка примети |
| ло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, д |
| е су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам о |
| се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у |
| дељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цр |
| нила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична |
| ћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за |
| се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз п |
| то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на јед |
| </p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb n="181" /> <div type="chapter |
| ушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска |
| м прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кре |
| акшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима вазду |
| ле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послов |
| као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истов |
| .{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се зам |
| игаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си остави |
| у награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким трен |
| онце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљају |
| ебе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном бо |
| какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима ни |
| пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову тре |
| у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торб |
| ала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског |
| ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући |
| лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S |
| , пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред |
| јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу д |
| 60" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борисл |
| од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и |
| ут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је |
| ли цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дот |
| ечи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на про |
| м жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгод |
| ајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, коле |
| едну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо |
| {S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило... |
| них квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела |
| се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руск |
| ан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству |
| pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро |
| иступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је т |
| ге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гор |
| чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родил |
| алног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које |
| ко смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извешта |
| ки процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их диплом |
| а га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе |
| } Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело п |
| вићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради |
| дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколиц |
| епријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја |
| , пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и |
| еспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Пр |
| елих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао |
| усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек |
| > <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и по |
| поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде н |
| е њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домо |
| енике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јова |
| е да се пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију |
| а је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њези |
| иле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло б |
| адарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То |
| ио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју освет |
| знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двор |
| кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад |
| знања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Ст |
| именте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша |
| кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејк |
| колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" /> <div |
| {S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све тр |
| се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>По |
| је.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> |
| ушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да |
| а и у писарници организације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао бр |
| трина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она |
| по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њез |
| избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој при |
| кивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека леден |
| уше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се вр |
| а овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Н |
| не, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска |
| од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише св |
| не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а |
| хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и з |
| официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана |
| хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, |
| итоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војни |
| је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Г |
| наутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у др |
| очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А |
| волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испрат |
| то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— |
| огме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високо |
| њеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику |
| његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — |
| писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло |
| тан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу командант |
| учник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.< |
| моћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковни |
| где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је |
| шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут ку |
| и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="4 |
| је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је |
| ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до |
| >— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком |
| — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одв |
| од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што |
| задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозо |
| — Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82" /> <div type="chap |
| преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник |
| беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику п |
| јорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га |
| /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао п |
| данде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| едуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако по |
| о, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба |
| p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да |
| <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад |
| учешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно |
| под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, д |
| лада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила кој |
| рбији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Коми |
| а је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко у |
| и?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће |
| ете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је при |
| неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госп |
| рију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти ни |
| не к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо. |
| илије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су ј |
| осподине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао |
| господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алек |
| ке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа |
| расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, |
| рши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу |
| .</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас мо |
| Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота |
| ине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић |
| овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који |
| да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} |
| а вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му заста |
| то се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово |
| болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као |
| олим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — |
| већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене ј |
| имедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам |
| главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако |
| </p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били в |
| - Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка и |
| p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>О |
| вићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не |
| ј дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити |
| де Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народ |
| ад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жа |
| ика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој го |
| <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде н |
| ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ в |
| и равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прв |
| де почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, |
| огобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутк |
| и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који |
| S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осв |
| , па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије п |
| ку ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниц |
| о тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод о |
| p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> |
| и за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била |
| изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и |
| ну, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада |
| е раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти |
| оз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранк |
| анова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају до |
| ј је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштав |
| ије знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{ |
| беркнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег |
| о.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кр |
| и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, приликом поднашања |
| то питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Од |
| рог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као |
| који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, нећ |
| ово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигд |
| } Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве |
| ита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколи |
| еби га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора |
| е свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен |
| } Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро |
| зјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомо |
| а.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње н |
| саћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Пошт |
| <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили |
| ти</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекива |
| уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Паши |
| азати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та |
| адно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сва |
| о? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, нова |
| рем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="c |
| Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p |
| оји, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет |
| де је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212" /> <div |
| ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећућ |
| и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне мо |
| нио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, нап |
| је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са |
| друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и |
| м и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељ |
| о, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас |
| из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто |
| > <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу кав |
| !</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељ |
| ладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, са |
| </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протесто |
| ао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онд |
| — Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпођ |
| ле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано |
| Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</ |
| ојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна |
| ?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> < |
| Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} |
| по сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљ |
| је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био ј |
| pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри |
| /p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуков |
| нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здрав |
| рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</ |
| е Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајориц |
| > <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта гов |
| је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људск |
| а бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално |
| асна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како м |
| ложај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас |
| , пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле јед |
| певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све |
| а Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</ |
| n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли |
| .{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, реч |
| врсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио. |
| ез балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове... |
| е мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а |
| ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Срб |
| у?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли |
| ркнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, |
| пак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек |
| то ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су бр |
| а Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако напр |
| запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био ј |
| ако наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже |
| и... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, к |
| о, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>О |
| е организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је гото |
| бро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала д |
| допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја |
| и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да м |
| ле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту |
| p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> |
| кле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео |
| вакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазар |
| сле неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био? |
| /p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у тр |
| </p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хл |
| <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам и |
| е тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p |
| Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописни |
| ша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, ре |
| а, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа о |
| Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Пис |
| мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му ре |
| ш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао |
| ек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p |
| је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао |
| рнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју с |
| reign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спази |
| пита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехуј |
| кој одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, |
| Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, о |
| глед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни |
| где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упи |
| уштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао нек |
| солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је |
| Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се |
| бацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</ |
| екну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> < |
| онекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p> |
| <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га |
| нежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевић |
| ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ват |
| смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под |
| ће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска |
| раве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потруд |
| з М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Пот |
| отово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — |
| е?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је прилико |
| онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="5 |
| .{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, зб |
| е се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну |
| вена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли? |
| одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните н |
| једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> |
| <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, к |
| ш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци кр |
| зумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! |
| .</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врл |
| устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> < |
| е.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> |
| ратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} |
| затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која |
| "412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајк |
| у <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш |
| правни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу |
| штини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себ |
| ине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати д |
| е похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гле |
| главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знат |
| е нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{ |
| хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофе |
| имили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема ново |
| ота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господин |
| има годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ран |
| </p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запи |
| ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако на |
| .</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> < |
| чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско позд |
| бе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, |
| се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши во |
| нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал б |
| ече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече |
| стрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се |
| гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не |
| о питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако ст |
| одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих воли |
| овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже |
| сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту |
| а га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ам |
| вић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка |
| ао пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> < |
| имо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где |
| у крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће |
| керисту да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојкови |
| ка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разум |
| е;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радил |
| лим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта ј |
| то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда |
| Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно |
| а радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и |
| а запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће |
| и“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар по |
| ка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то ис |
| знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Зн |
| но равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже |
| ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> |
| д и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели |
| пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међу |
| ри потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемон |
| .</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после мо |
| ика сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, госпо |
| супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подн |
| >Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позити |
| е земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, |
| Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску |
| есте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад |
| Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А |
| н у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p> |
| је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој над |
| ече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас |
| e salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote |
| и Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку |
| , он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворе |
| ајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комит |
| едник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — наст |
| еме богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше д |
| а пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} |
| ио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о с |
| ња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, |
| овим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана |
| припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ак |
| оји би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, |
| ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балк |
| у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би |
| ови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Буг |
| а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако |
| ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је полож |
| <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p> |
| ањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло по |
| <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Пошто |
| нежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка |
| био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила нагласили су, да се |
| слим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења |
| вих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не д |
| ремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру |
| а је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</ |
| а.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова |
| „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S |
| идећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у гла |
| озове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив |
| речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Ш |
| ко речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још |
| и са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, |
| и.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с |
| авао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава. |
| што је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у б |
| о и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и заг |
| заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике |
| ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица |
| ка-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућ |
| е је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој |
| то му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p> |
| ре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све пог |
| и јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{ |
| > <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој |
| им се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се |
| у ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да |
| д је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, а |
| ише уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, |
| , врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истр |
| о на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно |
| оступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде |
| уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> < |
| , оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао |
| та, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — |
| ија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она |
| а са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу |
| један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које |
| ићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем |
| бере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже |
| а ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си уч |
| атарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је |
| ајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола |
| седети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— |
| на љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о н |
| ада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку |
| то ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л |
| обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфи |
| е препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно |
| дам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угринов |
| има пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, к |
| госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треб |
| сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?< |
| та Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чи |
| о, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мис |
| едоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће с |
| у се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</ |
| вангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајес |
| а нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у душ |
| ћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети |
| сле доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну с |
| едаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући н |
| распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је |
| емила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо |
| а.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госп |
| ролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добац |
| ка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе |
| уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали ве |
| ега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога ха |
| о интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно |
| е, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испр |
| и страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбија |
| он једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> |
| S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет |
| /p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, пре |
| у ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих |
| ти тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да р |
| ричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће с |
| а државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним |
| обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} Т |
| — Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="graphic" /><!-- „Vale Ca |
| а пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јов |
| обљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин У |
| Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго види |
| а“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима кварт |
| ече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и |
| напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими |
| тничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махра |
| себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима |
| их писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да с |
| о време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то доб |
| тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, ре |
| >— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа приј |
| доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? |
| и у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лаком |
| велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада |
| ај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, |
| личанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Зама |
| лутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја |
| дан од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је |
| прот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него б |
| агодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је п |
| лади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете |
| друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краће |
| романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немој |
| ад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са гла |
| стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у јед |
| о избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце |
| небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час ма |
| е чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој |
| шој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одм |
| се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који ј |
| комотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p |
| ваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!. |
| езимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, че |
| чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — си |
| ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" |
| ј за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпук |
| војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја ду |
| се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војво |
| се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи |
| еда, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их |
| аћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - р |
| А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јов |
| кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе |
| — Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке |
| е!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две |
| Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јова |
| е крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзек |
| стрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p |
| ога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када |
| бије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме |
| но и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке |
| била овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које б |
| ње: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам д |
| а њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србино |
| из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутра |
| {S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S |
| а и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је н |
| ре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља |
| приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чик |
| ред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи зем |
| е на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{ |
| лик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“ |
| ота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се |
| о. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са |
| хваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочи |
| , да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић ј |
| а старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговор |
| ник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак т |
| ушу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње чо |
| ка.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачв |
| огледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заис |
| увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за кој |
| аја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p> |
| прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на с |
| е...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— |
| евојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, к |
| нут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да с |
| кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зат |
| изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p> |
| м....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад |
| след горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пол |
| утак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора д |
| тала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад |
| ма журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи |
| р му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке |
| аром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њ |
| осле овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а ск |
| о врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи да |
| а и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n= |
| таџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се |
| иња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како |
| разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова |
| ће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа |
| ованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио ле |
| љено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку так |
| у из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљо |
| ила искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, |
| њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом |
| професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Да |
| пођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то |
| > да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизну |
| анчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан |
| /p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то ј |
| м сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и н |
| атарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> < |
| давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књи |
| онуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с т |
| p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је |
| овором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим о |
| p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се |
| је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци јо |
| ак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње сваг |
| ку канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све |
| ма и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шам |
| би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обе |
| , лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би на |
| ци их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше |
| ана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких |
| "289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турак |
| о глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... ид |
| /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, кој |
| раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би |
| је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је са |
| о.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смр |
| Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га њег |
| Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави |
| ника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине |
| а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника раз |
| {S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p> |
| још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, |
| илику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе ве |
| p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и за |
| амо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам у |
| посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јова |
| убања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по м |
| саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, на |
| нистарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење |
| ахтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помо |
| све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен |
| ућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем |
| ислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће о |
| д тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред ов |
| Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове |
| криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криз |
| од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу н |
| <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте в |
| ју, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје п |
| седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и преда |
| мисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута к |
| .</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске бат |
| и.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадр |
| ој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, |
| и разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије |
| код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и да |
| или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим т |
| н махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, |
| одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну |
| је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београд |
| тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писм |
| , па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и |
| освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва с |
| исли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се |
| же писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ |
| бало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Васи |
| ао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} |
| че она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! |
| је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец |
| Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где |
| како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића |
| ећ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно са |
| равити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опорт |
| би од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени цр |
| орио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му |
| ма застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ћ |
| вати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџ |
| е за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} |
| е, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, |
| је изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, |
| <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата с |
| /p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно ш |
| штају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да |
| имама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, д |
| овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је |
| ана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумст |
| цом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, |
| ћка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине. |
| Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што |
| о изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је у |
| о њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи ниј |
| може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јури |
| љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја |
| м се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само |
| тив које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг к |
| а љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се |
| ако не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео |
| ецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је поква |
| </p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући |
| ове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прик |
| вот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Т |
| очео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из к |
| али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио |
| Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више |
| <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— |
| војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст н |
| ате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора |
| слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у жи |
| бавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљен |
| воту.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, |
| , и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би |
| на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мисли |
| свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.< |
| p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованк |
| јске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске |
| сутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{ |
| >Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође |
| и чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} |
| d> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин верени |
| о, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агита |
| европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби |
| бијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је с |
| и.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад ју |
| ког и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ће |
| свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече дон |
| када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> |
| аш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спрем |
| га воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је |
| мо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке. |
| нцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози с |
| ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</ |
| одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у ј |
| теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и во |
| е турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> |
| {S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти |
| .</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се |
| ну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских бате |
| пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на п |
| га Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, |
| а противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који ј |
| уче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас |
| огами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p |
| Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто нач |
| учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигу |
| > <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се пон |
| И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Сто |
| гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Офиц |
| на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом прил |
| дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а |
| довољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објас |
| артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичн |
| а се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао |
| стрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога |
| Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђ |
| > <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену |
| ађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратим |
| било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стр |
| е присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео |
| е успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране |
| отпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су б |
| тојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спушт |
| елезничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стр |
| и би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете. |
| рос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве о |
| — Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: |
| е нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> < |
| а арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те с |
| <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је зна |
| ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</ |
| еког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих |
| екада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} |
| рја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Нер |
| и Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на све |
| ерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да про |
| ио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметит |
| ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дош |
| итати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем оп |
| сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремил |
| мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој |
| несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било |
| јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка дон |
| е она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога |
| у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са зав |
| ицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" /> <di |
| врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по |
| ..{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже пис |
| ло, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Н |
| ’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у неп |
| равка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу ум |
| ешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко м |
| а је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железнич |
| идесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па с |
| пке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова |
| се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p |
| Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, |
| да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, |
| ој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казама |
| ци.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шеф |
| рашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гле |
| то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита ре |
| ?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је да |
| и у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осв |
| оклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да |
| раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за |
| је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осе |
| b n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са |
| цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је |
| дне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те о |
| у.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p |
| сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао ре |
| је требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвод |
| оред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из |
| ти рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних к |
| поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевиће |
| фицира.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада |
| акле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу. |
| киде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Ро |
| у у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p |
| о ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша р |
| .</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојан |
| ром и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да од |
| био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време |
| кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Сврат |
| збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орлов |
| речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет |
| јицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата |
| ече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Обе |
| и маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација |
| нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... |
| /p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло |
| иних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах св |
| .{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се |
| ад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како |
| асипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој н |
| Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна к |
| Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познат |
| Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са |
| ог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не |
| , пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали |
| , пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезе |
| , прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Ста |
| о, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спази |
| p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" |
| о, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме о |
| м још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} |
| ша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас о |
| угу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их н |
| ећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p |
| ћ излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се |
| роузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Мо |
| е и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на ште |
| о.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> |
| тупи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збуни |
| и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од |
| би је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„ |
| ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а сам |
| у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није |
| е чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земљ |
| нка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бо |
| /p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа |
| ка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</ |
| наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао. |
| .{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица. |
| бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Намес |
| егов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој е |
| смена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти |
| имну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури |
| е стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стоја |
| вим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештај |
| Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима |
| опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истов |
| на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га о |
| ата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="7 |
| у и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући ре |
| могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треб |
| Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо |
| .{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити |
| раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бат |
| ине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја |
| прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме |
| ="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— |
| .{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали. |
| дин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Једа |
| че Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем |
| ?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с |
| осле, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај м |
| е то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је |
| али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У |
| лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, д |
| стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болнич |
| имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му з |
| лоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратил |
| рај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себ |
| е капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном н |
| ! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говор |
| ару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био вла |
| шао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и ш |
| Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема |
| ерно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читаво |
| ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о п |
| ио попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онам |
| ну, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разго |
| струкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те ис |
| еко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући |
| почнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јанош |
| вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш |
| прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочел |
| ици се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једн |
| кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи |
| ар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који |
| потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им ј |
| ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому |
| му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чи |
| престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечје |
| а моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и |
| је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле |
| е толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њез |
| војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш |
| ирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> |
| орисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири са |
| еранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је ч |
| српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после за |
| падали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над |
| ас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— |
| повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913 |
| у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обад |
| е му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољу |
| тачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није |
| ту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је з |
| треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у д |
| а устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p |
| икада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукл |
| каче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихв |
| >— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се |
| шли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p |
| али још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војн |
| из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да бл |
| одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мисли |
| м нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали |
| ајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа |
| на жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио |
| те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мен |
| рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, |
| и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанк |
| вај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Ка |
| ли, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети |
| тар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смел |
| ао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у |
| будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Б |
| а.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>К |
| био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пре |
| а овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Нос |
| мо себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, |
| Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И |
| ма томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у ост |
| оде и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљ |
| намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне |
| ј пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити |
| Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје при |
| о оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катар |
| учио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом интере |
| ула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јо |
| ност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спре |
| ји ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је и |
| на сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима |
| највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонат |
| и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбра |
| и „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ства |
| риста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пр |
| опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жиц |
| већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне нап |
| Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин т |
| донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим |
| к не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и |
| и се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи М |
| “!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Иску |
| .</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад да |
| и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измир |
| шао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечег |
| морац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, бе |
| након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска |
| ње министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и р |
| м признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео |
| их, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнул |
| тране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и вој |
| цима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, про |
| хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом уз |
| једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извешта |
| ирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и бан |
| анчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љуб |
| и силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, |
| поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут |
| >Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу сил |
| аје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној |
| а љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београ |
| Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српск |
| амо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у чет |
| е ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна |
| ине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неи |
| ео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде... |
| ко, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?< |
| е дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кро |
| ом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — О |
| нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово |
| } Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз б |
| ци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана ма |
| p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> |
| њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако ј |
| акеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад |
| опце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — д |
| почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, ис |
| а.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст |
| чи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S |
| а и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> |
| атила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који |
| ужбовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка |
| чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја д |
| етстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, обори |
| без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три неде |
| уштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" /> <div type="chapter" |
| ло и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је |
| љица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрат |
| е овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није бил |
| у имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, |
| мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких |
| чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, ор |
| о им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто |
| дера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах |
| рати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под јед |
| , тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, о |
| бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је п |
| а Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту зад |
| тигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико з |
| е од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли |
| у.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Ву |
| а, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, из |
| оспођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступ |
| а за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то цр |
| ро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали |
| бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на дом |
| инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи. |
| знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечје |
| граду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у шта |
| ила подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригад |
| по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојов |
| одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да п |
| но је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартино |
| нална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзир |
| љску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Срби |
| јници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, |
| Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једнов |
| да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају |
| ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има н |
| е, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудил |
| дити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па |
| Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болнича |
| /p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и по |
| ра мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о кој |
| нуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу ови |
| ла је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже п |
| ом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским |
| Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испре |
| Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је |
| вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прил |
| је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну полит |
| азврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила |
| утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у свету |
| ас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпун |
| ио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме |
| оворим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Миц |
| доше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, |
| он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сл |
| отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, |
| еће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић пр |
| ао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компеза |
| дорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим сред |
| /p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају д |
| ица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну |
| и видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</ |
| p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пр |
| игну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала на |
| ик.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капе |
| д својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки |
| ћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар д |
| ду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p |
| бражај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледи |
| Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се |
| пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једр |
| за својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни |
| гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> |
| рајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} |
| угове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у н |
| испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка |
| и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним |
| нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки срб |
| а“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, реч |
| је трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике вел |
| јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три |
| ла са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом |
| /head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>С |
| ћ „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, са |
| лики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовр |
| поред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се посл |
| Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше |
| во, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја |
| азуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију од |
| ити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отиш |
| адним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — преки |
| и уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматр |
| последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет |
| о је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са е |
| р је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојнико |
| сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може од |
| анка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— |
| ад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло д |
| рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја |
| еа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S |
| ању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„ |
| енима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности как |
| на и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Н |
| са: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбац |
| n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки |
| Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, и |
| после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, |
| м на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са |
| србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време т |
| д Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до |
| чеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је от |
| Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше п |
| олитику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједи |
| е доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом ло |
| где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> |
| p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете |
| на (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих |
| ечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</ |
| а битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.< |
| pb n="729" /><gap unit="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пе |
| кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је |
| ао сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна б |
| его што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који |
| пе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су |
| ине проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушко |
| ају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под |
| , да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није |
| И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића |
| да се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући пот |
| ела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у |
| на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се |
| ебује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно |
| вши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су пи |
| какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочн |
| анови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да н |
| и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристан |
| а сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и са |
| и.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше уз |
| 8" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјасни |
| колико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне |
| а би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит |
| з њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући |
| спут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им ј |
| куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p> |
| ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу ва |
| > <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она |
| како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мисли |
| о често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме |
| тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу |
| зином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у |
| г друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало ирони |
| на мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принет |
| боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадн |
| оведио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упу |
| е несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте |
| а су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је из |
| анашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом сн |
| е вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила |
| {S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљ |
| ном чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" |
| есати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима |
| >Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био |
| сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не мо |
| да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео чита |
| е могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана |
| нско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега ј |
| ини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле |
| а.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно прол |
| е, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференци |
| ћу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање ро |
| а Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне |
| ће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо ос |
| можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе |
| ај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и |
| чник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажаре |
| се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и поди |
| Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно |
| ите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута ј |
| Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Прв |
| е за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка ра |
| во поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и пошт |
| а свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} |
| министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђак |
| м догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али с |
| похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је гла |
| абрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пр |
| ше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слобод |
| један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> |
| ена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле |
| рпској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење |
| се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мис |
| /p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани доч |
| рчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пож |
| правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом |
| ка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и предано |
| етра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну |
| о, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу ве |
| им одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, |
| зови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше |
| рац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— |
| <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час |
| у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиск |
| Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно п |
| орао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили с |
| /p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато на |
| <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пр |
| бијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прекид |
| .</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— |
| p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико д |
| а, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај ц |
| им да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се |
| им да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети др |
| Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром |
| <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам |
| рбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим |
| Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увре |
| се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Никол |
| рбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.< |
| остио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, |
| > <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у |
| ти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јов |
| к понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало б |
| да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је од |
| ко поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катар |
| етитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава неср |
| ободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О |
| ндом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Ск |
| авао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка и |
| и ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо |
| цу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А ме |
| олнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не п |
| ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на |
| м на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, и |
| апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n=" |
| к, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза |
| е сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} За |
| нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сун |
| у сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{ |
| и како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} |
| разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али |
| тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које |
| да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После |
| ју човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече |
| ка врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чеш |
| сто за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, |
| еше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала |
| ава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд |
| рло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Прав |
| <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава са |
| канац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да ј |
| е превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и је |
| ску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису з |
| таву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму |
| не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула С |
| Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У овак |
| ата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута |
| и му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја ни |
| ојој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену |
| лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p |
| где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Та |
| ћу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, |
| ца.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власн |
| ли права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако |
| и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и |
| е Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба |
| свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан |
| ност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — |
| ости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живо |
| тане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо д |
| мати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила |
| ли не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити до |
| о, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Пох |
| своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Шт |
| се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа н |
| под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стој |
| све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио |
| , где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду |
| дравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад д |
| о! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па |
| ли доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра |
| у дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="38 |
| д си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, к |
| p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага на |
| дахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и |
| последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачи |
| арту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеник |
| радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко не |
| а, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> |
| ило од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер с |
| еки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у |
| у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете ма |
| тив подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— |
| арске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на див |
| два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пак |
| оја су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рат |
| данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу прису |
| рпска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа с |
| а се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p |
| што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволо |
| Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, |
| Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју ј |
| S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић п |
| креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} |
| врже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јо |
| > <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јова |
| о је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у с |
| ложају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колуто |
| нила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болни |
| </p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да |
| узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До |
| или.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с |
| те.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је |
| да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19203_C8 |
| тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад |
| их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промен |
| један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв |
| но чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који |
| е дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни дла |
| а кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а |
| , поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о л |
| аш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, |
| ијиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите |
| Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> |
| и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живо |
| ко је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте |
| тупити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути |
| није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњив |
| е цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека пакле |
| чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да |
| же нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била |
| — Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и |
| мо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и м |
| свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби |
| а врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну попл |
| свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> |
| мо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, |
| ам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље ре |
| е се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} Т |
| них на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну п |
| у, непрегледнога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком о |
| има овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на |
| исаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, |
| к онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је с |
| издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац |
| илну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче |
| шана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштан |
| то мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи. |
| ари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одр |
| ета Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима |
| дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: д |
| икне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао жива |
| рету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" |
| и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпо |
| мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам к |
| ораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у |
| о.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искљу |
| из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један |
| ључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом |
| а јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица ника |
| реду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч т |
| је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читав |
| ростора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час цр |
| очињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а топла се ду |
| ави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{ |
| у јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Тама |
| вајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљер |
| мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капиј |
| и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у |
| оље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове би |
| у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред јез |
| трисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почет |
| погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста |
| вљен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живо |
| мора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће |
| тра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, |
| зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и поди |
| едложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноста |
| овског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше |
| етан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше ка |
| и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Зами |
| мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба |
| ав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, |
| мањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столо |
| н огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв све |
| важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</ |
| езницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосво |
| ија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помо |
| p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало |
| </p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да |
| црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и |
| ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, пред |
| сетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> < |
| ље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодил |
| егунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купи |
| на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет по |
| <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стоти |
| она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање |
| а, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су осво |
| ена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно зати |
| осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизиј |
| , смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сој |
| су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави. |
| меху командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Јед |
| ити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не |
| " /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, |
| не груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде рас |
| е српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила предузели су наје |
| е родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно ве |
| :</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Команди |
| да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени П |
| а на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше при |
| ега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и г |
| рци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, н |
| розора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве |
| pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење |
| ена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку с |
| <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а |
| миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их ч |
| до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по једа |
| тни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток кр |
| е да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајт |
| рдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кро |
| загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих |
| не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру ок |
| ви младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће |
| зостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам т |
| а већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p |
| надимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слуш |
| застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не |
| е, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град |
| ic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застрт |
| подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана |
| клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди свој |
| хватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и |
| ом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна буга |
| адајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да по |
| а на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у ст |
| таци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, минис |
| док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би пр |
| а и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељс |
| умње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не зна |
| е коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, м |
| ? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— О |
| из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, |
| наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људ |
| пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног |
| .</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно по |
| олином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушат |
| раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је |
| је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му |
| ама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, вид |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објав |
| турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему |
| p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узе |
| је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао с |
| комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брко |
| у, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који |
| , модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— |
| студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се најед |
| Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим с |
| е жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом |
| и се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метк |
| и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <p |
| — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срц |
| ено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне |
| то и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Соки |
| сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, зап |
| да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима об |
| к до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвено |
| ати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се |
| тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић п |
| , господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка. |
| м жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвође |
| пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким што |
| ојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да |
| ојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и н |
| оре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на но |
| {S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успеш |
| иљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигу |
| по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је |
| је у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним |
| вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво прому |
| {S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима зашт |
| ољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p |
| 01" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како |
| о везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S |
| два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Св |
| ио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у ње |
| и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни п |
| е био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму бу |
| ЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала |
| м је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са С |
| им, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и о |
| чној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умот |
| и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор |
| јој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуш |
| у, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са с |
| зван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани ос |
| у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божи |
| , љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Бе |
| штите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло |
| ри и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво о |
| лажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у |
| отребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са в |
| лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је |
| Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицин |
| р воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекуј |
| аква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише о |
| му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом залив |
| ци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје кр |
| } То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и |
| у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предра |
| иноћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку |
| га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком с |
| им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су јед |
| је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са |
| таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно |
| али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктињ |
| рувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда |
| е Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути бу |
| Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свеча |
| е потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на стран |
| чму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога |
| инципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима по |
| ирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бр |
| а имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважн |
| ље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су |
| уле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем т |
| љ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му |
| инуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на миши |
| одине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} |
| ите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, |
| а.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слам |
| но ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба |
| лази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сам |
| не Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити |
| и и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинил |
| чник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељск |
| пред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак. |
| нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах |
| арова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега те |
| је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла |
| г пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А у |
| можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам |
| полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, је |
| ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине |
| тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од |
| ти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тог |
| ема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух |
| Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кљу |
| одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора плат |
| начена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се па |
| јске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети јед |
| ља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватр |
| аније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни |
| је отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све т |
| вде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им обја |
| м дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај на |
| .{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те |
| ај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадн |
| Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило |
| /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промук |
| не поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да |
| ку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, ре |
| >Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> |
| ечи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка |
| ених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли так |
| >— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да ј |
| заревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале |
| мље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо м |
| не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних лис |
| ка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p> |
| писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од го |
| увише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> |
| им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> |
| и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здра |
| прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</ |
| тоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глав |
| ао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да |
| Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш д |
| — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p |
| ледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, ка |
| Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" |
| . јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири п |
| ћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити |
| ника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Буга |
| увши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представн |
| уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић |
| ке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко вр |
| српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p |
| о све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњак |
| а њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је |
| шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или о |
| њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху по |
| ва цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ћ |
| европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на |
| трељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у |
| то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада д |
| ора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако р |
| > <pb n="366" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се |
| ј је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познат |
| пски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчади |
| же да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше уз |
| е већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да ни |
| ла пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми с |
| — Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спа |
| да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гони |
| !..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то ј |
| е, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ј |
| полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ |
| оге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме |
| идане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> < |
| ти овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турск |
| ић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе уд |
| ијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцн |
| ов и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, пол |
| — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, |
| већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то |
| ..{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се запл |
| ше читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, |
| </p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако кис |
| ав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предра |
| ма сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из к |
| полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник министар |
| ала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Ст |
| лава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему са |
| пет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва |
| же, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, |
| , Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа С |
| еко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с ва |
| удновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се |
| ена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, |
| илом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“< |
| " /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на |
| ишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с длано |
| е Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па к |
| н нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n=" |
| зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опр |
| еговој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још |
| у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка. |
| , поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба св |
| рено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> < |
| у, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не отки |
| узела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у н |
| огатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од о |
| груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ни |
| је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачва |
| а нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам |
| а су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није ви |
| и, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} |
| си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја |
| Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команд |
| у.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, з |
| оз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— |
| помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвено |
| Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влаж |
| Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад |
| као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше ст |
| де одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна |
| рила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником |
| е, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али с |
| ан службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, |
| дба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множи |
| не српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални |
| ци, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко |
| алканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и рат |
| задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као осв |
| алости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, по |
| д градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и |
| ad> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који |
| >И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић. |
| ахори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су |
| као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— П |
| искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, |
| запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока |
| ела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а |
| ив закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску |
| Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Н |
| ами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е |
| иметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чуј |
| } Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то јо |
| ком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим гру |
| оку од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n=" |
| је под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној |
| ка, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости |
| и излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која |
| тигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жаг |
| ећ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита |
| у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутни |
| млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> |
| место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>До |
| аја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђ |
| кше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазит |
| и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају |
| весних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} |
| а крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S |
| или поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву |
| тао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе С |
| лна, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Св |
| ту тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p |
| а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, б |
| је се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот св |
| ама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љу |
| час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и д |
| спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, по |
| цу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла рук |
| оку главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и по |
| сцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејам |
| уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске |
| капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је |
| оз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала |
| га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} |
| и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у |
| ш није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>При |
| дан је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштен |
| кога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било |
| S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знал |
| ајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га |
| е седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно |
| уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири |
| постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечн |
| чином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђен |
| обођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Н |
| о, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар |
| драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода с |
| ерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни мо |
| дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пу |
| зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, о |
| етар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не д |
| p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочи |
| а Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није н |
| а.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу |
| е прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање срп |
| свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ н |
| ма Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто с |
| бес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна |
| , када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном кра |
| S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба беогр |
| шко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да рад |
| д многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.< |
| које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он п |
| најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић изва |
| /p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматра |
| је сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз ч |
| у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи |
| у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица |
| Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је |
| аран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а заш |
| вену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са |
| е србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> |
| шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћипер |
| Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који |
| у биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечји |
| ревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече |
| још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</ |
| душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор ј |
| , кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризни |
| о плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о избо |
| изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску застав |
| ганизација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n |
| ини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном |
| пом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налаз |
| а републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње |
| ам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек |
| а строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и |
| о 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису |
| сила финансијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>К |
| а је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских в |
| м европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки |
| а и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у жи |
| одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> |
| а предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није са |
| раћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.< |
| ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко |
| војку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.< |
| д му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену |
| ама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садрж |
| војим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били би |
| А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у |
| , глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S |
| ед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и њег |
| ато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело тво |
| рила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир ј |
| p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваз |
| ао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мисли |
| ој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је ј |
| уге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И сврш |
| {S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички |
| ски.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је бил |
| да је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском |
| сантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, |
| е од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чик |
| на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта |
| док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети |
| лници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно |
| се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине |
| е, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у то |
| ти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко п |
| куд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда |
| најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у |
| брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш нека |
| осне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милују |
| аже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла! |
| нито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао |
| и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с то |
| <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена |
| а.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у мет |
| тит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не бу |
| мљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто |
| да је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану |
| ње“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских |
| бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да загла |
| леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у с |
| ећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, |
| > <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали дос |
| ову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристани |
| хваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турск |
| ко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушим |
| ?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а нако |
| p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се |
| ц је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на м |
| же шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у |
| м завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој |
| илована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега те |
| текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо |
| Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу |
| ник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да прис |
| и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у с |
| едвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> |
| ељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и изв |
| а би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретни |
| ору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; мла |
| уке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како с |
| а нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишће |
| ора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајор |
| евића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се |
| иниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводи |
| нџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани с |
| ић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак ми |
| се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосле |
| и. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи |
| га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је |
| само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је ра |
| .{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а п |
| ични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турс |
| њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још < |
| ди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре |
| {S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић луб |
| p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жало |
| загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она |
| те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужн |
| уо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много |
| ван запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мири |
| је га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме б |
| и војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лози |
| сео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуш |
| екао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој |
| р донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S |
| у мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове |
| p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сет |
| све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо св |
| жавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да |
| прегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче о |
| ав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити |
| ити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, ма |
| ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога нар |
| вим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад б |
| > <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде |
| , а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али |
| ак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао. |
| њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и с |
| један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно т |
| капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S |
| ологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алекс |
| на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбин |
| и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се |
| сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, неза |
| а мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p |
| да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при опер |
| о.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p |
| ; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не мо |
| г саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше |
| јковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га |
| па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијс |
| пало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— |
| а створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb |
| се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начин |
| ави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дв |
| оје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</ |
| Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад с |
| ..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стот |
| да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише |
| /p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> |
| ван:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p |
| на; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталаса |
| а.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се по |
| ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</ |
| ма од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема н |
| ослови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане с |
| напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и њ |
| за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море ост |
| њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати цел |
| Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова |
| ахтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговор |
| Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао нар |
| и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде т |
| ајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни пр |
| у свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећ |
| пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кр |
| спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стој |
| је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да |
| ти такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам |
| прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не смат |
| мена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом в |
| да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само на |
| тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним к |
| е Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> < |
| ујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>Посл |
| оме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље д |
| писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином |
| рне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој вен |
| са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насме |
| Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исце |
| бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник в |
| амо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племенит |
| ли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили |
| свесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза њ |
| , шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, д |
| каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у |
| ла на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А |
| рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Срби |
| си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri t |
| сао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у деве |
| мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора |
| оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потк |
| p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се. |
| p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, мо |
| p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему |
| оји су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и мног |
| Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће доб |
| ада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на сте |
| љда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...< |
| > <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> |
| толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) |
| и с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато |
| Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба |
| вишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има |
| вљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, гд |
| говор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимоч |
| ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n=" |
| нађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, з |
| с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако |
| служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на |
| увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читав |
| о његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване! |
| главе полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још уве |
| </p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен |
| а први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но коф |
| годно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; |
| шу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> < |
| ћао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру ње |
| у тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као д |
| н наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је |
| n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом |
| — Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Н |
| и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection" / |
| падала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према |
| p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери |
| онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њом |
| одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће г |
| тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што |
| наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао ег |
| пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Н |
| су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — св |
| ћ је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, ист |
| а девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и |
| атељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме дв |
| > <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било дово |
| није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступа |
| ј се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али |
| е знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, |
| наш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ран |
| и и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љут |
| је би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и |
| ске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од |
| ци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мо |
| гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> < |
| срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком распол |
| чи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је з |
| ва који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се |
| ао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, |
| е, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи |
| а госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа |
| азао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb |
| , да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, |
| тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно пр |
| може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао п |
| ублика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио |
| да наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана мат |
| тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикн |
| замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.< |
| е; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чул |
| оће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Д |
| би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Де |
| амо се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути |
| је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једн |
| н у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично у |
| м, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једн |
| жевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области нек |
| Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранко |
| и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти изди |
| ка полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао |
| да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати д |
| нити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли исти |
| јући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја ко |
| још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био |
| водили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени |
| /p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за |
| тпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Милованови |
| p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански на |
| /p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прил |
| везу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога |
| у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао |
| довањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам н |
| ције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S |
| ајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издр |
| ивојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиц |
| , ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу.. |
| Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички ј |
| о Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, заустави |
| !</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из С |
| емо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегн |
| шљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шес |
| } Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече |
| ту сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио |
| интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је |
| пућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда р |
| ола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према оп |
| <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а |
| лна питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, |
| гентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут |
| срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у |
| адне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Беогр |
| ан други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скр |
| рете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с ц |
| нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну |
| ђих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, т |
| гову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике м |
| и од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њег |
| ова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао цр |
| ика.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред |
| памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} |
| а је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, е |
| да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичит |
| ... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загр |
| "569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p |
| е учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка |
| ад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео |
| кер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш в |
| је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времен |
| десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> |
| о што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n= |
| опи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље |
| оје хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је же |
| } На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући |
| ј баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седн |
| ељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске п |
| е и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да. |
| црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах |
| ти крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</ |
| сти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Ј |
| ја сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатк |
| предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угри |
| је не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер |
| лавној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме г |
| га заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} |
| огод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у ст |
| своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, д |
| љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични сав |
| } Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки д |
| а пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста |
| ио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, |
| S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремил |
| зговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p |
| /p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, |
| то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пу |
| ео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немар |
| известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једин |
| а га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p> |
| е промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима |
| ошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претуч |
| ад?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p |
| командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом ге |
| >Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> |
| (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утвр |
| оја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А |
| роте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја би |
| било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој за |
| јком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојк |
| нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сес |
| ом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на глав |
| ар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да |
| епријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „У |
| l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља |
| тељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и |
| ошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена ј |
| да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, |
| } Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошев |
| енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде с |
| и мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, ко |
| </p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164" /> <p> |
| ао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господ |
| са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја вара |
| ије спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> |
| равити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи по |
| околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши |
| ник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волел |
| за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покај |
| тно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине |
| по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за со |
| аља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Висок |
| потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се до |
| јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, |
| њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србова |
| S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} |
| о мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, так |
| >То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији |
| о, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Так |
| е пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, и |
| 0" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он |
| е-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стој |
| а мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, |
| дио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је с |
| мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу |
| слила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је |
| Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па |
| пско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> |
| рпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од ст |
| евић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је збо |
| око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} Н |
| битни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за |
| другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да |
| психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елеме |
| и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, |
| л је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам |
| овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата ради |
| онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све мог |
| ли ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и ж |
| га часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јов |
| ћа говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са раз |
| би.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој |
| иди раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили |
| одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два |
| питивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!< |
| еба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да |
| не друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој е |
| жавни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наста |
| .{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну |
| па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше та |
| врсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој у |
| а видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> |
| д је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно от |
| писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу |
| мила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију г |
| алцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонск |
| p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром поз |
| ени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уј |
| е је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукл |
| ори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним пош |
| ота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— |
| рти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, чо |
| ш из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физ |
| 54" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама с |
| и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла з |
| уском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семнич |
| а га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни у |
| о се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S |
| ост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски ра |
| ово крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под С |
| ланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као п |
| ица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хум |
| а чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, ј |
| д, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње т |
| к за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употре |
| кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажар |
| и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p |
| нде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако |
| асовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин |
| езгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки по |
| .{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да |
| заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S |
| ри војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војн |
| ту не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка |
| > знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу |
| видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:< |
| далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а |
| а, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упути |
| је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била уве |
| на.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет |
| до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин |
| ећ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ух |
| авид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше ж |
| </p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по |
| /p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку |
| ам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често |
| вао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да ис |
| љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала т |
| видила интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су |
| ја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну |
| кад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручни |
| се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у |
| ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малак |
| штита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умн |
| овека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим м |
| ана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, д |
| ни вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а ње |
| у.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Б |
| и прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође к |
| .{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p> |
| и, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</ |
| ј је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложит |
| тече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бе |
| миш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и л |
| авила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прош |
| а ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне |
| } Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш |
| чарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јо |
| јке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад с |
| да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али |
| га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она |
| каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са как |
| ркнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Ал |
| овршина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивал |
| одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она т |
| мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца. |
| овала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и са |
| ла настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима. |
| тње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко р |
| било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да ви |
| ица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то |
| ове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то уга |
| агање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Стра |
| а дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробљ |
| але младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.< |
| лону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали |
| Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пр |
| сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребал |
| м јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерил |
| ете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће |
| „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколик |
| шљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећал |
| ам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је нацио |
| еба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" |
| главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се |
| роћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме срп |
| Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником На |
| рудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од ра |
| не и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим |
| уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је во |
| а је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што |
| — Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у |
| му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волел |
| у као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут о |
| !...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се н |
| сећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p> |
| на је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, д |
| еше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да ш |
| ранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад |
| ли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди ч |
| о, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је воле |
| ека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други д |
| ишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} З |
| } Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих |
| ам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући ј |
| ај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадни |
| и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био зами |
| теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} К |
| Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</ |
| ану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и прич |
| добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и ус |
| рећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке шк |
| ућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Сто |
| .{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као с |
| еоград.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кућ |
| бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, |
| је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од де |
| еше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шушти |
| Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по |
| торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу |
| тлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> |
| од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно бо |
| и у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је б |
| и на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управ |
| с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} П |
| то је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата |
| кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к ње |
| м судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одм |
| а црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђош |
| и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није ола |
| те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S |
| мањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била |
| цка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи |
| ла знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на |
| де.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне |
| ој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примор |
| дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} |
| ш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кр |
| је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{ |
| ни.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="subSect |
| глу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви п |
| ише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе нат |
| чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Т |
| е провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је |
| еном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одјед |
| идећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, мор |
| без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је |
| еменог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више о |
| head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су |
| т устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Б |
| јачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, ко |
| > <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она |
| ју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећа |
| ла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је ш |
| чанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те м |
| бету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, |
| рнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жр |
| јем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било |
| разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезин |
| стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снаш |
| јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећ |
| ијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ Н |
| на њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можд |
| глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> < |
| сположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је |
| икујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са |
| смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајућ |
| иснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакш |
| ату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Н |
| ла кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслуш |
| к одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући с |
| , домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера |
| тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материја |
| ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге н |
| сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је |
| Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризни |
| ојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо |
| le>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, вер |
| ном увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> |
| р јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Отка |
| ховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на б |
| ке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрднош |
| о душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Ја |
| а није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојан |
| и јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам р |
| шки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Кат |
| била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила |
| таде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим |
| о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил |
| лико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло ду |
| ише активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју |
| апе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топ |
| а би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страш |
| а душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> под |
| кнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала |
| тава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве |
| ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p |
| мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно |
| једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; |
| е мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу пос |
| на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спа |
| оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећав |
| живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љу |
| ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити |
| карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме н |
| хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што т |
| амо послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је. |
| осле краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p |
| кла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стој |
| вој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном ро |
| и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — И |
| , беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је |
| демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само |
| ком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" / |
| оспођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџ |
| им образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си ко |
| спођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је и |
| за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добр |
| опска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома |
| атицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла |
| Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће ј |
| рвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра |
| знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Н |
| ако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— |
| p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</ |
| ћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што |
| >— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После мало |
| цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, |
| ожеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с |
| ног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја да |
| t="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међ |
| >— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међ |
| није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је |
| та је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у па |
| А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ с |
| анка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате там |
| ено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снаг |
| хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је |
| је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послат |
| ла, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, д |
| а је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали |
| мој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом мес |
| ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} |
| , а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални |
| во, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p |
| са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осети |
| вом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које |
| еко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних < |
| намо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, с |
| а отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, о |
| </head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србиј |
| тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волет |
| би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра об |
| ићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Д |
| сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима виде |
| ину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је |
| уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора |
| разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је т |
| , да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом о |
| њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је |
| а, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— |
| нута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напољ |
| болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упи |
| ланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сва |
| Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта? |
| бе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изве |
| тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Как |
| штен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако |
| рок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине гос |
| иво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје о |
| утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка |
| бојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод р |
| р поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је |
| — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</ |
| ева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и ст |
| удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казив |
| су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је и |
| мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о ко |
| ост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Д |
| у.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече |
| но је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарск |
| ив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можд |
| >— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луд |
| у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга |
| p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па за |
| била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; бил |
| {S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпуст |
| наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни |
| ке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковни |
| оду и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још |
| и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе |
| стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је |
| </p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћа |
| чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те |
| а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Кос |
| лико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме |
| авице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско сла |
| ачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</ |
| ме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, |
| са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на с |
| џа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем |
| га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да |
| г пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — си |
| високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео |
| сци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природн |
| аво правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам |
| читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, нал |
| ћао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на о |
| у.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у амане |
| а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад |
| ала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их н |
| помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела н |
| им јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани ст |
| зна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је |
| што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина бра |
| </p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још уве |
| хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача |
| че!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише. |
| , према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у пи |
| ?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> < |
| мо Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципова |
| е сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не |
| ање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— |
| "492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњав |
| синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа М |
| p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу |
| доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго |
| јором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непо |
| Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и дока |
| ја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела р |
| о и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни |
| иво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју |
| } Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лиц |
| о му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику |
| p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— |
| лиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада |
| аћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија С |
| ена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да |
| јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пар |
| то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту |
| ерен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испи |
| према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од а |
| рпска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етике |
| сао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо |
| зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је |
| рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет: |
| е јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искре |
| осто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мај |
| S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?< |
| а учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа |
| S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно чес |
| а, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n |
| лико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипл |
| је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њ |
| мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест час |
| .</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује н |
| , миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то ли |
| у и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, с |
| еровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом жено |
| <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побрати |
| вечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једн |
| ручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али |
| p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо |
| Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина бр |
| , штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала |
| ца није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „< |
| сматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ пост |
| у <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живот |
| p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, |
| ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> |
| ма својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприрода |
| а вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, |
| е знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита г |
| о буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је би |
| ераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, та |
| <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у |
| <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати |
| и онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда |
| ости.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак к |
| или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> |
| два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер к |
| ог оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондон |
| p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> |
| му...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— |
| ш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о |
| и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема оно |
| готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда нас |
| отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и п |
| пште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Ка |
| д нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела |
| ш за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмах |
| ић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> |
| ар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, |
| S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— За |
| којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — по |
| То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није |
| бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он с |
| ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Б |
| да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да |
| >— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами |
| ека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, |
| м твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске |
| умац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упозна |
| есту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах |
| ивотом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми пр |
| то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџб |
| не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— |
| p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовал |
| ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на б |
| атан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је |
| м је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учеств |
| ише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина |
| цнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то |
| рац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку по |
| че, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је прис |
| о право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је |
| Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад |
| мо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узим |
| мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, |
| ад.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика- |
| би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора. |
| више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде |
| куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Ради |
| је такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи На |
| ису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели ј |
| нат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Бл |
| лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у |
| ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећањ |
| Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгри |
| а.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му |
| је је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и так |
| шки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ |
| .</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Пред |
| и ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га |
| да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски |
| је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи почи |
| диреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се пос |
| уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} |
| у већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи |
| е и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да о |
| Section" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} По |
| >Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и г |
| е волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упут |
| ругим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај |
| да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој в |
| вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом П |
| а и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама |
| добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале. |
| е и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је има |
| а гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Об |
| позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји |
| у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкоп |
| а своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говор |
| во у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чи |
| ="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Треће |
| није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се п |
| ији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му |
| ло и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је ве |
| те и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријате |
| нредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, |
| аше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија |
| им као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и од |
| } Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кре |
| ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може б |
| ошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је |
| душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на |
| е напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристић |
| n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и |
| ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на |
| цима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се на |
| етерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све з |
| јмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они бех |
| псадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и про |
| вала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> <div |
| са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Ка |
| њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда как |
| <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p |
| му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је |
| и Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> |
| е своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одм |
| и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала |
| тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој |
| етовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске |
| зан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачк |
| рвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом р |
| огуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо |
| олико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>П |
| пломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така |
| нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у јед |
| е, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госп |
| на хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ св |
| е по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати с |
| при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" |
| Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила о |
| itle>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да т |
| } Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је |
| ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Кат |
| или, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео |
| >Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола час |
| је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме |
| абрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављ |
| <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео би |
| шио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, |
| било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом сво |
| реме увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд |
| p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруг |
| ну родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој стани |
| 524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде как |
| да је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетк |
| не ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када |
| ="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</ |
| ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и |
| жио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом |
| са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} |
| а тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, |
| зати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — |
| аће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone |
| Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шр |
| сподине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачв |
| "421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држа |
| ирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измеша |
| молила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим пу |
| мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде в |
| p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се м |
| хова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, кој |
| Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псе |
| учкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у |
| на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донес |
| на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада р |
| летос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Пит |
| у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље |
| ушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној бр |
| од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало |
| ј мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет |
| клопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен в |
| {S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем |
| } Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих мо |
| Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скада |
| Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је је |
| ојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се |
| је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотри |
| а се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, п |
| ни.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А |
| ратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду |
| ему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} |
| мотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те з |
| о вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није ви |
| И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="C |
| Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић |
| сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти |
| усије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбу |
| причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јован |
| е доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није |
| идим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће забол |
| Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане нев |
| ри кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаз |
| ћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.< |
| есташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отп |
| њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идем |
| против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> |
| ад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нар |
| налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би тр |
| ло осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда |
| } Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати ж |
| S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Срби |
| ости не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</ |
| овити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећ |
| дан комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо |
| Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе |
| волите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да г |
| Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, је |
| ади по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити |
| “ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, |
| о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да ре |
| ћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад д |
| и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе |
| ад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила |
| но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много |
| ="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Б |
| бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и пр |
| ад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, С |
| е и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате |
| три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и |
| дјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живо |
| мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговори |
| анџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она |
| анима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије т |
| олим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="7 |
| су биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; |
| : „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morit |
| у продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си |
| о наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти |
| ече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — |
| ећ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и |
| о овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади. |
| Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници. |
| ркнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да |
| p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и бе |
| је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; |
| — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хоте |
| Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на д |
| ко биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јов |
| разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:< |
| b n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избор |
| овину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло |
| и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа |
| престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>К |
| ољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом |
| > <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће у |
| рим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет о |
| и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> |
| боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован |
| је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу П |
| .{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми з |
| ш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, |
| е размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу |
| х одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила |
| да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа м |
| се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, ко |
| Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чик |
| енутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p> |
| еђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом |
| !</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанк |
| тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, реч |
| чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћ |
| ро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; как |
| огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она д |
| и Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала |
| м уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди |
| p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо: |
| , или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно о |
| вановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш |
| е, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p |
| рачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју ч |
| ајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата о |
| ако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спуст |
| а од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у рук |
| но као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало за |
| 137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу |
| ?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се же |
| ког чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, кој |
| че Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} О |
| д је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била |
| ко ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се врат |
| м?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> |
| ак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у том |
| Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни та |
| ји ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та м |
| гла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа род |
| три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у н |
| етника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том |
| то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који |
| ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом |
| усише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам и |
| се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је уз |
| главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је |
| <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код |
| да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди л |
| кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о |
| у међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локом |
| ти пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> < |
| т младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких |
| у за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код т |
| итање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, |
| у у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачв |
| ио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и од |
| каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њ |
| мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још ник |
| ао мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} |
| ашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест |
| а ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а |
| о да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да бу |
| А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а |
| ана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, ни |
| и за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан |
| /p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар исприча |
| емојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, г |
| е на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} |
| раљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино |
| це јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће п |
| му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> < |
| утра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођ |
| ого напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, ш |
| 355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само |
| та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење бил |
| во слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му он |
| онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао ј |
| и живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло |
| о разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, |
| је чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и гд |
| , да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест п |
| је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе |
| тосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се н |
| венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када бу |
| ло доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одм |
| да кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу |
| Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</ |
| <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> |
| ка испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће у |
| огли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио |
| х, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи |
| едном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.< |
| Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.< |
| анковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише шт |
| машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле пос |
| андарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало |
| зговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, кр |
| дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, в |
| зних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста |
| на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пре |
| .{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јован |
| ка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p |
| о не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, п |
| S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јо |
| стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш ва |
| „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> < |
| и су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, г |
| егуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, |
| сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се ру |
| ада буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У |
| так човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када саз |
| само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ће |
| хова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други |
| араде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за |
| о још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотл |
| х коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпо |
| ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, ка |
| ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чув |
| у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> |
| живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194 |
| е тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... |
| , нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за |
| ина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко бо |
| збиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је |
| тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се |
| тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а б |
| љне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку |
| н“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ет |
| рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет го |
| за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га п |
| ћ био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" |
| сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз ра |
| .{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> |
| {S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им с |
| <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, п |
| ољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења а |
| најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном |
| једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се |
| одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени ост |
| вић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орлов |
| овића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, |
| ш одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Нер |
| нића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Ј |
| а је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што ј |
| о свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље с |
| манду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у д |
| S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ст |
| д Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} П |
| ра.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, вр |
| а дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити |
| натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребит |
| бљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <p |
| војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризн |
| отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама |
| и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p |
| ији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи бр |
| урску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да |
| реке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Ја |
| ше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се |
| страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним |
| маду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким ка |
| агу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али |
| ам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па |
| на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнеж |
| ана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о дла |
| ихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} |
| амо слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и |
| ише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста |
| м свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само мо |
| о си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p |
| а — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се |
| ...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину свој |
| е он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринут |
| е био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка |
| ла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на |
| ..{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже н |
| ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душ |
| ога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће |
| аревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си да |
| подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то б |
| аже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не |
| раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином |
| е у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазни |
| у.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спо |
| и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што |
| редени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Кад |
| аљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Увер |
| болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> |
| е један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море! |
| <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мисли |
| а.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са |
| рцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трп |
| што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је |
| алази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега |
| .{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су |
| та мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће с |
| и нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с ва |
| ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разго |
| да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи |
| ead>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је |
| урске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је за |
| ост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд |
| ор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" / |
| , баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко ма |
| омотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе |
| однела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на |
| одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном одано |
| енционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> |
| сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованк |
| о је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S |
| да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао по |
| е.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена |
| <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима ок |
| одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лека |
| а и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полете |
| поменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чи |
| орио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетан |
| лагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Жи |
| жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Так |
| , што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назов |
| д тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење |
| њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на усн |
| ећ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — |
| у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као киш |
| питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе |
| инио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан о |
| ше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њез |
| еприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прило |
| <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали. |
| илан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били |
| ије поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције |
| > јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Ц |
| узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне би |
| битком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнут |
| ене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p> |
| о, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа прво |
| {S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари п |
| су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж мор |
| својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, кој |
| рбија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његов |
| армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p |
| он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се |
| пкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на тол |
| Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су је |
| и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршени |
| ељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, к |
| ти баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које |
| ну, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што |
| слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, |
| н утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p |
| са је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој |
| са је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је к |
| да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрз |
| ротивник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p> |
| ругу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско |
| животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије н |
| рак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београ |
| мо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускр |
| мане још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <mile |
| овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но з |
| И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру и |
| долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они п |
| и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но се |
| рат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други по |
| просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли |
| чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не заз |
| “ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло дру |
| ад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту |
| вај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, н |
| помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>П |
| Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају рад |
| те у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Уз |
| ilestone unit="subSection" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би мога |
| ?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кн |
| ма из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупи |
| крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвени |
| м дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бе |
| био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни го |
| »Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, как |
| са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде |
| ере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и сн |
| и се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим ор |
| ако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живо |
| официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто кру |
| ки су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи |
| су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци. |
| пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештац |
| има и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности |
| ешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Осл |
| пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, го |
| од осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми |
| лавама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају |
| S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на |
| чима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србиј |
| спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су п |
| дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за |
| онској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се |
| и ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити |
| код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања пр |
| пствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSect |
| репости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од С |
| екавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија |
| {S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} |
| ичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, |
| ујом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању орга |
| зило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, к |
| кују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао |
| говорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља |
| оналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се доб |
| и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока |
| ри ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Од |
| реговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</ |
| о опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шт |
| аслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p> |
| смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али т |
| Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам |
| отивне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не |
| рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Ре |
| који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, на |
| а им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге м |
| о кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала |
| ш није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост о |
| јући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и |
| Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу тр |
| вати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијат |
| рај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, |
| нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај |
| нили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је раз |
| на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им |
| и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топ |
| ићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија ј |
| .</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва |
| аброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске |
| у родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они м |
| за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужи |
| S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здр |
| би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свем |
| укаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од се |
| су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски поло |
| јан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало |
| , кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина го |
| азбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p |
| бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изра |
| е нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, |
| о.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на кра |
| ећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнем |
| еверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одат |
| огоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>С |
| p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, ста |
| у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце? |
| икога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда ни |
| азала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмех |
| трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још |
| ени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурну |
| ли шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче |
| српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n= |
| ису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} |
| љевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам |
| х све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек |
| у над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му мог |
| } Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одма |
| ату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот ње |
| ела је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремље |
| е за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљ |
| послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, |
| е види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји ј |
| кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да и |
| генти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам са |
| .</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близин |
| ен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог |
| Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих |
| , све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</ |
| , да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што |
| њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе |
| о свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант |
| ше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај |
| је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p |
| — Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се п |
| — А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад от |
| тор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако |
| р један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задај |
| ећ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна п |
| о беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма к |
| а, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>О |
| ље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Б |
| исао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке сталн |
| ели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и |
| у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили |
| овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> |
| и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај на |
| иде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осује |
| дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуш |
| пских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје от |
| о силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међут |
| ика!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множи |
| у „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мај |
| земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега |
| присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је уз |
| а печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и |
| да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, израж |
| ма пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путо |
| > и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па д |
| ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби |
| оложај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднел |
| данде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају |
| ор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање |
| ако бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p |
| бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Н |
| место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити |
| се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n |
| иједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића уби |
| приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњ |
| добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља ос |
| стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима |
| а.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> |
| ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскидан |
| Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</ |
| стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у с |
| шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Љ |
| ђу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n |
| S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— |
| оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које с |
| , беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</ |
| слушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> зна |
| х знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди |
| све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} |
| ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у по |
| ци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо |
| рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="subSection |
| /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> < |
| а ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла |
| осподине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у сво |
| којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу |
| Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа |
| о онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предви |
| иховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, ал |
| бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; зајед |
| /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — |
| потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, до |
| истарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове д |
| <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, з |
| ања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити п |
| м, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих ц |
| е после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Бито |
| ше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце |
| аг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаш |
| а, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико веков |
| ољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који |
| вост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У |
| жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Ск |
| итке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и чит |
| на крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књиг |
| нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово |
| ах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама |
| карног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, |
| фицира налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са на |
| рвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје пр |
| има, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према |
| Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији |
| адиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за |
| то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском наро |
| ине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене |
| марали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у |
| мо са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне |
| ом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <p |
| у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху д |
| гуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага |
| изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули |
| } Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам иск |
| акључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу с |
| д тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на |
| а, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусо |
| ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечер |
| ан неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу |
| ране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи |
| исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на |
| отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина |
| м непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан |
| Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерп |
| аше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својо |
| е пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна |
| је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту м |
| .{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n= |
| х говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим посту |
| ну браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> |
| а Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу |
| подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њ |
| ивотна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Бито |
| ајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује |
| г тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, х |
| је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излиј |
| си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам |
| здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</ |
| ано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су |
| ој војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тума |
| а оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сут |
| обро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, шт |
| е и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рође |
| — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p |
| дговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелк |
| те борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови |
| не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, |
| >— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југ |
| исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против |
| анка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се в |
| ти; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није д |
| ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p |
| онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина |
| учујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнут |
| у, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога мест |
| пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер |
| .</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зо |
| шкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> |
| продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ |
| а, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и п |
| вност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одгов |
| часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679 |
| размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити |
| ично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем |
| еликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мор |
| во је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и |
| оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p> |
| ар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један |
| ако и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жен |
| умачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — |
| ку природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју |
| ванка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових у |
| {S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се |
| је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша |
| емеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало |
| ичара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар... |
| > <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, |
| а па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добр |
| сно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој н |
| ој души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао |
| оликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> |
| тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе |
| где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он са |
| његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p |
| есте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка глед |
| узета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ств |
| ада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и осво |
| теде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где |
| ти Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разјед |
| Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевај |
| <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао |
| не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га |
| , пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар |
| /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку. |
| уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да з |
| d> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Тргов |
| ead>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, |
| разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, |
| улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек би |
| огме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, ка |
| head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећа |
| остаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен вели |
| више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и ре |
| такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове |
| /p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?. |
| /p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или |
| Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрл |
| г?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А |
| е тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје д |
| Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи н |
| > <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио д |
| у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив |
| а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</ |
| год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали |
| на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гл |
| друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је |
| Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и |
| ке, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иван |
| де је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Нат |
| ештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих а |
| а као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека |
| шавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињ |
| Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило велико |
| тешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био |
| у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди леж |
| , да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у по |
| је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити? |
| та је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равноду |
| се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прек |
| д оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да |
| ити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређе |
| спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> < |
| ва сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мрт |
| ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title> |
| вој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— |
| ришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, П |
| а, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>Пос |
| ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме |
| е Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки зако |
| е Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска |
| авно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати |
| </p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећ |
| у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на |
| фицировом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвест |
| станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то б |
| озбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло |
| це — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се |
| а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="56 |
| а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека |
| а сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дуна |
| ловити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимам |
| ицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после б |
| је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа с |
| дила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је ов |
| дијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p> |
| здиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали св |
| убави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извешт |
| ђе Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико ј |
| авно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, ка |
| шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: оте |
| жда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што |
| онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“< |
| д’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, |
| е стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити |
| дадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође |
| даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глав |
| авши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи. |
| е пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душе |
| и — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским |
| о у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Ал |
| сма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А |
| уженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> |
| .</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на |
| певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телал |
| афани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче ње |
| такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољни |
| е грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна |
| Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај сти |
| и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> < |
| ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком свој |
| је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стар |
| списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код |
| она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође |
| СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано |
| гласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не ос |
| мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и |
| е београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја са |
| напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у |
| /p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Јед |
| Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чини |
| соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник |
| ила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којо |
| а би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари св |
| да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здравље |
| бо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом в |
| ашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зиди |
| избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, про |
| <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Как |
| за.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад ни |
| а пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.< |
| е.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима |
| олим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Ра |
| <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води род |
| .</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећа |
| мично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав |
| изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој прес |
| Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и |
| добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће оп |
| арјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним ре |
| памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Пр |
| от.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сил |
| е трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана б |
| а ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Как |
| и другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити к |
| многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљ |
| причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузе |
| p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери |
| је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се |
| ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, |
| о што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој |
| А.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је |
| d> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале ор |
| ознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме |
| quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло ца |
| прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло цар |
| гао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, |
| га Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред то |
| ара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није оф |
| е груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознат |
| у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени пос |
| еће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић |
| је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Ал |
| јим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој |
| а, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и |
| је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу ј |
| а им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји жи |
| инуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И |
| им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је сти |
| деће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је на |
| тви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој |
| а дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџби |
| сно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због о |
| ући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— |
| </head> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предрагови |
| растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.< |
| од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стоја |
| .{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу п |
| кој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> |
| се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељ |
| друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land der Sonne</foreign>“ |
| о што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као |
| Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори |
| ро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} |
| неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако |
| Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум чове |
| предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта виш |
| адањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, м |
| учников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете |
| >Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> |
| ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ј |
| че Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љу |
| ихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с |
| озора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког |
| онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Им |
| чита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајн |
| боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле |
| доносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим ј |
| ео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и |
| иколића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одг |
| кобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом др |
| разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа би |
| се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прек |
| ести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике. |
| лаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створ |
| чекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осв |
| ило.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на пол |
| видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам |
| е муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издр |
| Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли с |
| Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} |
| ...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p> |
| остио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и он |
| орки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p> |
| наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>К |
| !..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и |
| нарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се с |
| p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>С |
| се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у |
| <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није |
| и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас |
| вања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је |
| , са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом с |
| да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милин |
| наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви з |
| морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед |
| звишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао |
| ли Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— |
| S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, |
| г тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, |
| оше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка |
| /p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак |
| p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестино |
| ужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом у |
| ва побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много с |
| и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено вол |
| сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— П |
| официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>П |
| лу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Рос |
| ру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{ |
| ска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Ал |
| се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брат |
| и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, ниса |
| S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не т |
| тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна |
| лучај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је |
| усле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војс |
| b n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши че |
| вљаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лак |
| {S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као д |
| један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе ши |
| анка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столи |
| тора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах |
| >— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> < |
| </p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} И |
| доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавц |
| , у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са д |
| <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} |
| S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, ра |
| духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићк |
| жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео |
| уда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одг |
| ике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу |
| у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забе |
| трина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, |
| рина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> < |
| епо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним |
| ића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко |
| д тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за сл |
| ају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да |
| показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још м |
| о несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, п |
| у главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу |
| у.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полак |
| и оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ст |
| оја ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да |
| ао да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, оту |
| могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупр |
| и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био |
| </p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у |
| чи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p |
| , рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој |
| мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p> |
| већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада ј |
| ај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> |
| капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север |
| , ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до |
| а челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p> |
| и се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притиск |
| ему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у |
| еновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хум |
| од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.< |
| м сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрв |
| љубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за |
| оложи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим вен |
| удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла саставља |
| } Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Т |
| о мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ног |
| иђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болн |
| рину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љут |
| во у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да |
| " /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малакса |
| од Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је |
| {S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна |
| дпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане с |
| та требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у |
| а, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у н |
| фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она по |
| ас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепос |
| тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црно |
| насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S |
| ом.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега б |
| ио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах т |
| сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша |
| ати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није |
| н само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе |
| е мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута |
| ет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, не |
| а скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са |
| а зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију |
| лност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају траг |
| омоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно |
| ограду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па |
| </p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> < |
| ла је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису реш |
| удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са сад |
| је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен |
| и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n= |
| рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Сто |
| оји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло до |
| ка здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у |
| нашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, п |
| анде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јов |
| ицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других бат |
| ерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} С |
| кше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када с |
| ц морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову ко |
| од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А |
| ишта друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да не |
| — Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официр |
| молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља |
| и са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло по |
| је.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а |
| ј станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рог |
| његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца |
| ена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.< |
| ога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је |
| елкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили |
| је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подле |
| {S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, |
| .</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само с |
| м местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме. |
| ало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p |
| ешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Пр |
| има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио |
| Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не |
| страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на с |
| ра, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, не |
| и, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда с |
| едника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунал |
| и.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло. |
| те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано к |
| гледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње |
| жа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина ј |
| свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узн |
| та рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није |
| енике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била |
| да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак |
| да Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</ |
| а се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у р |
| већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт С |
| <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлад |
| ован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од пе |
| > <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви. |
| — Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматр |
| а ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци докт |
| авати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта |
| могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера |
| вима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и |
| } Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, ко |
| не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поно |
| Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> < |
| о нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матер |
| а одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта |
| чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да с |
| авладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложи |
| .</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не |
| све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо |
| неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево |
| } И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> |
| ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује |
| ком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору г |
| же песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се ли |
| {S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је гов |
| аута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излет |
| лити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка |
| ком радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељ |
| петан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругн |
| .{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S |
| тили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забрину |
| <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Н |
| о.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ва |
| ти.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p |
| идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, на |
| одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер |
| ову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са о |
| Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи |
| .</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} |
| -Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити |
| то те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети |
| извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{ |
| ох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужно |
| и знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало ош |
| дине владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све гор |
| </p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> |
| пружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</ |
| ао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто |
| зашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили р |
| у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се |
| ко гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> |
| рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече |
| се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли тв |
| ве живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са св |
| навши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на чи |
| а да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и так |
| да их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p> |
| ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, |
| на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{ |
| оће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одма |
| азати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да м |
| <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— |
| здахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањ |
| адан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{ |
| ље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља |
| еџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> |
| писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам к |
| ћи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> < |
| оја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поруч |
| е у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам |
| чника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани час |
| <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу. |
| е... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> < |
| > <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и п |
| најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на после |
| је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и |
| <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, |
| чише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточ |
| ваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се оч |
| За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, |
| т или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; |
| > <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, |
| му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болес |
| у је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p |
| ек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када о |
| p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење |
| и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на |
| м Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са |
| манциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена |
| ли на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар |
| ибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, „<title>Политика</title> |
| је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се вид |
| оше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна |
| дравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пе |
| ика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли |
| , толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p |
| алогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једр |
| {S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извешта |
| још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече: |
| ала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, п |
| е око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на ша |
| > <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним |
| и одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим |
| м кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто |
| који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде |
| знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, и |
| или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити кра |
| ути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter |
| ки четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болни |
| наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли п |
| атовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> |
| трвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко |
| писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p> |
| тана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају ци |
| ма, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да |
| гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није м |
| расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и |
| и моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говори |
| овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одгов |
| > <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, |
| је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги |
| осподине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{ |
| Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и ироничн |
| јима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је с |
| ути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, прибли |
| ти.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неис |
| p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.< |
| и са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А з |
| десет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у сл |
| еше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те ни |
| head>ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску |
| — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све |
| /p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“< |
| у, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} П |
| име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се ова |
| А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на г |
| ри — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је |
| ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доц |
| ичина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; |
| ак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p> |
| , а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па про |
| одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да пре |
| ражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смис |
| гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, на |
| верне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велес |
| ојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ру |
| ..</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p |
| пије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкр |
| рши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те ј |
| у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су р |
| ноги рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и |
| </p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсол |
| ове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћ |
| асноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, ко |
| ило због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити к |
| > <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страхов |
| ина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква |
| 2" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како |
| до читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је |
| ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник |
| очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> |
| в описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор |
| се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан |
| е код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је |
| не стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се |
| новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Н |
| није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже |
| ну мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој |
| ам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисл |
| ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнау |
| р Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: |
| аху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— |
| ију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољ |
| S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили |
| е најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику ч |
| трашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљ |
| јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и н |
| узама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, теш |
| p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе |
| поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио |
| налном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи и |
| е је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и н |
| огата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да ј |
| годбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се в |
| гласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су вл |
| више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је поста |
| е јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер св |
| адом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше уби |
| аду су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту ин |
| 49" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне Скупшти |
| а платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> < |
| е тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле |
| а) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први н |
| 188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је |
| тиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, |
| није дадим братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Ј |
| а мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свил |
| ли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим гр |
| је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да пр |
| ати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада |
| сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем |
| ли у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња ср |
| ора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову не |
| а боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, |
| ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и з |
| и, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни час |
| се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Пону |
| рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је |
| хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајин |
| них времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до |
| ише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, |
| p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којег |
| добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времен |
| бар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„ |
| и држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме с |
| ој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ј |
| и говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја личн |
| говор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</ |
| понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да м |
| Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Т |
| , уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из б |
| ини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општ |
| .{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— |
| овог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу опред |
| поразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија о |
| дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, как |
| S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о пу |
| те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мис |
| упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао |
| пред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили |
| /p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта |
| верени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни |
| тикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, |
| на. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, ал |
| Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из |
| до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите |
| те покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Пре |
| ком подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати |
| <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.< |
| чише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се |
| ет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога веков |
| војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, нек |
| онули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 4 |
| .</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на ок |
| У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је н |
| наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> < |
| штајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даљ |
| је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију. |
| ако је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло |
| ца.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне при |
| очела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно друг |
| ору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који |
| ски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је т |
| саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али н |
| говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у сво |
| левати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} О |
| нду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј |
| мче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p |
| ахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Ви |
| о?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих |
| кајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „ |
| p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не |
| љда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а |
| је. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када |
| четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако |
| часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на |
| ред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Је |
| p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко у |
| ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност на |
| ти...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опора |
| ла, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> |
| онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ак |
| --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је |
| јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, |
| га дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је свој |
| пођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи |
| чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>В |
| окушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек |
| Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познај |
| е са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бо |
| /p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Зб |
| љиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Над |
| воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће |
| седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који бех |
| нцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} |
| здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму ул |
| азговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим |
| трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господи |
| стаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n=" |
| неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> < |
| <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоња |
| јника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и |
| , Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрека |
| /p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, ш |
| .</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} |
| грешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спрема |
| ;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p |
| кажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрес |
| обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме. |
| подине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу. |
| не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала с |
| пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не мо |
| ао награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина |
| о што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која |
| , да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуриши |
| ије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било исп |
| ом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била и |
| <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагира |
| Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно |
| у топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле |
| ом ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Сте |
| зете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним п |
| ахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата |
| Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без који |
| мала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама наме |
| </p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, шт |
| јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава в |
| у искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражи |
| вши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-п |
| аментар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Ска |
| и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p |
| кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад не |
| , пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спрема |
| сточног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На т |
| па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад |
| нову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат |
| е може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у пос |
| адричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На |
| , муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> |
| ши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> |
| почело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички т |
| о је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степанови |
| којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле |
| у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих |
| длучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесил |
| ртиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p> |
| е, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај н |
| их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће |
| а операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању |
| /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застртим с |
| овало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="135" /> <div type="c |
| тоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху неприј |
| своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, к |
| едно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њ |
| твари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је |
| е, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломаци |
| сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> г |
| нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филоз |
| о!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добр |
| ресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позици |
| е могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, |
| то не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, |
| ка језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да |
| вића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег размишља |
| лом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> |
| ријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами ст |
| ама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски гл |
| >Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздрав |
| одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио ни |
| едрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено ј |
| ду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> |
| а неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то |
| } Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више паж |
| за.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, ш |
| наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, |
| се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </div> <p |
| очупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је або |
| ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интере |
| данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу д |
| исмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је св |
| ст и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шт |
| уте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да С |
| ти и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око |
| ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу. |
| стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневни |
| су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо |
| ирно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p |
| </p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила |
| буђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су п |
| и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p |
| брење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је |
| официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми |
| капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и миш |
| азумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују |
| езине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве пред |
| ала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала један одре |
| е сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала |
| p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај д |
| охем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, |
| дим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са |
| правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпост |
| ише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> |
| му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су по |
| е Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говор |
| осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али |
| осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао. |
| Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.< |
| анова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлашт |
| тичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме |
| иког калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после по |
| ајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне поли |
| битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнад |
| јатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Времен |
| дничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.< |
| ка ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То |
| <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крен |
| де је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весе |
| Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло пр |
| </p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са с |
| је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <di |
| S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребу |
| ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потр |
| е саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Рас |
| састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради |
| читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад |
| ристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, п |
| сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— |
| .</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване ф |
| нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их ра |
| оп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година |
| е тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвал |
| "505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао |
| у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети |
| , настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, министарс |
| о, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; а |
| х потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и с |
| ти општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљ |
| p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле |
| о у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команд |
| {S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална по |
| скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај п |
| пска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то |
| У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам ки |
| догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико |
| му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном |
| .{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољ |
| у хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под плат |
| ге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, изд |
| , остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на границ |
| и не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p |
| уштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одг |
| организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> < |
| ариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут то |
| ечишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазареви |
| ародне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорк |
| ало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уј |
| ког друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи |
| на труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S |
| , а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном речју: у цело |
| > <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{ |
| члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p |
| мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Срб |
| краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољ |
| р пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво |
| а одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка од |
| и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја |
| би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једној седниц |
| ction" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за ти |
| е на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати |
| ковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога |
| ово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети коман |
| Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p |
| /p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: ве |
| трица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Д |
| српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи ј |
| у треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— |
| ше у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда |
| >“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у превод |
| дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више прави |
| но име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, приб |
| озори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пл |
| враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротињ |
| ла турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут ч |
| је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер св |
| ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</ti |
| лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> |
| ломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци |
| </p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни сед |
| жен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од |
| упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комичн |
| лепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами |
| ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над к |
| угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, ка |
| који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па н |
| госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, т |
| модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетан |
| </p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S |
| ... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали |
| да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва |
| ловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никакв |
| м.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, |
| и ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одгово |
| пће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним имен |
| транца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди на |
| , у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит |
| а све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њем |
| ско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхо |
| је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из |
| што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, |
| путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о т |
| е ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орло |
| ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ |
| вог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S |
| епоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— |
| а да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S |
| пита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на пр |
| за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и |
| спричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Рист |
| ркнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих ру |
| ао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело нас |
| оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши |
| који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет |
| штро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш н |
| пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се пев |
| <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка |
| одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце |
| d>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l> |
| </p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја доб |
| ира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по да |
| тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја |
| ли, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</ |
| митске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у ки |
| ућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам с |
| уришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> |
| о!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— А |
| томе човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтед |
| капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак |
| ли смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина ј |
| >После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде чове |
| офија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познати |
| л кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прсте |
| левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинил |
| дном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оно |
| ј страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотив |
| дар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из |
| „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо о |
| локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, ко |
| стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, |
| година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикл |
| уседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске |
| у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању |
| им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак |
| некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њез |
| фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, |
| не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орл |
| и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде. |
| дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина маш |
| куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb |
| жја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арна |
| отово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по |
| шити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу |
| рпског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заро |
| арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Ско |
| робости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, он |
| д овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, |
| озећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној |
| ђу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не тр |
| ја је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се ви |
| > <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <p |
| очели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> т |
| , створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозво |
| је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе |
| ћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су уч |
| устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њи |
| о заповести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо има |
| ше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> |
| наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по о |
| донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва. |
| прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Ж |
| S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} |
| улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је вој |
| } Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог о |
| поценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама |
| че из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се |
| е свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напр |
| , која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А п |
| римо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све |
| </p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака бр |
| ке војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; ј |
| ну а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити н |
| ановиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху |
| строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" / |
| што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
| иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше т |
| адне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, |
| Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за ју |
| и више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код |
| знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пос |
| мњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— До |
| же тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долаз |
| -Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке ста |
| гу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној п |
| им догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му |
| Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо ун |
| еко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка |
| ици су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, времено |
| Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофани |
| је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у |
| и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Р |
| неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светл |
| воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{ |
| смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је не |
| Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених |
| брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на пе |
| очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини обј |
| ајзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, к |
| пратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођ |
| з њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада |
| ter" xml:id="SRP19203_C87"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Кад |
| ter" xml:id="SRP19203_C88"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Кад |
| ter" xml:id="SRP19203_C89"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После ве |
| а њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пу |
| ућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче |
| заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C85"> <head>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</hea |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C86"> <head>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> |
| id="SRP19203_C83"> <pb n="473" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</he |
| id="SRP19203_C82"> <pb n="466" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</he |
| id="SRP19203_C81"> <pb n="457" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Б |
| id="SRP19203_C84"> <pb n="478" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље. |
| id="SRP19203_C80"> <pb n="448" /> <head>ОСАМДЕСЕТА ГЛАВА.</head> <head>Свршени чини.</head> <p> |
| немирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним ул |
| Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, ка |
| жан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге |
| воту била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирал |
| xml:id="SRP19203_C118"> <head>ГЛАВА СТО ОСАМНАЕСТА</head> <head>15. јуни 1913.</head> <p>15. ју |
| ом ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања |
| а остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђ |
| дговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и п |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C18"> <head>ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша ил |
| еће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из р |
| ндом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи |
| д.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Ба |
| понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дува |
| p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођен |
| 5. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу |
| дра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језо |
| НАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином ку |
| драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, ч |
| напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, ка |
| </p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="subSection" / |
| p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата чов |
| удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења |
| , улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно |
| на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} |
| S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада |
| да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним ср |
| држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами |
| у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова до |
| а да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени ду |
| напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И оп |
| уо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за |
| а нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас |
| , да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње ж |
| Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу |
| S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па ј |
| али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођ |
| наутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и з |
| а радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о |
| рећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стој |
| ченом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе р |
| <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} |
| жност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настај |
| ном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој бра |
| непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Мироса |
| ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— П |
| у.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама п |
| ш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е |
| јати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек ср |
| је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и |
| ћи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. |
| } Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, |
| е вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комит |
| , сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата |
| !</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Ја |
| оју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако |
| ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из ти |
| .{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот |
| грам њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служ |
| осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти |
| ече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветит |
| ети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо |
| „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у П |
| ин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и к |
| се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов При |
| ше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, |
| е брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и т |
| аше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се |
| ви мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежа |
| часта, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрч |
| ћ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Ка |
| ичне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за |
| ијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би |
| мога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а |
| те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ изм |
| земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао |
| /p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као д |
| улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописа |
| тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</ |
| ћи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залази |
| овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури к |
| код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом |
| Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољ |
| а мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједан |
| уначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> < |
| лепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је |
| онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грознича |
| у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу чит |
| сово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, з |
| "282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} |
| своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанс |
| само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... |
| ско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху осв |
| дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа |
| убав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим |
| ичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обис |
| али своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић |
| о нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да |
| његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, |
| Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још на |
| да престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није |
| pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, |
| извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} И |
| ина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изр |
| јавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, |
| . године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а |
| у их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да п |
| дељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на к |
| њају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим |
| цима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогн |
| надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</ |
| реба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извоје |
| ки и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадр |
| манову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и п |
| гарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бу |
| и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било и |
| е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му |
| д се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне |
| ре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепо |
| оследњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не |
| unit="subSection" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу д |
| ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало |
| а Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Никол |
| it="graphic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, кр |
| нила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — |
| јим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, |
| узела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је |
| а Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap unit="graphic" /> |
| Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље |
| кој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима |
| азованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да |
| том брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и над |
| а да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и о |
| шу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру |
| :</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила ту |
| {S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Са |
| ивковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је зад |
| не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати |
| да и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечал |
| } Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла с |
| Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше |
| ко векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној не |
| дају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и неп |
| ма.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те усп |
| а Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из |
| и што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у пох |
| , газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није за |
| о је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седн |
| говорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слу |
| одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у дес |
| а ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што и |
| аску у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само п |
| упругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино пис |
| егов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још ви |
| — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера д |
| ступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује |
| бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прил |
| спођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата о |
| ма долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други м |
| да ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би |
| ака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда с |
| p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојко |
| ао по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу |
| е окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, о |
| робна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај крев |
| био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад |
| пије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши |
| си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у ве |
| сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговор |
| , нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито посл |
| ационални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на с |
| искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је |
| њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворен |
| опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од |
| од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обуз |
| одо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, |
| шења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов |
| у ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекиват |
| који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га ј |
| оградскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мр |
| тена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче д |
| овеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка |
| ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обиш |
| Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, д |
| тљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим с |
| — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута |
| сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То |
| еде.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите |
| ушу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Ј |
| линском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи у |
| ју, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу |
| тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да ј |
| ца је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: к |
| нао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши. |
| смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Укл |
| нађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо |
| унаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задат |
| приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, |
| души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену |
| ла писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезин |
| ов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот |
| се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, ма |
| толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом ис |
| ику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас |
| стија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар |
| и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српс |
| ијалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Прилико |
| , искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже врем |
| , и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у штала |
| скуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не |
| и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима п |
| .{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје |
| в на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загр |
| } Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи пи |
| код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и пис |
| а Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћ |
| кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш мла |
| ворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Кад |
| ана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на |
| срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за |
| вљевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји |
| у јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само к |
| ала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао |
| творио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, |
| а је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети сва |
| овала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села |
| боље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, |
| ачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у ми |
| е, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њ |
| а реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> |
| и из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићев |
| уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и |
| емља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше |
| и и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено |
| се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само см |
| /p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени гово |
| болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исп |
| е пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, |
| се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина |
| ала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуш |
| машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који |
| што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је |
| Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој |
| је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, |
| очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио от |
| загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према С |
| p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По п |
| мо за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и дру |
| ела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва |
| у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом н |
| , када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, |
| руге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је |
| p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и мел |
| -Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говор |
| ећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{ |
| оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знал |
| .</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати же |
| и се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију стр |
| ио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми |
| ћало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано |
| .</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по |
| у они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом ист |
| е ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, |
| а сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, |
| Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај |
| једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо гд |
| је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душ |
| ивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљин |
| На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да |
| Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе м |
| ише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је |
| олегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к |
| ту.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може по |
| обра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја ч |
| одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер пре |
| није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Ова |
| ш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух |
| ње у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење |
| , не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, дал |
| .{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да по |
| је слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у ме |
| су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време тога једин |
| или изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који |
| о га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би с |
| о велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво |
| издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министа |
| јвишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенит |
| на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако |
| у му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по |
| о се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сино |
| је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим н |
| оја сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много |
| oreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе |
| утку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, |
| т иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демас |
| <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p |
| {S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам |
| читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узв |
| ић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку ме |
| } Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка јо |
| и су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пр |
| мехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовањ |
| рце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла ис |
| вакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко |
| амом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="6 |
| <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни посло |
| му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице |
| сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек |
| ји и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и |
| вић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ |
| аву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је р |
| са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступ |
| о пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе |
| ној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада |
| спод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву |
| , али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за гр |
| ј рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивал |
| душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једн |
| ог свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У |
| ји млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори |
| то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га |
| је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао п |
| избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стој |
| ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много м |
| /p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црн |
| шћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је к |
| еху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. |
| ог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малак |
| га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало п |
| верење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, |
| </p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p |
| иле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је |
| једињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху сти |
| он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене |
| творио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако |
| аску је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсо |
| разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те |
| ш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{ |
| >— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —реч |
| ва беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и поче |
| м после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја |
| оше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине |
| на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капе |
| , што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били |
| уницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није |
| вчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и х |
| утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} |
| ; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у он |
| /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снаг |
| м изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</ |
| арка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га! |
| } Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p |
| о да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах з |
| мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, |
| {S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже |
| а истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се под |
| и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатс |
| еје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу |
| мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не м |
| слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, бил |
| је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, |
| , већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, сам |
| који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, |
| а и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотск |
| сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове ди |
| и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску п |
| p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџи |
| према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна |
| тимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо |
| пераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара |
| ећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не |
| , једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска ку |
| ост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Поја |
| сма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која д |
| рађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за подне |
| узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани |
| дује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непо |
| ду.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне |
| дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом осло |
| сало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли |
| </head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{ |
| часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа ск |
| не очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно по |
| ети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, б |
| а колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осве |
| оје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.< |
| а савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства |
| ој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стој |
| ивот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те освет |
| b n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} |
| ну не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила |
| је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџби |
| овљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био к |
| S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, |
| треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо |
| ди, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је мога |
| Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једно |
| а беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, ко |
| Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Гос |
| ртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „рат |
| рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше |
| „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно б |
| има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све |
| вакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште |
| тив владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у ње |
| да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те |
| ухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима |
| кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је |
| ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам прис |
| јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по не |
| аче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њ |
| о, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гл |
| утро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо дан |
| .</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, |
| ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила. |
| учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново? |
| ји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Enfi |
| ност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руц |
| ине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада |
| ори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> < |
| има одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знат |
| </p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим |
| који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждат |
| сти његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} |
| е домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се |
| Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{ |
| Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона ко |
| су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који п |
| га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене б |
| xml:id="SRP19203_C108"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога д |
| " xml:id="SRP19203_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу |
| d="SRP19203_C98"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло |
| r" xml:id="SRP19203_C58"> <head>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Беогр |
| " xml:id="SRP19203_C68"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Ст |
| " xml:id="SRP19203_C38"> <head>ТРИДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Ка |
| xml:id="SRP19203_C78"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад |
| d="SRP19203_C88"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно б |
| xml:id="SRP19203_C48"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</ |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C8"> <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица руж |
| да знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дош |
| доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p |
| јући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић |
| м појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече: |
| пусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јо |
| да на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много |
| </p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Ј |
| же очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као из |
| салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече п |
| а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је о |
| Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле |
| о, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим вод |
| После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти ка |
| марковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Бил |
| p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазар |
| .</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бит |
| ају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је |
| је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захв |
| к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачки |
| желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верн |
| рати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србиј |
| <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— |
| добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао |
| се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, |
| вица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих ка |
| е затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</ |
| ашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не |
| во.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, л |
| потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде |
| мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај ос |
| ехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руков |
| излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливено |
| следњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац з |
| <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуцио |
| мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и |
| у испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом рева |
| — А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, д |
| Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тог |
| убитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, ко |
| ник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био |
| ара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је |
| .{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ д |
| >„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на д |
| да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да |
| сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на од |
| так њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било |
| против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи |
| бу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у пост |
| отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкињ |
| блуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често |
| када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог |
| ан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је сл |
| с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, |
| је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинил |
| оша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и |
| од врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предв |
| својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> |
| елике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу круп |
| ри месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S |
| лада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и |
| Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p |
| сти пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивш |
| .{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метеж |
| единци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га пре |
| нали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда |
| и могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња |
| је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности |
| ног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је |
| не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Ката |
| а се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безграничн |
| ебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у сл |
| гућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнеж |
| парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та ш |
| је.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутит |
| још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана |
| ларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам |
| а овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} |
| чнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим доб |
| <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хва |
| у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што г |
| да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резу |
| ли да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија |
| ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти к |
| дем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се повр |
| о му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: |
| живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти |
| " /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p |
| --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> |
| м и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа доп |
| чај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Прип |
| </p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно |
| еђу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборав |
| о? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Гот |
| а јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} |
| јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, |
| раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се |
| авезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изаш |
| ад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Ка |
| оже у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац. |
| и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и јед |
| џа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, |
| ешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа |
| алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Три |
| јпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов по |
| још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се |
| ету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p |
| е он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница. |
| лбаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> < |
| цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> |
| „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави п |
| престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је т |
| „Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да т |
| е зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, |
| да заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устеза |
| ест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је: |
| е седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (посл |
| остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n= |
| кшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило |
| јама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb |
| онац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са |
| патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово н |
| ли је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p |
| се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да ч |
| кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала |
| , јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опа |
| в пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Ка |
| , ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахва |
| узику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:< |
| ла Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешк |
| ело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро. |
| "50" /><gap unit="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила |
| данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила |
| јеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас н |
| свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у |
| ких мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.< |
| слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена наци |
| о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је чове |
| .{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечер |
| У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сноси |
| о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, |
| Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, |
| ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина |
| што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину |
| и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> |
| ро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти |
| опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од к |
| Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен |
| ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те г |
| ознато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће ј |
| ч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоће |
| Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба уби |
| далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу в |
| едити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху |
| <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобо |
| } А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Сто |
| а они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напу |
| а дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Д |
| арне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у |
| безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима. |
| тује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, |
| чито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер |
| вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они та |
| га и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{ |
| е „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког |
| ли су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуациј |
| држина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у |
| била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише |
| ><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била ин |
| е.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер ј |
| је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} |
| ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред |
| ти вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па |
| аревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и н |
| рили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, |
| нао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, до |
| ића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратолом |
| којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, ло |
| зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем |
| ко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Б |
| у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу |
| т провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама |
| <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним |
| се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела См |
| агајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Ка |
| вити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну |
| о беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнеж |
| антате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала п |
| правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о нест |
| знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога веч |
| и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоносниј |
| ађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb |
| сније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом од |
| а нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али |
| бавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојан |
| А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења. |
| орових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све |
| горцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима. |
| ојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде |
| /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше о |
| у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесим |
| ше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, |
| га члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам |
| повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у пр |
| једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свог |
| о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посет |
| трати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак |
| а и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у |
| да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде |
| .. онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="338" /> <d |
| и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши д |
| цо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а |
| {S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе |
| це, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Срб |
| вога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају. |
| ем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит |
| ија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој б |
| војих душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба |
| ти, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а |
| обије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваж |
| ке.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је |
| таџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смр |
| жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p> |
| е, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на пр |
| преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себ |
| риво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене |
| и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> |
| љку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> |
| , она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То |
| дећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав о |
| одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још |
| ад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Сп |
| и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути |
| прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ус |
| блог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се вр |
| >— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> |
| оћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Ал |
| лице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени неће |
| богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеник |
| жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" /> <div ty |
| и рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема з |
| шапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути св |
| ад.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S |
| мовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера ниј |
| > <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би |
| м сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао |
| ца писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Уд |
| , садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер |
| </p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу м |
| зино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дн |
| е, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испије |
| вот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече |
| ске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли |
| жња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољ |
| нажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана ус |
| се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> |
| опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> |
| мо мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпло |
| једињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни ц |
| алној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> |
| , преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су |
| значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и |
| равица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, |
| мите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у |
| почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</ |
| би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Пер |
| уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугар |
| > <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} |
| разом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap unit |
| ang="CU">Вјечнаја памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто |
| арењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{ |
| су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скад |
| ћи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграф |
| у, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина с |
| те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је па |
| вали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче |
| ица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведо |
| то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на рас |
| ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођо |
| пске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да |
| учниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери |
| ајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — |
| евић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председ |
| — Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p> |
| ице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши |
| „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један |
| у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се виј |
| вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференци |
| у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад т |
| вога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тај |
| у их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На ра |
| р вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио |
| ори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој т |
| атаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где с |
| „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растан |
| окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, |
| исте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — реч |
| p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех |
| Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег наше |
| </p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да |
| /p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предр |
| траг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на |
| ... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво |
| о на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз |
| , сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балка |
| то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се р |
| ије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и |
| коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет |
| чинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту |
| но и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понуд |
| Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као |
| кин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београд |
| латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај! |
| о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не м |
| Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и ка |
| ком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Ов |
| а.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но |
| а се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, бр |
| а томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћ |
| ода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</ |
| невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица ј |
| ком одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јанош |
| кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је |
| ереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф пол |
| не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши |
| се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p |
| n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мица |
| лу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја |
| у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— |
| и реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је њ |
| све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук им |
| вамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, к |
| они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упор |
| њетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује но |
| уриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бег |
| политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, |
| кла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> < |
| ити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би њ |
| е дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на преда |
| већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на пре |
| ако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива в |
| гоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и нео |
| а <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Ј |
| улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је |
| и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази ње |
| и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савез |
| стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и буга |
| ко ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем ра |
| } Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је ре |
| свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво |
| ационалним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима п |
| Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети? |
| ти дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“ |
| е би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ пос |
| утрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр |
| човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш испове |
| сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у в |
| — Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломат |
| пне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових |
| <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на бол |
| >— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би |
| исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb |
| и читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихо |
| , не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, |
| — Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> < |
| нате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ ни |
| е већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину б |
| у у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— За |
| ћ шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим |
| а се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> < |
| мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао |
| авој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а |
| тиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жи |
| амо, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раш |
| све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је усле |
| ини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </d |
| је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>По |
| камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Н |
| о, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је |
| руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио н |
| љубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле |
| о, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина п |
| у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на |
| д наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш н |
| силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораш |
| татут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим |
| p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</ |
| ату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Д |
| .{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздрави |
| тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Ра |
| гари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио с |
| им, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате! |
| ре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мр |
| ру, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.< |
| може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови м |
| ом и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> < |
| арина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш |
| пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненад |
| ами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који зла |
| ио на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову о |
| их предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да з |
| , где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на |
| е је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> < |
| анчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} |
| рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму |
| ма стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити. |
| длуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени п |
| о приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то н |
| ку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комит |
| лаве, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону |
| жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chap |
| огу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није |
| толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски |
| учак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у послед |
| тпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсм |
| о последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакл |
| оја то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали |
| о, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло ј |
| ућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је |
| изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{ |
| о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека |
| Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овам |
| рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p |
| .{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак |
| но нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људ |
| о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> |
| и се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — |
| ђен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко |
| ило необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву На |
| а и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава |
| данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелиј |
| је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисл |
| ве журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</ |
| ађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, јед |
| Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи |
| само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је ре |
| Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече |
| мо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он |
| дмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може ми |
| p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало |
| {S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то ниј |
| евољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожр |
| Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презир |
| ј одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито су |
| ном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одр |
| асом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, а |
| совали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дне |
| бета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као до |
| "305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности |
| гове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, |
| сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победи |
| .</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турц |
| /p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После |
| неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се |
| ићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас мој |
| и опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним |
| с можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!< |
| национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи |
| дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све оствари |
| ође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу |
| е...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; ал |
| досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а по |
| ештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Отк |
| певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији вик |
| ше:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај ма |
| е понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" |
| има своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави |
| узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату |
| о њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није |
| нам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ип |
| ела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула |
| задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према д |
| док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале |
| ајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу пре |
| оменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао |
| да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима |
| о на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без прет |
| о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Мо |
| пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и |
| очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски пору |
| ланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.< |
| је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер |
| утиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разго |
| е све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: о |
| више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав с |
| м велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чув |
| ога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се |
| {S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бе |
| <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је тво |
| о никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S |
| ла у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p |
| гом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будит |
| ко зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{ |
| >— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта ј |
| ју, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори |
| ла се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже |
| сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Н |
| дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свак |
| бац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замири |
| ш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{ |
| ?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> < |
| својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и ода |
| академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у |
| ивот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом мног |
| а крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} |
| брвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ће |
| хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја в |
| долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Оч |
| а увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје |
| упи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска |
| се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгос |
| ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, мора |
| лушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а ов |
| уги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у осо |
| нити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знај |
| а натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А ви |
| оје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> |
| ком.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и у |
| ао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан р |
| без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарск |
| !{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> |
| је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је др |
| <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас |
| иди политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Т |
| — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска |
| официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори |
| јој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проно |
| оложише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у а |
| исмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарк |
| ве и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на |
| јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петве |
| о дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо с |
| мице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, из |
| је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам |
| својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задал |
| у и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>С |
| , доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш на |
| да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ла |
| ло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча. |
| де су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом |
| какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да с |
| њу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њ |
| је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <p |
| рвобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако н |
| рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код теб |
| тају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као |
| своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и |
| , од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гле |
| пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не омета |
| а браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бив |
| ће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима ни |
| ава Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, пр |
| и на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противн |
| уба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, о |
| „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослоб |
| ећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, пор |
| није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у |
| !..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за сло |
| S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће |
| само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана |
| итавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске м |
| оју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђе |
| и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпу |
| вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена овак |
| ми, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поре |
| ох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да са |
| ило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад |
| мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које тако |
| могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам? |
| ост за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој |
| атковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој |
| ји је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредб |
| е хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше |
| израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Зах |
| ојима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те вид |
| струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија по |
| заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робов |
| ени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати |
| уно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће св |
| еши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадово |
| у изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је ев |
| звони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и вр |
| оја беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У то |
| е су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда р |
| /p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен ли |
| питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> |
| n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јов |
| редседник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске вла |
| да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврст |
| као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> непр |
| Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, |
| млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а |
| тавља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говор |
| да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад |
| кше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је |
| </p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму леж |
| беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме ола |
| ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да зал |
| , а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивала |
| о у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекаре |
| оглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта от |
| вници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, п |
| овник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала |
| p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ст |
| рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су |
| ом, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство чит |
| да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, |
| да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевић |
| акој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је |
| у Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно |
| дољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? |
| молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Л |
| Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> |
| са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јес |
| ко ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади б |
| о је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p> |
| /p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је по |
| јске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним |
| бији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног |
| узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касни |
| учцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним др |
| чења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повину |
| Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси |
| аде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фија |
| огледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете |
| је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Нера |
| ћи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„ |
| то се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Д |
| а тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту з |
| седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их |
| је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> < |
| већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде д |
| p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, ка |
| наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре |
| на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весе |
| просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> |
| еху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чује |
| жегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги б |
| прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече: |
| <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка |
| илана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључан |
| м, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то са |
| ојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више харт |
| } На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По св |
| а, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Нер |
| ну натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељн |
| нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да п |
| p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из гр |
| они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли |
| е се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна |
| нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p> |
| духа; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно ј |
| к Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отво |
| ечи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен |
| , јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погле |
| <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка вид |
| знаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми |
| д она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене тра |
| p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— М |
| о свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек |
| наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна |
| ти се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењен |
| је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за |
| воју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала т |
| ахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— |
| се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ћ |
| о, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако б |
| мио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пр |
| изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467 |
| то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте |
| чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p |
| 3" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрање |
| насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и |
| а до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о кој |
| ће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студ |
| е почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фр |
| тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опа |
| азних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се |
| спођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се ов |
| за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазн |
| аше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим |
| >За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, |
| не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом во |
| . — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа |
| егоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога р |
| ајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је сп |
| рескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је с |
| !-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> |
| p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су |
| атити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика |
| надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спу |
| ште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи од |
| срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње |
| коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао форма |
| роцеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>П |
| беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, б |
| ских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војн |
| знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлуч |
| цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су поме |
| икот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама ј |
| ла и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео д |
| амо време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дођ |
| а се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет |
| а-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се |
| то?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту |
| <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} |
| ио се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и |
| 2" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених |
| овикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, |
| {S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је те |
| бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине |
| уо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— |
| је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S |
| ли да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску к |
| римила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{ |
| се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} |
| це:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре ду |
| <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад |
| једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио сн |
| навала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па ни |
| ивот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти |
| и: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти |
| тила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{ |
| ине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, т |
| се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} |
| ао силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и раза |
| >— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђо |
| смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Нап |
| хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p> |
| зијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкан |
| крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан. |
| p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у приј |
| нага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стева |
| носно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На против |
| есме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{ |
| /p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не мог |
| већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало |
| њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати |
| краћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу |
| , како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Н |
| грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у ту |
| бровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, од |
| косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи |
| повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитс |
| огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очеки |
| разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до дв |
| апут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време п |
| ме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по ч |
| Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помог |
| су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог чове |
| Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш за |
| одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путов |
| оста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо |
| е, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром |
| о Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него |
| а бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће сам |
| па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у гла |
| .</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у поли |
| удским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам. |
| нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љуба |
| и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са какв |
| ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n=" |
| ској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде под |
| својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је т |
| одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Сас |
| је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, пре |
| авкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити |
| а, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим ко |
| најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори |
| е кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока ј |
| мо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храброс |
| споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде |
| под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" /> <div type= |
| <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору да |
| чи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раск |
| тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка |
| и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Мн |
| цу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће |
| начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући |
| ој близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка |
| рекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добаци |
| а селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после г |
| кнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На |
| руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни |
| се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју д |
| ако се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да |
| ћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, след |
| ио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, |
| Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док пр |
| де у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.< |
| ворио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ран |
| кавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и спор |
| вио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и |
| је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка ви |
| , да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Ни |
| фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> |
| ат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, б |
| з прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам о |
| конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, разм |
| собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој с |
| Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} |
| и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредн |
| само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељи |
| готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припа |
| су ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен |
| недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала пис |
| штанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стоја |
| днесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вес |
| тино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа |
| ка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога |
| је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} |
| а, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врст |
| пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши |
| соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — од |
| а Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је пост |
| дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред о |
| ли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само ми |
| е волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као п |
| е цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Об |
| љала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због дол |
| } А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу |
| дела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала нови |
| а стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.< |
| на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нат |
| него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, и |
| а треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видет |
| а изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа н |
| асла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојан |
| примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, прим |
| су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом н |
| а комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се |
| е побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају |
| ављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетл |
| Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Воји |
| е скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направ |
| ва, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такођ |
| нежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично зала |
| ика.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама |
| који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Тур |
| p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах с |
| /p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се па |
| госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се |
| штен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужн |
| тојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Ск |
| рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле |
| у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао |
| дан матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то |
| ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову |
| ући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га од |
| може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој |
| о?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма |
| кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје |
| о је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времен |
| ој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> < |
| понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мис |
| о одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећ |
| > <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та м |
| и Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра |
| ме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, |
| били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво |
| шај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по го |
| тину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш ш |
| да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. пр |
| у химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, глед |
| чи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла |
| ве што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива |
| опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му ј |
| и на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, |
| а живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жа |
| /p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га сам |
| какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— |
| за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад |
| Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распушт |
| је још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки с |
| о бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па н |
| груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају |
| /p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.< |
| <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог д |
| p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обад |
| е упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А |
| нађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јован |
| сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин од |
| , мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грл |
| живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни прем |
| их!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега |
| овео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тог |
| у слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда |
| ним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n= |
| могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то ник |
| се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Д |
| иморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако |
| евић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ет |
| Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до диван |
| ји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све ст |
| ска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p> |
| лободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Пр |
| лако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакрива |
| човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, би |
| душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима |
| е добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још д |
| обар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не |
| на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео |
| ирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било и |
| а ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво ме |
| непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то |
| да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло п |
| којнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а |
| им, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна |
| p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељ |
| Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражи |
| де док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, збо |
| ати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свак |
| ало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зел |
| своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту о |
| } И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога |
| ата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за |
| њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, |
| тави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на |
| дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p |
| једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга |
| ћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> < |
| > <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај |
| оји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Пр |
| p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.< |
| ешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати |
| наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, |
| о измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратн |
| а Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова |
| , дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака н |
| две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо |
| очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тр |
| . <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека |
| о дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.< |
| покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с прав |
| ци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</ |
| аше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини је |
| сеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече |
| има.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку |
| p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли |
| је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним |
| анка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу |
| оја би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, |
| исини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, |
| ант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, |
| користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> |
| етходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 |
| тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећал |
| ни остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се сасн |
| била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту ј |
| у Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те |
| а је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојан |
| еветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у |
| олегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а |
| едан глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, |
| </p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља |
| Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> |
| то?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци поги |
| х рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се |
| чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чуј |
| жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хт |
| и га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само |
| еко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријат |
| позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p> |
| је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скоп |
| е два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са з |
| а друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, д |
| иљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су |
| потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра ту |
| ушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле к |
| долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и |
| .</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један бр |
| пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добац |
| ако би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак |
| .</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке ар |
| оносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронт |
| е развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњи |
| војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше в |
| на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши |
| аз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово св |
| у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Пом |
| ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших |
| је ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, |
| — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и и |
| , да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, насл |
| ве је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби |
| е столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" |
| b n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се г |
| и на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грл |
| браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> < |
| а му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више |
| анка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабе |
| ањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било |
| лефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга |
| направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у бо |
| заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму. |
| када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно у |
| оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зн |
| а дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са |
| ротив вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити ови |
| ладала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао |
| лава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milestone unit="subSe |
| ојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да |
| ку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које |
| едан детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канц |
| > <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— |
| рајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, гд |
| га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве д |
| ил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође |
| ...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрос |
| ала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити |
| /p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао поп |
| и мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди |
| е — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, п |
| а... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуаци |
| трина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек м |
| и.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три не |
| рко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме г |
| акнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гле |
| рао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове |
| отпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n="381" /> <div type="c |
| рина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645 |
| ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало |
| и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама |
| воје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Р |
| једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, |
| поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> |
| После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише по |
| ло ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отп |
| вник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, |
| рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ож |
| потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једн |
| м, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми |
| >Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу |
| <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо.. |
| е велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узо |
| е у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S |
| а.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело. |
| у просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је |
| ва отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разор |
| им, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="6 |
| " /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш с |
| сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна |
| атарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, нос |
| . „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p |
| атио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху |
| то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку |
| а није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на сва |
| да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујут |
| егледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, |
| .{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити в |
| доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, шт |
| о би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га |
| извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши |
| Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо |
| јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексић |
| и беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крв |
| зјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумњ |
| е оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстр |
| збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb |
| неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њ |
| Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза |
| била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту |
| прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала |
| ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот бео |
| ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим |
| е низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Е |
| </p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Сто |
| осмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје |
| >— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за пр |
| мо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од |
| 5" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као |
| људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојк |
| :</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и |
| ле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути иск |
| S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арна |
| > <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Соф |
| га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb n="407" /> <div typ |
| дњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана из |
| човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Офици |
| нтелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> < |
| ционалне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр уче |
| них и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности срп |
| р ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p |
| е официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава на |
| лигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега |
| вник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братств |
| вара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, |
| е каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p |
| тварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника |
| , а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде |
| а прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Кали |
| ви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти ј |
| ичког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца. |
| јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора |
| је!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и |
| </p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p |
| је народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут |
| али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, д |
| римети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших |
| кле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој при |
| ишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на |
| великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} |
| ојничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српск |
| де савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13. |
| ионалном политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српск |
| ом.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођењ |
| Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да |
| офијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из крај |
| емогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан |
| врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Д |
| смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одв |
| ек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с нало |
| еленцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен с |
| иликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је посл |
| пођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господ |
| <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење |
| разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да |
| на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну |
| <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован к |
| шан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb |
| и, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— |
| Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пре |
| им на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> < |
| свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаест |
| естио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцел |
| шевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграф |
| {S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и о |
| према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и |
| погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" |
| и су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских |
| лови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима наг |
| и.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовано |
| а растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем |
| е се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би д |
| срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама |
| .</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, как |
| , шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа п |
| то је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан |
| ем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угри |
| поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p |
| ој руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољ |
| ији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „У |
| бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“ |
| Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на с |
| тај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завере |
| застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то н |
| пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари пот |
| авног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о |
| а својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену |
| га света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, к |
| .</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви |
| фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> |
| орима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших |
| ренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p> |
| руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па |
| ицири.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> |
| н од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке |
| највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, изв |
| таљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у |
| златници: дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по |
| и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, |
| о је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који па |
| ребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре врем |
| а, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се л |
| , да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је пре |
| лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, |
| у и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запалив |
| али су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слу |
| а је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „ |
| донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукн |
| саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стоја |
| .{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог з |
| ити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из |
| ла је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су |
| ладна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са |
| које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом полит |
| да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавиш |
| Чисто официрска организација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали |
| ана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође о |
| спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, |
| а га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече: |
| и Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко |
| „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту |
| у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико |
| {S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас к |
| ах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвор |
| а се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри |
| Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, тргова |
| манданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милути |
| ла Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном распо |
| и!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје |
| апетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковн |
| итичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне вла |
| ем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, д |
| p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О наче |
| Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — пр |
| и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и ста |
| вори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарант |
| слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турск |
| за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу уву |
| ="titlepage"> <gap unit="graphic" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </fr |
| p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p> |
| зилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стра |
| ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</ |
| /p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изј |
| е!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче ст |
| .</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја |
| дмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте це |
| "732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијал |
| љон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји |
| и.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се. |
| за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити |
| али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, |
| смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало непов |
| О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад |
| а.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком |
| знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација?</p> <p>— Официри, грађани и омл |
| ик Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло |
| је ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S |
| ну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да с |
| била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велик |
| нку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војни |
| аје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци свој |
| и од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Мила |
| кивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здр |
| да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно |
| ad>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организа |
| 6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7 |
| и у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница |
| дињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађ |
| истоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито п |
| урној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{ |
| ке драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p |
| ак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више ма |
| ан парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српс |
| те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здр |
| га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, цело |
| оду браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели шт |
| ој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратн |
| у, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гле |
| као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем |
| А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чек |
| ља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз дру |
| о, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти дор |
| пски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта гов |
| лони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне пре |
| не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" |
| и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радује |
| пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Бољ |
| е онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, |
| нцу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ће |
| иоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезин |
| е блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим |
| слобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и п |
| од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n=" |
| славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „ |
| , те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше |
| --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стр |
| иву пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана |
| о обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачк |
| да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја п |
| уд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S |
| едати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима сличн |
| itle>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, |
| на, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко пред |
| вади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече зати |
| орила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој |
| паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану |
| у?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p |
| вић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:< |
| ј станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, т |
| ви Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу с |
| ви — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарс |
| свећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за ис |
| Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а С |
| p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све до |
| сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српск |
| ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је нек |
| Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовал |
| Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он |
| часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле кр |
| p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више |
| нтимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одава |
| ковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p |
| дмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ обра |
| јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је з |
| оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацим |
| p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина |
| ти.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — с |
| Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не |
| ли би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина ол |
| а се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где |
| а га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима прежи |
| изменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти |
| вог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову ј |
| којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> < |
| ле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и го |
| есте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Све |
| била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори о |
| он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његов |
| ти дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци |
| е да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап |
| јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора гла |
| а непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу п |
| ед овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред |
| нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} С |
| су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> < |
| јевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај од |
| „Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али си |
| рило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} |
| е капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у п |
| д бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све п |
| ћ Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ |
| о боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И |
| p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у живо |
| читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са с |
| вековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне д |
| ан дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можем |
| јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију стра |
| дним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан пон |
| а туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној |
| љеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} |
| {S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Ка |
| просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у |
| е ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте |
| се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћава |
| окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живо |
| ега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби с |
| <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“.. |
| у ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо |
| т-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— |
| Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без |
| шиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} |
| замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облил |
| ом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га виш |
| или, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, б |
| ови начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се |
| орбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој |
| му се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као |
| во је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим |
| , који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледат |
| је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим терети |
| е било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама |
| у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све |
| борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb |
| приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је под |
| оманда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p |
| а оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је |
| ачи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако на |
| рвога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом |
| зини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад рад |
| у. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се О |
| им жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ет |
| о уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p> |
| је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вре |
| јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се |
| је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана чове |
| ана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић |
| <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопк |
| ше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није |
| владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљи |
| но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненади |
| се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави |
| питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Сокровишке благ |
| ло велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у |
| гло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p |
| била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.< |
| ићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од зла |
| ске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремље |
| новнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису ду |
| писивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ћ |
| стој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и и |
| здањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбо |
| о покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били ду |
| а је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и |
| е Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано просла |
| јсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, |
| ног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="638" /> <d |
| потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива вре |
| S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да |
| од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, по |
| Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чу |
| куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне ст |
| фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод |
| тражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских з |
| ом писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</ |
| београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам п |
| оз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у т |
| да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, к |
| но сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, де |
| е јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његово |
| нка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Та |
| диже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, |
| којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745 |
| етлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано об |
| Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом |
| се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнув |
| прти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битк |
| о, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} |
| ако народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и о |
| ма и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог |
| је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе |
| у сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До сврше |
| ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> < |
| тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим |
| већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо п |
| видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах т |
| Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу |
| та? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам.. |
| нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пе |
| осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило врем |
| станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, |
| о?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах |
| ило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших |
| аго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p |
| оћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се |
| арио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајд |
| њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> < |
| ио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До |
| /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и н |
| ала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но |
| о и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око кр |
| еоград.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Ј |
| >Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за |
| Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше |
| лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на изму |
| о је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало |
| рено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма коли |
| од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се |
| дољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му т |
| ом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Крет |
| p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих |
| са има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" |
| ила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беш |
| лати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше |
| !.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p> |
| Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређе |
| у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући ка |
| кнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз |
| ead> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикуј |
| ме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било |
| ом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да |
| авид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту фор |
| ија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А отк |
| јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опе |
| сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болниц |
| ко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком сво |
| је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> |
| ом руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви |
| у силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити |
| Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчи |
| је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јо |
| ли, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој |
| пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад г |
| никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, б |
| су је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је |
| S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од т |
| у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, |
| -Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег |
| . Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била об |
| Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећи |
| уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и с |
| pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане гр |
| епа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и д |
| у, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у р |
| 4" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и |
| p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> < |
| ку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне |
| на од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше д |
| својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу |
| нџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зау |
| за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јован |
| Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њи |
| и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" /> <div type="chapter" xml: |
| реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p> |
| ризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепк |
| то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, |
| ођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ о |
| а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изне |
| — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи |
| господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци |
| на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Ј |
| ић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј |
| ачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по |
| чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња |
| чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно од |
| уком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је бил |
| бог узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неи |
| м сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај по |
| е отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спус |
| ста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говор |
| /p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна на |
| ти родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклен |
| а се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{ |
| pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима |
| ешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знал |
| </p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, |
| ље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му с |
| Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривиц |
| оварају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко |
| груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се с |
| репну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече |
| њу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оц |
| кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p> |
| светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са некол |
| ј живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећ |
| еди се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је р |
| вине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је л |
| да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би т |
| исмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јо |
| а-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, н |
| осле ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго |
| ла.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је |
| а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из |
| ина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах о |
| 356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити |
| а своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— |
| и брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вече |
| а матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софи |
| љена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која г |
| у.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту сво |
| н неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на р |
| непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У |
| утовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом |
| сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отво |
| твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стис |
| је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ј |
| је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то |
| еста, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет динду |
| не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.< |
| <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у с |
| уго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте |
| ше главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе |
| дније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катар |
| </p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћу |
| одно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједн |
| не на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећ |
| огу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у пи |
| Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми |
| е у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у |
| дружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> |
| ив тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска |
| им па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} |
| ужи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши |
| тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се зам |
| И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла |
| - И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter |
| ла, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му ши |
| чима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>На |
| ава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} |
| час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у |
| ни Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну р |
| а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, |
| могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо |
| ји се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходн |
| сти.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Река |
| а тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће |
| дитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун т |
| д још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави са |
| гло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када у |
| приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога ј |
| а и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољуп |
| — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> |
| примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да осве |
| , да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почел |
| био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и |
| спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две р |
| а, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бач |
| сподо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} |
| ргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.< |
| > <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном. |
| е чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до ово |
| аше <pb n="344" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови ком |
| ина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати |
| ала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезн |
| тила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне пону |
| Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод |
| а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи. |
| гинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Т |
| количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и |
| ра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек га |
| тичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој |
| није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитк |
| и га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених љ |
| дан једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Св |
| ући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење |
| ужама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна |
| јорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.< |
| за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови нар |
| ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У |
| таде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсо |
| вић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb |
| турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} З |
| /p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина мо |
| те, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то ј |
| еше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оно |
| } Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар П |
| ада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лак |
| су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на час |
| на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сва |
| Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнеже |
| ла га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што |
| ко је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој |
| ом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb n="407" / |
| , одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радује |
| {S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога |
| е тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753" /> <div type="chapter" xm |
| ована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да |
| тка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и с |
| окри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Сл |
| p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ по |
| <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман |
| инарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" /> <div |
| нкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежн |
| римакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да |
| за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Л |
| ужа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српск |
| > <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} |
| ма.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу про |
| аревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, о |
| На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене |
| "759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p |
| p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата |
| снама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њ |
| , пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у неве |
| даше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао |
| је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страх |
| љност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуна |
| заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Т |
| е успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му оти |
| Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе насле |
| на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је |
| азом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одме |
| ше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соб |
| И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, |
| иш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, |
| агослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, д |
| преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сет |
| и га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се |
| вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и р |
| прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за |
| екоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху |
| {S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их пол |
| скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп М |
| анова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? к |
| /head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огор |
| ијатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p> |
| а виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине |
| кајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледа |
| загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из об |
| мио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином пр |
| абави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је |
| а под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, |
| седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p> |
| ави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошков |
| ирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> < |
| ковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај ма |
| Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Доб |
| о и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако |
| воје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару |
| Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој |
| глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако ув |
| а човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки ку |
| вот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни |
| опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада |
| ничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац |
| } Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} |
| азабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и |
| могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Он |
| ешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после |
| не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прс |
| , наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, нем |
| није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бива |
| мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише ми |
| > <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адв |
| едаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнут |
| то био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, |
| идио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао из |
| у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет |
| нарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављај |
| и учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> < |
| ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову |
| беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p> |
| е пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— |
| аде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг. |
| иче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни |
| а хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти |
| .{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео сми |
| савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене |
| !“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазареви |
| авао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори п |
| по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи и |
| стане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут |
| а; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште |
| али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па реч |
| мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била рад |
| , адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, ј |
| мо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карло |
| авка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јо |
| рат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарин |
| ај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</ |
| лепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p |
| ање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај м |
| како примају „<title>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о |
| Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади увере |
| ?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срц |
| днокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и |
| ар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухват |
| ка се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искр |
| збиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом корак |
| ала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софи |
| >Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајори |
| Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; г |
| свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје д |
| помињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n=" |
| ишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p |
| потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим |
| м се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда |
| рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад ј |
| о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ |
| а их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чин |
| ада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> < |
| ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> < |
| здавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади |
| у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнани |
| у штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнеже |
| нцуске је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуц |
| и, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладн |
| } Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничар |
| неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још |
| игравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} |
| хватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата- |
| о стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ ми |
| ре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџ |
| утиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек |
| дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће п |
| нуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелиј |
| на.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена |
| ре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, |
| љанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила |
| а окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да |
| се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— |
| ата се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за |
| >Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам гос |
| ом је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим |
| не предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Б |
| , али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и |
| , јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући н |
| љуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар по |
| и, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било |
| не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак М |
| тала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је стари |
| о, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, |
| <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши |
| а су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана |
| еђоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био |
| itle>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изиграва |
| Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак даје |
| у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о св |
| своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како б |
| евић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључан |
| хватити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да с |
| једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у |
| ва, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту |
| те сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у |
| смо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим с |
| земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубов |
| тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> |
| ча.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, шт |
| војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да ј |
| или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић проме |
| а, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим |
| јте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, |
| арање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело |
| , ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> |
| погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било он |
| S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника |
| осподар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч. |
| прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Б |
| но мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај ма |
| </p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је |
| , рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, н |
| ј понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и |
| subSection" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су с |
| есајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш? |
| овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> |
| јући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и н |
| тао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг |
| у су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отв |
| Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанст |
| нутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину је |
| тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву |
| .{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> |
| у, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене п |
| Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изиграв |
| > <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p |
| па право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Та |
| <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је |
| јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како |
| с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и |
| певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а н |
| Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Шт |
| јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога разм |
| "375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — п |
| остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје осло |
| p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За чит |
| рете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала |
| оред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, |
| ићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.< |
| е заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти с |
| непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње т |
| ти многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазарев |
| ише, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то ј |
| којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лаз |
| дно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радост |
| господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, |
| а Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем т |
| > <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p |
| евић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли ист |
| а није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима м |
| пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хвата |
| , десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа |
| црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике |
| који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска по |
| {S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— |
| Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова |
| у леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним поглед |
| о ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</ |
| ам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече |
| да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.< |
| у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат |
| них новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употреби |
| љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S |
| а стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} |
| гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупо |
| е Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно |
| запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун на |
| ега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, |
| потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спусти |
| по читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Срб |
| знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</ |
| па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, к |
| ко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох |
| милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јун |
| зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да |
| довица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само је |
| } Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем |
| си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, п |
| /p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, |
| тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и |
| а прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Ка |
| Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Ми |
| Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ј |
| а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната |
| мотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе пре |
| </p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> < |
| рхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати |
| Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сум |
| чване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацим |
| е владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са држав |
| , а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну пору |
| то, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи |
| зином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div t |
| ма у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стаја |
| , српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може нас |
| е видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окре |
| ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта |
| очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одуш |
| ао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио? |
| човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић г |
| а силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем |
| ао нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији С |
| , ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је оп |
| а!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Гл |
| сет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— М |
| а ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— |
| амо Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — о |
| рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" / |
| малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</ |
| Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће |
| увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам пре |
| Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посм |
| нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном ст |
| које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p> |
| н мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћ |
| а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p |
| од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више |
| од, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше |
| лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — зап |
| о и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, и |
| ?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— |
| варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама иск |
| се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш? |
| ну газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момк |
| .{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме о |
| ре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Н |
| али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним |
| друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера |
| прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ у |
| број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фија |
| све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пиј |
| она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Францу |
| олази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошло |
| имер.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— |
| оћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало |
| е жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још ниј |
| збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, м |
| о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>По |
| ена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прић |
| еру цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато |
| ерменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па к |
| а ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га |
| олесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво по |
| </p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав опис |
| p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је |
| ођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал |
| пуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу об |
| ихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост |
| они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> < |
| душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и |
| једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно |
| <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити |
| се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили.... |
| ах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p |
| ?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мал |
| " /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? |
| земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, |
| ата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, ви |
| /p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„... |
| еш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дор |
| ла, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</ |
| .{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које |
| говци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се |
| то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опрос |
| <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у су |
| смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— |
| ли што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, реч |
| еру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му |
| ом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече: |
| етака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли |
| рије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нис |
| ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и |
| адосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успи |
| вницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморал |
| де живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила |
| је дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина |
| > <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је ни |
| разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} |
| обити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло до |
| пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p> |
| само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је |
| и ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на ку |
| ог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интере |
| {S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због т |
| а своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Ч |
| дла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет пит |
| ин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху гл |
| лизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацив |
| ожда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стан |
| јицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинч |
| , универзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато л |
| асно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, увера |
| м од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, |
| волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и |
| Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је |
| p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко |
| е куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети роман |
| нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А зн |
| епо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледн |
| у која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече |
| ца.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— |
| би осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ак |
| им, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" |
| ицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнуто |
| је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" |
| — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао |
| пишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> |
| шти јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војс |
| а му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — |
| ницу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем |
| петит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежев |
| о као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но.. |
| сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; т |
| Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга |
| ад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S |
| том на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном ч |
| кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдари |
| аћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са т |
| ну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелиг |
| p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио |
| м, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Буга |
| стоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седил |
| ора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скр |
| утовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p |
| дао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задуби |
| ем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље |
| намо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из |
| варати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p> |
| сле један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> |
| ила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала к |
| јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био о |
| ед вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, |
| п Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у к |
| </p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће |
| Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што вид |
| све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, |
| чунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим |
| би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јави |
| ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријат |
| кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSec |
| а дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— |
| p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке ка |
| иморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не ж |
| ежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према л |
| евић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.< |
| {S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за ти |
| вори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањен |
| е.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму? |
| сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио ни |
| чин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Ал |
| </p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те по |
| /p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се в |
| било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n |
| се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би о |
| Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p |
| причао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би И |
| етио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— До |
| ки болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао |
| емо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, пр |
| ње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стоја |
| итање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Он |
| у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— |
| ао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, н |
| ика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S |
| који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледат |
| е јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> |
| а изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задов |
| ек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти с |
| њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим |
| ица!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стој |
| лика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и |
| pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бит |
| ве оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобође |
| S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу |
| ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор |
| тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио г |
| позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су |
| > <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> < |
| а је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини с |
| за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, |
| у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у |
| ах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Е |
| иге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била |
| родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и |
| ванка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку. |
| ме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас как |
| е да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окрену |
| били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и т |
| ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Из |
| е приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Па |
| ра.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за |
| ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија |
| .. </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S |
| тругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узим |
| меши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинил |
| о око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растав |
| а и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} |
| а-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо |
| ава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у |
| о смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам г |
| обра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под |
| ароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајд |
| .{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трам |
| вниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Ник |
| на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или |
| тор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, |
| ..“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо |
| није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p |
| препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупа |
| анџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја л |
| у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се |
| је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p> |
| бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њ |
| ,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јо |
| > <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S |
| Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Риб |
| ћи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Уз |
| </p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокр |
| гдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео |
| ку одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак |
| ег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и |
| и ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, |
| осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Дра |
| е је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није н |
| и се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао |
| нци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса п |
| ..{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како |
| рбији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на пр |
| се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и п |
| >Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Ка |
| у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцелар |
| и или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла у |
| удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта см |
| ницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње мо |
| е вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме |
| је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ гово |
| му са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, уста |
| љење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због т |
| Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предај |
| е био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке нег |
| ћ слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, т |
| , — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга |
| у, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар |
| ника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих |
| а.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а на |
| зишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да |
| ћи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су б |
| има повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам п |
| , али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено |
| , изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који |
| з темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњав |
| мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више |
| .{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану а |
| у узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам |
| у, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јав |
| је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После |
| ече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шт |
| еволвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на т |
| је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Бла |
| столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз проз |
| беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој С |
| уецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мор |
| епријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синов |
| Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за |
| <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешк |
| </p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позори |
| Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда м |
| видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наив |
| > <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану ј |
| рата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јов |
| вака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог з |
| ију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашањ |
| ој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста с |
| сковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје сл |
| нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикне |
| ер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</ |
| аровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, |
| атоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то др |
| S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе ш |
| анџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, д |
| ку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чи |
| и ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p |
| снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите у |
| је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда |
| ница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиром |
| <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим |
| Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао. |
| одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type |
| естиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих |
| да у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш |
| опарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу |
| вила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас з |
| добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; |
| ли на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом |
| е како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем о |
| подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме |
| {S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара |
| <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не |
| , Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, к |
| ли крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Па |
| одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојко |
| и руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувиш |
| идовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј |
| раничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар |
| светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p> |
| да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да |
| јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од |
| ој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ћ |
| А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је |
| е у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У с |
| учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима л |
| е да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да |
| нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега о |
| госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која |
| су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни п |
| у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим |
| на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, он |
| нам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не о |
| бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даљ |
| будим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредал |
| ар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прили |
| тевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим |
| ло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао прод |
| Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, к |
| који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по цело |
| .{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери крев |
| а.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али гл |
| — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се |
| Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</ |
| ме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом ди |
| његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио о |
| вим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се м |
| онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој |
| S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на |
| ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим р |
| <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине |
| — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу бољ |
| , рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко |
| ерујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има |
| то сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вј |
| ла да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном доби |
| >— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> < |
| ам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо |
| али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, зна |
| е било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S |
| текла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утек |
| цу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић ко |
| настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Ка |
| децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, |
| се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} За |
| ем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим |
| љано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, в |
| од нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата |
| ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та ста |
| ији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврш |
| ван:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> |
| >Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} |
| а осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до са |
| кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{ |
| команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једа |
| > <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора |
| p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Ко |
| раљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> |
| > <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, |
| о значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казал |
| ну руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним |
| У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је |
| неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Ско |
| ованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, |
| Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако ј |
| адојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да |
| и Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш |
| .{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох |
| је могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недиће |
| ита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} М |
| нало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и га |
| аревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> < |
| ова удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — |
| српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону |
| нају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти |
| ас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, див |
| /p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја |
| а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> |
| S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги |
| м руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или к |
| > <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из |
| ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху |
| рукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан бра |
| <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Март |
| исам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто |
| оје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чул |
| p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и |
| е гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је она |
| кушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече: |
| Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад |
| е, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.< |
| се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на с |
| е само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати |
| о је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... и |
| ли! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео са |
| тиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то |
| чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу |
| тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Б |
| p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— |
| бледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, |
| а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића? |
| из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и |
| у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости? |
| сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с глав |
| никовим националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> < |
| сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада |
| се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у св |
| самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не ви |
| Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То |
| нка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти |
| не онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!< |
| >„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> < |
| се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p |
| ати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склоп |
| рчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Ос |
| ал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p> |
| н.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на стол |
| су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Та |
| ри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље |
| еш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита јед |
| темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђа |
| ко је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да с |
| чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када о |
| е Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> |
| ј и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује |
| је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћ |
| отинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну сло |
| синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради |
| ко је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> |
| вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав |
| .</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p> |
| била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Вел |
| , морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазар |
| роду и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је би |
| бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Ла |
| е нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Јо |
| човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S |
| да би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати м |
| ме послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; |
| тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p> |
| сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вре |
| о оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте |
| ену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељи |
| аче би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је |
| <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне ко |
| авременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта виш |
| и Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћ |
| ави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није не |
| шла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! |
| оваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p |
| а бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се |
| че Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било по |
| езана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамва |
| био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си |
| брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако |
| у за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћ |
| </p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Д |
| овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се при |
| лему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чи |
| p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Ли |
| па!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравил |
| се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја посл |
| налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164 |
| , бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, б |
| Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор о |
| ира везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да б |
| икаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанк |
| толици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p> |
| тојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чу |
| леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врл |
| утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете о |
| Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— |
| збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Рад |
| ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у с |
| ко зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћем |
| чиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p |
| — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, пр |
| ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хо |
| да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је с |
| азвија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Т |
| е може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим |
| ило било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> < |
| — Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</ |
| ој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да з |
| p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај ј |
| није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је |
| олико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој |
| рин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— М |
| е погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се. |
| а слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врл |
| p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, |
| лан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животн |
| прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строг |
| са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је п |
| е Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си |
| да ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па |
| Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су прот |
| што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Рава |
| !{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким послов |
| за неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречан |
| ојник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар ку |
| што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не и |
| ађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две парт |
| ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су пр |
| ка.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p |
| мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам |
| мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла неприја |
| ачи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то д |
| рећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући |
| ли у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаре |
| > <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У ње |
| ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, |
| Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздах |
| о у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београ |
| >— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, |
| них супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче б |
| х победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар |
| адознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p |
| а-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова рас |
| еоград, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је с |
| p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и На |
| ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте |
| и двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се м |
| што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се т |
| а песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до после |
| <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бој |
| е је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако |
| активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има на |
| p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Ја |
| мација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико |
| угом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе |
| наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламени |
| и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био п |
| м одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у |
| та што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>Н |
| , тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже |
| госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устај |
| писана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А ка |
| игушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица прон |
| секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика |
| к се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите |
| ци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Им |
| S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стрес |
| е им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то |
| ајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављају |
| у њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жа |
| тазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на ст |
| јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш |
| роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пуш |
| исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, |
| . и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и |
| , завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљ |
| ђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p |
| ај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што |
| се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p |
| а колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи преб |
| !</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле |
| уг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо |
| <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> |
| а пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејству |
| пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да уста |
| жденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао |
| ј није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с |
| им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују св |
| вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ им |
| сто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посе |
| , други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о |
| ; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Ст |
| оре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, |
| интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположе |
| } Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променил |
| анџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како ниј |
| а јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар |
| це.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго врем |
| само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, |
| Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред ов |
| дем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="graphic" /> <! |
| рина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам ни |
| нуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу |
| а га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће |
| цу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу ар |
| S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске |
| р вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки с |
| > <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори ти |
| ма ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта |
| већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узел |
| ја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватр |
| од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола |
| еља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпун |
| орала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти |
| /p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи ј |
| ст.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где зам |
| болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ |
| ату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас. |
| тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло... |
| спођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја |
| та је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. |
| едом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S |
| а је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарк |
| а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести по |
| {S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p |
| можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Ист |
| ори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи |
| ледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" |
| ледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник с |
| <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беш |
| оглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломље |
| азаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, к |
| ло час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ |
| рене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију |
| {S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што |
| олајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране п |
| олицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком |
| у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила бил |
| о ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напо |
| S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пре |
| Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себ |
| , брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S |
| и.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се |
| оју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{ |
| велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у ко |
| еобичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српс |
| и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{ |
| лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако з |
| игли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли |
| ријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога д |
| прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Фе |
| p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p |
| </p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p> |
| за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом гу |
| з руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се све |
| што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> |
| аревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овд |
| , на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, ов |
| еко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазит |
| Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Нат |
| че уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте с |
| > <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, |
| ја спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да проби |
| ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад ј |
| есретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар д |
| ам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Врем |
| и протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко о |
| рају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> < |
| и за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да поне |
| да, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговара |
| до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} |
| аболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пиш |
| о га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Све |
| о чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стр |
| ири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њег |
| .{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</ |
| на.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.< |
| , да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може |
| ајбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких љу |
| е.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не |
| е ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми ј |
| до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на ст |
| енађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А |
| ицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, реч |
| седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоће |
| ти му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе |
| је је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам |
| , као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немир |
| S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност св |
| доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb |
| К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црного |
| атова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</ |
| ји му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњ |
| а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан |
| на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио |
| на за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> < |
| и успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делег |
| а у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему б |
| је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из д |
| где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осу |
| зложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика ве |
| другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и |
| се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту нем |
| /p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против си |
| своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазареви |
| , који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и м |
| увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јова |
| поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду |
| носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“ |
| и нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на |
| е с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један! |
| узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме |
| е, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на |
| за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га |
| шљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још |
| натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово |
| једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те |
| ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је бе |
| ла?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само |
| ли спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, |
| ад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином |
| Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>По |
| е приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l |
| Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и нај |
| баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочита |
| и-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нане |
| знаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које пот |
| p unit="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а к |
| /head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Гор |
| да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <div type="chapte |
| Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски рат |
| ед Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашл |
| 9"> <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови |
| S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада ра |
| о хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.< |
| и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим р |
| што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки |
| т.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне ком |
| ција противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на |
| ad>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан к |
| ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од теш |
| изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога |
| тоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам с |
| да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— |
| вет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: једа |
| м.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да |
| ао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и |
| и били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртв |
| ЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београ |
| ене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мо |
| стаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их |
| раху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се |
| има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У т |
| су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове ек |
| анас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали осло |
| о страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу |
| оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито |
| едање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже с |
| ла с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала |
| едајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми |
| е по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар |
| талоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Је |
| о то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручк |
| од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узви |
| упише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчев |
| — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и из |
| сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе |
| лагоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјек |
| ами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и г |
| за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко |
| <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} О |
| едне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с др |
| кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S |
| а и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„К |
| Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Пот |
| тојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полев |
| шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А ми |
| S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И јо |
| крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева |
| мена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али |
| наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека |
| се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала вл |
| S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима уд |
| <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачи |
| еријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И |
| горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љути |
| једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих посе |
| S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, б |
| амо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црно |
| ка необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се |
| по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и |
| воту?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја |
| ава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју к |
| тац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си м |
| творити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као д |
| авици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши пр |
| последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та |
| дњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрок |
| о већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неус |
| а нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ |
| ресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да |
| окуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на на |
| а које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се |
| да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не б |
| — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једре |
| е, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз р |
| мом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише он |
| нима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова |
| пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљер |
| едно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих |
| о је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> |
| око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих гр |
| је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније х |
| ућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“ |
| е што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да о |
| му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одгова |
| штабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— |
| .</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је проч |
| да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S |
| во га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите шт |
| ам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је |
| Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интере |
| за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за с |
| ружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и |
| опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> < |
| лој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним |
| p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њези |
| а је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га |
| раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убриса |
| <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством за |
| бију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Мил |
| она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немо |
| тручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоуми |
| е пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он заврши |
| > <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину |
| еља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништ |
| ли на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бес |
| но поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране држа |
| ој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као не |
| жине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној же |
| очела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то |
| ине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Ва |
| рет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се прима |
| једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кор |
| ађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху |
| потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предр |
| толом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турч |
| “ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign x |
| чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, нег |
| м ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списа |
| >Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодн |
| т у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онак |
| у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болниц |
| нутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувш |
| ену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је |
| ићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим дож |
| је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који |
| е флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закљ |
| Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног ра |
| одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може |
| ватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други чо |
| важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још |
| аху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у |
| спехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше |
| аћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џ |
| p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је н |
| е отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски п |
| еко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мека |
| згледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић |
| га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нис |
| јд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по |
| } А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спр |
| те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздр |
| дно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — |
| а били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа |
| ео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако д |
| ђем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је |
| то лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Вој |
| девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња |
| ом и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати |
| и.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред |
| а, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само о |
| јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, |
| а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у л |
| ишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и х |
| .</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но П |
| где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код к |
| >— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ то |
| СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Бео |
| ећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} |
| <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна |
| о.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља бил |
| p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери |
| оју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти же |
| обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта сме |
| сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати. |
| слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с први |
| џа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и |
| е никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао |
| ју.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сва |
| огом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакн |
| ру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, |
| е сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не |
| амо требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики ко |
| и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За веч |
| не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— |
| Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.< |
| ене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{ |
| ише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</ |
| ала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па |
| еже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жен |
| е ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од ср |
| — Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао |
| би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало |
| о само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети |
| умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасви |
| је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах |
| и што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко |
| ори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни |
| не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту |
| боту баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, сед |
| </p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и з |
| из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим пресели |
| ели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је |
| питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на |
| то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа |
| ла и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покуп |
| вом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са На |
| а весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољств |
| А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разг |
| речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутр |
| <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{ |
| то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, ч |
| си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра н |
| убљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дет |
| ово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па |
| м.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, |
| радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџи |
| ривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни с |
| ко ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка |
| ро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, ч |
| > <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога |
| мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добр |
| > <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета |
| е већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се м |
| рачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа м |
| тојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену ост |
| аш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамвај |
| >— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се н |
| еварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је н |
| е у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, вид |
| ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли На |
| Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш каж |
| кле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и |
| , ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је как |
| .. ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала ј |
| Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} |
| указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> < |
| ођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се н |
| чула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок |
| , да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у ваг |
| ан глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаш |
| ле тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се ди |
| <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима |
| чкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано |
| ак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} |
| ћ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S |
| пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.< |
| , па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу |
| а му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из |
| ина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те |
| емо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p |
| је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надај |
| p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — |
| отивна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам |
| секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари уз |
| у и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио с |
| н.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми |
| а зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гла |
| /p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудит |
| то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, |
| е, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала |
| срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослов |
| — Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а пот |
| ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није |
| по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има |
| мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— |
| а нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је в |
| чинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неран |
| а.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на |
| спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перин |
| а и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила |
| ћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} М |
| као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг |
| жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице |
| Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не ве |
| хнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{ |
| ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отво |
| /p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу |
| р је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио |
| новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој |
| ли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах бил |
| а свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог |
| џа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси д |
| јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиш |
| и.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше |
| /p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових |
| човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{ |
| јакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још пор |
| достан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута |
| <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им |
| d>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није б |
| <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола ос |
| ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је с |
| ја јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изв |
| се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се наш |
| анка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на бео |
| прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ва |
| као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раско |
| и дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које н |
| мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа ма |
| а и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа о |
| свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стој |
| и Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је |
| ојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише |
| већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Др |
| , можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неко |
| почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а пото |
| : „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхо |
| ако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега |
| јанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! |
| је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да |
| ало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb |
| ина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по |
| је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише |
| жалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне |
| лници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и пис |
| <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна ш |
| е нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.< |
| а фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећ |
| а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и р |
| а-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> < |
| шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Сод |
| од куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>О |
| о.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div type="chapter" xm |
| ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да |
| има, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне сто |
| /p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети |
| анџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону ц |
| p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе |
| емити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> |
| у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им од |
| рво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам |
| бра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А |
| ена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена |
| ако изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозот |
| да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика- |
| о осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када |
| анџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче стол |
| ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Је |
| м стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједа |
| ој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаре |
| стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Ка |
| е га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познаје |
| о.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се об |
| у трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тог |
| ћ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, ј |
| трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није |
| истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај кр |
| не на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као |
| а ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="58 |
| оље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит |
| > <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S |
| ктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за |
| апитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- |
| Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догл |
| .</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Т |
| су.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526 |
| већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, |
| ас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била |
| дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радос |
| руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, са |
| .. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе гра |
| ена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим |
| све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су |
| тере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуб |
| ада, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје д |
| У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас |
| тадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити ра |
| аменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> < |
| од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати. |
| а писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и с |
| о немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, |
| е, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се |
| ња брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себ |
| а и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта тр |
| ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да ј |
| ма у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о |
| ије знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога |
| здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво |
| мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о срби |
| апомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, |
| ћ са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није |
| еђусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> |
| арини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но |
| а пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Н |
| д те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила за |
| редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Н |
| онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћ |
| ложај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на миро |
| , кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраг |
| а имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање реш |
| ло Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и т |
| гваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме |
| ули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе |
| бао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену |
| ријем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не |
| Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.< |
| а ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована к |
| , понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле са |
| тавише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и |
| ни већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— |
| „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узет |
| но доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попи |
| , јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску |
| жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести |
| овим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно |
| } Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се об |
| амио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поре |
| нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} |
| уку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, |
| ријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „ |
| иоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским |
| аћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој |
| д је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ т |
| је расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у |
| услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се трес |
| е српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, н |
| се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S |
| његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше пре |
| рца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим тем |
| ло?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне ду |
| , ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се за |
| исам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт ов |
| ојединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајућ |
| а часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали сво |
| ешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; дв |
| љаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, п |
| моте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} П |
| сле оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен п |
| ла и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збуни |
| ом је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин тели |
| А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у |
| очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама |
| авао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Мо |
| изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала |
| ише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n |
| је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира п |
| о је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потисн |
| ела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, |
| из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из |
| га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изглед |
| апнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док о |
| рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је удар |
| ао да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и |
| досмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и |
| рви положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек |
| на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, д |
| е почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка |
| сију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу |
| рабра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града |
| животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осве |
| p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Ска |
| туна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после на |
| ти десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да пок |
| романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих < |
| S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта |
| ле овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се прети |
| је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега |
| су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} То |
| ни, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, |
| данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из |
| p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, кој |
| ма служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тог |
| ко је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама вод |
| т да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској |
| бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој жив |
| поредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама |
| и за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одре |
| радској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништ |
| запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у ша |
| члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећен |
| изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу |
| ог Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције |
| из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко д |
| пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијс |
| > <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{ |
| е турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развес |
| потребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам |
| ма.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да т |
| Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушка |
| и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, |
| удем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду на |
| е, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, |
| сташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не по |
| се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљ |
| сели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом |
| згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљашт |
| зреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртв |
| ја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се та |
| кругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на н |
| ама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањени |
| елепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја довед |
| рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазареви |
| иторијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да н |
| <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања |
| и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похв |
| ика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. |
| — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду.. |
| смо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, д |
| та не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко |
| та ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и осве |
| екао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њи |
| које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јасниј |
| , није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која ус |
| Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, п |
| -Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто с |
| жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав |
| ајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знај |
| еви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати глав |
| рави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се |
| ла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и т |
| тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањ |
| број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у |
| дног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он |
| су ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити |
| , одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изнен |
| <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, |
| епо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица |
| чење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело |
| дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом |
| о је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избациват |
| ужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, д |
| ћала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио |
| који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па к |
| често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањ |
| собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говори |
| есет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму |
| је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с кра |
| ња вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побу |
| ео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми каже |
| нуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су |
| оњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где пада |
| исам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о |
| вања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити |
| расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p |
| риц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трз |
| е да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да прон |
| ц, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распа |
| Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је н |
| вори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здрав |
| p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто |
| то је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у раз |
| али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, |
| е...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{ |
| > <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</ |
| за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руц |
| роћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива |
| си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{ |
| мина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њези |
| миљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испр |
| се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називај |
| о ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад |
| ама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су |
| ива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време |
| е, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бив |
| нику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, |
| е у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији па |
| амнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што |
| назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимами |
| а је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој с |
| а их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окуж |
| муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и |
| ременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо |
| зведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" |
| <head>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> |
| па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће мат |
| ја.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мор |
| .</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као н |
| а, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни |
| ам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође |
| кост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погин |
| познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времен |
| е цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>О |
| ла је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар с |
| аново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да |
| S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште |
| товања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је с |
| ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> < |
| бадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — С |
| како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и сви |
| p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и р |
| м жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише су |
| , после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из со |
| њимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а |
| без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, |
| ца се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па |
| , сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше с |
| .</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишућ |
| дником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео стар |
| страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Ми |
| дини својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата р |
| на била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживал |
| Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник |
| ликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је |
| ијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће |
| срећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црн |
| "735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линиј |
| х врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу ра |
| слови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавст |
| и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тас |
| окумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} |
| даше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је |
| ица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} |
| Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједн |
| редаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан у |
| ржавне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић |
| са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше |
| и о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div |
| /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевље |
| лаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није |
| уго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војс |
| едник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништен |
| а Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестациј |
| </p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чу |
| је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори |
| p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, се |
| реко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске в |
| сно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло |
| угоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час |
| елар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био заб |
| ута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неран |
| и то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залуп |
| су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па |
| } А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут р |
| допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— |
| ј!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{ |
| вођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је |
| тина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима ов |
| ади ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> < |
| а је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио |
| чак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, нав |
| " /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да |
| во на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаг |
| вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} |
| најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси к |
| вом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим |
| ека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после забор |
| екао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас уз |
| — Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Н |
| велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србиј |
| м из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та |
| ка за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче |
| о сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сва |
| аз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су ж |
| иште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} На |
| Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Г |
| па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов ом |
| рчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p> |
| днога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе |
| кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила |
| p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну |
| етлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је |
| , споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</ |
| апија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелуј |
| -дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече |
| и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под плат |
| дахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p |
| у.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да |
| p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам |
| у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да с |
| ст часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту: |
| брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог |
| са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима |
| ио привремено примирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Ска |
| вуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је |
| је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p> |
| ка Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а к |
| <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва |
| је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његов |
| а је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> да уско |
| , што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава |
| де почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И мини |
| искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да |
| идио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали з |
| смена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги баб |
| е примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равно |
| осић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збого |
| има још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазарев |
| ви Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо |
| е знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, м |
| а напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две п |
| разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цви |
| /p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној |
| ији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сир |
| отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај ј |
| ној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника уки |
| акшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо |
| ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и пе |
| служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пив |
| и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p> |
| Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</ |
| ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која |
| може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се уч |
| ут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би м |
| {S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујућ |
| о парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђа |
| ругом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето |
| вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стр |
| оде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице |
| сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрва |
| обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, |
| .</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под |
| p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине |
| и.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор |
| ој конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши инте |
| едника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— В |
| оказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред |
| е и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, |
| вентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра пр |
| сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>П |
| а.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога |
| много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у |
| ао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а раз |
| а њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у к |
| а ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је сп |
| ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналаз |
| која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска ниј |
| хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непо |
| у браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала |
| амо смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, |
| д помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима |
| сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да пред |
| родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијат |
| раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p |
| ник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици |
| га, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и |
| спољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозво |
| на, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, |
| су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини |
| <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао |
| д чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати |
| >— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Каж |
| ам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од см |
| дилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте ва |
| аше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Руси |
| ло, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо! |
| мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило |
| p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку наш |
| бно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, м |
| ече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} |
| човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гло |
| ије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири |
| езерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не пре |
| а час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Пис |
| е време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу |
| је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јо |
| ом разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Нако |
| мах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћ |
| падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олук |
| на Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> |
| ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, |
| урских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на дес |
| ећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде запов |
| ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорс |
| предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао угла |
| е такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу |
| Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га пре |
| дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на м |
| стина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експед |
| арије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздр |
| S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је н |
| јске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, |
| риновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем по |
| тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p |
| > <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да |
| рена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски на |
| у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, |
| оче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била |
| и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајва |
| жњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може |
| е, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, дод |
| еле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изри |
| и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја с |
| не и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично |
| ловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски заба |
| ади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, |
| ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољс |
| оманданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентр |
| <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави: |
| два чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, т |
| у.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком |
| на када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског по |
| иоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мек |
| >А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стран |
| је и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних посло |
| линама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши дан |
| дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску |
| бину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је о |
| /p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господ |
| шко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да к |
| ни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе |
| стар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Никол |
| p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела |
| .</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговор |
| ој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехо |
| уација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{ |
| чекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном |
| Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствар |
| ћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да |
| пна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања кој |
| тељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на ми |
| кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После |
| када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и |
| што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околи |
| и и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме кра |
| лканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломациј |
| раведно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајм |
| их гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Нез |
| те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним пита |
| Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Ал |
| мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту |
| авезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата |
| начајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике срп |
| ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугар |
| рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на полови |
| у улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то |
| <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, |
| стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њо |
| врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди |
| местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> |
| ако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, треба |
| одом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да |
| да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто б |
| иловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексион |
| из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и т |
| ука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су |
| министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p |
| ред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лиц |
| ма бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, |
| настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече: |
| верила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани |
| је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко |
| ви у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запит |
| } Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића |
| ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним о |
| мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који |
| е разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</ |
| и о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопш |
| опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сут |
| прегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне |
| омирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем ра |
| далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитос |
| одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је би |
| у противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> < |
| о ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше |
| алној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> |
| е.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме |
| али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саве |
| ну, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се |
| ледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара је |
| е националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја види |
| ке седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно |
| > <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично. |
| седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам |
| у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не з |
| учка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да |
| умети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних пос |
| , да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и муч |
| бно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако по |
| ада, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као |
| адра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одма |
| наутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, к |
| Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски |
| г и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да |
| исоку личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — р |
| спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарс |
| је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да пр |
| ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По н |
| јјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који |
| Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, |
| > <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућ |
| Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није на |
| аћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекам |
| врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</titl |
| gap unit="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div type="cha |
| зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изн |
| ејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твој |
| народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, |
| , да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{ |
| ара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} |
| е дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде п |
| е станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пе |
| чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му |
| > <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> |
| ор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел П |
| мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је п |
| !{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћ |
| Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се |
| p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњ |
| milestone unit="subSection" /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песм |
| багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаниц |
| и поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а |
| S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске |
| га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој поб |
| нске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српск |
| она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло |
| о јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; пр |
| евам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</foreign>“. |
| а рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, не |
| е Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.< |
| /p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“ |
| добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И |
| ад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плаче |
| .</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су |
| ачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце |
| </p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</foreign> |
| е јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити ко |
| лило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актер |
| би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и |
| јало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, |
| вори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p |
| год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<foreig |
| ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћ |
| — Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера г |
| сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила г |
| кнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, |
| певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У о |
| тор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића б |
| о, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, |
| ало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпор |
| ction" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло |
| ила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му |
| глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био кор |
| >Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео ј |
| вно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песм |
| ти, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом На |
| ...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па о |
| а“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! ниса |
| песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, к |
| <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица |
| <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно та |
| шту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један |
| </p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</ |
| ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изне |
| ревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао |
| орницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична сна |
| ице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, |
| и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћ |
| је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прв |
| акав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи |
| p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па |
| Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће |
| е носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесет |
| его му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, б |
| позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се |
| ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" |
| Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу в |
| Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о се |
| а само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и |
| вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и с |
| приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих |
| ама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степано |
| <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да дад |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C55"> <head>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> < |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C56"> <head>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C57"> <head>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C58"> <head>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C59"> <head>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</hea |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C50"> <head>ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</he |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C51"> <head>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C52"> <head>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C53"> <head>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C54"> <head>ПЕДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</ |
| а.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа |
| сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери |
| ра.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на ч |
| Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, |
| први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази боле |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ив |
| ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ |
| зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb |
| звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају |
| Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице |
| ој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и с |
| ободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да ј |
| гу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено |
| >“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музик |
| анџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце з |
| во ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и бе |
| оју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата |
| задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојко |
| > <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би |
| редању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би |
| кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је ми |
| је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим о |
| је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера |
| не се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа ниј |
| та се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изнен |
| Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам |
| дена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спрем |
| помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, |
| е Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, мног |
| n="101" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> < |
| етвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Диво |
| ас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази? |
| Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришт |
| Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао |
| ојим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцелари |
| и је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он |
| у на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захо |
| убе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слуш |
| та на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> |
| ерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га |
| ера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву магл |
| та пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши |
| о, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, |
| свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто |
| а да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се |
| о.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручит |
| ad>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и пре |
| и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече |
| о је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се н |
| </p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пер |
| о кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на ш |
| кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чи |
| земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је |
| е био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да ост |
| самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хва |
| е.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда |
| и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</ |
| иге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> < |
| .</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти |
| е другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, |
| </p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину |
| <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, |
| ији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад |
| то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима. |
| ај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!.. |
| је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче пр |
| у у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођ |
| </p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</ |
| крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позо |
| } Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље з |
| е Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта ј |
| Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учеств |
| -Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене сна |
| остао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохе |
| падало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и о |
| му?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— |
| лиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па |
| Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за ме |
| >— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрав |
| <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв. |
| , али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и п |
| >— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Сто |
| болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја |
| и начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше д |
| p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и к |
| ан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се с |
| {S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он |
| ожда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика |
| Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до |
| жја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потв |
| > <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Нед |
| ца!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пе |
| као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале ј |
| -Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и |
| господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у |
| е преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p |
| <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше ра |
| лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева На |
| кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога |
| у.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и |
| ева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера |
| о.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи |
| а писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаниц |
| ду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} |
| са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, |
| <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић |
| .</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза с |
| о год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а нара |
| о и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен и |
| огодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ће |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, |
| ЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер |
| чно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{ |
| а њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А ч |
| ове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је |
| ожеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на п |
| као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате! |
| ом приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за кој |
| р испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживља |
| е боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позориш |
| ати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p |
| горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада |
| а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити. |
| , а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, |
| ањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S |
| је?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива |
| шли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему л |
| „Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао с |
| у која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p |
| онуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина |
| у.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбо |
| а сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Докто |
| но, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{ |
| мљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> < |
| уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не б |
| да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прел |
| ћи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</ |
| Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с руп |
| м задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна |
| пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржат |
| не, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, мол |
| рвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Ни |
| ник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чист |
| и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} |
| шао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те зат |
| већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната |
| /p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој рад |
| реко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне |
| бе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</ |
| написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У |
| е му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његов |
| и се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Никол |
| "246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бо |
| ј Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и до |
| ead> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи |
| чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из б |
| >Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене с |
| ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне |
| — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати |
| јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао ј |
| станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко сав |
| крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се с |
| .</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојко |
| /p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се в |
| .</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад |
| емају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога с |
| ти са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ и |
| ље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може |
| ђо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, |
| ; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би ј |
| ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је |
| аш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, п |
| сматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече |
| е.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби |
| шевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац. |
| њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" /> <div type=" |
| волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> |
| а ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се јо |
| евић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за ти |
| </p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву но |
| ајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до |
| <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу с |
| га!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето |
| од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се |
| остаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина |
| друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Ј |
| поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зо |
| а се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу же |
| .{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у |
| и си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад |
| богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се |
| .{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли.. |
| > <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне |
| смо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћат |
| рских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског по |
| вог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеј |
| апта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да ј |
| рљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Д |
| до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</ |
| о свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан |
| ћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопш |
| иране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тог |
| т корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док |
| е на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хар |
| каше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> |
| ванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици желез |
| шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багре |
| {S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Пе |
| последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То |
| 3_C4"> <head>ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</ |
| ећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим |
| subSection" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору |
| p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n |
| радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радос |
| S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабу |
| quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао ј |
| орили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађа |
| и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је с |
| <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, |
| p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Ис |
| <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник |
| музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по |
| вао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S |
| му миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина |
| му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла ј |
| с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уз |
| сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле |
| писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам |
| чи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p |
| шта не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, |
| p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— |
| ам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те |
| и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су |
| певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту |
| кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљ |
| и, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марк |
| р Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Врати |
| о су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани а |
| стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија |
| и се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цига |
| чаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет |
| славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер н |
| ака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здрав |
| е је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Сокровиш |
| вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица р |
| се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад |
| остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са |
| требљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сирот |
| > <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за |
| чкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit |
| вића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао |
| е, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевн |
| јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве На |
| <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја прича |
| ам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам |
| вно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбар |
| “ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија |
| да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} |
| а си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на с |
| има српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> |
| је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов по |
| /p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога п |
| .</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign xml:lang="CU">царј |
| ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милути |
| Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуш |
| седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се пок |
| Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и |
| културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Со |
| часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле бе |
| су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о |
| <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> |
| из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и |
| мите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце |
| ојим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, к |
| никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључц |
| <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} |
| S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, ал |
| ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођ |
| . године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпи |
| да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалн |
| рска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и п |
| рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S |
| фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер |
| ет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љут |
| ца се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво |
| цу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где |
| у.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервоз |
| о унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гл |
| у под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли |
| срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романти |
| Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква |
| и, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метамо |
| е ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропе |
| ом херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, д |
| у отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино б |
| p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и мн |
| ник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, |
| вор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је |
| уком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у ј |
| азак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</ |
| чке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце в |
| одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодл |
| оћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка див |
| то ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници с |
| у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је |
| p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспава |
| сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <p |
| на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли с |
| е данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у св |
| ни казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, пр |
| Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} К |
| оноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ |
| бавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београ |
| рили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" |
| угога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не |
| едесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну м |
| рногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник |
| ичином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде доче |
| равио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p |
| ву постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ћ |
| > <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху п |
| динице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена при |
| xml:id="SRP19203_C65"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је |
| xml:id="SRP19203_C105"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра да |
| " xml:id="SRP19203_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> |
| d="SRP19203_C95"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ |
| r" xml:id="SRP19203_C55"> <head>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Р |
| " xml:id="SRP19203_C35"> <head>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина |
| xml:id="SRP19203_C75"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога |
| xml:id="SRP19203_C85"> <head>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>Посл |
| 03_C45"> <pb n="245" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида... |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C5"> <head>ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Бел |
| лова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, д |
| ње петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су |
| весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> |
| мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је да |
| во напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од |
| елији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, исти |
| а су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али |
| ко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и г |
| бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у |
| у развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ |
| вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Цел |
| алицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наст |
| два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати каса |
| т краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима |
| ваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне ч |
| трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанст |
| : „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> |
| српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима |
| > <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, |
| евића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се превар |
| ичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p> |
| и почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја.</ |
| ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од |
| ске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај |
| као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и |
| во и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азија |
| војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџи |
| >Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — |
| ="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка |
| ју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична |
| е и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ |
| чером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпље |
| ЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први |
| pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко о |
| га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још у |
| њем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p |
| <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а |
| ћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је |
| вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли с |
| Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће с |
| ставити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширниј |
| д мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четр |
| даде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана |
| <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке поч |
| xml:id="SRP19203_C115"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због по |
| сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужност |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C15"> <head>ПЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Разведрава се...</head> < |
| хватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, |
| џија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав |
| енадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кош |
| вршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима |
| 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петв |
| србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учиње |
| очила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и |
| ашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S |
| љном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> |
| ник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим |
| /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти |
| дни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши |
| кидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, м |
| е топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио пр |
| ашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што об |
| а самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је ка |
| када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово |
| гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће с |
| зели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да |
| из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А |
| , зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све ка |
| р их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> < |
| узеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим дру |
| , излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу. |
| и, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама ка |
| вито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци |
| ковцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.< |
| .</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, из |
| ите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је |
| тише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, а |
| тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако ј |
| ликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отима |
| већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p |
| >— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио с |
| е то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства. |
| <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у к |
| вуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић |
| </p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима виде |
| ка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p |
| жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гости |
| остију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у |
| </p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да није |
| је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди ј |
| а наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи |
| овели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало |
| да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена |
| рном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, обја |
| беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у |
| него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оков |
| лутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз ли |
| а.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се |
| риступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, д |
| улу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежу |
| и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша |
| је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли прича |
| о у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија до |
| х, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он с |
| /p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та |
| ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у к |
| есном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака |
| .{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службо |
| кој се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић уста |
| <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носи |
| све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватр |
| један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Ду |
| овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</ |
| рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Доне |
| <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p |
| >Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро на |
| говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино под |
| еси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на |
| им би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, |
| имакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који с |
| {S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турс |
| шчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Мусели |
| ута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу би |
| ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе ор |
| нагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила |
| .</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви |
| „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњ |
| раје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије |
| ја добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> < |
| собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бит |
| И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 1 |
| је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок |
| хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске ар |
| ија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту |
| ом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљер |
| <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; |
| ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тим |
| и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p |
| ра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се ос |
| могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Је |
| ва <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се |
| еколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</ |
| трина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па х |
| часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли |
| стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и р |
| <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за |
| нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Срби |
| асукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које ј |
| ибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не на |
| <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> |
| к заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаш |
| ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отво |
| кли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Ха |
| и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и пол |
| Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да |
| зини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога д |
| ком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алк |
| престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: н |
| ру или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престан |
| оје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пи |
| ћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разг |
| е кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и |
| p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је |
| n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Мо |
| еш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Заш |
| еш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле |
| ла.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, бе |
| </p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови мо |
| ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечк |
| и су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео б |
| инији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми |
| че:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пр |
| вај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У |
| би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднес |
| , намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, п |
| идно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Р |
| лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</ |
| а у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</ |
| ски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <milestone unit="subSection" / |
| аже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали |
| чак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић че |
| идим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они |
| ...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал з |
| зненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не зн |
| апита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво |
| фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, |
| би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијан |
| > <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и |
| , на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју проп |
| чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић |
| че:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и д |
| не абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књи |
| кућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш |
| м ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онак |
| сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, |
| title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ |
| — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српс |
| .</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд по |
| н је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу м |
| живао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, јед |
| ошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отст |
| вковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова П |
| емаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <p |
| целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, |
| това.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњав |
| њаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки х |
| шавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном при |
| ред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и |
| ="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" / |
| је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву прос |
| а да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем.. |
| ије остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> < |
| ован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући |
| ке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радо |
| винарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се |
| ће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово н |
| међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану н |
| ки скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен. |
| роши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</ |
| е слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, р |
| у на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, приме |
| и се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнеже |
| јаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пин |
| н отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, ч |
| (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и |
| ису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из |
| м попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p |
| уди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му |
| право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије |
| и неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне б |
| сма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим љ |
| а гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је |
| из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо м |
| га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На |
| </p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово |
| о.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} |
| ир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ру |
| учамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, б |
| погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n |
| и у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалош |
| сам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, |
| из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда би |
| ва је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је сад |
| може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хл |
| товима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „ |
| .</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говор |
| p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и |
| метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми доч |
| </p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежев |
| у сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p |
| внике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пор |
| </p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да г |
| лазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио |
| Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски |
| који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле |
| p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај п |
| ју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати |
| је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће ва |
| у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег аз |
| ве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчин |
| е</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, з |
| смо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се ка |
| мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на по |
| ћа.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Н |
| зе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати с |
| залуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да |
| lestone unit="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није |
| а код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила |
| а је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>П |
| погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га |
| цу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био по |
| ем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има дост |
| <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Би |
| је преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га |
| есец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у |
| отину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Б |
| жевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Обер |
| , кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку сво |
| нетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке |
| и у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да |
| ени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могл |
| изирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разл |
| те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али ник |
| руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао |
| мати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи |
| оред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} |
| мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде |
| Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке |
| арала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душ |
| писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која |
| ао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и |
| је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А |
| ржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да |
| то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић |
| {S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић |
| о, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћ |
| да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и ха |
| p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми |
| си уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да вид |
| е мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски располож |
| ли дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће с |
| > <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који |
| дољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач |
| допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а |
| Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> |
| p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и |
| ри му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.< |
| — Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И пит |
| биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писм |
| су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чи |
| у ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Ла |
| човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је според |
| још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је |
| S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— |
| што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„ |
| бијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ ми |
| ску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје |
| </p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— |
| .</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си |
| га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд |
| којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и |
| А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с |
| ше.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је превар |
| Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи сла |
| дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што н |
| писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у поз |
| утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити |
| гледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди с |
| о чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћере |
| Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него доша |
| ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната н |
| што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...< |
| а.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где б |
| о је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибел |
| } Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недић |
| на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p> |
| знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти ј |
| у своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у св |
| ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писа |
| за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на по |
| <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и к |
| ва Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} П |
| би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" /> <div |
| ење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позор |
| је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи. |
| јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избо |
| ут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он б |
| смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми |
| ао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> |
| — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p> |
| контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писари |
| немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{ |
| добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> |
| м домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном реч |
| не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски роман |
| писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан ка |
| ом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, ш |
| да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књи |
| а духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много |
| , да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осе |
| а за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној р |
| Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, а |
| о је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио |
| гао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, |
| солутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p> |
| ли су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена... |
| /p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обаве |
| и кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтопл |
| ш једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамира |
| учем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и по |
| >„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примил |
| </p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо |
| боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је на |
| ала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга го |
| устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је |
| примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> < |
| /p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се вр |
| " /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title |
| ме.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу вод |
| Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са изв |
| та метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада |
| рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне о |
| и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књи |
| о <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му послед |
| лог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> |
| еколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због дет |
| , каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска по |
| > <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и по |
| тимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раниј |
| и се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете о |
| тке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p |
| понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојк |
| се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се |
| оге особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви по |
| сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним од |
| емена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а |
| пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{ |
| <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одг |
| сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и п |
| ак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма |
| /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на |
| зервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме |
| ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је ч |
| израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада с |
| а и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно |
| а сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила. |
| спођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, д |
| аду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је н |
| е отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да д |
| > <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под г |
| -Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако ба |
| о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> < |
| штен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изј |
| душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који |
| о, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидит |
| најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље ра |
| писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се |
| и уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једно |
| оту предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не см |
| ити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, |
| рчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече |
| еркнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познад |
| ма не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарниц |
| еко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поз |
| би ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од в |
| </p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је |
| адској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, |
| p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џеп |
| дној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам.. |
| е што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он м |
| бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу. |
| гу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи. |
| <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих |
| да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а п |
| м скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, |
| и само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.< |
| са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, је |
| ја него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи |
| „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, |
| p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мисл |
| нђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши |
| сти.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! |
| ка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пре |
| ,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на |
| ? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја д |
| ном рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је |
| ре.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А |
| анка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хр |
| писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли мо |
| > <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворил |
| арко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p |
| етке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он в |
| око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још |
| авалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p |
| анка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу р |
| ованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави. |
| рко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непој |
| рко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично пре |
| жину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а ла |
| ошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је по |
| ање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку |
| <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала |
| есе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Ст |
| анка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, |
| /p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машт |
| анке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову |
| ић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази |
| о своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда р |
| ећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> < |
| и тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије ла |
| >Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмон |
| чари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги |
| гађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев |
| Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој ка |
| >— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад доб |
| да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И |
| ошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицо |
| паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако |
| редаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За |
| о не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне |
| чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах |
| у.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћ |
| у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> |
| ећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и она |
| рцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганост |
| у претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине м |
| и које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радос |
| 556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, к |
| му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.< |
| А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</ |
| писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала м |
| исма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло |
| <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш |
| .“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници |
| е и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас |
| n="213" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему з |
| о одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није д |
| <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди с |
| што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што |
| о писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отвори |
| ели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кућ |
| ошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је поз |
| Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— |
| основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке ј |
| вакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веров |
| о, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти |
| да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели |
| ићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одлас |
| донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је |
| мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином.. |
| з Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јов |
| ала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи мож |
| у се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Нера |
| д платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе пи |
| и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S |
| јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се ниј |
| .</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло |
| да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши п |
| сте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да |
| к и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — |
| удом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже сва |
| тојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, д |
| ка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по руко |
| сто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди |
| ат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све шт |
| опису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде р |
| пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш в |
| с Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Ка |
| сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко м |
| , место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> <div type="cha |
| беркнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој |
| и твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ |
| дмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осме |
| у судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одго |
| смо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестр |
| сле објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања |
| </p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно |
| реника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га по |
| аци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и |
| дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јован |
| аш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је б |
| почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше |
| жину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога м |
| ељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</ |
| ТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„О |
| ЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазареви |
| екао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео не |
| ала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да ва |
| ат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У прво |
| у, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, д |
| је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам про |
| са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем ср |
| . — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — |
| ма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојан |
| је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> < |
| ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, |
| .</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p |
| огла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене |
| ему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима |
| "644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p> |
| еном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверов |
| :</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, |
| сног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у ово |
| ао гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садрж |
| мори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је |
| , Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо |
| тезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када г |
| ку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, |
| исма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је б |
| није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима |
| ло то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене |
| {S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој |
| ДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, пис |
| ка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} |
| претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић с |
| а што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да ј |
| им рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка |
| ти били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише |
| арином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да |
| о видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Вр |
| — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристаје |
| шао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p> |
| ица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посм |
| 105"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане се |
| ка, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње |
| ће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на се |
| немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна |
| а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везл |
| са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времен |
| дстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље |
| т и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре с |
| и брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам д |
| када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p |
| >Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и пре |
| ђе...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Бито |
| о ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем бе |
| заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у по |
| ила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </ |
| аспита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могл |
| нка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки |
| Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, |
| ла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала |
| родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, н |
| јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне ш |
| на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p> |
| <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и пис |
| Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p> |
| к могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав св |
| з Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на који |
| на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се |
| бе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао пи |
| е државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао |
| и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, |
| рлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше пис |
| је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је |
| а карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Бе |
| вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Нер |
| } Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стоја |
| ласе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону ж |
| о је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> |
| о</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика |
| их језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно |
| /p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобрано |
| помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распит |
| Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим |
| сници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, к |
| не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на ре |
| стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сва |
| у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багре |
| рема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја |
| поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита по |
| ов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанк |
| ет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањен |
| е турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пал |
| целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} При |
| стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А |
| у кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:< |
| нка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — про |
| p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врат |
| p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p |
| и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто |
| говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних |
| /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпат |
| мо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила с |
| .</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико м |
| н што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да |
| стину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало д |
| ла месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су |
| знаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> |
| и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, т |
| ју се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балканск |
| та ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— |
| ци спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејач |
| рцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је |
| пском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Е |
| ло, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно |
| ислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извин |
| сла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као залив |
| он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно виде |
| да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одо |
| ко београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана т |
| ном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупн |
| спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председник |
| е Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних су |
| државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као ми |
| стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одгово |
| изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелаци |
| и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе п |
| нција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и прек |
| по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у |
| је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поре |
| ба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њез |
| добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли ј |
| .</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојкови |
| </p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла |
| пречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> < |
| але са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по а |
| питаше слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— реч |
| лико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна ру |
| оград.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и |
| сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему |
| т кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с |
| валир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да н |
| т, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци |
| ву.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, о |
| исам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за ку |
| зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> < |
| азе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује |
| да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности |
| е би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски импер |
| је мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се |
| Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојиц |
| ик завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да |
| >— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се |
| а тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка за |
| и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Ц |
| Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак је |
| авеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници бал |
| ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова у |
| мирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно |
| ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавез |
| Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који пока |
| болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога д |
| ги моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега |
| а са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Доб |
| какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је |
| ојује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> ил |
| јковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир |
| p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора |
| Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски предс |
| Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских |
| на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је |
| на презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим |
| озвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одг |
| енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Мор |
| еме, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљ |
| </p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са |
| , али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према ота |
| ној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох |
| вић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежев |
| , морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну |
| кантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо наст |
| на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску ди |
| к, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, ба |
| о врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраг |
| ти смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чед |
| с да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао |
| први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:< |
| езгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако |
| нцуску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и пр |
| захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који из |
| {S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када |
| за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би |
| изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> < |
| бине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сач |
| дно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би т |
| мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више каз |
| а, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стоја |
| ли, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, је |
| имо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стоја |
| ри неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p |
| се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину п |
| родавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.< |
| рбија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чуднова |
| ег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференциј |
| да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се |
| да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју |
| приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само |
| је владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада |
| ита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да |
| гичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да доз |
| пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево к |
| ма захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, |
| ар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог |
| ј Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврд |
| е само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег у |
| рољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, |
| знице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тр |
| код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора оду |
| просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено и |
| и разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се |
| ечце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада п |
| не исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечј |
| је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је проти |
| је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна |
| p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава |
| а будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!< |
| га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађ |
| о ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немо |
| </p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, |
| .</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина |
| погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико! |
| поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло мно |
| и ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то |
| хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да буд |
| : „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не |
| ш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити |
| почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни јед |
| ја у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишља |
| и баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав |
| и били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаз |
| још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — |
| преном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свеср |
| n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А м |
| >Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао |
| акати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема |
| право побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, о |
| <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мен |
| коро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново |
| обро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</ |
| амо Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о |
| , Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик. |
| када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију |
| Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се |
| Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и |
| су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су се |
| о, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p> |
| Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, |
| иђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помо |
| чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа |
| ама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова |
| ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели |
| љи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан |
| смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} К |
| , рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у послас |
| ештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуств |
| хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, он |
| p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама п |
| , збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах |
| већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је саз |
| њење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужо |
| ма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас |
| ти, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радо |
| а и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам |
| ка-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоћ |
| некад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залази |
| на приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, |
| ди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори |
| а?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро ка |
| Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина до |
| , он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и |
| х могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима |
| авим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазарев |
| место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја |
| се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У |
| ње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма ш |
| ли, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је |
| упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...< |
| едали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.< |
| рове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за ж |
| ји су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постој |
| срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" |
| амо читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то ј |
| поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, |
| а му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p> |
| веровао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удо |
| вао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме |
| читати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> |
| де све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред в |
| не тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана |
| , и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад |
| селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном букво |
| азаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се |
| и.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове б |
| <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти позд |
| рицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра за |
| на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло |
| с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доми |
| адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас дво |
| S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њег |
| да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не |
| моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете је |
| ?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети с |
| жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди м |
| р — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три |
| д си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах оста |
| које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <div type |
| кујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chapter" xml |
| ја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о |
| а била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести с |
| повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да |
| шу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине аб |
| вао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, ка |
| ихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог ек |
| сници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title |
| — Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> < |
| уштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не зн |
| ији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је сред |
| не пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p |
| орбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили |
| оја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли |
| већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p |
| {S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало зам |
| и покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуца |
| — Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрват |
| готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу к |
| шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>П |
| <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S |
| ction" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић го |
| ба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <mi |
| гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тр |
| не плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих |
| дно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жа |
| да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варо |
| p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошло |
| — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стап |
| <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софиј |
| огло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који уве |
| чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставк |
| дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, |
| .</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад ј |
| ?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је ка |
| што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш бола |
| легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресл |
| <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашт |
| тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати ра |
| ађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p |
| — Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њ |
| и си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> < |
| е су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко |
| се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје пла |
| гледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, |
| рочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиља |
| оје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојан |
| е Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она.. |
| Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу остал |
| овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опе |
| изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> < |
| зијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Срб |
| , веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, |
| а.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далек |
| јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио ц |
| ијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиље |
| ве Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном п |
| У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо п |
| оба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламен |
| јукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог св |
| страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земљ |
| за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или |
| па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама |
| па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите |
| ена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згле |
| се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустиш |
| пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбу |
| према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вече |
| есне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна |
| нила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је |
| ла.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавик |
| лама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње шт |
| овита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило |
| јвећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро |
| око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но |
| онаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држал |
| хвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, |
| и, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица |
| м придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад ус |
| вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој верени |
| ици даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погл |
| определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="1 |
| како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем |
| зне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Март |
| есни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш по |
| цу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су |
| Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу. |
| и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гла |
| гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверо |
| јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спав |
| овори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и |
| е више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, |
| нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ |
| вно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равн |
| ле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим панду |
| > <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S |
| ши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме |
| ептембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић |
| спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку доли |
| } Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова |
| дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку н |
| иције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина м |
| дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се |
| пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p> |
| сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и |
| едало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине |
| , где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.< |
| оседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радо |
| а је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одл |
| о је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутк |
| њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је |
| живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна дру |
| жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I |
| <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, к |
| леграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да ј |
| ежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арна |
| ечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p |
| } Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским по |
| p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, |
| шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела |
| о лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>» |
| опла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у |
| Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </div> <pb n="2 |
| а се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрск |
| ла писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити |
| пија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S |
| стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред ов |
| има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола |
| чинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници об |
| рију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио ко |
| да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А |
| его да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, |
| м ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника |
| да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветов |
| , јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али |
| ="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно ни |
| бричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу С |
| био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојиц |
| је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајал |
| аца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знај |
| г ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} |
| таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено |
| егије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.1 |
| ји, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удруже |
| а-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из |
| е пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у |
| је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" / |
| ојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неп |
| а света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Ев |
| дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полициј |
| ојом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо |
| груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамен |
| бавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољуба |
| ама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а |
| цну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуг |
| .</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који |
| оговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до |
| , госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79 |
| рекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} |
| аком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло |
| ну у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно шт |
| буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми с |
| езиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја ј |
| несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> |
| ина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти по |
| ="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка |
| официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра |
| у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добр |
| е сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунк |
| јој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те ј |
| обу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p |
| ла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, |
| а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може |
| је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је |
| аскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како |
| а, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот |
| А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше с |
| </p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, че |
| ој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриг |
| рани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла с |
| а ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем т |
| плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сув |
| пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} |
| ја јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злат |
| а више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која с |
| ољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом |
| м, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, |
| а худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрд |
| азуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међу |
| икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на ком |
| нула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површ |
| своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која м |
| де, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката. |
| достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао на |
| Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јо |
| терна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је чове |
| м широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило. |
| зе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало |
| која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колу |
| </p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, з |
| нуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је |
| рет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећа |
| , велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање |
| северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, |
| ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У ос |
| крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био ин |
| ине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, С |
| а.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како сл |
| /p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде жи |
| ици газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фот |
| ало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној бо |
| руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут поку |
| х вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их |
| ша.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећ |
| > <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, на |
| у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише |
| вде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, но |
| неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра |
| м деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљо |
| као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу м |
| S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу п |
| Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они у |
| {S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седет |
| братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницим |
| у призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ прв |
| слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катари |
| која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још д |
| сташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет год |
| еличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших ју |
| а дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним ст |
| ћина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка |
| </p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.< |
| етници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје би |
| — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смрто |
| смо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том к |
| колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{ |
| ру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали |
| ек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакр |
| , пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, |
| учникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што с |
| Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.< |
| рућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо д |
| рмална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... |
| не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали |
| и соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху на |
| > <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори м |
| био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди |
| гледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, доб |
| то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако си |
| противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац усле |
| ежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома за |
| а, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Зати |
| а наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрл |
| разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници |
| еном проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нам |
| но благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку |
| чку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али.. |
| још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396 |
| љиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно распол |
| вићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и реч |
| мо се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке бол |
| ито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило |
| је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је с |
| писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да |
| е у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам |
| Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је теш |
| е“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први |
| јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци |
| далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, |
| је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n |
| S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> < |
| ве, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети н |
| ића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло му |
| а тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да за |
| } Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких с |
| ици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок чов |
| ентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како? |
| рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај н |
| сео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</ |
| етом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на |
| , на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају С |
| шће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења о |
| сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се свак |
| рављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и |
| речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p |
| растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше. |
| је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено |
| амена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и |
| де?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја |
| за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њи |
| а му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, н |
| би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну оп |
| , а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не поми |
| човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да |
| турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у с |
| > <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} С |
| p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа ка |
| нда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изн |
| ки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није |
| овића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била најве |
| стар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одјед |
| рлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске |
| <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала |
| н, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, јо |
| тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака |
| хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција |
| едеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живо |
| , слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овог |
| гу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе паж |
| -Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Нат |
| појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер |
| налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала |
| p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимац |
| о моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А за |
| — Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућ |
| </p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има с |
| а више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и н |
| ежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катари |
| <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло |
| ало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је об |
| p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојал |
| едеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадов |
| дујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова гл |
| име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га |
| <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи с |
| бедом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} |
| а још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, у |
| Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p |
| е сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема |
| , пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче прит |
| гнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и глас |
| баци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежев |
| орску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му |
| о хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је |
| врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мал |
| еци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак че |
| -Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја. |
| и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље теле |
| И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја доп |
| итање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер |
| и ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се ви |
| век, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза |
| „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искр |
| таништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ |
| туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пол |
| обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од офи |
| трчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чин |
| сности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, к |
| ежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо о |
| огу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} |
| јавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу ост |
| то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n |
| другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда |
| {S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш |
| варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристал |
| .{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима |
| ође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, |
| ећа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд уз |
| /p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово |
| илија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су би |
| ок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Па |
| заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде |
| ђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она п |
| рисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} |
| S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до дру |
| ави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> < |
| го окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше |
| по, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала б |
| а донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посето |
| ају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амба |
| селите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нис |
| и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим ха |
| танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погр |
| /p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ |
| носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} |
| ут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијал |
| ме налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кне |
| како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући в |
| је дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка и |
| о гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} |
| ругим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрек |
| о је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђе |
| онаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душ |
| о продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S |
| у већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу д |
| а свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има д |
| ја турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из тур |
| .</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конфер |
| мор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове |
| реба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећав |
| о!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није доб |
| е, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша с |
| ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже |
| до моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници |
| те.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са реч |
| е дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била |
| те хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном |
| ликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, пош |
| <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p |
| а парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb |
| >Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, пр |
| наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући рук |
| S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечер |
| ла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посмат |
| p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, тр |
| око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз |
| ћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га |
| </p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше мине |
| бу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој са |
| иним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мат |
| чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у |
| о да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је |
| Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету. |
| својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га |
| им, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби |
| >— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радој |
| његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслуж |
| овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојан |
| јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка д |
| ма пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци |
| равда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и |
| на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жрт |
| се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости |
| својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељим |
| будио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима м |
| о натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнеж |
| и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско у |
| ахтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{ |
| "752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширн |
| и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је мес |
| а да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тре |
| ојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учи |
| е имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. |
| S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руц |
| дна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, о |
| а о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задр |
| су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљив |
| песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поч |
| ву те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и |
| роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и бр |
| >Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнеже |
| ару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србиј |
| који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n |
| ђи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стр |
| ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо ниса |
| јући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти |
| местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде н |
| е.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царско |
| ... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито |
| Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверен |
| и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Ш |
| .</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седн |
| ростора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, с |
| у створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је с |
| хова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био |
| ла наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино. |
| зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише |
| ка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код |
| м није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити изврше |
| је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се |
| ћа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, ле |
| и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пу |
| збуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у |
| илијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем |
| жај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добр |
| ринту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је ра |
| е!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила.. |
| епоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Б |
| карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само ки |
| примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши пи |
| пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом |
| ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се |
| да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само |
| о промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће) |
| оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поруч |
| умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа |
| нуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, |
| се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и повер |
| .{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу посте |
| је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљ |
| лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србија |
| p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића |
| од Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестр |
| ак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слам |
| то ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се |
| је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, ко |
| је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте ч |
| ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти ма |
| ђе са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је |
| оби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутн |
| </p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Го |
| својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома на |
| у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нета |
| не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што с |
| , који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p |
| чен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом |
| Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} П |
| о преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах у |
| ежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприме |
| који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> |
| /p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећ |
| како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо је |
| ују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела срп |
| наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што |
| <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Ср |
| смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачва |
| између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код |
| готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така |
| и и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави гос |
| га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p |
| не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто |
| ађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али с |
| од сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, |
| онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радој |
| т, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је са |
| дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један |
| си наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да м |
| </p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним |
| ћа, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и и |
| таде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну |
| овинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да с |
| >— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка |
| ци у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А к |
| за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж ша |
| па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкан |
| рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p |
| вор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, навод |
| би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад |
| — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p |
| е нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зач |
| ина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју |
| , јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, д |
| удио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој д |
| се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваш |
| писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку |
| а знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неран |
| мам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састан |
| ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска |
| ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није |
| ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, теш |
| емена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>И |
| .{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластич |
| арску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекива |
| ти покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас из |
| после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукл |
| а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с који |
| је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није |
| А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родите |
| о... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Бео |
| а постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка |
| имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, т |
| ог дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не мога |
| илима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и |
| У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мир |
| д ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи |
| па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити к |
| већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је бол |
| смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? д |
| p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Сто |
| ођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, зани |
| } На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скада |
| : у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа |
| ило мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични |
| > дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, |
| /p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пун |
| ихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала ч |
| тише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, |
| {S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили как |
| у ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да см |
| p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе клик |
| а остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим |
| де — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то ба |
| ели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић |
| пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутн |
| е.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше |
| своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике |
| м часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у |
| S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузел |
| не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спо |
| јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању мно |
| грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а |
| жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p |
| пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не |
| } Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња ост |
| ели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту |
| повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковн |
| ата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, сам |
| му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да од |
| очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла |
| несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио |
| а Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души |
| жио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматр |
| ше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, об |
| .</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова |
| е примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близ |
| се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што |
| , а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног савето |
| ску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икакв |
| иру седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој |
| и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја |
| ање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се чес |
| ва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан |
| елене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер |
| лаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла наго |
| ј марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете |
| ићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованк |
| иш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А |
| вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, |
| уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што |
| >Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој |
| х трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се |
| амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби з |
| уке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине на |
| ити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да п |
| лу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесн |
| мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратио |
| >— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се цар |
| уштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први погле |
| е неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчето |
| о, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у |
| У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци и |
| ше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет минис |
| Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске |
| /head> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова савет |
| е.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју вој |
| а се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути |
| ти, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну |
| аде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који с |
| Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јур |
| и је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Н |
| м и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да |
| таринара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоум |
| еткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило |
| погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе |
| престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући |
| била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлаче |
| то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше |
| љубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, ка |
| е да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у |
| шњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља. |
| .{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја с |
| p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпоче |
| што страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефле |
| шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност |
| а га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> |
| Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног с |
| је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са |
| а сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по свој |
| а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да |
| ме то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла |
| данелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља пуб |
| , видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, |
| у, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина |
| /p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у поглед |
| А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p |
| простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше сел |
| доше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао |
| — Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш |
| да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили |
| за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Ус |
| едраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речим |
| сами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="4 |
| на борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их та |
| буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар |
| ажити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не прист |
| так.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно к |
| бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општи |
| , што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши п |
| аче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Неди |
| амршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души |
| ади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три |
| ављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут |
| тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти |
| ог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку о |
| а“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кав |
| лавом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Т |
| кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за тол |
| — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите с |
| ља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је |
| енска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јо |
| има прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да |
| и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута |
| положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектоват |
| да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред |
| ко искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болес |
| онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која |
| они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јар |
| мо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељ |
| овић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="18 |
| а, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој |
| образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепил |
| ело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опр |
| није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега је |
| бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сироти |
| сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би |
| овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко об |
| зоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит у |
| ма смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, |
| је ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер |
| добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да |
| , а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да |
| ко, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није |
| а ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те |
| ху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, пре |
| Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n |
| ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које |
| којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу |
| ао да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу. |
| ху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> < |
| је.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива |
| начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње нећ |
| тиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона.. |
| цима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туг |
| секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да ј |
| јом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и р |
| шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима. |
| ојом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} |
| чким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, |
| аког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S |
| аде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многи |
| е ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескур |
| о мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужб |
| да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је од |
| данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године слав |
| уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскор |
| дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> < |
| њују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама |
| се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олак |
| ад је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље ј |
| им да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљив |
| ећ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је |
| ости.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; у |
| ајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опе |
| зини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да |
| уверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> |
| рајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да љу |
| е у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре |
| кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама из |
| даром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, |
| кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанк |
| а све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљ |
| укама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око |
| на у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих д |
| марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у п |
| но гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је вел |
| битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска пог |
| ја сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, |
| рпских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосн |
| /p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у |
| } А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је б |
| ну, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, |
| и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстац |
| вилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом |
| у приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављ |
| не купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по |
| ло је српском народу највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</ |
| ости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској |
| такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестов |
| ући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форов |
| le>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв ли |
| ела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телес |
| и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад пре |
| ежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуна |
| вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од нес |
| сно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S |
| ињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</ |
| кну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор |
| тпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — у |
| p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну |
| а уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђ |
| уцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пант |
| седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извеш |
| <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине? |
| рко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју сти |
| једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом |
| т нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да |
| Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она за |
| и се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза сво |
| оћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чис |
| а раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, |
| сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, |
| отизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њ |
| дити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, |
| а да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и те |
| — О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — |
| у и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у |
| рнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним шт |
| овић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече |
| д пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакери |
| адња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p> |
| /p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим б |
| грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жар |
| красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су њ |
| вечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ру |
| лице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита д |
| дети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли |
| е чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној ку |
| рко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове не |
| /p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не иск |
| ну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и |
| , да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва |
| осле домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећ |
| се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>М |
| Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жанд |
| р притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа спис |
| лас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна |
| г, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачк |
| је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу |
| пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око по |
| а и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући |
| света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изне |
| т код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, |
| ло пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било б |
| повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени |
| ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, о |
| оалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није |
| интересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="135" /> <div |
| који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Б |
| како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћ |
| /p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече д |
| ића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радов |
| .</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину кр |
| ечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ј |
| тву или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он |
| ко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије |
| поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, п |
| <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост ко |
| у тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан |
| <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што |
| раћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> |
| па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удов |
| бољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Ц |
| ски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, в |
| ојем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у в |
| вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам |
| онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла |
| има краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћут |
| „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> < |
| јући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, |
| кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који |
| ати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и |
| стати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „ |
| привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p> |
| чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и он |
| код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде |
| веде у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, |
| ви брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испи |
| арте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја изв |
| вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, |
| унило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, |
| за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му пр |
| Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа |
| ар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опс |
| бришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име српскога народа |
| Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничко |
| сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балка |
| ј драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражил |
| рнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што |
| ке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође |
| нежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, по |
| {S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— |
| сти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући виш |
| пет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена пове |
| пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо прич |
| >Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и др |
| из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју |
| /p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говор |
| <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција г |
| их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предај |
| gap unit="graphic" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </front> <body> <pb |
| ијатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трен |
| ес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенера |
| ли јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна |
| ператор, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности |
| .</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих си |
| у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне кон |
| ма, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити |
| товања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје тру |
| дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим |
| учника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одоб |
| опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Н |
| ad> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је из |
| ила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та |
| <head>ГЛАВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Ска |
| нути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уве |
| инаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да |
| и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и П |
| а ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима |
| анка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили мој |
| рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је |
| ви, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели |
| остима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да |
| а то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p> |
| {S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени |
| Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић преко |
| брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капет |
| реће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</ |
| порна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтева |
| ку седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети |
| дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом он |
| ом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој |
| бише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у |
| сала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quo |
| 747" /> скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рек |
| ховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} А |
| ко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" / |
| давао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао о |
| извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке кој |
| м очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:< |
| е може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међу |
| се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели п |
| ле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим н |
| мам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом |
| а ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густо |
| таве своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="75 |
| кохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група студената са х |
| а живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздра |
| маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице |
| а.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, |
| и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје |
| а ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово пи |
| е храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" /> <gap unit |
| из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно располо |
| СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Ни |
| ницу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону |
| , улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да |
| е почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома же |
| и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, может |
| отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{ |
| не, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> < |
| а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо |
| е позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном. |
| хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, упра |
| ме стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и |
| ева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон |
| она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до |
| аговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навал |
| да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично с |
| ао да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним |
| о и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може т |
| је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше п |
| у а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и ка |
| еба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> |
| ећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стоја |
| вот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, |
| ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једно |
| анчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, д |
| и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав органи |
| вој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Ка |
| ов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; о |
| p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на ма |
| и:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повр |
| tle>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јов |
| d>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је |
| ор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не мо |
| обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обав |
| у.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја св |
| еби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања |
| се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Беогр |
| н је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод ко |
| ој тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за |
| в, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у |
| у.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртв |
| ци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учин |
| је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она |
| рогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S |
| гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и одсијавал |
| не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није са |
| уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и |
| и каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, |
| ли не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају |
| p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се |
| тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе |
| осле пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени |
| p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је С |
| елесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црно |
| и врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер |
| онесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно ут |
| новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш упр |
| > <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници велик |
| овина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је проч |
| и сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији |
| бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица |
| х је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам вој |
| апором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их |
| рате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удали |
| Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је |
| Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> |
| Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наши |
| етана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на сво |
| ргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страх |
| отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стал |
| био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио и |
| , одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама |
| енције у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту ме |
| ловина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, С |
| игадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту ме |
| повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржа |
| логе, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на |
| ису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предуз |
| /p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капета |
| Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власно |
| пом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме ко |
| ском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, уш |
| у човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислу |
| p unit="graphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислу |
| лађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p |
| ења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од стани |
| амо причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која ј |
| рата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} |
| се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо ш |
| <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p |
| поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb |
| поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхоли |
| гласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта д |
| он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где с |
| Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У |
| <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв. |
| а, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима |
| ове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спр |
| сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тум |
| потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помис |
| је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су м |
| рејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ћ |
| тва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, |
| о крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рање |
| браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, |
| да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у |
| ије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може с |
| p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он по |
| од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</ |
| кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> |
| рнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— |
| unit="graphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n |
| , а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву с |
| јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стој |
| ши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapter |
| — Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осв |
| у...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се |
| кренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропас |
| лачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али отку |
| , да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне |
| ји им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Н |
| зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на т |
| } Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није |
| болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га н |
| срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, ал |
| утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у |
| вску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Д |
| није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је в |
| оносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рек |
| тарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p |
| ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много л |
| /p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комит |
| и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога |
| којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p |
| беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар осл |
| Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованк |
| железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев при |
| ај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао из |
| урчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић |
| ква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена. |
| е:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{ |
| <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво т |
| у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће |
| осла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно зн |
| кнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p> |
| него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жало |
| дном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Нако |
| а је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p |
| нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече с |
| да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вер |
| } А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што |
| раку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је пр |
| ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био бли |
| Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко |
| исто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала |
| , рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" |
| ажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да |
| ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! прого |
| зекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с |
| но.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да |
| чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Позд |
| ривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет |
| и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећ |
| ров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Как |
| то мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да з |
| е стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, |
| е забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста |
| ој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозб |
| е простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да св |
| ахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађ |
| и је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, шт |
| вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p |
| сића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одго |
| рече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу |
| а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети ра |
| пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb |
| е врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међ |
| ечи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније |
| штених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге чове |
| потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је |
| време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету |
| Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута б |
| праг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} С |
| ан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота |
| тола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина |
| , испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као умо |
| анка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Нико |
| с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи |
| кових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрљ |
| ника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи |
| у. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очиј |
| ти, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погод |
| блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јов |
| p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као о |
| "373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, г |
| очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао ј |
| хо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> |
| /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је ск |
| ић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се |
| могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам |
| Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплак |
| раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан |
| — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.< |
| <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> |
| о је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих м |
| столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречити |
| можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> |
| и откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ |
| , које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљу |
| чају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врат |
| етујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, са |
| ..{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Беог |
| о га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p> |
| напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је |
| би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па зна |
| омотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, сталн |
| за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не п |
| верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби |
| од кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, |
| Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али т |
| ке и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се |
| д Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила н |
| иге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Ба |
| говом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опр |
| та чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четвр |
| пољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад с |
| >Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка |
| далу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао |
| ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху |
| оброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четни |
| о страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Је |
| е не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p |
| неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече |
| и и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p |
| то је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели |
| икакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што ј |
| , па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} С |
| ић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за |
| p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....< |
| но размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p |
| кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стр |
| , рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико с |
| оградског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски ма |
| ђана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо |
| мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} О |
| <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра |
| Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> |
| pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требал |
| еста.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</ |
| заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? зап |
| да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од по |
| лића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена |
| странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још |
| м, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто с |
| е.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече |
| етан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите |
| .{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и уст |
| <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спус |
| .</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.< |
| ве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> < |
| д рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{ |
| >— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> |
| преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како |
| — Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он пр |
| аде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} Н |
| ка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, |
| И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ран |
| велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пу |
| Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; |
| е су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни. |
| о примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на о |
| > <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале |
| ласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ |
| алила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p |
| /p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио |
| ло, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка |
| Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто |
| се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време |
| и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и с |
| , кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S |
| о.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он |
| био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.< |
| вала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из гор |
| из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, је |
| лаве доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе дома |
| Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и |
| још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне |
| е ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пуши |
| са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским прим |
| ворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд |
| пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут з |
| Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крв |
| стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина |
| е стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, доне |
| сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да |
| изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери |
| се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд |
| >Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— |
| радом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако |
| а мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и |
| за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихов |
| ваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлу |
| уштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме же |
| ао восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутк |
| срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико |
| знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке |
| готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побег |
| 15" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> |
| ва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па |
| наута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним а |
| > оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше |
| квим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао |
| окрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледањ |
| спођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила ме |
| олико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S |
| , да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> |
| рени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсуд |
| и доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, да |
| мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он |
| н у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и |
| зимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављ |
| д је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, |
| и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова |
| авне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа |
| ела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљ |
| и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да о |
| и је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је ст |
| ти и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толи |
| оскви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезу |
| да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка |
| ођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити |
| пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишље |
| држине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радој |
| ила прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као шт |
| јима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче сп |
| спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско пр |
| је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проист |
| драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, о |
| и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у |
| покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини |
| ен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад ј |
| та ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона шт |
| жег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— |
| игурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на |
| вратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.< |
| била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} |
| опусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> |
| о.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Те |
| ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Цига |
| најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> |
| ош:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио |
| а га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово |
| </p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберк |
| то се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Саве |
| ће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред. |
| аљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p |
| стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у |
| опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шес |
| итлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узви |
| оја је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука му |
| ког оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није го |
| илан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна |
| >— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати |
| то Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и |
| а ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све д |
| правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са љу |
| мо на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" / |
| ли сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме ш |
| а је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На |
| о иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се |
| уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Па |
| ленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред |
| а још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској со |
| е стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријат |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и |
| се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао |
| оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> < |
| ead> <head>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у |
| е ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен |
| м болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, св |
| праву, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке ни |
| нала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу мом |
| а вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори |
| истој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и |
| живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти |
| ја може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква ј |
| н од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погре |
| чинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клон |
| ше од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он з |
| подин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S |
| е би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по |
| изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на |
| ен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је |
| је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирн |
| шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, д |
| оже.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас |
| синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Уга |
| ња и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас |
| се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жит |
| српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамна |
| ибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је пр |
| е, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку н |
| че Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{ |
| p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Д |
| .{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала |
| } Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је |
| седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај |
| иси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — до |
| а?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица |
| учница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тр |
| , да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И |
| еду.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. про |
| М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај страна |
| /p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше |
| ећ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му д |
| оставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александра, имала је да |
| ада је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала |
| а састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратн |
| днику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву |
| њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се |
| илу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p> |
| тала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен: |
| Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а |
| овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хла |
| топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна |
| ековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</ |
| тражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је |
| и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајај |
| <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуциј |
| ахте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема |
| цајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко |
| што њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} З |
| капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њ |
| Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш |
| вој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разгова |
| штај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и и |
| у на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни |
| едном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алек |
| S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је |
| целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и с |
| еријално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном пр |
| васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви |
| p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет |
| овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> < |
| као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, |
| нову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је п |
| главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, |
| едени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворе |
| приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстр |
| а је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Про |
| се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло б |
| ебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као |
| прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где |
| ено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S |
| о поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао |
| дрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</ |
| ника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена. |
| пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица св |
| ко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали |
| о није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био |
| е у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два теш |
| виног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} |
| аву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Ср |
| постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} |
| српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једре |
| сет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже с |
| већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим |
| боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново у |
| јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војн |
| ох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p> |
| може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, кад |
| сном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих освет |
| он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да |
| е плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочек |
| а није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мо |
| ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под |
| унали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана С |
| а опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хам |
| анку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину слу |
| о је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се ч |
| сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан |
| атним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу кома |
| пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полици |
| идију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута оп |
| к... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228 |
| а је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену мла |
| лошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у пре |
| заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али |
| у не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш пр |
| ћи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређ |
| еве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>И |
| не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— |
| ти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположе |
| новић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу удари |
| не кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу |
| зијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам |
| ебијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је не |
| зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља |
| железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, та |
| екне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао |
| {S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособ |
| Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скриве |
| о, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер |
| ање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични |
| } Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — команд |
| напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла |
| војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанк |
| head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој си |
| ече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</ |
| ог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова м |
| месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, ум |
| о оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење и |
| се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада з |
| есовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди |
| рко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а по |
| пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, |
| упе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење |
| Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, б |
| олту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учи |
| обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да |
| а.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је |
| писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан |
| ана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова |
| ска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити и |
| их мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу |
| тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога п |
| леђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загле |
| ам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на стол |
| Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам каза |
| метно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болниц |
| очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је засп |
| ead>СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српск |
| <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезн |
| head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је м |
| и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешач |
| , средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да |
| требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници |
| о на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и минис |
| спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долет |
| лави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} |
| која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младо |
| и са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвез |
| аш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учини |
| рао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својо |
| > <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n="259" |
| аревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој |
| ћ, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234 |
| вати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изиша |
| Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" |
| земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. |
| тересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашић |
| и молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У |
| малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са |
| > <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нар |
| ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића |
| , у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му |
| што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем |
| модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудо |
| n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радн |
| с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја |
| из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? |
| ну рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} |
| ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер ч |
| наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радо |
| р сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев изв |
| лт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; |
| одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p |
| ети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајућ |
| сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и |
| о нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p |
| зима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Ме |
| але ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p> |
| отадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу шт |
| нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име прот |
| орила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа поч |
| и идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} К |
| понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, |
| ад, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ј |
| у и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" |
| ном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Ма |
| ам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја п |
| и сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима |
| е, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{ |
| а не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна |
| опљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ва |
| а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације с |
| е, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n= |
| е војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Б |
| дравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p |
| само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила |
| .</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, |
| покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили |
| м у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао |
| <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone un |
| кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом б |
| еван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — |
| њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка |
| је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гња |
| — Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем |
| <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ |
| ји би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост |
| Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да |
| и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са |
| на рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаре |
| у га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био беск |
| вој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост |
| о страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, |
| кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била јед |
| сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле.. |
| , неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино по |
| > када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани пр |
| сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола двана |
| налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак пре |
| у среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине к |
| стрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спре |
| ћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му |
| шало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи |
| ика.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на зав |
| ини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на о |
| у химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу |
| напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође на |
| /p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не |
| ав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном |
| их компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је |
| ољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгл |
| з стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb |
| , да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети |
| Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког |
| могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покој |
| а посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јова |
| > <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви |
| Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај |
| не, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску вој |
| лижих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, |
| и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар п |
| јком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши |
| стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што ск |
| је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} П |
| лајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговић |
| и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се р |
| ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> |
| прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија ср |
| ера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па в |
| рност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и |
| атеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка |
| нка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај див |
| ла нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ран |
| А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их и |
| > <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку |
| е Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Кол |
| сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми |
| /p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик у |
| час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури рук |
| а просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Ос |
| и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв плам |
| подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здр |
| ле подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p |
| асова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово ве |
| е или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче |
| це јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> < |
| .{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском је |
| е идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући |
| ћа обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се за |
| стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} |
| нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да вид |
| .</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p> |
| а пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја рат |
| /p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко |
| и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло прим |
| тор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у п |
| у, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се трес |
| зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудо |
| твовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарк |
| отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за сл |
| лности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беш |
| ествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину политику узи |
| ом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку |
| Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о жи |
| инову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време. |
| > <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа |
| анизам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођ |
| за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље д |
| оме — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико јо |
| ви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се |
| првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га |
| </p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцен |
| је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter" |
| ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо |
| ћи обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, д |
| на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова ра |
| нутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то че |
| оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на |
| оћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један |
| , бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао |
| исмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рач |
| своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те п |
| е беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, |
| Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, |
| љавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и |
| р представницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Ала |
| у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављ |
| затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као |
| ој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф |
| Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p |
| уј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хот |
| о приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате ку |
| у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната |
| чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно д |
| и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка ј |
| } Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.< |
| андру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, |
| н за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пр |
| .</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти |
| је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p |
| /head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао ко |
| о се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који |
| доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац |
| е друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Обер |
| о спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се најв |
| ка ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће д |
| деме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано о |
| <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пу |
| енађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарств |
| звата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на ср |
| <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче арти |
| </p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем |
| се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег |
| понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. |
| лела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тре |
| док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право |
| >Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиниц |
| e unit="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добро |
| својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га пре |
| јури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду |
| после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па д |
| /p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему н |
| е интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништ |
| тврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајни |
| ас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, |
| е, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола п |
| налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза |
| родужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} К |
| ећ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу доне |
| а да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши |
| ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи |
| </head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопш |
| победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих |
| седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је |
| ad> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује |
| са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се н |
| а га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у тра |
| 11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети |
| -Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сект |
| ка посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој п |
| м тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболе |
| смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, пра |
| ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер бе |
| .{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно с |
| им цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за по |
| прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, |
| - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, |
| утовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни д |
| ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако |
| сно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек |
| ши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разгово |
| то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, кој |
| а није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџ |
| <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> |
| сплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо |
| " /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором ниј |
| обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закљу |
| ло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и не |
| је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде д |
| цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало |
| ници који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На инте |
| униције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично зароб |
| ркнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле п |
| ви, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господ |
| терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржа |
| > <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да |
| има, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уро |
| главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чу |
| тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је саз |
| изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Бори |
| исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извешт |
| поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од ст |
| едвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђе |
| аната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топ |
| једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред |
| а.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је |
| вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оно |
| "281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, |
| од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А |
| ци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај н |
| од киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била |
| > <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да с |
| додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем с |
| <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мисл |
| детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на ст |
| уже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину уд |
| оследње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ |
| ута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то зн |
| за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, го |
| дан црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале з |
| срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држ |
| и су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је мин |
| је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро |
| а да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким ст |
| м уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо |
| гој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S |
| а више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држ |
| емена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</ |
| који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и б |
| , да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебел |
| једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војни |
| ских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у свак |
| </p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онам |
| it="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој |
| Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па |
| ком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син |
| јзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваш |
| ла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнат |
| ј црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала в |
| у и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га |
| овати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n="123" /><gap |
| штву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није |
| p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћ |
| и повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другов |
| понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био с |
| им радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињ |
| обро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> |
| низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p |
| диже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са боји |
| } И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу |
| ви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са некв |
| а са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање г |
| S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес... |
| опље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке |
| спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад |
| ње збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричин |
| рагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> |
| n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако чест |
| <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, от |
| хну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашег |
| ло хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p> |
| до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови |
| лу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном |
| и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све |
| ашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> |
| е да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек |
| зује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Ме |
| пствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ С |
| за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да |
| волело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија |
| ким Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, |
| га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити |
| и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.< |
| се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најте |
| је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде |
| оп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислав |
| Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевит |
| седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од пот |
| ега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар |
| Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова |
| је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и о |
| .</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стоја |
| Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и |
| затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине док |
| у.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази |
| ијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} |
| ђе чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му |
| и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољ |
| се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, |
| е овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве |
| онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећ |
| p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> |
| ем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. |
| и, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, |
| ата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</ |
| Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих |
| етни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone uni |
| ом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, |
| чио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добр |
| пну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, |
| од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убр |
| а Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S |
| орна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све сп |
| ај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти |
| ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику |
| се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; |
| мук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Доб |
| " /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мо |
| !..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <div |
| м. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљо |
| </p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у с |
| м заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погин |
| — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако |
| и доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мен |
| а пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, |
| служни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу |
| таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зо |
| е.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам |
| , с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p |
| да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} |
| ца су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гле |
| рбије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>З |
| нџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А |
| ије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и и |
| многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на |
| нцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали |
| ђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, шт |
| S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и |
| реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од пос |
| тка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју ј |
| јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја позна |
| ње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу в |
| е за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ч |
| о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — |
| обаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, |
| свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, |
| етало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div |
| рка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи |
| но пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одг |
| а пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их п |
| ст закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p |
| воје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да |
| буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата з |
| ску, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души |
| нџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стр |
| мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре |
| д неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на св |
| к Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били |
| >- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да и |
| едостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је |
| се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и сла |
| снији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и |
| да благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи угле |
| равицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг |
| дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{ |
| ешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер и |
| шених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај с |
| према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јов |
| а из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у мо |
| t="graphic" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у мо |
| — Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је |
| ницу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да с |
| ованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да |
| ић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је он |
| он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржа |
| могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> |
| дењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хот |
| ражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти |
| атеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Сол |
| аче био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је и |
| там.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже |
| ило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосн |
| </p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај |
| у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече |
| никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије |
| : дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> српских офиц |
| толице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Пред |
| p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Ш |
| овољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Март |
| ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пи |
| и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана |
| лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, |
| еоградска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у |
| е ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, ње |
| nit="subSection" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста но |
| окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били с |
| е састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, д |
| /p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часо |
| о, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у |
| увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу з |
| полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са св |
| Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то |
| сам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљив |
| да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначим |
| је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повла |
| дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у д |
| рити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасе |
| ски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио би |
| S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а |
| још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече |
| риза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љуба |
| ј.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p> |
| м, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу в |
| кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегле |
| м у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </div> <pb n="728" /> < |
| бе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>М |
| ву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Кат |
| p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p |
| страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p |
| ма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време д |
| и.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломи |
| > <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="435" /> < |
| Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитал |
| извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери заба |
| , али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title> |
| то скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> |
| head>ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни |
| нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p> |
| ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Ка |
| ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> |
| лу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> |
| упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече П |
| их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотил |
| ајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржав |
| вору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопш |
| добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у сал |
| ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај |
| ош једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да |
| отом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа и |
| лазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сес |
| ци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмови |
| аше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ћ |
| <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Ср |
| глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одл |
| во, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у |
| ла у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се пок |
| ник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да |
| код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, |
| из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и дело |
| у.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве |
| ући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здрављ |
| рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га о |
| ослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, е |
| {S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београ |
| p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p> |
| о могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p |
| ажило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај с |
| анџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Де |
| атрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S |
| код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек вид |
| е кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су |
| ви га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић |
| атече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и б |
| хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворк |
| е Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће |
| а све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те |
| о су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Нат |
| са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу |
| о дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија о |
| е са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу |
| у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами сви |
| де је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблаго |
| его национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да |
| тиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> |
| етара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, п |
| нталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="258" /> |
| е и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отпи |
| у ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.</p> </div> |
| и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национал |
| „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћет |
| е друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну п |
| ирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="250" /> <div |
| радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојан |
| лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега да |
| госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јав |
| ти.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> |
| да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> |
| ма даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и занавља |
| јору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сок |
| ка-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам |
| p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору с |
| ем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу с |
| > <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су м |
| је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у |
| :{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, с |
| се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} До |
| ји полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, |
| ка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Из |
| ће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка про |
| ву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>К |
| д министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвали |
| г министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и п |
| ци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и |
| дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет |
| ог народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је бур |
| ијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, |
| ам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Не |
| о-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сус |
| реме, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и ње |
| олитику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кће |
| Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и ј |
| нише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште |
| сапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобође |
| „Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте |
| чи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше |
| тачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улиц |
| непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Пр |
| тле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према |
| ви а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла |
| а је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Неди |
| p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној |
| ељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p> |
| дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињ |
| ежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југ |
| е слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.< |
| <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је |
| ња.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас |
| ође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила |
| јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај јед |
| теву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за он |
| ала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Па |
| зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали |
| После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три |
| <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано |
| пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска кон |
| позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је |
| изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и уг |
| вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на дос |
| адојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо |
| листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Но |
| свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој |
| нада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ши |
| ђо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав сви |
| </p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а мла |
| водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на |
| угог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгле |
| конома из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и |
| ај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је пре |
| ..{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А ни |
| , да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шт |
| да Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опса |
| вима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 д |
| су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p> |
| потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидах |
| S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> < |
| им нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Ск |
| ажа четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурну |
| ..</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, |
| успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојеват |
| ка артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те |
| лед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од о |
| рупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не мог |
| ном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број в |
| ишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, н |
| у, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљес |
| елеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ |
| ора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенк |
| је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата |
| са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поста |
| , приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена ис |
| е и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надир |
| јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ некол |
| тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и з |
| а Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, ко |
| жу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те но |
| аверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котв |
| >Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>О |
| био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд |
| оје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> |
| устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па н |
| бично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је з |
| то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подлож |
| , беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је |
| опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчи |
| ставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачн |
| јводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, к |
| ка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмациј |
| Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није |
| p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жу |
| Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што |
| ајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли. |
| малности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, о |
| осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике |
| мљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, доб |
| ко од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је изврше |
| <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је |
| војку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да |
| ико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се |
| Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, |
| удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам |
| о ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} |
| описано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што |
| нувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти л |
| доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата |
| у одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врат |
| а се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловск |
| p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело раз |
| марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p |
| а на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и |
| ић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за |
| у.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна п |
| кој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, |
| го има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Д |
| <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, |
| уцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и |
| ки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, |
| мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> |
| зите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он ј |
| станак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материј |
| и се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, је |
| трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле |
| лази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у к |
| писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући |
| па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патли |
| а, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је |
| а војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар |
| нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти ви |
| нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љ |
| <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србиј |
| овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити |
| !..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презим |
| е се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљ |
| осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење |
| е?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми |
| p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га н |
| Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несрет |
| ог места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема |
| мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још |
| — Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не мож |
| ан разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, д |
| го видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Ка |
| има данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично |
| е све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне пле |
| оспођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који мног |
| оћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после |
| џу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојк |
| мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се о |
| p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар н |
| смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овог |
| рмацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с |
| лете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> |
| ета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину |
| га часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, |
| и, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бо |
| /p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему ј |
| је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — од |
| о, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори |
| p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо |
| ње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мрак |
| >Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњен |
| да, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Н |
| <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко ис |
| је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру пр |
| p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређош |
| ="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме с |
| ење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у |
| ше.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко р |
| у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се |
| никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застај |
| је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узр |
| што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер |
| ужи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— |
| омеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430 |
| маљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} |
| и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе д |
| оже млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има ср |
| којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p |
| n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је забор |
| ена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора д |
| кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се |
| о.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији |
| ноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење с |
| леђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну т |
| .</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а д |
| >Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, |
| и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво позн |
| знатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је |
| руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз |
| да.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотв |
| и.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време |
| се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Вој |
| ој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданик |
| тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари |
| брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јов |
| — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> |
| очетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — ре |
| дова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и д |
| елени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Н |
| >Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црно |
| му“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелаз |
| емогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са бар |
| а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре |
| ас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао |
| ече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени ни |
| атеријалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, |
| га тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново уп |
| адноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> < |
| помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немо |
| о интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца |
| ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часн |
| еди са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Пев |
| -Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би б |
| таринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га |
| — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одо |
| и је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчино |
| пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n |
| већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су |
| гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се м |
| ..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхтал |
| е, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, |
| да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја гов |
| изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема |
| лије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој К |
| p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популар |
| паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> |
| ма, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, |
| неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој |
| Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у |
| дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>С |
| ш јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришт |
| ложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софији |
| ко шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни |
| те одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад |
| ришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, |
| Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га б |
| ликој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностим |
| S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањи |
| ој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, д |
| едној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се в |
| ти колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, пог |
| рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, |
| .. мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме. |
| та, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, д |
| ead>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту б |
| , а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позориш |
| о нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нест |
| , у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвик |
| глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па |
| чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало |
| у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позори |
| И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој д |
| тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div type="chapter" |
| поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лиц |
| њеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо оп |
| ло откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка |
| ва спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али ова |
| м разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз |
| p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S |
| но је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено |
| Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је |
| ановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Л |
| : „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се |
| и.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључу |
| мосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена |
| социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога |
| жи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму ж |
| , своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се са |
| копља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослобо |
| крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} П |
| , кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији |
| ачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца |
| дну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци |
| <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} |
| напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљб |
| ала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у су |
| ећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, |
| знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље |
| са првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање |
| о, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па |
| ла на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и св |
| дупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>П |
| > <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништ |
| могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов |
| Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешк |
| преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање |
| једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, ве |
| „Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb |
| Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасви |
| е већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли |
| илан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> < |
| његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци пог |
| са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља ј |
| <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а стар |
| до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн |
| ро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у ба |
| рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228" /> |
| кати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се |
| ећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој стр |
| <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околи |
| а држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалн |
| S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} |
| леде исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држал |
| онца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо с |
| наде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха |
| су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочи |
| ај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојев |
| на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не |
| тојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављ |
| S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, раз |
| оузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој т |
| их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, прати |
| и циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се п |
| кадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послал |
| ележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ на |
| ајслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад и |
| ад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свог |
| времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере нос |
| је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико в |
| S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, |
| Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам насла |
| ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка |
| ежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио пи |
| ћивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да с |
| рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је рад |
| у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи сно |
| тешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{ |
| жета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на |
| ду снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у |
| а их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На с |
| ој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи |
| је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој бил |
| икну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија |
| и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива |
| ицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем ск |
| том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n |
| ра.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо та |
| где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — |
| ело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори с |
| егала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и |
| год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству |
| у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могл |
| дим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио |
| сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, |
| до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, |
| мна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присве |
| отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да |
| <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све ж |
| е...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и |
| олику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добр |
| ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије кол |
| ахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извад |
| p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p |
| ва.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девоја |
| >— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, н |
| ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печа |
| пита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и поле |
| среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није мо |
| рсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А |
| а овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у ле |
| при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку ст |
| рему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја с |
| преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз |
| публику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, ка |
| S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријат |
| Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре њ |
| } Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захте |
| ји је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеу |
| политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А |
| оспођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српск |
| да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је бесн |
| е артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова д |
| и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енер |
| ме опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на кр |
| нао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочита |
| га краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S |
| а је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада н |
| о онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али |
| ћа осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} |
| ени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра. |
| у, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово д |
| скреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна чит |
| ути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код |
| могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њихови |
| а, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хва |
| тале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — реч |
| није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао ут |
| за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} |
| ну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених |
| ици на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дуж |
| ем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезн |
| љу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, ко |
| на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, кој |
| форму“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па |
| ику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче по |
| ар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да |
| погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла |
| ваше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису |
| Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори п |
| карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да |
| Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким |
| Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматр |
| те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај |
| А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</ |
| Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних д |
| могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, |
| време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стр |
| м.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио |
| ва, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом |
| незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико |
| и према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала |
| е на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торб |
| одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче н |
| Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику |
| ревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви та |
| ио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фај |
| а нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> |
| овета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само паз |
| сли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника П |
| , језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} |
| аше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова С |
| енција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре |
| а.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, с |
| то подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се |
| оме растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академ |
| , колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио |
| тнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникл |
| ећ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отво |
| је град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачк |
| а, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души |
| удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: |
| јака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе за |
| и као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном по |
| p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си прими |
| ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступај |
| у и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ и |
| ој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, |
| походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије |
| ли.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегле |
| коли ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га в |
| ти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и |
| <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивн |
| неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је |
| </p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и веро |
| рловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај по |
| девши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазарев |
| Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А ком |
| а — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, |
| једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.< |
| они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цр |
| десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље |
| свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српск |
| мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, |
| војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање |
| шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајка |
| ри комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Н |
| , то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много ме |
| Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервн |
| ти оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна |
| ашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа ис |
| гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива |
| стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, |
| и беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, |
| Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био по |
| анчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова с |
| сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јова |
| reign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов |
| о истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— А |
| лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам уви |
| када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му |
| ене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јованови |
| ио је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту м |
| лом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим верен |
| а дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужн |
| ни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком полож |
| она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се з |
| начку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к н |
| рошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се |
| надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом |
| емљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> < |
| љење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p |
| Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав та |
| оручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше |
| еме прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почел |
| и, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p |
| лиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самостал |
| Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кор |
| тојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; навод |
| ли да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би |
| е он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда д |
| Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, |
| народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конф |
| кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго же |
| у због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био |
| бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на |
| ушом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује ј |
| мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па з |
| овеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја с |
| је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у |
| да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, ш |
| аше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу |
| ко ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко |
| ор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово о |
| астише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, х |
| ше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p> |
| и.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и дес |
| понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се |
| је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар |
| ло довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу т |
| е водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задост |
| ке.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, а |
| она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање а |
| џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрди |
| и живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се нео |
| разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за зав |
| тем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, шт |
| Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у |
| p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p> |
| љени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани да |
| ивоту, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима п |
| ко ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје |
| ина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p> |
| ена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратова |
| тим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћа |
| ју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њем |
| ће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може |
| но лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни би |
| од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале с |
| лоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} С |
| у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије истор |
| сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио н |
| етстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, о |
| се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, ми |
| стима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час в |
| амен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога |
| јзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ра |
| Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговић |
| враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчал |
| рена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му ч |
| S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка ро |
| који својим распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Дав |
| ен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, мор |
| дом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече |
| главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега |
| је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, |
| у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више на |
| сти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од |
| улу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви |
| код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И |
| је, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожност |
| <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Ту |
| ка се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаш |
| тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који ј |
| српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узне |
| — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Д |
| ио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Ш |
| једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили |
| рнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> < |
| на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника |
| дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша |
| са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли мл |
| ала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином бр |
| аље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме |
| ога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољит |
| коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одм |
| Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја. |
| док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, |
| ка кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и |
| > <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у к |
| којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Чита |
| са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала |
| и савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ног |
| оче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки С |
| исто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће |
| а, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, дру |
| м, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај за |
| тану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, м |
| ли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брз |
| , замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два |
| ражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами при |
| витак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали |
| разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замисл |
| ости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар |
| </p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише |
| {S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, |
| о вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд |
| p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто |
| овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што |
| па бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му рев |
| ицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исп |
| еликом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен |
| и, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У и |
| , у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Ч |
| то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> < |
| , али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми а |
| оквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није |
| вала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фиј |
| д да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p |
| ћу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, |
| ола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мал |
| јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудни |
| ану.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у |
| и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом дв |
| је царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Пол |
| су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је траја |
| неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала н |
| довања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да |
| да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе |
| већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, д |
| дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на не |
| а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахну |
| ивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизм |
| едан прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до са |
| маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са своји |
| на се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за |
| з стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући |
| умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље |
| ћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је п |
| нексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат ни |
| лезница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрп |
| ећ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно |
| очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499 |
| спођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— П |
| трина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничк |
| ирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад |
| ао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге кла |
| .</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције |
| но време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо |
| дио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и за |
| њу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво поб |
| е преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо |
| тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек ш |
| >— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било м |
| м колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбри |
| не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведн |
| екли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај мин |
| мо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада ди |
| ма их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кава |
| ладе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачув |
| наути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај |
| добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког В |
| p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшт |
| p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није |
| сподина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — |
| возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не от |
| ћ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам |
| првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо |
| ла!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосм |
| едног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне |
| речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни об |
| име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљењ |
| или, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић |
| дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут |
| ху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њихо |
| ти непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Н |
| ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно. |
| , дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А р |
| анџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту ц |
| та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p> |
| а!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="graphic |
| да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> |
| тње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати |
| рдао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наст |
| .{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на |
| и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да |
| рине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Ст |
| а је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже јед |
| Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је б |
| и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељ |
| е ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све п |
| штала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко в |
| Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши |
| јки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледав |
| до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, |
| грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p> |
| јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p> |
| мо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осме |
| астој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499" /> <div type="c |
| мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{ |
| икада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" / |
| у и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пу |
| уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у |
| јанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао ве |
| тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину |
| жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марами |
| да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без |
| и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се К |
| ст часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани |
| ече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас до |
| ораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ |
| /p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у суср |
| полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и |
| јковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" |
| .</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника прити |
| > <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца. |
| еранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, |
| обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S |
| мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брин |
| > <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнаутке |
| лишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену п |
| p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> |
| ви доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; са |
| милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ух |
| ћан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, с |
| атили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један пол |
| оздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</ |
| избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} О |
| иколајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то |
| могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућ |
| истарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те |
| се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер ње |
| колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, |
| отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о |
| ико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} На |
| та захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услу |
| , већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао н |
| редраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ра |
| је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, та |
| оследњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715" /> <div type= |
| ије!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том тру |
| Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} |
| потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провока |
| њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! — |
| покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило за |
| о, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрвављен |
| лико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазу |
| ански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали про |
| веди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их на |
| имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције. |
| е светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадово |
| да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само |
| стини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога бл |
| рских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са |
| ике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> < |
| тити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> |
| дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p> |
| ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стоја |
| ше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p |
| ћи сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмак |
| ра се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, |
| сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на |
| лено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> |
| ута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на св |
| пљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S |
| д пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од ол |
| од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну |
| мљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, ве |
| ва се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братс |
| ци, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше с |
| ом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао |
| тати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турк |
| о моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољу |
| ати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, ка |
| ховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаут |
| /p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој з |
| лавни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црн |
| у политику, то је била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није |
| ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државник |
| е Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српс |
| > <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних при |
| одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и |
| и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са св |
| била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је леж |
| "128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовал |
| ризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисци |
| опет: „<title>Штампа</title>“, „<title>Политика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<tit |
| итрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске |
| ion" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан з |
| објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, |
| азиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом при |
| дном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална |
| на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељ |
| и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</ |
| сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику |
| год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком |
| , извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља к |
| ке нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо доче |
| добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр и |
| јин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} |
| , али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе |
| , и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштав |
| ћ.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој ме |
| p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком. |
| и.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Он |
| иком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло велики |
| ко од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи |
| „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буд |
| ћ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територ |
| разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак |
| тварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му ре |
| је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи к |
| <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb |
| не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па |
| на, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пл |
| једнако изјаснили, одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоре |
| једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> |
| знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања дух |
| е нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за |
| чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и |
| м радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руко |
| нас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам |
| е великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се |
| не кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та |
| нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу |
| ена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.< |
| растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Полит |
| title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Н |
| че Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је он |
| ући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p |
| нисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тр |
| p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се |
| е љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лонд |
| ао што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Срби |
| и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па |
| итици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевно |
| нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кри |
| а публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена |
| те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— |
| риликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>И |
| p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учи |
| Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> |
| ерцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Милованови |
| ј и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интерес |
| а престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат |
| се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не зна |
| 6" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на |
| е толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо |
| браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији дога |
| н је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја |
| /p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити прогла |
| ајпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и |
| сала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и с |
| Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје |
| љеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео |
| <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, ал |
| на интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здр |
| на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољн |
| не политике.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династи |
| отребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начи |
| дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, из |
| а се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција |
| и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави |
| Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши не |
| је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> |
| опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми |
| инство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили |
| поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По ње |
| тупа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан ж |
| е свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и су |
| м, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду |
| чне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све |
| амери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бу |
| е Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, |
| вим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала |
| сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим и |
| ...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао |
| ора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне |
| ловенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа |
| га у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и |
| ду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, |
| S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи |
| <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="1 |
| шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— |
| , што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p |
| /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „ |
| та: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} |
| ње своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — к |
| е се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — |
| </p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточиш |
| а и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име |
| и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је из |
| га села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сва |
| е ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у |
| олико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, к |
| ="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога |
| намо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и |
| спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што |
| у обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах те |
| службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под |
| хата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</ |
| > <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају |
| /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рат |
| мишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли |
| бу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на служ |
| јковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацим |
| На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} У |
| донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он |
| па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p> <p> |
| астанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви к |
| ћ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то |
| пама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и ов |
| бу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војн |
| е донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о ист |
| ената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај |
| и панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио |
| т часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p |
| говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му |
| и ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога |
| затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полиц |
| Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енерги |
| ић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено. |
| ричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ |
| </p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Мол |
| стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му ре |
| нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуш |
| ија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни |
| <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новин |
| жар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција |
| лим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сва |
| ог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао така |
| м кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном ус |
| >„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, ње |
| ицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежура |
| осле једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жан |
| дићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој в |
| </p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозн |
| њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да свак |
| д парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полици |
| зника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје |
| донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали она |
| кови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да б |
| а и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са |
| приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} |
| је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и |
| о раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> године, објавил |
| ога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на |
| али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет |
| ати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам. |
| како не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ств |
| добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за неприј |
| главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> < |
| пе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, шт |
| ојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежев |
| ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити |
| роду и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици |
| сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Мило |
| т за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш |
| у му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше |
| овори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим |
| ли оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи |
| успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напо |
| политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, к |
| кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Б |
| рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића |
| а прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном сте |
| едрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје с |
| том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су |
| твореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, |
| га предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, |
| рибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Но |
| држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, |
| а најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред |
| ико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола |
| нији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, |
| држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па м |
| метио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад м |
| капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом |
| е отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свиј |
| мире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим |
| беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао в |
| /p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и |
| четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, |
| да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена |
| а целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногор |
| аливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем |
| и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пук |
| су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски |
| недељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорски |
| подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржа |
| држљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, |
| сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђењ |
| имо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно од |
| .</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на о |
| >Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта |
| да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе изв |
| н положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке |
| а ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Конд |
| великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљер |
| урци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом |
| који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вер |
| анском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити н |
| ужјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци |
| ве тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива из |
| е српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских тру |
| својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{ |
| ика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кол |
| е над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не бе |
| ма.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорс |
| > локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— |
| у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, |
| {S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишље |
| рко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Понов |
| на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувај |
| } Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је не |
| етврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражно |
| ворени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтев |
| ви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон по |
| знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, пом |
| ада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, и |
| иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јун |
| укли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, |
| риме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу |
| у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цев |
| назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду д |
| аже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама ј |
| зе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозб |
| хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — |
| у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође |
| Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под г |
| , узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па с |
| ора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка |
| опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али с |
| ари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује |
| оноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту |
| таласане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако |
| вницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Ту |
| вић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> |
| ом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба |
| сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Во |
| а кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се т |
| туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој |
| ићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи |
| соше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још |
| {S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу |
| трина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа |
| смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при ј |
| <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ |
| адним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је |
| } Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>С |
| p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема |
| p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје |
| /p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драг |
| ори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја пос |
| ошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> |
| .</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га рад |
| ође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} |
| нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војв |
| жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа ад |
| светише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доск |
| Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваро |
| аду, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни коман |
| уђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су |
| енутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранк |
| и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која ј |
| и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слаб |
| разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме |
| лазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светиславље |
| животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему |
| сантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и досто |
| јеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, |
| Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хт |
| као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проли |
| ора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпост |
| донска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, на |
| амишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мр |
| рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајућ |
| вео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Р |
| ти.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, |
| ска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Веле |
| целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна |
| рци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војн |
| прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Ј |
| {S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо у |
| едњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мириш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село |
| ирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} П |
| е на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетан |
| Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољ |
| о у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{ |
| ест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна |
| мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p |
| одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> |
| есма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багрен |
| г цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и поно |
| , у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; |
| једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цв |
| мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слат |
| у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, |
| згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Н |
| дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила |
| се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ |
| мљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојал |
| ентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву свој |
| жало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске |
| пска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе |
| змишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се |
| ном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора |
| ше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе |
| у с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да ч |
| ругови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} |
| ажна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну рук |
| више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много п |
| , њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуко |
| тела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава и |
| мен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косо |
| догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од уве |
| овек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој пуб |
| изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој м |
| пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који ос |
| е одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо са |
| ковно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик С |
| а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изг |
| имирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгл |
| било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне м |
| разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цв |
| aphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" /> <div type="chapter" xml |
| и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочи |
| обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</ |
| рема њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко! |
| ице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у в |
| пцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас |
| није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди |
| ренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:< |
| а.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи сл |
| p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдо |
| сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласо |
| бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благот |
| а и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко о |
| дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> < |
| ој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се раду |
| ави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Па |
| ати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти њ |
| анџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави |
| м Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p |
| је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стоја |
| се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — |
| ече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г |
| Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга мо |
| неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Ката |
| !..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивш |
| се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у зна |
| е онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви н |
| т.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — отка |
| ам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>К |
| аљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој муш |
| оја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p> |
| ...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је |
| како није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone u |
| прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, пол |
| ан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" |
| >Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац пла |
| грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> |
| ој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И |
| ветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасениј |
| смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загл |
| само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они буг |
| ај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад в |
| овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост |
| још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p> |
| м се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родо |
| ти правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из по |
| јбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А ш |
| стала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уве |
| а баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и г |
| захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси. |
| ријално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезин |
| ором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружи |
| сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором н |
| е Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу го |
| дао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да и |
| ити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда мож |
| примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта |
| p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почел |
| аљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепер |
| џу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху желе |
| јукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, п |
| није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали |
| напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољо |
| ери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, |
| измеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потис |
| облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву к |
| у и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>К |
| у службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунац |
| на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на |
| српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уп |
| рилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{ |
| } Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада |
| једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртн |
| нонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као д |
| ка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вре |
| и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац н |
| >Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити |
| па пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих о |
| се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.< |
| мити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, |
| ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер |
| и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати на |
| .{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић б |
| Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз ко |
| <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била ј |
| > <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна би |
| ужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспрет |
| ахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од њ |
| етати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчанос |
| хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио с |
| та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме др |
| искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо он |
| ем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по т |
| а им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код |
| захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања |
| у самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако да |
| и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је св |
| ве двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, мож |
| </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њез |
| “...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, |
| то ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена |
| миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ |
| ретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</ |
| а писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књи |
| S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У |
| еним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа ч |
| етити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што сми |
| , да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p |
| ма од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мисли |
| Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он |
| ње наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију |
| м природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се до |
| ности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао чове |
| у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, |
| устити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола |
| брзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не |
| д изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-П |
| многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Зна |
| ични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је |
| естаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, |
| n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да |
| за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдес |
| тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан гл |
| кам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате как |
| Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горко |
| ршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао бла |
| их гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је т |
| зине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, |
| а“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нереш |
| вати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће |
| је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запрос |
| је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч с |
| писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али |
| љати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој |
| {S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ б |
| аску би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, |
| р је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер |
| ком који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стиг |
| евић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве |
| несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину пр |
| ли где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Д |
| простила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и |
| е излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чи |
| оцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нест |
| да је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположе |
| и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се |
| ка кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Чет |
| су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није мог |
| тупила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али бр |
| ву и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у о |
| ала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен |
| ти, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић |
| ш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекуј |
| <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све |
| кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе |
| ан сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова г |
| је на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници и |
| које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на ка |
| >На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да |
| љао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ |
| да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си |
| цира и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу |
| кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb |
| кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста |
| p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> < |
| ојим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ови |
| гловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских тру |
| жем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматр |
| ч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој с |
| Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Му |
| ини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски |
| ли, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивал |
| д јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли п |
| атере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Пе |
| „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задиркивањ |
| аоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би |
| има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађа |
| е пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је по |
| љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад ру |
| и реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам |
| ела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.< |
| b n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с о |
| е ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље |
| сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази |
| си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то го |
| вине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наш |
| дрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, |
| нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле |
| рбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Ми |
| уционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но ш |
| изивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи! |
| ојницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом |
| ше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише |
| ро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па |
| ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто |
| скудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новце |
| ђоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кро |
| аг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А |
| у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде |
| Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гу |
| моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући |
| ати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Г |
| немо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено |
| у је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, |
| ј, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати давље |
| још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опора |
| цити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђене |
| и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се раз |
| тио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из п |
| таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p |
| /p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муни |
| потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажић |
| а испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окрену |
| обу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду. |
| бији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштени |
| ог ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та |
| ија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — к |
| воје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не б |
| х војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> < |
| ив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску вој |
| и је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми |
| ешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становал |
| акође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала |
| потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници |
| знато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а гд |
| не душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе дос |
| ема српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> |
| амо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непр |
| ванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љ |
| то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То |
| е раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <div type="chapter" |
| а.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој |
| са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћем |
| ЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, |
| } Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сре |
| моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских |
| њолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао. |
| овора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли |
| ти од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше м |
| јом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ов |
| о, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој |
| војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им |
| аску је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је |
| ећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Го |
| остављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање |
| и, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То |
| пет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменим |
| искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак |
| Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу сво |
| .{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који на |
| уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братск |
| казати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада н |
| а, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни |
| да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што т |
| са чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је |
| кла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори о |
| балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарим |
| лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраго |
| е сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лаз |
| на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много |
| право шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове р |
| у та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска бил |
| ао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— |
| ену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Диса |
| >— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој н |
| строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узви |
| а да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и мно |
| отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута б |
| Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда |
| више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ |
| на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, |
| ко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која |
| вића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случа |
| лази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна гр |
| потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљ |
| пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада љ |
| , професори, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> |
| жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Мно |
| ски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од ст |
| ући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S |
| љених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и |
| сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као |
| прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислен |
| њава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су |
| и 1913.</head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био |
| вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</ |
| 74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> |
| вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --> |
| на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо п |
| а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а |
| ије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали |
| одо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и м |
| која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и |
| Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала |
| се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комит |
| се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићево |
| екан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, |
| ојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га |
| се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p |
| м заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за нар |
| ад ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, к |
| И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је о |
| је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, |
| и стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брат |
| вугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испад |
| више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрз |
| } Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понаша |
| Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то |
| неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није |
| као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и |
| дио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стр |
| .</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} |
| е.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у М |
| ко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз |
| о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</ |
| "229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим |
| у, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа |
| ањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} |
| ор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Обер |
| воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је поче |
| ао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за |
| ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осуш |
| склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретл |
| </p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml |
| ћи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, |
| сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и |
| > да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињен |
| рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај |
| ..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p |
| који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се оже |
| ароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мат |
| и, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468 |
| title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, |
| еограду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право. |
| ог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту но |
| /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични |
| а: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредит |
| иклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни ку |
| у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти г |
| »Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Че |
| ако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, д |
| таће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе раз |
| да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем до |
| тости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан. |
| Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право |
| p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Ка |
| дић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнеже |
| волуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да |
| срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од дру |
| је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Никол |
| p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочија |
| одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је рез |
| стави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друш |
| кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном пол |
| нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, |
| пле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цви |
| Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шт |
| дина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазареви |
| артије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p |
| , жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак |
| онити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрит |
| д вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко |
| а душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка реч |
| и.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још |
| гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком м |
| е, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсо |
| </p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, |
| увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се из |
| рисутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити реч |
| t!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S |
| оћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p> |
| тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, |
| ата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је |
| пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на ј |
| !{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за |
| ћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Пај |
| ? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, нама |
| воју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост |
| Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше у |
| да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господи |
| реном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхот |
| рљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори |
| цити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дај |
| ђе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доруч |
| ора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши |
| ат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хисте |
| луга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се.. |
| ...</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала |
| своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или п |
| тиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете |
| сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену |
| ? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу. |
| о Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме река |
| ојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше |
| разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику град |
| су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Е |
| ога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојан |
| еданаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са |
| Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре |
| , Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предрагов |
| к Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тог |
| очитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према м |
| глед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — |
| са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угрино |
| од његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега за |
| p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене |
| Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар и |
| А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> ни |
| дило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се |
| ља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су о |
| пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако ни |
| о лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол материнс |
| ена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског о |
| служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не |
| ар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге ал |
| ни, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи |
| читавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — |
| не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то |
| ј мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туг |
| за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџ |
| вој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много |
| ват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А |
| рити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погину |
| се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препи |
| них еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на ос |
| појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугес |
| аћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времен |
| дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узв |
| ра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али |
| признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> < |
| у, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војничк |
| и том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тоб |
| су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој стан |
| <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе |
| постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Усл |
| ати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за |
| ичавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме н |
| племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократа |
| велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, го |
| и дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помиса |
| е и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо |
| ованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у ком |
| с“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиран |
| по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бад |
| ки дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> < |
| витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао с |
| олицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, |
| лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{ |
| да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на по |
| >Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> < |
| туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољск |
| т је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема ми |
| еру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитељ |
| , ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по дв |
| Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— |
| рина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен. |
| у, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки |
| } Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота |
| га, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па |
| ладићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пензиони |
| вом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седил |
| p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— |
| се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и |
| мо кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакш |
| ам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како |
| ушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарк |
| вима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да п |
| турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турски |
| p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференц |
| и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове зво |
| н често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су |
| па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласн |
| ђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која |
| .</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb |
| а руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Ј |
| не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мен |
| де да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узм |
| ио је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа |
| брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега |
| аријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе с |
| озора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици |
| ћ велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже |
| чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рање |
| стављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито |
| и.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и |
| икакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово |
| к.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемониј |
| и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и |
| м да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био уп |
| ала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била |
| p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </d |
| ту за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на др |
| и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генера |
| раде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па |
| сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са свој |
| нералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена |
| у, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, |
| оја би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуриш |
| олницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спуст |
| ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки ј |
| на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други |
| могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу п |
| успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади |
| ада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ н |
| Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} |
| но на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим |
| морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} |
| ећином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} С |
| . — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник |
| ји, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са |
| <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући с |
| краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопстве |
| нетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу |
| е...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим с |
| у налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је гово |
| ер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, п |
| е испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и |
| за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усиј |
| дајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као |
| војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> |
| ојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно де |
| г Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга ко |
| јенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небеси |
| ка опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Ка |
| је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Пр |
| кровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p |
| сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, |
| <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти н |
| ебесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред |
| снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси госпо |
| е једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић |
| пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:l |
| револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне паро |
| ти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крс |
| /p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антик |
| p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конз |
| т, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због |
| лио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> |
| ушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, че |
| "CU">Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово |
| а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и цркв |
| , да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Ј |
| „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то |
| регао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних |
| а их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он |
| е нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта ми |
| лађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у живо |
| очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богосло |
| Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу |
| Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign xml:lang="CU">царју небесни</for |
| да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњ |
| каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини. |
| семо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбе |
| .</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан |
| м, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци н |
| ге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена |
| умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа неја |
| ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Сп |
| оку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико |
| о си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо! |
| , да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја в |
| енутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамва |
| ну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније о |
| /p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре би |
| и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је |
| његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши |
| октор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се зал |
| пски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, ко |
| о се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{ |
| вала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан |
| > <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и о |
| евић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из |
| , да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем |
| прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не уста |
| /p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди |
| p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор |
| ословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало |
| зга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди |
| се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, |
| за у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе д |
| Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> < |
| ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мис |
| сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоно |
| а врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи г |
| вка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понуди |
| овићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Ла |
| ца више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбо |
| <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу |
| сије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу к |
| Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити те |
| , Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па |
| па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Ј |
| ле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћај |
| рмоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — п |
| су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврди |
| Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преме |
| рмана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше руко |
| ћ.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправи |
| и, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто д |
| >Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе нек |
| ад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа н |
| га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напа |
| је, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби |
| аметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, |
| ра Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} И |
| <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p |
| е а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брз |
| нску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево |
| ње.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и |
| анка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> |
| њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујут |
| његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да |
| мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се про |
| ла.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мисли |
| n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>П |
| тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дак |
| и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би с |
| о, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S} |
| чуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред си |
| а је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезнич |
| ве збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, |
| поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским |
| наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, |
| гањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре пр |
| е да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то |
| едставници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и т |
| Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још ник |
| ти док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку приг |
| но, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држ |
| } Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не изб |
| рпске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске |
| ји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Паш |
| то је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — |
| , има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине пит |
| па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је |
| а има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign xml:lang="CU" |
| ица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спаз |
| Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, |
| лажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да с |
| <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, д |
| /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њих |
| поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пош |
| Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ра |
| а којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде |
| p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ |
| сећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игнорова |
| ске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и |
| рбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових |
| је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој о |
| а Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, |
| је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> |
| , да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p> |
| нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљер |
| друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако р |
| >Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите |
| и на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се роди |
| чене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у полови |
| S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Так |
| вео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железни |
| е осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртв |
| ни се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које |
| >Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан |
| ћ напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шт |
| есетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хла |
| едити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама |
| рева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, ниј |
| ије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Нера |
| рдањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више |
| — Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарс |
| ном, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да т |
| а чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, д |
| p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ |
| пином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо д |
| ер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама |
| овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, к |
| — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да п |
| је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста ут |
| ром обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално |
| <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан док |
| е да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и по |
| мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити бр |
| драво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослобо |
| правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— |
| реме, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та |
| од Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ак |
| ела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Об |
| >Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, бр |
| ли оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тач |
| јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и сла |
| ер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повла |
| ј је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници |
| се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио пр |
| рпске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви |
| омента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром опис |
| — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претход |
| варали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост. |
| живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким |
| де, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, кој |
| , пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак |
| скудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође пр |
| рочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био |
| р се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њези |
| у били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и |
| спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја |
| доме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" |
| ди се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџ |
| ођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од с |
| е Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</ |
| а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није |
| а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада |
| тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „ |
| и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није мога |
| зумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, |
| латио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је б |
| Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада |
| а помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта |
| .{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, ш |
| стенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци свој |
| бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући буг |
| стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Нер |
| в је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у п |
| ледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, ко |
| ?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца о |
| добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више оног |
| адгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — р |
| света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у ос |
| који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Ов |
| и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећ |
| сак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} |
| > <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а |
| ијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>В |
| ad>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, |
| лавног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, мун |
| д Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, кој |
| својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничн |
| јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чино |
| се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и |
| оме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног са |
| акедонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи приј |
| ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и ос |
| му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и з |
| езин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, ш |
| публик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А д |
| да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{ |
| време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са зада |
| </p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме |
| теријал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> < |
| чеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разгово |
| мера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак с |
| ного, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни |
| ижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива |
| ло је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n="123" /><gap unit="graphic" /><!-- „Да |
| у заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, т |
| т случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изнена |
| > <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, |
| Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p |
| да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин ниг |
| мејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици |
| ко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да п |
| изнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље реци |
| сподин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали |
| , а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је П |
| родица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатин |
| душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пук |
| бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} О |
| ним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је |
| еликој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгуби |
| а, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица. |
| га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици |
| к, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара |
| олео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер с |
| и је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако про |
| тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је с |
| рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, |
| тику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне |
| ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим |
| рини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која |
| имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш |
| не могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код |
| у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким и |
| у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне пром |
| ултури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и стат |
| осле дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговор |
| романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и |
| зе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када |
| урски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријате |
| амо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није нав |
| >После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле нису |
| хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност |
| овановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуациј |
| у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се |
| дне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је о |
| јанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојан |
| д Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као об |
| Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, ка |
| јој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на полас |
| стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри |
| авама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој |
| осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој ру |
| чци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се на |
| ети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} |
| тпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продано |
| ош није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милор |
| су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо |
| Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојан |
| била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и с |
| ађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему мог |
| од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалил |
| нику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватром |
| ок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промер |
| о јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на |
| је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“ |
| је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право |
| ењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па |
| капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или См |
| /p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојк |
| анићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који ј |
| јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се |
| засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем г |
| } У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Беог |
| S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирно |
| намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволи |
| и, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, |
| оград.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци по |
| , као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачк |
| , па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих |
| важних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој |
| је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} |
| од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толик |
| ште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавај |
| ка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се не |
| ебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их поб |
| >После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" |
| , срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да о |
| одре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Прим |
| амењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како р |
| перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се зах |
| а кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрск |
| ачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стад |
| , жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, о |
| ци, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање |
| сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судб |
| се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — |
| доше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, |
| смехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку |
| професоре...</p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се о |
| да неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Обер |
| дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="6 |
| > <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици пре |
| от не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали |
| >— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа ус |
| које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Онома |
| о се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ дв |
| амата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукл |
| одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самог |
| се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа |
| рских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла |
| еде је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док трај |
| е добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да в |
| да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</ |
| де да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојк |
| ине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни ген |
| </p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за стол |
| јанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми |
| м да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лак |
| . да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Ко |
| ч, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су простра |
| а наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој пис |
| а значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне полит |
| ао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, им |
| <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{ |
| асова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђ |
| и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег п |
| е, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, |
| боте.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} |
| човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош |
| ости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време д |
| и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе бе |
| еску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у |
| док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно см |
| умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер |
| з друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Р |
| што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим |
| тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен |
| ли.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их једа |
| ужене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а |
| неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те к |
| о ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говор |
| е руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово |
| остојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот |
| ка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само м |
| еница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од |
| тересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему тр |
| и доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по т |
| ти, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је примети |
| у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} |
| је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: ма |
| е, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу |
| Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жа |
| инесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој |
| је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду |
| ем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њези |
| — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" / |
| цом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Же |
| и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до и |
| вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим покол |
| рловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из |
| гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу |
| су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ |
| <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредб |
| о и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате да |
| > <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта |
| на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је раз |
| ио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео д |
| и батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капет |
| шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу |
| елико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара све |
| </p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунав |
| аше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било |
| анчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p |
| } Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему |
| ивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници сваг |
| , па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срда |
| је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, |
| загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрич |
| на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ов |
| шљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си |
| а писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње в |
| пусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође |
| /p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ уп |
| сланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети |
| > <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик. |
| вној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђал |
| кта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је ше |
| и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованк |
| ао аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина |
| кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адри |
| сти, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашње |
| на да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успу |
| горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко пл |
| невљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најма |
| иљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— З |
| о подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чв |
| ла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-П |
| ао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не |
| олице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе |
| он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест |
| рајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену в |
| } Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распа |
| и и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које |
| купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S |
| министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском |
| ој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је у |
| викну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" |
| ћу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски п |
| к је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и |
| тешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} У |
| госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би |
| јатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} А |
| ла тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — др |
| или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од он |
| " /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупи |
| ене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта |
| /p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до т |
| ревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> |
| је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи |
| нала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и |
| е му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих |
| } Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, |
| није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Ка |
| та трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну |
| „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве |
| који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз |
| а на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад јед |
| ом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно |
| ија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе |
| беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом |
| анданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву каме |
| напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На њег |
| и сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> |
| соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико |
| узе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на свој |
| и...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{ |
| дакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непоз |
| огама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не в |
| чи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су |
| па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза |
| а од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је г |
| тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p |
| и и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах оти |
| а сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то |
| "subSection" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><gap unit="graphi |
| Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже |
| .</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва прем |
| Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с по |
| буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има п |
| је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад |
| , него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гу |
| нда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако с |
| .{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита |
| лед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На пола |
| p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читав |
| ње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву свој |
| и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>Т |
| рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег поло |
| ор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога д |
| шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S |
| ој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахн |
| ли читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао |
| окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодло |
| ог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад |
| а ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам |
| гда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу |
| цији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи |
| тиву зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Ев |
| почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски С |
| творке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Оста |
| ндом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком |
| отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и |
| сала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се о |
| е на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техни |
| ли у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p |
| већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу |
| , да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у ко |
| и, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, д |
| сутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу у |
| ала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић |
| до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шана |
| ра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је |
| ај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примил |
| тивном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је сав |
| љ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору |
| мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу |
| служитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n="129" /> <div type |
| ред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за врем |
| подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајал |
| Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је |
| ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску вла |
| тски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их |
| ај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели ин |
| скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију |
| нтерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах по |
| p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госп |
| а јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</ |
| ати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се |
| Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да з |
| зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да к |
| .</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад би |
| и се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколад |
| ник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>О |
| p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она... |
| је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти |
| оје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Ј |
| онудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и |
| им понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, п |
| ече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику. |
| исма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја |
| p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не з |
| иже писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопљ |
| авило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатиј |
| ећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу С |
| опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да |
| — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овам |
| писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да б |
| заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибиш |
| и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше |
| едан значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, п |
| егове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је |
| р се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи |
| жањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тра |
| о, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Пис |
| ара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.< |
| тању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно п |
| у своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} |
| са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је |
| пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је би |
| рко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прил |
| који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може |
| е по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све о |
| , далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио |
| омад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ |
| а „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација рад |
| ила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци |
| у.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњ |
| е трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p> |
| </p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и други |
| скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промен |
| влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је |
| нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> |
| еја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за |
| је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да |
| > <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване п |
| ћаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без реч |
| <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за послед |
| оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљива |
| једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>П |
| ика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно оче |
| .{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да с |
| ужење рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод |
| дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља |
| ка је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио свој |
| поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању |
| /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукав |
| храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања с |
| ена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Мор |
| ева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су би |
| ловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капут |
| наје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио ј |
| , па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p |
| ску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, |
| јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве |
| вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ ре |
| {S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је из |
| а сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да с |
| чима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и с |
| ч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео |
| ала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци |
| каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, н |
| Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возо |
| <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша |
| а ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора зар |
| е могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека г |
| арај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепи |
| ину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.< |
| p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га |
| бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка своје |
| поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p |
| зничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на свак |
| но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:< |
| полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био нек |
| ели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазареви |
| ић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се |
| трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви |
| <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанк |
| ера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А са |
| че, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима |
| , па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> |
| ијатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече |
| за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p |
| им бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да |
| већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју стр |
| Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би м |
| асто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну п |
| во напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; г |
| ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународн |
| <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гра |
| је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одг |
| ио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету |
| око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n |
| оре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је |
| о да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и |
| мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте гос |
| е госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? |
| о с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам |
| љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а |
| ирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...< |
| да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прв |
| уштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} П |
| е! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас |
| то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се вр |
| што му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и |
| вач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ |
| .</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право |
| још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јам |
| ожаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јов |
| сио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске |
| Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног |
| е један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јова |
| <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновн |
| нцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде |
| и.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем: |
| примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војн |
| због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жало |
| ли му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, |
| роз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пу |
| му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљи |
| је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благој |
| слио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога |
| му живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће ње |
| , код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео |
| наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, |
| нка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јован |
| /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освој |
| ече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распита |
| ако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући бри |
| велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужн |
| а три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчањ |
| се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за др |
| лаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним сауч |
| дуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се по |
| ила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањ |
| дговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p |
| Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете до |
| ентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се |
| <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме |
| </p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Ц |
| и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној |
| , бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под |
| p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, у |
| p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће |
| ојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раск |
| .</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкн |
| путили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим |
| ли.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, |
| унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, |
| но време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гим |
| , тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши рук |
| ире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, |
| и.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар род |
| дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пун |
| име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пе |
| наути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху прос |
| е добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subSecti |
| Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развиј |
| } Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђ |
| бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форо |
| еве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило |
| имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> |
| ких.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле мног |
| >Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Сто |
| stone unit="subSection" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку бол |
| „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам |
| </p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p |
| један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошев |
| S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој |
| акону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати |
| Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови јед |
| Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам сп |
| е, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам |
| уне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, |
| ећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем |
| ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано про |
| одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико |
| Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба |
| ху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За |
| многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама |
| ребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последњ |
| рено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупш |
| ић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катар |
| } Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она пе |
| жар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата с |
| ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код неприј |
| самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчиде |
| поручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празн |
| ободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; п |
| „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Најви |
| у.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и соба |
| <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Мило |
| >— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, |
| еђени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им |
| ала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговор |
| еговоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, |
| </p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били пр |
| >Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се т |
| ски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врхов |
| ху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следе |
| > <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српс |
| он!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, |
| <head>ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се |
| говор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Об |
| p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— |
| најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сес |
| пила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још доб |
| што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p |
| а народа српског.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пун |
| о морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу с |
| ЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Ст |
| онстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погле |
| .</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко |
| АВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повра |
| d> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазил |
| црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедни |
| /head> <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико |
| ad> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас |
| d> <head>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано доч |
| анас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Срби |
| — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакињ |
| и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна ти |
| мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се |
| itle>Продану невесту</title>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора ос |
| стукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, прису |
| p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеш |
| тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пр |
| анети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберк |
| а команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Це |
| Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли |
| а пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично |
| ва вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса |
| е паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се |
| ованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и |
| тљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</ |
| душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снужди |
| ћи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер |
| атарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...< |
| нђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="60 |
| је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добро |
| анка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина |
| ласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узе |
| !.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали ч |
| се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји п |
| , чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разг |
| ле јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, |
| њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала све |
| разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му |
| сује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу |
| могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао д |
| ти; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би |
| рска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорск |
| раном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљ |
| јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октоб |
| у јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаут |
| и, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил ст |
| анџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" |
| мнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринае |
| суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече ј |
| моније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за |
| оз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом ду |
| днице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања |
| бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, |
| >Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо |
| е већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> |
| лничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена |
| за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свак |
| ежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у ве |
| , да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође |
| шке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кри |
| у поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић: |
| , реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Никола |
| че, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тад |
| их, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше св |
| чун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста д |
| , према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диж |
| ског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су в |
| нако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такођ |
| е и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско |
| познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је |
| ан сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, |
| е био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојков |
| ан пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канц |
| њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку |
| часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и п |
| нали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према |
| еља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерк |
| говорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе |
| о му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, пева |
| а беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер |
| ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој |
| егао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу у |
| би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</ |
| ав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, д |
| и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. |
| ш увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадош |
| у животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим х |
| мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А т |
| тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не б |
| код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој жи |
| !{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:< |
| рде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне све |
| е, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, т |
| ај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми |
| није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него |
| кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани |
| а друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимо |
| арод могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече |
| ње ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања ј |
| не конференције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> |
| би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, |
| им, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све |
| ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што ш |
| е то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи с |
| ко, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а |
| у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb |
| ој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадил |
| </p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо |
| појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Камени |
| собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Заглед |
| а нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најте |
| знио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти |
| ико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" /> <div |
| не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на по |
| е непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекор |
| инице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка доби |
| није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како |
| {S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испаст |
| ласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S |
| {S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласов |
| да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чет |
| ергично „<foreign xml:lang="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign |
| и га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић |
| егово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој |
| егне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, д |
| Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и о |
| у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо |
| тримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него п |
| .{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} |
| вања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Обе |
| отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прек |
| дно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га |
| >„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долази |
| ило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако н |
| ам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници великих европских сила |
| 54" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откуп |
| и се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је непра |
| осла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрад |
| на Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, ко |
| ри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време ј |
| рату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећиви |
| о ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да |
| е које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — |
| d>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер дове |
| n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Милован |
| елости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила нагла |
| <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлив |
| -паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се |
| p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и |
| ремијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши |
| ојске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар пред |
| Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма |
| есма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n |
| уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Дове |
| ..</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу |
| инети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растад |
| осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Н |
| ад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњ |
| рипали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на ус |
| артерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговара |
| “.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, тол |
| седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title |
| ош врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, |
| ве тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На по |
| </p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, |
| ши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузни |
| урском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смр |
| били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, |
| све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је до |
| , покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p |
| оба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неосло |
| или средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима |
| 3" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и па |
| љно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције |
| ући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне |
| нци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од г |
| раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше |
| бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадр |
| , офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у груп |
| вљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, |
| ас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Ј |
| је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се мног |
| итава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а |
| е сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Д |
| ири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турс |
| битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући п |
| <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и послед |
| часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком кој |
| лакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скоч |
| ш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изне |
| Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а ко |
| ивоту вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p |
| е веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да све |
| ство <pb n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у о |
| дседник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, |
| ф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тр |
| е на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одгов |
| седнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Ује |
| ој учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио |
| аничног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— |
| што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.< |
| , када београђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, |
| е чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити |
| о је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p> |
| м рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Ал |
| јка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као св |
| срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била |
| } Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за |
| ребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада т |
| кох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је |
| p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни |
| то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских |
| , много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, боре |
| нистре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Ве |
| м ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је к |
| ли пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — |
| лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му јед |
| м питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом |
| доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вр |
| ше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-П |
| етан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу |
| ечени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — ре |
| поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када |
| пољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале нај |
| усте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љу |
| ека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде п |
| у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце н |
| ато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — На |
| рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, |
| ра на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нови |
| велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртам |
| ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће со |
| ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је д |
| на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила |
| <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, ње |
| са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можд |
| о четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!. |
| је је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Не |
| столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је оти |
| јанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, |
| /p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и |
| и стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} К |
| лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилиб |
| разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p |
| д свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, н |
| Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, |
| p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она |
| асак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму |
| копљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у |
| добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву |
| <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> |
| /p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није ј |
| собље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и мин |
| ом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једног |
| .{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хар |
| а спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла до |
| седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љ |
| Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту |
| сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, |
| ње наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па |
| p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, к |
| , да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, к |
| воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење своји |
| брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо ср |
| ванка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипа |
| брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих мо |
| о, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе запо |
| устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао |
| купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути |
| го врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико |
| се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> < |
| шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчеви |
| седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је в |
| е, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ го |
| га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,< |
| и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник |
| ретварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно |
| асним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и |
| села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мисли |
| да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет |
| олитику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазарев |
| и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> < |
| Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила |
| ила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и ре |
| Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо мла |
| е свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко ј |
| остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, зб |
| ављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, ка |
| ичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.< |
| ни да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена н |
| и.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока с |
| улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћа |
| Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, |
| ним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао како беог |
| њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече |
| </p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојаза |
| нух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не б |
| же бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспек |
| шкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па |
| гору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.< |
| један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да |
| и си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са |
| то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за |
| прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p |
| raphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. -- |
| т српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотс |
| приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опас |
| жас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице н |
| ао сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девој |
| уо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дозна |
| има популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скрив |
| с, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једно |
| ар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, д |
| са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет полити |
| раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго ј |
| Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успн |
| евољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— |
| рногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава |
| цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и д |
| залудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згодн |
| и ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сва |
| заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле |
| ђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег глас |
| штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" / |
| сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем ј |
| зба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола |
| може јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам |
| аузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се од |
| ину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} |
| ку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да сед |
| ма је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се н |
| у да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутн |
| ске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другов |
| лодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју п |
| болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља о |
| л сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот пра |
| а, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки она |
| омеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и ук |
| ише размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше прав |
| а, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно л |
| о је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица вид |
| ија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књ |
| отестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкот |
| к узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у ње |
| слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка |
| Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим п |
| а повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="51 |
| зима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А |
| дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против ст |
| тење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом |
| свету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљени |
| ући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— |
| ену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ри |
| а му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је |
| не руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмисл |
| донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопи |
| ом је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог р |
| прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно п |
| , што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња же |
| једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда п |
| олела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је |
| ајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су |
| едостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога |
| најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од у |
| едном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглав |
| е друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгуб |
| а толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или |
| ник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су с |
| озориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> |
| , <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title> |
| свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p> |
| оград по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету |
| ет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је п |
| вићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са так |
| /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из |
| еше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге |
| а претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!. |
| старати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џе |
| сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p |
| олити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> |
| нутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за |
| да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је |
| S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајт |
| времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благоста |
| ре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју пре |
| њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он ок |
| вник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што |
| ат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити |
| и пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</ |
| S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине |
| е собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу |
| обу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело |
| са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јо |
| ало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пош |
| што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са д |
| не.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У |
| и, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног срп |
| бринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S |
| била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{ |
| ма.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, |
| разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је у |
| чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Со |
| спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb |
| ана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћи |
| е.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону рук |
| превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи јед |
| још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу |
| нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој ј |
| > <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже м |
| собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку |
| </p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала с |
| о готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</ |
| .{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p |
| за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, п |
| ичари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, прист |
| опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним по |
| Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је гл |
| се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени. |
| и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе сво |
| би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и н |
| } Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{ |
| нко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспав |
| — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Муч |
| сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="5 |
| p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо |
| 34" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчи |
| ојим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се пр |
| затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснам |
| разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у |
| обаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој |
| на госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном |
| ли је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, |
| а је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву |
| ку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах |
| покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору |
| се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држ |
| доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја запове |
| и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је |
| зволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као т |
| е у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{ |
| превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељен |
| ном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и |
| м, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати |
| раговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега |
| вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и з |
| мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јо |
| {S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, вре |
| и — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручн |
| и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца п |
| p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти |
| та утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, |
| к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> |
| застрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зид |
| камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко |
| гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне |
| , онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девој |
| је била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове д |
| и врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p> |
| поредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближав |
| у умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла |
| ша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се |
| шити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабран |
| ислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи |
| да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослобод |
| ам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда |
| браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и јед |
| а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуг |
| ог размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе |
| </p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао |
| Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим р |
| Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер им |
| ромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, |
| се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти |
| илан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у |
| шки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове |
| ком заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубо |
| рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна |
| постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најсл |
| о, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка |
| ам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је |
| окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише |
| је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју |
| поведао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним пор |
| т његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га ј |
| требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћа |
| га официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо ј |
| ког, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија |
| не.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само ж |
| ић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Ми |
| > <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом |
| о ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и |
| мо сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чеж |
| тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су |
| , о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њез |
| назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударц |
| <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по реж |
| </p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш |
| ре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори ст |
| га ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим цр |
| аси:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши с |
| .</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p> |
| е су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тоб |
| створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају |
| им, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не зад |
| p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, н |
| духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветник |
| јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао косну |
| кретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама |
| етом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао п |
| меном и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихт |
| што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није |
| ај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација?</p> <p> |
| ило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили о |
| знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него о |
| вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скида |
| дио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>О |
| ите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Б |
| вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им |
| зад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ к |
| на Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по ње |
| е, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао |
| видео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи |
| аја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајн |
| на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те |
| ојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> |
| ачи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру н |
| нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и к |
| Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одг |
| била додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела |
| противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом бу |
| м да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало. |
| према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} К |
| и се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што к |
| и мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србиј |
| то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправ |
| " /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опроб |
| ћа руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата пок |
| езинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} |
| и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то |
| ујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима ду |
| емена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — |
| ободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје од |
| есе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мот |
| > <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„И |
| дби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— |
| едо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И ст |
| мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дал |
| сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p |
| кнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави |
| удо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се к |
| узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијан |
| по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живо |
| ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ не |
| ник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га |
| ја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Пет |
| /p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето |
| довуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступ |
| .{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње |
| /p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код |
| код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако |
| ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? |
| је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, |
| домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После |
| кчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић |
| д госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то |
| S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два д |
| нка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало |
| ким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче к |
| о је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да |
| е са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изг |
| се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и |
| ланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га вра |
| видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га друг |
| иким обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла |
| /p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да |
| огледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:lang="LA">Vale |
| лагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно изв |
| , Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави |
| није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— |
| је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p |
| обу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен с |
| а и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — н |
| адости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем влада |
| иге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо |
| ћеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканс |
| .</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, |
| ут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са |
| /p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рук |
| ше Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престон |
| зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p |
| " /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се |
| ости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p |
| егова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не па |
| Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанск |
| ћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасн |
| о причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ок |
| омандујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми |
| S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријат |
| цајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином |
| тив Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога наро |
| head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око |
| C10"> <head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са ве |
| Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S |
| госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата |
| <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, д |
| </p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} |
| тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје стар |
| ати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовим |
| рво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба |
| <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти |
| « или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једн |
| и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи на |
| него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да он |
| мет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Смес |
| и што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, |
| ма онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам |
| је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} |
| са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под имено |
| анац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли |
| дник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, |
| лутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек м |
| трдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипа |
| злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нор |
| аспрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна |
| Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско |
| великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али |
| решао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешн |
| Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S |
| ривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите |
| </p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом |
| > допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, |
| или рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то до |
| и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле |
| е раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплак |
| што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слобо |
| толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, |
| е довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су к |
| ји и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S |
| д које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова |
| српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за сл |
| родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимск |
| е невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње |
| и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до |
| о је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стот |
| је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску |
| </p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху ок |
| људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораз |
| ну ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугл |
| ом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, ко |
| де Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, |
| ољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи |
| чи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади |
| неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се |
| ад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био о |
| век и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који г |
| ог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати ви |
| народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град |
| еда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка |
| велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од |
| ет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, |
| елу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих |
| и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из вод |
| којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, арт |
| </head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао |
| х војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача о |
| српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху н |
| браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво бо |
| оду, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу |
| ој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на р |
| ора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако |
| устисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</ |
| ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте сту |
| о води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много |
| етити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско |
| један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га ј |
| нту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у |
| току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна т |
| а тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара |
| м предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се |
| ција се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— |
| ојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала |
| укри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Кома |
| ан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто |
| и јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијаке |
| а сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим в |
| правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „< |
| S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја |
| више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом жено |
| у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, М |
| у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; |
| често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, |
| имаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n |
| чког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од |
| ић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понуд |
| > <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је |
| очекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о см |
| пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај |
| поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера |
| ТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад |
| </p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официр |
| е почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, чест |
| .</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубље |
| у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!< |
| р Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен бе |
| јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? реч |
| взеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>С |
| д се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Срби |
| дире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше в |
| тијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, |
| дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали... |
| : мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павл |
| ић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> |
| е мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разу |
| ти узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="6 |
| , ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она в |
| p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Ни |
| као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо мо |
| ви о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Рад |
| о, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнул |
| > <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} |
| ди ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић |
| итичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом С |
| <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</ |
| са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни |
| — Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми с |
| мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој м |
| е до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p> |
| бља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, |
| — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црве |
| заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> |
| анди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије таба |
| Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти |
| мо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде уза |
| ата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па ви |
| салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:< |
| тврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој нам |
| ерјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, д |
| ажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори с |
| На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у |
| <pb n="712" /> резолуције: председника потпуковника Милошевића потпуковника Продановића и капе |
| је: председника потпуковника Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p> |
| т својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очиј |
| едлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне |
| рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да п |
| свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је |
| е и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. |
| ајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју |
| диже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здрављ |
| /p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је |
| лавнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} |
| очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, оста |
| оје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом с |
| свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земљ |
| мо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи |
| атка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болн |
| b n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила |
| Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незна |
| онити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, аплику |
| агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и д |
| који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије |
| {S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су |
| тима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе |
| е у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а |
| е овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време до |
| жнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше ру |
| анду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за |
| он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бач |
| ке војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свр |
| S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на |
| свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>О |
| била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви м |
| ђење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако на |
| шити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кућ |
| остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије |
| рам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, л |
| ју.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb |
| За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> < |
| пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да с |
| твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? |
| {S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим нови |
| > <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испра |
| е треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> |
| мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и |
| реда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одгово |
| ер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један на |
| — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако тра |
| ајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слобо |
| репи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опре |
| емљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} Н |
| рупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно |
| окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крен |
| вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка |
| ноги војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p |
| дећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капета |
| рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, настав |
| ох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна он |
| ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потра |
| Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— |
| и и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ј |
| игоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Г |
| овим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се срп |
| цили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су |
| <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових р |
| го да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села |
| свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се то |
| стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свако |
| јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки |
| е, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, |
| голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је |
| тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати |
| ћ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш |
| кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са |
| увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићењ |
| гме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S |
| оливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену |
| а човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је леж |
| врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је |
| ете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се |
| ном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметит |
| ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. |
| јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика- |
| је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салу |
| и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} На |
| бављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га |
| ци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, |
| ојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, |
| могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним |
| страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Ју |
| овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као ни |
| нцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и |
| о волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Ка |
| је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још |
| повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник |
| низам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, |
| да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничк |
| пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, |
| арина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Нови |
| /p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се срп |
| брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не |
| врши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледа |
| д треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба |
| кала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У |
| се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под он |
| х на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315 |
| али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним |
| се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде |
| јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице |
| србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој |
| је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је а |
| ла управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однет |
| ког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам |
| ало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш |
| кога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функционисање ску |
| како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.< |
| ја се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштин |
| оред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вешт |
| да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан |
| отографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; |
| бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данаш |
| >Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђа |
| ења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, шт |
| на спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n |
| имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и На |
| и и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што с |
| е, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукриј |
| ој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна. |
| атерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одреди |
| >С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се |
| p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председн |
| у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путов |
| пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре п |
| >Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли |
| могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Ма |
| о, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом прил |
| и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А з |
| д официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али |
| ктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> < |
| штеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> |
| ило говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера |
| /p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да вид |
| е! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу трој |
| У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је ут |
| и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не т |
| и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску |
| па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је |
| говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не пл |
| е пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јач |
| ад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар |
| абдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле |
| сле оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> |
| то после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне не |
| дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброд |
| вавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скад |
| ло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се н |
| више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и ве |
| риш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су |
| почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="chapter" |
| <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес...</p> </div> <pb n="109" /> <div type |
| о се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта |
| потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га |
| та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја |
| еке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рање |
| спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p> |
| т, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз проз |
| не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема |
| ом гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није мог |
| еде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, д |
| ио је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после тр |
| тор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звезди |
| код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара мале |
| аном о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и гр |
| стала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је |
| е из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред б |
| а страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Царигра |
| борива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном устав |
| јући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пр |
| рцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те |
| изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове дв |
| аморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили |
| сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад тре |
| 9" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас за |
| им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопрола |
| , тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Ка |
| на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p |
| и такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јо |
| јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која |
| ијатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и |
| н ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те мале |
| казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l |
| тојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам за |
| та новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега бе |
| Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даљ |
| е силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погину |
| АНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> < |
| тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова |
| у није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је вр |
| дствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одл |
| и прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традицион |
| S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе |
| лности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту |
| ога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} П |
| ош мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно бил |
| у Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине |
| јника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народ |
| непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p |
| p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу |
| > <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу |
| о, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечера |
| је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је |
| мљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција |
| им, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и |
| ти оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје т |
| а касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је |
| чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз |
| да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно б |
| има пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце |
| pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> < |
| /p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са н |
| е прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фаб |
| јући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се |
| ја у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспор |
| ституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак |
| е.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, ч |
| онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и |
| ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету |
| Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— |
| овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пиш |
| ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепр |
| итаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризни |
| ни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој о |
| ношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну |
| ање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> |
| његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљери |
| ај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Ка |
| малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} З |
| болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога |
| увише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе |
| , има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љ |
| васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпит |
| га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хран |
| — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саоп |
| је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела |
| пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се |
| бразима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код тв |
| <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута в |
| ве ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре |
| ли су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „ |
| .</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бу |
| /p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако |
| > <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Поч |
| шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српс |
| и не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код К |
| што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минут |
| ог батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази |
| </p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи рук |
| ати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} |
| редних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помо |
| слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> |
| зи Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.< |
| га дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, |
| доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у в |
| .{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа |
| адост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне м |
| а скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали |
| , Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.< |
| ти.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извр |
| ? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али |
| ли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве |
| Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој с |
| љски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} |
| ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — реч |
| му.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> < |
| лико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, д |
| ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стев |
| јте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом |
| /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се |
| зи у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p |
| } Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад ос |
| ћи у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула |
| лава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по |
| {S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац |
| као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностр |
| p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— |
| ита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили |
| а вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Б |
| " /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица т |
| Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете |
| да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, а |
| ита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверс |
| сија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, матер |
| али.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p> |
| е је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бац |
| не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш л |
| тране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а |
| ирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад |
| негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу ни |
| т.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу М |
| ири узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} |
| > <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, |
| омита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој зе |
| е опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она |
| а загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Зд |
| а-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>З |
| } Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отмено |
| иротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јов |
| а чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.< |
| стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из |
| ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућ |
| 01" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div t |
| у и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слу |
| пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> |
| з земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да разм |
| ана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? пи |
| ли горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим б |
| он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао ја |
| ка ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се м |
| су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају неприја |
| ху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у к |
| пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, боје |
| теља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема.. |
| оградског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лаз |
| а ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја |
| око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, |
| и тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди м |
| нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опро |
| ако се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога раз |
| ави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо с |
| ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему оно |
| ти!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!. |
| лаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> < |
| ајживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</ |
| а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Ср |
| > <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година ост |
| у и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двест |
| писану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а |
| нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се биј |
| еограда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Ка |
| ише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши рук |
| вић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаж |
| ас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо |
| те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док од |
| о“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја в |
| ица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, |
| лно веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се |
| лости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Придите после |
| ој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка мале |
| и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p |
| у Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву |
| а, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеј |
| не још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју рат |
| ој сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499" /> <div |
| оразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су |
| зе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и |
| уша живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случа |
| ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бе |
| способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута м |
| {S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, ј |
| разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} П |
| /p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и |
| тално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла |
| сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе пос |
| душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливој |
| е, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> |
| , са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је к |
| Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> |
| оре, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи с |
| само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p |
| лакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слатк |
| даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише з |
| ицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је глед |
| ица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и |
| емена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p |
| је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мил |
| ила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је в |
| ме па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљ |
| да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа бр |
| они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> < |
| се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> |
| head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је руме |
| сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p |
| м је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбу |
| цати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p |
| рва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ ра |
| p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p |
| сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва |
| владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и г |
| како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одв |
| али збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају в |
| а, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили |
| ле болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, д |
| рно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је |
| жавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турс |
| ружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, т |
| у од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p> |
| ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутит |
| већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S |
| а смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} М |
| урских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватр |
| м околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном мес |
| снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стиго |
| ма није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз прип |
| љати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове цр |
| ном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опози |
| /p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским лис |
| авишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац |
| јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу |
| ртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразум |
| вој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише |
| допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћ |
| и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта |
| раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, мо |
| ну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито |
| пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазав |
| наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку п |
| енула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те |
| ловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> |
| е је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену |
| икој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, |
| ије дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити по |
| ко друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојко |
| штво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жа |
| и немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто |
| ест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>У |
| ла се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на све |
| у Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију ј |
| слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела |
| о, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>П |
| е весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честа |
| сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косов |
| p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то ауто |
| а!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала |
| миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p> |
| међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, |
| с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне |
| е нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему б |
| /p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ г |
| аме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сад |
| </p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот кра |
| ицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим и |
| њао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта |
| </p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у св |
| на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необич |
| као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири |
| иш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи по |
| изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, се |
| о оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у мор |
| кла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изг |
| .{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим |
| тка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као |
| лед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Про |
| иснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије |
| кве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраго |
| е о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> |
| </p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содом |
| ове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им ру |
| > <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је по |
| Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{ |
| <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Ка |
| све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предња |
| и си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— |
| сећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није |
| и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено пре |
| ле су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Му |
| онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим р |
| ро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, |
| за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бог |
| лико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса ди |
| колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је |
| .{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у млади |
| вни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није |
| дном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сва |
| одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад чо |
| иљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непри |
| го помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би дове |
| вори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> о |
| у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав. |
| и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.< |
| >Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господ |
| Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњат |
| и, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све |
| >— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда |
| /p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски роман |
| тровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и мин |
| оришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, ни |
| едовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског оф |
| >Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њег |
| упио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сас |
| и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сас |
| бирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његов |
| , па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му |
| .</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} |
| лно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић |
| пова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек |
| ракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал |
| бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> < |
| .</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присеб |
| milestone unit="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиља |
| </p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један дру |
| и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, с |
| ком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, офи |
| <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребац |
| организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, |
| паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тума |
| овића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да |
| ђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и ја |
| лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто |
| ође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност |
| p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није |
| самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхов |
| акше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Срп |
| ов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> |
| ном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе п |
| е.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, |
| кршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p> |
| тељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећ |
| нам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес...</p> </ |
| Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарин |
| смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А |
| Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још нек |
| шић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S |
| Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти |
| оларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је јо |
| ипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као |
| /p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она |
| , да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p |
| ли није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједи |
| м телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у |
| ојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно |
| е да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад о |
| ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре от |
| срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>К |
| гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И п |
| за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако |
| ли опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостив |
| > <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, |
| ..{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И |
| S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} И |
| м онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{ |
| ачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот |
| суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о живот |
| пстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад м |
| нстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу н |
| осно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, |
| пире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S |
| p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| {S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстр |
| олски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пу |
| авица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и о |
| тушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић |
| е у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„С |
| у, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је б |
| жевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добил |
| р изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је |
| кторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми |
| и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосм |
| ако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, ш |
| ски љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар |
| pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и с |
| ле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</ |
| се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У с |
| емо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе |
| обадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="3 |
| а станици престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна. |
| ти... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасо |
| и, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о по |
| знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> |
| у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли с |
| ао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане |
| слила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Обер |
| жевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и о |
| ису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се спораз |
| Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је с |
| оји се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу |
| те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им с |
| ико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцела |
| Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> |
| у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје вел |
| ако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болниц |
| ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се раст |
| га дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрчен |
| ићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" / |
| p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју ј |
| одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој неср |
| ктор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да |
| ом, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободниј |
| .</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њег |
| својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно |
| мо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{ |
| срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недраг |
| S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли д |
| дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника о |
| дала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био држа |
| о је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на |
| да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div |
| а; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је свако |
| се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а при |
| е вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S |
| ила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би ј |
| ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="7 |
| освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Б |
| он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који с |
| >— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и |
| нту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пе |
| није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове же |
| и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бе |
| ошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p> |
| и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонц |
| платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb n="594" /> <div type= |
| и писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} |
| адржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, ле |
| нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да и |
| заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били преп |
| а нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче |
| Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, з |
| је помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одре |
| на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за опш |
| ован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад |
| се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била прем |
| у погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је бук |
| з писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да м |
| о, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сир |
| елима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива с |
| се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју |
| </p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју ј |
| сталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном пр |
| пска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђав |
| Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље |
| екосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење |
| , она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала |
| ш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плак |
| д свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изј |
| е поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и поква |
| Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и |
| о ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, ко |
| све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} |
| што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, |
| <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецањ |
| е да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност |
| тора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да нап |
| у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг |
| .{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу |
| хтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припад |
| ао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презиме |
| а, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Т |
| и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за врем |
| спитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уо |
| у овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро |
| план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још ра |
| тављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромн |
| ање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред |
| , из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то |
| 673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар прип |
| ло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на цело |
| ма били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</ |
| лософирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Ва |
| апетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога |
| ну отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске |
| тамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно пос |
| ика Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, |
| и, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краће |
| а мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где с |
| уњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ниш |
| о знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љут |
| у се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p> |
| ачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S |
| ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам |
| , те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Ско |
| је имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и не |
| се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим |
| уту оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових краје |
| Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и р |
| , мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтел |
| оће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> < |
| лицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде пис |
| аузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромн |
| ција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде |
| <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — |
| } А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало с |
| починути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушк |
| .. мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Неди |
| у садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу |
| у собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори |
| а на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замо |
| а тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Бори |
| а Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо |
| >Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> < |
| мо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу. |
| " /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="2 |
| </p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарче |
| време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарет |
| само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и п |
| аја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљив |
| ше пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила тр |
| зове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је |
| /p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели |
| позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где |
| т, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — х |
| престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било т |
| је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му |
| ио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у кој |
| подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се нат |
| руги, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћ |
| моћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке пре |
| робудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву |
| после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да пост |
| затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катар |
| где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред |
| ј сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле |
| у примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на |
| уку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задрж |
| ењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у са |
| ивот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на т |
| решку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави |
| у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стај |
| је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни |
| нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене пр |
| да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се кр |
| се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> |
| е журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта |
| жљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно реч |
| а Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види |
| ољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} |
| вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље заг |
| вор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што п |
| јнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, |
| рине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је |
| <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти с |
| р и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Ужив |
| ло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пан |
| ић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећ |
| једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је |
| од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру |
| игао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја |
| ки краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родо |
| написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутил |
| } Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и о |
| один-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један |
| гов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београд |
| да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројн |
| а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, шт |
| народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв |
| на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављујем, да |
| {S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку су |
| сти међусобно разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима ма |
| ади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су |
| од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јован |
| ћи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Н |
| ви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико |
| е особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одба |
| ла и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити |
| ени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до |
| је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том п |
| м слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и к |
| ховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Ма |
| ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је |
| ручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић |
| риморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато наг |
| Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, посл |
| в Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спр |
| чики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се с |
| је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не ж |
| ован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> |
| ских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се |
| ћим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му ху |
| даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је дав |
| је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по |
| дам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо |
| ју и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донет |
| е, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, уви |
| , да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбан |
| вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина |
| вреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</ |
| сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, б |
| Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p |
| еизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусоб |
| тити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" / |
| жу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога са |
| срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и |
| ротивник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох С |
| асла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово ч |
| еше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са |
| ије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање |
| који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога |
| имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати све |
| и.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, не |
| што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и о |
| ба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад |
| ош више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљ |
| p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти с |
| д силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше |
| предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја са |
| иловитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, |
| шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес |
| а сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама |
| > <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу жи |
| а мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је |
| — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам |
| нај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутн |
| овољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново |
| и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте |
| мих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пр |
| То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине свој |
| ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — наста |
| та, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од мн |
| ојене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд м |
| пољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који |
| ти нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да |
| и вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади |
| литика, али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на ор |
| е се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има о |
| а да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих В |
| о постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Ср |
| у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво |
| реме је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују. |
| исмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, |
| ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то |
| 2" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не |
| ећ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био |
| нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која м |
| утити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, |
| мо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стра |
| њима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава |
| Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њ |
| ици се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога п |
| биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним |
| нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокој |
| о један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигав |
| српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дуб |
| из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> < |
| ари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна б |
| рне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, |
| наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање п |
| делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у |
| а.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пођ |
| оји је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио с |
| ергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим сав |
| Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозоф |
| м.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живо |
| есне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић |
| својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="graphic" / |
| обити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панта |
| брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{ |
| о Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити. |
| а, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш о |
| ушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво са |
| едало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, |
| асти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, |
| је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ни |
| тне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзав |
| рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвал |
| одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом |
| у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он по |
| х се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки! |
| ћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник |
| телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, |
| хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена |
| у се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо ти |
| /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часо |
| жао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p |
| — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А ш |
| јвиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од |
| ла до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем сми |
| и ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p |
| е бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} |
| бима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погл |
| ала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> < |
| у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} |
| д је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина ка |
| ји живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га ј |
| м.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јо |
| је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок |
| а „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком кап |
| доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана |
| све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо |
| и захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо |
| је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога |
| ољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, сел |
| /p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе |
| евну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, проб |
| тересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нов |
| ње беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанств |
| асти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> |
| није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао |
| овановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је М |
| еш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек п |
| таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалу |
| >„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тач |
| и за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постоја |
| јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} О |
| га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на |
| говој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Нас |
| е, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинаци |
| љив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужнос |
| зала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штитила |
| арод, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се про |
| народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клања |
| ер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у |
| <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p |
| >— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слобода |
| није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени р |
| за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Зд |
| љда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А к |
| ачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао капл |
| ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ см |
| Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има |
| мље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појези |
| ко пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... |
| нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао |
| у заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад н |
| ке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену крав |
| лом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, |
| певао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица |
| p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="106" |
| ad>ТРИДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се О |
| на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је С |
| ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, ал |
| Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p> |
| ам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и |
| џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у мил |
| почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но |
| комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који с |
| о као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела |
| че мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији |
| на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра нал |
| чванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— |
| на-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има но |
| је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} |
| о је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја |
| ца Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софиј |
| место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после |
| сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне. |
| јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену ча |
| ела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с |
| на их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше |
| госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служ |
| е, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-П |
| зу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да ј |
| ари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је свет |
| атним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту друг |
| не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити лу |
| Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пре |
| аква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: |
| иде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да |
| на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то |
| -Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да |
| ијеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писм |
| ивот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот |
| љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" |
| та очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико |
| <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рек |
| ући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и |
| е поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p |
| После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени |
| а.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А да |
| ја је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешња |
| стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше |
| на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали |
| чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални за |
| пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изме |
| пад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и ув |
| оје је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих |
| ра, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, |
| смо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право п |
| кс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас |
| ведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај |
| Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и |
| </p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ј |
| ивота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде |
| је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу |
| ао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио. |
| њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу н |
| ише страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да ј |
| а и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник |
| <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски |
| али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стоја |
| ду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигл |
| ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част сво |
| Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањи |
| и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је вер |
| ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.< |
| Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине |
| истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после |
| пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежевић |
| ирода, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнае |
| е и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела |
| м и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по |
| осне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним |
| кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, |
| {S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог об |
| и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба жи |
| е чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да прек |
| о весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам |
| и.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> |
| ник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био |
| врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и С |
| з позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, |
| Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је |
| о у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зу |
| ненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам |
| ић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио диплома |
| учи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне рад |
| анскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То |
| /p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места |
| политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни |
| аљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Каф |
| тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ |
| и корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајно |
| ао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио |
| тресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и т |
| ро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе прав |
| у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредн |
| оји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона |
| и резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућу |
| ине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су Раш |
| Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:< |
| рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се |
| ојима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Т |
| у, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај с |
| савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног пра |
| лико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у |
| е! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.< |
| и се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ команду |
| драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које |
| Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n=" |
| е жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци њег |
| гом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше си |
| на драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје полож |
| опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хоте |
| е чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, п |
| се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, проф |
| — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за ко |
| ози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах ск |
| напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину с |
| ријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у п |
| ра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више п |
| те и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумц |
| ти и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chapter" x |
| .{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то |
| > <head>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из ш |
| пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ н |
| </p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипи |
| грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилиј |
| у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свег |
| е нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена |
| пљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под с |
| а беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова |
| гда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао к |
| чку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. |
| више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити |
| сти.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у бол |
| p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху |
| епуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни |
| вропе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски |
| тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" /> <div type="chapter" |
| p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" /> <div typ |
| г тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који |
| а је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „с |
| ни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајка |
| , као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише |
| n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена обр |
| бину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и |
| „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S |
| што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу |
| је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас из |
| топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамиди |
| и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасо |
| и.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још од |
| p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас |
| ковцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију |
| ивот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p |
| да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњег |
| е око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела |
| >Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту с |
| вањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се |
| пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" /> <div type="chapter" xm |
| али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не |
| срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из |
| г век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при осве |
| привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник о |
| бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Ј |
| Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у наш |
| и.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принес |
| ви сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна р |
| капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша |
| поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, |
| те бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам испо |
| е, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично т |
| је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца |
| нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од час |
| срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељењ |
| већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" |
| овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила н |
| , сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој јед |
| пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном друго |
| дмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </d |
| ле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су |
| беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се увери |
| ског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући к |
| ту.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом |
| трам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p |
| и испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа |
| ога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченог |
| азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, та |
| ки, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко |
| и на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уоп |
| кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је |
| p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сл |
| Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам |
| и кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је |
| ка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично |
| студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промукл |
| е испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{ |
| танак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} |
| ција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је |
| а то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања пи |
| ике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за прат |
| ци и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> |
| колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика сви |
| ри каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у |
| ем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кућ |
| е ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке з |
| ска Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала |
| ли.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојников |
| ка воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући |
| ати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у ком |
| у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих |
| у у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победо |
| е лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мо |
| ова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, |
| колајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Никол |
| мо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда |
| аћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој |
| сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве и |
| убичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још страховит |
| коте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, |
| тир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути |
| е беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска |
| оста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надл |
| слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре |
| каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мал |
| опа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се р |
| прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и |
| S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, |
| зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће |
| а, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима |
| ца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p |
| , па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај |
| о тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијон |
| речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа |
| радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељст |
| .</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживел |
| филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва т |
| много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни |
| дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине |
| а се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на |
| алачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да ва |
| астави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у |
| српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог бр |
| гађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што бо |
| евом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После же |
| " xml:id="SRP19203_C51"> <head>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читаво |
| xml:id="SRP19203_C61"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> < |
| ’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни по |
| ктора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час |
| војачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе |
| тка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Алек |
| е бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а |
| xml:id="SRP19203_C101"> <head>ГЛАВА СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, кад |
| " xml:id="SRP19203_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</he |
| d="SRP19203_C91"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четир |
| " xml:id="SRP19203_C31"> <head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p |
| xml:id="SRP19203_C71"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад ј |
| 03_C81"> <pb n="457" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова ј |
| xml:id="SRP19203_C41"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C1"> <head>ПРВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удруже |
| а душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита |
| повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке. |
| су ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Б |
| је у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу |
| и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p |
| пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном гла |
| било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Пре |
| а.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт |
| ена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, |
| лици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живе |
| о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога д |
| ркнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у ком |
| један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше |
| <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чи |
| едстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи бата |
| ченику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> |
| ва, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његов |
| ајвећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одигра |
| и овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Други |
| ој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека на |
| јући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто н |
| , да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше |
| природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак |
| му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вече |
| трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за пол |
| батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали ор |
| не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на с |
| d> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Ма |
| звикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста повор |
| ици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увиде |
| лико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта ј |
| ила је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дуже |
| него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало! |
| ове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто жива |
| риморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болн |
| ор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге |
| је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> |
| ита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када |
| јске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо |
| оји беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Бо |
| кама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у неп |
| <title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није примети |
| узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p |
| Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом кос |
| ужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, заш |
| ла.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, в |
| ајача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, ка |
| и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, п |
| p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су |
| љ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Сред |
| одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са |
| поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови па |
| ан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Срб |
| но је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву ст |
| онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмич |
| речи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у |
| е и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек тр |
| ен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за ч |
| огло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Кад |
| емила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки |
| ђег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора ј |
| књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана |
| скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих |
| а је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно по |
| те — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S |
| редузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се |
| ила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више актив |
| од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али уб |
| е Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" |
| исати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам |
| и што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} |
| Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова |
| ..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, |
| ог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је м |
| вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је ова |
| фија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, |
| че своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, |
| а престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њези |
| е у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пре |
| е у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у ово |
| откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му |
| радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива |
| али! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико |
| них и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су прол |
| Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава |
| је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут |
| <head>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ |
| дрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јо |
| да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{ |
| е овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> |
| лашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог |
| њење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поруч |
| хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту за |
| НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У |
| , то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће. |
| д и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јов |
| ао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто так |
| лице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани з |
| оји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То н |
| и да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p |
| еријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту |
| а брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за ме |
| тиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Кр |
| таном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошет |
| крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, с |
| први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Ши |
| аменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци |
| лу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили |
| .</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p |
| и, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква |
| и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутк |
| иве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, |
| </p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у се |
| сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> |
| азнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем. |
| си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Нат |
| ојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> |
| и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да |
| него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођ |
| ш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкај |
| р.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p |
| љно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком |
| ји.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши |
| >Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у |
| своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, |
| <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— |
| унила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — |
| на саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — пот |
| Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домови |
| изам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих |
| ави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жел |
| и писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође С |
| ока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим сед |
| мо од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је |
| ве ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с |
| Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} По |
| в и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како |
| и право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед |
| н нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се |
| „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од то |
| се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је |
| али су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од мини |
| напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично ко |
| о каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хв |
| сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није |
| Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, би |
| а нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библ |
| сати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање исп |
| раљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је о |
| поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао |
| } Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> |
| каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p> |
| а одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали |
| не минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, чо |
| ...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо |
| ше:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи |
| p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбиш |
| оји се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика- |
| не привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>К |
| очише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране се |
| .{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу |
| орило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. |
| пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из св |
| метно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини прв |
| b n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црни |
| ивам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и маг |
| епоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручни |
| ну.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем госпо |
| е иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Реч |
| , која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је |
| е у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се |
| ема Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследн |
| ете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> |
| н печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-три |
| .{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и засл |
| нци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S |
| бови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче |
| г плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче п |
| ом често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је ж |
| рци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези |
| езака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па |
| војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сједини |
| бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти пор |
| зи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све ре |
| S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој |
| подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и |
| е, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово |
| Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пивара |
| и сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мил |
| > <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се |
| искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</ |
| писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина |
| о?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.< |
| ерењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропус |
| како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с т |
| одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„ |
| ак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p |
| народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се изврш |
| е те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија |
| } Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, |
| то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у јед |
| се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера п |
| ну децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{ |
| узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу |
| ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} О |
| пољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу поли |
| понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати |
| Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краће |
| вање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија |
| је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја о |
| имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тр |
| које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ст |
| /p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жур |
| >Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министа |
| уацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, |
| лог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познај |
| а бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом |
| ете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанк |
| савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је |
| е немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко з |
| речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и |
| само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> |
| Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.< |
| је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машинис |
| био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је б |
| ичати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник |
| Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесн |
| о лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него н |
| је, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све ва |
| гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удруж |
| е сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика н |
| ставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње |
| вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — зах |
| т Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић п |
| бу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранков |
| у са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за при |
| своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући с |
| рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и |
| жаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним кр |
| , то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада нал |
| ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисл |
| да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартино |
| е моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна бит |
| празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа |
| ја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А п |
| > <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то И |
| чњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност |
| ића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, |
| нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца н |
| ебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва |
| а питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није тако |
| друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> |
| говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљ |
| <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— |
| каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован |
| према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p |
| смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, к |
| ти.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у б |
| абетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p> |
| а.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морат |
| </p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче |
| .{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако |
| очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chapter" |
| Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— |
| иколићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас |
| приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљер |
| ви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико т |
| еља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S |
| прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, под |
| окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако |
| једно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мор |
| /p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти |
| S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се ист |
| ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам |
| рволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S |
| — Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар |
| цу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запит |
| е — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, води |
| женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га |
| м сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А |
| житељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> |
| , али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} |
| ине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах кре |
| Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> |
| ену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па с |
| мо данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И |
| е још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му |
| е, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степ |
| сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n |
| аве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једног |
| то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске канта |
| анџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођи |
| вић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке в |
| S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Нера |
| задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p |
| сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само |
| је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја |
| да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— |
| /p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао |
| и такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најб |
| тручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему ника |
| т.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу док |
| жите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од но |
| еванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа |
| да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру |
| нике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајор |
| ласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико в |
| а је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упит |
| рети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећ |
| доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти неког |
| срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станиц |
| р након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја |
| испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један |
| а.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали |
| ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пиј |
| и говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Са |
| .</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је ј |
| нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хте |
| овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лул |
| ђоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не би |
| сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.< |
| би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у пи |
| патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и су |
| жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње |
| тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена с |
| вао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштр |
| е заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном кра |
| н лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћут |
| га новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то п |
| </p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> < |
| и опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој б |
| је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацив |
| и с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих с |
| pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Го |
| Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао оса |
| жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве г |
| а писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој |
| е служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изг |
| каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења |
| , па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратни |
| ват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново поз |
| ацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао преба |
| стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један д |
| бијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србиј |
| није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и ре |
| ским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима |
| прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараб |
| прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Х |
| сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и |
| је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S |
| е Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим бол |
| ојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед |
| ва вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесм |
| ћ.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина |
| дише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће о |
| лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можд |
| е лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у |
| ало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при т |
| га не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала |
| рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — |
| нуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка на |
| p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој |
| да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост зб |
| а било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, д |
| ача три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ |
| имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p> |
| кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није н |
| саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се |
| м да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки |
| рана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију |
| рити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити |
| Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто г |
| свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до др |
| да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је |
| их да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви |
| онић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверават |
| ата хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу |
| су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници с |
| официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао. |
| Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљи |
| бро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код |
| варио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Не |
| а.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Нед |
| — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправив |
| ити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији чла |
| таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да |
| ефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> < |
| да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и к |
| ку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> |
| нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико ни |
| овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, |
| ила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш које |
| у револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајеви |
| ц на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и прета |
| Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, д |
| био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска п |
| жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побој |
| би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај |
| ење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући |
| аво дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце |
| исе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од оног |
| ше витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најср |
| погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле |
| Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— |
| ен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли |
| анка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја б |
| га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— |
| на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запита |
| дстави себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При т |
| S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> |
| > <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> |
| <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га |
| одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће |
| ја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, |
| крзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, от |
| ијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{ |
| ке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p> |
| pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола ча |
| а овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана бил |
| јој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девоја |
| и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање |
| ви под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем |
| су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, мун |
| ија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служ |
| мошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч |
| ашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће пр |
| ра, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су вла |
| ајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији изм |
| руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да о |
| иде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша де |
| бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — |
| рали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића |
| , требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, |
| глед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубо |
| го писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад |
| ли све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, у |
| нка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њез |
| а пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Позна |
| > <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића. |
| небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој ж |
| ји је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, |
| рвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четниц |
| опље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала |
| пнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно |
| лошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дор |
| ао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дуго |
| међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли. |
| војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и |
| е хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није |
| говић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута мога |
| ина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> |
| ави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало |
| те, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само |
| , да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта ј |
| /p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</ |
| а ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се |
| узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наруч |
| ије из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегле |
| о?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер та |
| ом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џеп |
| прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</ |
| тно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> |
| </p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</ |
| Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао изме |
| свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу |
| } Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> |
| ве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој |
| еркнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:< |
| вићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло |
| Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже |
| вобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, сед |
| м“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — |
| оме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, проме |
| мирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парла |
| е ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих за |
| вести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица |
| се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени п |
| .</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум |
| дном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугари |
| узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на б |
| тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори оста |
| реговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> |
| у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о |
| ћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио |
| ње и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе по |
| ?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и |
| .{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још син |
| е летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске |
| аклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који |
| се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали |
| е хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> < |
| худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за п |
| в.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластич |
| оја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око че |
| свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Вр |
| спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чем |
| после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов оми |
| се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понаша |
| или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко з |
| том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом |
| а се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан пол |
| о тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са |
| послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, |
| уке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној |
| n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да доч |
| страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap u |
| чина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и |
| ић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћ |
| ајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пре |
| ше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра ма |
| ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор кроч |
| ио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињу |
| повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата доб |
| ед топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред |
| дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави |
| Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Те |
| ића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и з |
| мах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, |
| поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче |
| А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p |
| вари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се чита |
| ште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb n="680" /> <div t |
| девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био н |
| ола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на ф |
| аши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је |
| за ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непри |
| би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагна |
| на планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путов |
| топут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека |
| е.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да |
| политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се ве |
| е да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и |
| задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом проме |
| краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски позд |
| рци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Харт |
| маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Д |
| ари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочи |
| ити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одгов |
| Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употреби |
| погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет кор |
| са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачн |
| акле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} |
| вост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ип |
| вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, уд |
| севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио |
| рију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <p |
| <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се |
| све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чик |
| <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p |
| ред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало |
| . — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика- |
| чин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати и |
| <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојко |
| кну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> |
| зашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се п |
| и беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, у |
| не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше је |
| х желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад |
| ед вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, рашира |
| х! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> < |
| уштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у |
| ну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета |
| главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи |
| остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Ст |
| буњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова буду |
| да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>Посл |
| ах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била |
| пут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, ве |
| тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке к |
| оведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата о |
| е изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да в |
| најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијск |
| је душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, п |
| из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро пред |
| де, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, ј |
| ављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допад |
| аље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њих |
| еснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као шт |
| d> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љ |
| рио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одуше |
| укама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа с |
| ја је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москв |
| Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка о |
| нао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и ст |
| би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше |
| дала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослоб |
| тре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он |
| јзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао жив |
| тоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени |
| е да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задр |
| орно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је о |
| на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те |
| мама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочит |
| {S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, пол |
| ди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени покло |
| тка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да |
| најући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поште |
| S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{ |
| свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душ |
| бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред кл |
| ез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» н |
| м разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у с |
| .“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће о |
| и га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова |
| давна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одгов |
| је му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разг |
| ванка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова |
| уде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омра |
| ост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу |
| а ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је глади |
| вом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као |
| оком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у |
| рало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколс |
| а.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси св |
| куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли |
| лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са |
| <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је |
| да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, на |
| зимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобо |
| џи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} С |
| рло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у |
| p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, |
| е, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српс |
| мен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био и |
| у вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти |
| ну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а з |
| усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика |
| ао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке |
| крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за св |
| <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, р |
| сија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу |
| окица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Соки |
| огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се п |
| пио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p |
| пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељ |
| и свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погре |
| миривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово н |
| да оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умр |
| није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим |
| столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и д |
| ренције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на ко |
| дубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није |
| други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мал |
| Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чу |
| <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковић |
| ко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господ |
| вору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S |
| тмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је |
| ња по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када |
| Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним |
| {S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборав |
| и донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада |
| , са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима п |
| рно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на пр |
| ана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, саве |
| аналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је |
| сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је ј |
| минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службен |
| ажио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој |
| списано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност |
| задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељ |
| мо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз к |
| лазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она д |
| тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.< |
| а и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржа |
| аша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни изве |
| тијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не би |
| е доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју мил |
| мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са |
| ту и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим |
| вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак. |
| а.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечан |
| азигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и располож |
| је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се гор |
| а бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља |
| таваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли |
| и се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници |
| њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојл |
| стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан |
| а краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога ж |
| десет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослуш |
| овску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домами |
| правио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јо |
| е, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је о |
| ше о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и с |
| > <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ра |
| а ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним друго |
| бу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан |
| даде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ства |
| ши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак |
| ци не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинут |
| ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које са |
| раће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са у |
| ише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак |
| умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, |
| ренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је з |
| на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти |
| ругарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим гос |
| > <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху преп |
| командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене |
| нуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин |
| посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.< |
| прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радој |
| .</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нови |
| мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједа |
| е него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома об |
| Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> < |
| укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој стр |
| кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја |
| шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} |
| оја је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержо |
| Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је с |
| кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш бра |
| је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писм |
| а извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са вел |
| реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче. |
| рокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за вр |
| ржиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S |
| аџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, |
| не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они |
| за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Обе |
| 64" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, |
| повима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут спораз |
| бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нане |
| ељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико т |
| а и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне труп |
| ла српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа |
| ачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је у |
| жје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а |
| списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак |
| вине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у |
| </p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру |
| ужје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> < |
| аментара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом п |
| тепу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљб |
| дницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу |
| ше пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише |
| пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српски |
| ета, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив г |
| уч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише исп |
| којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жрта |
| а и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће |
| јем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши пис |
| е, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За ж |
| својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељ |
| м.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на о |
| љењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драго |
| на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449 |
| </p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто |
| ша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не |
| , кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме је |
| писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне |
| зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику А |
| требне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p> |
| анем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри |
| .{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, р |
| њем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља д |
| српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло |
| редаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замолив |
| ишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је бил |
| граду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао чит |
| ина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице |
| ке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога |
| Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом гене |
| а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао пр |
| у, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ов |
| се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено о |
| к својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> |
| ном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После |
| и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> |
| Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представн |
| гунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршил |
| р мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, п |
| лацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али |
| , Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексић |
| Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је с |
| но послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици |
| уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Акаде |
| ва, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као с |
| као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би |
| а јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он |
| н плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих |
| а за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p |
| орила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како п |
| а, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а |
| ва „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Срб |
| на, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новц |
| ствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су |
| Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — р |
| не — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која го |
| заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико |
| овора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског мини |
| смо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да |
| ...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p |
| не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И |
| /p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Мил |
| оле Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро |
| тобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић. |
| сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на |
| </p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се |
| и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> < |
| и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, |
| сит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан |
| рисветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића |
| спеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше |
| сле недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојан |
| ованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.< |
| са ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на к |
| ница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах |
| <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и о |
| ге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политич |
| ише гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковни |
| ћ.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, |
| де се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, к |
| и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> |
| јатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго |
| воје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевић |
| ност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="75 |
| ге ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о |
| д је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било н |
| г рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће |
| После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испи |
| <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слаже |
| м Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је по |
| првши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p> |
| сја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан |
| > <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова н |
| > посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа бо |
| добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им |
| едоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело по |
| свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p |
| литике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стој |
| Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит |
| е волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу |
| љени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому |
| то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа |
| столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} |
| ција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш |
| вима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест |
| маче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако |
| и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из з |
| p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се на |
| ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би би |
| из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и |
| зинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поузда |
| стале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не изн |
| <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снаго |
| ом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је |
| ва три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је |
| у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка команда |
| е тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити |
| На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарс |
| и помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Ка |
| окупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео гл |
| ским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна д |
| то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске |
| , на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско |
| измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако |
| ...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше от |
| изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да |
| да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> |
| сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих |
| ије лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући |
| ре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по |
| дсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинил |
| /p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром у |
| буче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за |
| /p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, б |
| то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју же |
| а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвил |
| <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у |
| о је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, а |
| , па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ст |
| ма.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је с |
| дговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед о |
| едног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша бр |
| > <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Ал |
| .</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену |
| езао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Чи |
| и строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренут |
| нувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио |
| ата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Гос |
| души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Ста |
| учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да |
| цу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не са |
| пак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се за |
| p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к се |
| држи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио |
| пролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> |
| адајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> прим |
| кнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена |
| е доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досад |
| d> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу нап |
| дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера |
| , тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За с |
| d>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину с |
| га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрх |
| никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, |
| >И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе |
| испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се |
| дјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом |
| склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и |
| ећ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко ли |
| ој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и о |
| на му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину |
| који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао. |
| .. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо исп |
| ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису |
| де!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и |
| алост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} |
| та, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима ред |
| е баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!? |
| а извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за своји |
| омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у |
| </p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним |
| бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а деч |
| ти.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап |
| Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и при |
| же главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи |
| ајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изгово |
| ве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведр |
| онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који |
| и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се на |
| тедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира |
| но јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако |
| о ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старије |
| ки ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— |
| ајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, |
| тарим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ преш |
| чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је |
| са ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић преглед |
| часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак |
| нко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, д |
| тишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу д |
| пролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где |
| у реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, |
| > <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— О |
| о не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да бе |
| ивача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста |
| тку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу. |
| у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлуч |
| можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио б |
| гло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је |
| .{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта з |
| </p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у |
| Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка проб |
| Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> |
| а мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p |
| ерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у |
| рудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склоп |
| од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне с |
| руди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у |
| болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио |
| с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над си |
| завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а суз |
| дахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са ст |
| <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И с |
| увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости |
| кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се јо |
| ује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку спомен |
| раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру. |
| бзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политика</title>“, вр |
| — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> |
| у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио |
| Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта |
| се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учиниш |
| во“.</p> <p>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову |
| а је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n=" |
| не Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био |
| присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише |
| рло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што |
| о је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практ |
| ео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. |
| ас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, д |
| алогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илустр |
| као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p |
| ац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне по |
| /p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе |
| и се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, з |
| енадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Из |
| невно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама |
| ена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован |
| сног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши своје место у |
| као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и р |
| су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупш |
| ше за састав <pb n="712" /> резолуције: председника потпуковника Милошевића потпуковника Продан |
| /p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошевића |
| о због извесних изјава њиховог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора |
| кварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са за |
| о ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслуш |
| ва одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и св |
| на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, |
| а и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</ |
| p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у М |
| орија, онда се исповедила својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју |
| јте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После прочитане резолуције, пред |
| p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n=" |
| ветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се н |
| ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић |
| тничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p |
| драговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припреми |
| , лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је л |
| позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што |
| дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ |
| > <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јес |
| о, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и го |
| ећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није мог |
| а, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надај |
| ме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такођ |
| ead>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је ко |
| опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и |
| орском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и пуб |
| “.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. |
| несрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, л |
| рко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељков |
| сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> св |
| нцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренут |
| нацијоналисте организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почуп |
| великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Ш |
| то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ств |
| /p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у |
| ена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој |
| д, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S |
| рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите м |
| -беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је |
| аш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је пет |
| ори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одгово |
| и.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевал |
| коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се |
| селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и |
| одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изј |
| пе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила предузели су најенергичније к |
| ора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено |
| м силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке т |
| ика и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ раниј |
| > <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондону, показа |
| е интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу |
| видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, просто |
| не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и о |
| <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила нагласили су, да се неће задр |
| увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш на |
| гледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да и |
| питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огор |
| вши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674 |
| љ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.< |
| > <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе с |
| и.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, приликом поднашања њихове |
| како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, д |
| Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност. |
| мејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи |
| ом рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и весели |
| ша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два |
| > <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи |
| м живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, н |
| епријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције |
| прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који су послали четири војн |
| ва, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и бат |
| земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао н |
| /p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје кувар |
| на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје |
| unit="graphic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538 |
| жају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватн |
| ио је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон |
| е око Скопља, представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краљ |
| паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развра |
| о натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских офи |
| и су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај |
| у Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</ |
| г времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="757" /> <div t |
| оје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брз |
| лније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, |
| тио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у т |
| тупе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка с |
| икола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је др |
| у све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фик |
| дар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горд |
| алност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на ко |
| о не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их |
| јанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу озд |
| иколић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> < |
| ајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, је |
| сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе у |
| {S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их |
| д нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му |
| /p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да |
| т, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе з |
| ш није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?< |
| p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја ре |
| ицу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> |
| опрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадо |
| — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би стран |
| свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S |
| корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лу |
| држала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Обер |
| пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, |
| ротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива в |
| срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекују |
| а учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уре |
| о пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш м |
| ах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тре |
| аници, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно з |
| који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да |
| ову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодно |
| а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву ре |
| навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка вид |
| речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p |
| рупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" |
| ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му ова |
| исмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> |
| , писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било |
| , сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио |
| Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек |
| сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се саст |
| рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тица |
| изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеос |
| примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које |
| један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо дес |
| и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на полит |
| за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су п |
| .{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростил |
| у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напу |
| и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекд |
| , што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и бић |
| ом, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специј |
| већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са оста |
| дитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} |
| љда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Тво |
| о не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви и |
| удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за с |
| о и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше |
| свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључу |
| док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не п |
| списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха |
| > <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић го |
| .{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са ви |
| да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се о |
| овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни п |
| авања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одвед |
| ен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то с |
| ести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне |
| неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p |
| непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је бруја |
| што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдск |
| се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чуд |
| чевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спрема |
| ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од М |
| љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих зна |
| } Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да |
| чник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом св |
| апсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не бри |
| еквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изн |
| ше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на д |
| авају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собар |
| војку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је |
| наш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену с |
| сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она прост |
| к донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише |
| ер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да |
| к према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у |
| му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Роси |
| ама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена |
| ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и |
| <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Со |
| у задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p |
| на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњ |
| и глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њ |
| и господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнеже |
| — А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> |
| на и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на д |
| о...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори глав |
| .</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, о |
| </p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лис |
| !“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила |
| ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш |
| посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, он |
| трао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух |
| снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беш |
| је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио |
| би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам |
| >— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављ |
| аху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— |
| p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостив |
| почне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим |
| <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову ексе |
| , а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скре |
| омита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу |
| а поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, кој |
| зненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је |
| <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка в |
| српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно прко |
| е мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као п |
| исам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је сам |
| ате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катари |
| и самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, д |
| е због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме д |
| је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, |
| ђусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски |
| пасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до сами |
| ресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч |
| е немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чека |
| ада војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна |
| >Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица и |
| е до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворни |
| су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али |
| Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека ва |
| болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срц |
| тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни светов |
| аре Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крв |
| и руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— При |
| е су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади |
| м је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој |
| едићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; |
| о, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Милован |
| пановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Гл |
| е српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</ |
| ала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна бо |
| две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест. |
| он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој нар |
| цу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натин |
| десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, пр |
| Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са |
| ше својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко |
| н стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А гд |
| ше тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрил |
| овић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се |
| јанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</ |
| тарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође С |
| ћи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече: |
| ао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</ |
| уди другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиш |
| А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Фе |
| рала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је за |
| тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="53 |
| ати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До |
| о прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана пол |
| и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да |
| слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова пов |
| сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“. |
| /p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљ |
| љати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на |
| евач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, |
| ити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу ши |
| Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву |
| а улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је |
| тезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у |
| евају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно јез |
| ј конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којо |
| анских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је ј |
| а света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљн |
| {S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуља |
| то непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено у |
| кање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали |
| ена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска |
| и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — с |
| p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно ј |
| руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећ |
| леснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу |
| души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, |
| ћи се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмиц |
| љен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, кој |
| и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> <d |
| о му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часов |
| ли сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па д |
| /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још |
| ну.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и с |
| а га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} На |
| ијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качан |
| аку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не |
| еко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зо |
| а је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добр |
| о.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у |
| о га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А ш |
| српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пуш |
| их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катарини |
| страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили т |
| радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у заг |
| ам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Кад |
| > — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти к |
| и узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb |
| е изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше п |
| морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало |
| нтриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: п |
| ј лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали |
| едивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завије |
| обио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, ј |
| ела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном д |
| 85" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао са |
| махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она |
| уна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним т |
| зишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици |
| ..{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири |
| помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћем |
| нило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брз |
| шћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено |
| ом невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у неброј |
| и красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевре |
| а је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре д |
| га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до ус |
| мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамент |
| алдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p |
| тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p |
| ди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из ње |
| речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лаз |
| } Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није мо |
| овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, |
| а твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, вол |
| аспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробуди |
| дојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње |
| се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карта |
| могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по |
| држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав |
| жда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда дан |
| /p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> < |
| ивот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за с |
| убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њ |
| Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да с |
| момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да доче |
| у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним наме |
| он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу б |
| се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у ови |
| ли мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата |
| а и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Нер |
| <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title> |
| ова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично |
| вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога |
| један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као д |
| цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> < |
| > <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p |
| оском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан |
| ресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са |
| редбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошл |
| то јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Ка |
| евић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле |
| ара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да |
| помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра |
| д стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, ко |
| ом крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, |
| олила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу до |
| емо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— |
| ега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласит |
| исам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> |
| у.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један |
| болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога |
| p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и по |
| их, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, |
| тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва докумен |
| е!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> саст |
| ољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и |
| на је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, заустав |
| тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И нов |
| одина су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, |
| је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло |
| сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенци |
| да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је |
| и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се до |
| а је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том |
| труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> |
| а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зелен |
| правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, |
| о уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</ |
| — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје ру |
| лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу остали |
| не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју |
| е чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћ |
| ођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило |
| жне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убо |
| око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране |
| То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, неп |
| изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу ув |
| Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови д |
| данта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца |
| у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко |
| стоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, |
| ила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрх |
| го, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца |
| к посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а |
| е сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањи |
| Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> < |
| а да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан каракт |
| ла да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да о |
| на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и |
| тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> < |
| а машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег |
| зала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једре |
| рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљење |
| а, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ств |
| лочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{ |
| глу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у ско |
| ци и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, б |
| које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко |
| /p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови настав |
| мо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних из |
| ун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, ш |
| би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу с |
| чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Ја |
| х, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам |
| и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их |
| атинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз пе |
| т.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запит |
| и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо ур |
| е он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је и |
| десет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча т |
| о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и |
| а је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио н |
| Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови п |
| но време била непријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; над |
| н себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше |
| исмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативш |
| ва знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула |
| и шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очи |
| у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом |
| p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио |
| да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у забор |
| е радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако те |
| смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је |
| крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој пона |
| д, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Грахов |
| а је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна |
| м Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбин |
| е Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функциониса |
| дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— |
| — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из не |
| леном растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допи |
| вишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и размет |
| хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чи |
| се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах |
| а има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини н |
| је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме |
| а Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он чест |
| како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</ |
| прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могл |
| о полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одб |
| ригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело |
| ољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната |
| > дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, |
| и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне си |
| их уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А |
| азати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова |
| војих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и |
| рема Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по м |
| биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Милован |
| имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно |
| идели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају. |
| што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић пон |
| ладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није ве |
| ам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић |
| ису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, па |
| е почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на ун |
| ом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То |
| м, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу |
| стао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би |
| сположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидина |
| р је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она ув |
| аљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки |
| ој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам тво |
| а да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, |
| оспођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити |
| младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе свој |
| њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више д |
| не иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, |
| и су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа |
| p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Ил |
| турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај заврш |
| он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор З |
| знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био |
| која.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> < |
| еднога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после так |
| да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми |
| ва, који беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајно |
| не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n=" |
| да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори |
| <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загази |
| па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушн |
| јући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за о |
| а.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ вас |
| а још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је т |
| мер, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, |
| пустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p |
| војим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више |
| били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Шва |
| народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их до пре само месец |
| ица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право |
| ајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучеш |
| икакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чин |
| , до ли непријатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом на |
| ко, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћ |
| , све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе |
| а Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред т |
| је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} |
| оларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли |
| ање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њ |
| умевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конференциј |
| ема њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајет |
| р донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с |
| износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни п |
| је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно |
| родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази т |
| ује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, |
| е ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и |
| своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код |
| ме невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове |
| вестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> < |
| м савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — п |
| ово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво |
| а се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јо |
| и.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је |
| укли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворен |
| дати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: би |
| — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називат |
| ђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шт |
| <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовс |
| залуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мор |
| у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је с |
| ђе узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве |
| ним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p |
| због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поус |
| да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног трену |
| .{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би наруша |
| по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке ми |
| дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог б |
| ду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко |
| ље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао са |
| ег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској пос |
| о што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не |
| и!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и наша |
| ри наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> |
| на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу |
| овић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „О |
| да, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што ч |
| да, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и |
| ка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ преста |
| га.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S |
| ивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се |
| његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би т |
| лила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, |
| пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала |
| и, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} |
| кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p |
| — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао ј |
| — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Нера |
| јалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може би |
| ед кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>З |
| и, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, |
| } У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p |
| и у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, |
| тила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити ш |
| у, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед пром |
| скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута пона |
| није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке |
| једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, |
| су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се до |
| унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се |
| ири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик по |
| ине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихват |
| је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло с |
| ц је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко ј |
| у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно |
| јника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="5 |
| ћанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болниц |
| Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српк |
| е „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно ист |
| е то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су по |
| се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је |
| да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да к |
| и су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у ком |
| рви спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера |
| довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете А |
| ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикн |
| ску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију. |
| у Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале п |
| увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре |
| у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљ |
| а мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је |
| страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се то |
| е се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Нера |
| S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похв |
| ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем ст |
| рајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак је |
| {S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских |
| љења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љуба |
| ље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је по |
| брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко |
| е врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била п |
| се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше ника |
| функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сув |
| капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочек |
| и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му |
| прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из по |
| ити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сат |
| а човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови |
| фана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду. |
| > <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих |
| демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понав |
| n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката |
| исмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и весели |
| ма, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да |
| та друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шап |
| , рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n=" |
| поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ј |
| изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130 |
| етрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљ |
| а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита р |
| ивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Бито |
| шао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</ |
| ђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како |
| кашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Ис |
| х догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стоја |
| Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: |
| еограду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добр |
| ј, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам разво |
| е писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно |
| му буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој |
| лазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болест |
| ли.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Г |
| р Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци д |
| песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бит |
| о рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „оте |
| p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађа |
| видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња? |
| де, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да |
| >Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице |
| , али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилази |
| бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне з |
| офији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се |
| аш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p> |
| ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у |
| имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нар |
| ила рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више р |
| ло.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се че |
| S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држ |
| реније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред др |
| ли су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвик |
| е подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим м |
| неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похита |
| це јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво |
| , јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" |
| > коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемер |
| е узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> |
| и глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> < |
| е гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може |
| у ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један да |
| икала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна |
| и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћ |
| о оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић |
| боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} У |
| купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да ве |
| ао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{ |
| топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу |
| другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био |
| надила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било |
| ј шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n="365" /> <div type="chapte |
| ој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио |
| четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у |
| ћа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутиш |
| слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгаше |
| /p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, |
| ла новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти |
| а.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није мно |
| ађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану |
| тајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса све |
| цир добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упит |
| старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед у |
| >Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузм |
| ете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у сл |
| се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше |
| 789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, м |
| пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осе |
| наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам |
| а, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права |
| ћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као |
| троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатеље |
| е и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више г |
| а господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а н |
| свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доно |
| од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.< |
| На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шеш |
| рајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар |
| и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђу |
| пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хар |
| попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је у |
| о сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунак |
| толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао с |
| помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та |
| емљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> < |
| треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио |
| ући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схват |
| ДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то |
| би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</ |
| ћем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које |
| блака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p |
| ке краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, |
| Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразум |
| после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим |
| но, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Тр |
| /p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посмат |
| о примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде |
| е турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него ј |
| а дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну п |
| </p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} О |
| на, или прва армија српска под командом престолонаследника Александра, имала је да од Врање опе |
| првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био |
| уг, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску |
| е ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уверењима.</p> <p>— П |
| ољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два ча |
| радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу пр |
| у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и изме |
| е цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана у |
| већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослов |
| задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <pb n="308 |
| у и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и |
| } Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није од |
| ља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ мног |
| непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања тра |
| ad> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску |
| служила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњо |
| ник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је стан |
| е од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p |
| ба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то |
| а га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ћ |
| никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мај |
| огом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад |
| је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је |
| грешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} |
| грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком |
| уженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да |
| зо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша |
| ужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у вез |
| а отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим |
| нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, шт |
| етстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући т |
| ке ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу |
| цања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> |
| <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви п |
| анка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао п |
| који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису мог |
| .</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабља |
| це у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“. |
| је речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање коле |
| као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Н |
| , јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, |
| ложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, |
| е просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши |
| и као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде ч |
| троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорав |
| јатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данаш |
| упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати. |
| вештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање |
| ио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковић |
| у видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим |
| да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ј |
| етету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, |
| ковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је исп |
| искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине |
| ло привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу |
| ници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим грудима |
| ли позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража друг |
| само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар |
| пановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је З |
| да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, н |
| p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се отк |
| е се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, в |
| >После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули |
| им бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балкан |
| човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне л |
| у није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одгово |
| ћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш |
| аницу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио. |
| кове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова в |
| биве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио ц |
| и увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци |
| >Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, д |
| за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зат |
| о поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала |
| оложење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника |
| лико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутир |
| имност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординациј |
| ам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ј |
| твари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа ст |
| ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под команд |
| >Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и |
| ерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког |
| вић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти ка |
| тне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га ник |
| вом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — до |
| да је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљ |
| питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежев |
| шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским леши |
| и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато |
| ука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" /> <div type="chapter" |
| свете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, |
| Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.< |
| ећ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S |
| у тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је |
| та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n= |
| ман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни |
| да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви доса |
| у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну |
| инство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на диза |
| дбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан под |
| ужби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — |
| ла му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.< |
| д тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устад |
| е ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прек |
| велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока |
| ог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да |
| шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацал |
| једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се |
| д Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио ј |
| но одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тр |
| светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија |
| з икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами п |
| је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдем |
| љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, ов |
| и је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb |
| нтересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, |
| {S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше н |
| нити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стев |
| рдре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, |
| ијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле |
| Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којо |
| ја, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дичн |
| МДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи |
| .{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радов |
| и коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p |
| никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски |
| S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро де |
| а улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је д |
| вог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам кола |
| оже да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а о |
| ни познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буд |
| рамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан |
| ликом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пр |
| су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријум |
| ија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи б |
| а рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, |
| је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација |
| стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Туз |
| тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је |
| е био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута |
| ерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на |
| трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахат |
| „Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, |
| ом као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новин |
| евим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногам |
| би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да |
| одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније |
| е почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше |
| вога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да |
| ction" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом |
| иче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и С |
| енчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када |
| ише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни |
| ице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним |
| маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говор |
| ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не мог |
| правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пу |
| оведаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад с |
| рпску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као |
| лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — |
| живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да |
| опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју не |
| о, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рање |
| да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прсто |
| молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када с |
| ораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао |
| дојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне с |
| јући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога нећ |
| еколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S |
| ина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у ру |
| г пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и |
| , да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој |
| шљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дош |
| о?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, п |
| и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истин |
| вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила |
| > <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, з |
| њости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати |
| око у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојал |
| им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и ста |
| на који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седел |
| и краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{ |
| мње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање |
| тњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седи |
| а прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано |
| ио тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. |
| сова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом трен |
| на срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и |
| о, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би он |
| да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На |
| себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељ |
| са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Н |
| ог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино блед |
| о Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да |
| е.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.< |
| себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио |
| будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...< |
| ше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715" /> <div t |
| истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Ту |
| и“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор З |
| е и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ств |
| еме мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских |
| а сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као д |
| и се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој с |
| обротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско |
| изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите |
| вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегда |
| ођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Не |
| могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованк |
| е од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у г |
| те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том |
| Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за сто |
| и осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, |
| ају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорс |
| гда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о |
| кроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе је |
| о и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> < |
| здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко запл |
| ту да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намрш |
| их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао. |
| говој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере |
| ацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференц |
| д видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то вр |
| рађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет п |
| ри том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Ка |
| извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p |
| од станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а |
| есантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно с |
| и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му ду |
| жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље |
| товали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове с |
| ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српск |
| е му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, |
| паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне |
| да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о сво |
| unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по ма |
| {S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљ |
| зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласо |
| } Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Мо |
| било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се пре |
| ено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да п |
| и а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Ан |
| </p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од |
| нога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> |
| а корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Уч |
| љупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, уче |
| сматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да лок |
| кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан |
| да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железни |
| вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених |
| био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Те |
| о један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.< |
| ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекн |
| ане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади |
| свестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест |
| се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су пр |
| Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је са |
| ође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече. |
| реобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па |
| а часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она п |
| вим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Ве |
| њима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарни |
| ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износи |
| под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у |
| војим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак |
| >То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S |
| начно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или см |
| господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., |
| тави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми |
| београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежев |
| н просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се |
| њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је |
| оге свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико |
| ећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, |
| и, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратн |
| ирић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар |
| а под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те |
| е једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да |
| же дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том наме |
| арини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quot |
| иво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију |
| </p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо љу |
| узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та |
| душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n=" |
| <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Может |
| чи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење |
| мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски ду |
| му је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Са |
| признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Би |
| она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, и |
| стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву с |
| узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао |
| ажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и мл |
| је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер |
| али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и |
| ола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске |
| рах војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јури |
| азначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да |
| мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" / |
| одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, та |
| оји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Кат |
| жасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другов |
| напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не |
| весне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парламентара, да п |
| ванку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико тр |
| рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса |
| n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њи |
| више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интим |
| агла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скора |
| ине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је з |
| !.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упи |
| дан прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— |
| оба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије к |
| спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>С |
| , кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— |
| ретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, заг |
| дазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p> |
| а и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" /> <div type="chapter |
| ЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла в |
| усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и |
| се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам |
| арету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишнови |
| ки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S |
| <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео |
| ти...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необи |
| .{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна |
| } Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — |
| , а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Н |
| њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пусти |
| ом да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чека |
| о је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорн |
| ти. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не пр |
| ојој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — |
| <foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у ко |
| </p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад |
| чевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!< |
| као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је при |
| команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази та |
| Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бо |
| ење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разре |
| ајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари при |
| лана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, |
| ену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној ко |
| оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.< |
| и, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакл |
| асно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором п |
| са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, ст |
| крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранс |
| ати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да прод |
| ву а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојк |
| Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <p |
| е Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљава |
| ставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично ко |
| и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади п |
| римедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само |
| његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну |
| аци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у |
| и причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, |
| писао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако с |
| невесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас |
| дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — |
| .</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујућ |
| рону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Изба |
| е нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централ |
| -паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који |
| сти</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа |
| рихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, б |
| а Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он п |
| је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он |
| го волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Је |
| је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да м |
| о стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других бој |
| ресовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стањ |
| вић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџиј |
| м те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и са |
| то оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком |
| Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, |
| и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да т |
| силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p |
| b n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на ште |
| вољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу |
| ни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, овако |
| је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рек |
| личном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су |
| довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" / |
| љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну служ |
| што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Н |
| тегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То |
| и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p> |
| ој кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S} |
| крете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у |
| ности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад |
| велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за рома |
| јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му |
| ти или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб |
| не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја |
| ре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад |
| еко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљи |
| од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење |
| те у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за т |
| паше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе |
| ру, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њем |
| вим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена. |
| вића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске |
| и морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена |
| адрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те де |
| постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе к |
| ранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за |
| , да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је |
| езервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима вој |
| ава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи с |
| на је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови |
| до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, |
| ојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их |
| ..{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места в |
| та, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво сте |
| ово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; |
| ; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог с |
| метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе свет |
| у се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, |
| чном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, о |
| ги се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним кра |
| крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање добро |
| ло?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је |
| пље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n="1 |
| ости своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку |
| тници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарск |
| Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина |
| нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да |
| ику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународ |
| долети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{ |
| в резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Ре |
| ћнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да |
| е.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Риз |
| ересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у |
| је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено ве |
| ри апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резонов |
| оји је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатко |
| <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душ |
| ић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећ |
| дмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се |
| </p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је човек. |
| окомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива н |
| ар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сирот |
| о случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик |
| ки мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, у |
| еном ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, |
| наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање |
| биљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<titl |
| {S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке |
| амо избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не вра |
| дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи |
| а, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахрани |
| је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда с |
| ст своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „к |
| Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи |
| !..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију |
| моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локални |
| е Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престони |
| шао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— |
| тина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, ко |
| изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од н |
| вим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намерава |
| ије видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољу |
| смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} За |
| ванка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> |
| речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Зм |
| а мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, |
| о интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Нед |
| ила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у т |
| показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на |
| а стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} |
| нчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше |
| е.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за вре |
| Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи |
| испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку |
| ли о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> <pb n="168" /> <d |
| ани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p |
| она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе о |
| ишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере рад |
| да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо |
| за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војн |
| новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде |
| што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ћ |
| е не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куц |
| ако то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било п |
| ишта ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који |
| дшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић |
| н се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у |
| е...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не да |
| S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ за |
| ... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ак |
| ве, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више.. |
| p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана: |
| сетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећ |
| жевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запит |
| и брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
| г артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да |
| ледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изне |
| зару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега о |
| нати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун ни |
| во детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За |
| огледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам ј |
| ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би как |
| p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А о |
| ече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите |
| к у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је |
| </p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само и |
| и држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, в |
| нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван т |
| и пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари рад |
| радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p> |
| јој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље с |
| е повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши |
| ст посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној |
| ја, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа |
| пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача |
| <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је теш |
| <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју друг |
| она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту |
| Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{ |
| зда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Је |
| ају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години |
| рца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После |
| беркнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила |
| бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја |
| моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектов |
| е београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тера |
| утирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам ста |
| шати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са дома |
| а животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="sub |
| пет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када во |
| а знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро |
| ја се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за |
| ла хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме |
| на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу оваков |
| анама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p> |
| по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка глас |
| могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала пи |
| заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против ме |
| ..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма |
| а.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јо |
| где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радо |
| нке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодно |
| једничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> < |
| сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар |
| се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</ |
| едоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Ј |
| у са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што |
| рне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Ц |
| олико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе |
| н Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим |
| ени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами |
| аш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је наве |
| о сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, |
| ше својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, п |
| у велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућ |
| .{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код пр |
| почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста |
| шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb |
| Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледа |
| у, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатељ |
| к и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова једини |
| у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну. |
| ка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не |
| 76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни ст |
| и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазар |
| свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столиц |
| . --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златн |
| а осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златн |
| уде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову хра |
| г удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појави |
| ло се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да |
| уре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осе |
| ечи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила |
| ер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Пред |
| је врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања |
| штиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такођ |
| ао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није так |
| /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да |
| о изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописа |
| би.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p> |
| редише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</ |
| д вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављ |
| ао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински |
| Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежев |
| и мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад |
| олели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и прекл |
| аса, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша |
| , онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тре |
| ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је |
| оје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси пости |
| Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дирах |
| кује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се ос |
| цу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара та |
| а, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топл |
| учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, |
| ћ искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан поли |
| <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже о |
| осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами. |
| а каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли. |
| е.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи с |
| бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упореди |
| време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="5 |
| да видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку поп |
| аде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али ј |
| таџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону н |
| лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да |
| вић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлу |
| и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска спос |
| олитику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџби |
| утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле ј |
| ана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају |
| <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живо |
| као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите та |
| је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике |
| на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека |
| златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком |
| војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских |
| на, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дан |
| мбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију |
| иђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало |
| ов одговор представницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</ |
| и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи ње |
| а бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша д |
| ји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном |
| је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, с |
| Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина- |
| из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> |
| ничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, кој |
| м на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту р |
| као је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуа |
| спођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, д |
| одољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, |
| и прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је је |
| ма себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута ви |
| трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну пребол |
| Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то |
| је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећ |
| т што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, уп |
| .</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући |
| то и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" / |
| десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и изме |
| , што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> < |
| банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p> |
| општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Од |
| начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписан |
| а више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече ј |
| во вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали је |
| рад да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телегра |
| братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници великих европс |
| ој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о |
| огледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих мн |
| а, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта в |
| ић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој при |
| p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко ј |
| <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="65 |
| p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је |
| дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{ |
| ажени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и виш |
| рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити |
| пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишл |
| , да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне усло |
| шли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S |
| <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, |
| у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утиш |
| емала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из ра |
| о и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега дра |
| у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.< |
| римети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прили |
| дну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кор |
| тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће пр |
| ав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се |
| ца, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма |
| другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога дру |
| е као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S |
| же гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припаст |
| ово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тес |
| ише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци |
| висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, |
| , да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њих |
| ијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначк |
| Section" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме |
| мо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извешта |
| е представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њ |
| Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта см |
| у зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, велики |
| м брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић |
| поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу н |
| слетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нек |
| и тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} |
| овске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али |
| 19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, |
| електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић |
| љена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља. |
| и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" / |
| а његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи |
| левати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у |
| ца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од рад |
| ти оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако |
| } А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина |
| p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> |
| добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о ра |
| ин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ |
| </p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, ј |
| ну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p |
| Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених т |
| о им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у |
| гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теод |
| <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно и |
| тила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред |
| оварао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, ра |
| ца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!< |
| а расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те р |
| ишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и п |
| о могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знат |
| е школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај ј |
| нцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> |
| аношћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнил |
| а места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ |
| ше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том о |
| а радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n="291" /> < |
| аг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к во |
| из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је |
| од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе је |
| питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> < |
| писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, прек |
| а којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{ |
| а, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као и |
| а се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> |
| ије шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.< |
| војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно |
| нка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> |
| жних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пр |
| ј новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p> |
| — Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, вероватно, да је |
| ових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала |
| не српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жица |
| наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема |
| и је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне: |
| е истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, д |
| ом, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Ж |
| ије позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ћ |
| а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линиј |
| .</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи р |
| > <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њ |
| , коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлил |
| д вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао |
| владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора |
| мате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам П |
| и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после сед |
| S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики |
| ијави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала рад |
| дне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарни |
| ријим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака |
| анка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> |
| у за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — г |
| рати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче |
| ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.< |
| а ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађ |
| уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још |
| еше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, н |
| ком Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци |
| у присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драг |
| <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је о |
| обро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита |
| торије и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место |
| насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па |
| рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке му |
| лове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићев |
| кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и |
| ало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — |
| , да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде |
| х и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Ро |
| е окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Пај |
| љством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час оп |
| на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стр |
| о писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одма |
| вади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам |
| .</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је |
| моли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говор |
| волу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, б |
| пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који о |
| ће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за од |
| ћа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и с |
| смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропрат |
| и упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико ниј |
| цију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедб |
| на бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> |
| , а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! |
| арода, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана |
| оја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бран |
| њеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас |
| ије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катари |
| сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, |
| Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Р |
| диркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им п |
| уго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим |
| занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно |
| стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S |
| повољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Ср |
| — тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби род |
| ву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, реч |
| о су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не |
| и почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде сам |
| </p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао |
| p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p |
| тан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није пок |
| ка Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{ |
| на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— |
| аш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p> |
| рловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</titl |
| ари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то до |
| вљају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко н |
| амо то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, |
| није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, |
| нице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала |
| агом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука у |
| а сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао |
| /p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.< |
| — У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Нем |
| споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...< |
| .</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био |
| стити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад |
| а крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарс |
| ам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био једа |
| да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужн |
| </p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!. |
| за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакв |
| због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за |
| .</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде гос |
| јем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p |
| {S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео |
| глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, |
| обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде |
| и то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— |
| <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> < |
| Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она |
| ио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како на |
| ала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— |
| „<title>Политику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива |
| а је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија. |
| уњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног р |
| уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!.. |
| ње Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p |
| , одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца срод |
| е.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ни |
| , браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског |
| је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у |
| ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава с |
| и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у |
| нај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— |
| ошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемир |
| а нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређ |
| приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара |
| ри, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су |
| и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврд |
| у и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, |
| вничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима |
| и сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он |
| наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да |
| а дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брз |
| очито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, |
| ла да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, п |
| ло, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се саста |
| мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други |
| — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на тр |
| даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била с |
| , на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљ |
| оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог ин |
| читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писм |
| ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премд |
| и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед |
| дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у |
| а је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! |
| азведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Сто |
| м и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{ |
| мтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој г |
| и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и |
| ања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш та |
| а време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када |
| , па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име |
| су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморче |
| >— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бац |
| сјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у |
| те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника загра |
| > <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што |
| вала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ов |
| авља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана с |
| нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љуб |
| а, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих |
| о прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је зане |
| > <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Ми |
| и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кли |
| руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Ско |
| а са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске војске, на х |
| у овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног |
| <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Н |
| нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; узда |
| н и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је |
| лони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредн |
| рању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, |
| да крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарк |
| дајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брз |
| аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова |
| ам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За вре |
| n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p |
| к поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма |
| краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му |
| ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, |
| ељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је поми |
| , све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p |
| у!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог врем |
| му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га |
| га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом см |
| се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, |
| љивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто |
| ш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаут |
| али.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам |
| а руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти ј |
| ију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} |
| исту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{ |
| несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањ |
| <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољ |
| м у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смеш |
| на беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како к |
| ићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, ко |
| S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно з |
| се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кр |
| ли свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, покл |
| о.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне |
| ек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, ко |
| бркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки |
| " /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним ствари |
| /head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неко |
| S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентриј |
| га јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим послов |
| ојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненад |
| и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели св |
| ликих наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> |
| бља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није кри |
| е мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али у |
| о није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, нич |
| па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-П |
| шио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажње |
| о, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани |
| г тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у б |
| о је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</ |
| ожио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Никола |
| /p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с |
| скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено |
| данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, |
| е угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Нико |
| гледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, |
| ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се |
| и чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасн |
| <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, д |
| и помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи |
| се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може р |
| крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док |
| ековним непријатељем, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао с |
| команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант. |
| спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово зн |
| ка конференција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине |
| е.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парламентара, да преговара са |
| га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом буд |
| моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва |
| пила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас двори |
| куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштит |
| то је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић |
| т.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом |
| евера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> |
| } А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јован |
| прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше |
| 100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији би |
| и српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много |
| > <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} |
| да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неран |
| -- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Ве |
| кав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост |
| али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и сил |
| , ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова н |
| м малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направи |
| „„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће мој |
| ав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да м |
| рага Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и |
| те места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — См |
| талом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седил |
| у у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много |
| и се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да руча |
| нференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили с |
| адога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На |
| тац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође |
| било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо |
| стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на |
| з турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све ос |
| и од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање |
| било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне |
| осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше |
| е дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загл |
| омандант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим |
| тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно |
| мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закљ |
| времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се т |
| с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се за |
| — Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухват |
| ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се м |
| о.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која т |
| из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, |
| У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га оста |
| p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.< |
| орчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске т |
| вачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти ј |
| ренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих |
| ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод |
| .{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, пр |
| >— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекр |
| и.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти |
| више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, |
| уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, |
| ако море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног да |
| <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не ви |
| — Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта |
| >— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљка |
| вама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, |
| — Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на |
| лексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S |
| глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти |
| уриш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слуш |
| "508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у о |
| откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па |
| да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарк |
| елазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ват |
| рбија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се |
| прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш са |
| звешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, |
| а пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдск |
| ило после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш ниј |
| два се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у б |
| <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприм |
| кну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми |
| S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А ов |
| знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно от |
| извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се мо |
| нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срц |
| би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту |
| ља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја |
| цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ |
| о је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</ |
| ће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S |
| приметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, |
| ја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа п |
| тојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, за |
| ли нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb |
| кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} |
| драговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са |
| рко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се |
| овић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на н |
| обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p |
| ли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брин |
| таџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} |
| оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи ускл |
| то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговара |
| , који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за час |
| к и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику какв |
| она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, С |
| воли да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори за |
| истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом |
| е стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци |
| војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да ј |
| нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику |
| трада и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а т |
| свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се д |
| је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да |
| рне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, обј |
| , суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило |
| } Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње |
| према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да г |
| ари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране и |
| е књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми |
| љамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за |
| едонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{ |
| а и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдес |
| јим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Мо |
| ројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Н |
| никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак |
| делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узе |
| ове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позван |
| еренцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене н |
| икад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту |
| покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ |
| још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика |
| з.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац |
| Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо |
| сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брат |
| >— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, к |
| Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да |
| Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истинс |
| /p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се |
| офијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} |
| азаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добр |
| ="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао |
| ок не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то |
| разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— |
| ахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — На |
| и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:< |
| бог сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писм |
| а, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли |
| Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћири |
| м разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома ин |
| арио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у вели |
| ало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала на |
| путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског у роп |
| дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши ви |
| пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ т |
| <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погле |
| јно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође ника |
| својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као сам |
| донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу |
| .. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља |
| у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се |
| ре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотог |
| анџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, |
| не докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реци |
| рваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође ма |
| ближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb |
| /p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за |
| стајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нов |
| се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до |
| итичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p |
| ездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељ |
| аш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по |
| рина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео па |
| ајжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се бл |
| Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Ст |
| је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како? |
| ље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљин |
| за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак |
| да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решим |
| оше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и гр |
| .</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — У |
| вац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала |
| Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз св |
| или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црн |
| ујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а же |
| да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, ко |
| ет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и |
| ајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било пр |
| о?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, |
| лазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се |
| руштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланов |
| >На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовн |
| Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се мож |
| јтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — |
| јем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа с |
| рема Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно веч |
| ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Ва |
| у, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију |
| Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да пред |
| уке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дар |
| ао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, тако |
| а, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi |
| , српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи |
| о српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не бех |
| {S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако н |
| ушевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p |
| лу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из |
| ви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и |
| аше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији |
| раду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошл |
| је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала |
| е Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подел |
| и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрор |
| побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир |
| ру, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} М |
| адостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је тама |
| налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понаш |
| што, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> |
| валности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика |
| е, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род сво |
| амо заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, |
| p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла жив |
| ка покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихват |
| дани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да с |
| је, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> <div ty |
| слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Цр |
| а болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} |
| не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је од |
| е похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у ок |
| погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога сто |
| мо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу |
| " /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слат |
| посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрост |
| посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика |
| на-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и |
| а наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела |
| аљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица К |
| е девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p |
| , у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, д |
| азбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} П |
| љи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и оста |
| старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су пл |
| тра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с |
| одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, к |
| дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а друг |
| ше добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени |
| овала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang=" |
| Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.< |
| позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође |
| е тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка г |
| довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећн |
| ни уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи. |
| да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкне |
| родица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд иде |
| има тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С ти |
| у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредн |
| ина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његов |
| си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на |
| сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за до |
| арод то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада |
| и Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> |
| у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву стан |
| чки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Цр |
| ражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на бро |
| отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, о |
| p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега кал |
| погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Пог |
| само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, у |
| ише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ д |
| ро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ |
| ишту.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у п |
| н пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристани |
| сећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику |
| ма.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину м |
| Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} |
| ма планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и |
| тојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када са |
| тину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века ваз |
| ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим си |
| p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња |
| ер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си рад |
| , овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са |
| тештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, хану |
| , чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога |
| вала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље ј |
| p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а |
| рашковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, г |
| ала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз |
| рајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам М |
| о је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу ру |
| часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованц |
| оведи Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>О |
| је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад с |
| мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер ј |
| {S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</ |
| локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је |
| или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у |
| звине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се на |
| ан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао |
| n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а ује |
| .</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јова |
| свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S |
| лно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јунач |
| првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не |
| се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први |
| згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да |
| тавим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што ј |
| и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— |
| а му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим јед |
| нио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, |
| кадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698 |
| ицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим |
| о спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Мило |
| >Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подј |
| ских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> < |
| утних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су би |
| ла:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> |
| /p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очеви |
| у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на |
| >Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви |
| отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена ова |
| н леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишл |
| !...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевић |
| дело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па |
| ечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских |
| еше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све |
| ви извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби! |
| сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза свој |
| .. народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— |
| вала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о с |
| абио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „п |
| тео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било |
| адојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, |
| ах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је им |
| а.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командо |
| или услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, он |
| > <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из св |
| и настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри |
| ело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> |
| е нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединств |
| ра борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставим |
| према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради |
| .... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међ |
| , на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно |
| а сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости |
| заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрвављених очију, |
| ношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„ |
| кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу ча |
| подским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само прост |
| одигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго тра |
| Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео |
| азлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи |
| .{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је ол |
| већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> |
| г разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{ |
| лвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> |
| ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор? |
| рово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ ј |
| пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} |
| .</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет |
| ј обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, |
| кочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ |
| га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред |
| ан у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, ств |
| ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник А |
| ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју з |
| акле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одм |
| ту службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом рук |
| к један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јов |
| мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — клик |
| тојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вре |
| на што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејко |
| спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што м |
| аде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га |
| ица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њ |
| слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политика</tit |
| збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском бри |
| руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у |
| да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Не |
| p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> |
| лексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје г |
| и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио к |
| побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох |
| ћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} О |
| о зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољств |
| им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ |
| дито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> |
| Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачк |
| адости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај |
| </p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div |
| ир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли но |
| ори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, бол |
| Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шал |
| ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</ |
| <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познаје |
| она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој |
| /p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је |
| чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз |
| наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако ј |
| а тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се |
| и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загл |
| мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек |
| к: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се ра |
| подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајућ |
| говић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу |
| лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, уш |
| — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по |
| је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено |
| и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећи |
| рањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, |
| ак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, са |
| да га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на |
| ">Вјечнаја памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса д |
| звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањол |
| ажној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти |
| а ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их |
| јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раско |
| да Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се ра |
| ЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата |
| свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.< |
| Т ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је |
| еко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а пон |
| , зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши |
| c" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како |
| у.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на пут |
| скога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европ |
| шију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи |
| ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рат |
| ким обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута м |
| сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући д |
| оју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, |
| 29" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се н |
| рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Ст |
| арте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, |
| до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти с |
| p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док |
| морац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. < |
| <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече |
| које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је |
| догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, |
| тина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — с |
| сну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико дим |
| море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе |
| срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када |
| тским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шума |
| ну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје п |
| долети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Кач |
| на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се на |
| је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби ст |
| д дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан |
| м састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојници |
| и.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и д |
| е оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред м |
| и.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допал |
| ло ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испим |
| тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у |
| де их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да |
| ни.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, ра |
| ку.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце с |
| у што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли |
| збрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p |
| ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... |
| авили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкају |
| време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу |
| чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као срп |
| ђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> |
| а; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они к |
| "142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су раз |
| ка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се |
| ких чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било п |
| обу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, к |
| ци, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све |
| олићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изне |
| едићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, |
| .</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају и |
| према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и |
| евојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнау |
| њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној |
| > <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђ |
| и такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> < |
| рске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p |
| ..</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћо |
| — Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио |
| нато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журе |
| рајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путо |
| слонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу беле |
| пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, пр |
| м.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало би |
| , али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе |
| дити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља |
| га, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету |
| ричајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се н |
| мо на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — |
| одина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све у |
| пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника |
| жар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријин |
| <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а |
| </p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био м |
| е у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око с |
| век у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин доктор |
| писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ов |
| х ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не |
| ржаву доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ст |
| ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната |
| реживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и |
| риметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Примо |
| у и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цига |
| срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допад |
| ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} |
| жња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Мар |
| Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, к |
| И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари п |
| ању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац |
| а девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Шт |
| али су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војник |
| Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинов |
| ра.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни и |
| !“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу зак |
| <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.< |
| т Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница прича |
| војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извр |
| и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победонос |
| -Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово ба |
| утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно прек |
| град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах г |
| ечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју с |
| копис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најз |
| изаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца |
| во.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Б |
| ли је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне |
| ш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у |
| tle>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Зан |
| преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам |
| је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> < |
| n>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> < |
| рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован |
| мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на прво |
| и у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас раз |
| њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати |
| > <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" /> <div type="chapter" |
| примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је |
| о сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге про |
| аху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спа |
| ко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} |
| свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред |
| и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док |
| ш друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши |
| стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и кам |
| адржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене |
| је снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на дав |
| нца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео |
| ам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји |
| овановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>Милованов |
| е?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за |
| , у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не м |
| ијеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу |
| ин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани |
| а убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па |
| процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора ре |
| дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најно |
| пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, о |
| постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, |
| шал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ |
| </p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је о |
| пио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ |
| ка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> < |
| а га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да |
| екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не |
| одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нат |
| ека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим |
| Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек |
| p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, |
| ојем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, пал |
| не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако с |
| >— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одг |
| Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе |
| ишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козиј |
| затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p |
| водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму кан |
| азумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да |
| д бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружа |
| у Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{ |
| тати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима |
| стадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стој |
| њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у п |
| омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам |
| целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" / |
| и и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судби |
| друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела см |
| деља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу о |
| болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Н |
| > <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цр |
| је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су при |
| тву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежев |
| издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не |
| вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је п |
| ј драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мис |
| ној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p |
| смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, |
| остеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одгов |
| а питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и до |
| е му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>К |
| екине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, жел |
| то је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде д |
| кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} |
| вари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту ј |
| а друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сут |
| нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весељ |
| вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које |
| вљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</ |
| {S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у |
| клони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуна |
| ада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште? |
| ледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да |
| јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадит |
| > <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, у |
| х, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, |
| остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам. |
| ад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је |
| емни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да мож |
| један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте |
| ше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толи |
| то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, чет |
| ан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илумини |
| да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивос |
| објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био |
| ана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је с |
| но њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} |
| елисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона ш |
| и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске |
| ну, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, доч |
| има, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад о |
| да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов ј |
| Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му оч |
| ан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако |
| /p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Ст |
| гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него гов |
| едном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао з |
| оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским о |
| p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговор |
| ка-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку н |
| ога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке приз |
| рити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у |
| } Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, ка |
| -Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и |
| угу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог |
| на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој бл |
| страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, ре |
| ар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље |
| се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магл |
| еда у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!. |
| инити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="62" |
| /p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, п |
| ога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стр |
| ријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам |
| енац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, к |
| пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, |
| ице, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јури |
| о је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и св |
| олити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали п |
| ао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.< |
| А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине |
| и могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{ |
| </p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је |
| ребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли |
| кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> |
| редњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки |
| као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, |
| ан мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продавац |
| ц новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком к |
| еран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, о |
| дам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш |
| , што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, |
| тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и са |
| је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако бил |
| Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у о |
| ка потпуковника Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица с |
| ај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“...</p> <p>После једнога се мин |
| оворити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталим |
| овео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друшт |
| ајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнеж |
| ово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојан |
| реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Л |
| наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и |
| уку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где |
| лобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</ |
| анку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, |
| ала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде нен |
| > <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше |
| ном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број |
| се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не |
| еликој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да |
| пска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко |
| ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Але |
| ај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао |
| нковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву |
| видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо има |
| ручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила |
| урских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој дол |
| рпске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат |
| о руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из свој |
| књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привр |
| донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у При |
| и се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око чети |
| , који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се врати |
| све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се |
| ед тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена |
| казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од ч |
| е зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално |
| је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па |
| {S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јас |
| ојом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, |
| ико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>У |
| ливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако н |
| И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора |
| ићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи |
| га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — |
| .. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем |
| д.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних п |
| ио у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи |
| е трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поч |
| , још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не ост |
| Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} |
| .</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путни |
| ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а И |
| упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему |
| ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међ |
| и.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири др |
| овске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрел |
| ругу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се н |
| патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до |
| м ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колик |
| ла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те |
| а сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од |
| рца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ тро |
| и на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју |
| руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} На |
| косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо |
| је и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере |
| њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не пи |
| >— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам |
| о, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта |
| грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе |
| сне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах јо |
| се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Ж |
| диже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капетану!</p> |
| <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини |
| нда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, |
| двела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном н |
| ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благосло |
| са прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Сп |
| ериториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, х |
| брзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београд |
| обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p |
| рка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брз |
| има зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комит |
| шњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>К |
| врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> < |
| за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се обл |
| S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који |
| ји је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фре |
| брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> |
| зиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан |
| анџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> |
| кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар |
| а, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p |
| чким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука пре |
| неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотрив |
| овољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да |
| осетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друго |
| руга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — та |
| .</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да сед |
| , а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љу |
| а себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разве |
| S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претво |
| разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспевах |
| гов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку |
| е су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље |
| мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте |
| ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и |
| гло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се ни |
| ом душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколи |
| ата.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би л |
| да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда ј |
| се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз |
| о код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она н |
| ! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје |
| вљала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака во |
| p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече |
| а писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа |
| га спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Ве |
| писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљиви |
| и су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</ |
| а сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те пр |
| ајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венча |
| говор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, |
| лиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњава |
| ао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, |
| да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје н |
| > <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорс |
| упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор док |
| унском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписа |
| смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим |
| Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљ |
| му у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, |
| дговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би |
| о, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо |
| ежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље. |
| рговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, о |
| ан од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био |
| је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здрав |
| ала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. ја |
| ци на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кл |
| напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бо |
| јој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Слив |
| .</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у с |
| ваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту |
| ија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту |
| и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, |
| ност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемир |
| спаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком. |
| закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, д |
| за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а |
| ао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери |
| без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у |
| се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко о |
| ама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачн |
| кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седил |
| енусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши |
| љу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку |
| уму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свак |
| е и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које вр |
| ожин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <p |
| етлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних т |
| и и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и |
| ене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељ |
| их <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која чита |
| аву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са које |
| Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, саста |
| ежи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S |
| мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви |
| обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на |
| предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темп |
| е пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> < |
| о друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи: |
| </p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити |
| Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволит |
| уд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са |
| на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па |
| ти тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу. |
| Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на |
| горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија бил |
| права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та |
| забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска |
| одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жрт |
| , очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; ј |
| е у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један б |
| Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и с |
| овања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога нар |
| гом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на |
| жљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој |
| назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустр |
| у наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник сл |
| узе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку п |
| где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p |
| као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај плам |
| ра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаш |
| ке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предра |
| ад, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор. |
| е обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је м |
| шта... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Б |
| а, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издр |
| т мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то ниј |
| животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио |
| ли га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност. |
| за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је ов |
| ити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на и |
| кло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке бра |
| ци.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби |
| тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за |
| tle>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„ |
| ="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> < |
| а овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљив |
| еле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бу |
| еобичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег ника |
| године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калим |
| ло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њи |
| Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Р |
| , да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> < |
| на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала |
| ица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> |
| она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њ |
| м тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде |
| добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати |
| стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски кур |
| граду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Ал |
| доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважнос |
| му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Б |
| вост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно |
| ужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеос |
| апослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да |
| о око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ставља с |
| о, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је своји |
| је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради |
| >Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање |
| стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да н |
| браном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте |
| се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако |
| јнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колен |
| га већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је |
| аљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да по |
| беркнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђа |
| </p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у с |
| Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</ |
| ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала |
| Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није по |
| шир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> <pb |
| умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече |
| дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти |
| м, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ства |
| еците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово |
| /p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, |
| само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Кр |
| се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, н |
| тају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или у |
| кају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је |
| азивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p |
| у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примит |
| .</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у јед |
| е тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Ис |
| трожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина |
| “</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви по |
| о саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није |
| ународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Ц |
| х примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто л |
| ћа <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка з |
| чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мир |
| месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град |
| екао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, приме |
| /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p> |
| смотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или д |
| > <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно |
| времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину |
| , па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу |
| шну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чов |
| ога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quot |
| ст, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања. |
| а.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <div type |
| заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу |
| трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Сам |
| Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Б |
| /p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, мо |
| да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је |
| граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни о |
| проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски на |
| љивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се ч |
| "633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два тр |
| , да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ују |
| ду нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај |
| оје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зул |
| био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда т |
| комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb |
| — Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срц |
| е Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! |
| на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" |
| е здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> < |
| сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p> |
| тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти ради и |
| е укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, |
| у.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутк |
| ћа по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте. |
| је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате |
| скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, з |
| која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p |
| што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем |
| :</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој д |
| > <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље |
| лмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Б |
| развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год с |
| беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, |
| </p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после з |
| свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — |
| како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми |
| се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остата |
| <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво с |
| ead>ПЕДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва |
| ано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и |
| ати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа |
| иш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још ни |
| а ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној |
| ало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и нас |
| се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone unit=" |
| е да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, о |
| а је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више ч |
| развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина |
| шту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој ч |
| рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервист |
| мрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске ца |
| сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, |
| се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не см |
| там: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и не |
| рске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истак |
| ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на ј |
| ! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, с |
| а, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ног |
| ари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својо |
| утра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш |
| једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажем |
| остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p> |
| и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије |
| ви са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез м |
| јим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћа |
| ише од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини |
| као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, ја |
| >У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црн |
| аћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку |
| p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са б |
| ле свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарк |
| аустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распо |
| м борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и |
| аде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом вл |
| а ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чут |
| тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} |
| а.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Как |
| > <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по госпо |
| љају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С |
| а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле |
| кога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb |
| тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покрив |
| Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској вој |
| љивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним |
| ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и ка |
| лаву, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина |
| тест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сва |
| штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше д |
| у, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је пора |
| то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, |
| ћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вам |
| чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} |
| радска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је д |
| ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="2 |
| сам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат поч |
| едно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу |
| девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила |
| лет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције. |
| .{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не |
| биља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане док |
| оституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, р |
| проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског |
| их резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка |
| ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> |
| који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Сав |
| самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на |
| од свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се нала |
| рак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. |
| да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намер |
| е тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и |
| Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим друг |
| ејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље. |
| мо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста |
| да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p> |
| е тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је |
| ици на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у пит |
| рен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— |
| азираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Дива |
| штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољ |
| ревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полици |
| иљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p> |
| информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазар |
| ут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за вре |
| е је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав.. |
| погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што |
| а, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице |
| Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок |
| диру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површ |
| оводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима |
| ако се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ам |
| ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док |
| едњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи |
| <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те |
| прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне зем |
| ђе хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Р |
| штиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, |
| р, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, кој |
| а заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није |
| , у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом |
| све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су изведен |
| подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души по |
| .</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај |
| рена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{ |
| чила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме |
| л’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска ис |
| <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, |
| олом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако |
| p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, |
| р припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се |
| S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу ми |
| ="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> |
| ине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На |
| <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и |
| А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} |
| , да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p |
| <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је пита |
| то је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследнико |
| ирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као кр |
| таше шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} |
| онада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Му |
| распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта |
| е једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радо |
| потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције П |
| њени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелив |
| де онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у ка |
| ом која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председниц |
| шали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да |
| ас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаес |
| це топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути |
| ране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође |
| врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој к |
| његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза |
| колних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а |
| дговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрш |
| не Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска вој |
| амо имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже |
| ић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљ |
| најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, реч |
| претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војв |
| чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок |
| тојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који б |
| Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{ |
| м и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванч |
| ним погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао та |
| о наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф. |
| ш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p> |
| raphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисан |
| екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој |
| мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Проти |
| е постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и мно |
| , али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не раз |
| > <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо с |
| урска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада пос |
| p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало |
| и Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интер |
| >„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S |
| јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> |
| рзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет раз |
| ља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола го |
| ловини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, |
| ло.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено |
| ене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у в |
| накињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> < |
| ке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збу |
| тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ реч |
| равно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{ |
| а усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... |
| ..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србиј |
| сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Б |
| нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне пок |
| жење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем |
| но, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја в |
| , да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, |
| /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихо |
| <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? зап |
| .{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p |
| ојом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав |
| но <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</ |
| одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, |
| против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори: |
| оје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају |
| са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их |
| ко очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="c |
| с вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онам |
| рши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче м |
| чупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам пр |
| воме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српско |
| О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао |
| д је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> < |
| Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у т |
| сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{ |
| ли, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покр |
| извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просве |
| оуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се ијед |
| а та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запли |
| им положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом ју |
| м још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих |
| може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p |
| м жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена |
| а су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушк |
| бин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине |
| /p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдско |
| >„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је поглед |
| други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море |
| > <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S |
| аху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није |
| ише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно |
| ању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду ору |
| си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга |
| p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, |
| абоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зен |
| нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У ме |
| зо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помисли |
| сти услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у |
| налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим т |
| стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много |
| ине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све |
| и имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Ова |
| руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске вој |
| туалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на |
| да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" |
| мановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој ма |
| сле ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобр |
| ЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава |
| оме а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да |
| — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и на со |
| хова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се с |
| овао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> < |
| да то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џави |
| јим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће ус |
| рупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајност |
| тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омалова |
| ле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских о |
| у велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и теш |
| и, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе |
| да је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да до |
| листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозе |
| кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, ск |
| дерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стоја |
| у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и т |
| се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У |
| е хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго с |
| ама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загоне |
| трина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната н |
| очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће |
| е са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div |
| пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се т |
| лим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Ар |
| .{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3 |
| 1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигн |
| ења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бу |
| , да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих с |
| ет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приме |
| ир ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању н |
| љубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам с |
| о проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врсниј |
| аписник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер |
| уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народно |
| сантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па |
| у ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у |
| а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуств |
| лазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање |
| нске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, шт |
| .{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка с |
| чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер ва |
| поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и |
| јанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био |
| p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — на |
| рад.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак |
| но променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да |
| а попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише ј |
| ига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако |
| што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је на |
| не браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином ази |
| анкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из г |
| ке му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке за |
| /p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога мо |
| рода, да се започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега |
| ању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа оп |
| зарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и |
| сте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, гос |
| олитичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексио |
| буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, |
| Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинил |
| о, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка |
| не, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, и |
| кнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p> |
| ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Ал |
| и на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекин |
| ала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим ве |
| ку тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти ст |
| ка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се м |
| ницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавн |
| м негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаш |
| p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима |
| е сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, |
| ље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{ |
| >А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа |
| Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга |
| ећ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — |
| рко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав |
| тојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворк |
| </p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој |
| </p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нех |
| unit="subSection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дош |
| </p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утуч |
| егову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше насло |
| , кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, о |
| еркнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Н |
| едном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је до |
| писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу |
| ала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје о |
| јатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој |
| ла је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, не |
| тојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад |
| ко дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на пу |
| од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила т |
| ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души ј |
| се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> < |
| о пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} П |
| и са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојан |
| ва.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли који |
| нић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<t |
| дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, |
| тан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, |
| изнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов с |
| анџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Нер |
| у је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p |
| је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика- |
| о је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад |
| говић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима о |
| продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје |
| p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, к |
| велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство |
| и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то |
| тељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер |
| пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због ва |
| отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну |
| е скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова |
| p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо |
| стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— |
| обродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му стара |
| чано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с |
| <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, нар |
| њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене |
| радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дуг |
| > <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њ |
| .</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети |
| p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Т |
| у коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких пос |
| мо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n |
| ко, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора |
| воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</ |
| то, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан |
| ах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.< |
| траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца. |
| њеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ног |
| је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одма |
| када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах сп |
| /p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањ |
| беркнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p |
| образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>К |
| </p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи бе |
| се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је ко |
| </p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка п |
| е.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред за |
| опље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све |
| букла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p |
| Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад п |
| по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да |
| на!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих с |
| није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезн |
| разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} |
| од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђ |
| раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То |
| утовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигл |
| /p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршај |
| муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пиони |
| њама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Не |
| ="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је |
| — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као |
| замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке |
| пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто |
| .{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој |
| не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, |
| /head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јован |
| d> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишл |
| му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни |
| ова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јов |
| у снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати пома |
| ТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и |
| а још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p> |
| започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вук |
| ше пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, за |
| е и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатк |
| чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> |
| е у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Обе |
| дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} |
| >ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор |
| ху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала |
| p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њег |
| у земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и пог |
| ече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и офи |
| т, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловано |
| те моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.< |
| рина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је п |
| бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арна |
| можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близи |
| Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</ |
| ада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су |
| латом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој са |
| ="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки сур |
| , и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, нео |
| своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђ |
| атраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је |
| и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле туж |
| га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судб |
| ија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p |
| закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили |
| година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа |
| рода, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо у |
| у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихов |
| апнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по |
| чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати |
| времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Не |
| ијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта |
| ј кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени ок |
| 780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море |
| да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би |
| е-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди. |
| ад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они |
| ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем бла |
| капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p |
| крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак |
| ла, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори не |
| зе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина |
| знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је с |
| од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> |
| з, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер те |
| ло му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивал |
| Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи |
| ашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и у |
| екивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јо |
| слов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и |
| одиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чи |
| тпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе прет |
| ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросит |
| ни с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуд |
| >СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва доч |
| д ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> |
| ти.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, |
| на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо А |
| свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово |
| акуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако ул |
| ор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Кр |
| и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нар |
| склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек |
| таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушк |
| у обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јо |
| у опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, кој |
| старао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та |
| поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — |
| .{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онам |
| дојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му н |
| мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачк |
| ну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрен |
| — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p |
| од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата- |
| адојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно обори |
| по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине сам |
| му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив. |
| га младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> |
| ј онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне |
| ату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже п |
| е ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин |
| љством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, ш |
| } Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на ко |
| дма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не б |
| ране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају ут |
| ожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафе |
| мије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се поква |
| разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у ш |
| је сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије. |
| Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест га |
| у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чи |
| ажар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина те |
| њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато оз |
| :</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоцено |
| наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> |
| , децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> |
| бодно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико повере |
| бро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла виде |
| ите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се |
| ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вред |
| сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Ст |
| а сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро |
| рци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромн |
| олазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успу |
| случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена |
| вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Мол |
| е да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материј |
| бију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се |
| е.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, слу |
| у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p |
| ницу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „мож |
| учник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госп |
| ђу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“ |
| љак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смр |
| с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n=" |
| у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспаван |
| на савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у ор |
| загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по во |
| јава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви к |
| — Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притишт |
| куд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са |
| n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату |
| о к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад |
| То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писм |
| слука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.< |
| обом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по |
| > <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Р |
| n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чува |
| то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те |
| ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога кори |
| енада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и |
| не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете |
| а кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, |
| њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако б |
| , а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ |
| е да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хв |
| , лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је в |
| ех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јо |
| урено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, д |
| му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затвор |
| — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрин |
| о.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{ |
| лабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</ |
| </p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој вре |
| едељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник ст |
| имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ |
| у, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — |
| те добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина |
| Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још не |
| је за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би ов |
| е хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом се |
| а хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — |
| о.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку |
| ван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> |
| Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе С |
| је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да |
| ћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и С |
| па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције |
| веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.< |
| их рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу њ |
| не, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо пре |
| дахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми |
| , јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за |
| ј младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n |
| исам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањима |
| самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је таков |
| рављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи |
| наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном букво |
| иховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним ме |
| p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на ра |
| у беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како |
| време за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као пом |
| и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од је |
| је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; |
| о није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> < |
| е њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрча |
| огом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} |
| гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у кој |
| пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони |
| могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када са |
| Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кис |
| >Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи |
| био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном б |
| ти мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном спор |
| т.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу.. |
| лике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној |
| азио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, |
| адо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на |
| кнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету |
| ори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би |
| <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ух |
| уца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца |
| <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуц |
| и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Тала |
| ајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три |
| Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њо |
| знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кне |
| зјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће |
| а је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме |
| је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гле |
| торани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, тргова |
| пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу рас |
| упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јуна |
| ој служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога |
| есечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у п |
| ју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се и |
| а кад је видила интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове |
| анца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али пона |
| авши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој комент |
| мије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога. |
| као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Пол |
| уждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} О |
| pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осм |
| памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај с |
| атром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму једа |
| а овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећ |
| есети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је |
| ки војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, кој |
| удна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи л |
| латили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и |
| е.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који су |
| кцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита |
| урске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и о |
| свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акциј |
| са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се |
| ом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином ра |
| кташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Д |
| војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први |
| лом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Мар |
| д јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљер |
| је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходн |
| ве српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупам |
| Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукр |
| .{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на о |
| а, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Риз |
| ао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Х |
| и-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала |
| >И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри |
| ан врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену |
| то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На доб |
| ум, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији д |
| } Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, |
| српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми п |
| уго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располеже |
| итња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у |
| ово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она |
| <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено гов |
| ић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; |
| остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни д |
| пе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног |
| спеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опс |
| кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S |
| p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо |
| тојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, ка |
| ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Каза |
| !“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски позд |
| зеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си |
| >Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са кој |
| стаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те |
| и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за |
| рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, |
| <head>Ризнићеви</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:< |
| ован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лаж |
| људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и |
| ти...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све. |
| ви и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Милованови |
| послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српс |
| па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге |
| > <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> |
| ом отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа |
| езин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми |
| дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Па |
| је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, кој |
| стао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div type="cha |
| комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је |
| лз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми с |
| ије ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у ред |
| ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодил |
| та ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изл |
| шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, |
| дство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не |
| ажи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам ва |
| ам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет кру |
| илану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, д |
| се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни с |
| аје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На ду |
| орица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом. |
| троград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петрог |
| ео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво о |
| као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме триде |
| јка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за п |
| з грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница с |
| краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за с |
| е писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке п |
| >Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l |
| зиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила ј |
| али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму у |
| } Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да |
| ије типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни иг |
| ој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, |
| и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек |
| егдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месе |
| по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> |
| лерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађа |
| руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца! |
| ?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote |
| еколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, |
| ије.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкал |
| м у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила са |
| брадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену |
| гледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста |
| свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једни |
| чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} |
| ..</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> < |
| је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, при |
| ико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су посл |
| Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p |
| марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као из |
| .</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног пре |
| ах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључи |
| рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се бл |
| време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Т |
| као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595 |
| ола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месе |
| љаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да подн |
| е.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је о |
| чно не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико непр |
| пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> |
| ованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Та |
| лничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покрив |
| ошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена к |
| > па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!.. |
| p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Пре |
| божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, и |
| утњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите д |
| .{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за |
| алети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно рад |
| > <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећив |
| , сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од ред |
| ижи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, др |
| наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас ј |
| сти одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> |
| в српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“ |
| гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ј |
| а погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{ |
| а, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити |
| годарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе т |
| ћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је но |
| рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још |
| она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико до |
| ављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и р |
| онекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по |
| политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а |
| {S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности |
| овић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтова |
| прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} |
| „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{ |
| >Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је |
| умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и на |
| из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговара |
| стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам |
| умем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n |
| раставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као |
| S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Он |
| tion" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога |
| творише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом |
| су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у сам |
| се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p> |
| м извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде |
| тву, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога |
| >Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу с |
| p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публик |
| олазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, и |
| об — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без ро |
| n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату |
| зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пу |
| м бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, |
| исам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, зна |
| ма и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, м |
| — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били пос |
| еранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љу |
| ецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш |
| ђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Ст |
| вника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њим |
| прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p |
| p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на |
| аре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место з |
| ; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, |
| рати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да |
| аким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужле |
| </p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у |
| енутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га |
| јеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Нати |
| видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти б |
| је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу сво |
| Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове |
| болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом |
| анкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахн |
| из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два вран |
| Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се |
| ину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, |
| ео изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица |
| плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а це |
| ћи се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни |
| рим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за на |
| и бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, |
| S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма |
| ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни |
| тци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="graphic" / |
| рао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да |
| мрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изаб |
| p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе |
| ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће т |
| чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, |
| мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу |
| {S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега |
| док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војнич |
| рбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу с |
| 661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да |
| гибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не |
| дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица |
| индерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у оч |
| , када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испити |
| м, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ |
| пломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим с |
| а искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руков |
| близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, преда |
| осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећ |
| аспоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркв |
| утиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта р |
| још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају уго |
| /p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је ис |
| n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којеч |
| се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије |
| ало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице |
| а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стиг |
| анка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спо |
| окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог мест |
| ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мисл |
| ина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и ха |
| еби је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане |
| о, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Бал |
| S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S |
| ћи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали |
| до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и м |
| кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Т |
| ло после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет ч |
| ељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="535" /> <div type="cha |
| х ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Умор |
| тпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамиди |
| ити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћ |
| <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата |
| у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат ув |
| осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купе |
| е потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке стан |
| прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и рек |
| врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— |
| p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу в |
| , камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју |
| по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напус |
| ије пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све шт |
| један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је |
| >Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор З |
| e>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није приметила по |
| p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела |
| са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, |
| ашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезин |
| ј пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са |
| вео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} |
| е ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном |
| на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео ј |
| ="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као |
| ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштин |
| </p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</ |
| а златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Ла |
| ој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на |
| на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војс |
| ли су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то у |
| } Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Ми |
| зе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених |
| пска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p |
| е.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка н |
| ротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим суз |
| о као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова паме |
| аших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља г |
| Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је глас |
| цију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који о |
| .{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, |
| >Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута |
| Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се |
| а својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно |
| <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће ј |
| д друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, њег |
| е на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" |
| вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радос |
| са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступи |
| ивачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се ст |
| одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет |
| -- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је |
| кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам ув |
| о зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу |
| би цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не. |
| га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако ст |
| аничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје |
| p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменул |
| а-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нара |
| жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетал |
| са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не тре |
| , ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи |
| ије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у |
| аковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали с |
| ђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају д |
| Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку |
| ској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа во |
| ер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати |
| ту Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> |
| о у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то ве |
| — Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја дом |
| осети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, с |
| е припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не мог |
| утовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарк |
| стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој |
| жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам |
| Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај |
| ољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сва |
| веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, |
| да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође |
| нције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га пос |
| кад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта тра |
| дом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Зб |
| уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извуч |
| и се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут ис |
| ћ и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи |
| изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва с |
| лио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га |
| у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи н |
| амвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али |
| ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој |
| дликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живо |
| ли о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Гд |
| анко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју з |
| јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал |
| то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али м |
| војој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како д |
| опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је на |
| сао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </ |
| пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча н |
| д обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до |
| </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само |
| жен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забеле |
| ка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Беог |
| ајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она |
| ени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привиди |
| телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосфе |
| нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марк |
| ић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као д |
| у је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њег |
| и.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе |
| subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао |
| н.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај |
| а у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— |
| p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p |
| тражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с |
| ићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на с |
| p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки ма |
| овао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко |
| ника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз чит |
| ио врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио |
| их руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично уче |
| ни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, ко |
| у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{ |
| ограда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никол |
| тице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавал |
| овећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катар |
| едном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>К |
| католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари к |
| исам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она ј |
| добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, |
| а необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, |
| друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену |
| кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све |
| јим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па ни |
| {S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} |
| p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Држ |
| исам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лу |
| Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} |
| стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа нат |
| > <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> < |
| пак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али |
| о је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потре |
| ате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне н |
| оме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У |
| бне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као |
| ање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у |
| ело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста гово |
| p unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n=" |
| е, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим кав |
| p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се |
| ран у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле ми |
| S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да с |
| ају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица |
| више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) р |
| о са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата |
| орал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истин |
| рага, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло |
| анде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео |
| одбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{ |
| чно залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p> |
| ријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато |
| /p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошт |
| Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" |
| труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> < |
| и његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепос |
| народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је |
| на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — у |
| а-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набиј |
| дно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непозн |
| о, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То |
| гова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како |
| о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао |
| задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју п |
| ј власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М |
| о такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по |
| тра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му |
| је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешко |
| песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића |
| уги и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је би |
| муна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, т |
| окумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе по |
| и носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној |
| ћи!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема |
| да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега до |
| говор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу |
| ванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање |
| , запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него |
| <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да |
| а се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи п |
| p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно н |
| ј.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрин |
| голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш јед |
| а дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На ст |
| емо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, д |
| зор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су во |
| павана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрп |
| војим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равно |
| с је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомо |
| ло снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим |
| </p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне н |
| око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се ра |
| {S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је уч |
| стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се наш |
| сто, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>П |
| адовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о с |
| аја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и |
| возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Ка |
| и српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, |
| сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, |
| њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу б |
| сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поруч |
| дну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових ра |
| ела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала не |
| p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски с |
| по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А д |
| се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у |
| и, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крил |
| ву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. |
| утра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин в |
| равље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили |
| и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не |
| сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap unit="graphic" |
| ра јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и |
| настија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује р |
| а њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> |
| је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. |
| p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари не |
| ете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На о |
| рашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор |
| о нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, д |
| ревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако |
| .{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, уви |
| свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што |
| икаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! де |
| S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу ре |
| еке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... |
| дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је |
| а топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме о |
| рви мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са |
| </p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да |
| о том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчин |
| га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпади |
| ипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да |
| топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p> |
| енада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одг |
| лина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нек |
| ни страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.< |
| а.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> |
| руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и |
| ци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна |
| ке распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на |
| ани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурени |
| на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени |
| — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прек |
| одом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а |
| ада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позици |
| Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— М |
| аве већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, шт |
| а па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p |
| висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше с |
| једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другов |
| а једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n=" |
| ликих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала |
| новремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свес |
| заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић ос |
| у свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање |
| та ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у се |
| Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина |
| , то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцал |
| споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> |
| <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катар |
| у, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и |
| тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> |
| те, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако |
| на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се раз |
| ова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и матери |
| е под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац је |
| е неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбо |
| поредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас п |
| а.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би |
| p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: |
| овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" |
| ам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи ст |
| устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S |
| евићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солун |
| а свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине. |
| > <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас ст |
| и је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци м |
| Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да |
| јо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Не |
| Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, |
| мати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али |
| мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи по |
| и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли отк |
| ретворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским лешинама, разм |
| да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није. |
| b n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> |
| све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве |
| њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позициј |
| никову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути |
| , нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то |
| рвог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи с |
| ачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па бил |
| .</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p |
| су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!< |
| и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука но |
| смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, |
| карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали |
| из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка бол |
| тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{ |
| ји су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>К |
| је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју |
| пита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити б |
| зацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој |
| средну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савез |
| часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад ј |
| ече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена |
| >Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад са |
| ошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јован |
| их цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и к |
| е и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изуз |
| рете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу |
| враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</ |
| етала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац п |
| х изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми кома |
| илан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој с |
| </p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће |
| Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изне |
| они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овд |
| теница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она |
| а?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њ |
| ем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — |
| ника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли м |
| сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњам |
| х откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је оч |
| та ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, с |
| помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у ак |
| ло под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се мо |
| не.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице ст |
| крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских со |
| ожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода |
| етника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска |
| в и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, р |
| агор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар. |
| ивезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однес |
| лобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски п |
| олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црно |
| одне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Ра |
| .{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно |
| матрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Нем |
| брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузат |
| це.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на |
| и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>Н |
| и сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне |
| је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то |
| е на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није т |
| еда одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тих |
| . — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не з |
| иногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није |
| су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе |
| демо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба |
| А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се |
| одлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцај |
| ио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи |
| изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="2 |
| /p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи |
| ило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> |
| >И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меш |
| свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На тр |
| Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке сн |
| па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко |
| ота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан |
| d>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа |
| а пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пи |
| , што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са |
| ђали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да |
| дмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али ј |
| е Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче ње |
| час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко г |
| ен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим ва |
| Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам |
| балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p> |
| и, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, |
| е ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спав |
| S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се ск |
| p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофират |
| га, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања |
| горци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и д |
| о мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада бил |
| p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p |
| њу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путов |
| е, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа |
| м бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треб |
| јурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, |
| екати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао н |
| јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, |
| рању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, |
| Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организаци |
| више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну с |
| е опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се |
| у личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског сав |
| правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало |
| урне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су ис |
| а је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може би |
| <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво врем |
| S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је тре |
| ператор веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло б |
| нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.< |
| добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али |
| брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у ја |
| говара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје. |
| ија; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје |
| но и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читав |
| престанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му ј |
| тицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла |
| у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и |
| није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у прв |
| е да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осује |
| жавничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели |
| >— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна учен |
| у остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друго |
| ојсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачва |
| а добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пу |
| драв свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Проч |
| би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално |
| и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са свој |
| налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и |
| сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му |
| ивот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на с |
| је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опе |
| , ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, |
| град је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају |
| орима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пал |
| тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да ти |
| нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да с |
| би је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када пр |
| шаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их |
| с ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, чест |
| да направимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето |
| p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у о |
| ачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Ве |
| с?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> < |
| потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време |
| .{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио |
| ијатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и к |
| жења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а и |
| и испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> |
| сти.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће |
| као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, При |
| >СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић по |
| је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај минист |
| ви, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не г |
| ва „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикаци |
| и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Ла |
| и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бит |
| су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе |
| ст наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, |
| >Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену ча |
| озија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како |
| више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити н |
| </p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више ј |
| нак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> |
| Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у харм |
| а је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је |
| p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то зн |
| пског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом момен |
| претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно |
| скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекош |
| освећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да |
| говори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а тре |
| , кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави какв |
| ју.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то |
| ња, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стиго |
| очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, |
| и притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!< |
| .{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које |
| <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла |
| у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике |
| овек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао з |
| са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске |
| Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, |
| кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти |
| е само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори с |
| зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме |
| ора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада он |
| Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p |
| ма.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу |
| аковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло в |
| бро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће м |
| је...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше |
| — Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> |
| дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само ј |
| >— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је |
| ци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два |
| ари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе При |
| лога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према |
| ас, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре |
| <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе |
| ало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од |
| се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; а |
| чито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо |
| у кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{ |
| можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде |
| Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добр |
| народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не бр |
| АДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и разм |
| ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштен |
| требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је шт |
| ади.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и |
| хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошн |
| ној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајн |
| Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечан |
| у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим |
| најближој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је |
| жеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све ниса |
| бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза |
| облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, |
| Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога |
| нтан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S |
| е мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује |
| да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр |
| народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара |
| потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуцио |
| ту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-д |
| пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, |
| риота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, |
| окупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на распол |
| супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да |
| разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној стран |
| рна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, |
| присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети изв |
| /p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у остал |
| ића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљ |
| ицири живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у |
| лику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један |
| ологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на ци |
| радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, |
| добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="6 |
| тљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина о |
| ="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних |
| ка влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може ре |
| је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је у |
| нику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акци |
| ка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, |
| војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала про |
| реба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} М |
| ло зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама п |
| на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европ |
| савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски |
| ског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбури |
| ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ћ |
| } Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело |
| а и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и т |
| бадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал ш |
| и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и с |
| доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву |
| не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могл |
| p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га? |
| буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје во |
| и о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо |
| ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је у |
| у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске ре |
| е као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубљ |
| и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину туг |
| њижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Пе |
| сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, |
| ило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за |
| које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарен |
| е јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> < |
| државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, к |
| и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер сам |
| /p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> |
| еји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у најв |
| не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународн |
| рт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо ра |
| за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли |
| рејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а |
| </p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да |
| си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p> |
| ажи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај ви |
| а их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо |
| ући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рања |
| арији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S |
| , био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по не |
| браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је они |
| је живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљи |
| радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан м |
| <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу |
| е удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтеж |
| се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p |
| равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} |
| ха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије у |
| а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач |
| мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужност |
| от свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њ |
| нили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и |
| у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> < |
| да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној |
| пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Б |
| Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p> |
| аки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него т |
| p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му |
| ога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на не |
| p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> <div |
| ио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Ср |
| узети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примит |
| не.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензаци |
| млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хуморист |
| не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди |
| ртусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Тв |
| разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу |
| аших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом |
| ти познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, |
| анских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз ср |
| х изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, |
| <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже |
| у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обуз |
| о беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини св |
| p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о о |
| pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост |
| р текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разум |
| тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у пал |
| о, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отк |
| } Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост з |
| ?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на |
| сле краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, |
| упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> < |
| м каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га ком |
| /p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — об |
| мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у |
| , правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађај |
| о — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, |
| и стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе. |
| сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Ми |
| Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даљ |
| ина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи |
| > <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, |
| р је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и о |
| рљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је |
| тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић |
| — И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог |
| >Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стој |
| опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> |
| p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> |
| p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је с |
| ошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се |
| понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому |
| Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те |
| а стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо |
| орили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шт |
| ици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику |
| ..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А |
| себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју при |
| е напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} |
| Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</ |
| д је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилик |
| n="653" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се |
| чамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми ј |
| Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у каса |
| ом зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози ког |
| е, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми |
| престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао |
| ка препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радо |
| .</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње |
| да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би |
| после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт |
| .{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена |
| о да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је поли |
| Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све с |
| е, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:l |
| вца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упи |
| ла и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао |
| не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> |
| ле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати ш |
| авој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља. |
| м а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и |
| о заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужас |
| >— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје м |
| А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још ни |
| мигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да |
| Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено |
| и нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјав |
| ио зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше сам |
| ално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Ката |
| судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столиц |
| p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> |
| аш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је уш |
| одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку пов |
| ују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беш |
| Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме мо |
| кох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радој |
| говорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када |
| — Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учин |
| <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Р |
| </p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му с |
| раћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога н |
| , бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси |
| ђе она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах |
| а шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе н |
| за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво |
| >— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, |
| а.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, |
| ичку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перон |
| азговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се ј |
| ред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху с |
| официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанк |
| Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опи |
| повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпо |
| С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. |
| То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте |
| <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако сила |
| д не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има мног |
| р Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Рад |
| а се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло п |
| > <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пусти |
| 781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А ка |
| ве</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p |
| ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпо |
| дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, к |
| нутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца чест |
| војом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да |
| ог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува |
| на је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да и |
| ви.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао с |
| ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у при |
| о на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне с |
| друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, |
| о је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса |
| >— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} |
| још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице. |
| е телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај мл |
| — У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној р |
| и се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура |
| p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је о |
| тарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло |
| с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је |
| и да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати |
| То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, |
| се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну |
| , знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику |
| се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући |
| освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе |
| поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу |
| о да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и |
| ађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко |
| да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком поли |
| , кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер |
| крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се у |
| о ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да |
| а имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p |
| ам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако |
| је, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Зд |
| шег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много |
| Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да с |
| ..</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је |
| неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катари |
| ло, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода изба |
| у нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S |
| ство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> |
| Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољу |
| , а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Он |
| — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> < |
| је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p |
| ви одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо! |
| авно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропус |
| ри да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радо |
| и је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио |
| приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> |
| казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас в |
| е на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радој |
| има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете с |
| ецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога |
| итаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови |
| атарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривал |
| ху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше ве |
| } Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Р |
| Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је |
| испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изра |
| /p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак |
| понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешк |
| анак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чл |
| а млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распор |
| к није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у |
| та доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном ли |
| е рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ј |
| ло!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Зл |
| танице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила в |
| ору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико зво |
| крвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам нед |
| их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Р |
| и, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да |
| ала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе н |
| ола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> |
| и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности стра |
| изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p |
| .{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— |
| ко грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Мог |
| је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло |
| 6" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да |
| цу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда там |
| е у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је |
| сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.< |
| Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, |
| и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно дево |
| чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, пр |
| евић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом |
| е по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду |
| .“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p |
| се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, |
| >— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли ва |
| д земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојлов |
| d>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографи |
| рема дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p> |
| ви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазв |
| у капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад о |
| могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био |
| ндар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад ј |
| те сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осе |
| уће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" / |
| се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао |
| p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанки |
| очи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, |
| > <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, д |
| ата дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на |
| љење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг |
| вић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она ј |
| } Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, ал |
| ече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли |
| ас утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте п |
| фији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш т |
| <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам с |
| народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, |
| ашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе лис |
| Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши и |
| влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да п |
| је у великој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле |
| ојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а |
| и.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распали |
| нка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p |
| салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми д |
| у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана поп |
| морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, |
| ка!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног |
| равији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што |
| Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је |
| не војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену |
| ар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, |
| млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад на |
| са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први п |
| узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к |
| су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним |
| и и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад |
| > <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и п |
| омаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде с |
| у радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које |
| това.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, |
| прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли |
| о на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бо |
| Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p |
| се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од |
| чи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде |
| је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења |
| на народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, д |
| ника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, |
| настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, д |
| p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату |
| подина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p> |
| једно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао пев |
| у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> |
| крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала |
| > <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да |
| чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} |
| b n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се мо |
| обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се |
| ревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> < |
| олада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> < |
| и од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је ве |
| еним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу |
| ина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро |
| е постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо |
| а и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> |
| ојим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у ц |
| ију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се вр |
| тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици д |
| звони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочита |
| у у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то |
| /p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад у |
| оравила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.< |
| наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом |
| Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и |
| сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p> |
| ad>СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прил |
| н запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. |
| "298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена: |
| ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београд |
| > <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ног |
| или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико врем |
| рина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Беог |
| : ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови |
| рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим с |
| тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до |
| га онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја к |
| загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањен |
| да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић |
| н спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баук |
| е могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских |
| ..</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n=" |
| овољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за |
| измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је |
| а гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала |
| ле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, |
| {S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет |
| се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на |
| у, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Ж |
| и се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само |
| ж у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда пос |
| по цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> |
| ајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је |
| атећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво в |
| ње краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени с |
| обру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> < |
| на Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ оја |
| и и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредов |
| >„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи |
| новништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње ду |
| то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и т |
| и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме |
| м.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога с |
| } Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника |
| ба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је |
| ти; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазарев |
| ри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурни |
| ју си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Ст |
| румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p |
| време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног |
| — Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је |
| разно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела |
| , како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом |
| слила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о ру |
| 60"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдар |
| <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, |
| <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свег |
| а <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо |
| > <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а да |
| прави на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је |
| у.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S |
| борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске |
| деће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p> |
| у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше св |
| </p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дво |
| исмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пе |
| омаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од је |
| је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</ |
| ма стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права оз |
| собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој |
| ад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али с |
| као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај ум |
| осница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну миса |
| сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихв |
| вали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било по |
| и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке |
| уке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један д |
| ко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јов |
| ди! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољн |
| оиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косов |
| ајсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона |
| што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Т |
| ћеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори саст |
| ко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, |
| говори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазар |
| о.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p> |
| Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема и |
| ужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код М |
| везника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао |
| ан радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао |
| обођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им |
| сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла |
| {S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила ка |
| <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, |
| да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</ |
| и, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојаво |
| ном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже с |
| , кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгл |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало |
| се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</ |
| исна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њ |
| бно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план |
| вој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у к |
| наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Пр |
| о, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешава |
| , пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то |
| стра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима |
| А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али |
| у.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога ра |
| егових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи. |
| и та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, а |
| све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу пове |
| познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим др |
| радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и воле |
| ам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да |
| на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.< |
| ду.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске упра |
| кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} |
| онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Зна |
| и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, ист |
| "graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим битк |
| за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Сто |
| раз и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како |
| — О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Нер |
| а-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје |
| то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p |
| ече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> |
| е нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> |
| ричај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: раду |
| се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсве |
| еликом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у |
| летати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај ок |
| Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли |
| накињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>Посл |
| > <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столи |
| тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајч |
| о садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> |
| нде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толи |
| творена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што |
| {S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређ |
| ше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{ |
| ј помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Ј |
| ну.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, л |
| “</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледа |
| ега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло и |
| о је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичн |
| , тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав |
| аметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу |
| ога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођош |
| им грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих |
| Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на |
| нежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухо |
| <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или См |
| и ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битк |
| о трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на ко |
| главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажн |
| ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена |
| еточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а шт |
| аше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, посл |
| ју и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрав |
| хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, сам |
| у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљ |
| напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу |
| ном и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> |
| јска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући |
| јска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и п |
| де коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора д |
| ршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску вој |
| <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер. |
| пском народу највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>По |
| од Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман |
| истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, |
| аво горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише |
| и је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p |
| ивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грли |
| ама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево |
| љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у |
| ултура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута ства |
| наута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа |
| ла о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничко |
| ма начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мо |
| и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска дав |
| болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.< |
| Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу |
| е племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је |
| е не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p> |
| послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које с |
| езину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу к |
| њу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, |
| ете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника срп |
| ака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине |
| ад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и |
| се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим |
| има Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осе |
| 5"> <head>ПЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јута |
| поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведра |
| његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о с |
| ава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особин |
| ник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу моли |
| вића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића |
| акву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у о |
| инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато. |
| е врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и |
| то је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и |
| ле овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело |
| пис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљиви |
| цеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости об |
| ној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече с |
| помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, |
| за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин п |
| ојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> |
| се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољам |
| чу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче |
| јав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спад |
| а и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</ |
| борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи |
| а се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисм |
| вала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, др |
| жива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, моли |
| да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски оф |
| раховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: |
| апред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четник |
| арком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Би |
| редовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиље |
| непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, |
| одине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакр |
| пштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашин |
| а животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад |
| је други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао |
| оуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јун |
| ст за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Мил |
| а не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа |
| ћали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су |
| А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Пр |
| у, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја |
| p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка п |
| инуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, |
| аснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, |
| ака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га п |
| рала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну |
| почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турск |
| пуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> |
| прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем |
| брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и кру |
| ер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софиј |
| знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља |
| рајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелет |
| диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На к |
| азовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачањ |
| девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажар |
| а се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема |
| ила је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену де |
| српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша. |
| орско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. |
| постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“. |
| агор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је в |
| Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са д |
| зам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је |
| а није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} |
| таву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке ад |
| пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи пет |
| о силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу н |
| поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у н |
| а, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа |
| одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да |
| експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме по |
| што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што чове |
| {S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може о |
| > <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако п |
| та пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце |
| да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама ок |
| е Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — п |
| ржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p> |
| од „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} |
| и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она раз |
| зговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су с |
| то ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међ |
| еру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему |
| ићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате |
| {S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у минист |
| Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топ |
| се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика- |
| > <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме |
| .{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„...{ |
| атио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице м |
| па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић в |
| тене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И а |
| ина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада |
| ко трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да са |
| p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога |
| е Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интерес |
| /p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојан |
| ао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p> |
| ливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да |
| ди нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш |
| и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испи |
| p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те дв |
| две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо р |
| че:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све з |
| ику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу оста |
| анцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да |
| .{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недић |
| <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим |
| атне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“... |
| епша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад |
| ом.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом |
| вао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са |
| ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S |
| је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на час |
| рема Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад |
| длазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> <div type |
| ељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се врати |
| , са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљава |
| у и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстењ |
| је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезином |
| отражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада |
| о.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога вер |
| ло разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, |
| моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав бл |
| са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвиј |
| доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у остало |
| утника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опр |
| са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пре |
| ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прекс |
| ром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици |
| рака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседно |
| сечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здрави |
| .</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p |
| столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле ве |
| а тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је ч |
| шу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечер |
| пскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака |
| ли, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тре |
| ићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одл |
| ревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „ |
| за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало |
| жавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о зн |
| аде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жа |
| ским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хв |
| кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе у |
| авила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати св |
| избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Госпо |
| вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командова |
| ку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бивше |
| ћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стр |
| </p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се рад |
| Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је т |
| > <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја в |
| знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“ |
| ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и |
| аспустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији из |
| љени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловд |
| било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде |
| епо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полак |
| черу код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, |
| д је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бог |
| ближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам |
| езани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о |
| ра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиц |
| ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим |
| Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Прин |
| и на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</ |
| часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p |
| има што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— |
| по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у |
| и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> |
| е сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чем |
| таџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му |
| <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Рад |
| и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у |
| дињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на н |
| амизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину |
| о у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се м |
| S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стар |
| вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађаји |
| у (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који ч |
| револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да |
| есне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а та |
| ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка |
| Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново пр |
| ле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве поје |
| о своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пе |
| позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други ј |
| p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> |
| Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од |
| после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао |
| <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести |
| сто пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земљ |
| им, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он |
| потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да л |
| а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да ч |
| изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешт |
| д кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже г |
| Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно и |
| и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сес |
| S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је м |
| ила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воз |
| омашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и |
| у руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како |
| прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио |
| стали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— С |
| анџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још |
| м, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје |
| е текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком и |
| време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и |
| ед чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пр |
| ечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје |
| долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту ј |
| </p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покуш |
| длог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у ов |
| оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао |
| Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, и |
| ба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радо |
| ина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и |
| е, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро из |
| м, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакл |
| вога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од соб |
| главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покрив |
| која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснић |
| ћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирени |
| у српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Ко |
| к, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то р |
| ажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријс |
| Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> < |
| ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме све |
| су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори зак |
| о.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао с |
| а висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога |
| пазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаи |
| љајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој |
| {S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне |
| ј уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико н |
| ао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало |
| изу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која |
| раду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <mi |
| .{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај |
| иче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми и |
| о са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — |
| јска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне срп |
| огла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше пос |
| мо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе |
| </p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембр |
| биле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цига |
| лов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно з |
| 667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа плив |
| е Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, |
| Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те |
| /p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Ник |
| ет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише |
| аки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се |
| недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у п |
| доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се рази |
| цира, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, о |
| се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно с |
| ен.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри плати |
| дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, |
| ка.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себ |
| да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кли |
| м да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, п |
| боравиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске вл |
| држала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојков |
| памтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољ |
| у до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњев |
| рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небес |
| ром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрд |
| јимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом |
| </p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div |
| ту, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватр |
| /p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па д |
| </p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење |
| ства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе ср |
| рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S |
| у Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем |
| <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне |
| ри.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом |
| е опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но пор |
| то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ва |
| 101"> <head>ГЛАВА СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић |
| есечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијо |
| Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише до |
| ији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако ј |
| војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву |
| сме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваш |
| р се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ва |
| е, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>Т |
| уткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост |
| шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} |
| .{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свр |
| тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко ран |
| да, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега |
| будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро св |
| ик мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност з |
| савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини и |
| лед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијам |
| првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, то |
| рпске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова |
| </p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, |
| човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете |
| и.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, |
| м малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- |
| вечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једн |
| ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шал |
| ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то бе |
| хтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гор |
| ве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у та |
| Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би мог |
| ћена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помо |
| давни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.< |
| циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{ |
| овић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да има |
| , да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! |
| одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; заб |
| акао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, |
| ском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то |
| положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињућ |
| да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин |
| ио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, |
| ко време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од о |
| ном држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који |
| ам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено |
| една опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буд |
| леги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руково |
| прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љуб |
| но увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам |
| и ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претер |
| питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју |
| и — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље ост |
| налост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, |
| ив Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та |
| <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење пот |
| јим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак ниј |
| остигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јуна |
| но болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Сто |
| азну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напуш |
| ни раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе |
| крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге |
| иди, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну |
| >— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе |
| Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје |
| завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у |
| се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је оч |
| то сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом мног |
| p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у |
| арима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајо |
| да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове |
| заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми см |
| и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени |
| едила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је |
| рибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основ |
| е Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам |
| а се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да |
| Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p |
| .</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста О |
| >Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана |
| јанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске вој |
| и се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у жив |
| обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћ |
| писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некак |
| ад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски на |
| ским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао |
| о време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и |
| еше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат бори |
| редала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога ј |
| > <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Ује |
| малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила пра |
| ешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, |
| тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, о |
| и; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо |
| мо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" |
| аћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешт |
| дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин т |
| ад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следе |
| ика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић ду |
| твари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p |
| го како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S |
| таци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита кара |
| арка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбин |
| анковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави |
| иленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, о |
| ашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад |
| чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве |
| огао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећ |
| смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже ж |
| н.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његов |
| Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— |
| ве чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништ |
| , а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио |
| ај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласк |
| ар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је |
| ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, |
| е.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за с |
| о сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био доб |
| за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе |
| ла.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели ја |
| /p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку |
| pb n="25" /> salutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, |
| .{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} |
| тке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дел |
| бљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којо |
| издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, |
| наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио |
| , на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи о |
| р ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може пост |
| м препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмет |
| , да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, |
| >Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, |
| бљама, <pb n="667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све |
| оштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, од |
| им сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске |
| /p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи |
| /p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закљу |
| ри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у простра |
| Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по |
| је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је |
| утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у |
| .{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању док |
| им швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, в |
| код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадаш |
| о да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно |
| на-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" / |
| {S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код |
| <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант С |
| ј дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војн |
| то су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмрим |
| ја свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је по |
| градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише |
| а.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили |
| код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његови |
| и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што го |
| онили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишље |
| <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и |
| ме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом |
| вљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и с |
| време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова |
| Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата нал |
| оље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакули |
| , у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она |
| есена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвањ |
| а бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостат |
| а око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> |
| S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже |
| је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду пр |
| S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па |
| ст поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати |
| њала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ства |
| је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица. |
| ада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под |
| ане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума |
| ше, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поу |
| азио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још н |
| етни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> |
| , где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушман |
| сеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и свр |
| 484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки |
| мо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болни |
| аке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло |
| тац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање |
| је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер |
| разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензаци |
| .</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем |
| отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кр |
| се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — |
| ; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот ра |
| а, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти зна |
| /p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске гр |
| али на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак... |
| вља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од |
| ти.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са циниз |
| тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра сти |
| одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство |
| Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе исп |
| х писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на |
| о књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неко |
| амениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуљ |
| ете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче о |
| шковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло д |
| " /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.< |
| из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодн |
| <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је маче |
| бање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одл |
| ишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рек |
| видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живет |
| боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам |
| робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазил |
| ти су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они х |
| , склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од |
| наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, вла |
| д пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама |
| и ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским мерода |
| ујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Срп |
| S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину |
| а Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, |
| је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако б |
| године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је |
| ницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отме |
| ласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и в |
| p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који ч |
| често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47 |
| је ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p |
| а се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала |
| . — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.< |
| јем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора пог |
| мо српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се д |
| рпски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang |
| .{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има ду |
| виси само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p> |
| те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) на |
| {S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, н |
| е то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, |
| много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„А |
| љи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана м |
| , да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не тр |
| садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне |
| о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је |
| е могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније ра |
| међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и |
| е Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкне |
| насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неп |
| во не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се пр |
| и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад |
| , због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала |
| исао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и |
| аутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, бра |
| не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа |
| д Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутил |
| е!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потп |
| ељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди |
| и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си а |
| ј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немо |
| је за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више р |
| ођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препу |
| а Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не мо |
| наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, |
| овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао |
| ај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <p |
| та.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> < |
| <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну биче |
| брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га |
| ме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јун |
| , али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен |
| и из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београд |
| оштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управ |
| цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критик |
| <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове |
| :</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то |
| тив београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Ла |
| а сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту бр |
| а је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном с |
| и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, |
| у и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, |
| вом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је |
| чијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном го |
| Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — |
| p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазар |
| о да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p |
| сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је С |
| у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине |
| мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ј |
| S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на ње |
| та; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би |
| мадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни тр |
| атила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши с |
| у лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту чит |
| еку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p |
| ћу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је с |
| ачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била |
| та прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после к |
| време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, |
| /p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, |
| земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће о |
| огове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, пред |
| њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе |
| изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад там |
| се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} |
| <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хл |
| обише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Ниј |
| који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити ко |
| ивити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржа |
| убоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> < |
| врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Негот |
| едња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат м |
| , тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у н |
| е пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.< |
| ма и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се по |
| ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после |
| е нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојач |
| дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голем |
| p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> |
| једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катар |
| сти и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падал |
| то га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе к |
| жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу |
| , већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да по |
| вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише |
| ледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске сло |
| о српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављ |
| норовати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, |
| руштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господ |
| ше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се |
| ја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и |
| душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све |
| ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, уст |
| да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели раз |
| абљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! |
| и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> |
| није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави с |
| јнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције. |
| ци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиш |
| „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </d |
| уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балкан |
| бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> он |
| тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="69 |
| </p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци: |
| а киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у |
| ано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> < |
| уке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама мл |
| и из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> |
| рпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње |
| а болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} З |
| игатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добац |
| еварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разу |
| ве помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, |
| и наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа о |
| д Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p> |
| о по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаут |
| н, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и п |
| нут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обр |
| стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљив |
| о, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да |
| <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устан |
| ао печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неко |
| p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су |
| је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато |
| ја, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо п |
| е превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли коли |
| > <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болн |
| е да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори |
| завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — |
| ао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушав |
| е.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обо |
| и бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, |
| прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо |
| м савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима тра |
| ка лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи свој |
| читао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вам |
| да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте по |
| сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и |
| , његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованк |
| окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — |
| још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам час |
| рпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} |
| коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припрем |
| вићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољск |
| легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио |
| но је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни |
| амо леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време |
| ашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за чо |
| е у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три ча |
| о вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатичн |
| Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност |
| егова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али б |
| говори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S |
| /p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуно |
| добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др |
| чекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је во |
| ишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутр |
| амо у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, |
| вати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то ј |
| ишем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочи |
| еба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на |
| ци свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојно |
| >То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још ј |
| p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Милов |
| ута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доц |
| о ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, реч |
| <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор |
| је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра веј |
| ри Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спа |
| редна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му |
| к не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три |
| а је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху с |
| авник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и |
| ј беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу по |
| аговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао. |
| >Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— |
| ткуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p |
| на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала |
| , подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде |
| јајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две р |
| <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, |
| добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на |
| никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} |
| ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет м |
| маја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му |
| ље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера пол |
| а</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и посте |
| >Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до в |
| и му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакш |
| ац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:< |
| и и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали гла |
| вала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> |
| о и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци т |
| се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем |
| ене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би с |
| рижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Наре |
| ријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро располо |
| лази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> |
| о подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, |
| ржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је бле |
| дан с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхта |
| </p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти |
| разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ |
| мње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> |
| помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка |
| урбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, |
| ој али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био о |
| кну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: |
| ласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост св |
| ој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветни |
| е и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изну |
| p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је та |
| вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S |
| <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе не |
| на ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — при |
| } У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се ма |
| асно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари док |
| одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно н |
| ери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се при |
| 47" /> <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је |
| аву и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши |
| вом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам С |
| атко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраниц |
| > <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу го |
| појаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} |
| одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} |
| иморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је |
| , бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543 |
| ешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа |
| ела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му мала |
| спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши |
| и мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, б |
| о тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку |
| , шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</ |
| патом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих к |
| приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди испрек |
| митских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске ши |
| боје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у б |
| којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала |
| нио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он |
| ставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао |
| рној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p |
| познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, |
| >— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете пос |
| убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић |
| асно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драш |
| к прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не мог |
| уке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га |
| љима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијск |
| продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и |
| и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карак |
| огинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га л |
| же жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој |
| ирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака |
| е:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговор |
| стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине |
| аревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву |
| младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту |
| или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p> |
| а.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оц |
| само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те |
| ност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку л |
| ричања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да |
| унуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и г |
| ће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по л |
| <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — и |
| биља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само наве |
| ејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем р |
| > <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо ј |
| три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите |
| ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јо |
| </p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински пи |
| ерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Н |
| ин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче г |
| >— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> |
| е својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас д |
| родног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си |
| ораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap u |
| S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, с |
| да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер |
| ј осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Нера |
| рио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мо |
| идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код те |
| права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнау |
| вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазит |
| га.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућ |
| биве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Пл |
| еше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му |
| да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоско |
| дили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић |
| купљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету |
| а се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли р |
| ер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху она |
| мен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изја |
| јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јам |
| јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Го |
| Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта ј |
| спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кр |
| Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је ле |
| тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијаке |
| та ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш закл |
| труја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузе |
| ш да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ва |
| аде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болни |
| же да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, |
| еше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након по |
| кар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p |
| оре!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај на |
| злијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеш |
| у?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то |
| ине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ра |
| се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма- |
| <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га с |
| S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора прол |
| асука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. |
| а ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p |
| ко ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <p |
| лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осе |
| рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успом |
| рилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{ |
| и си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е |
| и радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јав |
| је ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, мога |
| како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад он |
| ући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па |
| едно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су ср |
| нка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој |
| те јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична |
| о, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачег |
| сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео д |
| на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник зна |
| ар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се о |
| ла ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка |
| цу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о т |
| хе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да |
| копља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у |
| ти! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској |
| е, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али до |
| глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађе |
| а на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако |
| еник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену. |
| м столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>П |
| ној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао |
| постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, |
| даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестри |
| оје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крвав |
| <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} П |
| p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој чове |
| рке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и прев |
| ле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљив |
| ет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило |
| т фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> |
| ебе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближ |
| рани, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски |
| } Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја |
| д Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега у |
| нспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко |
| ме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне |
| офија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му |
| пише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умр |
| су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли |
| ћива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— |
| ренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{ |
| о се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме с |
| су и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу |
| у какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сук |
| и повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, |
| </p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој ж |
| а једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом |
| дмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и |
| укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само |
| ђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:< |
| иједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се под |
| крице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет с |
| о; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350 |
| ута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се ро |
| ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се |
| и помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је |
| ицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у се |
| у белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није н |
| с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у св |
| на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у с |
| е па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су |
| црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, не |
| чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могл |
| јкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с |
| стеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по ко |
| ришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред |
| а је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — п |
| дно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће |
| е завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла да |
| са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пе |
| искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим |
| у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <p |
| Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> |
| </p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечник |
| ље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки с |
| тављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освај |
| сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачуд |
| ама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу |
| рете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да |
| о она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло прими |
| стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке |
| емена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— П |
| олако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је |
| >Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљи |
| кобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је |
| ције, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или |
| стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његово |
| ом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у |
| дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца |
| ња и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Ј |
| жу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје |
| а онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише г |
| ро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо |
| јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p |
| S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ |
| стрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестрин |
| , што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о си |
| дељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не т |
| и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још о |
| Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да двори |
| опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n="291" /> <div type="chapter" |
| но одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности ње |
| аље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, в |
| евојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.< |
| обна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла |
| <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала |
| цама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у к |
| сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из с |
| де на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми са |
| јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> |
| и се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} |
| мо о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева |
| ресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, в |
| е маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{ |
| соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о |
| ојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пр |
| ше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једн |
| едеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а не |
| тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није би |
| врти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свеча |
| ри барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку |
| ву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубо |
| > <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешк |
| тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, |
| моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје |
| <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку |
| ном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и |
| а, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топли |
| и немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле |
| ка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин п |
| и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапне |
| И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чет |
| или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац ус |
| у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе |
| Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с |
| а-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, |
| одјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаут |
| .{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље |
| изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турц |
| тонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној оп |
| размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти ре |
| одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ло |
| емне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, |
| кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан д |
| м дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да ж |
| одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се зати |
| ић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> < |
| p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се |
| м пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га |
| .</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво ма |
| е друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро |
| ли смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; офици |
| се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав |
| </p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, ј |
| у се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико |
| ирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, |
| > мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, пр |
| — Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Р |
| теру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прек |
| салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и у кратким |
| повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због |
| о, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с |
| ма наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће.. |
| } А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не |
| {S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су векови |
| n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место |
| н стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отво |
| ава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер |
| смотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих годин |
| од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина |
| беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су р |
| пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири |
| ad>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је с |
| ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци |
| one unit="subSection" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна с |
| сле опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војн |
| се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање сво |
| правду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} |
| ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања! |
| ли, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога м |
| ну не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људ |
| Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а |
| је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, |
| онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> |
| нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у наш |
| м те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сен |
| лу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али |
| ења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизац |
| Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S |
| ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се д |
| знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом |
| а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је мук |
| а Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је с |
| ао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехоти |
| арила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божић |
| n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођени |
| нало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држе |
| ла да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша доне |
| у, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Ист |
| га тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јова |
| само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</ |
| о у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није |
| ма је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни в |
| рављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београ |
| стељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом дру |
| овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важн |
| ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајду |
| страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео ки |
| град се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало ј |
| итиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када |
| ој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако |
| е филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушат |
| ијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— |
| жевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су |
| ежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одвр |
| нка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Т |
| елила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно |
| а читаво ратно време била непријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Б |
| ајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећ |
| к на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому н |
| , оних листова, који беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су тер |
| о опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очигле |
| ћом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала ра |
| а чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онд |
| а се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављ |
| дрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандују |
| чекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему. |
| еним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским ра |
| и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Је |
| ох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље! |
| а, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“ |
| души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куц |
| велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су прегов |
| Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као се |
| шта друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокуп |
| но, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превели |
| њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној ради |
| езином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изгово |
| е у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учи |
| <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера о |
| <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на |
| {S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и п |
| редстављао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни сп |
| едом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су с |
| Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај во |
| ече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив ј |
| есело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао к |
| ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после |
| , о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица |
| ом засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто |
| разњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска |
| ва сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најд |
| рногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од оста |
| отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. п |
| њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле |
| бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим |
| ашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У |
| ћем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера. |
| фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи д |
| ј важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи |
| радски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако ј |
| амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнад |
| зином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас |
| аос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што |
| хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бом |
| живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској |
| е.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, |
| .{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У П |
| е.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са гр |
| команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће |
| лика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати: |
| четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку |
| чким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ра |
| а није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, |
| да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ра |
| ија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p |
| дила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са |
| пљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и си |
| опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} |
| м силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безуслов |
| цене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рање |
| јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напи |
| И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јун |
| код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па саз |
| И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n=" |
| И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један с |
| на-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p |
| усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715" /> <div type="chapter |
| — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу поко |
| уго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то о |
| братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкн |
| е до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба |
| , што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, д |
| ead>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова прит |
| испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао г |
| „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу п |
| Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е |
| риотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава н |
| d>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она |
| ељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:< |
| х прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка ра |
| зумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће |
| другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто п |
| загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бу |
| у биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље |
| ету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да |
| миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јо |
| о чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> |
| есело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и б |
| војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340 |
| ино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би раз |
| но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, к |
| ворио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака рум |
| ојне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>К |
| сет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од |
| асане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— С |
| ледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски пред |
| о, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је д |
| еднога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда |
| дахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title |
| рећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је |
| /p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> |
| оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и р |
| велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако знач |
| {S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што |
| животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</titl |
| нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p |
| ца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орл |
| ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако с |
| и се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је |
| Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини в |
| атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас моли |
| хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код |
| њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан |
| лика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, |
| <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име |
| амени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њ |
| ивот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неко |
| скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе |
| } Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће би |
| да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене |
| еле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше с |
| а?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада |
| е и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко |
| е за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет |
| , вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се |
| ати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту к |
| о испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету с |
| струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што |
| ина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је бил |
| ересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не ин |
| {S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друг |
| ји је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зн |
| , да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, |
| друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу зал |
| су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће исп |
| Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога час |
| више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под |
| дитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осе |
| гло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Срби |
| ада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „пр |
| а четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> < |
| о необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status quo</foreign> |
| ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у |
| ивео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, м |
| у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — |
| ва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и |
| атовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада |
| p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, т |
| било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фрон |
| амопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се |
| кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мо |
| го више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S |
| ослу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске |
| <head>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сук |
| не дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично го |
| трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све вели |
| раљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не |
| рас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је кра |
| ни се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="45 |
| д ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме предс |
| ану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Бео |
| на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те |
| ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ< |
| спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би по |
| радове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о! |
| И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетила |
| новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесн |
| /p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без ра |
| тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ак |
| а и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи |
| д усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко ј |
| n" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Ка |
| ра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привременог при |
| ашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Доб |
| ју.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, буга |
| езничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Срб |
| ру, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта |
| врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb |
| преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та |
| вљати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз чит |
| о чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је |
| ом по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што дух |
| ено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројал |
| а је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрм |
| Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлуч |
| p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се ра |
| /p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, |
| e unit="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добро |
| пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренут |
| што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јуна |
| ање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примако |
| /p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава |
| у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору |
| не команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се врати |
| p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала |
| су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем |
| узела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић во |
| тна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београд |
| којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизме |
| колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} |
| чак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстра |
| на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од |
| <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни |
| ст:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а мла |
| , и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз њег |
| гла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвов |
| ерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који |
| познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напре |
| би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на |
| Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно ко |
| “. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извеш |
| дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет. |
| ет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како |
| били према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један |
| дем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта |
| „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетр |
| р <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје |
| и извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констато |
| према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> < |
| <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са |
| м престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" |
| илипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга мо |
| .{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и к |
| /p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби |
| е, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као он |
| ио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пре |
| на!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је по |
| у народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме |
| танком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, |
| азвезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ва |
| на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.< |
| салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, дале |
| /p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опре |
| да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књи |
| непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брз |
| , умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанч |
| европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према балкан |
| " /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање |
| ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и |
| решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној |
| кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора |
| о што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља |
| мо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те грани |
| езнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како ве |
| то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места д |
| тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свог |
| је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га |
| ноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодр |
| .{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је тр |
| бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{ |
| е бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се |
| соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој п |
| м.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанств |
| Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак н |
| ти ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.< |
| вим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења б |
| {S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, |
| незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапне |
| S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> |
| се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важ |
| Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек сп |
| лике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље |
| се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило |
| S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и пошт |
| сновне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> < |
| бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове ре |
| рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" |
| е и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јури |
| ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај |
| унаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и он |
| била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти |
| Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за гол |
| вао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до |
| зин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, |
| јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, п |
| а је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома п |
| је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позор |
| ио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> |
| алио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и |
| > <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p |
| и се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — |
| где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. |
| а цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, р |
| — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, тра |
| Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— |
| фију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне.. |
| <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече |
| м смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit="graphic" / |
| ни, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} |
| у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представ |
| очели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хт |
| } Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог р |
| фаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суз |
| овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да |
| позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти |
| А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има своји |
| pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске |
| и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— |
| колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољ |
| ме ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла и |
| који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су |
| неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом |
| драва се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаш |
| ених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S |
| иротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, |
| ац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младост |
| <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара |
| ешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске |
| њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво у |
| — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад с |
| аш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не ку |
| а балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са |
| у или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb |
| ојава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај |
| оја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може |
| ена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом |
| аности према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председни |
| него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јован |
| изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјек |
| ожај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, времено |
| се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој |
| на — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродств |
| ија европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би |
| еше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо з |
| мо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су п |
| долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље к |
| и захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Ка |
| и згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртав |
| ког града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по св |
| мо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим рато |
| говор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се |
| о, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник |
| но зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <div type="chapter" |
| бно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> |
| но узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> |
| а Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломат |
| зам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за |
| је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског преми |
| мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде п |
| узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом нов |
| и улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима п |
| х заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сил |
| да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би |
| које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски ка |
| ванци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, |
| нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам |
| ари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога и |
| трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви |
| к мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер |
| ић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Милованов |
| ар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти с |
| кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си |
| а рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одг |
| Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То |
| ана, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да |
| ?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</ |
| окица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини реп |
| > <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном дево |
| више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</ |
| д.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокиц |
| алоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил н |
| 0" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енер |
| мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа |
| </p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће |
| >— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише ново |
| ...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па как |
| публиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, |
| мети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити |
| p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p |
| пларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, науч |
| СТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред |
| су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче ср |
| во посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми с |
| ного допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду |
| .</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била |
| о, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> |
| реба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и пр |
| „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица не |
| и, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли пр |
| у!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пре |
| из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског мост |
| > <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране наш |
| ема њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред |
| да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у |
| свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на |
| енку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Ст |
| ављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телег |
| погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гле |
| је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="106" /> <div t |
| ЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежев |
| а метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> < |
| Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежеви |
| тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да наста |
| зациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је ма |
| > <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допада |
| ежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p |
| и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако. |
| че Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одго |
| Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак |
| дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом д |
| 4" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са |
| S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се сам |
| ој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вере |
| у приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута гов |
| ајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и ш |
| репавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> полож |
| га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, |
| соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, мо |
| на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зр |
| ин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степ |
| а жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> < |
| и: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина. |
| је, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „до |
| окрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, с |
| ену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их |
| p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша ене |
| и Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми упра |
| пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{ |
| — Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је с |
| римети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас |
| Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, |
| мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Р |
| е господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господ |
| беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољ |
| пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, ј |
| споде отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све |
| <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је пе |
| онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Заш |
| .{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати усп |
| Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му каж |
| Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да |
| тигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока ск |
| материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог трену |
| тина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке упра |
| а.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале |
| војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђењ |
| сицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се |
| "111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и |
| о, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад |
| они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије |
| аја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим |
| а Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S |
| еном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао |
| две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће в |
| > <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности ниј |
| /p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмури |
| дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по он |
| отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину. |
| /p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље |
| са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и |
| ! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори. |
| Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, пред |
| бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сир |
| ако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило |
| рт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у са |
| официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечан |
| се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше |
| агрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обори, п |
| <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасв |
| пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и инач |
| ље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни |
| > <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)< |
| адиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> </back> </text> </TEI> |
| епублик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиција у народу |
| пској Турској.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на прео |
| ти ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?< |
| м и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И |
| им крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла репуб |
| ди, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне мона |
| хија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима. |
| а не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако твр |
| м, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачун |
| е, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је |
| То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то |
| твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном разви |
| Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуцио |
| га, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душ |
| и, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио |
| Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</ |
| ционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика поли |
| че Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а рад |
| андује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапи |
| .{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другов |
| га знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму ма |
| а:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па ш |
| ше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> |
| ли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бит |
| равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> |
| к пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не |
| толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске влад |
| и сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањениц |
| > <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући при |
| вољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од |
| намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бив |
| кршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање. |
| Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш |
| стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста шт |
| е бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{ |
| станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођ |
| епенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} |
| олицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} |
| > <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јо |
| <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И до |
| сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и |
| засте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме ме |
| </p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Бориса |
| ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да к |
| но, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон н |
| остати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе ср |
| ити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p |
| > <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за гран |
| уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми |
| лобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које |
| к и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старо |
| ати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Ш |
| и.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и град |
| вај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на |
| да би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бо |
| већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отв |
| иште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан |
| е само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако пог |
| икове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да |
| ћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој |
| рки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узв |
| које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како л |
| </p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно |
| p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а |
| , паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из прв |
| мо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта мо |
| Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже је |
| ковали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то |
| .{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а ка |
| ма жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И ув |
| Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари |
| д данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити |
| ту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба |
| пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад в |
| а суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић |
| пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и у |
| е ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као |
| зор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води |
| карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете |
| подарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевн |
| а ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, |
| велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана |
| ладом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом |
| ндра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, а |
| иповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх |
| .{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избаци |
| пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледн |
| Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо |
| етан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад. |
| нуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и На |
| ом артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у н |
| тно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јова |
| о, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање вл |
| а њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то в |
| .</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи |
| воја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна м |
| амо хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћут |
| не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на инте |
| то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је сврш |
| плаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год |
| здрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве |
| Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у на |
| да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цр |
| попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући рук |
| сак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После |
| у па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћа |
| /p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} |
| чванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их рат |
| Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</ |
| на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибић |
| тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омах |
| а диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак |
| Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париз |
| чи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се |
| њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писам |
| Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p> |
| отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удруж |
| То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ |
| и, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина |
| а још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то зна |
| рича била жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске ре |
| озиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили |
| Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају д |
| уги наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „ |
| и даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ |
| ршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који на |
| ћена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узм |
| хватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али к |
| лан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јован |
| рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у |
| ници је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану |
| ницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p> |
| и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где је с пр |
| х кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професо |
| светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, ра |
| оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{ |
| треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме |
| тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренут |
| ено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у |
| икаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово св |
| развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију п |
| о хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајев |
| римедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стој |
| евића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуције: председника потпуковника Милошевића потпуко |
| д чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са приме |
| >Председништво“.</p> <p>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова |
| се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имал |
| > <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно |
| важивши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, д |
| олуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу |
| против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> |
| ј широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску |
| /p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и |
| давала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши |
| </p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде ј |
| на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар |
| палу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да р |
| амоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно врем |
| им погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Изва |
| у, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бард |
| туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле пис |
| е трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p> |
| погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, |
| оји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је рек |
| е у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши |
| ј је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи |
| и <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се з |
| се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, |
| овиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајућ |
| раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и |
| мрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, |
| он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, |
| етовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диж |
| о је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које |
| напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне |
| њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предс |
| оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који |
| } Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе |
| Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љуби |
| у; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А |
| најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута |
| а слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах |
| </p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и прин |
| p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> |
| S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p |
| у заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила г |
| земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> < |
| ви, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се |
| > <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно |
| не, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одвај |
| > <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са сво |
| га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнеже |
| о је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом |
| п глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло п |
| ала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мисли |
| о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово |
| е покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хт |
| лазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p> |
| у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отиш |
| ли не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и |
| S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне |
| иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, |
| ти од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема |
| своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S |
| .</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је из |
| атарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p |
| Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у бол |
| твари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати о |
| томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се |
| и од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, |
| утра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ |
| ту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да и |
| о вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, |
| опље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо доб |
| ковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме |
| авила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и док |
| ишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је |
| </p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасв |
| p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> < |
| уж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе во |
| (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма т |
| бију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате з |
| и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, |
| огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види |
| ксије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Т |
| Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад |
| Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадр |
| а пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак |
| ма мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отиш |
| Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S |
| вности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више |
| очео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао? |
| дравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> < |
| своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојит |
| даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света |
| и до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у ваши |
| лиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А |
| за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва ч |
| е треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима. |
| ј господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га |
| ли и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, д |
| ла, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању |
| да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утр |
| з Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежев |
| из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто нал |
| ед.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас ос |
| војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале п |
| направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша |
| а крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, од |
| е.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како |
| подин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица |
| Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува |
| ако ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ |
| м Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак |
| усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су |
| вши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болес |
| ислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњ |
| му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интере |
| да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та про |
| е?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не зн |
| дрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи н |
| врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са |
| приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, |
| евић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> < |
| о?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да |
| ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла зна |
| ника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом |
| и сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.< |
| а Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Ви |
| по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам би |
| >Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орло |
| дели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два фори |
| аје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>П |
| У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада прим |
| ction" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслу |
| зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана ст |
| на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> |
| ену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се |
| а и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А |
| ж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго од |
| господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују |
| очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика м |
| од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође |
| абезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> |
| кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџб |
| } Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гаро |
| м и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх |
| доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> < |
| ш на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га ба |
| овора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно д |
| је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и размет |
| p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како |
| двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме за |
| пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је |
| наш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, |
| Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому |
| p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... |
| .</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим |
| д у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени |
| Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом |
| цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен њег |
| у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} |
| и објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у уш |
| им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић из |
| вит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, ко |
| октор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{ |
| те какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао |
| еноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични |
| зумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да |
| -Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познал |
| били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро. |
| <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ |
| у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прат |
| де него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, к |
| е немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се.. |
| зор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву. |
| у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју ј |
| ни нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи при |
| е; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} |
| лобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме сл |
| очекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти г |
| ић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да зн |
| упак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита |
| слуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не мог |
| и, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали прав |
| p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није мерод |
| 27" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашим |
| длучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер он |
| а им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се |
| S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, |
| <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... в |
| p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, |
| овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p |
| није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div> <pb n |
| авши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— |
| .{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо по |
| дружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на ј |
| овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, |
| једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Беог |
| н.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш |
| опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је п |
| зиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе уд |
| о шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S |
| } Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, д |
| </p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзи |
| де, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> < |
| едим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> |
| ли нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снаб |
| о све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дера |
| је републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, |
| ти, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </ |
| метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> |
| избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита |
| па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> </back> </text> |
| ић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на |
| амо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онд |
| жевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> < |
| ја.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и он |
| републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци |
| уције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избац |
| ц и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— |
| неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције пон |
| .{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да је репуб |
| јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, |
| је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републик |
| — Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном девојком. |
| младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p |
| у боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно. |
| ни напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајориц |
| канац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој |
| На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лоја |
| и силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осме |
| ар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, |
| >Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је тво |
| ту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио |
| на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победон |
| војој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не пада |
| еговом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као |
| ао из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} |
| го се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и |
| осле овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зн |
| око.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни п |
| јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да |
| песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјени |
| еланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне ката |
| љива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор |
| е људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпат |
| и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, |
| и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње |
| за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, |
| елом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} |
| ор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те |
| ти за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припит |
| и непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri |
| војка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за |
| прилици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Борив |
| а прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, как |
| ти речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није доб |
| .</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., |
| ..</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то гов |
| тичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим |
| е и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њ |
| ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презире |
| момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, |
| омите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чу |
| несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе за |
| твој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио |
| салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ож |
| вори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту д |
| остала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са |
| ља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пр |
| /p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина м |
| ри да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} |
| у и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, кој |
| м трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џ |
| <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{ |
| <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, разм |
| екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној про |
| шла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: о |
| цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и роди |
| е ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</ |
| И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не |
| ама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазна |
| познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења... |
| олесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвал |
| молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је по |
| огао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на о |
| ранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S |
| куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице |
| </p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже |
| м моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану т |
| ам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{ |
| — Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрну |
| у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S |
| да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да дел |
| ао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало |
| то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што ј |
| и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наи |
| ати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се |
| сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек |
| чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о т |
| <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„ |
| аопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео |
| хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си |
| едству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да |
| овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и б |
| оложењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постељ |
| посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да с |
| се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни дог |
| цу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, над |
| ој конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интер |
| ње свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се |
| х трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља |
| ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин б |
| ућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључе |
| имила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Раз |
| ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нит |
| ?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење? |
| ајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајори |
| ме је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да ј |
| во!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бив |
| овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио |
| о би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде |
| шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Са |
| си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— |
| , данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати |
| "431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и |
| се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која ве |
| е да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си |
| ћ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле |
| ати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништ |
| ите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најп |
| , да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више к |
| поведам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, |
| А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског др |
| далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да доз |
| ким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о |
| <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о ра |
| , за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету |
| х наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати |
| кретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време ост |
| ељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од с |
| ци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешад |
| ашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, |
| нику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Ни |
| те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду |
| } После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до в |
| > <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплаш |
| рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи |
| емају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има по |
| мишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успиј |
| .</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накрив |
| и си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковни |
| ци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље |
| >— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој суз |
| садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Воле |
| је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па |
| кнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута |
| ко, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, н |
| неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима |
| ознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше |
| чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди м |
| чај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, мол |
| p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је в |
| и у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било шт |
| ције...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени ос |
| , што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, |
| лест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} |
| ријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз катол |
| p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола |
| </p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на по |
| на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захт |
| ако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека пошт |
| n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим от |
| ковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић |
| р Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме |
| ђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног |
| докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина |
| Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Ник |
| м, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној од |
| {S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни |
| ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, |
| ве је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
| на његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А о |
| е, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али ш |
| предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздр |
| планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду |
| о народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пре |
| о одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте. |
| и овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних |
| огледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме |
| истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на |
| > <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а инте |
| епознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је |
| команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам |
| та му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на зата |
| ма извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, |
| а се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочне |
| вник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењ |
| само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у |
| сле отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме у |
| > <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора |
| Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није при |
| и анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта |
| изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу је |
| радом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на |
| gn>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић пре |
| ијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „У |
| оспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није |
| дене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза ов |
| се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хлад |
| ити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај |
| а гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и ус |
| да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белима |
| чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, а |
| јковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише |
| ешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S |
| дврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се с |
| војој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас д |
| еле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу стр |
| /p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> |
| p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви на |
| зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реш |
| да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — |
| м дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да: |
| p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не б |
| за.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са |
| већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске к |
| говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, |
| а је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже х |
| а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <p |
| Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разуме |
| рла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачв |
| а није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и от |
| ивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Ј |
| е руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка |
| м путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стоја |
| а је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, |
| појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која ј |
| и би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да из |
| а.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, њег |
| зна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда |
| Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па |
| апоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам |
| чаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n= |
| онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ј |
| а реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целок |
| вим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} |
| {S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би |
| ластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је своји |
| >Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> |
| змамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, ш |
| је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и ш |
| ила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Остави |
| нови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Ро |
| /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После |
| у цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш |
| да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} З |
| > <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?< |
| песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена. |
| дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта |
| чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чед |
| инама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непо |
| а, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p> |
| нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на |
| p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?< |
| г детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Куко |
| штвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако оставља |
| и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p |
| маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син |
| њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не сл |
| да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети |
| у шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>О |
| ђе Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> |
| зама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, дове |
| исала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... |
| ксија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров ст |
| помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби |
| погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши ру |
| о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</ |
| ?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљ |
| Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађ |
| а за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има |
| </p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" /> <gap unit |
| логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку прис |
| дур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> |
| иси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> < |
| зумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.< |
| хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у с |
| p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручен |
| ја напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као |
| паливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, |
| p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била |
| ојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о те |
| /p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...< |
| ана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p |
| е.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако |
| живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао |
| еда на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, ко |
| </p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дак |
| се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не |
| ио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но в |
| гова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p> |
| p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше ра |
| Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису п |
| асмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелиген |
| елаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ру |
| " /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запи |
| > <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</ |
| ете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу |
| да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежев |
| нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је |
| али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухап |
| вановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— |
| господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хте |
| м...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложи |
| запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу нап |
| а даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb n="181" /> <div |
| ко направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Зд |
| ић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?< |
| и могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер |
| послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђо |
| ји.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља |
| гично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него |
| > <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа |
| но с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, ш |
| ти.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, |
| е ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па ни |
| у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p |
| не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— |
| апита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би д |
| мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Так |
| аза Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе |
| нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путује |
| оваца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, прева |
| ом.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и ка |
| S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} П |
| шким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удеси |
| /p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема к |
| олиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цв |
| олничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је |
| p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махн |
| сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала |
| је се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— |
| Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— С |
| у; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаг |
| рука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојк |
| — А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <p |
| е посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и |
| м косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</ |
| оњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да |
| етио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгле |
| </p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господ |
| у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, м |
| асно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га |
| ити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку. |
| Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је у |
| га ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за |
| да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече |
| n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори |
| unit="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се |
| о напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се |
| >— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било д |
| n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> < |
| ога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете |
| чи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се ј |
| и Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка |
| уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била |
| е у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову зе |
| иш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истин |
| ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли. |
| <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{ |
| ина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта |
| ва и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> |
| оље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође |
| нта госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Им |
| т једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да |
| у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Милов |
| апита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али мо |
| огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњач |
| ила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка сл |
| ка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а |
| > <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала с |
| ар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не |
| бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из с |
| и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> |
| иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини б |
| стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја свој |
| ковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Госпо |
| ео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</ |
| календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем |
| Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p |
| а мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p |
| ори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо посла |
| Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам |
| да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођ |
| о.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Те |
| ео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.< |
| , јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:< |
| евапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта б |
| дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупшти |
| што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издај |
| p unit="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лиц |
| p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лиц |
| в-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— П |
| це девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти |
| Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Ст |
| али Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право им |
| са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај умета |
| <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнеже |
| а ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима |
| ти да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>Н |
| оја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</tit |
| било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо |
| испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не м |
| и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви |
| аше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу |
| .</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипа |
| у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосн |
| Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</ |
| p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, на |
| е ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задрж |
| аредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Б |
| тан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазарев |
| , рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Враг |
| бави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>С |
| це.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек он |
| министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког |
| </p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад дола |
| > <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Р |
| вадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу н |
| и то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</ |
| о се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, ка |
| /p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балканс |
| нској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, |
| гично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим на |
| их новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да в |
| ишић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S |
| /p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p |
| још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плака |
| кој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним л |
| траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, |
| ај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да ра |
| народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примет |
| запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће |
| } Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p |
| око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да ле |
| /p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић |
| дри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати |
| адбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је пра |
| аче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њез |
| <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— |
| Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p |
| Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро |
| та.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уоб |
| Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сок |
| понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кути |
| драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одгово |
| рском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S |
| м.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не |
| бало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па |
| Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...< |
| о!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице |
| смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} |
| се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстав |
| пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам |
| /p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковни |
| беркнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? |
| аваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се |
| зама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу |
| ј кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p |
| атски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше. |
| румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним но |
| И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се |
| ајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се ма |
| елијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши |
| </p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у |
| А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хте |
| по богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овим |
| ла.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и п |
| ш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и |
| таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти |
| у.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде |
| угу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} До |
| ким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти |
| је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Ујед |
| фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафе |
| рујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно |
| жи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јо |
| нити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је |
| а и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било |
| Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.< |
| Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како н |
| анка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> |
| <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за ваш |
| ад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у зн |
| </p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, се |
| ом писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Заш |
| тно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ј |
| корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а |
| /p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и |
| вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> |
| видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако ма |
| ом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо |
| прат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да |
| бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу |
| риглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући |
| хаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже На |
| нуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— |
| .{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настав |
| мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски |
| вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разл |
| , Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад |
| мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брат |
| му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се |
| е неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му каз |
| ти, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемири |
| </p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратк |
| иле дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветова |
| 584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после |
| ани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том |
| /p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црн |
| Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га пре |
| ад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n |
| p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо |
| поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој за |
| па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, т |
| ају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тим |
| ј, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти гла |
| има <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих сил |
| > <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од з |
| </p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{ |
| во одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога теш |
| фу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је. |
| вни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без ве |
| а.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова |
| ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, |
| ети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу о |
| ањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Ни |
| ари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати |
| >Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пуста |
| >— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази |
| арода.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="4 |
| — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да |
| >— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p |
| предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што го |
| излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ног |
| ричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, |
| оду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све мо |
| у услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром |
| </p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, кој |
| ..</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и |
| итати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнеж |
| розница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски ра |
| <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} С |
| нкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, |
| нимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, коли |
| о, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настав |
| , ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цига |
| развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врл |
| ћивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста ј |
| не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња |
| ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу |
| /p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај |
| причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић |
| да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо о |
| >— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јо |
| ођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан |
| > <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањима |
| фане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одм |
| зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име п |
| кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.< |
| бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...< |
| p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време бо |
| /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван |
| ем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p> |
| </p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запа |
| /p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Тура |
| > <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустав |
| ремена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О т |
| а пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре опера |
| та се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како с |
| /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за |
| реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу. |
| но, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде |
| није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво дру |
| ита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је по |
| } Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</ |
| . — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узру |
| причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услов |
| едрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкно |
| /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, |
| дних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спа |
| 164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја |
| С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо мо |
| <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се по |
| бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> |
| жи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени |
| али Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та |
| Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</ |
| адског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу. |
| погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помис |
| ече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на |
| .</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви ст |
| друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> < |
| /p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић |
| ећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p |
| ео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> < |
| дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће |
| слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сад |
| е читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црного |
| — Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> < |
| ретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, мо |
| служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим |
| р и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му ме |
| е наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја |
| амислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали. |
| е ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да п |
| глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, |
| ; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни тр |
| а уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год. |
| леда Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне д |
| одар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} |
| и хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>О |
| /p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p |
| тра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није. |
| > <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послу |
| </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} С |
| гнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајт |
| и се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ |
| јорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као |
| олте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, |
| >Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко ј |
| ме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипа |
| ј нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... |
| пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па |
| де на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, |
| оља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила |
| ше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег |
| вори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпору |
| зе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој |
| нтимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према |
| /p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може |
| м увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном за |
| његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахр |
| ржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} |
| >Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— |
| у се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S |
| е слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију |
| на је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лаган |
| било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ не |
| ежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата з |
| ли новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривун |
| ало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с ра |
| веку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји |
| посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу с |
| бијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе |
| есео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ! |
| но.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не з |
| моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да м |
| ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<titl |
| селе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам з |
| .</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овам |
| снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, |
| ић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да зн |
| арина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, уп |
| {S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он реч |
| .</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти лега |
| ? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, вид |
| евић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи |
| жим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали |
| </p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— |
| но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, |
| том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, ал |
| и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што с |
| сић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и |
| Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, од |
| {S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а |
| а тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју |
| и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунц |
| изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> |
| ед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, |
| ту лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у С |
| .</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче пр |
| ар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{ |
| укопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Так |
| еркнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњавато |
| вић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкињ |
| седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија п |
| ?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор о |
| авајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то у |
| ој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом |
| <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о вел |
| нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чед |
| > <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим |
| га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци |
| </p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А ш |
| азмишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива ниј |
| леда.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао |
| ранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћут |
| и оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Куба |
| ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прох |
| глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p> |
| ...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми |
| нку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} |
| нежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што ст |
| еда, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p> |
| /p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви |
| раду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све |
| сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто |
| н.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, ре |
| ко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{ |
| .</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је пи |
| !</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага |
| ам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, |
| анчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="52 |
| аднокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; ниса |
| ић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да о |
| ати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она |
| и је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде |
| у брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана к |
| тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста |
| и моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се т |
| а плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су |
| лим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте с |
| прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{ |
| на душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</ |
| нта отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здрав |
| 40" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми |
| га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем с |
| о...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате.. |
| <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код |
| le>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, ка |
| ког официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми мо |
| тину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно! |
| /p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно |
| ?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>З |
| у чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у |
| а сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} |
| итао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих |
| своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није |
| показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано |
| о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одла |
| и има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио. |
| ревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он |
| сић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала. |
| се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до госп |
| и.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слоб |
| у, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајућ |
| ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се н |
| јанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра |
| вет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала |
| ћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, с |
| оћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републ |
| је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде те |
| дужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аман |
| анка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја |
| еда њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризо |
| у по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је сврши |
| S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ак |
| прави право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета ко |
| м.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} |
| ресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је |
| ир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука |
| бо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети с |
| к.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно д |
| и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас |
| а учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај |
| ђеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме |
| ћ је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> < |
| ојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас дес |
| ажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лаже |
| азаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Ка |
| } Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> |
| :</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџ |
| /p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти |
| оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S |
| махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код |
| него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта |
| но своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, |
| ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред кав |
| Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri te < |
| испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине ма |
| а мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде! |
| не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље |
| Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади |
| оћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неко |
| му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић зар |
| па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја т |
| , па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко |
| еркнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођиц |
| дајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо |
| теље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> < |
| ље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n |
| ило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и он |
| е се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> |
| але, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад н |
| ћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочи |
| ет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали циг |
| читао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је |
| били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што |
| о би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде |
| говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба |
| а је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сас |
| овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разгов |
| ме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство |
| ите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.< |
| о се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p |
| Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа ка |
| ад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку |
| е у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако т |
| се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало пос |
| петанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да м |
| p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Кад |
| се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} |
| сар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штек |
| најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја са |
| p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и |
| ку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напит |
| бе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудитор |
| ованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин |
| идела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе |
| } О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у хо |
| нате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} |
| нострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У нем |
| не.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни пров |
| о се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на |
| о па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће с |
| ожеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што |
| се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а суз |
| Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и |
| штену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми де |
| направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, |
| тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је |
| страцији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређе |
| ати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије |
| з грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме из |
| </p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи |
| <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све |
| !“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхић |
| то би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турби |
| ш једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати |
| јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„ |
| нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића д |
| :</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.< |
| разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> < |
| о по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао |
| жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се |
| Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, пр |
| дох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге |
| емо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг |
| требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда |
| м по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — У |
| в из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем п |
| беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p> |
| ованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и р |
| одушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се |
| и те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окр |
| >Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбр |
| ли хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријате |
| е сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од неср |
| ем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреб |
| ненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег |
| то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био в |
| не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком |
| ом, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска сн |
| иће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на о |
| — Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљи |
| а њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима |
| ача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l> |
| ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и по |
| у тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он ј |
| о, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone unit="subSectio |
| анке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арна |
| ож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца |
| ло у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и у |
| којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| на проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла ум |
| ају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад види |
| а Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к |
| толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешк |
| сто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али |
| .{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Бо |
| е при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S |
| тне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледа |
| м, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</ |
| даш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао |
| ни да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад |
| ваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да |
| итал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба ни |
| ним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, |
| допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти ј |
| ења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој сад |
| Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка |
| госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена исп |
| оже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{ |
| рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, изв |
| >“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим с |
| а и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је |
| а свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А |
| на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија с |
| а запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање |
| зекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p |
| замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах |
| закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне |
| им избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до |
| је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позв |
| затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске |
| ом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?< |
| г јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој |
| сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да |
| Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте мо |
| моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што |
| S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву |
| перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај |
| ар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искрени |
| > <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div type |
| снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку |
| племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који б |
| срет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му |
| м за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S |
| двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> |
| рете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да ос |
| е да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гла |
| тати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од |
| у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Послед |
| чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазво |
| стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу |
| ица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садрж |
| Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи |
| ана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612 |
| .{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе с |
| лити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се |
| умела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз |
| боко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавни |
| има Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима |
| естру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговори |
| и, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у |
| еше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је од |
| миту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, |
| иће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са д |
| ити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сет |
| сврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питањ |
| нда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, |
| м душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} |
| о срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу |
| ађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох! |
| непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p |
| ила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> |
| од големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти с |
| >На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, о |
| ушу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комит |
| Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— |
| још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и пок |
| е бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто |
| му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се б |
| о у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати |
| је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које |
| нутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми |
| ји никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске М |
| ко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стр |
| чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба |
| г вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, д |
| проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не до |
| По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине |
| ћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну в |
| шало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћин |
| ади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потр |
| а и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољ |
| оту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната посл |
| јој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био |
| овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш ко |
| ним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То н |
| м у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да то |
| ганизације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на грани |
| ликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турско |
| е свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили о |
| их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима |
| ошћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната |
| ваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је |
| ва трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} |
| добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догод |
| у растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би г |
| који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и т |
| навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре п |
| /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће оч |
| срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој |
| > <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је |
| а.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунил |
| у?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завир |
| ене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?. |
| што да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p> |
| </p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p> |
| о да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју |
| <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српског |
| е налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се оче |
| рно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштин |
| је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, о |
| ши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се |
| оводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када |
| дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</ |
| жног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзоја |
| о на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Во |
| у мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> |
| и би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласо |
| јавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, д |
| Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> |
| .{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Што |
| У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да уч |
| је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S |
| ажила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки к |
| ила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, д |
| во становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, |
| јетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути |
| ше своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, к |
| се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим ј |
| а идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> |
| оје ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска ја |
| стигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, а |
| акнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржа |
| -Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга При |
| <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што |
| гладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли гла |
| ој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је б |
| ет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p> |
| рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За вре |
| могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесн |
| акова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међу |
| и.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили и |
| Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно |
| на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнеж |
| тужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе. |
| песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу |
| ећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот |
| беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га |
| да као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај њего |
| анимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли |
| зојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас ју |
| </head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуков |
| а на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта |
| <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је |
| е Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се |
| е месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полициј |
| би други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући |
| руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше |
| ad> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину с |
| сму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n=" |
| ву кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама |
| То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год |
| head>ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. ок |
| 20"> <head>ДВАДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић |
| ао своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> |
| је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешк |
| а, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још је |
| ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала |
| ад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој |
| >ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљ |
| могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да |
| /head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у |
| ма према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер м |
| о чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њо |
| одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{ |
| ала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакан |
| не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе |
| ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанић |
| огађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Ст |
| ебу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српск |
| блик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.< |
| о, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлаг |
| тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај б |
| ?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Н |
| е ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни |
| гову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му и |
| ле хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја |
| осподине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title |
| {S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж |
| добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Р |
| ј господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори |
| ми тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> из В.“ |
| тола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њ |
| е, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом |
| е пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{ |
| о сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно |
| , и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војс |
| — Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени ј |
| м околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовц |
| као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да |
| вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крај |
| ај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шт |
| ћ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С то |
| Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препорук |
| ако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја с |
| ву Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом а |
| рфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободн |
| латној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Ср |
| етири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар |
| ду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p |
| е уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас |
| S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по |
| ећ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами |
| ђење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском вл |
| сово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је |
| послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пусти |
| етном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће свој |
| е освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње. |
| и део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма |
| бину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> |
| јега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких |
| златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо |
| вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива с |
| м народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најз |
| шли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати |
| рпске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопча |
| о донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је к |
| у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се ш |
| а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, та |
| јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у п |
| е беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па |
| војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 |
| е дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу |
| оста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући. |
| ала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S |
| ужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да |
| а је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и |
| о наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојн |
| е другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко |
| ица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а |
| идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је |
| како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Ко |
| етом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам с |
| свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црного |
| о...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— |
| ртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуна |
| селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кро |
| нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припи |
| сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, д |
| Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> |
| пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахр |
| копља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Милан |
| под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уш |
| о па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита |
| јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђи |
| лела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, |
| нику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Нем |
| свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих |
| није за два три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мис |
| је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развил |
| позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а |
| о на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема |
| се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо с |
| ш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимар |
| ренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединц |
| и цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p> |
| ко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га |
| живала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, |
| х била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уоби |
| ела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељ |
| да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смис |
| -два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје |
| урскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џав |
| Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из п |
| е указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво |
| е.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навал |
| се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се пову |
| сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера |
| догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе. |
| е удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете свој |
| а?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви к |
| тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика ра |
| ан је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме |
| т.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зач |
| аквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао |
| своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>П |
| квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје |
| ово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама |
| у, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над једи |
| , — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па ј |
| з пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S |
| ко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се |
| те тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о зас |
| ника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се |
| p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да |
| ије хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, |
| ризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао |
| е загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Пре |
| је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато мат |
| И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у |
| несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли |
| своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и |
| и, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" /> <gap unit="graphic |
| ро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако из |
| а, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрем |
| оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p> |
| .{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће. |
| : какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а |
| еограда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане с |
| а целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези ог |
| е човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засве |
| к ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини с |
| јим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може |
| иштити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем |
| нице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треб |
| оје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано уста |
| их официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате |
| дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болница |
| и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним ли |
| јора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу! |
| станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на грани |
| езином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје |
| више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душ |
| о је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, пред |
| олна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> |
| и са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне |
| је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређа |
| чку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је |
| ријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном у |
| ите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српств |
| ујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртв |
| м је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци |
| бије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да с |
| му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све |
| сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к |
| напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дох |
| с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено гово |
| ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио шт |
| прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Ср |
| амо за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је |
| ј, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ак |
| то у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} |
| бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>С |
| би за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова |
| у.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје засл |
| е побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док |
| , изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотво |
| че српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је |
| расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле С |
| римети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — ут |
| авницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно пре |
| м доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n=" |
| ене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те |
| јо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: |
| гинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српск |
| их га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} М |
| ише задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мо |
| /p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао |
| Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да јед |
| о, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај трен |
| азговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојк |
| ра Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико |
| ка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута за |
| Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећк |
| и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} |
| арске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмља |
| ј мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Ра |
| ајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слобо |
| волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће б |
| свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога |
| ја има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њих |
| него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S |
| азу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог рат |
| агонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић |
| азумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да ј |
| , ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Ваш |
| је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите |
| ва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Гро |
| ова мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма |
| и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а го |
| а је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали |
| те стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Не |
| отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда |
| спођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро |
| .</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столи |
| реме славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па |
| ним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и у |
| зраза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радо |
| о као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима д |
| </head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута |
| и чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели |
| га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави |
| то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита |
| <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска прави |
| а читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, |
| онференције у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га командан |
| д црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и зак |
| рају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада |
| није.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око С |
| <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војс |
| наш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национал |
| ао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике |
| то су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрен |
| ад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господ |
| им, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страш |
| беркнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнеж |
| ише пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, |
| а поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш н |
| мети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српск |
| > <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече гос |
| а!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и н |
| не новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Ник |
| ли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми |
| књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књи |
| времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говори |
| Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушк |
| ко ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа |
| но замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<t |
| РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> < |
| место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.< |
| радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} |
| ла је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли је |
| аже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толик |
| асположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоника |
| lepage"> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАН |
| >Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклиз |
| да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, с |
| питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Бе |
| свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби |
| b n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прек |
| твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p> |
| воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки |
| ва угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајеви |
| ма „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div type="chapter" xm |
| спођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Вол |
| ad>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са с |
| аре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних |
| и славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У пос |
| народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске вл |
| трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суд |
| ојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А |
| , да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас |
| руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког |
| и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</ |
| је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њих |
| не пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговић |
| на, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и х |
| рило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом |
| ња своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске пос |
| се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није с |
| аћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је п |
| о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184" |
| ас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку |
| на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измоли |
| у.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} |
| а себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба |
| p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако до |
| ук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву соб |
| оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је п |
| им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p> |
| {S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од |
| обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Обе |
| .{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену |
| , који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москв |
| p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, |
| у пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море ос |
| на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те |
| зговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је п |
| у Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим стол |
| е Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га |
| сића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> |
| 118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за госп |
| ћ.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страни |
| > <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли пант |
| ао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јасни |
| } Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скид |
| ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није ј |
| </p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размиш |
| исмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p> |
| р, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p |
| оброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас б |
| Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ј |
| анталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му ниса |
| би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Ро |
| ција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Даб |
| Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скуп |
| еш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати ми |
| ци страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписм |
| рно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Л |
| ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин мога |
| псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас |
| са.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео бо |
| крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навре |
| е руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се |
| т.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју |
| , посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из т |
| лницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких ра |
| на, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, |
| лене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико |
| ан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болни |
| , да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и мој |
| и Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је т |
| којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворн |
| ађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с ле |
| рчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пи |
| рмонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" / |
| head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић |
| дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма раз |
| о је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело с |
| S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, |
| моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} |
| топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну |
| срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја |
| к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је |
| осова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p |
| ј.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су |
| заревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, |
| и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава в |
| тови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља. |
| ло лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и св |
| су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у с |
| риле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом врем |
| p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли? |
| о и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсо |
| справку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, ком |
| о у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао |
| ца сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренут |
| је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти б |
| а прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји |
| ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... и |
| , да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим н |
| стилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало ра |
| тај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји с |
| у за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! реч |
| ? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одго |
| е:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које |
| рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— |
| родно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Д |
| но, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења. |
| м, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајст |
| им.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влад |
| Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> < |
| иш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим ле |
| тај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнору |
| ужења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркал |
| јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на п |
| и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покр |
| Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Оста |
| >За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гу |
| говић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше |
| , бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда м |
| ни јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћ |
| Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе |
| е из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације ц |
| и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, ш |
| ој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околин |
| .{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта б |
| ="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређа |
| рбије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се жи |
| >Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из |
| љашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због кру |
| војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал |
| ког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Ј |
| су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Шти |
| " /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек на |
| ложај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две бат |
| проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, п |
| р Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> |
| азум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешк |
| оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, п |
| о ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на |
| ћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране |
| ојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да |
| у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</ |
| авна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друг |
| вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се |
| тавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново |
| <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском н |
| тички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на |
| ештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенер |
| а тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка зас |
| е му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прст |
| вијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две |
| груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази брат |
| мци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} |
| божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p |
| колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме |
| е јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> |
| роб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним сауч |
| ед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посад |
| више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је у |
| уним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођиц |
| се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи |
| Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, |
| он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле |
| ?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p |
| сном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па |
| насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S |
| у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем |
| е комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега ј |
| ш на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</ |
| ело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и |
| иротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, д |
| који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — реч |
| се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је ра |
| нађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађан |
| раћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и бл |
| сле очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S |
| царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и пола |
| чи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.< |
| лупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крв |
| уније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима пр |
| говарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе |
| усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце |
| а коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, |
| ва.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза |
| толонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хо |
| ЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно |
| /p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по |
| оследње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву |
| вала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> |
| ешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег |
| е одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једн |
| се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у |
| p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грл |
| .</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ј |
| у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио гене |
| оји су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата д |
| у, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покуш |
| ј народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њези |
| ина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу т |
| } А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају |
| пље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, |
| овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— |
| аласане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их морад |
| од куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је |
| е му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и с |
| Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> |
| уковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је доб |
| у нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милост |
| е пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрост |
| — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!. |
| задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и |
| а Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причај |
| би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас |
| .{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тих |
| и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Ст |
| ори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p |
| ежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да |
| тали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја |
| краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на изб |
| сне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хо |
| и.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и в |
| је ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <div |
| рака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, к |
| то развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потра |
| е уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола |
| н старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти |
| н старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те |
| p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} |
| диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтал |
| е Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), п |
| Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, ба |
| > <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрав |
| е још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, |
| /p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер |
| доше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, о |
| кови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} |
| .</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим ра |
| у радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да |
| 178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су |
| тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p |
| ељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари п |
| вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колен |
| тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледа |
| ванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште |
| и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, чо |
| р у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда |
| прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква из |
| спео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писарев |
| p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у р |
| ељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <milestone unit="subSect |
| ите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично |
| .</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздв |
| Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча |
| бије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому |
| г који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>О |
| ош један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужно |
| мочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови з |
| м правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спо |
| <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Г |
| На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p> |
| у, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и |
| ардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, |
| са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, |
| Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То м |
| но мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазарев |
| надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извини |
| ина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али |
| </p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку |
| сна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узел |
| .</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори |
| ањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Со |
| в, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкне |
| } Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>К |
| ај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био из |
| е на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни нек |
| десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио с |
| <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа |
| мена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време |
| а смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у |
| ш једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друг |
| нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати |
| </p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </d |
| бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и |
| јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} |
| здржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, |
| За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погл |
| шу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно м |
| е-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба |
| море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на |
| p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</ |
| ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радој |
| Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита |
| се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје ве |
| испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, к |
| оше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу |
| е краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, |
| аслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој не |
| хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на |
| то, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког |
| pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврн |
| — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је л |
| је вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се мо |
| е га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код к |
| рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; ш |
| се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост ни |
| 8" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добић |
| Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Ц |
| д смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Због |
| ти.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи |
| ао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразум |
| > <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{ |
| ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ |
| , камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, н |
| радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле |
| мах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</ |
| ни моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="1 |
| > <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> |
| ?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је узда |
| по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није мо |
| њак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</ |
| p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— |
| рки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од |
| окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше зд |
| на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места |
| имедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо |
| <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојан |
| Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда |
| куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити |
| {S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек |
| мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једн |
| вај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Х |
| м приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не |
| ито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам мог |
| /p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручав |
| вориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали |
| га, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љуб |
| {S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му |
| срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погле |
| тојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била |
| сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој ал |
| апетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— |
| ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мал |
| старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S |
| писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци |
| моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је |
| гла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакош |
| беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој |
| м осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Ду |
| уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео с |
| а шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјел |
| да.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јач |
| Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у о |
| Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „ |
| вић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наиш |
| ану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се о |
| ви без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Б |
| ањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, |
| етњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> < |
| ни са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнад |
| S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци |
| за ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку ва |
| да га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде |
| дведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти |
| се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и д |
| мехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута |
| тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се н |
| м Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши в |
| може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште г |
| леда на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан пос |
| главља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као |
| S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од уск |
| атарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из |
| побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена |
| сту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га |
| ви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли |
| те моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — |
| е збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стој |
| !..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, |
| ; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S |
| ан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држи |
| натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја |
| сић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, чес |
| p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - г |
| ли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе |
| — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, |
| — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњав |
| . — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — зап |
| у и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} |
| инут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај ру |
| поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да |
| ату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој: |
| ="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива |
| а, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неран |
| авао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем |
| — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, |
| на између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја за |
| евић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гозба је т |
| сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, ч |
| аје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гав |
| једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је |
| у реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече м |
| адовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, от |
| часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и |
| едам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p> |
| ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, |
| уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, т |
| ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпуст |
| , пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и в |
| > <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд |
| дине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да прос |
| е, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а мо |
| д срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време сед |
| S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш |
| е на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шан |
| се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором |
| у бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је |
| још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други |
| Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дроба |
| у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} |
| и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и |
| Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође но |
| е, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда |
| е може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па б |
| — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се |
| оглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, |
| ика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошл |
| е застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да |
| Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се по |
| S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорск |
| притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор |
| на умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову |
| угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као |
| ли жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво н |
| {S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су |
| имају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" |
| ну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али с |
| о, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који н |
| о отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како |
| Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> |
| е.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде |
| љске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних де |
| е затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетак |
| за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће |
| бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангар |
| летеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских чет |
| и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> |
| Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече |
| о се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{ |
| Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндер |
| ојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмеја |
| мивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога ц |
| ом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао н |
| Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Наста |
| ече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле |
| н њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако л |
| осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетк |
| есто бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при |
| анку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— |
| ојено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се |
| ку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је б |
| у, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а |
| <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати |
| <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ј |
| оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи намет |
| устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини в |
| а се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И |
| ију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоно |
| екламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, |
| ог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко. |
| ерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је ле |
| , стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уз |
| ри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових р |
| прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — ре |
| ну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страх |
| одан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> |
| је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела |
| тва, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога плем |
| одици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао |
| ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, ре |
| беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким разми |
| жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво |
| е ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар |
| би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан и |
| никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне |
| о у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значај |
| ринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, о |
| е Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других ј |
| ње решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повинов |
| не дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви |
| бразована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang="FR">L |
| у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг |
| ом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду |
| b n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија |
| самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући брат |
| > <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> |
| </p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига |
| је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета |
| и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S |
| p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n="129" /> < |
| Temps</title>“ и „<title xml:lang="RU">Рускоје Слово</title>“, истакнуте француске и руске пис |
| полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задов |
| , али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — шт |
| где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су |
| ео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и |
| е — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му ј |
| ада писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, |
| ги дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви |
| ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, |
| јку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.< |
| мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“. |
| ски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало ко |
| се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и |
| и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код |
| с, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће |
| стру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си |
| да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се је |
| творке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско вес |
| ршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам |
| сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19203_C |
| 0" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо |
| лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо |
| драва је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица |
| из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарч |
| рте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у др |
| , у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатк |
| почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много |
| шљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови но |
| много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су |
| Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли |
| писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има м |
| остодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> < |
| е бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају |
| ерљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни |
| по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да п |
| дрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— |
| S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Пр |
| ви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> <div type |
| , Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки |
| из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше |
| страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње шт |
| е са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га |
| врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем п |
| па са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној стран |
| даћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима пр |
| ванка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила |
| ела за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стој |
| смоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен |
| устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим о |
| слетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропуст |
| исам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— |
| еба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакл |
| јде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој |
| нудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter" xml |
| ћ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела д |
| ркнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву прове |
| -Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не бе |
| нило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозрив |
| е било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали |
| <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не |
| нула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина |
| ио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја |
| хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, не |
| му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Нека |
| цања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити з |
| добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Обе |
| >Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је доша |
| аким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да ви |
| зриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p |
| се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македо |
| још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? |
| а ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци |
| а нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка по |
| и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p |
| — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapter" x |
| ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у ј |
| /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ра |
| е долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац до |
| } Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајд |
| у ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код њ |
| свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} |
| је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пип |
| узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, т |
| м да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.< |
| да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу |
| кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о до |
| и да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди г |
| време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио |
| це к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута п |
| „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здрав |
| ашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су |
| ри поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља |
| <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p |
| а сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки В |
| бе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори |
| и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, |
| </p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, д |
| , почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног |
| љона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли п |
| моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Жи |
| о обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, |
| очвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних сокол |
| Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје пос |
| тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> љу |
| <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути |
| ши.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се |
| <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита |
| е насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојан |
| ош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној ду |
| ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се ода |
| ењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад |
| мером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патр |
| у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> < |
| виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју пад |
| арској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и |
| посредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим сав |
| штало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јач |
| вни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њих |
| ожда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, к |
| промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за |
| еговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубив |
| дговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— О |
| добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утон |
| им што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> < |
| p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не мо |
| груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумева |
| ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне |
| >За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом |
| речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте |
| ети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај |
| ле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезо |
| ца.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> |
| Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када п |
| у и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом кру |
| жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу. |
| да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво се |
| огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју б |
| ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино |
| арод исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империј |
| ог часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад |
| Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, к |
| замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много гов |
| ондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, |
| pb n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на с |
| а с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско с |
| ба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за час |
| и, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама |
| правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало |
| нка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђу |
| ло да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге |
| а у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на с |
| ез сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога зад |
| Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} |
| амила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубил |
| ли и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори |
| се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовц |
| аслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седн |
| а на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, |
| а свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Не |
| у.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље |
| , и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских д |
| сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност |
| ез јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега |
| Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долаз |
| овек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим |
| крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> |
| од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне |
| ате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на ж |
| да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонта |
| у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољаш |
| ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и О |
| <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунасти |
| еху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, к |
| да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да |
| покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код |
| узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тиши |
| а осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подн |
| ве дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згу |
| ише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих праде |
| ла, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и иск |
| а госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гар |
| уком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти ј |
| вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p |
| аљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи сво |
| е армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву б |
| ене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p |
| непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне веч |
| дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше |
| ава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с |
| p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Ја |
| ољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни |
| ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по прав |
| е од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврт |
| озволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, |
| е заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар т |
| ишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је с |
| љ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да ј |
| се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посе |
| задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, |
| екао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> |
| Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?< |
| е у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поузд |
| сављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створ |
| а победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу |
| укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о |
| се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то |
| екршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Буга |
| <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осв |
| , да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти панду |
| , о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљ |
| е витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао |
| е, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави |
| са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишл |
| алијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати ор |
| воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n |
| пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спаз |
| е жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! |
| мо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добр |
| , и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учини |
| се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на |
| анда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, |
| ст и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздр |
| е доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је |
| дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Ве |
| нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Срп |
| лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских во |
| причао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врат |
| ве признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је |
| нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш. |
| комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију |
| ринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће б |
| вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једн |
| о задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу |
| е да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не |
| ручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом |
| баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан |
| ану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно рад |
| рпска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је |
| звади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, по |
| ад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и |
| апетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки |
| нке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане с |
| издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуциона |
| атрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</ |
| су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А ка |
| зела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу држ |
| драговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да |
| огла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милују |
| поведај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах |
| си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа |
| под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> < |
| " /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? |
| > <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нар |
| ли — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је |
| и му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детекти |
| своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју г |
| вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> |
| тне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, гос |
| о ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој по |
| его да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="24 |
| , у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати |
| скрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досад |
| да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} |
| студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у пс |
| астане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, |
| ети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> |
| дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постав |
| а да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене с |
| вом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак. |
| и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин |
| мрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични о |
| је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе |
| де Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— |
| не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који зна |
| p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непр |
| привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреб |
| не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се уви |
| е.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хан |
| о да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу |
| емајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати |
| обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да шт |
| же главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахраниш |
| ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице |
| официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш |
| дмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству л |
| .. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави |
| еломе нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да |
| и.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу |
| рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакриве |
| ка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господ |
| > <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:< |
| је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остан |
| не, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не |
| ка парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У |
| овикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се поче |
| ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теоф |
| у капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, |
| е и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је в |
| демо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу |
| се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} |
| , ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад науми |
| > <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један шт |
| ви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе |
| p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим |
| рвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима |
| оде, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне в |
| <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац п |
| ли, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта |
| </p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога бра |
| гов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу |
| , не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не |
| Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезин |
| ан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко |
| исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казив |
| уде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити дост |
| овић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранциј |
| реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, |
| га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему с |
| уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из |
| погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — пи |
| жу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из п |
| исмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта |
| и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже |
| оцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који |
| утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налог |
| ни су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{ |
| p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у |
| круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до |
| <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и |
| је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој б |
| ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још |
| уна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити дов |
| а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он |
| војој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњ |
| леко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи ње |
| сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао |
| </p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори... |
| > <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Прет |
| прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао |
| ци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија пос |
| > <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чека |
| <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад |
| , ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу |
| е прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — |
| опља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету |
| hic" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету |
| о, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Неди |
| руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није |
| идошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јов |
| постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— |
| кноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната по |
| ка нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, до |
| и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у не |
| е за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком |
| Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости |
| > <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ка |
| бе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним |
| ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458 |
| ошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> |
| вој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности |
| а.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћ |
| о пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> <div type="chapter" x |
| о у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко |
| о мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздрављ |
| о потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, |
| да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако |
| анка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом теш |
| аву наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, |
| а од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>На |
| ста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седн |
| важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози |
| Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се |
| , дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, в |
| којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је б |
| /p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, |
| ткуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — о |
| ем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежев |
| , ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја |
| наути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш |
| стинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је о |
| рнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још |
| јем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше м |
| {S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем |
| с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени |
| че Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бе |
| е срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Ј |
| пуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свог |
| природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветн |
| сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, ст |
| етно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, |
| Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> |
| ене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> <div type="chapter" |
| страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Нар |
| тници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево |
| погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да о |
| болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спу |
| „Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предр |
| ким силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов к |
| хова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо м |
| чекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} М |
| ровириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, к |
| у са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа |
| ла да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце |
| рећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у |
| >Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици с |
| <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по ср |
| арног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо |
| /p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да |
| , да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио. |
| авши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Евр |
| S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуриш |
| ити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав неприј |
| аша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се гос |
| х хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе |
| ледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је ста |
| а видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> |
| stone unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други |
| е им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и |
| није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног |
| у, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина |
| есен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа |
| крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, на |
| дуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свим |
| скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај |
| ити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзоја |
| аших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, |
| анији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан |
| ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, |
| је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врх |
| ковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је |
| журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму беогр |
| чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала по |
| рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом |
| ћи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приме |
| је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и |
| е она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се |
| крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је сво |
| ицима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год во |
| он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} |
| узетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} За |
| замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше |
| ике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка проб |
| а овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш |
| ас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац о |
| ену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже |
| — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора пл |
| ио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено |
| ’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, |
| е већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се ч |
| Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софиј |
| аће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код |
| те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; |
| ам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памет |
| му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост |
| Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, ус |
| се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у на |
| илике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном увере |
| ивео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору |
| S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна ис |
| е то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> < |
| баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Пај |
| у.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!. |
| оспођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним |
| ху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по |
| љем, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи |
| у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске а |
| рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било до |
| а је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део д |
| а опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога |
| а стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у |
| и заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо |
| могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу |
| ници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који рад |
| ерена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не дола |
| ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да в |
| ма и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на о |
| ту не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо ула |
| ску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам и |
| а ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жур |
| авном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже |
| Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, п |
| смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у |
| а су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> |
| обођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под п |
| леса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осам |
| почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, тв |
| доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али с |
| анкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То |
| шила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чек |
| сле тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза |
| ло, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, |
| мпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад |
| злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом |
| рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо мо |
| а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка пр |
| е карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се |
| да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше |
| тила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, |
| а састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири |
| е батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одр |
| га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотерив |
| ија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне поз |
| својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље осл |
| е, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао |
| о сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало |
| на непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до |
| >— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> |
| гом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над п |
| вој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А |
| свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила |
| саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> |
| њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још |
| ену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје пра |
| и је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> < |
| бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потв |
| Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.< |
| који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, до |
| а дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> < |
| одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере |
| донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се |
| , а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га |
| ац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муници |
| е турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину неприј |
| е, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{ |
| ед шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми ре |
| олико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазн |
| ска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку екс |
| Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што го |
| .</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли |
| који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жа |
| и.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p |
| ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће |
| ла силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова |
| хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p |
| а у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи |
| о онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем о |
| м у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у |
| Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умир |
| о, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које |
| лила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волет |
| и и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим п |
| тим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на |
| је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— М |
| рестала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} |
| i>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње п |
| рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто |
| дан, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и ко |
| јим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</ |
| а; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стига |
| >— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233 |
| !</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, |
| међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, |
| м бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он |
| је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из ов |
| нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопћ |
| , см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку на |
| ког официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим сп |
| и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а |
| /p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n |
| тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и т |
| село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су тр |
| лим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у је |
| рбији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћ |
| остарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добр |
| ести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе |
| м и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо |
| воје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу н |
| наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објаш |
| да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што |
| еш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„Т |
| орамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и с |
| било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!. |
| силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господи |
| Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је |
| а није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петл |
| првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га |
| n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у |
| повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле |
| , да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај |
| једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513 |
| в коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> < |
| ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на |
| } На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо пре |
| а заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црного |
| га плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога |
| тичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било |
| је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са њег |
| уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у |
| стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва |
| ме, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба |
| е где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имај |
| домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов |
| p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите |
| седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српск |
| две руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стиска |
| спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиниц |
| ?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам |
| те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки с |
| је знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са |
| <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла |
| у је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут |
| — Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Рад |
| аробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискрениј |
| сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пр |
| е команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Буг |
| нка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанк |
| исмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Г |
| поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p> |
| ирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb |
| илу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у коман |
| /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> < |
| пође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из |
| у, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!.. |
| сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добиј |
| , но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало д |
| ћка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у тре |
| Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састан |
| чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кла |
| за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као |
| медбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо |
| аље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту |
| есноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић |
| > ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они |
| која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће наст |
| пријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је ис |
| и.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које |
| на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна |
| <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза за |
| авањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> |
| ћ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно о |
| е планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А м |
| похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затиц |
| то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изг |
| стељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа смет |
| постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну |
| кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> |
| сти, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са дес |
| атаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукл |
| а.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори |
| шан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> < |
| напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала |
| </p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p |
| <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Де |
| е.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу сво |
| у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња ј |
| на уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе та |
| јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо она |
| једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју |
| одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се о |
| дник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, |
| иштимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то до |
| сле подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му ч |
| е отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Пот |
| пске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у |
| ну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачк |
| видац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбиј |
| их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — ко |
| одиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А нека |
| егова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учи |
| Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, |
| тиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само |
| е да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у кој |
| есна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p |
| ну; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, |
| ло маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред веч |
| Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да |
| јанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чи |
| .</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрен |
| а!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у |
| у армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му о |
| дан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.< |
| raphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" |
| о заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се том |
| сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом сад |
| вићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди с |
| већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут |
| д нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су чет |
| рочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној |
| н, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, |
| е морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво би |
| ната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се рас |
| ва за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски |
| ма.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена |
| ли га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза |
| случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији |
| Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам |
| од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p |
| Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Сла |
| м да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из |
| ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жало |
| ичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о |
| и унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога |
| ено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb n="594" /> <div ty |
| а криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Ме |
| број председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан м |
| мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчиде |
| {S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти |
| мандант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушал |
| ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локом |
| нпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" / |
| запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручни |
| и сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуна |
| ик излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом облив |
| славши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Еса |
| асвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за веч |
| односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржава |
| могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пр |
| Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} |
| е, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто |
| зна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што |
| је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и д |
| арламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји |
| упније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти |
| д ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијонално |
| нској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабр |
| Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разго |
| Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи. |
| сенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, ни |
| авила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за |
| <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и |
| } Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло |
| нула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.< |
| ласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја |
| ћи.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе о |
| ерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задр |
| хата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се ни |
| тиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} О |
| бину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је |
| ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица |
| каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оста |
| ало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Ву |
| е последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођ |
| зила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топо |
| ва.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших |
| аринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, бе |
| о два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала н |
| неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војни |
| — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До т |
| Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ н |
| ју него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкч |
| мотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Д |
| <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим трен |
| ако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, |
| нео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна |
| га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати |
| ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација н |
| ји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Нат |
| hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Буг |
| и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких ско |
| мишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још |
| Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, мож |
| о рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред с |
| , када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на ст |
| да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чи |
| pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшини |
| .. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети нек |
| ше, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војн |
| вао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На ча |
| несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и |
| јем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, в |
| едела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> < |
| но сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у пре |
| је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} |
| ма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђене |
| е имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, уп |
| ободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} |
| познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није позн |
| >— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>К |
| чван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час |
| е ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба |
| клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна ми |
| пштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према |
| у снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају |
| На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрин |
| стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под у |
| о презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с |
| за са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли |
| илним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од пом |
| делу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивн |
| војим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног м |
| носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да |
| њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин угле |
| ве су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, |
| очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снаж |
| значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата ј |
| тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, |
| } С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p |
| замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не |
| збаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно с |
| м у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако |
| ла, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p |
| ство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чист |
| оривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад за |
| мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем б |
| е му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихо |
| трија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, |
| ?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> |
| е, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издир |
| p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не з |
| имајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</ |
| остор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на |
| > <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су б |
| речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима |
| саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су до |
| ада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, је |
| рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда изла |
| <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њези |
| ачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, д |
| замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да |
| ишић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сва |
| Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недиће |
| донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од |
| ика и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку |
| ле у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена уш |
| рга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Т |
| уришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде пок |
| дрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, бра |
| оуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радост |
| Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n |
| ом власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у |
| {S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је теш |
| именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је ко |
| шле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и |
| > <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одв |
| не су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у |
| и Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па |
| — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="subSect |
| кога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наш |
| ници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било о |
| p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом |
| је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсад |
| </p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи |
| исане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> |
| ако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је |
| S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о |
| владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ов |
| лом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> |
| p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим трен |
| свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жало |
| оручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> |
| док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Не |
| на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разузд |
| место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на суп |
| венога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb |
| рски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах |
| ни и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а изра |
| ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљ |
| ишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што с |
| мара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазна |
| аути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p> |
| звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap unit= |
| се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори |
| <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвал |
| драговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута |
| Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и |
| >Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунц |
| имирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њ |
| вога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовањ |
| и преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о |
| е двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>О |
| ислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до |
| а Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногл |
| да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap |
| ља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебд |
| чке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко |
| } Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</ |
| наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за |
| а се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на бео |
| његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> |
| а и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју |
| ву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати зба |
| побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још доша |
| евић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер |
| да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Трив |
| тересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник |
| се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад |
| трати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title> |
| <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се ро |
| краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је бил |
| Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошев |
| ња...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза з |
| Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> |
| и у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу |
| скуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној ус |
| ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме |
| пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — нагов |
| е, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флег |
| и падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; < |
| <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу |
| изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Алб |
| и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као ч |
| ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенера |
| ди народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са |
| ао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, д |
| , није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговић |
| ва се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је прими |
| ас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо |
| ло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да |
| ша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљ |
| аци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из чес |
| Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху |
| народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, |
| де, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још ј |
| да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим |
| раћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да |
| орио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Пред |
| к обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала |
| ј.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена н |
| авале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје п |
| било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— |
| орске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap unit="graph |
| ишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кр |
| е овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из |
| стоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози д |
| који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње нар |
| ијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђан |
| та, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико |
| бећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, к |
| дно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално за |
| е енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађ |
| и пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дично |
| на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој |
| ћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="106" /> <div type=" |
| јковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Р |
| на, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те г |
| ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пуш |
| и и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и т |
| и српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у |
| нији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса. |
| оше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, П |
| мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску |
| памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глав |
| испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров |
| и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема |
| ети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> < |
| p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући |
| то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за с |
| Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и |
| ато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Ба |
| о је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под с |
| дух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизим |
| ице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>П |
| ић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његови |
| ј кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вред |
| елимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— |
| крену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај |
| а неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на ду |
| о третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе |
| Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <p |
| здрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу |
| аза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита: |
| оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир о |
| али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> |
| ачки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су је |
| <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима |
| сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за ст |
| ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и н |
| но вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаре |
| и нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="51 |
| дне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хл |
| <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Ув |
| речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> |
| а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али |
| Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашт |
| жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, |
| а Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време ч |
| и и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и б |
| салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната п |
| /p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан |
| нила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> |
| и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бу |
| очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жарг |
| а пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову сад |
| еколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток |
| и пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђен |
| е не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>М |
| <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пив |
| иња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо |
| боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Мо |
| <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе пл |
| очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стој |
| ор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздрави |
| ктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломи |
| а, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја |
| риметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта ва |
| 7" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p |
| колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро! |
| /foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Милан |
| ова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први В |
| оју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајо |
| ја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији поз |
| ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњам |
| настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и |
| кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седн |
| ана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који |
| речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу к |
| атила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање |
| ротив радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на прест |
| а по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по |
| то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пиро |
| евића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту свој |
| сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај |
| часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писм |
| о нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уго |
| а, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!. |
| село погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо |
| аме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа |
| >У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ов |
| " /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту |
| дојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радо |
| з све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала |
| обе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> |
| народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији до |
| , а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом м |
| ме обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> д |
| ћали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезн |
| жен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пош |
| ио нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметн |
| едно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му |
| има били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, с |
| и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са ду |
| ародна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом н |
| интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исп |
| јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му |
| } Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, |
| <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је |
| олико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садру |
| је рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих |
| љину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољск |
| омислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Ј |
| шманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо је |
| нао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом |
| били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згод |
| црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на |
| ља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели д |
| орова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили |
| и хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S |
| ју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дол |
| , даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сат |
| адио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису о |
| њеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалност |
| млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> |
| крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p |
| елети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, |
| } Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и |
| вим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљив |
| ним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска ло |
| нутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи. |
| далиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.< |
| тупали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га зау |
| ма је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била п |
| чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо |
| разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Ивано |
| /p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„По |
| е никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећ |
| реће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова |
| ка ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди |
| спођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинил |
| према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонасл |
| устим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снаг |
| м, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су |
| ицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Он |
| довало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и |
| ине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одв |
| адар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са ст |
| ка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — раз |
| ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — |
| м да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, иза |
| и заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} У |
| Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} |
| сет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћи |
| ј дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брз |
| краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабине |
| ка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине ј |
| <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радој |
| сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како ј |
| питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би |
| > <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна |
| а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унап |
| во, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш |
| се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вра |
| Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овог |
| лободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкне |
| ити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва п |
| је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у уг |
| места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>К |
| и Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо. |
| ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Па |
| ном приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разгово |
| цањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је о |
| извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу |
| распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, |
| е болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу неср |
| p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— |
| а капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа |
| -Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} |
| то је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим је |
| који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимс |
| није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео по |
| а-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији у |
| у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p |
| уга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устук |
| дај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> |
| Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, |
| ти се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дад |
| ајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен |
| написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи о |
| , да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни |
| кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нап |
| о господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у |
| џиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка |
| ли-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И г |
| добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу |
| 1" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p |
| прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се |
| ако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком |
| ички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред ал |
| А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— |
| на сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког ч |
| p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су |
| ога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша тре |
| д је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте |
| љен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „В |
| је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ј |
| не и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорит |
| ју на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају |
| рбија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лаза |
| о је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на св |
| ставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та |
| речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, |
| и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} |
| да Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и нез |
| равим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом |
| у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој уд |
| је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не пост |
| е се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ј |
| стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју п |
| /p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната остав |
| ркнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, |
| је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да пре |
| а осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и ис |
| сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у |
| ао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информац |
| а се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не посто |
| јем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где с |
| ишних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је поз |
| али Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пу |
| а у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и |
| а, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих с |
| очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p |
| оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах |
| где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, бра |
| после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки изли |
| ед.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, к |
| {S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај д |
| Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната ваз |
| >— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави |
| дусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким прили |
| ила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{ |
| ска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезини |
| есто пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом савет |
| ок је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у пр |
| ок је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> |
| сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и |
| што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико са |
| вога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику иску |
| зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, је |
| -дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадо |
| једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није |
| </head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то на |
| а нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шета |
| ву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А |
| , који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то |
| доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињењ |
| оничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније диса |
| јевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавш |
| аша републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу ј |
| стави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после |
| а је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га ј |
| оље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.< |
| њавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала. |
| а њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном |
| господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо |
| а.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, ј |
| Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом т |
| ку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ |
| ије.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција |
| } Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам при |
| ио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави пола |
| ава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позо |
| воме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но |
| ако ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, |
| Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p |
| гу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики ј |
| а сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше госп |
| ом породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради ре |
| лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало так |
| пларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је |
| тих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, нек |
| мешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало и |
| з је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах при |
| у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако ист |
| епријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских |
| род је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зн |
| своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се н |
| о ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече госпо |
| ав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш оду |
| т доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна |
| етним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им |
| ојску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали |
| ученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p |
| p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био |
| оја је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну с |
| и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од ст |
| } Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење... |
| мрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> |
| уку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње |
| легала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мири |
| притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, |
| а Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753" /> <div t |
| /p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди ко |
| самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу |
| у снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио на |
| даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то |
| између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их |
| оји нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, гос |
| коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне к |
| престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један |
| ба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће в |
| бог тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутн |
| емена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга |
| .{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово |
| , и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утана |
| ше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству |
| пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуков |
| роду.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака |
| ију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују |
| дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, |
| .{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на с |
| латом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S |
| не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи жен |
| ом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који |
| > <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мај |
| воје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи ра |
| Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Па |
| пит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српск |
| пуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није |
| ролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима |
| и се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у |
| га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="230" /> <div type="chapter" |
| нки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, |
| о се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанств |
| p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, |
| , да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због жи |
| ује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је б |
| девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма |
| на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му |
| и пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако! |
| на је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко ти |
| ?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Ла |
| и...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му |
| дувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко |
| <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да |
| квог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више ф |
| скир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро |
| огласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је |
| мба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, |
| је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јова |
| а.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо |
| убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам поми |
| а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има нек |
| помену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице |
| ређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју ос |
| подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке |
| чно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга |
| ћ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада п |
| дан бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је ус |
| <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо? |
| почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији |
| ејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима б |
| почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; а |
| ићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> |
| ој браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста |
| нуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> |
| и полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пр |
| е племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње |
| команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западн |
| у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако |
| се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бис |
| де и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајућ |
| гађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{ |
| реме дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало |
| су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео д |
| ромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у ста |
| ћ, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Бауда |
| војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају |
| .{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" |
| из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке |
| > <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече |
| ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> < |
| која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да |
| о свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петве |
| } Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, |
| мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рање |
| се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја |
| } Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не |
| читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкне |
| а и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише и |
| говору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је угово |
| е главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изн |
| <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљен |
| сну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан б |
| ину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити |
| ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручн |
| јни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави |
| те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личн |
| } Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, |
| > <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Ев |
| инији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сат |
| ко иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— |
| хтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће ср |
| ари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си н |
| } Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога |
| томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <p |
| а пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а н |
| а, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p> |
| подин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да |
| заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски изве |
| да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш |
| , пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу поко |
| Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележ |
| нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити |
| постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке св |
| зрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би ово |
| те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан о |
| ипа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p |
| о постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то |
| омим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена с |
| -Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу |
| о да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био |
| ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма |
| бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђ |
| гласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82" /> |
| ста ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем |
| сова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на св |
| ослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви |
| 03"> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара |
| т је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Б |
| је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био вел |
| било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске н |
| е у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезино |
| не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у ко |
| љење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није |
| одимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљај |
| на, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, |
| лексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили то |
| о снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је гл |
| у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским лешинама, размрсканим и |
| ост, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте |
| рт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ јо |
| чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p |
| > <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и |
| Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Мо |
| љиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? |
| > <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..< |
| ј мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући |
| ио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потеко |
| м савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист наш |
| заревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему |
| ине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p> |
| >Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од дан |
| а вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са |
| твековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турч |
| је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, |
| е, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио вра |
| те својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} |
| њеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, |
| вде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S |
| д, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а |
| а ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="2 |
| S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај ов |
| и, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљ |
| х.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p |
| уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учин |
| н се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.< |
| з болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предра |
| редраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и уга |
| ти.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време гово |
| вом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију |
| on" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели |
| олитичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешт |
| олико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање |
| слити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са |
| војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и г |
| авом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, кој |
| рбину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра |
| ли у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра |
| рели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајно |
| шу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај |
| <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аус |
| чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> |
| фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенц |
| ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против |
| ије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да |
| Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом |
| <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба |
| на Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем о |
| Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало |
| од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се с |
| лушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући ваш |
| гарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да |
| савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> |
| ким лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, |
| !{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде.. |
| осподине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај м |
| .</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једр |
| те, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали. |
| крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо |
| огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брз |
| Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако ј |
| ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, р |
| реоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је полож |
| ема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су предс |
| иком Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетс |
| и знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за опш |
| ин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тм |
| крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније нагр |
| као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, в |
| ном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје |
| интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, |
| је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увид |
| налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе прем |
| и, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић зва |
| о, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор пр |
| Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њ |
| све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их |
| и тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језер |
| оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем си |
| Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Ник |
| {S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора |
| м својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, |
| мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три не |
| ји се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знат |
| оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедно |
| ами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавез |
| <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, |
| ријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и праши |
| ли можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— |
| гој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад |
| ири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе по |
| е и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању инте |
| дговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју д |
| и сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до с |
| ок не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Бр |
| е — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још зауз |
| би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако о |
| p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су |
| рала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију |
| читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>На |
| ени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, |
| уци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су мно |
| Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и |
| толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Б |
| су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако об |
| адоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво ј |
| да је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг |
| ић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонит |
| а су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим |
| рава и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, та |
| ао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировно |
| од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, ј |
| ити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаћ |
| вета.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци |
| оказаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више |
| страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све |
| кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи т |
| ом.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских |
| изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била об |
| лала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и оста |
| ажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских лис |
| изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању |
| ивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом п |
| начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће |
| е, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочит |
| ислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Ц |
| дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га о |
| и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, |
| искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да |
| b n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Руси |
| рижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, |
| купштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав |
| е, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није миро |
| снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p |
| соби.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за сло |
| не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морал |
| у његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред |
| си се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу |
| истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену на |
| важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкрити |
| , она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш |
| осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду |
| ору најзначајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата. |
| е Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш жив |
| српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске |
| јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпор |
| "subSection" /> <p>Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме раз |
| шта.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Ниса |
| решито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албани |
| ик има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два |
| о написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се мор |
| ка тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одби |
| ледице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује за |
| ованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мен |
| када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији за |
| многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним пол |
| будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишл |
| </p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и |
| да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском |
| S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то б |
| одитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У т |
| екоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се |
| ала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба ник |
| јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жрт |
| е ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Ју |
| сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ шт |
| ованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах |
| сављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албан |
| човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јај |
| ре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, х |
| шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</ |
| n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламира |
| за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађ |
| изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, |
| ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борб |
| да Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о |
| етерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према изве |
| и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне |
| ји...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички |
| уцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долаз |
| атле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред вен |
| е омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је с |
| д каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дор |
| љеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођа |
| о већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По чита |
| и, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не ос |
| нко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђењ |
| рале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по пон |
| куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и у |
| упијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било ус |
| рвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p |
| ли је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног да |
| аваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, бе |
| његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је |
| е бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни ос |
| и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заро |
| лим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље |
| авнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала И |
| за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за какво |
| отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматра |
| акав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није та |
| p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има национа |
| другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да |
| у?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа с |
| у је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој |
| рено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљуб |
| државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари |
| нам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се круп |
| ње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брз |
| .</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нече |
| а и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се во |
| нда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="535" /> |
| Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> |
| стадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p |
| ам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина |
| , на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магл |
| , не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна о |
| аклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да |
| бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— |
| вијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти мож |
| ко, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако р |
| ди сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да |
| зи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа крене |
| е марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у |
| обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док с |
| дила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не мож |
| зационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> < |
| .{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се п |
| ас лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а т |
| желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња. |
| бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађ |
| личину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не тр |
| пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, |
| > <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога |
| су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи. |
| о:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив мога |
| уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Ме |
| може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем о |
| н, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да н |
| рбија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у де |
| и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела |
| дужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, |
| о они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо |
| чин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу бо |
| ника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је оста |
| >С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околно |
| ристе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанск |
| ени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, д |
| а прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, ка |
| Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су |
| прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам |
| о сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, зна |
| ждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која |
| желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онд |
| слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из гру |
| том, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила ј |
| {S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, |
| ом по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле |
| n="235" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже |
| , мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} |
| или смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} |
| свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резе |
| ако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да жи |
| ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Ар |
| истојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, |
| си...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</ |
| <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да ка |
| мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега т |
| није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно |
| Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} О |
| и за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим |
| равила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа! |
| поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже |
| се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више ин |
| разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рад |
| ма и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезниц |
| S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не пр |
| а Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо |
| : „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерв |
| о ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предра |
| ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући? |
| састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се н |
| еку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам по |
| ред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаре |
| у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном |
| м ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражи |
| <gap unit="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div typ |
| тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="gra |
| а ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} В |
| ало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин |
| макнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, |
| ако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После |
| ароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писме |
| >— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и |
| ају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смеше |
| јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> < |
| совник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљ |
| и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радос |
| ажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изабе |
| дговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врат |
| , јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење н |
| ’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше са |
| Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа |
| “?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, мо |
| а три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, реч |
| е, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже |
| т рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, за |
| ше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, |
| воје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да |
| цем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Милов |
| врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У |
| ене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову пе |
| ла, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, п |
| мо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потр |
| што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако ви |
| Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити. |
| ила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јав |
| стизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела |
| о ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали ци |
| ичком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у |
| и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаски |
| ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ ви |
| ти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје те |
| била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док |
| емо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div t |
| као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинис |
| а тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, мило |
| м Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Ј |
| а упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник |
| ко га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило ш |
| n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да |
| а да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p |
| збачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, к |
| сподине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале ве |
| већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је |
| же му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено |
| управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неко |
| о куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили |
| реме ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешт |
| S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије |
| који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође |
| дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано р |
| разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости пр |
| се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до |
| ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} |
| на је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику |
| великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Род |
| да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни |
| другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — |
| ушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у |
| а се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам |
| што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На о |
| оре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{ |
| ити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавањ |
| едио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, |
| био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкне |
| и комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо |
| о замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си ј |
| ете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисл |
| у те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си по |
| свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро |
| им и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јеца |
| м!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести |
| оликом љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади |
| тску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њез |
| их по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци јед |
| одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p |
| дним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши С |
| "302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустил |
| азлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла пра |
| мири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му |
| а лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да в |
| е већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо |
| ета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком р |
| а руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, је |
| >— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{ |
| љујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине |
| њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан |
| ита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шт |
| размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што ср |
| анково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму к |
| корно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p |
| кренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да |
| ува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав пр |
| зврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучава |
| ан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим |
| кадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускрати |
| Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али кук |
| д јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он |
| Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{ |
| егова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као к |
| љи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу т |
| ла си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила своји |
| ош ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толик |
| и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Срб |
| , рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред |
| к за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, ј |
| летку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови |
| по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ва |
| тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На пр |
| p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило бил |
| ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих ј |
| н сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапе |
| главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало |
| , сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика |
| — Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим побед |
| к послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред |
| Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, |
| амо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме |
| утима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у н |
| еркнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напиш |
| му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранко |
| сти дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд ја |
| подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S |
| бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако |
| баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болниц |
| о, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој на |
| е приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евен |
| и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући м |
| тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, н |
| други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србиј |
| , знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовин |
| браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад |
| гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер |
| м братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако и |
| срела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се |
| а-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја |
| чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да м |
| признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно с |
| живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то зн |
| раг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше л |
| ети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је |
| .{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари |
| енади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто? |
| <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> < |
| ивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> пр |
| и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова дан |
| ка-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код ку |
| воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пе |
| /p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће и |
| е жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као |
| едаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија |
| ако је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прсто |
| хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Д |
| га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми з |
| оје је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је |
| и, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ са |
| да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет |
| е вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њи |
| , да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... |
| наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи |
| ка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак |
| јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница |
| оручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са |
| час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или |
| као при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њ |
| летиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је п |
| мо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</ |
| мо неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „ |
| и, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> < |
| не напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и ме |
| {S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А |
| раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Со |
| а си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и |
| ша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем доп |
| ћа Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и зав |
| потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а н |
| оји нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза |
| ј уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n= |
| кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> < |
| има и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју ј |
| која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за |
| ек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је кр |
| тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте ј |
| графски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен |
| н ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и |
| охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више у |
| исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се |
| ћа, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и |
| те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, |
| узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p |
| а.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборав |
| Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама н |
| причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, |
| и и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не |
| торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и цр |
| на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који |
| а робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ћ |
| и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и |
| отпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске |
| ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србин |
| верен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и о |
| и као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој? |
| господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђ |
| ежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет |
| арали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <d |
| м „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адр |
| евао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> |
| обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, |
| ати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p |
| ири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је |
| да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли |
| : беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, нек |
| м се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p |
| није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>По |
| боде браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана |
| се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је |
| и са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса |
| јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је |
| јника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испун |
| у.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Тур |
| отле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n= |
| стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Ар |
| за рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="48 |
| ставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би |
| еш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо. |
| орја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S |
| где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то |
| вих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља н |
| четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу |
| ејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали д |
| сетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p |
| довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петор |
| рској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволи |
| ена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није |
| и, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Нер |
| оје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не зн |
| ревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори н |
| да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само н |
| ко и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Н |
| >Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што |
| већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред |
| Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} |
| >— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} |
| S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на |
| фицири у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и а |
| дикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој |
| а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о |
| <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки т |
| исмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p> |
| ристову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако чи |
| вим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да ј |
| е великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Нар |
| слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом по |
| отресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се ис |
| јем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им ј |
| p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ ду |
| ом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} П |
| ед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> < |
| ши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, ла |
| аје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.< |
| n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући н |
| жао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би м |
| рију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало |
| им интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb |
| ер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта |
| риза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<tit |
| прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посве |
| /p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На |
| и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у бла |
| једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне |
| итке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашо |
| и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег |
| био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим |
| , поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стиго |
| , нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чи |
| о је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућо |
| оривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код |
| им возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и ви |
| је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубок |
| ација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добил |
| исмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигу |
| Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софиј |
| а.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} |
| ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p |
| нтересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, сумо |
| да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро позн |
| в, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао |
| од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> |
| ДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n="2" |
| прављају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године |
| ака се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је |
| о купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, |
| пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али см |
| а је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу |
| тислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби |
| га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необи |
| алилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним |
| усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање с |
| у на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио |
| видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, не |
| песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и |
| ја у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србиј |
| јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла |
| ивун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људ |
| аљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chapter" |
| елазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут дола |
| ати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непознат |
| ек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстан |
| ити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у ост |
| — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вр |
| ћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумп |
| алогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> < |
| р било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, |
| ћеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али ов |
| анку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду |
| простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је |
| , шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> |
| , и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погле |
| у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па |
| ави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сл |
| ревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде н |
| ори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са |
| ју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убит |
| душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све |
| слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као |
| бојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} |
| о грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Н |
| ио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врл |
| вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мен |
| би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала |
| су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мо |
| а је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је |
| је младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, н |
| вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј к |
| том и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мисл |
| То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није свој |
| } Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да ј |
| ивот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone u |
| ече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничк |
| живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала |
| {S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уверењима.< |
| p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку |
| ни пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} У |
| оважавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисториј |
| а Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> < |
| нство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна устал |
| е савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање ср |
| отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} По |
| ишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Д |
| /p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Ср |
| ји је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народ |
| тојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p |
| али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом |
| глед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прич |
| Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о |
| о, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сре |
| е?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити об |
| јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, |
| екао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе |
| е већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи жив |
| у загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div |
| закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако за |
| Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се да |
| уде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете |
| азним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски |
| ио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкн |
| лександар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> |
| </p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један |
| овић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{ |
| ге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније |
| а, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усуди |
| још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} |
| то загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим |
| равио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном живот |
| жјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и П |
| е дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су би |
| ити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука |
| престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гар |
| б, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове по |
| , која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са |
| ли већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење |
| од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни друг |
| ада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч |
| сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посл |
| низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори н |
| ан? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одо |
| тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је |
| мо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири |
| Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> |
| је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима пог |
| ој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек п |
| ста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло |
| {S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет |
| дићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нест |
| још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га ј |
| у политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломаци |
| Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу ко |
| /p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави н |
| а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у ру |
| </p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p> |
| ка га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — |
| ељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{ |
| м?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? |
| има; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је д |
| их новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у |
| нику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се д |
| е.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> |
| кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, ра |
| дне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор |
| сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milesto |
| /p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</ |
| /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје |
| е Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхота |
| мен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин к |
| о, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их |
| > <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њи |
| о, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..< |
| остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степе |
| Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацив |
| и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се сави |
| зда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> < |
| ан полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, |
| Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p |
| </p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и < |
| ављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског |
| овић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, |
| ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да н |
| ваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисл |
| .{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде о |
| , па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме |
| ма? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да у |
| о у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам позн |
| ...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огор |
| .{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њи |
| езника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или |
| ј мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p |
| е већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, |
| тро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и п |
| p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отс |
| да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније дога |
| командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра. |
| одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> |
| оже да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Беог |
| би брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> < |
| аја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, о |
| и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам |
| кнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном м |
| радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу |
| Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељк |
| еру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb |
| “.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам |
| угу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога б |
| чигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пош |
| ању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт |
| јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке пос |
| мо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни |
| вели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена |
| мљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, |
| тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шук |
| ке.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену |
| жи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду |
| Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село |
| ко примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам |
| сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом |
| S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли |
| } Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласн |
| } Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га |
| ате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога |
| убио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву |
| огом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве ср |
| н и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло |
| знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонс |
| p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора |
| ад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест н |
| јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за полож |
| а нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат |
| о ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих треба |
| азаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? |
| у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега |
| имирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, |
| аг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</ |
| оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p |
| моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана м |
| ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво |
| кој социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мисли |
| турне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима |
| зе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потр |
| ек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.< |
| аку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брз |
| помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на з |
| госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрин |
| е то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравиц |
| извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} |
| {S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> |
| ер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужно |
| и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојкови |
| ну, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и оп |
| S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођа |
| а тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задуб |
| илним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени |
| моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много ш |
| 489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S |
| је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића |
| даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена д |
| Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека |
| , оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и св |
| г рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну |
| ић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и уп |
| само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам |
| шљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори |
| огла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном д |
| речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој с |
| естија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јул |
| иднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, за |
| о са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — |
| човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот |
| српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме. |
| а само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и |
| довољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Роси |
| на књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварен |
| сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш н |
| је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северо |
| .{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да от |
| хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију нем |
| ога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су м |
| метио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш |
| ="133" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако |
| је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећ |
| а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Ла |
| — Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и |
| } А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p |
| Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> |
| дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове тво |
| .</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три го |
| ешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док буде |
| лнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ ви |
| ра Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} |
| нем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али сам |
| то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“< |
| и провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, |
| p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S |
| сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче |
| а само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са |
| азаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је |
| ћ?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергичн |
| морило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га |
| унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше |
| иш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Нако |
| нку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из т |
| нуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да |
| > <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општ |
| <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у |
| ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на |
| век и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турск |
| ете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу пор |
| атарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог неми |
| тину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не |
| ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га н |
| </p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири д |
| за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта виш |
| а. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако по |
| дољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није |
| нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да ј |
| е, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно |
| бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ств |
| нај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, |
| сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску пол |
| херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније |
| лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — |
| ната и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> < |
| тивши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнеже |
| — Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посе |
| еранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ п |
| тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе д |
| ни — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети |
| гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже вре |
| беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А |
| лиже и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни |
| жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи |
| > <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљано |
| .</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још б |
| <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> |
| Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми |
| есен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Т |
| и ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од мл |
| часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад |
| ека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божј |
| ељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <p |
| нотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Ос |
| ина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га |
| отребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве |
| х снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замоли |
| ело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, гос |
| ја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, |
| то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то |
| дговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него шт |
| значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби |
| како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве |
| нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем наро |
| и је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подв |
| е него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> < |
| алци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала |
| троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Гото |
| задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарет |
| и ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се ре |
| Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се |
| о меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чин |
| друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш сна |
| а додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је пог |
| га имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Ал |
| рена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обве |
| > <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катар |
| је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помиш |
| >„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да ва |
| правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и |
| ем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао |
| ишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер |
| а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; |
| остатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунис |
| онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снив |
| Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је о |
| овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим к |
| ка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потр |
| е, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магич |
| одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разу |
| вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према ј |
| увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора з |
| ала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„ |
| Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„ |
| пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То |
| от сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником ни |
| видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави зв |
| за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А |
| ила код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општ |
| {S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољ |
| н се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он ј |
| е душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну |
| p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да ми |
| у? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n |
| омоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти н |
| а ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити ку |
| p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} |
| послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S |
| ла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико п |
| се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко |
| вком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр |
| Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за сл |
| ј на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на к |
| ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журн |
| ље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге |
| аваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим д |
| ера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са |
| аш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p |
| ја се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> |
| који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно |
| једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, п |
| {S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али |
| ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намест |
| из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S |
| овића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова зап |
| брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, к |
| осрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначк |
| к зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко |
| о почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— До |
| зрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S |
| манду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанае |
| Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, |
| пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити м |
| p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав |
| му.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи о |
| алазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту |
| к?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</ |
| шај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га |
| болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огреши |
| радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p |
| </p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех с |
| према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је |
| ам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} |
| и је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецим |
| м дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавн |
| ког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за |
| лучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше |
| и сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребн |
| ам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег |
| рала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, ко |
| Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма О |
| ед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту |
| надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих н |
| утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну гру |
| но узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на пр |
| м могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам тво |
| изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и м |
| , па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, кој |
| рим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име |
| али с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натев |
| p unit="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div type="c |
| и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="graphic |
| а Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисј |
| мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род |
| ојим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за |
| } Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никакв |
| утну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да в |
| ића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S |
| о у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурд |
| ута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину |
| ити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли р |
| p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одм |
| ио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами |
| тправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим |
| сти фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој |
| о Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</ |
| исам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p> |
| с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по |
| акви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допад |
| о је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се |
| им идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, |
| срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала |
| .</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин |
| шљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то дво |
| ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослу |
| е.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му с |
| вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла |
| ку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај |
| јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, увера |
| >Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да |
| знемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" / |
| ујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђо |
| аво то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао.. |
| ега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из |
| <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље |
| S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату |
| , махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Ш |
| ежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља |
| два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. |
| онални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p> |
| ла намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренут |
| </p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам |
| разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „р |
| ару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина! |
| о јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је |
| </p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце |
| последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, |
| <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> |
| p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ак |
| сет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</ |
| /p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} В |
| .</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p |
| но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но |
| {S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло |
| о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални б |
| и узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном |
| ве здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да изн |
| радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним |
| у тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема |
| м сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истин |
| есла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} |
| ао што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенциј |
| лучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир |
| ри, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер |
| ного је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао |
| га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>П |
| верс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од ст |
| личну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се |
| он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стр |
| , Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову д |
| андар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа |
| ешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде ни |
| те главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p> |
| по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конф |
| аде девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Ка |
| би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрз |
| е у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном трену |
| — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварил |
| ераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки ка |
| ли не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт |
| нула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберк |
| сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за в |
| ињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но др |
| адо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</ |
| м страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју с |
| ност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискр |
| наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво с |
| увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на вра |
| ећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и они |
| засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојс |
| еме је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потреше |
| новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> |
| који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не бе |
| теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми |
| рашна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, по |
| већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са |
| > <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је |
| е тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p |
| м проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против беогр |
| } Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оно |
| ћу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, |
| } Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S |
| </p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опоме |
| е романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а |
| спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потп |
| о ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што ск |
| тина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напус |
| таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пен |
| ба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је |
| ао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде |
| му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле |
| допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девој |
| и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. |
| :{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу слове |
| ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор |
| питују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и |
| остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хл |
| тро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви |
| ка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, по |
| знам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јуна |
| ићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па |
| ост.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима |
| до, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, чес |
| > <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Ан |
| ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се ве |
| капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему |
| бе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене поми |
| ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, д |
| ма, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални беогр |
| што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуци |
| одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би |
| није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утв |
| уке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом к |
| рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини |
| волите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понуд |
| ници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам д |
| једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слобо |
| /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемски |
| рабар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио остал |
| p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title> |
| .{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће |
| богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу |
| ећ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан м |
| дравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни |
| ло стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу |
| твори, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n= |
| стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само двана |
| а је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо |
| е му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак н |
| мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш |
| 9" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> < |
| и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, |
| сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... |
| ошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић |
| камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може б |
| од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После |
| седали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену |
| Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава |
| , и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> |
| да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руц |
| } Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</ |
| сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу ми |
| ако?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар |
| се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој об |
| са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је |
| Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити. |
| целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша |
| учила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће н |
| со!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти ис |
| . — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једно |
| то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао |
| Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку пре |
| као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње |
| ири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се |
| ај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лаз |
| руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како |
| — Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у г |
| } И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то |
| } Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах |
| само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу |
| ословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао |
| S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у план |
| одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ |
| d> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</tit |
| ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београ |
| допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао жив |
| вао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била |
| е преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, |
| Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече |
| онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах |
| много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано к |
| д куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном с |
| Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо |
| p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</ |
| то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је виде |
| хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран |
| >— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ |
| {S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, кој |
| о ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар |
| — Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце |
| немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си ме |
| ам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди |
| уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у гото |
| , ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и дев |
| Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћ |
| сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугест |
| очети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час |
| да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који и |
| сам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим |
| ечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало |
| сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> |
| ију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провесел |
| Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси |
| гао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци св |
| криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није |
| стао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} |
| га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p |
| човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву |
| ?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али |
| то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало |
| нађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</ |
| тне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове подат |
| Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана ви |
| -слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да |
| гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли |
| а много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</titl |
| роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим живот |
| доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, шт |
| ао војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављени |
| и из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење |
| исти...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је прими |
| ог тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пре |
| воту, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар ч |
| ме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина |
| међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Ла |
| а, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— |
| доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушал |
| p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случ |
| ита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у ш |
| лкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште мог |
| <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} |
| к не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје |
| сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спа |
| с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ет |
| воје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду св |
| пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за бр |
| чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет |
| ном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши б |
| аборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Ј |
| Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам |
| > <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика |
| човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шену |
| искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Јед |
| људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне теко |
| недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, д |
| та-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> |
| у Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли |
| у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мал |
| љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервал |
| овима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви има |
| на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска пород |
| о, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, прича |
| ајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро о |
| у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Б |
| гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучит |
| </p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлеж |
| {S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Буга |
| пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.< |
| а браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац маст |
| жите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> |
| слиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш |
| С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јав |
| ажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> |
| заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник |
| роз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Пра |
| шити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пусти |
| сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, к |
| b n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду |
| „Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал с |
| ициру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност |
| та ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још |
| сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; |
| етан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети б |
| дице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог |
| ..{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S |
| {S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као вој |
| > <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S |
| ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а за |
| Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како |
| е ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног п |
| нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— По |
| и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да |
| кани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све са |
| је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу |
| p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све цар |
| ењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемири |
| аљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, пор |
| о није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Ката |
| великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе |
| је обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али ре |
| <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у |
| не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви приста |
| аути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређ |
| но волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела |
| } Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш |
| >— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађ |
| могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим |
| о у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип! |
| не.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код н |
| .</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најп |
| да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.< |
| се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му ј |
| налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паш |
| мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу раз |
| , да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељиц |
| авао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сес |
| </p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње |
| већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али |
| више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стек |
| погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, |
| вићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је |
| аком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о м |
| <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пун |
| гуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што не |
| ј несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељ |
| Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај |
| „Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, к |
| го матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот |
| Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, |
| — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај |
| буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Зн |
| , али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истин |
| да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у добр |
| шијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преу |
| ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога |
| а једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као г |
| сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и |
| му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге |
| ћи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S |
| је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светоза |
| ница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476 |
| пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у је |
| нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главно |
| га, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — р |
| у сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији |
| сам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детек |
| пељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није |
| и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, д |
| комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожелив |
| брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека |
| моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево да |
| Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лон |
| ио сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Н |
| не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у |
| оћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, |
| здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја јо |
| са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маски |
| оним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Бео |
| м „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу |
| Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку м |
| о утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо с |
| ране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам у |
| зразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницим |
| ивником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ |
| шка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то |
| и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог |
| о што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, ј |
| дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам ло |
| сет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, маст |
| у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из л |
| траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се ч |
| <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан мно |
| по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење ј |
| ако је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} |
| каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очи |
| ка слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећ |
| вест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави ј |
| хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намес |
| а, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома |
| ф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне пред |
| ко силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тв |
| госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стал |
| и ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом |
| себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут ов |
| Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад б |
| својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицал |
| да се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимал |
| оју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса им |
| јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> < |
| ва да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Цр |
| сно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p |
| ше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нек |
| а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жуде |
| њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не |
| томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође |
| ли да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сам |
| да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то |
| , кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, |
| ли, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, |
| се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</ |
| </head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, узд |
| м.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се |
| устисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} |
| } Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко |
| га примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи жив |
| аговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Проц |
| е југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине. |
| евљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} |
| е и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне пр |
| емена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на п |
| На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су ње |
| да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви вр |
| а огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са |
| ледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да |
| Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још ко |
| споведаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживе |
| арина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од |
| се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако |
| ка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда |
| ити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага |
| риморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p> |
| осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ кот |
| Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбаци |
| и врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко ј |
| ротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Паји |
| талом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковић |
| е чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је гос |
| рња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> |
| у се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата пос |
| Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.< |
| би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је с |
| ена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш |
| ом пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — о |
| као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело о |
| Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређ |
| че и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија! |
| да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не прил |
| о осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и |
| ен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везе |
| е мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има |
| се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па |
| Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не |
| читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у ист |
| и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— Д |
| кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се н |
| о хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тре |
| ћева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, |
| ских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос ти |
| е да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, |
| едва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они |
| Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се |
| у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раш |
| човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху |
| екнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар ок |
| ћ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила |
| и рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и |
| зобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустит |
| не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да ми |
| скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опса |
| бичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо |
| е установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговор |
| т Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жало |
| баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар |
| ом сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њи |
| ележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана |
| народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда |
| акера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— |
| рловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке пр |
| овање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стар |
| Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и сек |
| заше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да |
| да ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> |
| још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењ |
| ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око |
| е да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и р |
| е то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је чо |
| е „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, д |
| тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и |
| м вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени |
| ским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, гото |
| у снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSection" / |
| ш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, ориг |
| сти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су |
| с извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Је |
| практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје |
| Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарск |
| миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морск |
| у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу |
| ло, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковн |
| , толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, |
| ало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнаут |
| мили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се осл |
| сти од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србиј |
| чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} З |
| И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и сл |
| ел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „с |
| Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit="gr |
| p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, |
| дила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо д |
| разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, |
| дакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то |
| лест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћу |
| собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто реш |
| ку турску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Пор |
| ија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искре |
| њи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много |
| аљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати |
| је дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако ни |
| рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У |
| тку потпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска уч |
| сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло з |
| крене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљ |
| мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем |
| и рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да |
| овине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, д |
| у ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узне |
| и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичн |
| лаву о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нис |
| иву главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ј |
| а, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек |
| еците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није пот |
| рочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> < |
| рина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек ост |
| че вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежб |
| :</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери к |
| они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србија |
| једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем |
| преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Беог |
| са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана. |
| </p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш |
| тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега д |
| :</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" |
| о мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти з |
| <gap unit="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти |
| других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и дома |
| у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би т |
| м према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и суви |
| ној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировн |
| <pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</ |
| е послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Река |
| звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству |
| >— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не пла |
| ка носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам вер |
| ирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је |
| а мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчет |
| о је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је тра |
| лучај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и |
| гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p |
| деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и дан |
| била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу |
| с учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело |
| умело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! |
| ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад |
| има код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошће |
| >— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphic" /><!-- — Господи |
| Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахну |
| баци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> < |
| мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме д |
| пала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да |
| p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнеж |
| ој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто |
| ен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по |
| је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски ог |
| n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, |
| идила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — р |
| /p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити гл |
| p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није мог |
| ојина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Кум |
| рављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а оста |
| :</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин |
| рпској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone |
| <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде п |
| Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић |
| вота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по коман |
| шено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало поса |
| 3" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему д |
| >— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катари |
| е твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спа |
| а.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми мора |
| >— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад |
| дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не |
| е речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен |
| би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко |
| е чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Ос |
| едио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p |
| а дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко |
| у, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину |
| -Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београ |
| о је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{ |
| бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што |
| још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред веч |
| све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим с |
| Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и из |
| ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше у |
| но разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разгово |
| откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећ |
| на, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој м |
| лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћ |
| ше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа в |
| ина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележ |
| о Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам но |
| Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трош |
| све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на пома |
| ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застраш |
| ом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечу |
| ислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће м |
| з њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, по |
| никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о зак |
| у празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара |
| бине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ изме |
| је, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада А |
| а.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. |
| смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отс |
| и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није би |
| сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи п |
| а никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, мо |
| моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сиро |
| <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је |
| риски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— |
| и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упиру |
| змите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се |
| ају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Срп |
| ска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати п |
| >— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми |
| главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу в |
| напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша в |
| чавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја |
| — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад д |
| двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| тало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем |
| >— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколик |
| } Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је |
| <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> |
| тем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> |
| и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб |
| ије сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па |
| а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушк |
| ве квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким гл |
| на, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Не |
| ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примет |
| мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p |
| /p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш |
| и са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравић |
| .{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организациј |
| сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на |
| адни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја |
| рчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворе |
| етити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише ста |
| м.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сам |
| ом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p> |
| тку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под но |
| Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допу |
| ођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, та |
| етановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенц |
| е осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Ка |
| рчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где |
| >Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пус |
| Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти |
| конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, |
| забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у |
| Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „ |
| ше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској |
| ај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су |
| пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа |
| настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то |
| их требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрва |
| гинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки |
| етету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као |
| деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трж |
| и отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосл |
| ојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни сл |
| , није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље нала |
| а је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да |
| , драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна с |
| крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска |
| је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада виш |
| асковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жи |
| ажи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори |
| и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.< |
| зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> |
| еди (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жиж |
| pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта д |
| и из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по |
| лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> |
| зависан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са |
| и толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, |
| ћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слик |
| мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога |
| Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p |
| ати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини с |
| начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку |
| историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали |
| о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута |
| а одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, с |
| рију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „наро |
| кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика- |
| прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, би |
| аши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</ |
| одар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> |
| шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је М |
| вала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb |
| ј свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јач |
| кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођ |
| одметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, прот |
| и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> |
| .</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила |
| на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са жив |
| потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже |
| е је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S |
| сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру в |
| кладу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хук |
| вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па |
| дра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздра |
| пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спуст |
| улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична по |
| /p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није о |
| нини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се о |
| умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Н |
| е само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић |
| , јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме вол |
| љи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> |
| се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p |
| град, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на ши |
| а Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p> |
| а видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Иш |
| д брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски |
| .{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p |
| ксију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само |
| </p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На |
| вештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање |
| , био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и |
| можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S |
| превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан погле |
| ко му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у живо |
| — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај |
| на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их С |
| је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земљ |
| некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесн |
| страдао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега г |
| се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Ту |
| тио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за о |
| е било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две |
| , шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била ниса |
| е би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он х |
| у српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</ |
| твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb |
| рича бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао |
| да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве јо |
| ани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуш |
| у нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То |
| рво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархи |
| ада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p |
| правде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском |
| оследња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам о |
| е такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији |
| али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места |
| ам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео д |
| ућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмо |
| .</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав ј |
| им обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко п |
| лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на |
| е, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту теко |
| ео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у слав |
| дговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мај |
| снеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, |
| заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на див |
| а својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p |
| природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божи |
| е и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те во |
| p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то та |
| чна појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на |
| >— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} |
| на почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али пози |
| руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу |
| ни попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И с |
| ћам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмил |
| ића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он и |
| о припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага саве |
| ти у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спре |
| ег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први |
| дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше |
| ко, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је поне |
| су напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свеза |
| биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљу |
| ли ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је п |
| стир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле |
| ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мо |
| спне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и |
| ла из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одла |
| наути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозив |
| едном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина |
| где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те |
| и о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о к |
| а теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, с |
| е <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, |
| е био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и он |
| баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људи |
| ом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је д |
| аш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чин |
| "155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој до |
| оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том |
| одразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски |
| би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...< |
| је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више |
| ада би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познат |
| е осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности |
| икакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радозн |
| ље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведр |
| обилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су |
| српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="cha |
| <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођ |
| којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</ |
| ник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника смат |
| ачи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> < |
| То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Ник |
| закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им |
| ањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} |
| а та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра ње |
| оћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се в |
| 56" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бај |
| ио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа |
| што живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> |
| могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручи |
| и остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим пои |
| Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живо |
| снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац |
| бе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, |
| е убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да ла |
| ба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву |
| и руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је |
| и на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење |
| сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, сам |
| росто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли |
| у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са је |
| је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће бе |
| апиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, |
| тити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за |
| први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био |
| ћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродн |
| утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико ко |
| шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, |
| за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи |
| о тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођ |
| Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и |
| p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не тре |
| закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа о |
| оста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећен |
| плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре ст |
| ло.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктор |
| сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онд |
| А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у |
| остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави |
| низације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не |
| Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „ |
| ам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоно |
| не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те дв |
| је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција б |
| ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пр |
| — Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусо |
| ли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стри |
| нуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема |
| гова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, |
| вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p |
| рцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно беј |
| ким руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање |
| ле са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно. |
| ико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) кол |
| S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, |
| озоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у |
| м питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Св |
| рој политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политич |
| ма, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша |
| верио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата |
| о чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, |
| е рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина |
| жао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе |
| сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која |
| .</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Слав |
| ога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у |
| карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, |
| > <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас р |
| дговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Бл |
| грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним дог |
| мотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане па |
| неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и о |
| народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражава |
| а је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном пр |
| т мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам д |
| ада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам |
| једна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војск |
| њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>На |
| е значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" |
| ажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се |
| нице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ниш |
| е то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело прив |
| ч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радос |
| други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жерав |
| p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени |
| .</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се |
| зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва срет |
| о лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, |
| тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ов |
| ити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, |
| ори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му по |
| ице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се л |
| ноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутов |
| } Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да |
| требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> |
| у интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, |
| ја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охра |
| аслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кр |
| ито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена с |
| ме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле т |
| му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, |
| зовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске тур |
| p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а н |
| Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичмен |
| у госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други |
| кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И ка |
| ао облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, |
| своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" /> <div type="cha |
| >— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, ос |
| родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и |
| цали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Про |
| ких, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када ј |
| ога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све мо |
| загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских |
| <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> < |
| > <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{ |
| ма, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женс |
| турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту ч |
| > <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— К |
| Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да сва |
| ивот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А |
| бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ств |
| стремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, |
| стоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n=" |
| нова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе |
| , значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на |
| ки свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико л |
| е, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај о |
| у и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени |
| и поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра п |
| ну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и |
| га најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више о |
| ила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних |
| p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички страж |
| успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ нав |
| е одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ |
| су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели |
| нежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је д |
| м сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстрава |
| о је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па |
| сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме |
| ше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} П |
| , то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је посту |
| где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p> |
| аним депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, |
| кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита о |
| Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов |
| о сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше п |
| е одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш дев |
| на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чи |
| у у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова |
| м, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.< |
| ћ напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским посланико |
| могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковц |
| и имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, и |
| кнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћ |
| убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, к |
| не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискр |
| ..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је |
| ного већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то мо |
| .{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> |
| p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Н |
| тпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на с |
| , ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} А |
| драво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам |
| е брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до зн |
| је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило с |
| атаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четвр |
| м призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси цр |
| Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуаци |
| ну страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да |
| , хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном пол |
| д битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Тур |
| и свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и |
| само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивал |
| {S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S |
| <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је п |
| туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужнос |
| закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамид |
| бав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре |
| ити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и |
| соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и н |
| ој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати |
| да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је н |
| питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а вели |
| ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет саха |
| ви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новин |
| мици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ран |
| тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стој |
| лим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> н |
| ружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, |
| акеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n= |
| и за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмех |
| свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор |
| усвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у див |
| > <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Ј |
| е са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са |
| кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од кан |
| полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује |
| сели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет сто |
| ним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болница |
| ла кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је с |
| и не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окр |
| ју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед |
| по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовањ |
| ровући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тар |
| шете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају так |
| ћи није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешк |
| захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, |
| ћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се п |
| .{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљериј |
| нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока |
| а, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живо |
| ам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> |
| амо Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где и |
| док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n= |
| је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао |
| јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је |
| јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здр |
| ој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао... |
| орок — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај |
| у и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони ј |
| каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на врати |
| да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="49 |
| а је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић |
| {S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Коли |
| п Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола. |
| </p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види |
| и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио |
| сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклони |
| ена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Н |
| оред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше: |
| штеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка |
| о Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов |
| том својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <p |
| рекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеш |
| Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се |
| га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољн |
| чки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовим |
| а на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— С |
| а седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а |
| е наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне палан |
| љада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједин |
| вао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да |
| ивлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове ра |
| ла, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</ |
| p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</ |
| сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Посто |
| снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам |
| ле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје уст |
| је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјај |
| ти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се |
| а.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ј |
| оменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о т |
| .</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одје |
| p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!< |
| поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Кол |
| , прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је |
| да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{ |
| ао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, а |
| на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јо |
| ласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже |
| о брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> |
| о томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша в |
| јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова |
| ом.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама С |
| , и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" / |
| и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом |
| тиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарај |
| ран следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима |
| четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи |
| во пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпоч |
| о забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у оп |
| <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, д |
| ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела н |
| ан могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, ви |
| ивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто |
| >Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од ка |
| смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напомен |
| у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго в |
| Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве. |
| упети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио |
| азе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чу |
| ва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ тол |
| ком увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би сам |
| одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је |
| во се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> |
| уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који |
| тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и |
| н призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покуш |
| је у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да по |
| а ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињен |
| је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у које |
| заревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} |
| атарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Мил |
| ли ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чисти |
| сти</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у доди |
| то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> < |
| ку, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим |
| глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови |
| ед.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свако |
| ика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замо |
| Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</ |
| бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају |
| иону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске |
| звољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио |
| о важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си м |
| ате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да |
| е знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину |
| ћ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем долас |
| ешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми х |
| а својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за |
| ма.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због преда |
| м још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству |
| спред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div> <pb n="255" /> <div type="chapte |
| Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накаш |
| било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p |
| ољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рек |
| м роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече |
| Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да пл |
| избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина м |
| прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад |
| цала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде |
| и, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али |
| одушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и че |
| ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да |
| Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са |
| дух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све |
| адошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и |
| еше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — |
| рад.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, ко |
| сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, кол |
| учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p> |
| ментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> < |
| ј много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у |
| према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасв |
| више евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о друго |
| едио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу бил |
| ба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактик |
| Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржа |
| адска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због ч |
| у и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и |
| аки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво |
| ј брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост |
| посленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је |
| ањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p |
| се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, ш |
| велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе |
| кацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„ |
| аја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула |
| е било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демокра |
| ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пуст |
| аје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев |
| омах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом тем |
| наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</ |
| титутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води |
| се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање |
| ости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— |
| би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад |
| равио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у |
| бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар |
| S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри |
| облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> |
| ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, по |
| па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“< |
| ман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и |
| Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Март |
| ога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврх |
| мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је има |
| мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иа |
| раво и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да изва |
| , већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанк |
| кчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, |
| Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече: |
| ила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погл |
| ијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао д |
| начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.< |
| да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не |
| ше формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора |
| полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и |
| о, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи спомен |
| братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла |
| тата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада |
| када тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} |
| ој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне |
| сти, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалуд |
| у тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки |
| је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се с |
| ни тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, |
| око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и д |
| ана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је н |
| да су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли са |
| мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“? |
| ого поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасви |
| /p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала |
| умских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па |
| олитике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олак |
| стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" / |
| .</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библи |
| х цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И та |
| када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цари |
| да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је зе |
| у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је |
| вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која |
| до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и |
| ђо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, |
| ка! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срц |
| припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на и |
| ране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправд |
| у брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и |
| ас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не |
| , да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као |
| тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о ка |
| стојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше |
| азаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га ш |
| ад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику п |
| ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим |
| браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у пр |
| очекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; |
| е живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да |
| У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србиј |
| победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава |
| <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуције: председника потпуковн |
| који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио с |
| ти, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те |
| е то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малакса |
| ник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанк |
| вића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, |
| ајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> < |
| својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему извес |
| омандантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту |
| в живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити у |
| а га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљ |
| и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снов |
| е очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стих |
| места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и железнича |
| тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска |
| здраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни |
| салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије |
| {S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече |
| астир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и ка |
| ознаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову |
| ођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> |
| ека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло н |
| у трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге с |
| ак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо дост |
| знајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви |
| у.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, п |
| од тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када |
| а неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> < |
| писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стри |
| и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово |
| овремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> |
| кле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ства |
| , па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, д |
| мо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији з |
| да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S |
| ина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, |
| ка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег |
| бном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од |
| ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, |
| н састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу |
| у одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао ик |
| d>ШЕЗДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски |
| у.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да |
| месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразг |
| а су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — |
| во — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — при |
| а сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским |
| ржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мици |
| ржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, |
| епосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мал |
| тране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. |
| премна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто на |
| да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним друго |
| њи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате |
| ли смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је |
| својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Он |
| толом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усан |
| чно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобим |
| а надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом прес |
| да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруже |
| ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Е |
| нокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну по |
| анци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шес |
| а снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div t |
| ру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког ма |
| лави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао |
| аспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може зас |
| а и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалу |
| над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источн |
| испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су |
| а паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне а |
| су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростиш |
| атерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>И |
| м српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у н |
| ма да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: |
| рашћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан |
| младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне ком |
| утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да чов |
| иташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу к |
| ада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет ча |
| p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписива |
| ела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух |
| апоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је |
| се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети |
| па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, о |
| ру 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на сво |
| <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један саха |
| е задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Нат |
| г средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почета |
| је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, |
| ити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопшт |
| енадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам примети |
| Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено |
| о румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време |
| пска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није... |
| о значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вре |
| е маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини не |
| ља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним с |
| рестолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био |
| тиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне бор |
| јанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова |
| угом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ов |
| пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазареви |
| преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој јед |
| га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— |
| анци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хоте |
| вати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, к |
| — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} |
| душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, |
| отово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— |
| јатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> |
| је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и |
| дрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на кон |
| некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, ко |
| ву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, |
| у Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи. |
| еба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не д |
| а је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла |
| estone unit="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није |
| не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадош |
| и, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је доша |
| никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажн |
| а протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за т |
| евет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Д |
| , је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник |
| </head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је св |
| ш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарњ |
| <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Рад |
| се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у ду |
| тисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења |
| "subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће |
| ле шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>К |
| ло?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на про |
| мља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији |
| бију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три да |
| <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као |
| о?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београд |
| шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајск |
| ead> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, к |
| и?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаон |
| обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Тераз |
| у, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око спомен |
| руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону |
| Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оште |
| на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су м |
| о за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише ду |
| овање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су |
| посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са |
| мо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита вр |
| цима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб |
| .</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гр |
| p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..< |
| нас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <g |
| ad>СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јова |
| >Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довик |
| д и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на ста |
| атерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, |
| мора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу |
| , изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> |
| да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу |
| , грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад |
| ди.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати |
| е могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што |
| p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим |
| ило тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па д |
| гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може! |
| ш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао т |
| черас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Да |
| а човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети |
| вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраг |
| спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових |
| .{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидел |
| мамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нек |
| , мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић п |
| ји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, је |
| у.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Мус |
| Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако г |
| е учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— О |
| </p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПО |
| > <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РА |
| Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена с |
| ране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер сна |
| цила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море |
| /p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, |
| кале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Бо |
| после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p> |
| ли су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке |
| ић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молил |
| осном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу |
| здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревић |
| забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, п |
| вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црном |
| p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није |
| о да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>З |
| е је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске гра |
| ијатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није |
| сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у |
| да чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пус |
| су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране |
| у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну |
| <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их |
| но грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од б |
| ћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни |
| Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао к |
| роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n= |
| е од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну |
| мињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је |
| е стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немај |
| спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па ни |
| на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека |
| ло се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</ |
| p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ |
| ије мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>На |
| е усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> |
| азак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обави |
| саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам |
| имизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити |
| <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком |
| пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда поди |
| а његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онак |
| ање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> |
| , ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му б |
| utant!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> |
| пкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој д |
| ш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.< |
| > <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фото |
| .{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па |
| ић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша во |
| о.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Ј |
| ећ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p |
| да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> |
| да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би |
| поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си с |
| Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радит |
| ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златил |
| е, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.< |
| ардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у ист |
| томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци с |
| у једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Им |
| војој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родит |
| ела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у ку |
| е болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазух |
| дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му |
| то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, ш |
| у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли н |
| мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, |
| 15" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки по |
| ражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним стол |
| уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима |
| рваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био ј |
| то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажењ |
| е остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажит |
| две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она пој |
| ванка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим саст |
| ла одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши |
| времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и |
| аметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са |
| анчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духо |
| ва падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вре |
| пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеник |
| т; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је м |
| аћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање |
| претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки |
| свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „ |
| свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на |
| p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде |
| а само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један ту |
| је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови к |
| јавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненад |
| амоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за |
| ема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она ј |
| “, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато |
| срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје п |
| е!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, |
| p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Ј |
| <head>ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је |
| утра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја ов |
| ка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде влад |
| евина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ го |
| ног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="638" /> <div type="ch |
| свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Срби |
| , онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био дог |
| о.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде |
| <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нис |
| , саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдил |
| , ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак у |
| нџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> < |
| .“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} |
| што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пер |
| ес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај ста |
| добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови |
| S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне п |
| и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам пр |
| и мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар |
| p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо н |
| последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то ј |
| о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држањ |
| ко хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и п |
| {S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо |
| у отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам |
| орченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија |
| есрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али ник |
| и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, от |
| сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће |
| ош жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он |
| тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црк |
| ља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај јез |
| има.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима з |
| p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји трен |
| аревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права |
| ценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших д |
| досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{ |
| седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајоне |
| врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се |
| е.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да |
| >Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан н |
| стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, |
| S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ва |
| ањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> |
| донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и п |
| ead>Из Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Ка |
| а више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то. |
| </p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, вероватн |
| е, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоал |
| аја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у |
| ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати. |
| д куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћ |
| лиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} |
| распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову |
| /p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мис |
| p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стоја |
| нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му п |
| ога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чи |
| </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни |
| Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака о |
| јући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> |
| ражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слобод |
| foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова... |
| у жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> |
| се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаниц |
| бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудн |
| освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице с |
| у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S |
| /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на ј |
| елезничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њег |
| оте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жр |
| око, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто п |
| ивач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, |
| ама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђив |
| тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра |
| шта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграл |
| ке за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону |
| ао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећ |
| о и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање |
| ређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози |
| Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело |
| стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање ра |
| Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је нек |
| еде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској в |
| да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то т |
| одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из |
| а, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним |
| падаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да |
| ног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад |
| то у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дри |
| је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у све |
| е одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" |
| су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све уза |
| а другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу! |
| а Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен |
| вић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена и |
| Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу |
| телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ј |
| ела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је |
| оме опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то |
| ва толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао |
| рема отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли |
| .</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети п |
| лео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је |
| шљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позит |
| коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не |
| љај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слу |
| у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Ми |
| Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа каж |
| човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом ј |
| пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у то |
| ражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, |
| онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га ос |
| о...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се |
| лим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бац |
| ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења |
| лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отвор |
| Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зач |
| свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне |
| тупа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није сх |
| ао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је |
| ве томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у нови |
| н дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече |
| ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Ма |
| ника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где |
| о сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види |
| о довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесре |
| је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.< |
| ао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога |
| забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Р |
| а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стр |
| бунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматр |
| знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао |
| ници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ |
| те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p> |
| ључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} |
| азар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали |
| ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врел |
| госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу |
| и уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити |
| би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> |
| низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим до |
| примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ов |
| бама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај |
| им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним г |
| е бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и |
| еверац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама с |
| божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских б |
| ности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника |
| а хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са гр |
| о га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S |
| .</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске вој |
| S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког А |
| ободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за |
| вно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина |
| } И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за |
| студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у из |
| странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p |
| није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се |
| је, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако |
| улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице |
| воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо |
| како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га уп |
| писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> |
| дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гута |
| гова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су с |
| тву, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор |
| напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{ |
| оменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не да |
| имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, докт |
| езоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претер |
| {S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са ј |
| ко ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умре |
| во сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Н |
| штвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сест |
| и ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господин |
| а сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко зна |
| чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} |
| а криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао |
| е стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из |
| и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена. |
| /p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађ |
| рема њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међ |
| ћи нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви уж |
| и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} |
| д постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, на |
| а његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој м |
| штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жит |
| <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Б |
| и.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао |
| емљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захв |
| ве те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да при |
| а бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби. |
| де год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код н |
| И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање. |
| кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му |
| е по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник |
| еба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар зна |
| етник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{ |
| ећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који крит |
| у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Ж |
| превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од |
| егов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} |
| она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — п |
| страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, к |
| , од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекл |
| и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити |
| ући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div |
| ли да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, ш |
| им захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске |
| живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у сво |
| ше, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за свој |
| н и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно |
| са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али с |
| еодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију |
| > <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бриг |
| раца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља |
| време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београ |
| ћ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Не |
| тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу м |
| јатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо |
| ојсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и не |
| ва засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо |
| жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаут |
| анду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан |
| у.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух |
| 44" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p> |
| рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око сву |
| } Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову |
| свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога |
| ћ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом тр |
| а овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећ |
| , душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут: |
| ке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је |
| ашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Сам |
| е ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура |
| бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.< |
| дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нек |
| таром свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојан |
| век познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му ј |
| ва је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доб |
| смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже |
| би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан ч |
| позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} |
| > <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Ал |
| та. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем т |
| управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну до |
| списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како |
| а силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и |
| узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да уско |
| бере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите ви с |
| е и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени п |
| и, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје н |
| ој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљ |
| е у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то |
| да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>О |
| змири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе |
| општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у |
| о се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко з |
| пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та |
| и соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И о |
| подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном д |
| да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш и |
| да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте |
| у земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са стр |
| еља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болнича |
| сно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део |
| <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине. |
| е пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а |
| ет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, |
| акође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу п |
| ина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо об |
| , пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој уни |
| детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкан |
| ца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улиц |
| то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је |
| p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у |
| ло по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумач |
| сине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај ко |
| оја је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај |
| захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера |
| ог рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешен |
| ој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!. |
| да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу |
| ламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравиц |
| Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији т |
| е и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико |
| магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавал |
| ети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пу |
| и и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Прилико |
| их топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју |
| труја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је |
| ежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поуч |
| реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то |
| ну, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да г |
| чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова н |
| , мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не зна |
| /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ |
| ла сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе |
| не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини |
| Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она по |
| арод оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпо |
| ољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан уск |
| Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити а |
| н да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, |
| и, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво |
| ем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на св |
| олицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.< |
| већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</ |
| средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> |
| обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на в |
| ђе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буд |
| } Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем п |
| ога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде |
| аси: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно |
| S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: |
| доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} На |
| она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера с |
| е би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, |
| тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окрен |
| амо на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена с |
| а и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски п |
| ћ је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме |
| не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничк |
| нчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} |
| орпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S |
| , а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Ст |
| вила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се |
| {S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће с |
| ти кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„ |
| ила опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркв |
| ве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те |
| ачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, |
| том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика- |
| жила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно |
| дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је пред |
| анка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p |
| време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта |
| им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке стан |
| гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мириса |
| су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, |
| или, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, ко |
| , јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано |
| једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да |
| искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где с |
| "632" /> <head>ГЛАВА СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београ |
| што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисм |
| ци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи б |
| то је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се |
| ута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него ј |
| т човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног г |
| p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи д |
| > <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећ |
| то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то н |
| ијатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Ра |
| ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има |
| који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазо |
| рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати |
| тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега |
| сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме ствара |
| ло.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учин |
| Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Ск |
| амети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше ил |
| ариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу |
| здајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам пов |
| е је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе |
| ен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме занос |
| требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта |
| могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му с |
| , што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати |
| p unit="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> |
| ме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним о |
| ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојак |
| с дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако би |
| ини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сн |
| е масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Ки |
| пак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим п |
| ије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспе |
| спехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разле |
| били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине пос |
| дахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Об |
| су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка |
| ред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода на |
| .{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Ва |
| о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материја |
| таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> |
| евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуци |
| у; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и |
| <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја т |
| ика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слик |
| пљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом свој |
| било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, ба |
| Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не про |
| p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да беогр |
| Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стој |
| нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у б |
| цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, |
| оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — коли |
| па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код на |
| асовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није |
| е, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n |
| отле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само |
| с Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а на |
| јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој |
| у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако |
| донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{ |
| квог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мал |
| перу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} |
| лив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чл |
| ад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
| ног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне шт |
| ри подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи |
| ила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слу |
| свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе |
| лна и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, м |
| ини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p |
| и букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, ст |
| ским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <g |
| ва са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непр |
| говор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <div type |
| ма, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све |
| шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапк |
| рина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог наред |
| и се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онд |
| ладе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући |
| и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још |
| атри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај |
| S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S |
| е песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косов |
| а, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји |
| било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије к |
| сници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да план |
| икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући |
| ета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огро |
| туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, |
| оштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало |
| а створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — |
| чно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој |
| свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у |
| цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одл |
| ићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chap |
| да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину к |
| офија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, |
| децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, ко |
| исли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а кој |
| >Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да |
| спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу |
| <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се |
| ично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612" /> <div type= |
| м.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео ни |
| ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> |
| ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу |
| би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седају |
| мпа</title>“, „<title>Политика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</t |
| рстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не го |
| рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут ка |
| и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помеш |
| лико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.< |
| ева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког с |
| е трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побе |
| егову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њих |
| до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која |
| му и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји |
| вим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па |
| зволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка |
| е одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у |
| и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанк |
| на волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то та |
| је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где ј |
| едињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, |
| и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p |
| а чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће с |
| а, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствар |
| смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезин |
| ем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас |
| скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће |
| много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{ |
| уку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгу |
| ић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, посл |
| рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе дру |
| доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше рав |
| газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на |
| полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, |
| ити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној |
| ушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мека |
| ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа |
| а, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у |
| далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном С |
| г сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме дет |
| х све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, |
| ле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али |
| седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде д |
| раке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> < |
| ђе ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај |
| са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господ |
| као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимах |
| задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопљ |
| /p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и |
| то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још |
| тати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили |
| /p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо |
| азнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Ду |
| дно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је ок |
| и.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, |
| ост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска |
| напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и |
| .{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то врем |
| ма.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> |
| ајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Бео |
| ити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у з |
| а војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљ |
| гроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама |
| пућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се освр |
| м ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајлово |
| еч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има пр |
| ле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема т |
| ере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начи |
| ула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођ |
| ату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из |
| ме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени |
| и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весе |
| после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад- |
| љено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено |
| арампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стра |
| теше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неко |
| у београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице |
| м, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији с |
| се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити |
| се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> < |
| му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом |
| тмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно ко |
| заревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, |
| она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезини |
| м рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље. |
| е на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> < |
| {S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а |
| ви гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како ца |
| тајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји |
| ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол |
| а, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах |
| око, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који |
| беркнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и |
| — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само |
| а затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светис |
| ољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, |
| битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спа |
| е лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срд |
| тника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаут |
| те, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читам |
| и.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је |
| ли што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p |
| и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник |
| ека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су с |
| S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и |
| но напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на |
| оград се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида... |
| во, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству во |
| односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напо |
| спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала п |
| а не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је |
| све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задо |
| e>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости |
| а уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драг |
| је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да |
| : „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> |
| ин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} |
| p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати с |
| а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</ |
| бра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет. |
| е штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити |
| е и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћуј |
| /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, кој |
| је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах |
| говић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је |
| е, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједи |
| мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српс |
| ких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших проти |
| је нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само |
| quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quot |
| ли за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста |
| у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Хе |
| ао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Рас |
| што је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, |
| брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како |
| а душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљани |
| несена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко |
| си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим зане |
| м је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— |
| и се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за шко |
| чку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно |
| само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Дево |
| зо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те |
| вим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трж |
| Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справ |
| ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није |
| је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до |
| ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је би |
| нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је та |
| мобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да р |
| н, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Р |
| ђох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што |
| но ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душманс |
| је, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошће |
| лефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, п |
| рочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прек |
| стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбин |
| и: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у влад |
| је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и гру |
| да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење |
| и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на |
| а на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљи |
| је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећа |
| на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи п |
| инистарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p |
| извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за уве |
| ано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} |
| ко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} |
| ма материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.< |
| мирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви |
| ути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, |
| ра готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко вре |
| капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до |
| има.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, д |
| каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p |
| својеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао заустав |
| и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, |
| ти.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезин |
| у и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у |
| наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису на |
| лова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</ |
| јој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <gap unit="g |
| ко викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пако |
| и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле |
| родици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни наш |
| им силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — реч |
| због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе |
| p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по т |
| ок се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глум |
| акво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе |
| кастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из |
| све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је те |
| в се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди с |
| стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у верт |
| рни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" /> < |
| још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p> |
| де.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље |
| ник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперам |
| већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, |
| х силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али ј |
| мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— |
| и под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit |
| му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се б |
| свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изр |
| о одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, |
| ак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, к |
| о говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо |
| о сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође |
| су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је |
| емљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} |
| среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног |
| е војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="gr |
| н је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци |
| и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, |
| своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче т |
| ност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину сво |
| ина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада нас |
| ша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о цел |
| је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин |
| имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време кра |
| е ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врат |
| ом и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, |
| метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савију |
| Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање |
| логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на јед |
| ео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је |
| детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце |
| змешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У |
| дни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом |
| аку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом |
| срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, |
| и јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне... |
| себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тат |
| Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утиса |
| крипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би |
| кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S |
| ли је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ру |
| о га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањал |
| и и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно |
| ванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана там |
| и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па |
| беркнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет пров |
| времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркањ |
| } Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини. |
| х лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Ка |
| рљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65 |
| јој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да |
| а из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседл |
| еба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љ |
| орали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отпр |
| риближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, |
| авимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем мог |
| узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико ра |
| Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</ |
| ад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад не |
| Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији |
| ај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осе |
| су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти д |
| ихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p |
| ећ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па та |
| у.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је пи |
| азио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабе |
| ого се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, |
| иво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразу |
| чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање усн |
| ојске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једн |
| “ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових |
| борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађен |
| ању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона ш |
| де све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одр |
| новим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па |
| , и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут на |
| артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух |
| спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на |
| одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да изда |
| залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате н |
| <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе пр |
| еда.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа |
| тра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> |
| ени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p |
| рило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она |
| ре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини з |
| а су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захт |
| е око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не |
| ој жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</ |
| ом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<f |
| Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека д |
| ковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми |
| госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} |
| звесте своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време |
| а...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече |
| ко ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} |
| ни су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки |
| о, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи, |
| одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен |
| <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило |
| писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да |
| кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које |
| а.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смисл |
| мејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино |
| у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам увер |
| > <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању |
| овор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="62 |
| } Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окр |
| си се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погле |
| ска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рач |
| Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, м |
| рт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала |
| овића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тум |
| ређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, |
| ре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и ш |
| орност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда |
| могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођи |
| сто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, д |
| је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S |
| и да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, |
| ахту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили гл |
| тски поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најра |
| ршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, к |
| ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, |
| е на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и н |
| то се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S |
| који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај |
| и га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код к |
| оје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да ј |
| и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрин |
| ови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који |
| ти капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец мора |
| испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, |
| егове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде н |
| нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступат |
| >На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам инте |
| — Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> |
| и и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто |
| својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од |
| це оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у кр |
| у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p |
| Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох |
| е војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица |
| ођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... |
| Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући |
| се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, |
| бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Г |
| мо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би |
| ела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе н |
| да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо је |
| један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад |
| ој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после в |
| /p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском с |
| ат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та ли |
| јим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће о |
| н од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p |
| јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је бил |
| , Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, |
| еза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Б |
| дом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио |
| врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пр |
| — Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје |
| ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив |
| су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. |
| Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није пи |
| љене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се обли |
| ца је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим дело |
| /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type=" |
| екида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Н |
| едњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњац |
| да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети. |
| инило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Па |
| о ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и |
| м све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења |
| све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови |
| х да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Ј |
| , рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, је |
| оворим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не веруј |
| спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољ |
| ховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф ш |
| рају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је минис |
| Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, ма |
| кретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивањ |
| ине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Ра |
| гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и н |
| ице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје |
| езино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> |
| але Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкр |
| ако сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града с |
| ла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне |
| живљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расновр |
| , без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, н |
| ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p> |
| пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то |
| да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — |
| руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} |
| и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као |
| одранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногам |
| p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнеже |
| желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно не |
| ица!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари |
| ким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та |
| Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...< |
| знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Пре |
| ехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пун |
| <head>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином и |
| а доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да |
| ватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од |
| чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711 |
| а у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“ |
| мо једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, |
| док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио. |
| од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улаз |
| у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најза |
| .{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запит |
| не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S |
| делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Милов |
| глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, к |
| д ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види |
| ља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју ј |
| у, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази |
| ије могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појав |
| итамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда пра |
| ас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађ |
| ном описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једн |
| ци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опа |
| ик. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом |
| сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар |
| ерација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, |
| а београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је б |
| неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, д |
| игару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу са |
| </p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оз |
| анте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике |
| мбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад |
| де што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она |
| симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има |
| и на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од во |
| то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важниј |
| молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори |
| ју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, д |
| ло:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време |
| тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се |
| до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога ил |
| ањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Примор |
| <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима се |
| на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, |
| знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, |
| мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S |
| рата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да им |
| руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће сад |
| и се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо |
| у једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" / |
| џа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанк |
| ај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то ув |
| >А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, срп |
| годарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије |
| на у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n="365" /> <div type= |
| које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре |
| и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} |
| хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим уш |
| љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, |
| Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога |
| на устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка на |
| дене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вес |
| и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у С |
| <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се |
| ом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу ко |
| шачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друш |
| лу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Слу |
| гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто |
| ачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њези |
| о, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је ја |
| одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је |
| и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и |
| ли ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> |
| лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризир |
| и убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} |
| </p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, |
| и се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А |
| говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицин |
| ад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} У |
| изе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио с |
| ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се сас |
| ћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој мес |
| га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеск |
| енску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе об |
| српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју |
| подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p |
| плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лаза |
| слена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива |
| огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{ |
| на доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци |
| ђанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а гр |
| Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али |
| и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те |
| <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је |
| и ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од |
| о је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Ж |
| оложаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина |
| а јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу |
| авили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о том |
| ти му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ сту |
| {S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, позн |
| ити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад |
| на пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих |
| у нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S |
| атељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, |
| ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити |
| тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче |
| им вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; |
| ежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то |
| </p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би |
| би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци мо |
| могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Напр |
| екне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Обе |
| о хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да г |
| душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> < |
| евности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у |
| едочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради |
| не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели. |
| м господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затек |
| а чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти |
| обра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике. |
| ољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и |
| се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у х |
| ањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао |
| > <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} |
| 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страхови |
| неси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколик |
| а — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силн |
| аву, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, |
| лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској |
| ић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, |
| на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно |
| да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође |
| ка мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигн |
| Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="tit |
| ма.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p |
| .</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнеж |
| енчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу де |
| она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ н |
| от и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И |
| штином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њ |
| н богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, |
| читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у |
| да би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече |
| де бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо |
| у оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 191 |
| већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива г |
| ије изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти бли |
| госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати |
| Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе с |
| , тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем |
| раде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Т |
| догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болни |
| које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, к |
| е ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад |
| војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када ј |
| ога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, |
| београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусрет |
| удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се |
| нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, моли |
| и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није гово |
| 9" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да |
| ај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи |
| твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: |
| адни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом м |
| ако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S |
| {S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <p |
| штаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао са |
| што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софи |
| поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у |
| , не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње з |
| рска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке вој |
| е морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку |
| почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разиг |
| ц.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превес |
| Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће |
| егаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова муз |
| о клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и |
| зиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, ко |
| с је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливено |
| му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} П |
| е држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p |
| се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига по |
| шину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, |
| у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p |
| одлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, бра |
| бинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевим |
| p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нис |
| есту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да уст |
| n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и |
| и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше дра |
| јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића |
| срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, о |
| ћа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвеће |
| сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожн |
| и Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет |
| у црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Сл |
| а губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећ |
| е тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на |
| отињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су |
| уком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он |
| равичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" |
| “.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, |
| ољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да |
| јна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, к |
| рби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато |
| } Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак |
| ом народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо н |
| ута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника. |
| од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојо |
| ију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној |
| њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролаз |
| лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију С |
| уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подо |
| а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у |
| тислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола |
| it="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се преби |
| еву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља преби |
| носу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је |
| ажио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недељ |
| едао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руко |
| сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо |
| > <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђо |
| је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поре |
| ра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Р |
| тама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав ве |
| жалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја |
| мерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до |
| Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматра |
| како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пи |
| ата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и теш |
| } Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са из |
| зина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из |
| су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну |
| весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом |
| рих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког |
| има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p> |
| а слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну |
| оше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до полови |
| х векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет |
| у моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да |
| ика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцез |
| сно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матер |
| , посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан |
| фицири; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква |
| о задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им пр |
| p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се |
| га се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је сличн |
| ста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још |
| три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху |
| /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних бо |
| оман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за |
| утањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер с |
| г Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим зв |
| кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога |
| је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово ве |
| } Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не о |
| p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у |
| ведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> <pb n=" |
| и на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Б |
| оказује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога култу |
| ила <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно |
| укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће |
| а у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Д |
| без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо зна |
| да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити и |
| <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S |
| о хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „ |
| кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, з |
| једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> |
| м „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је |
| је лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет зано |
| — Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се не |
| /p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе скл |
| опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стој |
| ка нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име српског |
| о збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један народ |
| но воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој |
| ава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је |
| и.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко |
| нцуске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су |
| се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозиј |
| се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавањ |
| ецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, |
| е у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољ |
| русрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и таков |
| ло одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да |
| вала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој |
| Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћет |
| n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, н |
| , своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало |
| ршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаш |
| те ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крш |
| господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овак |
| ни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, |
| >— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што не |
| роменила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина |
| м појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, ка |
| .{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју ј |
| читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у |
| у војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несре |
| ивотиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас |
| ога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени д |
| чних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и ди |
| реће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да са |
| могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је |
| и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким |
| Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, |
| заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пу |
| адоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Сп |
| ци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше ул |
| у Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, ниса |
| моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — п |
| раба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи |
| човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврх |
| непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знају |
| ветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете н |
| је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} |
| на, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало ј |
| и, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> |
| а српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три уд |
| бодом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он ј |
| х срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слобод |
| и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у |
| ubSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој а |
| лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за п |
| д младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту |
| писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад |
| низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и после |
| ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553 |
| евић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене |
| .{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи го |
| } А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n=" |
| раљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гус |
| се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је |
| а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у |
| тере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијино |
| добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замис |
| ву) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбур |
| ећ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </di |
| на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви |
| год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олак |
| бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и т |
| златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братс |
| осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Ко |
| оцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, |
| дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су ј |
| се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пр |
| амовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} |
| који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат |
| вом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло |
| имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у ср |
| ориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну |
| чекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је мол |
| а у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства м |
| е пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани |
| су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима с |
| трељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џин |
| екујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати не |
| до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравил |
| је.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група о |
| да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p |
| фицири, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, ка |
| дром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Н |
| је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност |
| цује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским |
| о је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше с |
| xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном |
| не.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је |
| н, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сан |
| ењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ |
| у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер ј |
| ом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Мил |
| ају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке фо |
| </p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се мо |
| како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бит |
| иној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из с |
| народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песм |
| </p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се гото |
| ује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло за |
| p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се с |
| — Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече |
| азани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се н |
| пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилази |
| ин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугл |
| адра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се мог |
| дну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Ср |
| <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, к |
| српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интим |
| а им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благ |
| им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до |
| љем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да |
| стави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали |
| ко сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па |
| ађани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публи |
| о је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част с |
| издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се |
| — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми |
| ванице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење |
| гађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му ра |
| ви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући вла |
| ровати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша |
| адра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, |
| Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их до |
| тву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један гл |
| каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више |
| ајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми |
| с кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи |
| е и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све |
| сам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> |
| а.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му с |
| <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао |
| Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на д |
| орску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорск |
| так у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" |
| ти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра о |
| он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми |
| земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па до |
| у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки по |
| држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, |
| и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте |
| нглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да |
| причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се ру |
| оме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да |
| ! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор тек |
| одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе |
| зне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили го |
| е друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарск |
| а нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест |
| > <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад |
| официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другам |
| та догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, може |
| су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један з |
| је окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану д |
| вљевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Б |
| одера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши офи |
| глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не смет |
| лничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ра |
| о, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4 |
| ојој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очеку |
| нат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер |
| . октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, д |
| лканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и |
| же, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</ |
| {S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога |
| /p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови бе |
| {S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, тр |
| е!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се по |
| ву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живо |
| <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка по |
| евзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар |
| } Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и |
| Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче п |
| ио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ир |
| n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— |
| едбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сно |
| је писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако |
| ице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страш |
| да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? |
| <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да с |
| беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај све |
| ца била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се мора |
| м:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу кар |
| шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како |
| ла је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после |
| S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре дос |
| не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било б |
| Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви прот |
| саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако н |
| дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обрк |
| .{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, |
| ва, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се по |
| ивате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, |
| ли пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност н |
| који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— |
| ише и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђењ |
| нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Обер |
| породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> |
| лу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, врат |
| а војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз ко |
| амина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладно |
| е и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одгов |
| ржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић поз |
| пица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише св |
| екали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изнен |
| је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли је |
| о и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> <div type=" |
| че „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми |
| а удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извин |
| , да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да |
| и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпо |
| ицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљ |
| и редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, |
| ије знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, |
| господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пр |
| лас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздр |
| се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову г |
| пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању |
| шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ д |
| извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да |
| ква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за |
| ло.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травн |
| <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>» |
| коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна дв |
| ава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић |
| ..</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза забл |
| ели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збу |
| и победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничк |
| канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стран |
| обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави св |
| а музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од дра |
| едника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p |
| рно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и мин |
| , накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна |
| је.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело о |
| о је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпље |
| јеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска |
| м секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад |
| вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне вој |
| {S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учест |
| чара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начи |
| аквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност |
| новић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велик |
| еко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и пот |
| радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде |
| отле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њ |
| који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљ |
| бета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски |
| из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху мес |
| ности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори |
| ашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у |
| аву и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање ма |
| катима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p |
| нка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се го |
| ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бе |
| 449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, |
| <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам |
| Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> < |
| на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки ут |
| седник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се |
| p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под |
| {S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити |
| Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан на |
| и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне н |
| јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном п |
| има имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, |
| саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардов |
| енерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на сви |
| и већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ осв |
| ог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у ј |
| а и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски |
| бљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније к |
| говић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута оч |
| етити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ј |
| Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се |
| до одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина пр |
| у силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе г |
| и дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Ст |
| авити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када |
| је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Пос |
| а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песм |
| не, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно д |
| ео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завр |
| и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа ве |
| о: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Бор |
| ашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше с |
| д је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници |
| нтата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа де |
| <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l |
| бродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николиће |
| у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на такво |
| ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, |
| 27" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је |
| овци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштен |
| никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао |
| то ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је |
| гао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, н |
| Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има |
| не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, |
| на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правд |
| Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако |
| морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да |
| " /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку дев |
| вета дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у амане |
| столовину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњ |
| ма да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, |
| премао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе пали |
| ЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, и |
| Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дардан |
| и у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свир |
| адосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софи |
| оложају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p> |
| чног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкне |
| епих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли |
| Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, ка |
| и човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо ш |
| лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железни |
| ми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађе |
| ничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Бос |
| у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стран |
| напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па неж |
| ложења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуц |
| устих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гар |
| p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурн |
| код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n= |
| само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, а |
| телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p |
| је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на |
| у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појав |
| лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</ |
| монику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и |
| рговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и |
| има је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У башт |
| ји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Мила |
| а, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе |
| су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта |
| quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал о |
| жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долаз |
| мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и усл |
| талим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања |
| </p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш ка |
| клена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, ш |
| <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде |
| предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p |
| маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече с |
| љ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било з |
| кињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупо |
| себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посет |
| аљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне |
| о за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно |
| руди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, |
| нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели срп |
| <foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музи |
| >„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти |
| раке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда сво |
| p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (он |
| ј.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је |
| иром, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирн |
| је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната с |
| обођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и доша |
| ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је |
| аху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се т |
| свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем жив |
| ма својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин ки |
| овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се ни |
| мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се |
| м, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама |
| адовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предв |
| Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.< |
| е и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p> |
| у...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и |
| .. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај пр |
| поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} |
| ме видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезин |
| вши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и |
| ећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </d |
| е и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учин |
| рикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је н |
| и што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није |
| се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде |
| еби и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала св |
| ик отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке о |
| а и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брат |
| е још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.< |
| рбија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за |
| ко одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах те |
| раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за п |
| на границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p> |
| видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p> |
| х иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном |
| ми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.< |
| ни, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска |
| ше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Срб |
| ог Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с ру |
| ла читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У |
| нергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи ч |
| одно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежев |
| олако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи проби |
| нама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љуби |
| за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија неким |
| јури да претече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан |
| јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало ј |
| и ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај |
| ежи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" |
| таде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхи |
| з оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педаго |
| удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Пис |
| пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој |
| ашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S |
| сето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би пр |
| {S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, к |
| рпкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи |
| давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хт |
| Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар п |
| а оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезин |
| ина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наиш |
| е налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете и |
| ате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n="79 |
| ко венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> |
| није мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво |
| није мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, |
| мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним |
| У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек |
| ић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. |
| их преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпан |
| и крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај в |
| а, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> |
| реме.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер |
| рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, |
| силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко |
| , а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда |
| ао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у х |
| гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све ос |
| ти.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово |
| е, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певај |
| е се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — узда |
| рвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, т |
| ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и |
| па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучен |
| вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни ре |
| затражио привремено примирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадницима о преда |
| она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и ле |
| ој војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је предст |
| Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине р |
| p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE">Die schwartze Hand i |
| е.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб |
| корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S |
| ме захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше |
| ристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из д |
| захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане ту |
| и је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, |
| је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војниц |
| пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, |
| арка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и |
| ; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, |
| </p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је |
| а, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад |
| </p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина |
| лапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала |
| ете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, г |
| нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по не |
| ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном ек |
| ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити |
| х.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало сна |
| ело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати ње |
| андуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Је |
| ога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезн |
| народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најб |
| ованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка зад |
| ви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена |
| е интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било в |
| а нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутањ |
| октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душан |
| етан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?< |
| ти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот |
| е све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{ |
| егова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у душ |
| докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Рад |
| чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, |
| ...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А |
| е више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снаг |
| {S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих |
| то ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и с |
| .</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, |
| каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајор |
| сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много об |
| </p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина- |
| тање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у |
| би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, |
| те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врсто |
| бедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-П |
| ук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</ |
| и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад го |
| у га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих |
| можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџ |
| оји је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовез |
| јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <p |
| ине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пр |
| утни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе |
| а на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то |
| ици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, д |
| } Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје с |
| ту налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави ву |
| ић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је п |
| ма у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти |
| д Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу сво |
| тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у пог |
| азаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лаза |
| {S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вам |
| Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је |
| , с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p> |
| време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колеб |
| иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пр |
| те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Ка |
| четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болни |
| етницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову |
| , и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба. |
| ао ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојл |
| ко дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупшт |
| ила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, |
| стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је с |
| ао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? |
| око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише св |
| .</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли |
| ораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> |
| и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом по |
| већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="3 |
| наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} |
| шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после не |
| у на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћ |
| мо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусре |
| наута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да зага |
| ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље с |
| младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређ |
| ас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај наро |
| верскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им д |
| доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да д |
| за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је доче |
| > <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p> |
| јаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу |
| редставницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђ |
| з руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправе |
| /p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балкан |
| Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се им |
| је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме |
| је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како |
| је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се |
| р и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио |
| у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе |
| дитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу с |
| држао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчи |
| држао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ве |
| атао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n= |
| ањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и п |
| ници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић за |
| да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који су посл |
| а олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јуна |
| где на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога з |
| иком челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну см |
| p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је |
| згледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула от |
| е заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се |
| ога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је кара |
| арке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће с |
| на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} |
| е бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла |
| ког војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског |
| ута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, |
| о какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвој |
| <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледај |
| сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно иска |
| није ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошт |
| њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала ком |
| ...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да ра |
| е пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још вод |
| чити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једно |
| ћ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Бит |
| Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио |
| и, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би |
| чке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не раст |
| , али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и |
| ћ још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, |
| мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он |
| е.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта |
| ободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, |
| који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника. |
| ати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, мо |
| ледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећ |
| и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, ба |
| и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће срп |
| .{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су |
| ами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти ј |
| Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти |
| т.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред љ |
| руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић ко |
| мте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> |
| кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце |
| чима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још су |
| објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у |
| бе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!.. |
| јатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољ |
| спореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и |
| е се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољуб |
| остигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за |
| интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином д |
| разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице де |
| /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист |
| ић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрск |
| није недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у ста |
| човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за б |
| ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које |
| како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не |
| је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу |
| Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} С |
| мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим нич |
| е вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време |
| реговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, |
| твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред |
| оучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> |
| е време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у ње |
| воте своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, п |
| еви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, |
| икога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој б |
| емима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, |
| редстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, |
| да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави |
| мах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb |
| , па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарск |
| ојој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врл |
| ј првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по ме |
| нији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стал |
| паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планин |
| ут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликов |
| га, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискр |
| Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, |
| Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на с |
| кну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} |
| се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани |
| Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана ре |
| ово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно п |
| иносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику свој |
| pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и |
| ња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши |
| ама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, |
| гаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди |
| уде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти нич |
| образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину |
| ће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну |
| емим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми ју |
| ојска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p> |
| и својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада |
| шујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој |
| , ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p> |
| поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, а |
| едова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине |
| тезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, |
| великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се |
| адовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тог |
| и у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, д |
| n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{ |
| подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петна |
| џбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под |
| опримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле с |
| оде.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као бра |
| , па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и пр |
| Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p |
| ивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки |
| ам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад |
| ада Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за у |
| их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија н |
| је закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крун |
| ли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше фло |
| илица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Ро |
| е корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју |
| {S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске |
| <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадр |
| S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се |
| јрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очим |
| исареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Б |
| /p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза |
| е обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана посл |
| гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била тр |
| за, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полуг |
| -Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да с |
| и више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар |
| а то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад с |
| сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим пу |
| или кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила |
| их отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове св |
| а заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше м |
| трука и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, вран |
| itle>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао |
| у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, ув |
| ма радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> < |
| > <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ |
| се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и на |
| рним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да ј |
| шке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност с |
| али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да ве |
| ону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на |
| о да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прожде |
| , спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом ду |
| у.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени преб |
| причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по јед |
| јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширил |
| pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p> |
| , тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре в |
| , стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том |
| о: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је б |
| , да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајо |
| нила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, ко |
| е могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке м |
| ти и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврс |
| енција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb |
| а.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце |
| рајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> < |
| планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вече |
| допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако |
| разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај |
| у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународ |
| задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, |
| морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим |
| ор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који ни |
| едседник потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући в |
| би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> |
| и Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, |
| дно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта |
| благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, нап |
| ика одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, кој |
| ке империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих син |
| ије обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му ов |
| поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дот |
| .</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни |
| д наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући |
| кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били |
| И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју |
| p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p |
| ронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="5 |
| а.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар |
| ана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасн |
| не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> |
| има само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сум |
| и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нароч |
| се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло. |
| е стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{ |
| разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није |
| уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје. |
| а девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљ |
| љена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад ј |
| .</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је свој |
| {S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има че |
| ликим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје |
| врдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао |
| адржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити нек |
| ости, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, |
| говољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само |
| ором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на |
| тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину пол |
| твар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још мину |
| зне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} |
| ају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш |
| деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом |
| лаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здера |
| исању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу |
| релетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612" /> <div type="chapt |
| ником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите |
| стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благо |
| тио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распо |
| уд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седа |
| ја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи о |
| богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из с |
| чања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта |
| урке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој ц |
| тованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све са |
| могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, |
| ност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске тр |
| едоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..< |
| зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се |
| ештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић |
| а славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишо |
| чала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи |
| о је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> < |
| аст и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p |
| а и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда |
| би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, д |
| ајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љут |
| ије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> |
| Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере |
| писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршује |
| сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за дру |
| и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолон |
| такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила к |
| она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својегл |
| момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог. |
| Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал |
| ва од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Сто |
| радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није |
| буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљен |
| S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где |
| д се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div ty |
| уштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} |
| тне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, ис |
| странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као с |
| у, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о |
| </p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ј |
| иви на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} |
| </p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма |
| вну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама |
| непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Н |
| а ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајкови |
| се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколик |
| реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није би |
| а потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опшира |
| е</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је |
| > Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад |
| једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не |
| телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре с |
| га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, |
| нади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим ре |
| ала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, к |
| постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја ми |
| ретече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка |
| највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најја |
| ком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању |
| у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, |
| /foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је б |
| и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање |
| ћ, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са ст |
| Section" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног |
| /p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око С |
| могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари с |
| ше а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са м |
| што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, зл |
| ему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим бата |
| .{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра ж |
| казаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" / |
| ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана о |
| оја предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су да |
| " /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођо |
| «.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплим |
| улоге према потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длак |
| је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањени |
| не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакши |
| , Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију офиц |
| који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} |
| > <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чу |
| саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међу |
| Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин гла |
| тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови зака |
| >— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, |
| плих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на свој |
| има.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вешт |
| , да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио |
| е по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Р |
| е тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дођ |
| ког полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n= |
| ито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Го |
| ија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није |
| страшиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, |
| им одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метк |
| ја ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, как |
| је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер о |
| ји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози доне |
| ки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску гра |
| титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћ |
| га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај жи |
| часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин и |
| стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер |
| ало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их з |
| утрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као |
| ић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић |
| се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био |
| ишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању |
| p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европ |
| си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толи |
| анце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, |
| српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске диплом |
| аљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема |
| и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживал |
| чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи |
| ференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога |
| рестола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</ |
| су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S |
| леда га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> |
| “.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо мој |
| ратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био |
| рагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катар |
| ла Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од |
| тишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас |
| p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију д |
| и, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило д |
| аху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало м |
| итом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију цео простор, |
| кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био неш |
| ица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштен |
| } Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше |
| {S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, х |
| .{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело. |
| капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је к |
| после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Ка |
| га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренут |
| упим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у |
| n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате он |
| стукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Кад |
| тели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други да |
| биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавају |
| преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унут |
| зар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пије |
| ван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Р |
| /p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више м |
| ећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио с |
| вуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах |
| уго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још |
| аћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све ви |
| ција, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја |
| мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срц |
| фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види |
| ви људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је |
| е воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ре |
| стове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозици |
| ду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је с |
| бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал |
| за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. мар |
| многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад ј |
| пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо доша |
| уте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSection" / |
| твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожа |
| а десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је пра |
| дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једин |
| p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p> |
| а бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се |
| срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до с |
| вљати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), |
| трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра |
| ваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то |
| <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, |
| еоградског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно виб |
| се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био к |
| уриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови и |
| цкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час п |
| а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћ |
| зови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама т |
| ли телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су |
| улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У |
| е се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разил |
| тању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А кра |
| ко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове непри |
| одвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано |
| оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред |
| чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова |
| и и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијаке |
| ј власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} |
| ј, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Ст |
| ћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига |
| ј браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде неп |
| <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} |
| 323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ро |
| одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстра |
| а престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу |
| еренцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су з |
| тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>Пос |
| час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прв |
| ће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p |
| та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> |
| ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота |
| земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се чети |
| илим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не мо |
| Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здрав |
| Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Ар |
| могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, с |
| , — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада |
| мама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И |
| зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју побед |
| ића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стр |
| p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две |
| а из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није више задовољна са ово |
| пу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о о |
| жност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од |
| н верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држањ |
| ванка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунак |
| месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једре |
| анови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију |
| овине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> < |
| ју и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично з |
| ом брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је м |
| p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тоб |
| ну Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Ха |
| } Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио |
| вник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве пр |
| > <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки |
| ић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро р |
| и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{ |
| у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском граду Ск |
| д није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе |
| сила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p |
| ти можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„ |
| рема Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{ |
| пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко |
| е своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Ник |
| но и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло нез |
| оје послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаш |
| ој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> < |
| је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је зна |
| о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S |
| вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну |
| и и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у д |
| је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства |
| неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар п |
| а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет мин |
| опуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од |
| е склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанст |
| на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је |
| оносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа су |
| е, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако н |
| х слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому по |
| ста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумева |
| оме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намење |
| та отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха |
| признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на |
| премљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимск |
| ала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо |
| авно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Сто |
| речности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136 |
| стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу ње |
| " /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи |
| ите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису м |
| може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто жив |
| т долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не уп |
| у.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и по |
| оложај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ис |
| <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре ане |
| л срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а |
| нали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин |
| е није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало т |
| и је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S |
| ли рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на |
| оривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а |
| у и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и са |
| рао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије |
| а част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку по |
| брази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица |
| имљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму з |
| њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродо |
| ина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у об |
| јевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - |
| велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, н |
| ке на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога |
| све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба њего |
| ину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није |
| широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и го |
| оручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није н |
| еранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је |
| зини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањ |
| оманде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугари |
| подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му чита |
| рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а |
| се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на б |
| а часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ћ |
| ерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу |
| ћа да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју н |
| било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S |
| ој, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка ба |
| је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тишта |
| речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече |
| ижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни р |
| тићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и п |
| и за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било пот |
| ти да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средств |
| ај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљ |
| што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Ка |
| експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, |
| о сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић реч |
| ни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх |
| стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке ру |
| ржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за поб |
| ана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада |
| дао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Ка |
| и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се на |
| Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџб |
| , дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, |
| а љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патр |
| зно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од јед |
| Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од он |
| нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А ме |
| им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду |
| ледњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на |
| дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав с |
| су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели зл |
| Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за сто |
| арању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева ота |
| да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска поли |
| овник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, |
| и да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују |
| е Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга з |
| скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“ |
| се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} |
| живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељо |
| ма засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од ње |
| део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. |
| е да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са моји |
| су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма прир |
| ога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, к |
| елим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство |
| рсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</ |
| ји.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље |
| весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, |
| стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија |
| где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја |
| преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолск |
| це — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ј |
| ила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца ис |
| опла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више у |
| .{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовал |
| мање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је |
| а Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском наро |
| било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене бр |
| , како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употре |
| који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света |
| дио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу |
| ма смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резону |
| да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец да |
| вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се |
| таве.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када се та о |
| рдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мири |
| чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих б |
| одиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушко |
| ти, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као |
| де лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Срби |
| нице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је спо |
| ојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини |
| ником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка годи |
| цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као |
| пијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намер |
| вих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да |
| овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неран |
| Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови |
| ваном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мр |
| сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p |
| д оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, |
| дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, ј |
| итизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p> |
| > <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице |
| зничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако р |
| утка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, |
| не команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да |
| а су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се јед |
| ва из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, под |
| последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да |
| пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме |
| еру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномиш |
| у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа з |
| тељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђ |
| та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целос |
| арске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: траки |
| ранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било |
| ји је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, д |
| , шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи |
| а, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чека |
| > <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету |
| ње — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадо |
| рска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, не |
| тске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из р |
| чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То з |
| ани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам до |
| ом закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инстру |
| је добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно. |
| ече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо |
| покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледо |
| .</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да |
| тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> |
| та је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировно |
| дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе св |
| ди.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине неж |
| анички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>По |
| воју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његов |
| ве што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у |
| весних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и |
| преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног по |
| д.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава |
| свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а ка |
| у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан с |
| пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала с |
| <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој с |
| уком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не |
| ванка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако |
| на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожур |
| може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им |
| ће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на |
| кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у с |
| и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га |
| реко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивањ |
| Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта |
| ацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} |
| Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А н |
| чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци о |
| >Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио ј |
| на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени г |
| лове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница |
| , јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почел |
| е раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину ж |
| ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвова |
| овић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач пр |
| чи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="6 |
| олим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пе |
| ојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не треб |
| ају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Л |
| Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</tit |
| а ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло |
| p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важниј |
| еним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађе |
| о насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, не |
| /head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадов |
| Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од нај |
| Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег р |
| <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} |
| ли девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Сла |
| д је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, прист |
| .</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођ |
| једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко п |
| се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо мој |
| ка.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају. |
| , прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник |
| био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кра |
| е ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми ј |
| е никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му п |
| где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико |
| Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном |
| ојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако |
| Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када |
| опала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила сво |
| римати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се испра |
| и беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пе |
| ао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за |
| и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Мила |
| адовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она |
| кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пра |
| или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p |
| то је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпун |
| Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мен |
| ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом |
| јанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проуч |
| Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно о |
| алаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <p |
| су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибр |
| и и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој теш |
| да угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> |
| едби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на |
| последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих |
| општити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је до |
| ога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијс |
| пска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, д |
| p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и д |
| ово и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патњ |
| су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, |
| о ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све евро |
| и Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стат |
| .</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Ми |
| ку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дал |
| штву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан |
| који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигле |
| мена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући |
| а својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави мл |
| беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академиј |
| а на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану н |
| шчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути |
| еном и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је |
| шње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај |
| би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била ст |
| кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наор |
| дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи |
| т из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само н |
| Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бо |
| ој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој ј |
| — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, |
| став и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Сло |
| ним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомо |
| а, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та |
| тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ћ |
| прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p |
| кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </di |
| њалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јо |
| {S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огре |
| ка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић |
| не било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци |
| и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомаг |
| м, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је |
| ам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако т |
| нављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни |
| учена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу |
| телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог. |
| то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p |
| старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер |
| старски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем врем |
| убио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало |
| ом тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети |
| ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, у |
| оштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслуж |
| ав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила нагласили су, д |
| не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или |
| ђени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био св |
| ој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица с |
| ањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са |
| еда Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се саст |
| ог војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџб |
| ана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позва |
| у пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви |
| оју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад |
| им братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско род |
| тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио |
| адовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад |
| p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, |
| се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју |
| латке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, |
| ући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам |
| гом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод иг |
| с и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена |
| а Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао б |
| и.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се |
| нке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, |
| на, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње |
| невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло виш |
| ан, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да н |
| нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатн |
| ије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, |
| егову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без |
| оспођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли ш |
| амо да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога |
| Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако |
| S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чи |
| ема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} |
| ст те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој от |
| дамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, |
| икупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло з |
| би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претеран |
| или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој сед |
| е измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао |
| о је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на све |
| Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> |
| је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све т |
| радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила |
| вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после |
| ње, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председн |
| савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, в |
| еру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, з |
| справи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде г |
| ржању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолик |
| а Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места кој |
| српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у ко |
| ром обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, |
| велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни час |
| у, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнеже |
| ио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима |
| ом наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем |
| ене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана |
| тити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које |
| ао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву |
| еним осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајеви |
| — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстог |
| упио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џеп |
| ну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишл |
| знати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на К |
| о у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је та |
| и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни јед |
| p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; |
| извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково у |
| Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак о |
| три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласк |
| А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четв |
| ије хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p> |
| амидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<fo |
| пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p |
| шила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Сто |
| зашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb |
| оја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S |
| и вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{ |
| и је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљен |
| граду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — ре |
| ло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до |
| бих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, |
| мисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи |
| сађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из уну |
| свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ет |
| оружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и јед |
| бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду |
| амо у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На т |
| ините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер ова |
| ија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу |
| писао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="subS |
| " /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са т |
| езерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други да |
| он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да п |
| савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда |
| атрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе |
| још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице |
| S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут |
| јсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша |
| атиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковал |
| игаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није |
| /> <head>ОСАМДЕСЕТА ГЛАВА.</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима |
| и су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се с |
| ј настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем |
| <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покре |
| у на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p |
| Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног |
| те главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, |
| , да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрост |
| ставку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске у |
| е слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си прим |
| аредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја. |
| ну, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Нар |
| е, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит ускл |
| ла и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се |
| ="FR">Enfin qa y est</foreign>? (Најзад сврши се!)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Tant mieux p |
| стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галер |
| посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глум |
| ad> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он ј |
| со арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} |
| вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А |
| само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усво |
| ом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, |
| <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћ |
| ead> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S |
| тити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— |
| а ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и п |
| е може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад |
| кле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била д |
| ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јад |
| p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарат |
| Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако |
| ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до |
| <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена |
| и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите |
| на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како |
| гу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада |
| трошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни држ |
| ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> |
| рдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа |
| још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, |
| астало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу |
| хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му |
| говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших ј |
| овао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута |
| ружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништиш |
| едне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, д |
| .{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, ја |
| — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа |
| да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је п |
| ећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гл |
| о њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком |
| у тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, п |
| аш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика- |
| измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и н |
| {S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савес |
| и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу |
| ше из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди уж |
| оја је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, о |
| тору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог ка |
| начки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој |
| — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо |
| , када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко. |
| наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурил |
| S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико после |
| рату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је |
| а саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио ј |
| } Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пеша |
| ажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал. |
| е армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се из |
| тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p> |
| о у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му |
| поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, |
| е писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да лев |
| ких комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ |
| , а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и ка |
| а ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазареви |
| /p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто офи |
| су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p |
| рто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Та |
| азаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког р |
| асан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} М |
| рво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусиј |
| </title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, к |
| а турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама |
| вину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће сво |
| ушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— |
| азити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путо |
| и вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> |
| дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружај |
| ње је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако г |
| м крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију |
| од Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав |
| тку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова ј |
| опље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У |
| Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, по |
| узике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га |
| посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су |
| ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и |
| бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота уг |
| и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође |
| е сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, |
| народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење и |
| анака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богм |
| смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — |
| <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде ј |
| {S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p |
| минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} М |
| њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Ан |
| на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртого |
| е, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд |
| ЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахањ |
| розор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> |
| пљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет |
| p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>С |
| <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора би |
| познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљ |
| же нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за наро |
| /p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— |
| тиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, заб |
| осле дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Бо |
| ко румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да ј |
| азуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме н |
| окривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама ус |
| ну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му во |
| е на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима |
| не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указ |
| .</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?< |
| <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам |
| рже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отво |
| ма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Б |
| неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К |
| цу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода |
| т.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— |
| > <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусре |
| !{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— |
| Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара |
| рку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непр |
| , уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> |
| /p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам х |
| ливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} З |
| сне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на кој |
| Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога п |
| p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницим |
| ну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.< |
| <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бег |
| јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је о |
| з припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићн |
| овине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p |
| у од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, |
| с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла |
| авијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, к |
| истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањас |
| запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За вр |
| t!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p> |
| А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Соф |
| о разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је м |
| Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да |
| ише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико |
| а ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је |
| тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу |
| ање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за по |
| камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није вол |
| је, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима |
| олач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним кол |
| ди писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, п |
| , него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошт |
| арочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је л |
| чке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и |
| > <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројног |
| било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене усло |
| p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече: |
| аво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петров |
| куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p> |
| аснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дне |
| а, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски |
| аним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распр |
| н је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, верени |
| </p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа |
| евесту</title>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у кан |
| ији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорук |
| У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како |
| уче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад |
| гари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмен |
| хов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им |
| и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> <div type= |
| у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне... |
| а за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљ |
| то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућн |
| балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском диплома |
| а-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-П |
| ераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али бе |
| е одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и |
| жи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову кор |
| не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић |
| , да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p> |
| са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвен |
| примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати с |
| се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.< |
| а обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> |
| арња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узб |
| де слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, |
| сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, ку |
| атарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од оно |
| љајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </ |
| ој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{ |
| том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да |
| ничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и удар |
| ећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обм |
| , да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога |
| ма потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није |
| ресовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног |
| ету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим наци |
| вајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави |
| ог пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који ј |
| чинак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да |
| ени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, кој |
| у свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путо |
| Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која |
| с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамиц |
| вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, к |
| шљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је ми |
| мњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, нара |
| и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та с |
| и, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљ |
| ованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко т |
| родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, |
| воје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је по |
| за тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тиш |
| ња са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли |
| емала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша д |
| кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, ко |
| у, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не и |
| омах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у |
| рави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> |
| иже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуни |
| /p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То нис |
| ли га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса св |
| креност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На пос |
| афовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и к |
| рила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени |
| уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</ti |
| гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси |
| ива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео |
| уби снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи |
| породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни |
| gap unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> |
| ече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја |
| потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић |
| и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучн |
| војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори ост |
| ог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, |
| говорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље |
| рет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, ч |
| а банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару укр |
| поведника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за опер |
| анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему о |
| к се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> < |
| силе нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређ |
| ицири састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? за |
| тојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, |
| тупети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напом |
| цима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излеч |
| егао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио |
| ако је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, |
| мотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Пограни |
| сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</ |
| Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Г |
| исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући |
| даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али |
| у ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, од |
| тен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S |
| иђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе је |
| в према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па п |
| показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> |
| едињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а |
| моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Н |
| Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> |
| ан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви |
| ео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки пра |
| чету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је п |
| ободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало т |
| рва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу ј |
| ска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предрагови |
| на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</ |
| инистарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем в |
| на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отиш |
| у ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у ку |
| ам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „У |
| својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> |
| тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Обер |
| као, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалуд |
| капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнод |
| су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, |
| но, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> |
| ј дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби ј |
| је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, |
| ири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити. |
| вљају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се |
| диру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремај |
| ет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презира |
| атити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да |
| ла на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад не |
| ње.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници |
| p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код |
| прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу |
| /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су |
| му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он ре |
| им собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону |
| бођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> |
| к, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених |
| се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> < |
| p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му при |
| ликим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — |
| е знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit=" |
| одом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је почи |
| ћка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — |
| <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправ |
| иже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око |
| ају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, |
| хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</ |
| и.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност при |
| белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли п |
| ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</ |
| >На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао |
| казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отворе |
| оше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је |
| жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођени |
| младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распа |
| ивши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p |
| у.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични |
| истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Т |
| ад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од |
| знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу ба |
| аветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје |
| новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка го |
| то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само |
| 257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезин |
| окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном полож |
| >— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким прилик |
| Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влаж |
| у твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Др |
| е баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је |
| Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниж |
| иш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p |
| ош нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим |
| дам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза |
| какаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, д |
| грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној б |
| ликом усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта |
| ражај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматр |
| не окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p> |
| на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати |
| с турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, мож |
| рло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{ |
| да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учини |
| {S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опе |
| ој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно |
| n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручни |
| > <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих |
| тава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу подел |
| крена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — |
| о се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да сам |
| акључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, |
| е други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Обе |
| добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, к |
| чно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов л |
| ира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ |
| јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојн |
| отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазна |
| посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у |
| ић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да |
| ити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће нач |
| је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потр |
| о је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> < |
| p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb |
| дилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраго |
| рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној |
| продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се |
| к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих |
| мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би мо |
| рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о је |
| Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мир |
| да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија п |
| тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једн |
| вропом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме |
| тичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677 |
| цији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околнос |
| е.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> |
| ој седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек |
| је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума |
| Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо при |
| ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је |
| одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном |
| ределио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То |
| епријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови с |
| о зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мир |
| Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> |
| ненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа |
| <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хар |
| комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први |
| довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p> |
| увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност пре |
| ни.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца |
| ијатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, |
| икога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи |
| ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој |
| , него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n= |
| Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може |
| и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>М |
| тојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> < |
| ало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоц |
| ут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и оби |
| српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смут |
| , беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га но |
| а су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и |
| лену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинам |
| </p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пул |
| катне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предст |
| ! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови г |
| а се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Неди |
| настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; на |
| у, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Свој |
| о донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољ |
| оје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је це |
| еоград, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давн |
| ном полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми |
| смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо |
| принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференц |
| се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у |
| дставници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ћ |
| еве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затре |
| , и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ов |
| биља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тач |
| ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> |
| ашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А м |
| n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не ма |
| ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене |
| враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тач |
| ивити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија? |
| а.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p> |
| че он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога |
| аћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S |
| се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми |
| нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше |
| ече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> |
| е, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; |
| у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> |
| живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да |
| Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Те |
| ни дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S |
| иње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних брод |
| да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом ка |
| исара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд |
| у, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Н |
| збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао н |
| Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када |
| таш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зац |
| Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела |
| потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> |
| ом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, д |
| бацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула д |
| е ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам |
| им равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упадн |
| ароду.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске у |
| да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на |
| вна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му ког |
| о такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, к |
| ио и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?< |
| када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он на |
| исла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да |
| толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму н |
| вао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, |
| ц и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не |
| лазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{ |
| ба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Рад |
| ао у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини |
| цу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пр |
| ђа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се сла |
| Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо |
| >Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Пре |
| ри простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако |
| у! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпураст |
| штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових |
| у.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p |
| и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, о |
| их градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Ос |
| ер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли |
| на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и |
| ађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти |
| ацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, |
| p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прили |
| да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као се |
| аку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањим |
| вде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће |
| а крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</ |
| посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{ |
| риш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на |
| а преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим |
| му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тв |
| ју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се |
| осово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — |
| с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, ка |
| е, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двој |
| Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли |
| ш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошл |
| аково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезни |
| бијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време ан |
| зи, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се |
| мати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се |
| ш доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји и |
| а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p |
| ог разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола |
| ћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што са |
| око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се п |
| их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што с |
| ога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо |
| заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше г |
| а врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, т |
| мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месе |
| ено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако теп |
| {S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А |
| скирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта |
| подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету раздел |
| њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантир |
| .</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад |
| слим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој с |
| ће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му |
| ука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само та |
| никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> < |
| ка непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би |
| полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} |
| ика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на кр |
| то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с н |
| ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да |
| Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се |
| вако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Ка |
| да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочија |
| арко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после ве |
| а ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, кад |
| пских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арна |
| ном и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— |
| и у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p |
| ањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А г |
| одо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло ле |
| ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ниш |
| ли у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на о |
| силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка ј |
| и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> |
| и погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом |
| ију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање до |
| ном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с |
| е још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ва |
| у зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, к |
| ј мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, д |
| Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два г |
| аређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Вол |
| у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе бр |
| олела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, зак |
| вој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња |
| аме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупниј |
| на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који мно |
| неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврш |
| е простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут |
| ј поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или |
| , а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихв |
| тојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили |
| попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а |
| е чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> |
| Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па ка |
| а има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину |
| его њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече приј |
| тољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, |
| имо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Мило |
| та карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога н |
| ј саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишл |
| да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше |
| да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачу |
| видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорно |
| арку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p> |
| скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној |
| S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре |
| положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Ник |
| да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равноду |
| види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто |
| ове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; ил |
| видео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној |
| лан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Ј |
| омогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, д |
| и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Нер |
| оли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter |
| ом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања пр |
| , да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по с |
| шљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је |
| раљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на ко |
| не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде има |
| те, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна |
| знали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их ј |
| во и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> |
| цу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви |
| , да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једн |
| лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опи |
| кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако |
| сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити |
| а-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напомен |
| оразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе бр |
| ди; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не р |
| {S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам у |
| мо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па може |
| асом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти |
| ка румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p |
| је све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу свој |
| вљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то |
| Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко род |
| арског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> < |
| ћ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под |
| дарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен ј |
| прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до |
| а клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Ма |
| ни Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели |
| аврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, см |
| ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује ја |
| емала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетк |
| иницу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлуча |
| пском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободим |
| вај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће |
| к за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, |
| есну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће м |
| а.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се |
| чи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вал |
| тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb |
| бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму |
| њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја д |
| их крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадр |
| ви Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком хра |
| алних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му |
| ад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом род |
| p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју |
| енутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим |
| } Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи ш |
| Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобра |
| а!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да ј |
| , кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо |
| ла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> |
| У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се |
| и.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> |
| огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Н |
| запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дан |
| а, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице м |
| ох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Бо |
| p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска с |
| би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло |
| га њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега |
| дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ |
| 46" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у ре |
| овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљива |
| огледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљењ |
| " /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти би |
| ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} |
| пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које ј |
| и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те |
| по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натр |
| проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје р |
| пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка не |
| је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични тел |
| остраном хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Је |
| ојој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капи |
| љу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам |
| огађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова |
| е нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски |
| /head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} О |
| а.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његов |
| м положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разг |
| , и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} |
| позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред |
| ађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога пол |
| ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, п |
| о другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и др |
| вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим |
| о, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S |
| У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да п |
| } Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</ |
| а боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане о |
| ке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква |
| е два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на |
| нде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{ |
| затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена |
| S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подоба |
| е онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> <foreign xml:lang="CU |
| свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који ј |
| е увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p> |
| ечке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те |
| ане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухва |
| говор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је |
| се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино ве |
| у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p |
| е тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти |
| а ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам оно |
| реден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри пл |
| утних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се по |
| е поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је мла |
| о.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог |
| ма“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“. |
| цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати док |
| у, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S |
| тан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут |
| е обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радо |
| ији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Т |
| ка од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипло |
| кодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, |
| о мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> |
| {S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуп |
| S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју |
| устио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у |
| страцији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конфер |
| 38" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Ве |
| о мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојн |
| ами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па та |
| ћи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакер |
| >Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</ |
| види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погле |
| узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала н |
| је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, р |
| одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан |
| извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као |
| то нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са сва |
| <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу |
| огзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу к |
| евић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је с |
| и треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још изв |
| земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, |
| смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— |
| пчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очеку |
| ињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> < |
| утру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми ј |
| се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се |
| и отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Т |
| у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесе |
| аредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га |
| а слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако |
| Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказа |
| та треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу |
| Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу |
| што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рат |
| и.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се о |
| аде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља |
| .</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одг |
| е би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скад |
| говор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао |
| си још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја |
| нуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут |
| или Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p |
| жари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да |
| ју са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p |
| раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ до |
| ни у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ с |
| <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештени |
| ав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека ба |
| Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са цели |
| олим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> |
| озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте |
| ж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело В |
| цну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, |
| хују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом м |
| <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Ар |
| у одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мог |
| пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће |
| Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</ |
| кивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти з |
| добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо ос |
| он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у бо |
| жда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је изр |
| загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина |
| кла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је |
| али, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била ж |
| >„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не |
| на загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком |
| з дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се узд |
| еме да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечуј |
| тку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и п |
| раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док је |
| са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>С |
| и по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад |
| ли Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“. |
| тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују |
| у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју суд |
| р, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та м |
| p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb |
| ој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стисну |
| Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше ј |
| нуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одма |
| овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже |
| ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следе |
| уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то н |
| јковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом раз |
| та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миш |
| p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <p |
| мбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група |
| ник због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана прен |
| врђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет |
| ичке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник ко |
| " /> <gap unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку |
| не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованк |
| шла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило. |
| вља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори. |
| сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој |
| њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> |
| опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, |
| head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешт |
| ead> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се реши |
| рце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одј |
| , — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> |
| тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљ |
| их хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и под |
| е и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> |
| енутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз |
| снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљер |
| ти и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> < |
| у осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> |
| браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да |
| опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хл |
| авезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ства |
| у се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сн |
| јаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже ост |
| лишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> < |
| примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако нез |
| опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да неш |
| тражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред и |
| > <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла |
| ј слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната ч |
| ефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се |
| p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се |
| аштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка |
| е, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p |
| руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</ |
| ик Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; д |
| м колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле гост |
| ера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није више за |
| уше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда гово |
| иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрму |
| кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> |
| дали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учини |
| говори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p |
| године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све |
| јанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> |
| у шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива |
| еру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој до |
| отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте |
| /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само поли |
| у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље |
| Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, д |
| прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та |
| рилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на р |
| у улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</ |
| до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго зад |
| ла на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је |
| ћу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не бр |
| па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— П |
| о болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо |
| глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А |
| — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да с |
| уд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ног |
| ов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари |
| т, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах к |
| свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, реч |
| одом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је пом |
| их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо к |
| и мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је |
| тни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи |
| евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p |
| ><gap unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и |
| ћи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам и |
| питати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је |
| ам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Мо |
| ује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим |
| {S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се |
| рти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, так |
| новић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је |
| борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе од |
| Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног |
| ас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био т |
| e <pb n="25" /> salutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натер |
| <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, |
| унакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јован |
| образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Ка |
| неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али |
| ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да |
| м и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се зад |
| на воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено пр |
| ти.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим воз |
| </p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је |
| /p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је |
| млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером |
| јте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> < |
| се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон тр |
| а да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама |
| stone unit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је м |
| амо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно |
| ић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p |
| Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав! |
| те чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика- |
| ра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у |
| p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја ј |
| поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици с |
| остељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега |
| о дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанч |
| ки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могл |
| пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Пе |
| голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите |
| рен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на п |
| ке из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворов |
| ковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају об |
| у за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, |
| ју у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји о |
| зином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све ј |
| ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, |
| , одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— |
| чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војс |
| пишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али |
| о у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p |
| ли у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акциј |
| а ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ п |
| расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска |
| лом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, |
| друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и реч |
| мија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Пал |
| еу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, не |
| видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, |
| ије могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, д |
| Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих офици |
| због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Обер |
| мирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаре |
| дијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток |
| и из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n |
| ина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пр |
| јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учини |
| и и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо |
| закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="52 |
| љени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жало |
| ст да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> < |
| ише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови |
| на Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише |
| ту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на |
| а лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден |
| пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покуш |
| трина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528 |
| е нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка |
| е дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже са |
| тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“. |
| суства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Ск |
| нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави |
| продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији |
| остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исп |
| за, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p |
| које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не |
| n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Савето |
| и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у по |
| ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакну |
| е.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела |
| а државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу |
| мо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја |
| јавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пук |
| у сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да |
| ић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после раз |
| бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта л |
| да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у |
| девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се |
| > <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала у |
| се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко узд |
| ата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово |
| е изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из и |
| Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их |
| } А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори о |
| задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све н |
| тани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разум |
| никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући |
| </p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још то |
| аслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој |
| а.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинист |
| ату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.< |
| жној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква |
| чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева |
| /p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учи |
| аклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гуша |
| рагог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино б |
| нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде |
| тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше пону |
| а не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана ниј |
| .. можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па н |
| — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, |
| анка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, п |
| „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави |
| друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта с |
| и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај |
| </head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке п |
| Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— П |
| ији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не ди |
| </p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то те |
| ? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек ј |
| ђо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од |
| p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам саха |
| азнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с |
| вију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, д |
| ојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у |
| лу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразу |
| и панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> |
| и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и |
| м те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох |
| вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде |
| гом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је |
| пште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ |
| раћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила пос |
| , али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државн |
| се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на ок |
| .</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори |
| ића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића |
| , и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура |
| н поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе |
| еља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вр |
| у артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској истори |
| ње Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том прили |
| Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине! |
| ио је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари |
| започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а |
| омунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да ј |
| гршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као |
| ла.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи |
| темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка с |
| уда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили с |
| ала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p> |
| на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба |
| ад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софији |
| те чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само так |
| — Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ |
| к као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли. |
| ла руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, |
| свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> поб |
| тојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то |
| зме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лак |
| ?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбин |
| много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, |
| сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси |
| бљеним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви |
| спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... д |
| а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевиће |
| , Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уло |
| > <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као ц |
| овршина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућк |
| е.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Пита |
| p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у њ |
| а.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, |
| наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испра |
| утила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао п |
| тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</ |
| пи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа |
| А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено че |
| S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и в |
| тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прс |
| али крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила |
| p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лиц |
| >Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуд |
| 251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p> |
| рчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> < |
| тај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бом |
| Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ л |
| зничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила пре |
| нка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома нем |
| примање добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="s |
| да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јо |
| чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу п |
| а кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загр |
| изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве |
| рајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом |
| вце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај н |
| а је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх све |
| тиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним сл |
| ечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, р |
| те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песм |
| одољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је |
| мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад |
| <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и по |
| вци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету |
| и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{ |
| ече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Заглед |
| о каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себ |
| је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна у |
| убоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу пост |
| ad>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда |
| еланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том трен |
| е кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, |
| тва, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју п |
| <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив |
| војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} |
| си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земљ |
| риш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} О |
| у трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић |
| , да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је к |
| <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> |
| стином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сва |
| ора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... |
| а конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша кр |
| о се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако т |
| жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка н |
| а.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота |
| те јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским р |
| ад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом |
| ад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква нево |
| авара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао н |
| >Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу |
| естаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група о |
| ена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у |
| гло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламе |
| да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега |
| едаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од |
| за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Ср |
| циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Ује |
| кој конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољн |
| контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским мат |
| а и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то дос |
| ша била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> |
| осним приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српс |
| овору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ |
| а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и заво |
| наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, ви |
| сту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> |
| чан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању срећ |
| > <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збуни |
| ах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јован |
| уч у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и јед |
| нка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p |
| та неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да п |
| оварала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на јед |
| > <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се |
| ајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први м |
| де, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S |
| ог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупшти |
| ликом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S |
| не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испи |
| Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуств |
| обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је |
| ви на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S |
| еху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Нера |
| сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим |
| . — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не |
| се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p |
| последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу |
| прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана |
| есма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и по |
| ћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се |
| њем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи |
| milestone unit="subSection" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p> |
| етли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех |
| tion" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма |
| мер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио. |
| .{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намер |
| збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српск |
| не браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, д |
| тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на |
| ћ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је |
| а васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, |
| иваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова |
| Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двад |
| матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други |
| но опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један |
| појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви бех |
| одачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнат |
| и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа |
| ца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, б |
| > <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану р |
| о су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бел |
| немише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, |
| на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку ста |
| </p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала харм |
| осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини с |
| Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отвори |
| д јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за чо |
| ве кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по ко |
| е зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искр |
| ованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек пр |
| Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лаза |
| ина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали са |
| астати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> |
| су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народн |
| била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју ј |
| о да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока з |
| {S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ |
| ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што п |
| а не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Н |
| послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, сел |
| га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта |
| уда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окрећ |
| м Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове |
| аху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка мој |
| ој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх |
| " /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, |
| ..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на с |
| ј опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено д |
| покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, |
| ран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично |
| а је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са |
| х, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и |
| у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних |
| ли, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, |
| се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Пер |
| оје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у |
| ћ није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана в |
| дном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <p |
| сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се р |
| аљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, |
| ко се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <d |
| мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах ј |
| p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> < |
| етко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> |
| читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србино |
| не!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.< |
| у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала |
| четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната |
| није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за |
| ата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је за |
| > најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — |
| и се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на |
| {S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш |
| био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врл |
| и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљ |
| > <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то |
| ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно |
| вић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепо |
| ћ помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> |
| вој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па |
| ном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и пор |
| у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав |
| .</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у све |
| поруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати |
| зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њези |
| рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S |
| а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим |
| лвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три |
| олом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, |
| тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми ј |
| — Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим ста |
| метну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме ве |
| махну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић |
| и није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом г |
| нци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очи |
| супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било |
| рад, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си л |
| езину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром |
| </p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена |
| е сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?< |
| ревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда |
| милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} |
| о није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p |
| вић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?< |
| спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије |
| ђен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А шт |
| пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече ј |
| /p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страхов |
| чи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг во |
| <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — у |
| јска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва вој |
| позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p> |
| л.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима. |
| чи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су он |
| о Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом |
| уство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађ |
| а која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жрт |
| ца.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на |
| еса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве зах |
| добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— П |
| } Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које |
| тала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплаки |
| н је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црног |
| натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салути |
| већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу по |
| <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако заус |
| аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветн |
| а.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе ти |
| јанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полуг |
| ог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни п |
| <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринин |
| Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом |
| , гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низ |
| ја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У з |
| јловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта в |
| дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанки |
| о!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неран |
| толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са как |
| p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операци |
| већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни |
| ле поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти |
| оће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређај |
| е дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Це |
| кога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мири |
| са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то мог |
| а не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је сх |
| је питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уст |
| ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гле |
| има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа |
| редимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде |
| мањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.< |
| траховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један |
| где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговор |
| и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју |
| > <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И п |
| рошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви ра |
| тавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, |
| рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше |
| , незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се н |
| ожајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>О |
| од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не |
| запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину с |
| омбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што он |
| ине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велик |
| му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искрен |
| <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар д |
| јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш |
| згледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</ |
| опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на |
| докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, бил |
| ндармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ри |
| ду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова ми |
| јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пус |
| ad>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења |
| >ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и р |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га |
| да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он |
| н, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово па |
| оде сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је це |
| — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста |
| оји се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима |
| стане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља м |
| ла слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} |
| е да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме т |
| p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> < |
| ен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и |
| потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје д |
| а.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу н |
| капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на |
| аја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се биј |
| Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није л |
| ичао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</ |
| друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешк |
| обегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај |
| мао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој |
| > <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је ве |
| ли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сео |
| ивановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови |
| ркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" / |
| ј беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>По |
| едеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу ју |
| у камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се за |
| заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца |
| ају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Пај |
| авским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, ж |
| утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у приј |
| <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова |
| у примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се д |
| едићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађош |
| постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нем |
| е:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка |
| уде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја |
| во питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p |
| њству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја |
| ваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана |
| е то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште |
| .{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању |
| ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду |
| — Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та |
| да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој |
| народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах у |
| о се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли |
| днела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпу |
| војој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Сав |
| ивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локо |
| је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> |
| ет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху |
| амо се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздах |
| ече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торт |
| прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства |
| као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма к |
| /p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, |
| рекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p |
| могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и гот |
| акве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је д |
| но снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на сто |
| S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем |
| >— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те |
| реће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом врт |
| о су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Ско |
| и, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Мо |
| у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и цркве |
| Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајо |
| то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско |
| жнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, п |
| </p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати На |
| ста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно пут |
| вор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу |
| и не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и нас |
| ико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што ј |
| </p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— |
| О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> |
| >Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда |
| а да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на |
| до притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом |
| ћи, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непро |
| метила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не зн |
| о, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стот |
| о ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне |
| тио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети |
| </p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше и |
| посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, |
| ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се в |
| "86" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још с |
| лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали ка |
| те, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка ли |
| пасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш |
| це, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је |
| реним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си |
| и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се ув |
| p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали т |
| а примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb |
| , ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> |
| држали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алек |
| е док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у г |
| прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се |
| за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити ж |
| ка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођи |
| о у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и т |
| о — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку |
| /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљиви |
| ле, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоце |
| а седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па |
| >Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа б |
| , да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на |
| из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли т |
| о посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— |
| се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад |
| лико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, |
| ш довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, п |
| .</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим тел |
| ри, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко |
| >Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло |
| е мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, |
| сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где с |
| ...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на свој |
| вило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свим |
| жарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придо |
| а публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и настав |
| е, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам |
| залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> < |
| head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, |
| ad> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, |
| је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до д |
| /p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу |
| а и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неран |
| вар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?< |
| м телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му |
| току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и |
| е, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па ка |
| овићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчиде |
| ати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још с |
| во је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после раз |
| би!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи г |
| е се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авл |
| су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, |
| спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези с |
| ца ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ до |
| ео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго п |
| рао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам |
| хаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром |
| Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи |
| доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држат |
| га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приме |
| пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p |
| ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{ |
| аду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Ми |
| госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али ј |
| борник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из буди |
| S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се та |
| страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш с |
| ћавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се не |
| снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде |
| ога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, |
| ковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су бил |
| брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одм |
| ирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и приј |
| {S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према |
| но познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, |
| ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку ја |
| лиже и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тр |
| при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезин |
| већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и пат |
| је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла вла |
| крст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим пр |
| раг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако |
| и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно |
| па и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, шт |
| а овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим к |
| > <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„ |
| писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске |
| p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој ни |
| у упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве б |
| о Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, |
| , какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме дола |
| ј сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, |
| капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба |
| у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb |
| жницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка |
| А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{ |
| ставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благосл |
| и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? |
| зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“.. |
| али неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, |
| се, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, |
| презни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се |
| укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика ма |
| е се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исп |
| -Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</ |
| о прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије краје |
| појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српск |
| ко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савез |
| нежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да п |
| уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При |
| а против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После поду |
| Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић од |
| е од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне оч |
| ући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво |
| мо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} |
| место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово с |
| тро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Пред |
| он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, |
| као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је |
| зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном |
| алазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсу |
| погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су срб |
| ћа и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник |
| е и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, о |
| е на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После вен |
| где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> |
| ем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побо |
| у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Го |
| овима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браћ |
| поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје ра |
| Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под кома |
| е, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута |
| ладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранко |
| у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, с |
| — Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у |
| та за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> |
| епе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у |
| на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из |
| живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечи |
| обична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су |
| ћи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезник |
| нку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости ост |
| у.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама не |
| пеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви |
| у необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази. |
| ом Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја же |
| > Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки |
| нас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованк |
| м обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости |
| уће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољ |
| вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Ср |
| јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? |
| .</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје ост |
| па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, шт |
| /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу |
| има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, такви |
| ници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> ко |
| паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурм |
| в под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је б |
| д на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвал |
| Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју |
| тане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</ |
| ви и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="2 |
| часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у |
| када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана |
| p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантн |
| p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, р |
| шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварал |
| душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и |
| >— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра так |
| нух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала ле |
| ва екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној |
| ош се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— П |
| га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} |
| , ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља |
| у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Сло |
| ати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p |
| дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече ч |
| се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја |
| ем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из |
| познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледа |
| њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није кри |
| своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођ |
| сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пун |
| цу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и сл |
| да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбр |
| оме правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворс |
| .</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, за |
| , затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је пре |
| ом племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забр |
| сећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, |
| обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас |
| ихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— |
| било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за пи |
| ао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.< |
| еднице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратн |
| агоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и |
| > <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је |
| и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да изв |
| а изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем. |
| оје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само |
| дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешин |
| сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све |
| ши почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледа |
| имајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беш |
| ктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младо |
| .</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом |
| азаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се в |
| шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузе |
| према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у |
| есовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да са |
| тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија |
| <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар |
| p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} |
| рста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" |
| киде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато пит |
| ање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узв |
| али и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваш |
| ли и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом |
| ; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, мог |
| и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> < |
| е састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрада |
| имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у к |
| дакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори |
| е ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни |
| х, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.< |
| страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала |
| се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се |
| е је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичк |
| >Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако б |
| ља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске нек |
| — Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, ско |
| јатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, |
| <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p> |
| ли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше |
| а испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња ка |
| спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, који |
| ху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што |
| ило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруж |
| лавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, |
| но искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, гд |
| м сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орл |
| ћу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин |
| већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спој |
| са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и в |
| >— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можд |
| као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно мож |
| /p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати |
| је код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се |
| ој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; гл |
| в човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тр |
| Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>К |
| не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у |
| х родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, т |
| да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у по |
| м.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагл |
| о је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На |
| а извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— |
| >Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини об |
| е најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, ов |
| ру опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео |
| а, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изн |
| је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да |
| мена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катари |
| рца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? пи |
| тераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала |
| е он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници |
| е могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, |
| и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до |
| редног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> |
| је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> |
| силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, |
| струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна. |
| >status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу |
| подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је |
| адоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учи |
| такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним кр |
| мо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се |
| рављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике |
| евића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необич |
| а мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би сушти |
| а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на ве |
| и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији же |
| Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ств |
| непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмо |
| на за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па д |
| потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војс |
| , да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на ко |
| мејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући |
| ом муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашу |
| е сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати |
| атече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је |
| разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запет |
| и лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их зад |
| подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што т |
| о у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајл |
| нде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резу |
| за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковни |
| глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и д |
| је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти љ |
| риге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци ирони |
| дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје |
| о нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српски |
| ољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе ули |
| но видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао жи |
| и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности уп |
| јући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не |
| јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је |
| > су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, му |
| и комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А |
| ни завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, кро |
| .{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> |
| га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облик |
| викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</ |
| је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из |
| , и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, у |
| зио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p> |
| ху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мр |
| о изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројил |
| зе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> |
| А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и |
| уцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у трој |
| е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и |
| се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Ва |
| трина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> |
| ог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још д |
| у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан |
| ас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе |
| да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за |
| аш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанк |
| ме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Бео |
| а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на ул |
| , сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила |
| Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану |
| им равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жен |
| вић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се вра |
| и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Попови |
| Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стр |
| жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, |
| ?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је |
| <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возо |
| о је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> |
| ђо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...< |
| га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... |
| личину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође |
| заревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, |
| , удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> |
| е, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Т |
| д вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела по |
| во и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам |
| исију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p |
| је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њо |
| радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p |
| ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртви |
| а Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили |
| <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање |
| рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, |
| скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас п |
| зак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, ј |
| емајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако |
| вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених кара |
| колић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и о |
| аговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши пону |
| у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и |
| ... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно з |
| дајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакери |
| с чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је в |
| уке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља ко |
| н.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се |
| рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Пред |
| заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас |
| одушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а веруј |
| грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекн |
| полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци |
| видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и |
| и сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p> |
| >— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правит |
| } Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Ст |
| исте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са |
| дан полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовет |
| } Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ |
| че јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и ре |
| пода из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сирот |
| а Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, |
| Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> |
| е знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да |
| а у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Мед |
| х морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет |
| — Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит |
| а“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око |
| допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и |
| надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити. |
| у.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин |
| исмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанств |
| бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српск |
| ели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаш |
| своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га |
| са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на |
| шлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник |
| гледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она |
| звијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахат |
| што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, |
| } Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне |
| звршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, |
| ао наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који |
| јављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљев |
| . <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњ |
| европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи То |
| у сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да |
| осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n |
| о умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он ниј |
| икад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} |
| м стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као по |
| пља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крај |
| је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав |
| {S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по т |
| урске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако |
| рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо б |
| м одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> < |
| исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним с |
| </p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва ви |
| ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постара |
| љевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане. |
| раћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати с |
| е сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</ |
| био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетк |
| дне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наш |
| апомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже п |
| а сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до |
| х положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничк |
| одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом ј |
| > да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Сит |
| д девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" |
| њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, |
| , да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мук |
| него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат д |
| > <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши с |
| ети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација |
| а... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и з |
| ну.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник |
| срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Ус |
| и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њези |
| што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тиј |
| нај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и р |
| е бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот. |
| Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ Посл |
| ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, не |
| бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце |
| ви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p |
| саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су |
| крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свег |
| прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приме |
| иловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити х |
| интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опе |
| ци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате |
| то су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нар |
| раво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбија |
| како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена |
| } А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да в |
| Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њих |
| ћа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љуба |
| ожда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца. |
| бима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчм |
| ктори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гле |
| пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опс |
| еће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина |
| још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p |
| ог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп |
| розор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радој |
| на твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} |
| .{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, о |
| о.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p |
| после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи |
| раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старц |
| кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и |
| ека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића теле |
| ла.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да под |
| д увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена |
| нутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се |
| е теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишља |
| виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У |
| p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софи |
| вори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| а чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га |
| ло то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина |
| ровној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} |
| <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом запов |
| Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани мет |
| а је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужн |
| ост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} К |
| — Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, |
| p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и с |
| p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n= |
| {S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуб |
| што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино муд |
| е у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, к |
| да је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатељ |
| опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима. |
| вориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, |
| е снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њ |
| у, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота |
| име.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш |
| ше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањ |
| ко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је наст |
| /p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</ |
| ржао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одма |
| инова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да уд |
| , брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у тр |
| да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава |
| ији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— |
| Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је |
| тен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, |
| ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљ |
| а ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, рас |
| а Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, |
| S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, к |
| на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра. |
| искакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закр |
| енула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на |
| тлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихов |
| господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, п |
| иле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истов |
| увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме раз |
| p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје вла |
| срет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орлови |
| прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела к |
| , који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шт |
| <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њ |
| таницу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јо |
| ал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући мар |
| писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} |
| ка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чи |
| би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на свој |
| уше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње дал |
| ад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се над |
| , Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати ис |
| ијала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, |
| адатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Па |
| да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштв |
| јковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном |
| урске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победо |
| сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себ |
| еранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ пр |
| о да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту си |
| ужбу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и |
| бе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и об |
| ије добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је |
| </p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми |
| у, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они |
| раз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагд |
| стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео стол |
| идно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих уне |
| римо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогуб |
| оже ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што с |
| а се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је |
| а би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека посл |
| ти није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом живо |
| се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо д |
| у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болн |
| оје су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори |
| сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа у |
| дици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи и |
| иким европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као вите |
| да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лис |
| Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш |
| и суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p |
| заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скр |
| у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оста |
| ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к |
| и сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану ж |
| маревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске кара |
| ла неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем з |
| S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и кој |
| разан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отиш |
| глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p |
| а затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пош |
| зишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто са |
| ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје д |
| Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо |
| а сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи |
| у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, |
| га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи |
| Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога |
| еугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким срет |
| о је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S |
| воно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> |
| су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили о |
| нити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква |
| ишта не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> < |
| аву; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопља |
| p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви |
| p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но о |
| ирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} |
| рву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер ј |
| ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да |
| а имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али ш |
| ан уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети з |
| бака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта |
| оменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде |
| патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официр |
| > <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бе |
| а, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Н |
| почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји порти |
| јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка |
| ем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Бео |
| је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p |
| и каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличнос |
| а и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољс |
| ! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за пос |
| чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од сн |
| да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војн |
| орица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да вл |
| ћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се |
| изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гро |
| !</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за |
| оту; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p |
| чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и пр |
| е осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је св |
| — Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепос |
| грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p> |
| о исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се |
| Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После |
| , и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — |
| од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим |
| најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се |
| али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа |
| су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Ка |
| ви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова бол |
| да који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, |
| </p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључ |
| Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме |
| еном, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више ошт |
| ка донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива |
| >У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад при |
| :</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају |
| оше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој |
| рци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растум |
| > <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и |
| е нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему |
| ђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је забо |
| ој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је |
| ати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди |
| p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p |
| рене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно обра |
| мо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да |
| и? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало |
| вши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола |
| спод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насме |
| офији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви |
| у се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине |
| е стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка |
| у.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <q |
| у“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</ |
| чаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увред |
| леда своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на дом |
| гестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан. |
| > <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе |
| а?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкаш |
| ала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај чо |
| сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви с |
| уђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, |
| Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, з |
| на.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> |
| сец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим ка |
| И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео |
| а.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти гла |
| Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше |
| а-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не |
| камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала с |
| ху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели |
| {S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струј |
| с:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Би |
| мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе |
| нке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>В |
| њем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већи |
| ао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога |
| и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара П |
| о ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговор |
| уша и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад |
| као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пр |
| хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известит |
| <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не |
| фицира, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као с |
| дему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски: |
| Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако |
| у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе не |
| вање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријск |
| у се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је |
| е дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу с |
| pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таков |
| принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарим |
| Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу При |
| ридошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сун |
| е, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p |
| </p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно пре |
| , и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трај |
| , пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један зауз |
| вечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на |
| рса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на с |
| ата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцк |
| омиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, |
| Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло д |
| и неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти ш |
| а о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</ |
| ло је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих |
| </p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући дол |
| додат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне во |
| ролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њи |
| остојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, |
| Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, |
| јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би промену |
| сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— |
| > <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказа |
| моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> < |
| .{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овд |
| беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа с |
| интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поруч |
| <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати н |
| ати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су |
| си толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом |
| ема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин в |
| а на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу гл |
| о не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у об |
| дгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежев |
| ено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка |
| Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} |
| догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову с |
| --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију |
| о поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> |
| ромких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано |
| ском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана |
| ба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога |
| е потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као |
| српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе ос |
| мрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састан |
| ету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку т |
| >Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који |
| и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, с |
| му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја к |
| је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у |
| помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је |
| ји је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић в |
| мањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште уша |
| Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Ска |
| вони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас |
| шом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих |
| што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приват |
| у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом |
| ене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусре |
| ква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али |
| ло у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника |
| <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће с |
| .{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} |
| p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се се |
| "698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изја |
| рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слаб |
| да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љуба |
| ла у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја |
| p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтер |
| тека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојко |
| ве смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, госпо |
| о негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а |
| реба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.< |
| значи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита предсе |
| лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на же |
| у и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде о |
| Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где |
| ранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика- |
| д њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском |
| д нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да |
| тешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим |
| ма.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} |
| погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже |
| угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми ла |
| /p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег п |
| кнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда. |
| нала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и |
| p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{ |
| свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Је |
| а који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар |
| до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„ |
| кићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, прив |
| ад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} |
| анџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} |
| а кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Беог |
| ц...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> |
| друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнеже |
| Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је |
| а-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једно |
| </p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па д |
| ала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбиј |
| ече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да н |
| ћку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на кој |
| ог тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у |
| и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разг |
| ј се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} |
| по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осв |
| и рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћ |
| гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се |
| ањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за п |
| {S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све |
| ови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазарев |
| из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази |
| о је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па о |
| а хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> < |
| те Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности |
| </p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај ма |
| ..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и |
| } То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</ |
| Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Ал |
| се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, ко |
| родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро у |
| ој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је проша |
| <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако. |
| а им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цев |
| команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама. |
| >— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.< |
| рвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Су |
| ати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крва |
| е држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије |
| бију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злог |
| наче наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Ј |
| нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Сто |
| који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> |
| тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" |
| кала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршен |
| е.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се прин |
| орбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да |
| подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја мога |
| ешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетк |
| /p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о бу |
| з Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа д |
| долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно од |
| а анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закљу |
| стина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али п |
| е у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у оч |
| — Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p |
| — Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</ |
| та, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а д |
| тив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у бо |
| случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава |
| смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било |
| се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње |
| њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је б |
| београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Так |
| српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задиви |
| реба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила |
| Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крст |
| оже, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања |
| цирима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p |
| До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} |
| тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуц |
| м артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бар |
| к престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина.. |
| {S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.< |
| и према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека |
| то ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му г |
| се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у ч |
| А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p> |
| имо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки |
| бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачи |
| младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па |
| ворила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој |
| у и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили |
| p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сет |
| у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасм |
| неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и |
| престано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драм |
| азабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда ра |
| , браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети |
| чиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и ње |
| p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> < |
| p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш |
| Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осе |
| тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух |
| ако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на |
| к — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, д |
| као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метар |
| „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе с |
| да разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да го |
| , данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Т |
| {S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом |
| лавни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се зб |
| се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb |
| ешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а мож |
| Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изне |
| ве царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опаснос |
| тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасно |
| ко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже м |
| а песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи да |
| се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо |
| еба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриг |
| ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Бо |
| ше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издиш |
| оју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то |
| сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Срби |
| не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S |
| заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навал |
| p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и с |
| ј.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, |
| лико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, |
| и се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас д |
| речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши |
| о једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} К |
| и био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутов |
| устио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу на |
| било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто |
| ја спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а |
| .{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја госп |
| мао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више п |
| часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као |
| Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједан |
| питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div |
| чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике |
| ишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком |
| сматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</tit |
| ш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја са |
| и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су мож |
| траховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неопис |
| раговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, |
| брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко |
| народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована ср |
| — Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се |
| искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не |
| и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{ |
| ћева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та го |
| рагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину |
| чницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта се то с |
| (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} О |
| .</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из |
| оспођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху ни |
| че:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници |
| ва са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</ |
| еље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке ж |
| Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налази |
| под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробат |
| у јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако |
| одушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> |
| душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p> |
| p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— |
| још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <mileston |
| аиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, пр |
| у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажни |
| они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p |
| него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово |
| ад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се |
| у, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле с |
| ним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих ж |
| њу организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у стран |
| оз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после п |
| ала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света! |
| p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке |
| м, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, р |
| аши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Тр |
| амених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба гос |
| о, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске |
| ујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Пан |
| опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— |
| , какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, |
| те били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? зап |
| пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запи |
| пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као ру |
| оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојав |
| /p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па |
| смо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако де |
| њења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира |
| зив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пруж |
| ину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању сре |
| p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се |
| , пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чу |
| посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио кома |
| тно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., |
| цу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си ви |
| амо пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" / |
| ешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{ |
| чим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— |
| оћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на ту |
| свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У б |
| од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, как |
| чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — |
| Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Ист |
| тричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочи |
| p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом б |
| ивела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчи |
| тпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и ст |
| ео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је |
| p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Мило |
| илошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настав |
| .</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу |
| ужења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суз |
| ци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та пес |
| та се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу о |
| вића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа |
| еда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати |
| смо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са дево |
| , одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> |
| е много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мора |
| Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац пр |
| арем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јова |
| на не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али.. |
| а столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, к |
| нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је уко |
| ош и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запит |
| упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати |
| рна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> |
| ну собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одго |
| е Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу вид |
| арском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио ти |
| меши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је зем |
| — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и |
| и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" |
| а Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> |
| је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је пр |
| вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пи |
| {S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата |
| , у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање изве |
| ада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, а |
| а лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} |
| на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш к |
| ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гле |
| лади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, |
| а, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софи |
| јој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ет |
| говарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваз |
| вај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли |
| ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи су |
| стан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и преста |
| ет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне |
| ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена. |
| року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.< |
| до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило |
| н део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од ко |
| у жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше г |
| еље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, |
| егове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са |
| а је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно зават |
| инудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузрок |
| свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са |
| еза и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се |
| <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за |
| за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да л |
| а је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на |
| нице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</ |
| пну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлад |
| >— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.< |
| његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Пр |
| салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакл |
| ак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан |
| боди својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није ника |
| са у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом |
| <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на |
| драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора ас |
| добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су |
| вде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оц |
| или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и каза |
| ив божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, |
| зило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и о |
| а и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мис |
| за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те в |
| њем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај ма |
| меном, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајућ |
| рати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> |
| маћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим |
| стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а |
| > <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом |
| нели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="6 |
| нса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико |
| јајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правце |
| љда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа |
| имакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n=" |
| е, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— |
| у искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној |
| којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда зв |
| се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкал |
| главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљ |
| примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лак |
| анку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори п |
| бхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда н |
| ри до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Нер |
| Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p |
| њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И |
| , што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> |
| кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p |
| } Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љ |
| >— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу |
| ре поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, |
| е платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која ј |
| о!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, |
| {S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{ |
| живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, |
| оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да по |
| аци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши |
| њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreig |
| акуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p |
| вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је |
| p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> < |
| су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазар |
| госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с |
| сом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb |
| релу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официр |
| Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их з |
| ме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а ти |
| ја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — на |
| утити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривиц |
| рема Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ћ |
| сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или пр |
| бије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек ф |
| који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово |
| и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног гра |
| шћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p |
| ису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљ |
| учено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина |
| а и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је гов |
| ног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Б |
| <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> < |
| Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Дода |
| сто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-з |
| ти?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, |
| и. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци она |
| умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко у |
| урашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је до |
| весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то |
| оштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини |
| едно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованк |
| еде на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> |
| лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> |
| нима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто |
| <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и ра |
| поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и к |
| «, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Пре |
| сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно. |
| учио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истин |
| уђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и са |
| ки и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми |
| рећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="66 |
| а... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам о |
| жити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље |
| ди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се уми |
| бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да |
| е што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне |
| ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} |
| о даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> |
| тника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p |
| у па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што |
| че! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазарев |
| у сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни о |
| , Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из уд |
| уд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а |
| нако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и не |
| се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Г |
| а се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на |
| ојници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није бил |
| ложи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати |
| кше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш. |
| да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори ка |
| аласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само крат |
| е познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаз |
| овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред |
| жеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по |
| рдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је |
| кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само |
| ош и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачван |
| о перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Конач |
| го?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће пого |
| ашно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је н |
| били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер б |
| бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S |
| ти у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb |
| се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице |
| еници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну н |
| огор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а м |
| јанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је |
| ш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намир |
| још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далек |
| е остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли |
| а!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој п |
| нке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред |
| .{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n |
| подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову. |
| рати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не до |
| анете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> |
| гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет н |
| Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то ист |
| арала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрско |
| ше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне |
| е грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну м |
| мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јован |
| ером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива |
| ла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је |
| Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груд |
| н, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отвори |
| нци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њ |
| цу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, б |
| анчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и |
| бар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сок |
| еликог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријем |
| /p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гом |
| левци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Веле |
| слећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Али |
| еме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} К |
| цу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко |
| е, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а |
| ала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда моли |
| је беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем |
| ћ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око |
| Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и |
| ртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p |
| је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај м |
| Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да |
| олан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— |
| њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Ум |
| ачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина и |
| јем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе |
| ко је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење |
| <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала |
| ио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болест |
| дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места |
| итвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у |
| столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило |
| врати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу |
| показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић |
| ице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову посте |
| ца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплат |
| јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледај |
| ник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га др |
| 9" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’ |
| вић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А ш |
| и војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не бо |
| Enfin qa y est</foreign>? (Најзад сврши се!)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Tant mieux pouz vo |
| аутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су |
| аналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је пр |
| p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као п |
| кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, |
| и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ног |
| стио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузе |
| а стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— |
| зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде |
| што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} |
| ="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југос |
| а?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискваре |
| славенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, по |
| лим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, д |
| унакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отп |
| никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од |
| шио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си о |
| и мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одм |
| S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на гу |
| гоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово |
| Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом |
| евоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај |
| ћи.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекн |
| , тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да в |
| .</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти |
| освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника |
| је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове |
| .{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у тв |
| за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да с |
| ама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други |
| реме, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодре |
| је усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благ |
| ести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> |
| ије могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јо |
| недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приме |
| ање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме |
| оја би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Виде |
| не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> |
| е, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} На |
| у, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је у |
| у своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, |
| е Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>С |
| интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, дост |
| јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцал |
| н, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су |
| >Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш |
| тељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потен |
| е очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњ |
| је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није |
| трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Вели |
| више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско др |
| и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је |
| днако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже |
| а.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате |
| к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се д |
| на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће |
| сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта: |
| иди да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и г |
| милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти |
| ења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро м |
| — Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} |
| болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Отк |
| ку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао |
| итка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за |
| сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мо |
| ори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна че |
| S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне |
| уменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије |
| исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да зауст |
| шла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберк |
| рала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, |
| нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села |
| ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас. |
| мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>Пос |
| сти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник |
| једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, < |
| удног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни т |
| руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине др |
| авлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пр |
| но.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још |
| сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после нед |
| нци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Беог |
| , да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропиш |
| можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, |
| чи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је |
| а-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешт |
| а се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчањ |
| ин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени ла |
| да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорат |
| пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, |
| стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да и |
| нархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> < |
| , само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет п |
| ед ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p> |
| ина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећа |
| вља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да |
| је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у се |
| а, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупн |
| Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви ст |
| ар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што т |
| јанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лаз |
| д стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог н |
| а извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </ |
| јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p |
| тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезн |
| зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављењ |
| е у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да |
| иза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава |
| аламе, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда см |
| тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних |
| то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење наро |
| Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте |
| разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Ко |
| ), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да о |
| је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истин |
| вирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p |
| и је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Ал |
| и.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је |
| сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седниц |
| p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није дос |
| идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело ра |
| огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срб |
| спео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да поч |
| улумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганос |
| и спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска пот |
| а овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> |
| ћ је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз |
| о им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити изв |
| га стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у в |
| ла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па |
| шмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p> |
| о погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасн |
| као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник |
| ватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нат |
| д некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са у |
| окојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где |
| е.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни |
| и с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да |
| одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без ре |
| авља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не мог |
| оће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце |
| же, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не |
| {S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се |
| говарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није ника |
| и да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налог |
| да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овче |
| тиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphic" /><!-- О |
| а се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнеже |
| акво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избаци |
| :</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова по |
| ицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Ал |
| аменова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Б |
| ј једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећ |
| и што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писа |
| ављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо |
| ао да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, с |
| како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као ш |
| равко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних |
| е се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу о |
| але, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p |
| воје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.< |
| е, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дом |
| и, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је сна |
| све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> < |
| ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на п |
| њу, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће велич |
| варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној |
| ad>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се |
| рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но |
| јности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, о |
| јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју от |
| ви, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи м |
| олугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>К |
| ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко уве |
| ч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре не |
| а.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, ост |
| упи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништ |
| p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веров |
| ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће |
| ионалној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме р |
| те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како |
| се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> вр |
| <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи. |
| ари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо пу |
| аску му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг |
| а Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катар |
| — Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох |
| S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ |
| је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али |
| да изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању |
| номице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила |
| МДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка |
| смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрд |
| ова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном тре |
| је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, ка |
| вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и уч |
| полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> |
| Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, к |
| на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Ва |
| писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или |
| .</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нис |
| /p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} |
| и разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p |
| осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би |
| појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам |
| Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србија |
| чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места |
| редпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности. |
| м рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p |
| о добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам ого |
| ја, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској |
| евић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је про |
| е смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дичн |
| им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика |
| и?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби осве |
| није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се вој |
| , знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати. |
| ала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} По |
| ије много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тад |
| ве?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко бреж |
| гао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју н |
| и је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демо |
| ирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мо |
| могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према |
| лаву зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петр |
| бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнеже |
| мана!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја |
| Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначк |
| и, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини желе |
| р народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим г |
| левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, д |
| ако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам |
| ован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио |
| оји су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јов |
| та новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, п |
| p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај б |
| радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу |
| половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, |
| читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право ј |
| волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и о |
| атери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онес |
| Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге прод |
| аборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Бео |
| и?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш с |
| м рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече При |
| осило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се |
| искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо В |
| <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пер |
| није размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себ |
| егне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, |
| цених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Б |
| хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно |
| у се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина |
| омите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="49 |
| и су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него ш |
| е витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага |
| е за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети прек |
| анског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне А |
| кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињени |
| довољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом зауз |
| ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} П |
| а смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како |
| е и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пе |
| а огромна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је ма |
| се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p |
| слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тог |
| мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>» |
| осподине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелет |
| е сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца |
| а се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали. |
| верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" / |
| ате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скор |
| том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мај |
| екли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над корит |
| поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— |
| ођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пож |
| јници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће поги |
| ђе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ |
| еника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи с |
| рло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} |
| легати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Јед |
| тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Св |
| егнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном угово |
| што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо с |
| вши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повин |
| је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> < |
| било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што г |
| , одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и |
| авица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко у |
| над, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму |
| !.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715 |
| у, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беш |
| ољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само ј |
| баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива ли |
| рбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом |
| су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна п |
| ина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се |
| <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</ |
| се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забу |
| ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су |
| ручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и |
| Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнау |
| .</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„.. |
| ревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе |
| >Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! пов |
| у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не од |
| истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној гр |
| е.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— К |
| суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, |
| риморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, |
| :</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> |
| арка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратил |
| задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве |
| це и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к м |
| ба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А |
| ти.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што |
| је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не и |
| ..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад о |
| е на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна док |
| је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју ј |
| да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисм |
| ловита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, от |
| после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Сто |
| саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шук |
| ј и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш |
| а натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинс |
| еси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p> |
| хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом ве |
| ва; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочи |
| ик у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто |
| пођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> |
| ад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он наз |
| — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто |
| сте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак |
| ока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви б |
| онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него св |
| амљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како и |
| о! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да д |
| огреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.< |
| ећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најб |
| ођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка. |
| ...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у |
| писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једн |
| е стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по г |
| е, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури |
| а и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше ско |
| ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нов |
| За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>По |
| а тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила дет |
| рна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица |
| ашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одг |
| изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице |
| јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, а |
| а нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута |
| издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> |
| Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А |
| не?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила |
| раће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим с |
| обар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напом |
| ти. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не зани |
| Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић наша |
| оји су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се к |
| еме трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, |
| саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико |
| ављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је |
| време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто |
| ла Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио |
| соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, гот |
| , лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко у |
| то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, |
| , о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писми |
| е:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти |
| /p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Л |
| која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Мо |
| <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећ |
| топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се ука |
| а, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом о |
| оме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном |
| мо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p |
| споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и мно |
| ко седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који |
| беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше сп |
| .</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се ум |
| d> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да |
| нка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна н |
| га била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у ве |
| у.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује |
| у у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S |
| еће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приме |
| редговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само |
| и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко отк |
| ад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењ |
| лади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Г |
| {S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, |
| А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички пр |
| је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђен |
| ци.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно ка |
| S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу |
| и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто оз |
| љујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога |
| е слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи |
| , поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади |
| и од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници |
| су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади |
| ема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, |
| ма а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb |
| , тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштај |
| гао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет |
| га је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву |
| мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, |
| јева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција |
| терес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђен |
| тан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нан |
| та са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у се |
| е говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду |
| аш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем |
| у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној |
| тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{ |
| ити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повод |
| говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлаг |
| ора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> |
| а...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему |
| д, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је |
| Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена с |
| лада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војниц |
| упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> < |
| </p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јач |
| ежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С |
| свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} |
| ву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању ти |
| своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и |
| <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.< |
| ложај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нан |
| тео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се бил |
| подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше при |
| одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник |
| мири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, |
| ан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође прода |
| види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; |
| а изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позаб |
| умената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> < |
| рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурби |
| га роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике |
| — Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Х |
| p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да |
| арко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме р |
| <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У тр |
| p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У вел |
| шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио |
| му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао |
| триотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца |
| ји не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који |
| би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он |
| ћао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном |
| омној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није би |
| каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је |
| ога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познат |
| р Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских |
| лики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала ј |
| мали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа |
| > <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи живо |
| ично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „ |
| осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени нај |
| пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој доба |
| </p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи др |
| аће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која |
| горева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на насл |
| — Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованк |
| причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p |
| својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувен |
| ђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи |
| издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радој |
| ри шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> < |
| p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкне |
| S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановић |
| . „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је |
| оги запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истако |
| е три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, |
| се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и пош |
| ликој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизо |
| беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само |
| Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна |
| и употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом раго |
| .</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Н |
| ата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга |
| војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу |
| /p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то ш |
| ога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи |
| шим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крај |
| су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три |
| та виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао? |
| ледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош |
| је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једн |
| на је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финан |
| ао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово осве |
| рлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш |
| рпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био тол |
| ер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот |
| /p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да рад |
| ме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила с |
| у су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био б |
| чи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је |
| ка, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци |
| з какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби |
| ић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> |
| те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интере |
| вом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у |
| фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај до |
| акође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> < |
| од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, |
| потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорга |
| е скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигар |
| дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да |
| свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, |
| га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити |
| ао паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" |
| а баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа |
| а добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао |
| оворити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослет |
| .{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због поб |
| поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанко |
| не и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико |
| ар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ поб |
| и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се су |
| pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лој |
| ојом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се |
| “ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраго |
| из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десн |
| , узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрт |
| ђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, врати |
| вном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом |
| драва се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је пр |
| .{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у п |
| квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био |
| >Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и |
| егазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале- |
| p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетк |
| уши беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен |
| ане, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Н |
| а, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат |
| ра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју |
| рад, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао |
| стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — ми |
| војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бач |
| беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светисла |
| о својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не |
| мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде |
| саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима зем |
| м, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потв |
| ли не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p> |
| олим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правн |
| а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је |
| и девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзек |
| квити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијални |
| , ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — |
| зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{ |
| p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Нег |
| но од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друк |
| кога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је до |
| Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само |
| и мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и с |
| ући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јова |
| ш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац |
| сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогл |
| , да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису св |
| х, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схва |
| ку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност |
| о год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, г |
| , ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи.. |
| ниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрт |
| рштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> |
| неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтев |
| вају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Евр |
| рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање |
| е... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покаже |
| ала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани ра |
| аја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се |
| ајмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.< |
| е, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.< |
| може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име ј |
| Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S |
| о.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га |
| <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина |
| је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ћ |
| n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љу |
| пијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> < |
| не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што бо |
| равља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каж |
| м круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме ли |
| иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изић |
| >Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону |
| p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест ј |
| ну ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, мног |
| ам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви |
| му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си |
| ори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Ми |
| чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не от |
| руги оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред ше |
| е ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p |
| и, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново |
| то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p |
| е видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у |
| његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> |
| одитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Д |
| било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, т |
| зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> |
| , да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— С |
| Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше ве |
| уђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима |
| сподари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут д |
| живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, ре |
| ки.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраг |
| рина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце м |
| данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу |
| новића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, о |
| се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци |
| и црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посма |
| >Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватр |
| ла, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле станови |
| жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом р |
| љство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е |
| бише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но |
| на о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем |
| га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> |
| „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду |
| ао сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истраг |
| показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазар |
| е послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до |
| оходити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпу |
| у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасн |
| песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света би |
| </p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Обер |
| као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уве |
| лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у |
| нуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ |
| и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не |
| сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај пс |
| редраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образим |
| сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој приг |
| /p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показ |
| ти.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала за |
| чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобр |
| огли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} |
| а на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада т |
| то.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше |
| новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, |
| о-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај |
| остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — У |
| у руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упу |
| аза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих |
| ик.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских в |
| ужја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, н |
| еку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те |
| ике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преобра |
| једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p |
| кана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је |
| је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александр |
| јска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично нап |
| било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага с |
| S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних |
| Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали |
| то, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај |
| паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно и |
| зео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="sub |
| а огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунал |
| вршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу |
| зином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат |
| је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и за |
| на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шт |
| а славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница |
| ојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Јед |
| .{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> < |
| к да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и изб |
| адило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је прим |
| ење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и та |
| е је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S |
| му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са |
| зговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, |
| ницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и б |
| ије био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је |
| умпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло н |
| ламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у по |
| је не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, |
| реко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туд |
| е билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са ужива |
| удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљ |
| е ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све |
| ретерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговат |
| лип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Ниј |
| дагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на |
| „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомба |
| Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен |
| ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са |
| "14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> |
| и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, |
| p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песм |
| <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</ |
| кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, л |
| </p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је веч |
| вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она |
| кала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и |
| вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — до |
| а нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако с |
| и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам ос |
| је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне |
| жбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђ |
| лушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши т |
| ле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, |
| је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често |
| ј Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit= |
| погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилик |
| > <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају ис |
| p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, |
| оги се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било ус |
| а не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад |
| на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времен |
| оћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо т |
| председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било |
| ер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио |
| </p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непр |
| а мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ б |
| , ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се в |
| код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте ост |
| ћи и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти |
| им бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен |
| се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} |
| мо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад |
| спођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно зами |
| има звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министар |
| Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано увера |
| о лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо д |
| ој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно |
| ечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, |
| о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у |
| е Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, |
| е.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се |
| вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е |
| спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудн |
| изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко |
| ересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред на |
| а се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му пр |
| оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај |
| испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="5 |
| стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много виш |
| ен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне к |
| е Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Х |
| гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али |
| Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити м |
| де је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Н |
| андра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну |
| е обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних зароб |
| оложај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били д |
| уписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд |
| отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком |
| ева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отп |
| да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече |
| натним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S |
| риморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војв |
| а је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Па |
| ло; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чисти |
| обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока скло |
| сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно |
| а га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разуме |
| које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршен |
| е не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не |
| рви мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Н |
| Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар т |
| /p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, |
| наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све б |
| тит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p |
| ност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло |
| увише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, |
| са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка |
| звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе. |
| Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чу |
| у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војс |
| по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је |
| е ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Кра |
| ло из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да о |
| анке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ |
| } Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, д |
| лужбени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад ј |
| то се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} |
| ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на |
| ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше |
| ења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и ју |
| пад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и |
| — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — |
| очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесн |
| влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p |
| едљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику ирони |
| урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и м |
| о се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници ве |
| пству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин |
| ећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљ |
| буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према св |
| иметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и т |
| а су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али с |
| охвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да |
| и, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне не |
| >Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претерано |
| а тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, |
| ати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељск |
| е и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмо |
| се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се |
| цаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је |
| ком.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита с |
| несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју св |
| нутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер г |
| {S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, ве |
| :</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га изб |
| жа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и |
| ико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и ж |
| то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико |
| } Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило |
| је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на запад |
| га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је прим |
| ко ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме ј |
| м причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај ра |
| Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и |
| кљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— К |
| бацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасад |
| баци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и прав |
| у, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је |
| сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да |
| лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софиј |
| речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темпе |
| врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може |
| акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У угов |
| њем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што |
| људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећа |
| ебна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике |
| волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и воле |
| > <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p |
| аћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом п |
| и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А |
| из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављају |
| колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу |
| не на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нар |
| тиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} О |
| , али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је |
| рео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, приву |
| душно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве н |
| о је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао: |
| здахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем |
| , па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за |
| главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су преш |
| 687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих |
| адрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтед |
| е, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома |
| их речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се пр |
| ати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, |
| руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би |
| а тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно под |
| вића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег вре |
| форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је |
| ељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да ј |
| је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На чел |
| Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко свак |
| ре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разло |
| и дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када ј |
| це, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења |
| н, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је ја |
| о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико н |
| чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се |
| си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причат |
| ји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне ку |
| ојој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држа |
| ила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руш |
| та многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p> |
| вић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим опреде |
| шњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— |
| и.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за т |
| единицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb |
| , па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати |
| ж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удов |
| мете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у ов |
| ама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодит |
| олина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим |
| ацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш |
| хов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</ |
| ом вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гим |
| се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојк |
| ad>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника |
| иван у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагичн |
| ице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јач |
| е сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све ви |
| ње према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме т |
| било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски |
| удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочи |
| нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезино |
| огнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о то |
| p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у суза |
| е слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брат |
| /p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичм |
| напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да |
| ости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло |
| ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за врем |
| не копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, |
| ик Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> < |
| али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, |
| умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко прео |
| и, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко о |
| а томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Ака |
| би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и пл |
| еће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у бол |
| доше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмо |
| ове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога прима |
| ше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије |
| ваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} |
| b n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Бр |
| д и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n=" |
| — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> < |
| окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дун |
| нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Нати |
| аћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га о |
| ићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, |
| о око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У |
| едбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласа |
| учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у |
| ко је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, |
| у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога к |
| нице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је |
| о, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Е |
| их топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хам |
| јнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути |
| ирне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, ча |
| уцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задах |
| да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се |
| знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, |
| драслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио |
| олела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела? |
| ин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Мага |
| о другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу ци |
| вонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи |
| свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Срби |
| ирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвозден |
| политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тр |
| потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој ње |
| предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и |
| >То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав св |
| ојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и |
| је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом |
| и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим пос |
| </p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после предс |
| И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се пр |
| ра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна бит |
| тиву нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугар |
| остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како |
| ије знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред |
| нка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога пи |
| новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</ |
| а.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у |
| .{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, д |
| анки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нароч |
| .{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— |
| у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо у |
| > <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукива |
| које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати неш |
| p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшн |
| да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црв |
| S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиља |
| ти, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p |
| зи у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином |
| уд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" / |
| ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Срб |
| стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан |
| вића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ст |
| ника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и т |
| очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је д |
| Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки |
| у друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонц |
| днице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају ист |
| ре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно: |
| ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, |
| оје је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... пре |
| и темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на в |
| ћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном к |
| } Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанс |
| који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну |
| мирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> < |
| па, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и кој |
| , али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати |
| е увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — |
| , знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била угла |
| И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} А |
| у и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник |
| Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, |
| а опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; ка |
| се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка пат |
| .{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете |
| мо полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и же |
| коте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала т |
| едну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ |
| рина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— |
| о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан |
| о огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли |
| као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој |
| заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признаје |
| не.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове |
| дости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>С |
| окопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном |
| } Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, |
| Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помаж |
| {S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећа |
| ранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху ж |
| ети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидај |
| ву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удал |
| во друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у |
| опутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његов |
| и своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њ |
| ори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска п |
| се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Беогр |
| Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим и |
| хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпо |
| /p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} |
| новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, |
| </p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдски |
| краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпно |
| ео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> |
| иц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најжив |
| ри сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар |
| за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћа |
| ме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић |
| мља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек ш |
| стадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су |
| немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, |
| бији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о чов |
| „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после |
| ак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле призн |
| и Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, |
| што — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате? |
| p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болнич |
| ри је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је в |
| но безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, |
| S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p |
| београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине |
| ет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, ко |
| јникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!.. |
| недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> < |
| го појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беш |
| е задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да |
| питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста д |
| ице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику г |
| шкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Ка |
| идно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> |
| едну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да при |
| ва Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, |
| под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога пози |
| слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле |
| сак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комис |
| т и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална |
| аки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} При |
| <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му |
| се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погл |
| p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о |
| Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и муч |
| ари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом свој |
| тола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе |
| је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно кре |
| оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ |
| ерен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су в |
| да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестр |
| <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> |
| >Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима |
| знаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А ви |
| Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација |
| нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак |
| нат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друшт |
| по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободн |
| ам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први ј |
| на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S |
| дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и оч |
| ј буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада пр |
| брану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу п |
| ила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ |
| бедама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о |
| tone unit="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ру |
| head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да |
| тке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно са |
| љно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бо |
| екултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториу |
| траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се да |
| ше.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како ју |
| илометара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, бате |
| узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.< |
| а, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а инте |
| мрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — реч |
| доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вр |
| нин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна |
| м дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручни |
| победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— К |
| ном.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник с |
| >— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају |
| јући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани т |
| чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше |
| а се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан |
| Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Мус |
| шао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и зате |
| е ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа д |
| положени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју уг |
| дећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас пре |
| тина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиро |
| о ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу оног |
| ти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и и |
| био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узму |
| јатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да м |
| И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у њег |
| — Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озб |
| а-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме бра |
| јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово п |
| отово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у |
| еном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је жел |
| авно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, |
| пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће |
| његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задавах |
| ћа.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и |
| е некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће |
| а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па |
| се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојков |
| се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао |
| чник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, |
| Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао п |
| када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> |
| а свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана |
| певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад |
| е.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „ |
| оглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе |
| и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или у |
| ољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.< |
| уди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</ |
| то стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се сп |
| и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српск |
| извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најб |
| абинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније рефе |
| : „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москво |
| <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почн |
| ва му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му |
| ем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у раз |
| ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Ва |
| опкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је м |
| љеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је |
| ћ извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се П |
| добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне с |
| се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се вр |
| испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраго |
| је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље |
| на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се |
| <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде! |
| души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шуба |
| горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху |
| лицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који б |
| ојвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} М |
| животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звањ |
| ивот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте ј |
| > <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гл |
| <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> < |
| ју, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не |
| ње, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак |
| вори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово |
| о — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраж |
| х види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пу |
| Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свак |
| нати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком |
| иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник гов |
| добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на с |
| који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војск |
| та уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} |
| е допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила |
| /><gap unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету д |
| је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отић |
| и само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{ |
| ио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се не |
| а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазил |
| ва читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> |
| бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бит |
| јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече по |
| упити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p> |
| там Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са н |
| један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за час |
| посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да |
| спаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</ |
| ва.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви на |
| абитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; сваг |
| > <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ре |
| на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Б |
| Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Оста |
| диже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је |
| ужајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побр |
| е потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуп |
| е извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и сед |
| о? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Вр |
| дзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на дев |
| евољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родите |
| аде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још |
| арабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске грана |
| и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизм |
| ка-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како л |
| а. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у с |
| ко подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили |
| задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добр |
| обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и узди |
| се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто нео |
| р, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n |
| ј глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила поми |
| јом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војн |
| орао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Сто |
| причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, |
| <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почел |
| а тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гла |
| ка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Уз |
| > <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуко |
| ако си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљ |
| <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне р |
| ифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда |
| њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се |
| рице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавил |
| > <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој |
| анка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а по |
| омунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Ха |
| >— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{ |
| ци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p |
| аш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па в |
| је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и |
| не.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стр |
| > <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} |
| у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— |
| о да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ва |
| анџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да |
| </p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљ |
| оре бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће о |
| вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих |
| води ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас |
| ђају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру по |
| и питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај прв |
| p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лифера |
| од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чуд |
| неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу офи |
| у дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазит |
| н их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам |
| ијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз п |
| шњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају ти |
| оје потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кук |
| воре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када |
| још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњос |
| а знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово |
| електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и |
| снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} П |
| весрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што |
| има.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањ |
| је савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, пр |
| мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко обј |
| агови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разо |
| да као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све |
| атила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђакови |
| ели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њи |
| и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да |
| научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом инт |
| ли су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p> |
| е с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болн |
| >Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло оз |
| варили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун неве |
| а Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То |
| могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искре |
| ан озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их ф |
| } Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је о |
| ј, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови жи |
| тних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p> |
| .{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде |
| о у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било |
| Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разг |
| е су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друг |
| вка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи |
| ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на во |
| ом и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели |
| пала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нан |
| оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p |
| упе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим труп |
| , и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> |
| рица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране |
| оманде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог вр |
| да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавин |
| но и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали |
| се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је И |
| упно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се |
| за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим поче |
| Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настал |
| ти на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graphic" |
| им повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на |
| иди, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли |
| ан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио |
| рисутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину по |
| ли фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, си |
| онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увиде |
| } Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солид |
| ign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан му |
| ника Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прав |
| у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.< |
| ође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати |
| олико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке |
| ло, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи |
| цање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би о |
| а дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада и |
| </p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петри |
| ата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њ |
| .{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи |
| мни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате вели |
| > <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ни |
| га дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег ку |
| S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле |
| оград, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника ко |
| > <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена |
| ло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</ |
| <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огром |
| ом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и го |
| {S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрс |
| вом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</ |
| ="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта л |
| > <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили своји |
| м напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају |
| ожаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Је |
| ј брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се уд |
| S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подн |
| мишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове |
| ушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопек |
| анка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су в |
| > <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, |
| Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут |
| трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви |
| {S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу |
| а и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, |
| је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш м |
| устафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутр |
| апнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак |
| прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— А |
| Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из |
| ктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела разви |
| овној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши и |
| о педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска |
| поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао би |
| здрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, |
| о ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а |
| било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ак |
| на-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важн |
| јанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> |
| Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу |
| били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са р |
| е у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у |
| и, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био ште |
| ти, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: |
| S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах бе |
| нуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> |
| своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Пред |
| ајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (те |
| д руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се испл |
| уго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} М |
| даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао |
| д, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кре |
| ан глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положа |
| тању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлуч |
| сенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незна |
| лузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њи |
| него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге |
| оследном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу по |
| шљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је |
| .{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јо |
| Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће м |
| ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју |
| — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово ч |
| ре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.< |
| ато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} |
| ћа.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима |
| па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удр |
| ружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам |
| {S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је прете |
| не, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додад |
| причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од |
| > <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, д |
| младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамиц |
| енесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{ |
| S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Нед |
| поуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, су |
| још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузев |
| се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вес |
| војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне |
| </p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху п |
| околи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем |
| и.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга мес |
| ри су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату |
| На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а нек |
| к, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то |
| аву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} |
| вића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ок |
| ф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> < |
| видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан |
| д венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху до |
| осле тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} |
| дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после |
| А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице п |
| > <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је |
| овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Сто |
| чеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бор |
| ео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који посл |
| нпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> < |
| једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — уз |
| ! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једн |
| са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе насту |
| огасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше |
| ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Ката |
| ћи очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкови |
| м, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза р |
| је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше |
| ј то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини |
| е Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз х |
| а своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: |
| ри почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве ту |
| овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била п |
| Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет намест |
| , да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Срби |
| гао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, |
| прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости исприча |
| унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умел |
| ве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не |
| а столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те |
| врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при т |
| здахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо |
| .</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод |
| ишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој |
| и своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом страж |
| , које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети |
| с код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио |
| ном кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жа |
| ма има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинс |
| крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовлада |
| је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло |
| ни извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S |
| , и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</ |
| ам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоће |
| с одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта в |
| еља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, са |
| ојску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе |
| шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање |
| бом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="graphic |
| — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p |
| несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p> |
| др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчк |
| е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети. |
| до моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси ника |
| да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни мом |
| одерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Ср |
| ке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Ст |
| ранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад пре |
| по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин с |
| га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи та |
| има на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у наци |
| а ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> |
| <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта ј |
| и.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља не |
| <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. |
| ре, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по |
| па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, чов |
| само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумел |
| цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла |
| S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне |
| ла, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утон |
| стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издува |
| <gap unit="graphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да при |
| земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је |
| то се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„По |
| се је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанк |
| на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приб |
| ван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из м |
| ни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, к |
| ог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску |
| је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је |
| ођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пре |
| не мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој |
| евојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, |
| ма, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а |
| јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити |
| ај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се |
| га савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим |
| их у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпо |
| на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Доп |
| ве.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка. |
| ад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, |
| ћ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут чит |
| дања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.< |
| а и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало |
| од нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, тре |
| е био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на свако |
| ажен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови |
| олази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик |
| н у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није мога |
| рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим |
| није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти с |
| тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало |
| запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један |
| некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са ж |
| ко озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко ј |
| , шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому д |
| екати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучин |
| > <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показ |
| /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао но |
| , али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће б |
| , мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гур |
| гу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бац |
| могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би им |
| нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би тр |
| з основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна п |
| хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај пози |
| и је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, кој |
| у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако у |
| S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога |
| у сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје и |
| година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> < |
| раних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју служб |
| ашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> < |
| сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихо |
| е побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у б |
| еда посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињ |
| код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Нат |
| Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо |
| , да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, |
| Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остал |
| неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић приме |
| ати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са к |
| емером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мн |
| итаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је н |
| Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очим |
| /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се |
| у мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је |
| Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и ост |
| ео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по д |
| тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају б |
| S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцк |
| S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцк |
| ири хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— |
| <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Обер |
| а и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла ко |
| собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Сил |
| е душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тог |
| ј дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека нес |
| Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини |
| мо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбег |
| је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је ч |
| ешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са пита |
| ој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љ |
| некле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само с |
| Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, |
| ву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини у |
| преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ћ |
| Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држ |
| оварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, кој |
| шевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подвода |
| у и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкн |
| један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и севе |
| отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milest |
| иво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и уве |
| тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало с |
| не сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисл |
| Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје |
| јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и не |
| на се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер |
| ат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога б |
| .{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пођ |
| Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџ |
| олити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, кој |
| ћем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе |
| уку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тад |
| о лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог |
| осто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на с |
| они стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отп |
| ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад |
| а много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> |
| е у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђим |
| а преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком |
| да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкуј |
| хајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што у |
| Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p> |
| <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим |
| само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече |
| цу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположе |
| <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и |
| д се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила ј |
| се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се о |
| ражена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало с |
| > само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, ме |
| заним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p |
| а, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бив |
| самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, које |
| и мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде |
| ан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људим |
| своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харам |
| и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи |
| > <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати г |
| лико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љуба |
| е, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама |
| а је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је о |
| ута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли ме |
| оком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{ |
| иво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако в |
| мивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлу |
| авно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би |
| а чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и |
| љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао |
| ивковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</ |
| рат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети ка |
| и.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху |
| ивајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу ра |
| ав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала |
| тина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за бра |
| док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су д |
| неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те ос |
| у борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А з |
| /p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да |
| са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала |
| на, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, |
| да са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам |
| и поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у |
| .{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Ба |
| ња па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те |
| од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај |
| {S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не |
| ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радост |
| ница моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуна |
| мер своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста прост |
| у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједн |
| ић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази |
| иже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> < |
| снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем |
| на није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге |
| ти буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, |
| — Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутр |
| госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p |
| > <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ћ |
| не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам р |
| и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних |
| мо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу |
| благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да с |
| о ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Ц |
| </p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити |
| ње добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Кос |
| сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год |
| е баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као |
| о је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера приг |
| СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сун |
| сављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени д |
| а Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико ме |
| а собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, д |
| н кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред. |
| к не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, с |
| упи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, нара |
| аузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је |
| емо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све дов |
| ебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не вара |
| pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</ |
| ше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе |
| мија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача у |
| као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам |
| уковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак |
| усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг пр |
| евљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узру |
| /p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зат |
| ично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, дај |
| обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер за |
| би.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p> |
| ости. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнем |
| гуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац |
| зађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окр |
| — А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су н |
| 647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Л |
| >— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је в |
| акер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p |
| ње Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра |
| положењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се за |
| к турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађе |
| ко ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин то |
| на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за |
| испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџи |
| поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једн |
| је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p |
| ина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, ј |
| овољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаз |
| ичај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и |
| а, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова у |
| опије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која |
| ругог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један чл |
| дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекра |
| нда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је |
| сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од пр |
| ам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p |
| ..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ |
| а поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направ |
| алим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија бе |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C71"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</hea |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C72"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевић |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C73"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C74"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у бо |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C75"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> < |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C76"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</he |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C77"> <head>СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?< |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C78"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</h |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C79"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе над |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C70"> <head>СЕДАМДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</h |
| xml:id="SRP19203_C117"> <head>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану нед |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C17"> <head>СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината< |
| анима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— От |
| <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној стр |
| aphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу рук |
| данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу рук |
| му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи кав |
| миљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ам |
| ?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> |
| морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела) |
| ојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга |
| ранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошт |
| ачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по нер |
| слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши но |
| а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чисти |
| е даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састан |
| </p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Н |
| ка.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дард |
| о ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> |
| и послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица мно |
| е, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У је |
| осле кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распореди |
| знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као |
| се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, об |
| вно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На |
| , полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандил |
| у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Миц |
| ола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић п |
| сао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акценти |
| вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај п |
| евић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро м |
| е са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала |
| апше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то |
| му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот |
| ци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капета |
| асе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких. |
| /p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија |
| а осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, сп |
| е га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цига |
| } Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал |
| осподине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад н |
| Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> < |
| олицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разго |
| есту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весел |
| А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и |
| и до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види свој |
| ти на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплаше |
| дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> |
| јанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места |
| p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не |
| секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан р |
| ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао сх |
| Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у ра |
| p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предме |
| и шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму... |
| /p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарк |
| и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се д |
| ш и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао. |
| вим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreig |
| загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> |
| присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у |
| и? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети вој |
| нда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама |
| , ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, |
| Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ |
| редраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, уст |
| >Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а ка |
| ио на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се ба |
| му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дош |
| а купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској в |
| набе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари сме |
| о.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет св |
| збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се |
| узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше оди |
| </p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> |
| ма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у пади |
| о Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафа |
| лобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замис |
| осао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешт |
| nit="graphic" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" |
| читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пр |
| на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју |
| оново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташ |
| ујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p |
| ну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћи |
| скликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p |
| спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима |
| чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствар |
| евић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, коч |
| црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је с |
| д ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову |
| ј којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Нера |
| ма.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила |
| нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скада |
| х ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај х |
| еоград, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево |
| пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, |
| вога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази проз |
| љао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Ос |
| миљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о ж |
| егству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном пар |
| head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанк |
| , ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу |
| !“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видев |
| овест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и |
| из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млад |
| њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се |
| > <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна |
| тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p> |
| ила мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лаган |
| рамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црнома |
| им интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја д |
| ад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S |
| се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме бил |
| >Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом |
| испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана |
| ај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на |
| кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада |
| unit="subSection" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број за |
| моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за |
| у се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица |
| ећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Госп |
| S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе |
| азаревић устаде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођ |
| ој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Ви |
| стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целог |
| p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућно |
| добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> < |
| а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по кома |
| .{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и |
| l:id="SRP19203_C107_1"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> < |
| xml:id="SRP19203_C107"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p>Дола |
| " xml:id="SRP19203_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад |
| d="SRP19203_C97"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је ра |
| r" xml:id="SRP19203_C57"> <head>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> |
| " xml:id="SRP19203_C67"> <head>ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p> |
| " xml:id="SRP19203_C37"> <head>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћат |
| xml:id="SRP19203_C77"> <head>СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>С |
| d="SRP19203_C87"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно в |
| ml:id="SRP19203_C47_1"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</hea |
| xml:id="SRP19203_C47"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Ката |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C7"> <head>СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</h |
| од ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и п |
| /p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како ј |
| е такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине: |
| <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусн |
| срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, по |
| жени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> |
| есно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и |
| стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— С |
| несе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отв |
| а.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдн |
| ори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он |
| оњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу нас |
| ало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпо |
| ез велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, |
| е у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај |
| ести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесников |
| p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак сам |
| о одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек |
| попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај |
| целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је св |
| метити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Вој |
| онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, п |
| завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Зак |
| 8" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још ист |
| p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига |
| >ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних |
| еч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састана |
| што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; |
| <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо |
| поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ће |
| не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади арти |
| вако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до изве |
| p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви члано |
| успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој у |
| и изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опши |
| вић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радо |
| пштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Паш |
| е након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упуће |
| p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднето |
| јвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на с |
| а уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку |
| роз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново в |
| кадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спрем |
| је разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на |
| одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога |
| путио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им са |
| ку, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у пол |
| едседник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — |
| она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице о |
| ање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно м |
| удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдс |
| Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изн |
| у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држ |
| ио Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питањ |
| почнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свак |
| а друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади ар |
| а пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела |
| а ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам д |
| нак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да з |
| о љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, |
| рпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и |
| рчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандар |
| м двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, ка |
| је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога ј |
| ањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} О |
| > <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари |
| а-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број ка |
| подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S |
| а се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељ |
| ио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празно |
| ријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, |
| се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи |
| један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда уз |
| а мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</ |
| ље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они ч |
| ом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле |
| ше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога ч |
| у <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, |
| ао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе гл |
| вога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када |
| је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а |
| отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе веков |
| Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека дво |
| /p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе над |
| паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи |
| дне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако пад |
| ме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет. |
| а још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш жел |
| здише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — |
| н:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла |
| ваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет прит |
| е у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, |
| p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није ј |
| настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас |
| аци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страхови |
| омови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји. |
| сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о де |
| " /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради |
| ожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће д |
| пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> |
| ђене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обрати |
| који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} И |
| е сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке в |
| рпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћ |
| тено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање фо |
| а Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима лин |
| и су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да |
| е отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Ту |
| м вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било |
| јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се пр |
| чке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју оп |
| одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрље |
| бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Беогр |
| ен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет ме |
| улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога |
| едио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвач |
| у и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник. |
| да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јова |
| госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је |
| а на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом |
| едној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина г |
| е се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам |
| у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога зву |
| елепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време |
| је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} |
| адали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничко |
| е нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> < |
| г путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико киломе |
| нина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше |
| ц дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрн |
| ...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише |
| ц, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнак |
| е владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— |
| гла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одгов |
| огме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише |
| дело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души |
| прости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, |
| већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Рад |
| у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Пај |
| ан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— |
| ога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у |
| једило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време |
| ан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише пр |
| узели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је |
| ојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и |
| далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средишт |
| го колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„ |
| мите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавал |
| какали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Сто |
| Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назв |
| небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потеч |
| ло заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p> |
| ти ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па глед |
| /p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) |
| али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капета |
| своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ |
| о је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} П |
| ајтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи при |
| скреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разго |
| да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, во |
| <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p> |
| урао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Мо |
| и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци |
| купо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте бата |
| освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи |
| сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш |
| > <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Б |
| ца не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p |
| десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад |
| > за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло |
| дачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим рет |
| најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{ |
| и тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, |
| и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње с |
| наест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, |
| лико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми |
| лику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је |
| ој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је с |
| због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имал |
| тересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није позна |
| је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу |
| {S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су стра |
| избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у |
| /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузм |
| тара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и су |
| ајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p |
| поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у |
| госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и |
| воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би в |
| о нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирућ |
| њи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и у |
| цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Би |
| каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но б |
| идеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта |
| дио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни |
| .</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао ј |
| у, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу ти |
| Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код р |
| ће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парни |
| оскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Рав |
| <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има жи |
| дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> < |
| му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборав |
| ије могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било |
| лабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, |
| > <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од кра |
| овала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило |
| а он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне |
| на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Он |
| авице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше доб |
| и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији |
| ке.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са боји |
| — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} |
| е било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагл |
| ометара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути |
| наест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, и |
| утно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p |
| е фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло |
| дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићев |
| м, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Ужив |
| косића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасе |
| је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, ран |
| здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелник |
| до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у м |
| /p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, |
| >— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} |
| е једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест д |
| нини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике фи |
| вет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се м |
| ло, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, |
| говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по |
| једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у се |
| евали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је |
| абио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад ј |
| а српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb |
| виста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему |
| жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фру |
| Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то зн |
| метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, |
| е господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце |
| n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{ |
| њен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па |
| днога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спу |
| <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је |
| p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски со |
| Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо |
| ловена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија од |
| сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајо |
| /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога |
| господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновн |
| ада нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бус |
| >Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је к |
| врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном пона |
| <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце |
| е сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуцион |
| горело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чек |
| смо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оруж |
| ез пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једн |
| су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а |
| стајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, ал |
| власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у нед |
| } Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, д |
| на добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин к |
| , Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и |
| ео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар |
| ино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође |
| ица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки и |
| > <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материј |
| би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичај |
| се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> |
| оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на н |
| , ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изне |
| а то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може од |
| одрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш тур |
| рити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као |
| Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој |
| еника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> |
| и тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да л |
| јем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, |
| се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какв |
| <title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти |
| ала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је удара |
| ле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републи |
| у.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е |
| ло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће ст |
| , од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бој |
| им рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А усп |
| ?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} |
| рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима г |
| а говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани |
| леменитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње ус |
| .{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести |
| сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају |
| та самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасн |
| уде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздрављ |
| веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, који ј |
| је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> |
| каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седн |
| , као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га П |
| : шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, и |
| аслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у ми |
| браћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена са |
| истар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, минис |
| те дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. |
| аучили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српст |
| пали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, кој |
| tone unit="subSection" /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у т |
| ном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} |
| растовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за санду |
| /p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен м |
| их има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, кој |
| свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну |
| че Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојлови |
| у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабо |
| о да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— |
| <head>ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умири |
| е.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика- |
| ођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Ј |
| ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а |
| и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, пози |
| млађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} |
| ености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> године, објавила да ће с |
| одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић |
| <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију |
| и и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: |
| жност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју р |
| тешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као амане |
| Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше са |
| , да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</ |
| а.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S |
| махнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје на |
| чувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p |
| матрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и н |
| оји убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и д |
| азио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да за |
| еника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд |
| а њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут так |
| анком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости. |
| ушевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини |
| > <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сест |
| пречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николи |
| а сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете |
| до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драг |
| ије само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.< |
| азблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свако |
| ицу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> врш |
| > <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно у |
| етници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p> |
| нчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не по |
| </p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је би |
| {S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он с |
| у од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Ни |
| мити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из |
| нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од де |
| е он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа ни |
| гује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом |
| омиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кућ |
| моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погину |
| сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита |
| нат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му п |
| господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“< |
| то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ле |
| ама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А |
| , да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им |
| ску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и |
| ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи |
| њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо |
| ме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућно |
| ке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на |
| но се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} |
| , доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ства |
| ајзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не пошту |
| вор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је т |
| топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као п |
| злог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се ов |
| док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јова |
| Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, |
| Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сва |
| ед тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>Посл |
| на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу ј |
| тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Мо |
| о Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она |
| и соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је |
| лас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се! |
| гичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим |
| ...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Л |
| и се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врл |
| слила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуг |
| тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја с |
| понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника... |
| гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изнен |
| езбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} О |
| чниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгуби |
| вао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчев |
| лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изг |
| који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те се |
| ече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи |
| али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она |
| у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пу |
| </p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом |
| нка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при р |
| од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја н |
| м објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчиц |
| гласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ |
| /p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при |
| оменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хват |
| > <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога |
| ића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече |
| пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чи |
| /p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окре |
| и на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад о |
| било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све |
| у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег |
| <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си о |
| тра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p |
| /p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас |
| да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он св |
| кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, |
| е дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болни |
| жевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} |
| .{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојко |
| ртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега |
| мита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања |
| у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазиновић?</p> < |
| гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те не |
| товање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила ње |
| — Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговор |
| ћ, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује. |
| кла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао ниј |
| моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снаг |
| полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе к |
| ирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући |
| }-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили см |
| је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S |
| гамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја |
| окојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповеди |
| њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три |
| ада сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — ре |
| вих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност |
| ш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Пр |
| полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не са |
| ти износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, |
| г о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пр |
| као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него ка |
| уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек |
| те мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да |
| а пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, д |
| Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим |
| ше мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију |
| отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни б |
| {S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, В |
| да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И милов |
| и о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Ни |
| а и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долаз |
| деш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не с |
| ови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару к |
| о братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — пот |
| <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш |
| ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав п |
| у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу |
| {S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Д |
| ад, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако |
| фија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — оте |
| стави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле. |
| амо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— П |
| према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, го |
| у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџб |
| ри твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговор |
| ањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на |
| де полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су |
| распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога бо |
| S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, |
| признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашал |
| во: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице п |
| чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом |
| а сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од |
| <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен ч |
| {S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који |
| му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прс |
| до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он |
| , болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет |
| ран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи уда |
| — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} |
| опи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемирив |
| љства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какв |
| е пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, |
| знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неран |
| > Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи |
| <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, и |
| ала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Н |
| три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> < |
| га! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пр |
| лбанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити с |
| аче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S |
| окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја |
| ?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам |
| ...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџби |
| ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- |
| а к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни п |
| ак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да |
| отпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Ката |
| /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што |
| е глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за нек |
| душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату са |
| то, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си би |
| ачки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потл |
| је, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала |
| > <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да б |
| кар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, |
| већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; к |
| ох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се |
| дост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те ј |
| е, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и пос |
| сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде |
| ош позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: с |
| </p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да с |
| ложаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гон |
| иш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна. |
| ановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ни |
| > <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у |
| , ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама п |
| и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно р |
| рнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, |
| уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли |
| нство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> |
| ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништ |
| </p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, гос |
| > <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе ст |
| ?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су |
| ити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Каз |
| p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не мо |
| о послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— |
| ви га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не |
| ада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак |
| .</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, н |
| ах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а |
| може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече |
| Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p |
| >“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти |
| и ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хт |
| Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи св |
| ога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<tit |
| код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар сви |
| едати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака |
| о противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> |
| ајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства с |
| се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приреди |
| г реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба влад |
| ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само нај |
| н глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ освану |
| <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само |
| м поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> |
| екоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као шт |
| ритиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. |
| p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може б |
| Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Мил |
| рио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица |
| „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост |
| душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.< |
| нато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на |
| рина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у |
| ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p |
| уби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p> |
| чека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и |
| ама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, шт |
| ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро п |
| S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама |
| </p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... го |
| на и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> |
| ика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јес |
| се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја с |
| .{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви |
| , грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} |
| > <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у |
| удисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са д |
| стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто го |
| па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, |
| литета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита |
| оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} |
| n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуко |
| каквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p |
| ва Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазареви |
| а ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јав |
| је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.< |
| заревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p |
| у на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање ј |
| оме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госп |
| ажи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Н |
| зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка |
| уле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели |
| толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</ |
| па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладос |
| Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу с |
| и се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то м |
| крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...< |
| .{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жарко |
| > <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти пра |
| не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што |
| оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У |
| живе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си п |
| ио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код |
| и онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љ |
| >— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац |
| м негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубав |
| ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао с |
| ала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p |
| >Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџби |
| де!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики |
| /p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А к |
| и писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> |
| амо у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете |
| о...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однел |
| ј Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Д |
| тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла |
| е хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Срб |
| торе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у |
| p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој |
| о, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, |
| о код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— К |
| 53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> < |
| и ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лаз |
| друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још би |
| рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> < |
| ..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p |
| х података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све |
| {S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај |
| његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао |
| p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— |
| иси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.< |
| и поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шт |
| че:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Ја |
| >— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Ча |
| ојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете |
| ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Н |
| еда изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> |
| пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зак |
| дељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му рук |
| е, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била с |
| и, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и |
| /head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Ло |
| ша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, кој |
| > <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, жи |
| пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<forei |
| не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли |
| p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„З |
| чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Л |
| и обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако |
| се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитерно |
| никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до |
| узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је се |
| ао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро бил |
| у ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Пот |
| ога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је жив |
| Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи |
| и, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство |
| од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу н |
| reign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић |
| p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> |
| е, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић од |
| „Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе са |
| не обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она |
| оман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> |
| , барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Ј |
| вићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени п |
| рчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Ал |
| тварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодл |
| о си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шт |
| жа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш |
| вене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.< |
| рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— |
| не лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле |
| у на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам |
| p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, |
| човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} |
| <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњ |
| ик, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звон |
| итику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; а |
| , прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па |
| таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p> |
| згубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар |
| жи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је |
| вићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и |
| /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побо |
| p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> |
| и још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — за |
| а га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе |
| а топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к де |
| иш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се |
| кусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, |
| Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је |
| м и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радозн |
| и учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту |
| :</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки |
| </p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одгово |
| пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласк |
| Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знат |
| у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши преч |
| ла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} К |
| дојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> < |
| ад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми |
| ају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: н |
| у метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам. |
| твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ |
| чи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи |
| де и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, |
| . — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће им |
| раговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим |
| о с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је |
| сно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> |
| ућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</ |
| руги пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што |
| злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А |
| тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија ими |
| ала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замо |
| ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> |
| стави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није |
| Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцен |
| ђег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> |
| ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p |
| оћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{ |
| ознајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд |
| исли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— |
| ијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — о |
| и ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S |
| ју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе са |
| е!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а с |
| ести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и |
| , лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је |
| икну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n= |
| p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао |
| розор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Кр |
| ико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуш |
| гон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако к |
| p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је ш |
| немиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је ком |
| изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је верова |
| да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након |
| огла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да т |
| јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стреп |
| } Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>По |
| се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Н |
| рски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оно |
| а на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само С |
| p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, не |
| онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине |
| или на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му пр |
| слетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће |
| тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е |
| авио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је п |
| ција је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а |
| <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити |
| у о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по ч |
| јем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — |
| ко је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна з |
| адоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} |
| грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама дол |
| прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби |
| обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога |
| х на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причек |
| нда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да сав |
| за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се пр |
| вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназ |
| .</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мрако |
| а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху |
| </p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху ул |
| ака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор |
| урен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је је |
| шавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за |
| кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изиш |
| аше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут ста |
| овић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш о |
| кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част на |
| боду погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} |
| му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена к |
| кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских цар |
| ти и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им |
| ца сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађа |
| бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошл |
| еханизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради |
| зма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на о |
| је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона у |
| , права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у в |
| е само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> < |
| одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра |
| бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па |
| ротив Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво наче |
| сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже |
| раљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— |
| ну.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се |
| вање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била про |
| говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она н |
| е девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за т |
| ласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућно |
| ној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше из |
| ху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владам |
| Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру |
| ње његов одговор представницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Ска |
| учак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра д |
| али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече П |
| ћа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</ |
| респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Ср |
| р, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читав |
| рисале око Скопља, представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског |
| одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке |
| дњем свом одговору представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној |
| ви.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код |
| ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да б |
| ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је сит |
| } Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем над |
| да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова |
| адржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мис |
| ији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака о |
| кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана изве |
| демарша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора |
| е чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, П |
| имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Види |
| па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигур |
| мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p> |
| ом на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и |
| је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати |
| скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, с |
| к србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покор |
| па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници вели |
| да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе ди |
| овинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да о |
| p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и нар |
| срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекн |
| 83" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпр |
| икако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— |
| еђености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S |
| дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Ост |
| ено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске фор |
| > <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпор |
| ј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка њег |
| " /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији бе |
| p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење њ |
| {S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог ча |
| ко си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Та има |
| их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} |
| и и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци |
| } Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док б |
| е се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика ст |
| носи.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне |
| не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово |
| онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна нар |
| пет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању |
| била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{ |
| уштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.< |
| ово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} |
| че своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дођ |
| > <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“< |
| /p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито |
| у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју ли |
| не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по |
| } Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојен |
| рући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="757" /> <div type="chapter" xml |
| е конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и |
| рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључи |
| ла једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p> |
| м се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила |
| изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен |
| оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентри |
| сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда |
| свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути др |
| ела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> < |
| тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим п |
| до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се |
| је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанел |
| просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и њ |
| ју Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут |
| авили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише р |
| Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме |
| ним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и |
| друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је б |
| бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити пре |
| као, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од члано |
| ја је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! |
| елика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја н |
| Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.< |
| а машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логик |
| и биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и теш |
| и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као |
| хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> < |
| и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И нарав |
| р, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила њег |
| породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она |
| ју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у п |
| p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити... |
| о је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је вла |
| од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У |
| а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Ска |
| х чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Мили |
| чи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турс |
| рено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не |
| жаве.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је п |
| и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједиње |
| а споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме него |
| наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова м |
| /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од |
| вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</ |
| пно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се превари |
| <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Б |
| у Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> < |
| е, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода |
| к се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазар |
| ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак са |
| в!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, |
| знати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и прими |
| тиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је г |
| а лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Пр |
| ј још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, |
| ко Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам |
| еломе народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„ |
| родне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или |
| зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „П |
| ица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу ск |
| глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће |
| е стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам с |
| ризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће |
| слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је |
| „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</ |
| слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гње |
| девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојан |
| р је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом ре |
| х смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском |
| </p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој зе |
| едајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај |
| који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањић |
| а, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одуше |
| проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром |
| клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</ |
| а, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да с |
| наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> |
| ао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској пород |
| /p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро |
| и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнеж |
| тојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника |
| овитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb |
| ше шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам о |
| и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, |
| не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се од |
| гог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска арт |
| да је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, пос |
| рце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најб |
| ј потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није д |
| види.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S |
| аље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! |
| на, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмо |
| полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне |
| о да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој же |
| е Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због |
| ила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господи |
| је.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које по |
| се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се |
| све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, |
| није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак кап |
| pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p |
| па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} |
| е, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити е |
| писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији н |
| дна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламал |
| удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је п |
| чци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње полож |
| нархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкан |
| ији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне |
| ће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у |
| мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> < |
| тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Н |
| p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се |
| да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када |
| ваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Ст |
| сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници ц |
| ика, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђ |
| <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освоји |
| удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> |
| дне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њи |
| вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим усп |
| ј сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ |
| и град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Сло |
| опасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим |
| шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда в |
| , брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сир |
| м чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утис |
| потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предра |
| већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је |
| n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разго |
| а.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... ил |
| , вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија ко |
| емо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По ч |
| м ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да с |
| ђу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Н |
| } Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењ |
| њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај назд |
| ви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још сил |
| жи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са |
| зо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука |
| нија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкне |
| замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија. |
| м Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви поче |
| у идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен |
| и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си |
| га је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и |
| убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и је |
| је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се |
| <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока |
| за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у остало |
| ликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђа |
| очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџби |
| већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио прв |
| одилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или см |
| у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Об |
| ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у |
| оворио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручни |
| >Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама и |
| head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> |
| тњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву |
| ковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час с |
| ма, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантат |
| с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: |
| оје на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озби |
| > <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот |
| и од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И с |
| .</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очи |
| како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен |
| зили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виши |
| ао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На л |
| творено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казива |
| му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капу |
| <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му |
| ши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше об |
| ком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</ |
| сао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја п |
| у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Срб |
| абовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, ро |
| спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће |
| уком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син |
| сани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.< |
| >Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Мил |
| рстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опе |
| ка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња |
| ом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, |
| е црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне |
| е поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Мил |
| аговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Пр |
| вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се |
| ања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај |
| , погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па ш |
| ићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с |
| ика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у |
| ечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта т |
| је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и д |
| ну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне |
| ће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, |
| и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригуш |
| у, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} |
| али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћ |
| Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера ск |
| ко тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрав |
| тра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше |
| те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На |
| заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балк |
| који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете срп |
| инама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнад |
| них душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хе |
| два виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут дв |
| треба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, |
| ш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море! |
| ожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само |
| мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и ун |
| у, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати |
| ст своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Срп |
| уном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не см |
| у да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Сто |
| вршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два на |
| само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар пра |
| О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао |
| важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у бл |
| екора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то у |
| оса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио р |
| , која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју прогов |
| боде, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађо |
| да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле уми |
| S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао |
| ашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам упра |
| <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До п |
| ио састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком |
| . — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S |
| исту овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним имен |
| број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часо |
| неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу? |
| вему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао |
| дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— |
| а поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберк |
| болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песм |
| b n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да |
| цију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше |
| } Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, н |
| брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и |
| <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са |
| оја је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао |
| иваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, |
| вог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, как |
| ли у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступ |
| илан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.< |
| био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковни |
| т четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> < |
| м темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена свет |
| м робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у з |
| смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у су |
| која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.< |
| а и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" /> <div type="c |
| бљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш |
| срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејал |
| <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То б |
| ијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих |
| .</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова |
| S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја |
| дајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, |
| ок би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље |
| ло било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Н |
| ода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела пол |
| утро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После је |
| мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле ка |
| и Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим н |
| , лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, |
| ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се |
| ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати |
| је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, |
| осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим ла |
| што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Доне |
| и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има браш |
| чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасв |
| смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан |
| азврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва |
| ну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та |
| <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— |
| волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, |
| екоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да |
| ве је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Ше |
| единица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а |
| ова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} |
| више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио д |
| вић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Л |
| По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти ј |
| кохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</ |
| , брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила |
| рата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> по |
| а.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме к |
| ти готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лаза |
| пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је па |
| и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху т |
| дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као в |
| инеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико |
| доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да испове |
| допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што |
| и.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} |
| з родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често ду |
| да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био |
| не земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво мног |
| адног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње. |
| — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронил |
| } Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (к |
| помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу н |
| суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Срби |
| сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наш |
| е да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али |
| , Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу с |
| на и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господ |
| и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, о |
| жаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и |
| колебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку |
| се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да |
| обро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе |
| иротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њег |
| тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сирома |
| у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми |
| S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се сро |
| нуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога г |
| ЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гро |
| } А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} А |
| се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их ј |
| <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њо |
| ило страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути |
| /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познав |
| ркнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то |
| а мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге |
| сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпо |
| ј налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи |
| да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убиј |
| ари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Буг |
| ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак ост |
| ило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој ди |
| јатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, ко |
| ка-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Н |
| ови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је сто |
| <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљи |
| познати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То п |
| а се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек < |
| ом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарев |
| ма, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих |
| Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми |
| ..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоћ |
| и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад ј |
| жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За м |
| ако теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лаг |
| о је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> < |
| аче веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко ј |
| да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописан |
| малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све о |
| војом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} С |
| имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их |
| н, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне |
| о поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је д |
| часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, х |
| јући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које |
| беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> |
| у није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, |
| ани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата бил |
| упи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном време |
| јала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку |
| м службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чин |
| шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном зби |
| збиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијак |
| град чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијак |
| утра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио |
| у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Ба |
| их на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разг |
| се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај погл |
| чи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу л |
| p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, |
| јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 191 |
| а јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</ |
| згреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране пе |
| а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечу |
| је.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, д |
| </l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, |
| али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш |
| и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у |
| и кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако уж |
| авну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао |
| јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша |
| иторијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравн |
| а после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје за |
| чела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="3 |
| сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумел |
| посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> |
| Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни пор |
| и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то прек |
| адра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзи |
| ојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир он |
| брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Пре |
| погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује с |
| веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добе |
| олове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену |
| ој конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто ого |
| Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати ве |
| едњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С то |
| о оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушав |
| ешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Чита |
| оје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћ |
| акова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то не |
| Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ |
| та је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац б |
| ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Јед |
| а, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све |
| ти врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који с |
| и великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гор |
| Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код |
| вих је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболел |
| када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила извес |
| где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно |
| ла и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали |
| м обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — |
| , што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} |
| ви и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вес |
| Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова глав |
| аву пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне маниф |
| > <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукам |
| потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на |
| ез којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А |
| а, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанс |
| <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n=" |
| уд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци ст |
| а се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је |
| еза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, т |
| <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима |
| да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске ми |
| огао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојан |
| ногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Ј |
| новића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзи |
| кама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" / |
| кола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски гра |
| их жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="6 |
| Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако за |
| едлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Т |
| дема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који |
| ша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рук |
| адар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте в |
| рној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупира |
| бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту ст |
| српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> |
| топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, |
| савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у т |
| у, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске |
| ардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на кој |
| оки Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> |
| среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело |
| > <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде. |
| радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по д |
| СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су |
| оме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Ск |
| рава, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, ч |
| адоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови н |
| јника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намер |
| сао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајор |
| ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српски |
| дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих ни |
| је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, |
| d> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на |
| е сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <div type="chapter" x |
| се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, |
| сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко. |
| , да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и н |
| ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштв |
| Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Та |
| рет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p |
| рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које |
| повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у |
| свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански т |
| Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи ј |
| развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у т |
| едрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Гор |
| ра напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његов |
| које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не нап |
| но су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да ова |
| раљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, к |
| би.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни д |
| <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p |
| сти.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром |
| еликих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, кра |
| > назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> |
| аповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте. |
| следњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси |
| од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада г |
| .</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је |
| ни синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија ут |
| , да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора |
| је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме |
| цима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојиви |
| од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него |
| екоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад |
| одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку |
| стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, т |
| енути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико измен |
| да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је |
| е покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата поја |
| ом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нем |
| они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је од |
| де црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане о |
| не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјасниш |
| се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у д |
| Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и пр |
| мљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота м |
| њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи |
| етан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихов |
| јанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само |
| средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху |
| нокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све |
| и са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено р |
| олу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрациј |
| ступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мир |
| садној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидиј |
| ен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превели |
| било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични сок |
| ог, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка је |
| >ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је мален |
| ешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и |
| бегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ |
| известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати ко |
| сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штамп |
| етињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан |
| ш увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, |
| ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле зас |
| е о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова уп |
| кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина бив |
| руги.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дак |
| га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам т |
| другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арна |
| у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта |
| али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни и |
| ј идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за |
| не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке |
| а оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— |
| n xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке |
| /p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одреч |
| на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...? |
| p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја |
| {S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића |
| насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипи |
| посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} |
| ти се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, |
| м на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу |
| — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу. |
| {S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{ |
| Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме д |
| <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта б |
| Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом ч |
| велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и |
| > <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одмо |
| ћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, |
| вати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанк |
| и се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у |
| дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.< |
| све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну бо |
| и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекр |
| еше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После |
| у за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p |
| е краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому |
| бо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина |
| Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пиони |
| ео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по |
| Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу с |
| ликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа за |
| изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јо |
| анас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, з |
| тити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца |
| А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, која нема свога сл |
| за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да гос |
| еч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капета |
| Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар з |
| му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку |
| вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај |
| храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посма |
| едати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се |
| астртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је чет |
| жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој |
| о рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до |
| замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— |
| нађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p |
| асити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти реко |
| на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка и |
| /p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињ |
| је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n |
| , да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у |
| <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је |
| ави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb |
| тала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој он |
| е јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање |
| е била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и у |
| асвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Бо |
| ју.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима |
| </p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим |
| S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гла |
| опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опе |
| у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освој |
| ђо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p |
| у пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску |
| лижио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p |
| ћка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак |
| иције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> < |
| дине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лаз |
| лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Б |
| еми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у м |
| .{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стој |
| епрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно |
| рви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони |
| ца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> |
| го им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире неприја |
| <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде |
| време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила пр |
| ва.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 |
| мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новин |
| помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним |
| реди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одмор |
| вештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: |
| ачанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је о |
| ћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{ |
| м ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превија |
| ЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојан |
| е хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга |
| мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести |
| шао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p> |
| — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да уст |
| гледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="7 |
| лим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијс |
| паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицо |
| шћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма п |
| пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти н |
| ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, |
| к дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ов |
| пске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила предузели су најенерг |
| сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљ |
| акон неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и д |
| шевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српск |
| ине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је с |
| ка, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, гр |
| Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишља |
| део је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога |
| намо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају |
| е градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга |
| >Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга |
| још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступ |
| огли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмукл |
| она који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманов |
| ке трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министар |
| , мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави руск |
| и, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степа |
| ј је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} У |
| >То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве |
| ="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, кој |
| адостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржат |
| p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то пис |
| рала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је да |
| тане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојк |
| тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби кр |
| з и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тог |
| умевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрека |
| оја је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљ |
| м сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме д |
| нас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било |
| али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели |
| <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, |
| ани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветни |
| а.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо |
| америти што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да нег |
| ћ, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стој |
| усти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, од |
| <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, |
| о, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих пот |
| јао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb |
| комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div type="chapter" x |
| </p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много м |
| {S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница |
| а од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија |
| во пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанс |
| личанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} |
| ном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођ |
| ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, не |
| с је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, сти |
| на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју |
| Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски |
| кодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник и |
| рнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор |
| акој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до |
| вона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала праз |
| <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаут |
| ље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином с |
| завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поно |
| ДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у ва |
| , колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи б |
| ашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <pb n="308" /> <div type="chapter" x |
| очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — |
| отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху |
| n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранк |
| ови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се че |
| ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S |
| арати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је п |
| мили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб |
| рисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљеви |
| Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које |
| ише хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у |
| ама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су |
| жњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљи |
| угарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и пре |
| вкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу. |
| тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је осна |
| ти стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан из |
| ош данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и ч |
| ка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам |
| Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> <div type="c |
| ство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи св |
| о желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме сврше |
| ростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље. |
| небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, |
| тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата- |
| новића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли о |
| е, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да с |
| народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, пла |
| оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго с |
| ској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победам |
| ова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био у |
| Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина |
| е један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопшти |
| ту</title>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— За |
| представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није зн |
| ма, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— |
| рже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасил |
| тигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу |
| p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети М |
| ваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quo |
| ру земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окрену |
| ..</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себ |
| ућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неран |
| је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити |
| отив анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p> |
| в пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћ |
| ких а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра |
| <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово има |
| ="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године |
| огорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском |
| онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, |
| и слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пош |
| , сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв с |
| итрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране |
| 327" /><gap unit="graphic" /><!-- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбам |
| оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, |
| еше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса в |
| зе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж |
| м, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после по |
| уку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је н |
| ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам |
| онце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> < |
| и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли |
| ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</ |
| авку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да ви |
| 430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} |
| девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На њ |
| ванке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и поб |
| ад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{ |
| јакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво д |
| ћу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог |
| /p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си т |
| зрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њо |
| у неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минут |
| > <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека уз |
| о! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и пот |
| чео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> |
| не — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се ма |
| аваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида |
| фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парк |
| p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу и |
| ђосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, мо |
| приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава он |
| о Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе навед |
| налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“ |
| ногих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слобод |
| у просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је ст |
| , да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Ш |
| .</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И |
| зио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчид |
| ма морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што ј |
| јима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огро |
| ајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као ш |
| жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Е |
| сматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушит |
| ачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радој |
| лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална в |
| ује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ва |
| али српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је |
| ично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По по |
| уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се с |
| <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је и |
| ен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко гану |
| Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— |
| употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, |
| српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запома |
| ма, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници |
| ти, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, пре |
| римио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као |
| зава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се о |
| >— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слу |
| цивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави |
| су идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели д |
| век, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уз |
| онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната |
| обљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се |
| Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храбро |
| е нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која и |
| рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> <div type="chapter" |
| </p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд ба |
| , него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} |
| рпских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она ј |
| оше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једно |
| емо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је д |
| прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? за |
| ицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је |
| /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке др |
| ила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспе |
| у остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао |
| е родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је |
| а да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пеша |
| не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да с |
| у стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва |
| раним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојан |
| вани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте |
| е добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење |
| артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгу |
| широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф |
| оји остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили. |
| стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S |
| ни посланици.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао |
| коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коњ |
| они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> |
| Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови поче |
| у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито |
| а јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p> |
| јанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и кол |
| очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске |
| ви који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интер |
| , сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас ј |
| је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари. |
| уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конфере |
| озе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упуће |
| Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу |
| ше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпела |
| оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то |
| о, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговара |
| рске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли |
| за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен |
| композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагичн |
| > <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога |
| е растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> < |
| тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију м |
| тојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповеда |
| а“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} |
| лан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, |
| ардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је спос |
| ранпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа ул |
| е и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девој |
| м на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка и |
| ачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух н |
| је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} |
| што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецива |
| чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добр |
| да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са с |
| није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p |
| а, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није |
| Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео |
| узама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p |
| чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у к |
| p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу |
| мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за |
| Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платн |
| име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подуз |
| рани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни |
| > <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу стр |
| ен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, прес |
| изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед мног |
| вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, |
| воме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њези |
| дистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко из |
| су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраго |
| љеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало |
| ни коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно |
| великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну поб |
| о, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо ј |
| г састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, к |
| ког друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; |
| се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке |
| .</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који |
| операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глав |
| је!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни ка |
| српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После о |
| ноги чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се |
| а им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна. |
| м, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у оном |
| х дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света д |
| е Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ов |
| ли јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њ |
| еројима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!.. |
| мен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> |
| је никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру |
| а браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, |
| /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво |
| е спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помо |
| у животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао пр |
| " /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумад |
| веком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“. |
| не Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто |
| и се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли |
| станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до |
| угом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>С |
| журих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не |
| Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи ц |
| адија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Кос |
| и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на |
| ред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је |
| е, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан |
| Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| тоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуко |
| смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чи |
| ју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се к |
| реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бит |
| ...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако |
| нило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске д |
| а.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ |
| е своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — |
| ви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене бр |
| d> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, |
| као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељск |
| готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкра |
| понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла |
| и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручн |
| ху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико |
| све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само ср |
| него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не |
| head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у |
| ојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине. |
| за брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грознич |
| it="subSection" /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} |
| ољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер |
| У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{ |
| .</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У |
| ТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Се |
| ијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, дале |
| он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно |
| евапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећ |
| што криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо |
| , далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у |
| аде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш |
| једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га напа |
| <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпор |
| ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, |
| и да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено у |
| — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потреб |
| чи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председни |
| под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угл |
| ом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила се |
| је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соб |
| ечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дал |
| ен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива |
| вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли лок |
| са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пр |
| је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главо |
| ај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сла |
| > <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био |
| какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p |
| и се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" /> <div type |
| а.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна вре |
| а српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је |
| еровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чи |
| о: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S |
| еоград.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p |
| тан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста |
| главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још виш |
| ео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предр |
| плака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Не |
| одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> |
| ећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Мири |
| бурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде |
| да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије наб |
| мо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — |
| S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздра |
| парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, д |
| ркнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматра |
| После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила |
| лови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дива |
| а подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па |
| -Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, |
| војке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Л |
| а будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љуба |
| ти, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали |
| мо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдск |
| сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у |
| ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било |
| о род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца |
| !</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — реч |
| дмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, |
| ?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека |
| прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— |
| нике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је о |
| або!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијаншт |
| Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају ш |
| <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па |
| моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</ |
| ве крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрин |
| Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном |
| , па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован си |
| S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни до |
| и причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, по |
| је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће |
| ва и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома м |
| </p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу в |
| о.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у |
| рија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог в |
| величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док |
| тољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке м |
| видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, о |
| еза је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, |
| и женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше н |
| ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси јо |
| ти његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— |
| помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се |
| да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p |
| ћи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да |
| а јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пр |
| вне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и ср |
| > седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погле |
| ојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу |
| а отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим |
| и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захте |
| шао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе ил |
| .{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који |
| ку а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских |
| је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здра |
| , као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, кој |
| овић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши |
| тојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Би |
| је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо доб |
| S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће |
| бардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се |
| мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} Посл |
| телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је уви |
| на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дип |
| достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" |
| он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш м |
| тање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност |
| ни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој |
| посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезим |
| и један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, го |
| мљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све др |
| адоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што каз |
| је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престрав |
| клизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се |
| братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугар |
| и и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодуш |
| здрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше во |
| жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно бе |
| ну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане |
| је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p |
| рнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p |
| , у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — ка |
| да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама |
| биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у ота |
| повске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме ле |
| лило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и |
| Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебов |
| /p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> |
| ти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светли |
| нате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцв |
| х, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежев |
| шевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела |
| су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубо |
| на били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене |
| шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пе |
| д затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} К |
| , а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Але |
| м ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоње |
| огу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио ут |
| њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује |
| орене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} |
| е слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне и |
| и.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада |
| зиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" |
| и, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у остало |
| Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за |
| ја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, под |
| вања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховито узбрканога океана од р |
| /p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она |
| часник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу С |
| и и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чуј |
| неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Не |
| мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која о |
| Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са велики |
| ошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је |
| ва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и |
| тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је б |
| ли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних у |
| ри распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блист |
| за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирн |
| p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писан |
| До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, |
| /p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајо |
| ити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није мог |
| ности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве оч |
| јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те град |
| или Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војск |
| је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат |
| победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима |
| .</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах |
| е, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n |
| са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло |
| воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метци |
| ана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, |
| ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и осве |
| и по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе н |
| метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су расп |
| се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине |
| готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> < |
| ека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и м |
| а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите св |
| да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену от |
| /p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након ма |
| им другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима са |
| о Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, |
| </p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер к |
| свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме цело |
| ја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, |
| је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Бо |
| егова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Ст |
| м царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи |
| е Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљев |
| и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити |
| „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p> |
| носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож |
| оба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слобод |
| ово позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спр |
| крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослоб |
| којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој стани |
| та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, д |
| е дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење |
| чке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, |
| плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна при |
| е ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звон |
| p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логори |
| ени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје ста |
| .{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра ч |
| ље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко вр |
| ницама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На мо |
| ном крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченос |
| руштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење нар |
| очиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, С |
| <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Сл |
| ва деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђе |
| им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за д |
| S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длак |
| а.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена |
| са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је |
| ло се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичај |
| ако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђен |
| .{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није |
| повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав |
| “.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очи |
| а, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отвор |
| ј мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места |
| му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још |
| са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи |
| вићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући по |
| свећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоцен |
| више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које К |
| двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двој |
| допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, |
| рилике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Т |
| ајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ |
| ојсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило |
| > <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корач |
| ћност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотвор |
| е чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао |
| огаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипа |
| а, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу сво |
| ња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч б |
| и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањени |
| дву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати закле |
| оју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Цареви |
| ла си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео |
| зумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен |
| и за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не |
| аквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање н |
| и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије с |
| жити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо. |
| <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нис |
| азао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ ис |
| а?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S |
| е јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити |
| ванка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посест |
| поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и ње |
| свете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобод |
| лобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је пост |
| оји су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Ж |
| ће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетиш |
| дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен |
| и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овог |
| у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно |
| а браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис |
| живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да |
| мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" / |
| ји се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> < |
| ли просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савреме |
| јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишениј |
| у састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан т |
| је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као |
| , која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њ |
| ја још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} |
| српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турск |
| браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако |
| комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="193" /> <p>— |
| и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у |
| о су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна |
| најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Са |
| >Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући |
| ио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словен |
| а буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шп |
| е песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си зем |
| какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једн |
| читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</ |
| добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се |
| одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије о |
| ете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> |
| ди, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чи |
| title>“ и „<title xml:lang="RU">Рускоје Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у ори |
| свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с о |
| стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја са |
| е Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се |
| проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две држ |
| оњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена бр |
| да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европск |
| бину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели млад |
| председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> |
| ко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор |
| а оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на гр |
| нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо |
| нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно |
| ђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жал |
| су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безг |
| <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p> |
| цирском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не б |
| осудар.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатично |
| ужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет наше |
| им плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду |
| а поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вр |
| Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких |
| и на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу ос |
| Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст год |
| уку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>П |
| тири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе с |
| ене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због полити |
| "385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јован |
| вну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа. |
| на и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама |
| цом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње |
| се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима е |
| p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њ |
| као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако |
| /p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазареви |
| он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Но |
| p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на |
| пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дуб |
| гично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је |
| подине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министа |
| ико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} |
| ар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У |
| ђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Обе |
| бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бог |
| а се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</ |
| та се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са |
| ом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратим |
| > <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у |
| <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари |
| о пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном прилик |
| егству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле |
| бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Сто |
| нда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечер |
| дноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га |
| што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву |
| оварила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако |
| е стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код |
| знија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p> |
| p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвести |
| е испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и нат |
| 8" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну о |
| .</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целив |
| почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; |
| и српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб те |
| ој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много н |
| сујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу с |
| — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен н |
| д је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па с |
| <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} |
| да српског.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срц |
| мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао |
| своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и минист |
| ен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски |
| у на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола |
| > <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас. |
| <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је јед |
| јмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не |
| ојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је сино |
| ира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља |
| оново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му св |
| ар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата. |
| чка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> < |
| тећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било |
| ећином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се ч |
| о шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у |
| рбина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не реч |
| — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда |
| родовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову хра |
| аверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Ср |
| ече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу |
| " /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на |
| у једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни са |
| n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здр |
| сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још |
| који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњен |
| што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру |
| дседници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чин |
| етске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служ |
| омци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, ме |
| и прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и до |
| мисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио н |
| но оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да бу |
| о свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба виш |
| би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао |
| алост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није |
| лад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције св |
| ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изне |
| захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и мл |
| су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао к |
| ребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитрон |
| ка генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном ц |
| ма муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само чет |
| али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневн |
| ад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и |
| вечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских ос |
| рче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p |
| у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали наро |
| као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, |
| ам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти |
| јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један мн |
| краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Н |
| доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n |
| дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпос |
| ких правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је |
| квој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за |
| ушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споме |
| ао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А у |
| о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзн |
| јачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша |
| анду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни офи |
| унака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p |
| ијатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ |
| повима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео |
| љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже врем |
| и?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не ва |
| ве саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри |
| ни, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, < |
| уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> |
| хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покр |
| оворити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} П |
| је ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p |
| тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је н |
| о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем |
| иловитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше |
| а за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања |
| Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, једа |
| </p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно а |
| а турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n= |
| им, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ј |
| се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“ |
| „Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осет |
| p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокома |
| ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пу |
| у јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве им |
| д свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима се |
| </p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Неди |
| слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погле |
| ело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше вели |
| кусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не |
| е с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није |
| оменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина |
| а разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и |
| је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опорт |
| >Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војни |
| су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души |
| {S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно и |
| ло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што |
| а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, |
| ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и |
| тојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као |
| та, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ зап |
| сића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у |
| пљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једн |
| довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојан |
| ша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе пи |
| </p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне |
| т и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од |
| дмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима |
| ли свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете д |
| аду и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога |
| предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> |
| Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је |
| ког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно до |
| а...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић п |
| вирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао н |
| а тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је сто |
| ози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се |
| полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре тр |
| списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, ко |
| ости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, ш |
| е причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај |
| ијат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јав |
| {S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Лок |
| њост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Гла |
| отезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из |
| а корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслу |
| ледице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском дв |
| пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војни |
| да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко |
| с је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две |
| на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из С |
| остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Ср |
| рватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напр |
| ра згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> |
| аутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у |
| аревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић |
| 79" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фа |
| љи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После к |
| .{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се офи |
| брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S |
| /p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш н |
| радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са |
| ај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану нев |
| си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, |
| слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Леп |
| — Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, |
| д, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих |
| итаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе о |
| целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак ко |
| јка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељ |
| е у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се нар |
| ана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој гру |
| .“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја заврш |
| тојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— |
| Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} |
| .{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела д |
| измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време моби |
| ка.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се н |
| ђе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су стар |
| ече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље пр |
| ла ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје |
| први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, |
| ући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хл |
| отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар прима |
| карски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је |
| ше:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас |
| е по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и |
| кините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови пр |
| овићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, о |
| ека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевал |
| рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнеж |
| >— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам |
| таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица так |
| бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Им |
| повала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидн |
| ас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ћ |
| одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно о |
| а нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, к |
| посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања |
| — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— |
| ек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, т |
| Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што |
| оварати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> |
| еискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби о |
| еру писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нис |
| ћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човек |
| пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста |
| очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помо |
| чере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да |
| је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за б |
| са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кум |
| p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— |
| њеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је о |
| м.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музик |
| жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у свој |
| , Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад ј |
| ска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја о |
| да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} |
| а на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и тре |
| ч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и М |
| а нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам ст |
| Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из |
| еног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, к |
| м од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у по |
| им, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разг |
| национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали аге |
| је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> |
| да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезин |
| што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога |
| {S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим оби |
| .{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вреднос |
| ате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући. |
| ење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју наци |
| итуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно |
| ет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јед |
| љску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у св |
| обро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у св |
| е ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ |
| ачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но |
| питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и став |
| мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш |
| да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад |
| чео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, |
| ладу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала |
| ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло изл |
| и себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати |
| и предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњ |
| </p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим |
| о ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам |
| ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p> |
| чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утростр |
| заревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити д |
| г човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је О |
| чешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормал |
| сподине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да в |
| нка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер г |
| мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p> |
| азираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упо |
| огао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно с |
| ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијат |
| а одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би |
| ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што с |
| волела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи |
| уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пу |
| </p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за п |
| вимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p |
| >— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник В |
| <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, п |
| рада силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Евр |
| — Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезино |
| >Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> < |
| лике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те н |
| ошћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p |
| ела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнеж |
| у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То |
| ичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлу |
| а им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамн |
| } Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? |
| ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу пос |
| "LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком д |
| да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изр |
| тајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми оста |
| ме гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столи |
| а тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Н |
| <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово па |
| очитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, |
| шке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи |
| </p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и са |
| јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко |
| толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе |
| а, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S |
| пита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у |
| латко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, |
| пи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се |
| уњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па са |
| тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би |
| наутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бој |
| пети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је стр |
| је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први кр |
| о браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког пр |
| чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му је |
| порно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што |
| Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, к |
| , Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адри |
| лицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, гос |
| морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и |
| писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Ката |
| номе погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за то |
| шем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без |
| мо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</ |
| >Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам |
| Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по ма |
| нча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па с |
| ш не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучн |
| да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један де |
| говору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је п |
| сне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју сп |
| но утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> < |
| егових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему |
| се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много шт |
| у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним |
| ознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца д |
| задовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчиј |
| /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дан |
| ланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом |
| тавницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљато |
| јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, ко |
| а никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака |
| и и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и неприја |
| едена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд т |
| м гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног |
| ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онд |
| главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слик |
| ја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бо |
| ма две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и т |
| е Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад ст |
| е Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стева |
| е познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник |
| а оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она |
| ваху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и т |
| и опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и |
| рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањат |
| и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Ту |
| не бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, |
| не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Го |
| канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све |
| учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој ми |
| енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала |
| на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаш |
| ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојан |
| вољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трош |
| АВА ДЕВЕДЕСЕТА</head> <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Б |
| би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време |
| у често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направље |
| се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за |
| м ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; |
| иким сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокиц |
| а чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона ко |
| есто јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег бели |
| p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова |
| имедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p |
| </p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они |
| ин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легио |
| >На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си |
| вим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измот |
| атко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у т |
| <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутц |
| <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавања |
| "196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p> |
| ш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада |
| , тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само |
| ољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Ч |
| ко у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — до |
| ашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Л |
| да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић ни |
| на ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце на |
| </p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{ |
| а помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли |
| ци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде |
| огме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— |
| рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p |
| n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан д |
| ијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што |
| младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној |
| подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Ст |
| драво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Неде |
| ретпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше праш |
| његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, |
| це: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу поли |
| } Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толи |
| донском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто н |
| <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стан |
| ине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone unit="su |
| </head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.< |
| а.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пр |
| жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепото |
| узе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се ра |
| ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама |
| и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" /> |
| волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Во |
| пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па ка |
| ремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер |
| душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућ |
| собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој |
| p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Не |
| ојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> < |
| е рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?! |
| — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој |
| -Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, |
| ead>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, |
| оја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи к |
| е сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага пос |
| бацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста |
| !{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, к |
| зуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка |
| p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</ |
| оје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред |
| е тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир |
| оме, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тр |
| неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али |
| вима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на в |
| емља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тог |
| /p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на саста |
| за.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању |
| -Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при а |
| отребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним ра |
| ст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог |
| да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С |
| нда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти м |
| Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p> |
| ва дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче о |
| м га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— |
| задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које ниј |
| општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, к |
| е да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђо |
| , чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; а |
| иге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш |
| , рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога |
| а милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал |
| Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Г |
| тар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано у |
| и Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била пр |
| али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</ |
| ити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} С |
| ило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> |
| гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити |
| ина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком |
| ршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за друг |
| ја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави. |
| и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те |
| вај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— |
| војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Коз |
| летали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, мој |
| зговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан. |
| метио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадос |
| зи.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало |
| аме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, |
| одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још с |
| младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{ |
| вачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слобо |
| ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} |
| камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је |
| исовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те |
| је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А к |
| рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где с |
| осте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— С |
| ра зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао |
| а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и пома |
| обично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земун |
| човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арн |
| , чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се |
| ам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили с |
| олотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавести |
| но нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Как |
| емо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне |
| ђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничк |
| кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одмори |
| на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арна |
| ико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпо |
| и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи с |
| поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало пр |
| те власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу проп |
| ети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз |
| бљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали по |
| апитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже |
| јица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какв |
| унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како |
| организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону го |
| а, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се |
| рали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра |
| ји не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А |
| тављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се |
| мо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни обл |
| јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p |
| и:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} |
| ам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да |
| ! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.< |
| се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и уза |
| ану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не мож |
| држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос. |
| еном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изоста |
| Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p> |
| је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац да |
| чај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дв |
| ља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедив |
| дили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила |
| нину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S |
| смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне дело |
| ређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србији |
| лико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке р |
| </p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се туж |
| ароду нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо та |
| p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чед |
| е зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не |
| и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Т |
| Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећ |
| да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — при |
| неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Пет |
| т“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру |
| интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поре |
| ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли |
| не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Нег |
| крено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Ниг |
| цањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</ |
| смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзо |
| Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Ником |
| шњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је пр |
| чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку н |
| политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то с |
| ом.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанск |
| ма отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и |
| ор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће |
| рали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Реши |
| , не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} |
| утито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к ва |
| разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у |
| азећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједн |
| тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пош |
| — Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мр |
| нака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај |
| чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше в |
| ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p |
| ? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима |
| г позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, ре |
| ведао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду |
| > <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притек |
| Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме |
| ране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпо |
| ису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ћ |
| шли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања. |
| ја дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у |
| и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> |
| у остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на зн |
| тпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са с |
| ка атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас |
| јаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S |
| везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало |
| ркнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога |
| Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко поглед |
| о да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p> |
| ревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како |
| та, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p |
| и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви м |
| по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Пол |
| укли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb |
| вар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много |
| свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А б |
| </head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа д |
| и се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је |
| да оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми |
| знурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке миров |
| мо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. |
| успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос с |
| њем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били |
| пције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије |
| вету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном |
| вездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто с |
| неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p> |
| во сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека |
| од њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и зем |
| хову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, |
| и и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега |
| чи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним |
| авијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пр |
| ост према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, |
| оред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни пр |
| е!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> <div type="chapt |
| ици и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представи |
| тни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо брат |
| огаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?.. |
| {S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће би |
| нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се ли |
| а јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољ |
| политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Ев |
| ли у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Ми |
| другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно воје |
| p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић ј |
| ас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога |
| ом јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си |
| нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и |
| прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо п |
| о је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Мироса |
| са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је |
| а и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи |
| , морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да |
| то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, |
| рекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стри |
| срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо уз |
| е могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n= |
| , а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше |
| им, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су оста |
| непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и н |
| Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комити |
| ило противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у с |
| } О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нап |
| лександра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити зав |
| пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од |
| или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маро |
| времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> < |
| што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примет |
| ом? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је јо |
| од је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних з |
| одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за ве |
| смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску в |
| карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији |
| владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то п |
| тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не |
| ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прст |
| ру са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, нека |
| а нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да |
| ет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесе |
| ђе нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али |
| удени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худ |
| рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p |
| /p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову ј |
| менти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина |
| краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе з |
| мни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам |
| ви; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто |
| p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p |
| о оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си по |
| <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предр |
| су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша крас |
| и вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања |
| нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, ка |
| ика српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Ш |
| м о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећ |
| у, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе |
| врсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни |
| а бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сан |
| емо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог поли |
| , да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких вра |
| ик сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од чов |
| <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек д |
| ти образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учил |
| пућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора уско |
| националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ов |
| чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко |
| >ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Сли |
| ија данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ств |
| бом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нац |
| ји члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Ан |
| ивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, |
| одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мај |
| лајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра ср |
| били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, и |
| , у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младе |
| чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Д |
| ad>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати с |
| одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се тел |
| купљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу |
| а постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичк |
| ајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мор |
| /head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обу |
| ука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Ду |
| ори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, |
| рко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ бе |
| анка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су |
| родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли |
| ?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да |
| крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Евр |
| ем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ |
| S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као г |
| {S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> |
| смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја |
| аљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали |
| доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је |
| и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зет |
| слећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила и |
| S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, |
| војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевим |
| трашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске |
| осто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Ни |
| <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међ |
| било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка |
| ead>ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> |
| чито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први у |
| raphic" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> < |
| нчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вес |
| о са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње |
| вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати |
| у.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка кој |
| КА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p> |
| е израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ |
| није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху |
| лавом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је вла |
| постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању |
| кад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто |
| оказали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје |
| здахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се |
| живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.< |
| S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, в |
| р, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} |
| да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунашт |
| .{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Њего |
| де подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, г |
| у пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је |
| да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред |
| друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним нас |
| ини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним б |
| мрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, је |
| ебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од |
| је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љуба |
| а бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не с |
| томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазарев |
| рка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, |
| азговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мил |
| отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и ни |
| почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени |
| ао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се |
| вија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји |
| сете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јован |
| онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аман |
| много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и треп |
| је загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, |
| имети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутра |
| ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у вој |
| т врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, |
| влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада узд |
| а и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) |
| мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! |
| бости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Че |
| и.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео |
| их, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, у |
| ви, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много |
| поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде |
| {S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је |
| чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђо |
| ако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту ру |
| , да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!.. |
| "CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају. |
| ненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреми |
| долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И то |
| икаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српск |
| аја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему згр |
| нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</ |
| >Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блис |
| их се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у пит |
| ругу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Б |
| олесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши |
| ана, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике зада |
| е толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног |
| розничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муни |
| добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао п |
| једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жрт |
| ене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена |
| <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп |
| сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукав |
| а.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} |
| моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој ј |
| час издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти |
| >Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од |
| окрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из ј |
| им тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, кој |
| оњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и ос |
| ало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при |
| , а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти при |
| изам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини ч |
| илом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније рас |
| } У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала. |
| и у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p |
| много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> <div type="ch |
| ађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре о |
| нистровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.< |
| на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План |
| на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугар |
| тизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, |
| је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњ |
| ош у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима ц |
| оји је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град п |
| ш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, до |
| } Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем с |
| о болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио в |
| p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не |
| ло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће он |
| збиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу |
| све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на ли |
| а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> |
| итци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непро |
| овек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам мн |
| ио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби |
| д давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S |
| о да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србиј |
| есретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, в |
| к не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бис |
| а и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за |
| ременом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних кр |
| ар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— |
| тео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за ј |
| {S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано |
| ит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о ње |
| минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко д |
| У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно р |
| ошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p> |
| ачисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да уј |
| о је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па |
| узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска страж |
| ки савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, |
| енутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Ст |
| ожаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затек |
| .</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај госпо |
| ода, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да осл |
| одом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасн |
| а наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко. |
| , и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <mileston |
| ску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког кра |
| оду, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје |
| овима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловано |
| учена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне |
| воре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским тру |
| .</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозб |
| држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговор |
| ли, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="7 |
| еда оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— |
| естолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пук |
| била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређ |
| </p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и рад |
| престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је св |
| нага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Све |
| од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети |
| ска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикр |
| аше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чув |
| ти.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не |
| а и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p |
| Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пож |
| Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— |
| ени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти к |
| d> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} |
| правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стоја |
| и, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њ |
| па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју К |
| > <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док |
| да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника н |
| све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна мас |
| ко?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} |
| p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, |
| ам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> < |
| да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас |
| понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће л |
| n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, от |
| са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на |
| <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу сн |
| се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ик |
| нексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p |
| ?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта |
| ме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понав |
| .{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијај |
| аша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђе |
| а крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да |
| в.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви |
| ли, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсус |
| стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет сва |
| ве опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали |
| тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да раз |
| е беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разв |
| >— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.< |
| вор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и |
| клињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шт |
| гаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један |
| ао војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прек |
| ла преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтав |
| Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој |
| да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте ро |
| легне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, а |
| е у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за ро |
| пусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Н |
| ош недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад |
| за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио |
| амањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се |
| <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице |
| да Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка посте |
| што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се |
| ка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га о |
| болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположе |
| Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо.. |
| је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се |
| >Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снег |
| те увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала |
| и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало пр |
| , брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „ |
| етворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног |
| >Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, |
| одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и |
| а вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни сев |
| обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту п |
| ам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, а |
| ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу |
| воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И |
| ладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне |
| рирода дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да сп |
| ланински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млад |
| на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних |
| {S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту ј |
| је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је |
| данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти |
| ка, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Беог |
| само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стри |
| Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ј |
| ебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти |
| > <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку |
| , од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотуж |
| и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, |
| Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и м |
| {S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, |
| прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb |
| о.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки |
| једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скоп |
| ао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће |
| ратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један ст |
| затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекр |
| тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S |
| решим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овак |
| ве са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, т |
| и људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир |
| о ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војни |
| осити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишл |
| а сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Ка |
| ти.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса р |
| он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезн |
| Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је |
| о...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</ |
| доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у |
| {S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада бо |
| ах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} |
| И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни |
| око уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрин |
| дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа е |
| ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело ј |
| ће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку св |
| Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела |
| ка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш с |
| ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне |
| а цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред н |
| радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топ |
| сама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је ве |
| а на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом |
| ри из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестера |
| а ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојлов |
| твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, п |
| — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} |
| још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Н |
| Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а н |
| иниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се ст |
| пођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су |
| радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо |
| азаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група р |
| посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мот |
| прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом стр |
| е желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима свој |
| ора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивал |
| кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпра |
| >На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{ |
| ни на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгле |
| бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљив |
| је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано |
| > <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разуме |
| <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, забора |
| о оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Ј |
| речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жа |
| његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагд |
| чивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се о |
| цу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, м |
| пет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на ње |
| p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај л |
| њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још ни |
| ице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њо |
| у дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, госп |
| радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица г |
| у и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених |
| а тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот |
| м.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати к |
| ио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му ј |
| творити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само |
| — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код је |
| о је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драг |
| руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да поле |
| е поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и |
| <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула |
| n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И са |
| би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој |
| ог звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и |
| ше не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само из |
| јер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и |
| ијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, за |
| сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, п |
| обро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад глав |
| а југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира цел |
| дам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> |
| гарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је п |
| ажим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с р |
| удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао |
| у ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предрагов |
| ору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одј |
| теши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?. |
| Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужу |
| више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и |
| а вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом |
| ом приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати м |
| брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на пита |
| а и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и ч |
| <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се |
| Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред |
| Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми |
| право јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европ |
| и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb n="680" /> <div type=" |
| анинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове кој |
| таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефи |
| рнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кр |
| онесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<forei |
| из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насм |
| је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друшт |
| о, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, ку |
| вници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био ј |
| дају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом по |
| ико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p |
| иће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору |
| затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно |
| ку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после об |
| презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода с |
| ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђ |
| .{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</ |
| <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</ |
| ао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ и |
| таде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада соб |
| p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта |
| ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Л |
| диш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта |
| , кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у по |
| бли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном мо |
| д дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о |
| ах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од н |
| >Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и |
| стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком з |
| ратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта к |
| Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као о |
| ако ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изнен |
| му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или |
| м Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му зате |
| оћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спрем |
| о рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрин |
| Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим |
| станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта |
| нежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застај |
| притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђ |
| р са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути |
| Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао |
| тала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори до |
| лости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде |
| горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде |
| купу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то |
| а окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше |
| же руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њ |
| кле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гле |
| и пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Сто |
| већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите |
| ала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је зво |
| присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући с |
| тишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Ј |
| о говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запеват |
| ност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зи |
| редовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у ч |
| .</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>З |
| .</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила |
| а кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на |
| за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чи |
| врше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, је |
| а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би |
| ла у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О |
| Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код |
| еркнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} |
| пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љуб |
| ићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати |
| пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и |
| а Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затеко |
| >На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је |
| није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило |
| д фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се с |
| тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је изва |
| , па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру? |
| иди Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те ве |
| каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— |
| п као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак |
| Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је |
| ацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и ка |
| ољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако |
| а-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стри |
| на срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје в |
| стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна |
| ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањ |
| је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико |
| и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а |
| з загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да |
| равник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби |
| моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупц |
| авала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала |
| а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају |
| оли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко пис |
| нег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале |
| што не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако |
| са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“< |
| ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, |
| ћа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то ни |
| p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> < |
| ена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу |
| ца Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се |
| је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог |
| па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу н |
| м, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а зак |
| есте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуа |
| рада, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на |
| e unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одах |
| ду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто |
| и узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никак |
| а Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом |
| То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица |
| је и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим |
| "> <head>ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> |
| >Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да г |
| Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са |
| , Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда |
| } Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек |
| ла.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло |
| а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, |
| /p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, |
| ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{ |
| Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша република |
| ВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић врат |
| а, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="1 |
| пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки го |
| p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (м |
| <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово про |
| ић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувш |
| (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала |
| ни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз т |
| ино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре. |
| ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} |
| </head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те о |
| гично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се |
| мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао |
| а Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој |
| ш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођи |
| чно носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она мно |
| сто мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме пок |
| слити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Ра |
| ки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах на |
| се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачк |
| вим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је стр |
| вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Ра |
| е смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја |
| окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, |
| Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— |
| е тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да |
| арише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сок |
| >Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била |
| ао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него |
| фију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесим |
| о.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душ |
| вима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гу |
| ћа.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препрек |
| ође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем |
| .</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљ |
| е; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <mile |
| во, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је неприја |
| ојника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црн |
| звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пуш |
| који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 2 |
| енитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву св |
| атопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене живот |
| ма би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али |
| рвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, ос |
| <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће би |
| а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на ору |
| Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помози |
| у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се срет |
| ртиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри |
| смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Ту |
| скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би |
| сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>У |
| очевом.)</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Сокровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим |
| ио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на |
| је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више |
| епоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} |
| знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и д |
| рина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чик |
| Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> < |
| > <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет к |
| е драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна све |
| Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и дев |
| /p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би |
| око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, |
| ту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <p |
| ао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати |
| p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, до |
| одном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, нај |
| ојешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја |
| онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши |
| да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Цр |
| да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Ст |
| е стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војск |
| јој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђов |
| е војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се и |
| јалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуш |
| асипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} |
| ше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} |
| и удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они |
| на и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p> |
| психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви |
| му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами мо |
| </p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека бла |
| е комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на р |
| скрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се |
| е.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— |
| но, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се зас |
| е потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити з |
| та па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече и |
| огу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p> |
| зме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и |
| тра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone u |
| е могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила из |
| 351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната |
| ићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно пр |
| то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, ви |
| p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, |
| о... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница |
| p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да |
| /p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, од |
| — Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке пес |
| Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И он |
| бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином |
| p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у |
| је био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила |
| ила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш |
| а је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На с |
| р Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плак |
| лавни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што |
| њимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загр |
| обро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радозна |
| ом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p |
| > <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери |
| — Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — |
| овор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од де |
| чно ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, |
| а.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p |
| ЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат с |
| уку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљ |
| 43" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и |
| и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни ос |
| адовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је |
| запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили |
| ше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта |
| обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> < |
| ЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога мл |
| <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па ка |
| си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше |
| , да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро.. |
| жно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори фл |
| р своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посет |
| е... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, души |
| ити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти |
| у прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њ |
| челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Заг |
| ловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" / |
| су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него |
| је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо дево |
| ад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубок |
| ш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болнич |
| напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку ј |
| у последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратил |
| а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, од |
| а болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла б |
| а, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се из |
| /> <p>— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла |
| фијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју |
| <head>ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила |
| »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удруж |
| >— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Ха |
| есме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n |
| , од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то |
| ве више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни пору |
| ри, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кав |
| ле</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим ч |
| p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад с |
| и.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати |
| коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што ј |
| е, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. |
| учник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зуја |
| и, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.< |
| вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, ва |
| ла дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, шт |
| одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Б |
| и је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стад |
| Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p> |
| че, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецну |
| ица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата пе |
| ад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима с |
| /p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао |
| ва.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на |
| је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод к |
| м жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад |
| тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста |
| ећ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ри |
| остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, |
| >Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми |
| недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она купов |
| ионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: сам |
| н Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ |
| ћева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљан |
| се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и |
| ица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове |
| кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично |
| овник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чуд |
| њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њих |
| развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она |
| фијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шеши |
| су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је по |
| тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу с |
| ште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала |
| дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једно |
| кати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и ст |
| </p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати |
| а изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе |
| имама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста |
| је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој н |
| ројко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, вес |
| то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени б |
| их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака |
| заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи к |
| кинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се виј |
| овић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назор |
| Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село |
| је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Ра |
| н мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} |
| четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум |
| орим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље ше |
| то.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спав |
| везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно зах |
| Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен |
| атила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашиј |
| атила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново б |
| е, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div |
| </p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим за |
| ој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p |
| аписа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана |
| рно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић с |
| Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p |
| да се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди |
| </p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и б |
| ких и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и |
| после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, |
| > <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (р |
| пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако |
| ругу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</ |
| p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, |
| вао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стража |
| које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S |
| , кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и п |
| део, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао: |
| моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробуд |
| p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Бео |
| {S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповедничк |
| о од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свиј |
| ц. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А |
| у ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> |
| е у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу |
| њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на с |
| тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После не |
| и.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који |
| њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрен |
| у, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спава |
| .</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа н |
| ла и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и |
| редраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Ја |
| и, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго |
| наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу |
| .</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, |
| ина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није |
| хватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ |
| па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одг |
| е за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{ |
| да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорнос |
| p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.< |
| у оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново |
| "194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трч |
| ="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу |
| у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље нав |
| ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја ду |
| ица пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="230" /> <div typ |
| зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Ср |
| ћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода п |
| ачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису |
| Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шеш |
| ном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио са |
| >— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег |
| јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан |
| била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу |
| не.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Се |
| ји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери т |
| викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши с |
| арно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у по |
| задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је |
| у спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата д |
| мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкн |
| а, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није з |
| /p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распор |
| фану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову О |
| пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у |
| н.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога |
| е излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје |
| скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лаз |
| S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај |
| за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вр |
| гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, |
| трила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</ |
| од Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како је |
| а буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако н |
| којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, |
| о стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Бео |
| те разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска |
| над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове врел |
| и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколик |
| ни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као |
| м ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, ш |
| стељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртн |
| зи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>К |
| навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ н |
| икву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврди |
| рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори |
| ник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, |
| graphic" /><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" /></p> <p |
| свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учи |
| за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнањ |
| оспођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је |
| г новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слом |
| анка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно |
| већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после ма |
| и поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па |
| сенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје |
| да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се |
| нда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама припов |
| уту у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зл |
| н, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном срп |
| е онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго ч |
| не, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле ме |
| ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече |
| Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и б |
| луме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петриј |
| те... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнау |
| :</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се |
| о, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити. |
| p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се |
| ди у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време С |
| са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз в |
| са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој тр |
| мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p |
| отиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби но |
| Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на |
| аку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" /> |
| то је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдан |
| ead>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукош |
| тране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више |
| бност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу |
| ти своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљб |
| ојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официри |
| су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају |
| му.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио. |
| е у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах сп |
| аша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша н |
| сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се |
| о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Ла |
| нувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била? |
| {S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, |
| је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних |
| ру је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљи |
| а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно с |
| м Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заро |
| нданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Буг |
| р се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена |
| Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам |
| хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побит |
| пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одго |
| ћ, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!. |
| аповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само ни |
| да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну к |
| >— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p> |
| е у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и нади |
| који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, |
| астрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од кој |
| мао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоред |
| е дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и ша |
| приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако ду |
| и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отр |
| на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја св |
| нудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео б |
| себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и ис |
| да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, в |
| им ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира |
| ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер ј |
| не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно о |
| е зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с |
| умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> < |
| ој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутир |
| нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем ово |
| , што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Р |
| > <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{ |
| о је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обеси |
| — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине ку |
| то ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или жен |
| <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често |
| мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични он |
| еговој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на |
| лело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну |
| и, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за |
| мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамит |
| у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, кој |
| бија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе |
| ке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} М |
| пломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу |
| , како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело |
| ла имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глав |
| е анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика |
| штитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у кори |
| <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упути |
| прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предло |
| p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на про |
| трише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="7 |
| шић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе пр |
| њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p |
| не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јав |
| ћу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удруж |
| моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами |
| покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не заре |
| /p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — р |
| — Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријате |
| ре — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душ |
| равље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који с |
| ља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — |
| у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре |
| /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био |
| оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка уст |
| модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи зна |
| е да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на |
| есе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђ |
| На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све при |
| гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још |
| ћ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Бео |
| о подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и |
| ићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим р |
| боду своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и |
| ицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.< |
| лове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којо |
| СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју спом |
| ота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је зап |
| /head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица |
| {S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Не |
| потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је |
| био из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његов |
| је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино |
| ч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно |
| , и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно д |
| је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се примену |
| историју Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, |
| >— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни го |
| в гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од ср |
| зијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! |
| лаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују |
| својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} |
| S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> |
| долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам |
| мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу |
| иде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе |
| p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је |
| ам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за п |
| Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, |
| на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће б |
| ора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести |
| <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или м |
| онуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> |
| је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечер |
| х у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце |
| ани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му п |
| а Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Т |
| траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је |
| оше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</ |
| /p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговор |
| ђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госп |
| ив.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, на |
| купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова |
| хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватски |
| е Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <p |
| то показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Неверник |
| карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— |
| џа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то |
| а више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није о |
| у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решит |
| опље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гл |
| м рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са овако |
| ија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да |
| окретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жељ |
| м, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и н |
| коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардо |
| е потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно |
| вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у |
| пође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад с |
| ретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му и |
| , само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и св |
| ров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешт |
| чиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчић |
| ко задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p |
| е — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена. |
| ца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарк |
| тични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n |
| и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диван |
| и сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме |
| оју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослања |
| на и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна |
| ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, |
| пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун |
| горску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap unit="graphic" |
| био.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ ист |
| нде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> <foreign xml:lang="CU">В |
| резне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на то |
| <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишље |
| СЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: б |
| је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретањ |
| о у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима држав |
| ска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир о |
| ви батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом |
| се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Т |
| патом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашње |
| је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белим |
| бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, св |
| а.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с пр |
| пасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, |
| ке речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је мога |
| увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је дава |
| политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, |
| сја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, С |
| слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној |
| вица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену на |
| асно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хо |
| да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и нап |
| у.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Срб |
| Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост ово |
| ао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Обер |
| вај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи |
| и то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве |
| није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и ум |
| тила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко о |
| сет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита к |
| уштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су р |
| ла.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је д |
| тарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, и |
| .{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала |
| е Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сас |
| нице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му ј |
| арод ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је у |
| цио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је сва |
| у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајућ |
| е те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, |
| реузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена |
| свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем р |
| } Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише и |
| , али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске |
| зговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеи |
| служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него ј |
| е војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комби |
| ну, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позв |
| дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама |
| у послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> <div ty |
| сле тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit= |
| , дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтв |
| све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва |
| су, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом |
| отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освр |
| су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су |
| адојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања |
| да треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам ј |
| ао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала |
| чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне |
| часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око п |
| поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете. |
| кати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да |
| ово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.< |
| а преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој |
| намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јован |
| постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на желе |
| ица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза у |
| аје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— |
| ом касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца.. |
| две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и |
| разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задо |
| „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзани |
| одан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо о |
| p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило |
| укри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо |
| р, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може |
| оро и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још ду |
| и је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p |
| е пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да и |
| аваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> |
| колова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.< |
| raphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" x |
| но рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка |
| ра Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, |
| дговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још |
| ицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде ч |
| и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе донос |
| честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после в |
| ле нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка |
| стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу |
| а рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{ |
| а Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непр |
| х Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И |
| Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно |
| ку, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио жив |
| општио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише ко |
| ЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила |
| адашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <m |
| појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Д |
| ење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да с |
| о у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, го |
| а сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала свој |
| н је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка врат |
| — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоц |
| примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да од |
| је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он |
| давно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишл |
| ерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који |
| још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сил |
| ају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од |
| ду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p |
| ћ да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је он |
| да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанк |
| образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски |
| ало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика- |
| иком и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај виде |
| ем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће |
| Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује |
| unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </d |
| на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која ј |
| дном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} |
| едва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке о |
| а се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мај |
| <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу рас |
| забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се |
| болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, |
| дита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај скл |
| твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети |
| p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— |
| е и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више |
| <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх г |
| аутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин |
| трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, је |
| >Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, д |
| руго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која |
| ш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву |
| ајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђен |
| S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојан |
| да је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах |
| вце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога ј |
| и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, |
| p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{ |
| треба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> |
| што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замис |
| мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколи |
| лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} Н |
| во у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</ |
| људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се |
| о права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напре |
| реко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим вод |
| овићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</ |
| а њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле |
| дио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли |
| опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ват |
| м принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали |
| p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи к |
| ати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђош |
| а, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже ст |
| љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јов |
| та сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Пета |
| де к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онд |
| о љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то трај |
| а ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланц |
| Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такма |
| зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Беог |
| век бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на |
| ући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем у |
| азећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном п |
| агли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499" /> <div type="chapter" |
| а отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она |
| х, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга об |
| те дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све |
| олемим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе |
| илене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за т |
| а врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо бол |
| довати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној |
| гатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, |
| Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређат |
| ве те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је уп |
| ила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванч |
| и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лека |
| а себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадош |
| спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао |
| јима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p> |
| се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега |
| ик остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРА |
| ушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и |
| своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као ш |
| седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.< |
| ки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска |
| бији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p |
| мо у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза |
| т нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слов |
| аша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога |
| присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч |
| Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам там |
| е за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quo |
| ци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји доб |
| . „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.< |
| ћа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољ |
| и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он |
| да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу |
| бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се |
| оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под |
| е л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде вр |
| количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у |
| из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине прик |
| требан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један зн |
| код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству поте |
| еба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери |
| и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да |
| знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су |
| ило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гл |
| Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе г |
| времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне вл |
| се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место |
| ли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у с |
| гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобн |
| са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} |
| ен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} |
| , која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регул |
| и, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духо |
| била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, п |
| врдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде г |
| тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, |
| ас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво |
| довање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непр |
| томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме ув |
| ди.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за |
| Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ |
| ан по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губици |
| ћ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, кој |
| чке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> < |
| и се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се |
| рбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се ос |
| p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда |
| рупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу полови |
| отпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само ка |
| овник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би |
| му је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезник |
| итој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као доб |
| .</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p |
| воје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу |
| } Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, |
| са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n="360" /><gap unit="graphic" /><!-- — |
| мља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толи |
| — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију |
| у, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни |
| почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој пол |
| више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити р |
| их савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ов |
| ође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко |
| те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само |
| з њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарс |
| адра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе став |
| колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, д |
| навала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих г |
| правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија ј |
| пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан |
| свећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> |
| о разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да |
| слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, та |
| угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ |
| и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућн |
| увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, ш |
| /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које |
| узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се |
| вене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, а |
| а појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" |
| бу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке примо |
| питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од |
| ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је |
| свим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била опш |
| , ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија |
| авезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађа |
| Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се нас |
| га?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећ |
| >И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинам |
| свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па ми |
| , велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} Т |
| аније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогл |
| n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што угово |
| тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма д |
| еђу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој |
| од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p> |
| одним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни по |
| >народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и наро |
| и овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих п |
| ној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседањ |
| ма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задово |
| а, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћ |
| рајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</ |
| проси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време |
| тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то |
| > такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле |
| и се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра |
| бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста |
| орских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет из |
| владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је |
| великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да ост |
| великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманципо |
| у, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију |
| — А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> < |
| изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби и |
| дај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али |
| змерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улог |
| да и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> < |
| да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе как |
| њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, |
| земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да |
| вом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и |
| они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима |
| су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видн |
| лади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пр |
| вац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та поли |
| а рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Т |
| те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Н |
| Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који |
| p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу и |
| Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код |
| на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, |
| </head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} С |
| шка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд |
| гу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, а |
| нистар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је л |
| вић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те у |
| Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми. |
| итешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на друг |
| ну 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, |
| адска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена |
| крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од остал |
| тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском |
| својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Бе |
| било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатс |
| нање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је |
| колико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао |
| очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадед |
| ог тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се |
| ићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много |
| дра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно де |
| да на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући о |
| b n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији |
| јивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабо |
| , и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе |
| ародној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизира |
| ривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ |
| е, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n |
| погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од |
| оговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича в |
| савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешн |
| отсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима |
| ио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести пр |
| о није помогло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задир |
| о се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па |
| се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb n="97" /> <div ty |
| зе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смеш |
| шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом п |
| ро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом |
| ш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини чове |
| ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са р |
| редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мр |
| за рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помо |
| тпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпу |
| ујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремен |
| их трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна тр |
| гу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Ле |
| заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврс |
| орам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо |
| , слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p |
| оре, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првоби |
| делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, пред |
| ла, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу |
| > <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на свој |
| а не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, к |
| нутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би с |
| воје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже на |
| ка и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велик |
| о и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, |
| на.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој ов |
| зио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао |
| арским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињ |
| и си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи |
| љ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} |
| шили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> |
| ста која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно шт |
| је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, она |
| а њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа |
| ута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> <div type="chapter" x |
| и ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спр |
| ва у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слобод |
| рса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, |
| је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, |
| шио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападим |
| естао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута |
| ље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p |
| Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверен |
| 96" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!.. |
| ушу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно д |
| ном, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, п |
| једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да ни |
| ја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целив |
| > <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцр |
| да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одм |
| орима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, |
| просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не |
| ислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак |
| пре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n=" |
| <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Ми |
| рбију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље |
| а, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, ору |
| већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну л |
| их најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допун |
| на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Ј |
| народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећ |
| скога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним |
| падају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, из |
| и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у |
| оје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да п |
| орали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би |
| су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржан |
| овног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи. |
| можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре |
| и се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да |
| изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубо |
| која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је |
| а.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демо |
| рет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим с |
| правду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно |
| и и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море |
| јско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, |
| званичне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала |
| истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да п |
| неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више |
| за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— С |
| мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> |
| епријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберк |
| са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекоса |
| ла за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба |
| град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не |
| и.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у уш |
| едница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сут |
| суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонер |
| гла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на В |
| ло и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљ |
| је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је вазду |
| праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје |
| е говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седе |
| ој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју |
| ркнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш уб |
| мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много |
| е извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се н |
| ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разг |
| есно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, |
| а Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану |
| је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три |
| >„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазарев |
| и истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је |
| они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, |
| " /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; |
| ртије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> |
| њење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Мин |
| о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација пол |
| размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и |
| ни.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко б |
| једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић |
| илизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да пр |
| каз о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом |
| војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобил |
| ота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то |
| српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се и |
| одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с к |
| дон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</ |
| су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мир |
| и демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са |
| има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, |
| „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га |
| томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле д |
| сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за |
| новић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цел |
| е земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{ |
| ебни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и |
| Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у кућ |
| м из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви с |
| тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мен |
| у: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> |
| исане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код н |
| вијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{ |
| силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појм |
| ас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, др |
| одом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S |
| сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Ми |
| овити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искр |
| је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, |
| револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза |
| лаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, б |
| кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кр |
| на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и к |
| в најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>Миловановић, његов |
| и, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у руш |
| ма националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чин |
| , али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посма |
| траних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био б |
| била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.< |
| држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до п |
| .</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је |
| новату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али |
| а најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у с |
| <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија ова |
| ар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако нам |
| да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Срб |
| .{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита |
| их извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског по |
| ција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у к |
| 7" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брини |
| у мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми ог |
| уга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба |
| >Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Ста |
| > <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, |
| ша?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним с |
| ика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чуд |
| да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Срби |
| војим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> |
| штанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да |
| ма их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима меле |
| него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p |
| тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад т |
| врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, мо |
| подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они |
| ановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чу |
| разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p |
| ју.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити |
| и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија |
| 2" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно и |
| кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па п |
| јим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачван |
| раги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да |
| но!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p |
| е засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевље |
| требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да п |
| Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и о |
| ократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код свој |
| на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, С |
| абран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је |
| претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напре |
| иља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву при |
| у садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој мно |
| ји беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да |
| ни и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Ос |
| асити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је про |
| има се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А |
| } Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може |
| злога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео |
| ију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свим |
| о није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искре |
| ламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и нич |
| у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на приме |
| оји признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, к |
| ртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранк |
| пасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, ко |
| <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове в |
| ефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сеља |
| ла одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје п |
| а заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун ј |
| о је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Обори |
| мрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропишт |
| беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај |
| бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У |
| сника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда |
| у, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведо |
| у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестри |
| ојску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не |
| uote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га сасл |
| рбиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у д |
| ога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми |
| оре достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће |
| зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> < |
| ладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије |
| груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, |
| е...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена досто |
| ца лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Обер |
| осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли |
| Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Кос |
| .{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштве |
| мерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње. |
| споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} |
| свете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и |
| у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали. |
| а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, |
| ке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и дело |
| у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А п |
| еда.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке |
| о резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне херо |
| мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној |
| ги је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет |
| намо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном |
| едно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано ос |
| ва, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност |
| на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекле је п |
| ка и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709 |
| им главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то з |
| ву своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе |
| греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам з |
| , душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако |
| узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани с |
| ара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у |
| сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор |
| паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по ко |
| 15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет в |
| м желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио к |
| и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се |
| е рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачу |
| </p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и роп |
| љавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђо |
| е, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ос |
| , биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопошт |
| српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задив |
| , као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разл |
| ти рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од |
| као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p |
| 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовск |
| А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина |
| ара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Не |
| амо пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишња |
| јте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n=" |
| осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем тру |
| :</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен. |
| p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечер |
| {S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јован |
| вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друг |
| орала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима. |
| лина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p |
| , писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што с |
| — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Ла |
| ало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb |
| замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело п |
| ови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="250" |
| а Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну |
| не, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркн |
| ина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.< |
| им написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> < |
| стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле |
| — О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пако |
| Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> |
| рник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.< |
| ла за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско |
| оспођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковн |
| д њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван |
| рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му ј |
| ицире у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из |
| у врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разно |
| че јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивал |
| на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: г |
| на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле |
| е ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеник |
| е је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена м |
| од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни |
| е пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Срб |
| лазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш ка |
| сти.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којо |
| вића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одба |
| овић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинит |
| мати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — |
| на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, |
| е што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар бра |
| то њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши пото |
| тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти |
| писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти |
| <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</ |
| ше једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој д |
| а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</ |
| Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је |
| е смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за њ |
| бођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p |
| да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ кој |
| и, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Ал |
| те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то ув |
| о боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека с |
| е зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— По |
| скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници дол |
| руга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни пакле |
| в.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење |
| S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на |
| <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац новин |
| гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђ |
| отела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице |
| е и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија |
| ке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ов |
| анатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који |
| е, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене. |
| а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> |
| Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуков |
| о је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна краста |
| вић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p> |
| и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, |
| е пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из бегов |
| Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем у |
| је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао ј |
| правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она |
| егове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за |
| есечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} |
| озго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и |
| вну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које |
| , истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро жив |
| сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је |
| > <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шес |
| има гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у |
| .{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао |
| њездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мал |
| ки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у |
| у Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и има |
| зван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој. |
| се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разгова |
| и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{ |
| а сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девој |
| , тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто |
| љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме |
| бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рек |
| тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе |
| воју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београ |
| вку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле св |
| гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви уп |
| с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са |
| ећ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратн |
| де Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила |
| езина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет на |
| ти.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и |
| p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дуж |
| ји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— |
| е Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач |
| .</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја бор |
| јно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеуд |
| !{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447 |
| и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p |
| S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом |
| розбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он |
| езнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увр |
| дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова! |
| чем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задоби |
| дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова дода |
| ој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, |
| ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши с |
| о овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу |
| ећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих |
| је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко |
| акши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време |
| а Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p |
| ј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Пај |
| мио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас ле |
| ече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n |
| ију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа |
| ло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети ма |
| еможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љ |
| а, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> |
| руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стој |
| н пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до с |
| >„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по |
| вића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза |
| г, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш |
| понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија |
| рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље |
| p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, п |
| нутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине |
| ушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер |
| н од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је ста |
| о, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би |
| ке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке служб |
| езује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад |
| лим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је |
| ти овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоис |
| астрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напос |
| јстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што под |
| ине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, |
| ада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тај |
| у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је п |
| сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова! |
| ог брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у т |
| нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то врем |
| к, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити |
| ећ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако весе |
| љала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је ис |
| исани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени |
| оклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући |
| ликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенци |
| пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</ |
| не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког |
| срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, |
| и, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред |
| јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косо |
| и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо |
| ече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криз |
| говори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прил |
| амислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то |
| о опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Мог |
| раћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недељ |
| /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у |
| аначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— П |
| да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце. |
| к душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепа |
| твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} |
| цу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S |
| сена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четни |
| у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасн |
| нка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је о |
| > <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Мо |
| озорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за оки |
| ја“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни |
| госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда сре |
| здизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и с |
| лан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој |
| о, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, п |
| држине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић. |
| јанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чика-Паја |
| криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које |
| рајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло ис |
| ви, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, п |
| елим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакал |
| ој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.< |
| а моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>О |
| е Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из |
| ја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати о |
| и ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по запо |
| моли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са |
| Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p |
| и ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Ми |
| љиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, |
| данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде |
| рпска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку |
| киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз ш |
| рлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни |
| м убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји р |
| служила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитет |
| жавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запит |
| свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само |
| несе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, |
| како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љуба |
| а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети |
| а може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје |
| ћи да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску ре |
| , и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.< |
| у ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља |
| е заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши м |
| а изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер |
| > <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакоја |
| ом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари |
| не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје лете |
| тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом може |
| ао своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb |
| {S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела |
| А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата мн |
| санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у |
| еливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама |
| , то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати верени |
| цу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна бе |
| пска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим |
| а ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, |
| слено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница в |
| е пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкињ |
| — Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но т |
| репуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочит |
| н све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p> |
| и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели! |
| то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале |
| и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког |
| о њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p> |
| преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту |
| ирокој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа |
| асположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њ |
| е било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} |
| тојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосни |
| > <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраг |
| еног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш |
| упу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за |
| ам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи |
| је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослобод |
| градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе |
| n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу в |
| > <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, г |
| мно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчове |
| иве главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растер |
| време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је д |
| ?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбиј |
| ако?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбиј |
| title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води п |
| витом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници |
| во, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си |
| оћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дур |
| она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радос |
| ала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба с |
| долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удар |
| Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ |
| довима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српск |
| „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране б |
| ршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с дру |
| рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>М |
| народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши х |
| ј претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александра, имал |
| пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле |
| ињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу |
| , врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи |
| узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радо |
| се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ бра |
| pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живо |
| on" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у |
| а се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући |
| >Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n |
| /p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и с |
| Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Кр |
| о је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, изб |
| ш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје п |
| тке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризни |
| нолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колик |
| ила.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, ал |
| рах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздра |
| рујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да |
| оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож |
| да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опс |
| у разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничав |
| вовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватр |
| ду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазит |
| и да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А ниј |
| о победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Беогр |
| ересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и муш |
| /p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</ |
| и себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин жи |
| ни град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је он |
| А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— |
| ање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негда |
| на душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздају |
| о Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S |
| ита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпоч |
| диоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вре |
| штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене |
| ободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ осв |
| </p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на у |
| а влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена. |
| у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морал |
| нада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разб |
| није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише и |
| ем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — За |
| мена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља |
| одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори |
| је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, с |
| остићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</ |
| ги нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми см |
| нира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки ч |
| ло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“. |
| е.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје маз |
| — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљериј |
| да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву нем |
| и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижн |
| да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Са |
| > <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче По |
| ских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, |
| После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале |
| такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом ру |
| и на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Сто |
| се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком |
| очекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и в |
| твеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослобод |
| ши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини |
| овски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску |
| је?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне р |
| оку ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокуп |
| ићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред т |
| оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n="291" /> <div type="c |
| врђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не зн |
| шљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих ли |
| м се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књ |
| и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и прат |
| плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S |
| десетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме пре |
| </p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија п |
| има, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју |
| иње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од ру |
| унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су |
| му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску |
| командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном |
| цу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцег |
| емила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле свој |
| ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенера |
| ског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи сво |
| чувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме |
| нија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија |
| о ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, кој |
| ови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкан |
| е два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средин |
| има прими најискреније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ј |
| докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извеш |
| Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша с |
| ц.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих т |
| у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати р |
| се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, дон |
| дао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никак |
| раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. годи |
| етници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, |
| ајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и |
| от онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контрк |
| реме је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлег |
| ји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама у |
| нгарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне ту |
| и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је с |
| Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе ж |
| "596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Жи |
| бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} |
| S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећ |
| савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, предс |
| Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који |
| дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцн |
| њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њ |
| окличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних |
| е Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бак |
| ро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе р |
| у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми |
| нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помага |
| ћ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали |
| а, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих ор |
| ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао з |
| одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила н |
| о по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту |
| а опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све |
| њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и |
| ј радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине |
| ан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14. |
| и се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Со |
| гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече |
| на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом окол |
| мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима. |
| ерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и |
| head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на |
| И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с б |
| > <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло за |
| крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске |
| ас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теж |
| каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Свак |
| дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенци |
| хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не б |
| и, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А да |
| овца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је бил |
| воје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем наг |
| је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за пи |
| ек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{ |
| дне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете поло |
| на.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја |
| негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци |
| тку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од че |
| и, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искаса |
| >Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага |
| дину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p |
| вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрс |
| бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка |
| а је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност с |
| речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити В |
| где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу |
| жаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студе |
| развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Полож |
| рој српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пр |
| ања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном го |
| да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој |
| естрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад п |
| ишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам с |
| itle>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што ј |
| > <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, |
| забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се д |
| е весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одуш |
| ише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу |
| p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јес |
| pb n="537" /><gap unit="graphic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једре |
| " /><gap unit="graphic" /><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n= |
| гству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не пит |
| рка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити |
| де врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p> |
| учиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S |
| а да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> |
| нут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S |
| објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио |
| била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, |
| ога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско |
| рпски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S |
| омитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире с |
| ву код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери |
| угови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани п |
| ме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мај |
| Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове. |
| политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ос |
| угом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, кол |
| Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде |
| ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанск |
| аша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви |
| верен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртав |
| рзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом пом |
| зор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први |
| <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору |
| збуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата |
| слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с време |
| сталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> зн |
| етих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири |
| ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка пок |
| чај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава зап |
| е човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити |
| </p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{ |
| сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и |
| Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће |
| на то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже с |
| дећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се по |
| аје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај |
| јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекид |
| радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски |
| цирски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо пр |
| босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисал |
| ћи да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да |
| ни, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не |
| кровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег |
| цу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидов |
| Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријав |
| рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политички |
| тор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истог |
| ати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, р |
| ве то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>Н |
| почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа |
| мрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? |
| а су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Паш |
| врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само л |
| лобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај |
| а!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} |
| престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечано |
| , наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштв |
| душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци |
| риштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратн |
| /head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао |
| вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвени |
| у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити сл |
| ише од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином о |
| ским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним |
| {S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта ј |
| једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му |
| ве је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше мест |
| ад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој |
| трам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да |
| вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем |
| У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске пра |
| е је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом св |
| ама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спаса |
| а гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или |
| Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас |
| , а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима |
| и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијал |
| су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске че |
| а се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, |
| и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српско |
| га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— |
| рило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под |
| едања од стране бугарских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогн |
| а часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, |
| а, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им срп |
| рногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар |
| вога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвеков |
| ложење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, ст |
| је никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој |
| > <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су из |
| оји се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро |
| d>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су |
| шман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толик |
| се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема ку |
| одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и г |
| бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> |
| и ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и |
| ајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне |
| ли младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, т |
| пријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед с |
| љује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> |
| b n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова с |
| у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случ |
| едлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред |
| абадани златници: дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком. |
| и увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, |
| час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p |
| и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне |
| х борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне вели |
| се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непре |
| се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} |
| на.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S |
| јађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре су |
| у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је |
| заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизн |
| нске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну |
| пскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да ос |
| богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али |
| а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво |
| а просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих се |
| ах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале н |
| </p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољн |
| 92" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених |
| су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство |
| наком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе м |
| <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак |
| ма, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда н |
| </p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Мед |
| ама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских |
| и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке |
| до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црн |
| је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне во |
| и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити |
| {S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, |
| е карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је о |
| рпској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчан |
| ком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? |
| Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S |
| лосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују |
| а:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то |
| м, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тису |
| на зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спрем |
| рва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде поча |
| љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њих |
| неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а |
| је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, |
| вижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јов |
| ена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, ко |
| ха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене л |
| у сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђ |
| е на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!. |
| исма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Ник |
| умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Ср |
| свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове об |
| ије ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече |
| зазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско ст |
| едову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p> |
| ство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црквених |
| „Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весељ |
| >„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p |
| звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију |
| криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Сто |
| земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турак |
| о је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и ст |
| вори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стоја |
| али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</ |
| исци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу |
| знесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машт |
| ске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а |
| ија држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је о |
| ом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, ал |
| и никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</ |
| убоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за тр |
| оре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окре |
| тстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се с |
| иповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <p |
| они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих д |
| ne unit="subSection" /> <p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи да |
| везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па |
| тоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опрош |
| тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчи |
| азвија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све п |
| а до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весе |
| показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног |
| харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена |
| ји су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је |
| казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну ко |
| ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{ |
| тчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војск |
| огла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фе |
| другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Буга |
| равка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био |
| <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и |
| и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једр |
| на је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска |
| рђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли |
| двиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздравље |
| својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре |
| вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском |
| лавни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синов |
| ијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски |
| стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчун |
| јом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, |
| динацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје стар |
| } Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не |
| повесница забележити <pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правиц |
| тенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европс |
| а, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски проц |
| окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби иза |
| е живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, |
| те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем |
| јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на |
| огорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У том |
| забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској |
| ва показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне за |
| се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се до |
| ежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} |
| ЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„И |
| сије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ст |
| дважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језер |
| а у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја |
| српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде |
| ло вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била ж |
| тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њ |
| о за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је |
| ..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> |
| вишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља |
| је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на |
| српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Во |
| е, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поз |
| е, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очеки |
| е и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког |
| маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>О |
| иге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су |
| чима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И |
| их покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је скл |
| поштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се |
| ре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.< |
| оја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она |
| палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, ра |
| у и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта ви |
| лној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све т |
| потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <p |
| лободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека о |
| етање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га |
| ти — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке шт |
| ти де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако |
| То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставо |
| била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њ |
| асти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — |
| рича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да |
| рпске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четник |
| господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од јед |
| ју.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Н |
| ао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога кр |
| ањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скоков |
| там би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли |
| бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устук |
| српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка о |
| балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине |
| див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, разбило је тв |
| та; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ пр |
| ју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се рад |
| х, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за |
| почео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а ве |
| лико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш мо |
| ије тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним |
| агодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здрављ |
| ј поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у |
| учају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голот |
| јрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет |
| е тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да в |
| о написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То ј |
| љно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да |
| да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божит |
| озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Кумано |
| осланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је друг |
| радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Т |
| сао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књи |
| етска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кре |
| ука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо пл |
| м трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на цело |
| у један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник и |
| гину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио |
| .{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са вели |
| пских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се р |
| Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турск |
| пширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других м |
| ног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> |
| он?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на |
| мили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, |
| Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом |
| авица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па |
| ра и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне |
| ерно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном |
| их руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, |
| потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; |
| ојединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, з |
| удућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај |
| е у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвише |
| било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко по |
| ом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После прочитане |
| јевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов |
| повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.< |
| ти крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза |
| род свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред ње |
| Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање тре |
| елом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно д |
| чад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је |
| кав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина п |
| ине запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на |
| време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече |
| ала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњет |
| више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од |
| ја и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је |
| који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал |
| и се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио ос |
| ају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше |
| инијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде |
| ер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађа |
| љао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим дру |
| оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете |
| м, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а |
| је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везу |
| {S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама |
| љ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n=" |
| о, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ј |
| тело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу |
| к, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и ср |
| злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу |
| м иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Мил |
| е и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним |
| ивоту, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде з |
| ти да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разб |
| чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Ус |
| } Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове т |
| ко речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу |
| као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви б |
| се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната н |
| је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="230" /> <div type="chapter" xml |
| е лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена |
| отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати он |
| ократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном поли |
| Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо р |
| .</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Нико |
| сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Сто |
| ећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, |
| ..</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте у |
| вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју |
| за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неп |
| сту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмог |
| и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, гла |
| би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ измеђ |
| unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим |
| јанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испроси |
| ење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да саму |
| запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — п |
| овић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата п |
| братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p> |
| ила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи |
| е Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а |
| рађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград |
| рах за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи |
| дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинов |
| су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бле |
| леда, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, пр |
| војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли о |
| а, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, |
| , толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад с |
| ију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} О |
| хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> |
| ен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалош |
| ранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је |
| е дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши |
| кавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адрес |
| нало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти |
| акати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку милов |
| и и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао |
| а долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге |
| као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх |
| n="378" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> < |
| борила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула ш |
| е, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву со |
| .{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном |
| нама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда |
| ило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, |
| х осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, дом |
| жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p |
| у носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме с |
| неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким |
| а Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цве |
| ари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Ст |
| очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а |
| > <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болни |
| а све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га т |
| брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, |
| ј кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на сво |
| да долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова бри |
| колине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ |
| пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346 |
| мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот ње |
| их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде |
| болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за село |
| м што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј ј |
| м, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па |
| а глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико ист |
| сти на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дан |
| адмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнин |
| раљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам личн |
| ва.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљ |
| за, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се |
| морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш |
| ј близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите г |
| , нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси р |
| рло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па ре |
| } Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе н |
| едило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеш |
| аче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</ |
| п, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирни |
| тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="5 |
| узи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дођ |
| а“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекл |
| Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А |
| који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђ |
| хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко |
| бу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку н |
| и </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n=" |
| ње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шр |
| не смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хте |
| премајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека |
| е још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балкан |
| бовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му |
| зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без |
| нас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски |
| нога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последњ |
| јући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се |
| е да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је |
| погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лепти |
| , за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом п |
| хе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се |
| ованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млад |
| послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ |
| ли.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p> |
| ела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су |
| рад.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је ње |
| јишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, р |
| опште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави п |
| то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубав |
| у.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко д |
| љајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> |
| онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својст |
| згубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим брато |
| нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, |
| .{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лага |
| ека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим |
| руди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим |
| све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку |
| удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— |
| .{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и |
| одније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Беог |
| ану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буд |
| аз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца ба |
| „„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, |
| на.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећа |
| брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише |
| снијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви пр |
| >„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не |
| иво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, |
| ћеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени |
| у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то |
| чествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави |
| Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породиц |
| , окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубил |
| не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак |
| , да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бит |
| едагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати |
| а рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку |
| дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стри |
| са:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој? |
| ; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турц |
| .{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био |
| {S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом |
| о колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој |
| из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, п |
| /p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представ |
| аше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава в |
| лној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</ |
| јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег |
| о пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</ |
| а одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена о |
| ћа, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, не |
| воју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао |
| ше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразиј |
| ше, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— |
| а не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати бол |
| ну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико г |
| ако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње |
| а.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> |
| о, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка б |
| тигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четниц |
| етне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у |
| адгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку |
| >„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас в |
| а сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојо |
| им жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и пат |
| ка мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} |
| дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једн |
| претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на |
| е тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри љу |
| оме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајев |
| открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаг |
| штеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој |
| потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле |
| , почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{ |
| ке кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкн |
| Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> < |
| ену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој |
| му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то |
| делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочит |
| не везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не |
| жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу |
| могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је |
| увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то о |
| та страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу |
| и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајах |
| је стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољуб |
| код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Пол |
| , мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао |
| е нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногл |
| сенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Пр |
| верила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближ |
| >После прочитане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на |
| поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још |
| ао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главно |
| и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће |
| упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у св |
| Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити |
| > <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или |
| езиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, наро |
| е полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је вр |
| каје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његови |
| и би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту |
| оја говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава |
| би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије |
| с радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одве |
| ше у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у |
| радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са стол |
| ку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, |
| не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну ко |
| ене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, приро |
| фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се |
| адоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p |
| о на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете |
| ного штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу. |
| ерим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог |
| а о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постал |
| милу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами у |
| ред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p |
| кав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и |
| е освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га он |
| је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотел |
| хата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испит |
| ентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и |
| ик о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуа |
| цима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они пре |
| а, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За т |
| , те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној ма |
| мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} |
| а да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је |
| лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} |
| — Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, п |
| .</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Р |
| удовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се |
| њу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поз |
| о.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се си |
| ежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> < |
| p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S |
| p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармон |
| је су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и реч |
| >— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p |
| блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— |
| бу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чед |
| о довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи |
| ша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријат |
| се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. |
| на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И он |
| ници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за |
| заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је пом |
| сти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта |
| је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„ |
| срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... |
| м је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ј |
| онио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истин |
| ало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама |
| рдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао та |
| /p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџиј |
| ман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Е |
| се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама у |
| ече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада |
| наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад сл |
| /p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p> |
| аповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пош |
| разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли буко |
| устише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је |
| рдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, сел |
| же помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па св |
| кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, |
| су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их ј |
| е приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају |
| назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи |
| т у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једн |
| ли.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} А |
| — Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале |
| .{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла |
| Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога |
| <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико офиц |
| одеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“. |
| ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша |
| љене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила |
| .{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој поз |
| е.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{ |
| {S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна |
| ј је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно |
| томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да |
| да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и не |
| верена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темперамена |
| уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо. |
| искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити в |
| n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред |
| о, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињени |
| а стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— |
| њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да ид |
| тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у |
| указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и в |
| а и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар |
| ревозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и |
| ито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А к |
| чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом |
| о подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и |
| гледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> |
| цом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тр |
| био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који ј |
| ко затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно |
| кова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и напи |
| гнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, к |
| вог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, |
| сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначко |
| овољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чу |
| бустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди |
| и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност прем |
| .</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе |
| у, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се пред |
| бијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, |
| ктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главо |
| сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S |
| њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</ |
| , шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослет |
| бунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила пр |
| бмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и са |
| ко је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи |
| ц, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен. |
| имите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло би |
| тио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу |
| са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити |
| није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радују |
| о па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Св |
| ем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на п |
| Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} |
| занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онд |
| блику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> |
| р, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта |
| Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула |
| ародноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту |
| не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече |
| {S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang="FR">Le Temps</t |
| јџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, јо |
| ну дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> < |
| Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са |
| е, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутује |
| з хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву би |
| p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему завис |
| жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је |
| е; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плач |
| ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега на |
| је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да |
| није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, |
| /p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш |
| еркнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на то |
| pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић на |
| вијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дош |
| ко неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ће |
| сних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја |
| е Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су к |
| а има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и проз |
| положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели |
| ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и |
| слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас |
| има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш |
| е све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помог |
| сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми с |
| паса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су млад |
| >После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у с |
| ла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре не |
| тке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет |
| <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може |
| , када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџ |
| х.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафана п |
| .</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} А |
| > <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац полож |
| у, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту |
| нка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде пис |
| еранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно ш |
| аже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо |
| крија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред |
| метачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљ |
| аву и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће |
| је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће. |
| о је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред |
| , која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мар |
| е, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Ми |
| испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му доч |
| на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала |
| тним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, бо |
| , носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, |
| уке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних |
| сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје |
| поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник |
| " /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је т |
| се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јави |
| тима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одва |
| јује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне краје |
| а к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ет |
| ги пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе ци |
| како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не б |
| онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече |
| енине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, д |
| /p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у кој |
| и: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочи |
| у у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао |
| м тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и си |
| не.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{ |
| ву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли ј |
| оћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, |
| ора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме |
| бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и |
| је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанч |
| увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p |
| > <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду д |
| целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није |
| а, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву па |
| {S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, |
| ка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу п |
| p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и |
| Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више бли |
| је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељ |
| шен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда нас |
| тигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни пот |
| Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево |
| тио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи |
| рачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одв |
| рдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом ист |
| аја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар |
| илан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је |
| p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венц |
| о и полицији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Л |
| мена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опр |
| Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па мак |
| рак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полаз |
| погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на |
| е.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, |
| азак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што б |
| емо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за |
| ред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Деле |
| ге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пр |
| поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен те |
| Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у пл |
| после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на ју |
| не око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се во |
| ући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>П |
| атили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p |
| у је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} |
| војој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap uni |
| често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, |
| рпска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пра |
| заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се зага |
| је, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, |
| свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао |
| послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даљ |
| седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" / |
| ти, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> |
| цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало г |
| у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која |
| вљу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>П |
| те, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морал |
| сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Зд |
| b n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после |
| танак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај |
| ви нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ћ |
| ша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истис |
| урним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт |
| пуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Ст |
| о, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својо |
| >— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p> |
| грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овд |
| ост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тог |
| о је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, реч |
| лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време ст |
| обра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка ни |
| искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, |
| ко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим |
| ш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болн |
| редложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и |
| сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познаје |
| којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јова |
| е крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</ |
| ="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, |
| тка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуна |
| је ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, |
| уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред |
| ђе, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У т |
| и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути с |
| је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича |
| у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би |
| што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очи |
| ам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића |
| забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му: |
| ого ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се |
| тела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет кол |
| и наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и |
| упштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је бил |
| аутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском |
| лижавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али ј |
| тоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— |
| ованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена |
| вованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога п |
| ле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени. |
| , сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступ |
| фовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен д |
| х хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> < |
| ане доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује |
| који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше ко |
| да се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ств |
| у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна |
| пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише г |
| адром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те |
| а — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ |
| кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, си |
| још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>П |
| подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{ |
| из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p |
| S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина |
| Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакер |
| p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби |
| хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица |
| љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које с |
| ћ је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, |
| седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био во |
| величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Раз |
| ричај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен |
| ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке бо |
| а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше мо |
| а бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да ј |
| Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> |
| , ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој н |
| е прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини |
| столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла |
| и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је уз |
| познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, ко |
| а Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издрж |
| ку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S |
| а је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу |
| у мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Т |
| мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео с |
| Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p> |
| у.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам |
| } Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај м |
| брише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик |
| , за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог |
| , али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>П |
| ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Кој |
| поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог не |
| Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад |
| сположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у кој |
| на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну |
| <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— |
| и за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест п |
| крченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се в |
| <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити д |
| ца народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закоп |
| ој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгуби |
| спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њег |
| ЕДАМДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио |
| и.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и пог |
| о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом |
| ке драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће |
| ђе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала ј |
| јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, |
| ала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нов |
| скреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успеси |
| и к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| на поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом наст |
| ицира и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, |
| <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном |
| рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „н |
| /> <p>— Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провес |
| ер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> |
| би — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њихов |
| енутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељ |
| сле венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не бу |
| лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом |
| си могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> < |
| т окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и п |
| до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p |
| овом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па до |
| p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску си |
| бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> |
| ете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чи |
| — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби |
| се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским |
| на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био |
| игоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан пре |
| p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А д |
| у необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше |
| е на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“ |
| Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице св |
| ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Срби |
| таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p |
| илан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p |
| лицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће рук |
| е, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се |
| и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је |
| да чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пож |
| је за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title |
| сиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се |
| ирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у |
| зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак |
| д била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У |
| ступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што |
| последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евенту |
| Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак по |
| ини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошл |
| с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> |
| ло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече |
| ло, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за с |
| итавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то м |
| ељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној |
| 02"> <head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала не |
| одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</ |
| вић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи |
| добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал с |
| не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је при |
| е мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="55 |
| , те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" |
| до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орде |
| ве забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" / |
| слетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја м |
| итетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби |
| можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па |
| вића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече |
| а кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи н |
| давања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добр |
| те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се п |
| ије баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићеви |
| потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логик |
| његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах |
| свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губили |
| ић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић |
| да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужа |
| лној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да с |
| — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, кој |
| не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика- |
| > <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром ј |
| о се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација евр |
| о правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједн |
| е најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; |
| ћ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек пос |
| леко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе криз |
| заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да л |
| абогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од |
| уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забада |
| p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако ту |
| од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином бр |
| љу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему |
| p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој ниј |
| емогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беш |
| <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} |
| естолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанск |
| им коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио |
| ску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића М |
| , она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео ј |
| ори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— М |
| ло одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми |
| са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте св |
| о шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="graphic" /><!-- — Бра |
| — Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> < |
| Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и |
| едрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да |
| и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње с |
| е још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} |
| полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо |
| p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и |
| ши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о |
| извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчеви |
| о мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочита |
| ожда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште |
| — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="5 |
| — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Ка |
| у.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти |
| у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— у |
| ам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умре |
| зад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државн |
| <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— |
| огао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— |
| /p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, нас |
| зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p> |
| у је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са |
| зина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком пра |
| ђају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кор |
| руја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше то |
| е светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благо |
| оје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та |
| звије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљиво |
| амну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мисл |
| >Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој о |
| <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика- |
| ле, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турск |
| шене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изнена |
| ака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту непр |
| е ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је |
| злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па |
| у мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Је |
| ила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво |
| зак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Ан |
| љу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео |
| ш ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити |
| То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није з |
| ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти |
| /p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ств |
| ост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаг |
| в сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред |
| ругог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, |
| Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине |
| адовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ј |
| вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе таз |
| рдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и |
| време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац |
| Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу |
| о улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади |
| говори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, ми |
| зјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, д |
| ече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и |
| тње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у |
| до.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па т |
| нџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и |
| а пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да ј |
| ди наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима |
| е Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање |
| И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не |
| обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, м |
| и чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи зап |
| ванка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино |
| .. могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> |
| А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за |
| пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да крије |
| {S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је поче |
| а и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопшти |
| да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором п |
| ет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што |
| но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два |
| аван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жен |
| ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, ба |
| се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, од |
| ишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то ист |
| к ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвеза |
| о је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n |
| ставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји проти |
| м могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — по |
| а, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осм |
| боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема нич |
| врдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је |
| кој конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугла |
| оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p |
| е, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном |
| ма.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше |
| ена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, доне |
| те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељ |
| и, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне в |
| д тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> < |
| сретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да уб |
| .{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја са |
| осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да са |
| е и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама |
| ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на т |
| чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, |
| еликих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети н |
| у га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— |
| Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> < |
| ам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам изв |
| — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш веч |
| оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што |
| рину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више |
| стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Л |
| тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> |
| е сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бр |
| Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко |
| сама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу буду |
| у жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку |
| оју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Обе |
| сму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је са |
| стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војн |
| з бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна |
| мо мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, |
| ла, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне с |
| ипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљи |
| о, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе |
| /p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш |
| ноге европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци веков |
| ава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на |
| </p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, |
| ћ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви |
| ного.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљив |
| је догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„ |
| и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска п |
| поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је в |
| ни карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., |
| S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{ |
| ци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни |
| ада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да |
| ати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори |
| СЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју ју |
| там хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни ко |
| , да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Јед |
| <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било |
| с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у им |
| а закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу мог |
| сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је |
| емогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ н |
| жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742 |
| исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању |
| <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:< |
| ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{ |
| мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме |
| е ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио |
| али у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће д |
| есу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да |
| исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадш |
| ско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p> |
| ј радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друшт |
| ој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уп |
| није вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Об |
| пштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће з |
| и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за |
| ем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављено |
| ра им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Ч |
| д буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње |
| на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч м |
| во си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно |
| менуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на с |
| ећи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и д |
| у, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адрес |
| имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, |
| оговор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао |
| да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворе |
| м је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одг |
| у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти с |
| био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је ожив |
| иком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, |
| урне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ј |
| ишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одв |
| са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, |
| иких сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно |
| > <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тим |
| позициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта |
| едник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико ни |
| , и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Т |
| ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, |
| ок не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић са |
| ви што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много позд |
| није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о |
| > <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама |
| </p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобрази |
| све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, кој |
| у ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором пред |
| , крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан |
| м картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, |
| ушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те |
| поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала п |
| ли и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> |
| знео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, |
| њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се преш |
| у аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хист |
| трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, ј |
| и, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пу |
| и.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у сво |
| И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу |
| гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Р |
| наку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом пос |
| ели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и осл |
| да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толик |
| жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у а |
| раната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атм |
| и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуал |
| на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</ |
| е и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати |
| вљевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Л |
| аси:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично |
| вну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те д |
| ме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до |
| ој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде |
| м:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ран |
| када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада |
| на рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p |
| неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада ство |
| рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то |
| жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, |
| нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начино |
| сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка д |
| има јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу при |
| ико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најза |
| ји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда, нем |
| ин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Труд |
| у томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која |
| от?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевн |
| да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој ( |
| дре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите з |
| ко?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> |
| љуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би |
| творићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> |
| лим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се |
| абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи |
| нерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације |
| и и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се |
| p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, |
| алите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како |
| Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој приј |
| Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p> |
| јенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики |
| его море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, д |
| но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држи |
| гради за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било |
| >— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше б |
| ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разли |
| јој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој угл |
| но јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло |
| први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратил |
| је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу с |
| лишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“ |
| ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску в |
| које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас жи |
| а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> |
| мам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Су |
| собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} |
| а вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — о |
| његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га |
| ас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p |
| дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и де |
| која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево |
| пак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху приј |
| љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да с |
| ома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ств |
| Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после |
| > <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега пр |
| баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога век |
| е:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођ |
| мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету. |
| уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одисти |
| Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачн |
| икали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна ру |
| лим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мис |
| била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја |
| Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Ник |
| са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам |
| је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријет |
| у, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић |
| Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте в |
| , што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у |
| лим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" / |
| колико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно |
| е га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сео |
| и он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу: |
| </p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" |
| моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, п |
| се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> |
| е један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви з |
| се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, |
| ојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интере |
| са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Увер |
| зда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подс |
| Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде п |
| е.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом |
| промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствари |
| не досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} |
| ете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Д |
| о болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата |
| — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким непове |
| — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> |
| је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нис |
| еба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb |
| , међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{ |
| вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли тем |
| У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изгов |
| им родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} |
| писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку |
| ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, |
| — Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Ма |
| а.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошл |
| и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ |
| лагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаш |
| > <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек би |
| обацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за |
| Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пр |
| јемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоп |
| Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, |
| данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни прест |
| га тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до |
| а и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица. |
| мо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, |
| ио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> и |
| ћевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље ски |
| е, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. |
| сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си |
| ексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македон |
| више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора |
| испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— |
| и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на желез |
| мрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је |
| олим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— |
| и како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, |
| >У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и |
| а миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој |
| тво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} О |
| утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} |
| > <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови |
| душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болнича |
| него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабри |
| товаоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„С |
| ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед |
| ницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{ |
| ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, |
| ију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи |
| треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, |
| и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њи |
| базније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са |
| оиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „ |
| о, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофанови |
| без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен |
| се у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} |
| pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> |
| риљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од д |
| ми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутар |
| су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на пред |
| у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим ш |
| нствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, оси |
| јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мај |
| адају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ни |
| И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се |
| ном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> |
| гонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису за |
| био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима |
| </p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог ј |
| срећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и |
| једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три |
| ољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао |
| крено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су |
| о смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо прав |
| е онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом |
| упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух |
| обито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb |
| наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хи |
| себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арн |
| пски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та о |
| ком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу |
| и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнау |
| их Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изн |
| етало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. |
| рнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — од |
| езану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књ |
| а смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда ск |
| а како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли |
| страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути н |
| м.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад сти |
| се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш м |
| p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угод |
| тављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави |
| опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границ |
| опље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, прек |
| Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, раз |
| ја је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан |
| <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњич |
| би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сје |
| онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустен |
| p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људ |
| ала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у |
| хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обве |
| команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ак |
| >Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је б |
| </p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиља |
| ке под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, гд |
| а стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Исти |
| десет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговоро |
| оји уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој свет |
| упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет ха |
| аузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше кл |
| угарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку |
| рично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> < |
| стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, |
| Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога |
| <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стих |
| просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевим |
| браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постав |
| јску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника |
| само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадр |
| тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа |
| > <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и ње |
| би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином пи |
| је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоци |
| ој власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на ра |
| зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго пре |
| х бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора |
| за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Им |
| мена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у двориш |
| већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p> |
| у толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узв |
| > <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у |
| /p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног бата |
| у не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Кали |
| што се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену |
| рђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу т |
| а ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам |
| p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- |
| еру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим |
| ску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млад |
| > <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се усле |
| и по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бо |
| ече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је доч |
| о је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена |
| је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и |
| Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао ј |
| чке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у дру |
| једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе н |
| > <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све това |
| > од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах |
| рти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да |
| кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра |
| где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покуш |
| женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице |
| ине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се изв |
| је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је доче |
| pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне |
| совањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме |
| атом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; кој |
| не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „ |
| лавна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се с |
| ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="6 |
| да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у. |
| ута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи |
| мно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они н |
| чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путниц |
| д А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељо |
| задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред в |
| p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који ве |
| им, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те шт |
| /p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу |
| а сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S |
| /head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, |
| ње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> < |
| рхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да |
| кери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред |
| у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положај |
| још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p |
| ругим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи ру |
| >Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Си |
| ао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!. |
| је од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Ј |
| не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један тр |
| одични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљ |
| промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећ |
| љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не с |
| очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми |
| агледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако т |
| .. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и вес |
| је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце луп |
| е се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Сто |
| ј ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је |
| акну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који |
| у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче |
| замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, мож |
| у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ј |
| — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p |
| том на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p |
| рад и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дични |
| тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, |
| >Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — к |
| умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламента |
| лико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске |
| ађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јав |
| рчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Ха |
| на под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђено |
| неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од зво |
| дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је п |
| тојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова |
| е кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у |
| ху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина- |
| одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић |
| Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло |
| они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора |
| pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам извес |
| о, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофе |
| му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику расп |
| <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде в |
| а <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одлич |
| еће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније пис |
| реврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, |
| на, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средове |
| ло у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан иск |
| .{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле |
| е се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако вели |
| рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, |
| рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> < |
| Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинте |
| (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта разм |
| м <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Ла |
| акше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због |
| рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заб |
| озволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо |
| је рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разг |
| це, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се с |
| да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажар |
| а поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч заст |
| ло, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, с |
| оје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> < |
| цем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p |
| заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упут |
| сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од о |
| Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На |
| и разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, види |
| су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Сте |
| идио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стра |
| амвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Ст |
| ута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Прија |
| з огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не |
| </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>К |
| <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка |
| p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Че |
| ре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је др |
| ају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти |
| тачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она |
| е и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} |
| његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — уз |
| који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирств |
| отресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живи |
| ри.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запит |
| се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загле |
| Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Т |
| аром Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из гр |
| аза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђен |
| er" xml:id="SRP19203_C110"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак срп |
| er" xml:id="SRP19203_C101"> <head>ГЛАВА СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, |
| er" xml:id="SRP19203_C111"> <head>ГЛАВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и |
| " xml:id="SRP19203_C110_1"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Цр |
| " xml:id="SRP19203_C106_1"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење |
| " xml:id="SRP19203_C107_1"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</hea |
| er" xml:id="SRP19203_C102"> <head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече |
| er" xml:id="SRP19203_C112"> <head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> < |
| er" xml:id="SRP19203_C103"> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</h |
| er" xml:id="SRP19203_C113"> <head>ГЛАВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> |
| er" xml:id="SRP19203_C104"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција мира</h |
| er" xml:id="SRP19203_C114"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око д |
| er" xml:id="SRP19203_C105"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутр |
| er" xml:id="SRP19203_C115"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Збо |
| er" xml:id="SRP19203_C106"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ с |
| er" xml:id="SRP19203_C116"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У |
| er" xml:id="SRP19203_C107"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p> |
| er" xml:id="SRP19203_C117"> <head>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану |
| er" xml:id="SRP19203_C108"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једно |
| er" xml:id="SRP19203_C118"> <head>ГЛАВА СТО ОСАМНАЕСТА</head> <head>15. јуни 1913.</head> <p>15 |
| er" xml:id="SRP19203_C109"> <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже |
| ним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за т |
| о, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као |
| може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах |
| S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p> |
| нда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу |
| <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине |
| S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник |
| , Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српск |
| /p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време се |
| дбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу |
| а своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У |
| ђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се |
| ка чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за |
| сели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку. |
| не.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на |
| тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраго |
| са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да н |
| о пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кав |
| о пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитан |
| ановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасви |
| >Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, |
| бре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа |
| тили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођ |
| из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр до |
| оваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унап |
| >Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо |
| зумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала |
| премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</ |
| прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо ј |
| ући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хва |
| отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару |
| <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба |
| беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки |
| им кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро с |
| у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби |
| а скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати |
| о је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, ш |
| али.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.< |
| и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новац |
| .</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</ |
| а ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу с |
| гледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и |
| } А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетн |
| се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се о |
| демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По |
| од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију |
| ј рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибр |
| p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да с |
| да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причека |
| главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, |
| ру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје |
| да љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догоди |
| Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А зн |
| рео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком да |
| ј Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне |
| олугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војво |
| <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге |
| ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p> |
| стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затвор |
| S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ дов |
| маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку |
| ољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића |
| се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра.</p> |
| угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванае |
| ко рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког |
| а и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрин |
| аш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времен |
| маћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни |
| Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари сврш |
| положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност ниј |
| казујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера! |
| /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко |
| зи марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, |
| ла и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, |
| Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну. |
| столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља |
| длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попиј |
| /p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику м |
| са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, к |
| Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> |
| еду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стој |
| е седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жар |
| /p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорил |
| азговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како т |
| дра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала д |
| /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је |
| <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је |
| > <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читај |
| ј ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље за |
| </p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{ |
| ључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> |
| ђе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгон |
| у одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Мирос |
| ђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, ује |
| пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћ |
| очекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="301" /> |
| окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктор |
| ку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу |
| унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било |
| ну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљај |
| равцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћ |
| ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са до |
| безбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина- |
| задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин |
| ена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те |
| писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Ч |
| Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу |
| цију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући |
| да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од ст |
| дети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="338" /> <div type="chapter" |
| у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први |
| је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпу |
| Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својо |
| више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по |
| еве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам ос |
| вању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се |
| о Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с то |
| > <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхун |
| p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испрати |
| шчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је б |
| ње о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Нов |
| нка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење |
| плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, ко |
| исала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих послед |
| бали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њези |
| а му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, |
| head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, н |
| потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крај |
| ише ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, |
| и садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, |
| и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересо |
| ишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабиј |
| ужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим |
| е лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из ког |
| осле обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће |
| и записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је п |
| равимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} |
| а настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлил |
| чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Ан |
| оми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која |
| стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се |
| овори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, д |
| ена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута |
| ико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отиш |
| говора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, |
| јати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни |
| ј је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србији |
| е драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрт |
| ој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} |
| ласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може |
| се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољ |
| p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох! |
| <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао н |
| у у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седни |
| /p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ј |
| војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, |
| /p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још |
| неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> |
| Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова |
| ј учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благод |
| ћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писа |
| p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан из |
| ећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога |
| p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако ва |
| бног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепша |
| ве ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично мла |
| и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— |
| е поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, ка |
| е код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову д |
| да се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p |
| p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко в |
| смо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Бо |
| нула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати |
| p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина |
| кшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, |
| а јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста о |
| >— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кум |
| ренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ов |
| </p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између |
| е оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мисл |
| да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> |
| азећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.< |
| антна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка и |
| вом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику |
| ило време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да с |
| ог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ ј |
| м, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> |
| ага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти ов |
| олну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отиш |
| е могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па |
| чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је в |
| к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали см |
| пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по |
| pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу |
| кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у |
| S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спре |
| ве то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он |
| олела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и |
| е дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахн |
| сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да о |
| ј нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и |
| естре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, |
| желивши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрав |
| ренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактер |
| што живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начин |
| ли и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да |
| на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Ка |
| адојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} |
| ман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на свој |
| ијатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље |
| осан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели бо |
| b n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мисл |
| сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаре |
| ко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> < |
| се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде |
| кривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан |
| .</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па |
| .</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Ра |
| бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — на |
| омогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— |
| /p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај |
| резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и |
| ић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали |
| а његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно пре |
| се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Трк |
| ао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уд |
| p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и |
| о питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а с |
| ини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да ви |
| одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојко |
| грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, |
| грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана |
| tone unit="subSection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година. |
| <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — |
| Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше ко |
| <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ст |
| јску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у р |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, |
| ње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По тво |
| ојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је посл |
| јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, у |
| нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</ |
| па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одл |
| уци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Па |
| пио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упозн |
| .{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поно |
| те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и оп |
| га труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јова |
| <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад |
| лабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањ |
| трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Н |
| > <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вр |
| чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Пај |
| осматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је |
| речавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њ |
| је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику и |
| е код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност |
| натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди ст |
| S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка. |
| >Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тр |
| /p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој пока |
| , одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Ст |
| у, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дн |
| <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се |
| <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно |
| >— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} |
| <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, |
| моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо мој |
| говори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дош |
| /p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Ње |
| ића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али в |
| запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, д |
| а из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се |
| уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти пр |
| сти“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини он |
| е виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.< |
| ати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“? |
| <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак ово |
| петана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разгова |
| она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фо |
| их.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Не |
| ји зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лаза |
| на-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, ниј |
| а то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да |
| г рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта ј |
| > <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеш |
| ска.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборав |
| ед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> |
| о си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p |
| p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и |
| ише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> |
| та.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покуша |
| што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да |
| } Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили |
| ње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— П |
| мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје |
| /p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ нед |
| а се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то |
| а је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које |
| /p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српс |
| аћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом н |
| ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њези |
| му је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часо |
| S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз да |
| знавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна ду |
| потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</ |
| епозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном |
| толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа? |
| среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа |
| њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растер |
| ва!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме |
| кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне |
| ли, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер |
| pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред |
| румени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио |
| евић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упаде Јуриши |
| " /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или д |
| грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p> <p>— Ж |
| ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у |
| град ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина |
| заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајев |
| } На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали |
| Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе |
| ић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Сто |
| ог „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радо |
| ознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p |
| >— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, |
| /p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — К |
| е да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљив |
| После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n=" |
| ену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласо |
| ив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те п |
| је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да |
| На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и о |
| и и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку до |
| утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пу |
| низму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни пом |
| та, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код об |
| како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сум |
| и мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</ |
| дник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> < |
| У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су прегово |
| фицири и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по |
| оју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим пра |
| ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке |
| ко ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити бољ |
| Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Бито |
| ти искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од ст |
| слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини |
| о у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало |
| отврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к |
| о потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Док |
| ...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p |
| свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После по |
| нутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати з |
| нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо |
| то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом |
| немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, |
| авом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — од |
| показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах |
| ш дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су сто |
| граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, |
| на полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} |
| head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка сн |
| 03_C9"> <head>ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате< |
| његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори францус |
| АВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћа |
| евића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем иша |
| ћева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, а |
| ВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега офи |
| > <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала |
| вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзо |
| це моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, сто |
| p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p |
| су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на |
| моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није бо |
| ја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у |
| суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницим |
| за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се н |
| е пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда |
| врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас |
| д ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора В |
| ера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд в |
| тише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их осло |
| и на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово нав |
| труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, |
| , тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше |
| комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојк |
| познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису |
| а отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим |
| ром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брз |
| тојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец да |
| Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила |
| у у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из б |
| који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редо |
| ...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на но |
| сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отво |
| слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" / |
| таде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред т |
| е, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После |
| тка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и ра |
| ори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита пис |
| онце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стај |
| зму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориш |
| азматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да |
| , ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{ |
| у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показ |
| у већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала св |
| упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше |
| дно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је про |
| Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; |
| здигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне по |
| иво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет к |
| промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влад |
| пута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду |
| ужбу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно с |
| ем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Ди |
| прену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко. |
| , као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да н |
| и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице. |
| е дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Б |
| ебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си |
| о што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не |
| свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположен |
| ајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, |
| вој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си |
| да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми пос |
| а запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога |
| на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чи |
| приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове |
| е најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нес |
| прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавно |
| авало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у |
| p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа сум |
| е је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Г |
| ала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} |
| дравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко за |
| ива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То |
| анка</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу |
| смено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} |
| не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку |
| е вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому прими |
| се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпа |
| и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена нацио |
| је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај сто |
| шту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не ра |
| p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нес |
| ко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стоја |
| о, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно |
| пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили |
| <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствар |
| >Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће |
| аса и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијак |
| овић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То веч |
| енчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а по |
| времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходни |
| <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— |
| Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде |
| и би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења |
| и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му |
| пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љу |
| наде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p> |
| може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p> |
| им колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и |
| хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о нерав |
| гла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и мате |
| епоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit="subSection" / |
| на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанк |
| је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А са |
| прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на тру |
| } Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Ре |
| } А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеш |
| на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организ |
| ску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим вр |
| е, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође |
| анка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љуб |
| , Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзоја |
| лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p |
| лити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојан |
| ско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она |
| рински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се |
| Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p |
| стојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</ |
| ша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа |
| а није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је |
| рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> |
| Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као |
| одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За јед |
| нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја |
| већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ |
| /head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{ |
| естоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.< |
| у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да |
| <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, |
| head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу |
| учаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Про |
| >Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стој |
| многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа |
| ла страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи |
| вића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко |
| ољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и уп |
| ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџ |
| сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Она |
| е Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срц |
| изе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежеви |
| одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> |
| аци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> < |
| мао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути |
| .</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Т |
| а по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој |
| обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио |
| у приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допад |
| их се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна |
| се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова нава |
| — Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> |
| !</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских ч |
| , и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих простори |
| са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја. |
| днесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштова |
| ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које |
| по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја |
| им отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд |
| ма се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког саста |
| жности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тр |
| е пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, |
| ила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављен |
| је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену |
| о.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шес |
| </p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи |
| ан кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да |
| о речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> < |
| > <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој |
| } А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати |
| ви Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем |
| Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка? |
| но Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах |
| вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љ |
| осле овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спуст |
| регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та |
| > <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред |
| p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у на |
| кну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазв |
| задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је |
| се каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> |
| p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љу |
| ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интере |
| ћи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитал |
| ему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића п |
| иву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекл |
| > <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши ш |
| вори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Ла |
| ој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p> |
| срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не дав |
| /p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ј |
| ска из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов р |
| је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када члан |
| атити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премд |
| , право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, |
| обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга |
| се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало |
| посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој друг |
| анка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стој |
| у ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Ка |
| епо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта |
| кноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад |
| {S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој |
| јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла п |
| ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p |
| твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стој |
| исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не м |
| S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрав |
| дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> |
| о ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те ве |
| — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком з |
| } Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изи |
| ојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајо |
| рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n=" |
| о, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од те |
| одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.< |
| p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој |
| ложајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без |
| а је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвеш |
| нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега |
| ају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можем |
| писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Па |
| атекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, ув |
| ана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој |
| би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио. |
| у Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си |
| од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</ |
| у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојан |
| p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допад |
| њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а о |
| упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, |
| свану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искр |
| корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или У |
| могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> |
| када одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој. |
| трахота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— |
| лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, исп |
| .</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, на |
| је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра |
| ати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с к |
| се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему ле |
| ету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положи |
| р Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границ |
| том.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје м |
| ити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када |
| ло колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> < |
| } Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете |
| ко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћи |
| ве више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест час |
| сн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве пе |
| брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> |
| јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, |
| наче у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb |
| — Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше сво |
| ла до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, |
| Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загро |
| ава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону стра |
| ће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb |
| ваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека |
| венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко на |
| најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то |
| ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Ла |
| оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер и |
| сти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Ср |
| пи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум |
| к, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава диста |
| је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{ |
| слављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жал |
| ст и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти |
| реман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем кра |
| они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Пре |
| и:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутн |
| љину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све не |
| што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред |
| и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад см |
| поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату к |
| р тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на |
| о доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше |
| {S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војник |
| ву војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман |
| ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А би |
| гоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Рад |
| рема уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни т |
| вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако |
| зати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо |
| у бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> |
| ете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’ |
| а за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам д |
| збори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове с |
| а.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој |
| јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; о |
| данаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задр |
| убље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти ша |
| пског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— |
| ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <d |
| улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову с |
| аженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за |
| као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужни |
| от разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко |
| ћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, заг |
| — Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога по |
| ине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! |
| тли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад би |
| отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</ |
| ="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се |
| Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје |
| " /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко... |
| те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блажен |
| поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твој |
| мо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о |
| ко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу |
| оји је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустит |
| , где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушко |
| горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркиња |
| не, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкн |
| рађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> < |
| падамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер н |
| у у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по |
| у столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја |
| сред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за живото |
| е се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спушта |
| скоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцрта |
| то.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супрот |
| ? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то |
| ја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</ |
| ине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују и |
| у, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела с |
| зарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непре |
| ојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога б |
| добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметит |
| /p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у б |
| хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</ |
| ао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Н |
| , а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну |
| раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види |
| Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> |
| се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних нов |
| ешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држ |
| <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста а |
| сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.< |
| /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је к |
| видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била |
| а освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића |
| аџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо |
| земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српско |
| n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, |
| — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке п |
| у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часов |
| рећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и за |
| — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљд |
| сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсо |
| резире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с бо |
| , слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p |
| снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен |
| апији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чу |
| је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ |
| ји се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство |
| вета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом све |
| огла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на |
| е место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ниш |
| "685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То |
| у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато |
| да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми б |
| едраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраг |
| /p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је о |
| тскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се раши |
| лонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнеж |
| ђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је нао |
| ајзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спр |
| , — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, ко |
| Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А |
| начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се |
| ћ одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који |
| вако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С |
| 71" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај |
| тра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то ч |
| о ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— |
| а осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од |
| се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> < |
| а се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то вре |
| зети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас |
| у под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да не |
| ро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> < |
| е лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А |
| .. — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш сав |
| е га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и прид |
| раго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања |
| евић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p |
| ојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад с |
| пусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још |
| и и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачуна |
| "467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код пр |
| ских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, |
| м сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ни |
| учку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога |
| дном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; |
| су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разгово |
| p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> < |
| рипреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, |
| вине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.< |
| слуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као у |
| убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488 |
| каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбу |
| другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU"> |
| је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и |
| ађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разгов |
| ани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, ко |
| енске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пе |
| рана лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> |
| у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимај |
| ледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански |
| раљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за п |
| Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенс |
| /p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет |
| изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су |
| тави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар |
| арку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће це |
| p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стоја |
| подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка мо |
| ом, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али |
| м.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гла |
| оведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давн |
| веца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она |
| е за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жи |
| тове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се |
| цу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То веч |
| а се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на нас |
| фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p |
| > <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их |
| .“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Р |
| омитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли |
| <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну |
| ика укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и |
| за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на |
| ном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших |
| гу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу сво |
| икако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе |
| ршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом |
| ешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт |
| <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чист |
| ораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хр |
| или пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је |
| и га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залиш |
| крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељен |
| како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу |
| 19203_C100"> <pb n="632" /> <head>ГЛАВА СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у под |
| ском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати с |
| у ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, ко |
| у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма има |
| се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике? |
| сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су он |
| нас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака |
| азују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелаз |
| ути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој ј |
| — Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не |
| српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним п |
| време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те к |
| .{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друг |
| ења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} До |
| у човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да прима |
| и дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну миса |
| ’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само јед |
| рица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l |
| а светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше |
| ј сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за |
| главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од |
| е из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђ |
| мислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за |
| м пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што |
| тина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Б |
| шати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко в |
| већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га |
| ремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један ра |
| нт, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до |
| ила стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још |
| сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у |
| ца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брат |
| метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише |
| ека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију об |
| ство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између |
| т лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а |
| поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет |
| орац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и през |
| а тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, |
| /p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списк |
| е.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све |
| /p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо |
| оц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у |
| тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда |
| зму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горд |
| /p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не |
| месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, о |
| остртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} О |
| тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао ар |
| ијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у |
| итраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели |
| змеђу турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изнен |
| ста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се поче |
| <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада |
| ти, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом жи |
| ите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприли |
| ливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да |
| би код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведр |
| вљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искренос |
| ости.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног с |
| ред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, |
| ог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељ |
| аква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике |
| воривши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга |
| !..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, |
| <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала |
| p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и |
| ду.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војс |
| p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипра |
| , и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се |
| S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљ |
| бично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуња |
| ицима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади је |
| м.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се м |
| о, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изи |
| оје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседн |
| , господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} |
| арској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> |
| } Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета |
| та више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским пут |
| Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин ув |
| м Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Је |
| обра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао п |
| Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али |
| ј домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме |
| ик ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{ |
| тима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др И |
| утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски госуд |
| head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радо |
| у хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p> |
| стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи све |
| о и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Госп |
| е се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они то |
| а је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p |
| тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Ка |
| је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, |
| која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз |
| вница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је косн |
| или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет |
| штаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> < |
| ло се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, који |
| ција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсад |
| важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласи |
| /p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри |
| р сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећ |
| а је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је о |
| онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да ос |
| стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уг |
| га сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим ја |
| чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и |
| обио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био т |
| е.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> |
| опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат |
| стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не п |
| {S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђе |
| >На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> < |
| уже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљ |
| сле привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гр |
| то се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дић |
| илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд |
| јска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна о |
| тати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих |
| правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога в |
| S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те та |
| радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто |
| о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Ст |
| тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Март |
| ојници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела с |
| ле тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша |
| парчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, |
| у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико |
| оградски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до |
| ао крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се |
| чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону |
| адох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Пр |
| фера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Ка |
| в је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата |
| зврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема |
| То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се б |
| е са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Ш |
| а разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру |
| есе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чу |
| кији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, к |
| ути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбо |
| есу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању |
| е јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — пот |
| имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем д |
| омбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— С |
| .</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, |
| Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, |
| приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.< |
| а, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, ник |
| ш у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — ви |
| а радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они из |
| тише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и |
| ош нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да |
| мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра ч |
| овима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио с |
| штини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да о |
| А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди с |
| ма намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу |
| о, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те |
| могао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде в |
| p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, |
| ознато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb |
| ко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка |
| а.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела ј |
| завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава |
| се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може од |
| у да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пр |
| али!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n=" |
| тупила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је т |
| тору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком |
| а на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да п |
| је право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ |
| ри неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту по |
| сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, |
| ини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјак |
| иљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само |
| е, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је о |
| ом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спу |
| јању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> < |
| на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече |
| из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањах |
| су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, |
| се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских |
| ди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом пада |
| му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући |
| запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрај |
| еколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори би |
| напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| лицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Триву |
| се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би |
| p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку |
| ст.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главни |
| ектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију |
| мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радо |
| , пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> до |
| их био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном шт |
| ди и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} |
| ко од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучн |
| а се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то б |
| иво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који с |
| је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома м |
| те од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло |
| па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S |
| мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мај |
| престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити. |
| е Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на |
| колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, та |
| рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја бр |
| ок стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад вид |
| наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда по |
| S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Ж |
| о садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још то |
| ћ, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак |
| хови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S |
| би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, шт |
| и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно |
| се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи бил |
| ира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ |
| ију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сест |
| осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни |
| есто врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба |
| арим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна ста |
| си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговор |
| како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да |
| <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепо |
| прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој за |
| </p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} |
| ција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да н |
| {S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</ |
| Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њем |
| рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долаз |
| ив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, |
| љева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{ |
| ићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, шт |
| ознаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Ла |
| прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањ |
| аопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капет |
| енију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Б |
| {S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ до |
| ого креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци |
| рај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе ј |
| авши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала |
| та. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Нећ |
| енуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа к |
| стоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам то |
| е срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за |
| шли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело ген |
| јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} |
| ати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи |
| На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако крити |
| далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јо |
| своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја |
| не, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама ми |
| ти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав |
| али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притво |
| ше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећ |
| Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкр |
| него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p |
| бити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре |
| ој по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе |
| следњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасност |
| едо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже ру |
| кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког поједино |
| могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исх |
| ла извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао поги |
| нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непр |
| за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, ка |
| још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потре |
| е Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са |
| ованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с |
| емљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну |
| а ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад |
| епу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар |
| опова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну |
| се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у мод |
| n="601" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" |
| раду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и моз |
| ра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, |
| ог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брз |
| а кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Ба |
| шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне |
| них стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се |
| вић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p |
| р Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Ку |
| n="665" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Страховити јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један |
| армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику |
| рање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи |
| — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливе |
| /p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови б |
| а страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гр |
| ја је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су |
| као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирн |
| ај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помисл |
| ало величанствену слику, непрегледнога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посу |
| ни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да |
| а нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, о |
| а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тре |
| морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} |
| бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове |
| дала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} |
| видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену |
| болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> <p |
| е речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у паме |
| у, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та |
| би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Ник |
| ојнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао дос |
| ресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат ва |
| наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од с |
| звикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе |
| се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, госп |
| Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегств |
| лики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели |
| е, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши ш |
| ла ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако |
| <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, |
| ах напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На |
| дећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше |
| ан пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом по |
| мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, л |
| <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво |
| мо лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед сад |
| tle>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за |
| сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио |
| м океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео прос |
| мбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> б |
| ца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се |
| меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, ј |
| а, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу н |
| /p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један о |
| рављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом |
| ок пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а |
| и с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, а |
| S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> |
| се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из |
| но страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезиног |
| века.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексио |
| поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као |
| <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао с |
| ска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... |
| шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> |
| ала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила |
| и, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам сл |
| итици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спа |
| ера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога |
| имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а б |
| ила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 мин |
| > <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> |
| гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, |
| адну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручников |
| е експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и |
| овских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: |
| ер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у ш |
| . «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна |
| рти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га ра |
| е ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{ |
| а мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица изме |
| а је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.< |
| ржали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије бит |
| Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој с |
| икад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која б |
| и осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах |
| , која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људско |
| Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци з |
| а не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу магл |
| а ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика- |
| тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад |
| отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена |
| ога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова |
| њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, |
| дан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји: |
| , добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— |
| мору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и |
| , не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да |
| а једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда |
| ју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица |
| ећ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем ј |
| џа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; |
| — Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к |
| мити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он ј |
| а код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била припр |
| ро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> |
| та!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> < |
| ти.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к неб |
| ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је |
| ој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да |
| у.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</ |
| но мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати к |
| осади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем шт |
| ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од с |
| у.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> |
| чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ |
| !</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} |
| а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора. |
| аново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уо |
| каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> |
| Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти с |
| -Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разго |
| ин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} |
| х, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита н |
| онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она |
| и га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> |
| ази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и с |
| о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и р |
| Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест. |
| рао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на |
| и казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да ј |
| при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до |
| у, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући |
| са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опрости |
| са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се об |
| p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату ни |
| .</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила се |
| а, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који да |
| зиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упа |
| ицу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је ов |
| p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље то |
| овица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човек |
| а нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уј |
| лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим поже |
| нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, |
| <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре ј |
| није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако д |
| богом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помисл |
| Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Беог |
| > <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа ост |
| p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге |
| у</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату |
| Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — |
| е прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су |
| цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуб |
| } Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наш |
| чак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стр |
| инским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те |
| -Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би г |
| да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" / |
| <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Пај |
| p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју |
| ајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се |
| једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустав |
| би и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настав |
| >Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, |
| аја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече с |
| — Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам умо |
| /p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу |
| аја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не зна |
| дне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао о |
| > <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу |
| {S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— |
| ешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рад |
| без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да бу |
| когод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свад |
| /p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећ |
| ојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb |
| праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па ду |
| не. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жен |
| крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком |
| 9" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу све |
| ти добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам |
| није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чи |
| нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини ме |
| ајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да з |
| мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет де |
| их груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, |
| се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пре |
| p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Н |
| ш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у ф |
| авно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало спо |
| Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кух |
| Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоно |
| еочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часо |
| — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захва |
| е послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p |
| оспода по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гост |
| и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледал |
| одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им |
| није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ства |
| пођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} |
| другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Г |
| их већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем |
| о седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше о |
| ојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засиј |
| је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p> |
| еограду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгуби |
| нђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узви |
| нђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла п |
| калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После |
| , воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног |
| бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не поз |
| а.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема |
| ићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек |
| <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.< |
| м.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку |
| </p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, бил |
| пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није п |
| <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита С |
| моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор |
| НАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина |
| Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо |
| лост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су |
| ени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у г |
| моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} П |
| — Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То |
| да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— М |
| у.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са |
| часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика- |
| обити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему т |
| је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктор |
| воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељен |
| Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone |
| да кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе н |
| тао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> |
| p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочи |
| у матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те с |
| великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па зн |
| p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену |
| ри сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шт |
| д свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца |
| једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да ви |
| тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванке |
| ри, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</ |
| /p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо |
| ј.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је об |
| р нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборав |
| <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са |
| ред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењањ |
| о а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} О |
| ead> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом |
| ранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нат |
| Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема ј |
| >— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је мо |
| уде чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешк |
| иганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда |
| спех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну |
| нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто зауста |
| док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за п |
| поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била усп |
| е груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не им |
| , које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читат |
| трпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Ан |
| ан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јо |
| што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и |
| езује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан |
| и је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозо |
| ем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо |
| — Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се |
| огло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, |
| као; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако |
| но, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке |
| че:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Н |
| „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале |
| букла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођо |
| о — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су |
| Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, |
| Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— |
| љају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку ре |
| осити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Пај |
| тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> |
| {S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, |
| само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта |
| </p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само |
| рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шум |
| им освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидн |
| уден бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи |
| тки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила крај |
| ема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</ |
| овао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очим |
| јска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсн |
| држаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је |
| {S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p |
| се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу |
| доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државн |
| ашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрац |
| ици обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци |
| у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак тре |
| ји је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријате |
| омита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то |
| , ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа це |
| унакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Мила |
| етка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наш |
| и и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гост |
| се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој |
| ршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску излож |
| ано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће т |
| закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо |
| </p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасн |
| ути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жен |
| /p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из |
| г је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p |
| аљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљ |
| био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ |
| ум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас |
| /p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег ј |
| p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде сво |
| сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а |
| повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа |
| ман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечи |
| ју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао са |
| је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој м |
| де треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, д |
| ца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је |
| загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца. |
| станце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и |
| пских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мут |
| <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, ка |
| pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија |
| раж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Ш |
| само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће б |
| убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.< |
| и, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{ |
| ла у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој жи |
| га.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек б |
| и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство с |
| ак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се |
| узели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — |
| раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Једа |
| и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ни |
| > <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљ |
| S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} |
| к врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Ср |
| еудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара т |
| ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у |
| чима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— |
| о секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проуча |
| Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве н |
| а глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проли |
| овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, |
| а стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, |
| ни ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима в |
| ске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— |
| да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној лин |
| } А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клиза |
| невери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бо |
| кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у к |
| ло се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног |
| е зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> |
| олнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном св |
| оворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно по |
| ите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко! |
| испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски |
| заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} |
| инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на од |
| ар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски чет |
| ватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p> |
| и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интерес |
| овели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био хра |
| ежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо |
| но више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме т |
| рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом |
| апетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење |
| ело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави: |
| стаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости |
| у престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као вел |
| бро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да доб |
| , ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Бе |
| ешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све пр |
| у читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад |
| да када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот |
| дајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— Н |
| стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати |
| одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој |
| ашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољн |
| базно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> < |
| им се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом |
| та сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа в |
| >Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом |
| кључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојко |
| читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разве |
| и зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој |
| ћа по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на |
| едише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је |
| мерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прим |
| рија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност ниј |
| рији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина в |
| ш нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опо |
| х вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на минде |
| наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.< |
| воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о М |
| ламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страхо |
| мо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, |
| „Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и ост |
| > <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су пр |
| <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату. |
| ића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи В |
| и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је сред |
| то си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур прол |
| реб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, П |
| трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови п |
| а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливај |
| шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p> |
| држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка с |
| е у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече О |
| , он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нис |
| едника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако |
| ила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује с |
| и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, |
| се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају. |
| рамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје у |
| ла да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стоја |
| е Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „б |
| ам из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио |
| си у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значи |
| анашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају |
| стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљ |
| , које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве |
| ожење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе |
| ој, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће н |
| утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другд |
| е на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај сво |
| говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а к |
| а очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигош |
| ава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, на |
| ревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и разм |
| данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га о |
| ени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов |
| пкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p |
| да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутраш |
| јину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Л |
| ним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу |
| 5" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена дец |
| број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне |
| анова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се |
| ри грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифи |
| ака мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје о |
| нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Цареви |
| даље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским ру |
| о отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место нови |
| Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ј |
| ан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато |
| штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофило |
| же, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што |
| ле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросавље |
| збурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином п |
| н!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} В |
| аље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, на |
| а на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} |
| га тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успе |
| ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У ку |
| а да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка |
| о по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од |
| Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам |
| Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да |
| жују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања |
| чајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их |
| рено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да ј |
| ана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била прев |
| називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манасти |
| ла у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гн |
| би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небрано |
| прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо |
| или електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбиш |
| ји су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг |
| } Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш |
| заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприч |
| лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностран |
| го трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба |
| ли смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испит |
| браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остваре |
| читала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало |
| ало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде |
| ице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p |
| ла уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чик |
| глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мнош |
| рио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошл |
| да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у то |
| а им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p> |
| а полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{ |
| ано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што |
| критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећ |
| ношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсут |
| плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после |
| д Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павлови |
| чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, с |
| , али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимнос |
| а и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S |
| мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зац |
| } Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, ш |
| а, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> < |
| дети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у |
| је су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Н |
| јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, |
| и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То |
| /p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, умес |
| је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила |
| таџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам раз |
| " /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнеже |
| а више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбу |
| ом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да |
| новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога |
| {S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу |
| керима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један |
| продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србин |
| твен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту саста |
| /p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ куп |
| ш дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај све |
| ле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уго |
| ворима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу по |
| њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су |
| своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, |
| ћ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродов |
| ead> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зар |
| бардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи н |
| још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш |
| Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко |
| и на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле |
| ти.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, мор |
| фроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар- |
| трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на р |
| је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К. |
| у по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале |
| ле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али |
| гледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је |
| а тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> |
| евима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да с |
| аде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једн |
| </p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се п |
| ограда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем ка |
| али смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена |
| ио је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S |
| о, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна |
| оју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>Н |
| нтном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила глас |
| ћи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било |
| он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и |
| ају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу |
| изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резул |
| за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали. |
| и са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства |
| Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Терази |
| пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђак |
| и испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музик |
| ре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни т |
| у сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада |
| ер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“< |
| ше народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и кој |
| обојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских то |
| т до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад н |
| ћ, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај посте |
| ртиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нест |
| а.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у |
| рни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и |
| к.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, к |
| ad>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пог |
| непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А |
| нцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је |
| обро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па он |
| млатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена н |
| ар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом |
| ли је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и нес |
| али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било ув |
| , да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је в |
| рпске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступ |
| ра и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматр |
| дно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опр |
| били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> |
| } Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нис |
| Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу од |
| а је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у б |
| > <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште |
| } И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену бр |
| има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са на |
| ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће |
| реним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Сто |
| ваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрин |
| вао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот тол |
| стина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно |
| <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци |
| пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима |
| ни и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај |
| доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расн |
| а нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној ко |
| осподо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за ти |
| је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.< |
| толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје |
| иве зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет. |
| а фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са |
| <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло |
| , а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћ |
| и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у живот |
| p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи |
| цу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својо |
| а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, кој |
| ткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, р |
| свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало |
| преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун н |
| их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио рук |
| хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! ба |
| е посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сут |
| ред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двој |
| ла далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S |
| и су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им |
| џа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило |
| p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} |
| ише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, |
| ић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, м |
| надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде к |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског м |
| <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, |
| пак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху ис |
| Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која |
| м, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око ос |
| а, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> |
| а искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео ра |
| један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да и |
| дна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомил |
| бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{ |
| а виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не ос |
| , већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је |
| , Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се |
| блике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу |
| моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} |
| ра Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Ка |
| а, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S |
| ећ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих р |
| о, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрх |
| .{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта ј |
| е! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— |
| } Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код ком |
| гову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је доче |
| му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу |
| ооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови |
| Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о |
| езнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено плат |
| {S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим и |
| поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap u |
| Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на |
| ујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу. |
| путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> |
| <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chap |
| у принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Милованов |
| тили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му веза |
| ера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... не |
| злажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг ст |
| тво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — о |
| у оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клав |
| прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ б |
| и — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздра |
| и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша р |
| пске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с д |
| погоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обо |
| али су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове |
| осто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Д |
| у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у зе |
| одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да |
| ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само |
| савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће доби |
| </p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору |
| а, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о в |
| окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се |
| атишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики бог |
| ше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.< |
| на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око се |
| да буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>З |
| оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и |
| ом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се |
| ема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не |
| четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије |
| вање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остал |
| у веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Б |
| у је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помиса |
| ним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земљ |
| ене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> |
| канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И ка |
| а повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи |
| ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да |
| ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, |
| броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њ |
| Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и |
| о често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а |
| тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пр |
| росте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосл |
| !</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си пр |
| ужавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и и |
| ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалуда |
| ринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и |
| благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чис |
| о Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. окто |
| ба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима по |
| трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали н |
| ахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Сто |
| ше и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, н |
| ње, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли |
| трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конф |
| љезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио је |
| <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, |
| лећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им |
| пским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику |
| ко се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и |
| рали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Срб |
| им кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет с |
| смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица О |
| у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.< |
| а, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих из |
| на ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на |
| јна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, он |
| везниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Ска |
| с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечно |
| донским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотн |
| н неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, |
| еском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак усп |
| , пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, |
| То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{ |
| време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасн |
| е спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше |
| је имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.< |
| еремоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцниј |
| p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу. |
| с два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико мн |
| ма.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сли |
| ене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо вл |
| јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> |
| ру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда |
| је време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су на |
| трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим т |
| оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</ |
| е престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле |
| и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак см |
| ајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека ост |
| е успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањ |
| њено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S |
| сале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбин |
| адар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што |
| ање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у |
| еда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на |
| рчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па |
| прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спр |
| и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, к |
| турске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су |
| чен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</ |
| предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање д |
| Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> < |
| ајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стра |
| <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су |
| средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом до |
| на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљен |
| е команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог |
| јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказат |
| гу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за влада |
| билно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стај |
| ру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који ј |
| мирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна орг |
| крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису |
| тити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише до |
| еосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обучено |
| Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секул |
| сао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докл |
| изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, неми |
| сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, г |
| узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле с |
| мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му |
| већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута ка |
| шиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу. |
| e> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља |
| , за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.< |
| ије могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није |
| тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb |
| о говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је та |
| м очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p |
| сни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим п |
| дласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забавља |
| тав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама. |
| евима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телег |
| На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Нас |
| ишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овак |
| опила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> < |
| и за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужнос |
| арати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graph |
| стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било |
| чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разго |
| још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железн |
| ске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени |
| ш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у |
| по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поу |
| је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго |
| не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се |
| инић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су |
| ше долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопљ |
| самдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили |
| на цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти |
| неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само |
| пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветни |
| ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари п |
| ој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике |
| сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и ст |
| лошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, |
| , види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ ми |
| сник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p |
| ад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кре |
| кључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар с |
| са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајућ |
| лике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису никада коси |
| еме устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српс |
| е и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан |
| у страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има вино |
| а прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било |
| ерне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобо |
| ажније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакл |
| трану према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочи |
| ложени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ м |
| , који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да |
| <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово п |
| и дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налаз |
| ски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимност |
| држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да зашт |
| и као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{ |
| српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје |
| жимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, ме |
| дговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гар |
| узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо б |
| у присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину |
| сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дот |
| и официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сес |
| се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да сед |
| нпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручн |
| знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а зн |
| подину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријав |
| е га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати |
| чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> |
| p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће о |
| овитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и с |
| био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати |
| аћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} |
| кљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p |
| дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна сред |
| мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се |
| ијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, |
| лта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу |
| сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу с |
| но јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито |
| живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су офици |
| ледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> |
| метних и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су п |
| и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су веле |
| кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да |
| м послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када уст |
| сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да врши |
| одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин |
| сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Со |
| лемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и р |
| двиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p |
| је крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри |
| равно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Нико |
| арио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда |
| вало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} |
| атељство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено пом |
| о изненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p> |
| /p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} |
| ста до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски ш |
| а, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни |
| списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем |
| лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико н |
| <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеа |
| о држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, к |
| нутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед |
| тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда в |
| ред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има |
| аки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и ув |
| приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које ј |
| а је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема |
| .{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српс |
| којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче |
| оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном прилико |
| неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, неприја |
| Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb |
| ле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и р |
| је романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почети |
| јући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упут |
| има седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву в |
| ароду гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, |
| .{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога со |
| жем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бо |
| вот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се ра |
| т.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. мар |
| чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, д |
| ек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p |
| не Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да |
| није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу С |
| , видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у |
| да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> |
| лом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше |
| о дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне с |
| није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се п |
| ањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање |
| Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> |
| oreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан |
| мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видо |
| показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пе |
| дио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од ос |
| сланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и п |
| угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић |
| уштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обара |
| ворио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, |
| м о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гаји |
| је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао |
| ји су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели |
| аво у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адриј |
| .{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским |
| доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као |
| з сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџб |
| жавнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С |
| S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице ис |
| два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сл |
| о осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрп |
| такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су ост |
| тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петна |
| ише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију пов |
| ка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви |
| који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу за |
| неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Ту |
| било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неран |
| ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на |
| време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирен |
| о тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га оче |
| урског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чис |
| са других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско |
| атни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Конст |
| е хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p |
| зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих бо |
| или слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Ту |
| чки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на |
| ам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — о |
| Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p |
| нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</ |
| орицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да б |
| е, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече |
| сле више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала |
| њеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Мн |
| њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Дру |
| чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тад |
| су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> |
| рцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе д |
| е су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године влад |
| есе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио |
| {S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је И |
| се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} По |
| селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, в |
| ложаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући о |
| ри.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Пе |
| и је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се |
| е положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер |
| а; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из |
| ве хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га ј |
| на пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да |
| кад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар |
| и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме |
| ац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису мо |
| >Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а св |
| и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Че |
| прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јо |
| ст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S |
| али су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а с |
| ку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло ре |
| сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један о |
| у Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бо |
| сати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пил |
| p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпу |
| путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју |
| отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине |
| е, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је |
| е поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало |
| ака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гон |
| ободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену |
| ате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, св |
| наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски |
| о на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз |
| <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела |
| прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за соб |
| е животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних изве |
| > <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри |
| ије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука у |
| громни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате в |
| </p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинит |
| јковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Р |
| ећ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на пр |
| доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје |
| д, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни послан |
| p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед сво |
| д које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледа |
| рбијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци |
| је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Ла |
| рамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то |
| и, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазн |
| бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога |
| оложаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два |
| ео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка кома |
| b n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар ј |
| > <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је пос |
| >Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска |
| ересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На |
| дицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој сред |
| /p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду |
| нствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису |
| вали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су |
| војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се приј |
| вратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобн |
| па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ |
| настијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не |
| > <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању |
| знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово |
| бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала |
| ред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неко |
| удна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, |
| који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који |
| ападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо |
| p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да поједи |
| офија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата пев |
| ице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор |
| азговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, |
| /p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору |
| ља, представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај |
| ићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе |
| Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чис |
| м двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црн |
| </p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да |
| батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} О |
| Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, |
| шњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег |
| филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну |
| есу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војни |
| ри се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула |
| аном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Беог |
| д се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили К |
| су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику уну |
| честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је при |
| евић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијск |
| и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па х |
| ајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуца |
| аш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су |
| цијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p |
| че.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао |
| устављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У |
| човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анек |
| на као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчањ |
| врше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали с |
| а са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао |
| ремена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p> |
| екоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, |
| у? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта р |
| ар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику |
| је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу |
| ута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мост |
| били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n |
| дар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој стра |
| збацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вешт |
| на, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом с |
| езоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{ |
| е.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, ода |
| — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су та |
| и би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да |
| Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине |
| ке смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, кој |
| хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А С |
| Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника |
| </p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажаре |
| ору представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, в |
| све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје л |
| зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, |
| анка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му |
| е то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарн |
| о разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у к |
| и су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики |
| и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у оста |
| а зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> < |
| 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море |
| а је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, |
| преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> |
| не акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанп |
| ју.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p |
| а, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично |
| ао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим в |
| , па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а к |
| ње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истиц |
| о.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник М |
| лиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве |
| к мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији з |
| врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше |
| е на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да |
| винари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у н |
| у жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како |
| Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Рад |
| p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздрав |
| ила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, |
| тује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шук |
| ком нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме |
| егови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер са |
| .{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине превра |
| ки кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде |
| отним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на мо |
| ад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру испла |
| све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, з |
| tone unit="subSection" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао до |
| и ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав и |
| народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све |
| наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{ |
| у државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи пок |
| крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођ |
| вори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> < |
| има се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је до |
| руге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.< |
| н воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко |
| е у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему из |
| е Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај. |
| p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај ог |
| кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је |
| не парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбо |
| у.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> < |
| смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове ус |
| а своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сват |
| аки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и |
| шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и |
| је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Поду |
| љу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Глед |
| са.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p |
| </p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред |
| ше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштво |
| и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и к |
| ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати |
| езнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да |
| ту је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се врат |
| а Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang=" |
| то се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта |
| у жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ ј |
| ђа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео офиц |
| војачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са |
| дноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и сна |
| ну.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене нове |
| ор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремањ |
| рђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена |
| збија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је |
| елу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и да |
| к често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отп |
| како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао за |
| Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути |
| су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неогра |
| за је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима о |
| еволверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</ |
| кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} |
| етинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве |
| оли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и |
| ли бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у оп |
| нице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном зате |
| рви дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пру |
| је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњ |
| о хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Т |
| b n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шт |
| ј линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 |
| ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да |
| </p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили св |
| ћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap |
| ме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олак |
| нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истера |
| лили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га у |
| ну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све |
| еним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положа |
| заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су |
| положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p |
| освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и напад |
| мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се |
| вим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изне |
| лике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распр |
| 20 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p |
| , радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И |
| тео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје |
| е на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сли |
| о Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измучено |
| бље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка |
| ицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање |
| ма бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" />< |
| ..</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше са |
| ерена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га постав |
| а скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мер |
| ј:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пун |
| ху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> |
| а.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око п |
| њимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хла |
| ставника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на о |
| посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громк |
| да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он на |
| ови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и |
| размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити н |
| лићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра в |
| муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема ј |
| ез ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се С |
| изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, д |
| от, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Ан |
| {S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Срби |
| тамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> |
| и стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили свој |
| душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има л |
| утио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, к |
| х стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај права |
| е до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p> |
| пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млад |
| се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас ја |
| зана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка |
| ахвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранк |
| слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Чело |
| одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, ср |
| чурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.< |
| бадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, |
| е из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражар |
| монику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу о |
| итаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали |
| т сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг и |
| ади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донд |
| има и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачал |
| 42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p |
| тојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали с |
| оји су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим с |
| учени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се поне |
| о лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, |
| ца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остад |
| ом по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— |
| не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природн |
| на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, |
| гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, |
| </p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу ши |
| рзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прег |
| образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био |
| аће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, |
| емена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По |
| а годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, |
| е политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и о |
| тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — о |
| ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је |
| ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад зн |
| матра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то |
| исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невер |
| ко служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, а |
| и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде н |
| новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јави |
| <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда ус |
| <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се |
| " /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч ок |
| летише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних |
| оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не в |
| т.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихов |
| а ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то |
| у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера |
| дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар поч |
| <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, |
| а узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, |
| се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и |
| у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоск |
| натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разасл |
| схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p |
| дати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па к |
| терна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> |
| пила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потон |
| ни према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и |
| се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пра |
| ке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну н |
| т часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} С |
| асова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се та |
| жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучен |
| пад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући св |
| ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар ле |
| а Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} С |
| једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама. |
| ду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве |
| иких европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихо |
| ему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је |
| шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера ч |
| перација срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у не |
| јно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p> |
| S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме |
| унце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити |
| p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити |
| ђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно |
| ања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се |
| p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топ |
| е нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазареви |
| чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, се |
| бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине |
| и ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од коми |
| таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још н |
| анка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише |
| о, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе |
| p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> |
| ти присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је |
| пће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{ |
| збуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела ра |
| нога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фин |
| </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, на |
| и ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дош |
| а, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, из |
| еде и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих |
| де поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и |
| мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наш |
| м, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уј |
| ј турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хриш |
| о да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши п |
| еки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, а |
| пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који ч |
| горских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бој |
| Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то зн |
| оћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко |
| S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак |
| му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тог |
| олико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анек |
| хну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да тера |
| њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро п |
| око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је срп |
| да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изаш |
| е обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њ |
| >»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{ |
| чинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — |
| и Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам доне |
| ра.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били |
| које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска с |
| их није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у св |
| <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду с |
| ако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао |
| И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то |
| одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи ствар |
| дан директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било закљ |
| Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, |
| ожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Је |
| > <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ |
| е, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да |
| балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, ка |
| му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би |
| атрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у бо |
| ородици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n= |
| нџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за т |
| /p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?< |
| ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртв |
| очети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> |
| аде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дво |
| српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добро |
| један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губ |
| утка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављев |
| ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечк |
| поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави ст |
| само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон |
| тану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Ник |
| нка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још |
| росављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ћ |
| мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који од |
| у је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно |
| задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић |
| " /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, п |
| и, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</ |
| ема бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске |
| учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли |
| Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише |
| о да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те |
| али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост |
| познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је вр |
| а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народ |
| дмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и на |
| те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода и |
| <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није има |
| {S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су дан |
| ве стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257 |
| брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу |
| који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољс |
| ао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, |
| трина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много в |
| мама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јау |
| ћ.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу |
| о наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по |
| ка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим б |
| акви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p |
| могнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад науми |
| испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, по |
| и у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин пров |
| и јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код трећ |
| о чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све из |
| d> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или |
| буђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:< |
| звестити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како |
| везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p> |
| х гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланиц |
| <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки ред |
| p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну. |
| > <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и ши |
| ако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли |
| разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваљ |
| х је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те |
| да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <p |
| ши њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца своји |
| а даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степен |
| а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови С |
| у уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот |
| крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светло |
| л, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, |
| ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то |
| ор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Наро |
| омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога с |
| тољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будућ |
| Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</ |
| сар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и н |
| ву, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајм |
| ици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему бу |
| ра Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народно |
| н број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале |
| > <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим ли |
| ма притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст |
| и да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, ш |
| ; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов разво |
| ке, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну ар |
| и — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бур |
| јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други |
| вани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са б |
| тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су с |
| p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подн |
| ана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између |
| породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> |
| уно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре полас |
| p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варади |
| ила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петриј |
| идне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, с |
| су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже с |
| час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор о |
| ју брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> < |
| тпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога о |
| горскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати |
| СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина |
| авила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суз |
| C8"> <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</he |
| голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} |
| .{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Та |
| /p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p> |
| <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, |
| е, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, њ |
| } А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр виде |
| те.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је су |
| је она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији: |
| Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> |
| већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је |
| ију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични момена |
| ента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој... |
| ију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, чести |
| ђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликост |
| } Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} |
| не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, је |
| да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p> |
| жању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> прем |
| {S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи о |
| цу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пу |
| нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужниц |
| /p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра |
| усији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској кон |
| о што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб |
| ојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарим |
| Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, д |
| р по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p> |
| > <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољ |
| невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно вре |
| xml:lang="CU">царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„ |
| /p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог приј |
| им, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и |
| шљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу |
| текао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину |
| ише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су пол |
| Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</ |
| лике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожелив |
| ум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице |
| противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb |
| савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао ј |
| цу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше з |
| ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, |
| ка, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојно |
| рашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајн |
| <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберк |
| <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишава |
| тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнем |
| да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>По |
| да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненади |
| p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате |
| ојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве |
| кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Ко |
| а, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестр |
| убицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња |
| што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима би |
| али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беш |
| д је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврн |
| уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И |
| еби. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> </div> <pb n="692" /> <di |
| о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко |
| — Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди |
| цање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S |
| стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Сто |
| узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сно |
| тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она |
| и, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а |
| часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек пом |
| шњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>С |
| који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година кас |
| не сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежеви |
| е и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p |
| само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одуше |
| ипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се налази |
| ла грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још в |
| у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој |
| ући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се |
| онира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </di |
| тпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.< |
| p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на |
| и том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" / |
| може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде |
| шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми |
| брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српс |
| готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежеви |
| данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам |
| Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а то |
| а да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи |
| ва и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p |
| ење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!.. |
| се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Д |
| у наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, |
| српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих пре |
| очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, |
| страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удру |
| !“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, |
| ва робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овака |
| ди сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стра |
| која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликуј |
| се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учин |
| ицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна |
| <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора |
| ванка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, к |
| а се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи к |
| брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљ |
| ази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, |
| ед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе све |
| лавно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји |
| .</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком |
| ваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, он |
| е суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </ |
| т има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> |
| мо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плач |
| у на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна ж |
| покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, ка |
| .{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По т |
| та пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повра |
| а са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме |
| да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну |
| ну постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А |
| рај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на |
| Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено |
| сипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија |
| Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч |
| жао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> < |
| ка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, |
| Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се |
| рату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе |
| редраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе |
| </p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали см |
| ојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојков |
| асенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски |
| подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке |
| ива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</ |
| ићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„О |
| на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, л |
| а...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у ов |
| коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око |
| } То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> |
| > <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дуб |
| убити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана д |
| а постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предрагов |
| а балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетиш |
| алице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће |
| рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, |
| >Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако |
| Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p> |
| <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p |
| то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убр |
| нокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Же |
| сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте м |
| ј засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је би |
| амога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, |
| Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, ре |
| рини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга |
| чцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти |
| кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се |
| Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше |
| ца?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан |
| тољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узи |
| узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао ка |
| Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у |
| Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице |
| војој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше гру |
| са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала |
| > <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p |
| е низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> |
| о издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не мог |
| > овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш о |
| е девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{ |
| појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој ру |
| да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које |
| миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли |
| материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнеж |
| текла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити |
| ета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз |
| > <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и с |
| ојединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као |
| скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино ср |
| .</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој к |
| гиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованк |
| вала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плак |
| ајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково. |
| .. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана |
| , прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезин |
| , прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра |
| тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, |
| е у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати |
| страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</ |
| беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат |
| C50"> <head>ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева се |
| "> <head>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у ср |
| сао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а п |
| ов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" |
| , до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила |
| енка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не мо |
| је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је |
| осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видо |
| сао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветник |
| } То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћ |
| ни, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радос |
| н дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала р |
| — Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из гла |
| ске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не раста |
| блудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су та |
| ине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — |
| га пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева сво |
| бији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та |
| >ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није |
| о са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњет |
| шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколик |
| рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вел |
| даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> < |
| Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли см |
| ити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код иск |
| граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да |
| стоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске вој |
| упа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на с |
| љен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, |
| ма.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрски |
| ока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да |
| сно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге |
| д ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши. |
| — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и М |
| се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке с |
| т, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је |
| ћега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} |
| његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није сме |
| а, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућ |
| билић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку |
| еби представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што |
| урке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и н |
| да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке |
| умњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Срб |
| човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула мо |
| ам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обма |
| те према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџб |
| би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— |
| из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила |
| српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, |
| а једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Ш |
| .{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном |
| се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас |
| иловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је |
| <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда ф |
| проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне |
| е онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду |
| у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да |
| е потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка см |
| егов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и полож |
| p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора прегов |
| /p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско |
| м тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није по |
| веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваља |
| {S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга. |
| , да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} А |
| ца, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, ка |
| ри шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, д |
| о ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p |
| е боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— |
| ћ се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познад |
| а га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се о |
| > <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се с |
| ка заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом намет |
| потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у С |
| после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, прилик |
| p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не позна |
| итивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше |
| им жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми |
| p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ип |
| пи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разл |
| ер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број |
| да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>З |
| упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај |
| изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да ј |
| а пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је беогр |
| ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Воле |
| и напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и непри |
| p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је пом |
| и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као |
| ако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је д |
| контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго |
| у узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико в |
| „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да поп |
| — Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... |
| е прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Бу |
| ад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савес |
| вога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. |
| Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро преко |
| е терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да а |
| и пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је |
| 8" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај б |
| ији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гл |
| раговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађан |
| ако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и |
| ује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно |
| кавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да |
| е у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и у |
| p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој с |
| ексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу |
| > <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило. |
| железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху |
| Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцниј |
| почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу |
| а спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно |
| рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам з |
| > <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из к |
| и Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их за |
| са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да |
| се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин |
| .</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ћ |
| ску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> < |
| та</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је |
| пскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда |
| ја идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, с |
| ке каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и |
| етак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом х |
| јој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S |
| подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} К |
| ече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Плани |
| и својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са |
| палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је пис |
| редише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета п |
| носитом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети |
| ићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} |
| , без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакрива |
| но рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и |
| Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Кат |
| противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али |
| елом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се о |
| у.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звук |
| Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж |
| p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара м |
| врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и о |
| ad>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокиц |
| нежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред М |
| посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти |
| ала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="cha |
| е слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји! |
| , са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти |
| че на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфи |
| тра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сок |
| ашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, б |
| великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, гов |
| озлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанствени |
| > <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> |
| т.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни т |
| према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је све |
| е и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборав |
| <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео |
| шу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младић |
| ох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично |
| ојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — наст |
| у крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у |
| а разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позива |
| де и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздр |
| е испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ов |
| ad> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве |
| чекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., |
| Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> < |
| ику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и |
| и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и от |
| нежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> |
| ородични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је |
| сету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — П |
| не услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на пис |
| уго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, |
| ригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми |
| колачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухва |
| сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала ду |
| Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S |
| е срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, |
| е.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је вид |
| циповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и |
| лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраго |
| весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху је |
| олуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом |
| та у држави која је склештена границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на све |
| ан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза |
| а, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку |
| га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљиц |
| нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођ |
| цку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишо |
| као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива |
| годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погре |
| према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} С |
| нашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? |
| , неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</ |
| колића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када |
| ергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика |
| Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до |
| а од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању |
| узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила ј |
| ц, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.< |
| Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, ве |
| аклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, п |
| ратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозб |
| на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковни |
| е! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb |
| ајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно вод |
| , па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољс |
| ас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена измеђ |
| а посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морај |
| је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што |
| е.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недиће |
| новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n= |
| арска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госп |
| им непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојко |
| ази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише П |
| она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у ј |
| p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни |
| о из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радо |
| рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, |
| лаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" |
| а саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу јед |
| ве потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могл |
| налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пружив |
| сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових гото |
| S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина узд |
| то одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вече |
| рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весни |
| клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у С |
| јвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо |
| кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Ми |
| се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно |
| > <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред |
| ве куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није |
| амо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је |
| <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе |
| А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на |
| да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији муз |
| алом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било |
| кант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. р |
| лантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште д |
| бијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам как |
| је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о само |
| све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза |
| уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> |
| до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надг |
| једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се |
| акључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, з |
| ди њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече |
| о ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра |
| онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> < |
| то зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p |
| узела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мек |
| d> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чи |
| м.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцо |
| це. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она |
| творио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији |
| песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљан |
| адојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју с |
| душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, пре |
| и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересова |
| су мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто са |
| и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка |
| се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иак |
| а изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да ва |
| е краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све |
| </p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти |
| силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и |
| м тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не т |
| је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола ма |
| Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радо |
| евић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећем |
| се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> |
| е Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше об |
| ћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва њ |
| Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће |
| ечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић |
| самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које н |
| везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, |
| ad>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, мор |
| .{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена д |
| у више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим изд |
| гство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављев |
| ead> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или |
| тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће ни |
| врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, |
| ужења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хот |
| веног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи |
| да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао пре |
| а удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, |
| му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се ч |
| авити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је |
| одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посла |
| пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окр |
| странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p |
| рђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да |
| дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пр |
| ратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S |
| >Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља |
| било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је |
| ез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, а |
| -Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n |
| положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} |
| се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на |
| тра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Нер |
| ом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да |
| тео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ д |
| октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У |
| ора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата |
| целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранко |
| занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га |
| вели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави св |
| ни мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене |
| ЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да |
| тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су п |
| руге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним |
| ватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очек |
| укова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносит |
| града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној П |
| ада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад |
| раше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин ј |
| дмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење бе |
| p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољу |
| ољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и |
| ћи у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати |
| топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне к |
| ка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — наста |
| и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Уста |
| е осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправ |
| цији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро п |
| опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину |
| следње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, к |
| ић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег раз |
| живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, |
| ги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспир |
| , Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове т |
| пело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још к |
| <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећа |
| неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најз |
| уши.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> |
| .{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту о |
| а ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво п |
| до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су би |
| осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на |
| илизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и |
| мишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="g |
| сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он ј |
| аде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може |
| " /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак нов |
| лично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> < |
| } У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једн |
| е у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике |
| јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни на |
| ним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној |
| на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> |
| ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајет |
| ле, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, |
| На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба |
| ре, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно п |
| игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је |
| <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обав |
| реда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај ма |
| d>У министровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник вл |
| а их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Риз |
| било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима |
| ити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно р |
| епогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Ж |
| ке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људ |
| алим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и п |
| ј — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад |
| шао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављен |
| мандом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после |
| јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, д |
| — Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја мора |
| > <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а у |
| </p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Доб |
| Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве |
| нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и к |
| брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са |
| хвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А т |
| вљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати. |
| -Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што |
| скирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља |
| ва бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p |
| ије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са |
| е опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а к |
| ј највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, к |
| се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје д |
| створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни кара |
| улу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — |
| ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расн |
| покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Ср |
| аги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p |
| оброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се за |
| ако је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када |
| нило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-П |
| жевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од |
| себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запа |
| еше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи |
| </p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако може |
| је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Ч |
| јловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радо |
| тина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> |
| >— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће |
| — Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{ |
| цибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! п |
| ући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих |
| ку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, к |
| у, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с т |
| је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} О |
| о јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу |
| е постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а суз |
| види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне с |
| рцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и |
| е, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника |
| емој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми креп |
| у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад с |
| ину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас |
| руштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хо |
| и тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, је |
| до моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} |
| ако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до |
| ла, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне дево |
| нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p> |
| изи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> |
| вац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „< |
| и доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонират |
| </p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па |
| утском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јо |
| о смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске |
| Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну. |
| рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, св |
| опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S |
| е пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на |
| радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ва |
| је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела |
| у преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току |
| хињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој на |
| евојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, |
| ! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, к |
| таде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А |
| е назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигур |
| лим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> р |
| свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у сел |
| пу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочита |
| пита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о |
| алним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојан |
| ћи руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у ова |
| ш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Нер |
| поведачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор |
| шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће т |
| > <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Ко |
| ја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехну |
| оворите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо |
| један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бри |
| ана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју ниса |
| е те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неран |
| отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не позна |
| ћи врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.< |
| ачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> < |
| ђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај |
| му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — |
| атно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши |
| аже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају |
| Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гле |
| ивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо |
| нђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја. |
| седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо |
| амећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се |
| је није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом |
| а-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика- |
| е и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте ж |
| се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ак |
| не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада |
| ина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљд |
| то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S |
| а болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан |
| дан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — |
| — Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред |
| .</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, |
| че:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S |
| летку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућ |
| а видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-П |
| p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Пор |
| , чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} |
| вићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не бе |
| <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</ |
| ја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати. |
| ко рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити |
| невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Д |
| е без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори |
| јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> |
| м и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели ч |
| . — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ |
| а мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба д |
| </p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће о |
| ази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад т |
| ју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће |
| о сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао |
| и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала |
| .</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у нар |
| шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран. |
| езиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела |
| е испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој сл |
| а и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда леп |
| абере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудн |
| <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад |
| извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе |
| ма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у ст |
| правља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце сва |
| а испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода |
| у љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност |
| ада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешад |
| после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је би |
| ским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не |
| пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како да |
| p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, |
| <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели |
| ече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, госп |
| p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> |
| деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам до |
| , није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једно |
| к стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некак |
| загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запев |
| остане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у блед |
| грала у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— Н |
| и, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова д |
| би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада |
| а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јов |
| њем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, д |
| ак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим |
| и истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, |
| но толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред |
| p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где |
| м.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљк |
| залуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још |
| стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у је |
| p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како |
| еру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српки |
| и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не зна |
| .</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме |
| , госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годин |
| ла игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио |
| ="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем |
| љања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге се |
| еранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја |
| " /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних |
| ићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, |
| ма одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину рад |
| новану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група сту |
| о</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p |
| изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на све |
| о сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} |
| а Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпо |
| доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну гл |
| цију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, |
| да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је д |
| тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку паж |
| у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осв |
| вати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— С |
| и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговори |
| ешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p |
| јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у т |
| узама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика- |
| ничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собо |
| ела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на сила |
| Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га |
| је била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била а |
| ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканско |
| ору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтед |
| бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом уч |
| n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти |
| Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно |
| а.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, м |
| ганизам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чин |
| ла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала |
| м синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год ј |
| своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и ос |
| се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је |
| а силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста |
| а између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак |
| ице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадар |
| ар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али с |
| а, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, д |
| ћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се т |
| } Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због т |
| опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала |
| стигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</ |
| ви!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где ј |
| песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ не |
| обудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српск |
| о живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе! |
| Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина- |
| у те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавн |
| /p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено |
| вић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се |
| Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Бра |
| свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</ |
| сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> |
| лих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту |
| кнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— Н |
| њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце и |
| шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на |
| ровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не вр |
| ви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли н |
| егов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Св |
| езина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Ка |
| е припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас |
| .</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, с |
| ак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се та |
| растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога з |
| p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из |
| е оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао нови |
| де у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, с |
| тивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад ј |
| рви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</ |
| Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p |
| <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за |
| ше обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док |
| вим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џав |
| у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на ње |
| кључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и ср |
| мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p> |
| иње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашено |
| хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубок |
| ио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним |
| ше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напуст |
| анима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госп |
| г времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога |
| сам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с пр |
| амо према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам про |
| ма нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ов |
| е осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродав |
| ао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек п |
| штеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{ |
| ше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињен |
| душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је миса |
| .</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претоп |
| по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</ |
| „Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на |
| ет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је |
| а владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на пр |
| и су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<forei |
| може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко |
| н опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а |
| велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, приб |
| ек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, |
| да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи |
| , прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</ |
| нференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се |
| жу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Остави |
| И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се н |
| „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и и |
| да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче предс |
| ћима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— |
| вег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} |
| он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо с |
| е се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим мале |
| и батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели |
| пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му |
| и, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова с |
| морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је до |
| највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно |
| рестајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраж |
| p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p |
| им великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и з |
| .{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Свет |
| ва невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао |
| <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није прев |
| ј кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не |
| ично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и за |
| рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде |
| </p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да |
| ше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није ника |
| аболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а муч |
| мља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће ње |
| ена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак остав |
| арађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Ср |
| ој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који |
| } Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S |
| који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Во |
| тва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и |
| ко намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, с |
| нити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шт |
| оји је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења |
| огу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је ма |
| мњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још |
| апитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала с |
| и је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војск |
| је доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просв |
| дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у прко |
| је, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био |
| овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна ду |
| ху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара н |
| е испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући |
| ог појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, к |
| адости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, п |
| <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је |
| е анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> |
| оче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у |
| да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војн |
| њеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — |
| >— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда |
| бођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим |
| громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хот |
| Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза зн |
| а српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове |
| е.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из окол |
| души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин ота |
| је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осе |
| вој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је |
| ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војино |
| и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наго |
| е од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања за |
| како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</ |
| Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да |
| е он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед |
| </p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је |
| имама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породи |
| и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту м |
| љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одра |
| оја је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови прв |
| ђусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добије |
| јала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта с |
| да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време |
| анац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и |
| је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Н |
| нка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод ру |
| напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље зау |
| својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиг |
| се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку |
| а моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао |
| /p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна |
| га ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти |
| ци, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у |
| ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" |
| о треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју |
| у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођ |
| да.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем мога |
| бав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено |
| ћи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, |
| а, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским |
| на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начи |
| х још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јес |
| } А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један |
| 69" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја |
| срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељ |
| н?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко |
| — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колик |
| и своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђ |
| је:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком н |
| </p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног им |
| е скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Об |
| не.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја |
| — На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ни |
| ност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да |
| вића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и у |
| извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења |
| а</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је бож |
| ече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим |
| е мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, |
| меном Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p> |
| дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је |
| очела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна |
| ежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин |
| ви скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте |
| силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку р |
| ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам ство |
| Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је |
| у.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја дели |
| одно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лакон |
| Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>М |
| дно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се наме |
| извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече х |
| вежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу сви |
| аказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојк |
| ој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради |
| хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба о |
| омотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Па |
| нада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — |
| рошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, са |
| широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а колов |
| жној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то нара |
| казан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писм |
| мер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журнал |
| терао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да п |
| и Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n=" |
| недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га |
| S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дип |
| муклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те кар |
| те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић сл |
| отив Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изглед |
| теви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <ti |
| тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.< |
| у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико д |
| осподин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је |
| ате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада |
| ане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да |
| орких векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре |
| ече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, |
| лећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово |
| рце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватим |
| ћ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> |
| понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред |
| овачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упи |
| оститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдск |
| — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко |
| дала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни прем |
| чним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити го |
| јнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо |
| као у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био увер |
| Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, за |
| до бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих го |
| стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух |
| ти неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко |
| вну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико |
| заревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви удар |
| у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очи |
| е као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status quo</fore |
| е.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намеште |
| чком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села ј |
| нтуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на |
| Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита р |
| ..</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, проч |
| ства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху |
| ћај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестри |
| скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко |
| ло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, в |
| Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљ |
| е рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Ка |
| те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му с |
| добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај м |
| ли својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са |
| свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не |
| ем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину д |
| ата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са сво |
| ког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Н |
| мери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао пок |
| у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Ср |
| а и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрл |
| т узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио освети |
| итра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се ја |
| та комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — ре |
| ју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка гд |
| о код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се и |
| јанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешил |
| и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, |
| видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— |
| Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу сед |
| једном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко |
| азало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{ |
| а можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветов |
| локобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поруч |
| азва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза. |
| ненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је од |
| >- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се р |
| премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — О |
| ављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом |
| и, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, тр |
| у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окр |
| </p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њ |
| да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико |
| .{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумева |
| трахота браћо!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, к |
| сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла |
| рашан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи п |
| канци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској в |
| има на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, |
| зо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би понов |
| власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n |
| и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком |
| м као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је свако |
| онекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла су |
| здах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, об |
| исли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно в |
| јковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу на |
| 203_C3"> <head>ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> |
| постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и м |
| осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа уз |
| дисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се |
| 07"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Сто |
| у као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину каз |
| о се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви |
| ла оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, |
| ћ, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива |
| е држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу у |
| ви учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — |
| овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, |
| то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју ј |
| ј све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што |
| А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb n="662" |
| вност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb n="662" /> <div type="chapter" xm |
| /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</p> <p |
| о је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се р |
| д, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњост |
| ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало да |
| о се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p> |
| авршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не |
| јега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>» |
| ну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спа |
| ала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p |
| е изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једно |
| роватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним и |
| ине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи шта |
| ицир не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народно |
| ту.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако |
| евићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари. |
| јона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb n="662" /> <div type=" |
| а се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у ко |
| их бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљ |
| успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20 |
| хе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>П |
| аретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, |
| два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ |
| некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале |
| сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло |
| националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе |
| заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те нена |
| су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план |
| је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p> |
| м фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за је |
| спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба д |
| цијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Бал |
| мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увид |
| није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре |
| ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у цел |
| м.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је проти |
| “.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из |
| рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено |
| утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазарев |
| овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата |
| РВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници |
| а, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да п |
| ји, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone u |
| ајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је б |
| н није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, |
| чким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао док |
| у на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, |
| мах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Коми |
| ило смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи о |
| је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опста |
| му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јован |
| радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрл |
| култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и |
| тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред стра |
| а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да |
| ка у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији з |
| на...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој |
| т</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, |
| м <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>С |
| спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као не |
| лексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте оте |
| а, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} А |
| ога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <p |
| рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који |
| и и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и ос |
| разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самоп |
| могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно р |
| епет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке- |
| ио крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова уме |
| жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да |
| бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се |
| ка Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће |
| оз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ј |
| p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би |
| а Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена |
| е га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђен |
| жје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова. |
| но зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> <div type="chapter" |
| дом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли по |
| Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Р |
| >— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за час |
| н је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбин |
| и се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећен |
| /p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњ |
| товима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно извес |
| у довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у том |
| тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла |
| узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — |
| ивали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослоб |
| , тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје |
| </p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама пор |
| јка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Т |
| топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слуш |
| али...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек каже |
| /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо ник |
| ли за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донет |
| м рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</ |
| <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добр |
| у!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника до |
| родну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелиген |
| на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски |
| може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и |
| ити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док |
| о.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често п |
| зад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже |
| ада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се н |
| и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже наци |
| ерен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у зе |
| ом трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о сти |
| наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да стр |
| јат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и |
| аво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакал |
| у руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост сво |
| лим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада |
| јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} |
| ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p |
| треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије |
| дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} |
| у.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да с |
| умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друшт |
| p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па он |
| оћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када б |
| е очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} И |
| еца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:< |
| раза, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се мо |
| у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседник |
| гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и по |
| бјављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународн |
| свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попуст |
| ио, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара |
| “.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да в |
| , када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Ј |
| да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и хар |
| у и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око |
| упити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не |
| ховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и |
| живеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света. |
| данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, |
| ик читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Госп |
| еде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, и |
| ану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ре |
| е роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само |
| зговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у |
| дам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се ме |
| расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине п |
| ли већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командо |
| везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама |
| се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њи |
| ом пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су |
| своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу к |
| каква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само |
| ва, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оно |
| у неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— |
| ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког њего |
| бу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојков |
| S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужн |
| е знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А |
| само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p |
| је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки так |
| ијатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који ј |
| /p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане мин |
| рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у т |
| .</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p |
| Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напоме |
| што се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> < |
| Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесн |
| њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је проз |
| морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини пре |
| , позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неоп |
| аван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао. |
| децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није треба |
| лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на |
| млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Кад |
| Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана |
| >Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> < |
| услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно |
| ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа С |
| којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло |
| се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним П |
| ио чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е |
| м жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски |
| >„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> |
| ти.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам |
| ељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да |
| м ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухва |
| ежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију |
| ружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским |
| ="295" /> <gap unit="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> |
| ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— По |
| ност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобиш |
| ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с ти |
| > <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај |
| истерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде |
| . ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“... |
| ачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те |
| коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље |
| ити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи |
| упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим |
| е пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она |
| ла у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом |
| але у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме |
| су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било ве |
| ну част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p |
| али као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под и |
| /p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је |
| нда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и |
| арта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p> |
| ти, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт |
| чкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео |
| д је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити |
| фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држ |
| штвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што ј |
| ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега по |
| ли оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p> |
| уштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радо |
| ; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћ |
| >— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p |
| расном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно. |
| драговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.< |
| но долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато |
| и, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика |
| порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</ |
| ла и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај |
| оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све |
| рала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванов |
| } Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече на |
| ови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се к |
| и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, |
| рши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после |
| тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.< |
| је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ј |
| пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap |
| ко пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бит |
| >— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верује |
| до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} |
| злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас |
| сно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у |
| бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S |
| С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом |
| у Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p> |
| извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ов |
| наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који |
| исли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сма |
| стра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје пом |
| вљем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је би |
| Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако м |
| и га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" |
| о.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што б |
| иликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угринов |
| ев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври.. |
| уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја |
| ој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са какв |
| бијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отп |
| ..?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у так |
| ђице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, |
| ти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река ту |
| јени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да с |
| куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говор |
| ве оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при |
| ло село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати дом |
| се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свад |
| мах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и |
| ња Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпиру |
| атне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене сл |
| се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Сл |
| у.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недељ |
| е домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> |
| јковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојко |
| <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у |
| још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је мог |
| је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опе |
| p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбе |
| е са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорче |
| врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања |
| атекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пут |
| езина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би |
| евића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је н |
| само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је |
| о, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="1 |
| стала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као н |
| р не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатељ |
| кирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Па |
| у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пу |
| , рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, г |
| </p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он ј |
| да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да |
| у... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се |
| онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место |
| х у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати |
| слила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и |
| тата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина |
| <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова |
| </p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава п |
| мамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о |
| или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене |
| бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p |
| тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} С |
| ам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привреде |
| невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада |
| {S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад |
| аље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p |
| лом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разја |
| ена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и |
| а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} |
| ?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се |
| да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама пр |
| то да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског оф |
| , да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на |
| војој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у с |
| сторију.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји |
| /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се |
| ле.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> < |
| врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишља |
| 793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и мн |
| рати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у ре |
| ити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако г |
| што ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли м |
| а мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> < |
| оклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца спој |
| зи у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиц |
| </p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздр |
| јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, |
| пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} |
| вимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачко |
| ња до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спушт |
| официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После |
| вом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и с |
| Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше |
| можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оста |
| ату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, |
| а нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало |
| е наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а |
| акојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин |
| наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру ниј |
| ањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш. |
| <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече ма |
| века, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је кра |
| p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} |
| бадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мис |
| катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате ч |
| Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових |
| е тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест од |
| своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упит |
| а срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су к |
| Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике. |
| ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и |
| божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна |
| како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа |
| свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не |
| пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете |
| се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успеш |
| ивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорс |
| ком дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој |
| бележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.< |
| ји.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" /> <div ty |
| и што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало |
| у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка |
| рад баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрен |
| вала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана к |
| мовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој |
| </p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати |
| Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав |
| ада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицино |
| непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно |
| је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз |
| алога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" /> <gap unit="graphic" /> <p>„Како |
| вала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је |
| {S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према |
| ресима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може уг |
| иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића наз |
| ромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најб |
| ировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши |
| се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано |
| ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено |
| протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... |
| о тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лоп |
| њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мај |
| е! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша вој |
| !.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} |
| Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кава |
| тобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је |
| к, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p |
| кчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небес |
| ном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не пр |
| побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — по |
| а ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда в |
| Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би! |
| лим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> |
| рца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, |
| морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше не |
| теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> |
| е то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна |
| с!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нек |
| е ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић с |
| онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар |
| би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре |
| е код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече |
| > <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк |
| Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„О |
| обро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. |
| p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и пон |
| ћу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић г |
| вљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и тер |
| его други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p |
| м:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по |
| ању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде |
| ке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу ње |
| никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удруж |
| ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бу |
| бом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила. |
| Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, гд |
| едо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе! |
| евићеву, <pb n="518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p |
| у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често |
| редио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво в |
| гло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну ј |
| официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако |
| ијатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Ујед |
| бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је |
| упротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добр |
| единственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него |
| их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> |
| вет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би |
| > <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог трену |
| нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и у |
| /p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при п |
| лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— |
| у стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну ра |
| туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, |
| ило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог |
| та-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Примо |
| чинио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ов |
| ри Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица |
| овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење гене |
| <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ |
| > <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— |
| бији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га по |
| но! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога т |
| м...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, ник |
| од истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него ш |
| тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече С |
| длучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се |
| и руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како |
| пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у |
| га?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој с |
| оји је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пал |
| ила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важни |
| "368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо |
| врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло |
| мору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шал |
| о, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S |
| ј је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{ |
| ранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом |
| е пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не пита |
| пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} К |
| , наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледа |
| латна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцеп |
| деље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржа |
| а је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго |
| кати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она зем |
| то.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји св |
| енат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p |
| а откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто непра |
| ховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div |
| у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Паш |
| сто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{ |
| ћ се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао |
| хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> |
| у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једин |
| , који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призр |
| увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, |
| и тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што т |
| им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је на |
| трина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио |
| ри такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада |
| је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не |
| нам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем кр |
| био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследни |
| госиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто |
| } И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска |
| вене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису би |
| ружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} |
| е их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нат |
| мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.< |
| родица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p> |
| угог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о |
| левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очи |
| рина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, |
| била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контра |
| ујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да до |
| у пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који |
| разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш сам |
| ко се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је |
| /p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> |
| видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, |
| а-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — |
| p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи |
| } Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, |
| > <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајо |
| е...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и н |
| иришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} |
| ју дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд |
| њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и зб |
| /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а на |
| .. то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најп |
| с и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло |
| е и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и |
| обу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко ж |
| ора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена |
| о Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом иш |
| и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да прове |
| не и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Ј |
| ране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једре |
| козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти |
| дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме |
| бима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевић |
| ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнеже |
| су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке р |
| и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па м |
| <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик: |
| рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусоб |
| > <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће |
| <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и гот |
| ао будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, кр |
| негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Ст |
| када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не изно |
| p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у ј |
| ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом не |
| и херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке |
| Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена |
| Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима тр |
| пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу |
| ..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спо |
| оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> < |
| Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су |
| та, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни |
| г тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате |
| делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружје |
| /p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила |
| е се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.< |
| људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И |
| <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколико |
| овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{ |
| <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског с |
| Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за жен |
| {S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо н |
| у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су |
| е наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под |
| их није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, |
| ви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели |
| својиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој пом |
| Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника |
| комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је |
| један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је би |
| другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црног |
| p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да |
| претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S |
| робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкиња |
| који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> < |
| омоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу п |
| д „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беш |
| тарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да |
| дао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и по |
| а душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку |
| нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу ни |
| на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери пор |
| неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само полузваничне |
| о по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, |
| ојој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и |
| накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када с |
| за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вере |
| оздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p> |
| католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не |
| прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру т |
| ски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539 |
| ко да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио. |
| часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису |
| тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужн |
| која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p |
| ника заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересов |
| задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом о |
| дињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за |
| <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи п |
| метан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испр |
| ане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарк |
| сам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо |
| е штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрска |
| кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p |
| ео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гор |
| ци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је о |
| ржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, |
| Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години свој |
| кла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога |
| тка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упит |
| ко ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, |
| Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Ј |
| тепи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напу |
| кић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапу |
| , навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље |
| шкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се дома |
| вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, |
| себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, |
| {S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу |
| да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> < |
| нде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га |
| ква“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Ни |
| има, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ак |
| ођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p> |
| иштен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести |
| а буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она тр |
| Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих рез |
| отелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је т |
| ма, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у сав |
| <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглун |
| у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихи |
| где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов м |
| азлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је |
| } Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</ |
| војака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обл |
| таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе бео |
| ква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зен |
| ком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се |
| ајвише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајоне |
| авни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпу |
| ина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Госп |
| т, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пр |
| во Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Д |
| рице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и по |
| хат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућ |
| тов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јар |
| увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основн |
| ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста |
| .</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војно |
| p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шт |
| рогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеск |
| ава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу з |
| Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отвор |
| ст убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице |
| У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива |
| или; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и ми |
| Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред ку |
| Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и ј |
| ра осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, к |
| у да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже |
| овезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у |
| које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и ве |
| дарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његов |
| е још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слоб |
| било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На |
| весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једн |
| ad>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули |
| p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даниц |
| а.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, |
| Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вра |
| ао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Нера |
| шкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба на |
| у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортун |
| во стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, |
| p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да за |
| а, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог |
| је зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши б |
| кључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је п |
| раво да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препре |
| да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву уло |
| смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубо |
| ојина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n= |
| као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину |
| ћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све |
| обрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњен |
| у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је т |
| } А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес. |
| , за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене м |
| тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, |
| а се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре п |
| "691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је |
| и је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па с |
| и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p |
| ни припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе |
| жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од кори |
| ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</ |
| умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са |
| лима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владал |
| /p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p> |
| ој кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађо |
| т су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном поче |
| у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шт |
| } Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{ |
| а.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а |
| овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало |
| Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица |
| Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, так |
| у је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но к |
| вили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову приме |
| о да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме про |
| у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Свој |
| чком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Рад |
| , Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— |
| е Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње о |
| глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Вој |
| ломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и ру |
| вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звон |
| је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом бол |
| јући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше п |
| и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми кр |
| да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште |
| и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је |
| лику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим с |
| и:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта |
| на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а |
| а твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад |
| <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету |
| падне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и пор |
| ље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што там |
| стајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} |
| ли, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверив |
| е можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе анти |
| у дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се |
| у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, |
| јног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му |
| у чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Ње |
| је морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад с |
| мо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p |
| {S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима. |
| .{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништ |
| диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се |
| ј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, |
| њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ов |
| штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под С |
| својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад по |
| нка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам. |
| -Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш ш |
| у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији нал |
| шао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаре |
| е к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} |
| десетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, |
| ко ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати но |
| месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> < |
| > <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло |
| па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађ |
| из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изи |
| едном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто с |
| бодија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам |
| евић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после |
| !..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одгово |
| о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову С |
| сталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше поти |
| еком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готов |
| седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно |
| ме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло ле |
| ри Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо т |
| ереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Буга |
| ло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p |
| е Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас ид |
| есто где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути |
| че: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешир |
| ислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је |
| и?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> |
| ги боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш |
| Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у С |
| склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавн |
| г и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.< |
| вко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} М |
| ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио |
| вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим |
| тишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они |
| урених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, |
| еленцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и |
| Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту. |
| {S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српск |
| те били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какв |
| шем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је |
| преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у сво |
| м, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекив |
| доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, |
| е шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.< |
| амим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао пров |
| "279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> |
| рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>С |
| ара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гус |
| ва из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулу |
| о познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој |
| ских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању |
| ри и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и п |
| одан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, |
| ду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, са |
| сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му ј |
| ни позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћа |
| ска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна вед |
| {S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за који |
| РЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно ја |
| t="graphic" /> <!-- Страховити јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе трену |
| p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> < |
| повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај п |
| >У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{ |
| и, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. |
| ор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена |
| тврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен и |
| тране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је по |
| бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као чов |
| Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника н |
| о нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху г |
| је Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска |
| ајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скад |
| д двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="7 |
| се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био |
| етврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције |
| аром дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и но |
| авио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— П |
| му омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који |
| дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, |
| оја се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</ |
| Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у |
| лазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прили |
| немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергиј |
| ћу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много |
| не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, |
| ић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Срби |
| у.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у |
| Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пр |
| развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужив |
| Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.< |
| мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p |
| а, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S |
| одство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу ниј |
| ло служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим не |
| су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања. |
| саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клав |
| ли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као с |
| арина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу |
| ајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло |
| ао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си с |
| које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за мод |
| и Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p> |
| ало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од |
| и председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погле |
| вором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се |
| леду њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјав |
| једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, |
| Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре |
| ећ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А |
| корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачк |
| ла.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша с |
| је су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у за |
| се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекл |
| ахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је д |
| надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво п |
| , јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Ст |
| вором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска и |
| и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране |
| Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на |
| говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том |
| пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрин |
| озива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек |
| лужби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} |
| им, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Бе |
| ога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} С |
| у посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне нов |
| сати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи н |
| <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била ко |
| нало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко |
| <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али |
| шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то |
| >— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу |
| >— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, д |
| — Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа |
| љено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о |
| је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола |
| > <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљери |
| је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више и |
| иш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том јо |
| Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из ж |
| ено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно |
| ванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала прив |
| а се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви бе |
| гледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, |
| рова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.< |
| лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што |
| е.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш |
| зиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се |
| м, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Евро |
| Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се < |
| к, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, д |
| тра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузе |
| мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних п |
| и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био |
| вић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека про |
| ално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршит |
| на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу |
| мо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој к |
| p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</ |
| ио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> < |
| ли својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, д |
| у своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужн |
| лона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примир |
| , да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивно |
| де је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— |
| ажан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајл |
| другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у да |
| дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему бе |
| еру и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру кано |
| овић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи |
| као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра ог |
| је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари тр |
| >— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уве |
| а ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јо |
| али би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>Н |
| је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви |
| њем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не позна |
| код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о ј |
| чи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли тв |
| укало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удал |
| а питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> |
| а је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрив |
| ио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Жива |
| војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издрж |
| p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, |
| еха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником |
| добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се бољ |
| <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да |
| кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мисли |
| <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет иж |
| ад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били |
| } А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ет |
| ражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осети |
| репка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран са |
| руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти |
| , драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала ј |
| копљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти савет |
| Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим |
| </p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="258" /> <div type= |
| да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби |
| рв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{ |
| је књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје |
| емања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Ј |
| S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у |
| лом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје, |
| пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала п |
| S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти |
| ан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога верен |
| </p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала п |
| еџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми ј |
| дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, д |
| .</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160" /> <div type="chapte |
| ље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу ова |
| им.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.</p> </div> <pb n="269" /> <d |
| послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p |
| ожеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше |
| ици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тоб |
| } Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако ис |
| а ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> |
| прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије |
| том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том час |
| твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Н |
| им.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живо |
| а увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, |
| p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушају |
| S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из |
| итује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес |
| , да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек с |
| ју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја |
| се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох |
| есо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и |
| ве опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p |
| /p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> |
| рла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба исту |
| S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, |
| з.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубит |
| делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њ |
| рак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„С |
| си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме |
| ај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом про |
| која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка |
| портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји т |
| страже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа |
| Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p |
| ти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ств |
| војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— |
| ад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си |
| казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите |
| p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда б |
| чињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје |
| обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљ |
| знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и |
| че:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија |
| ити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштава |
| !{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си |
| и их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је пла |
| p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, |
| ај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушк |
| а Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n= |
| ајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрен |
| ажно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</ |
| p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту |
| увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>тв |
| је, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си за |
| ке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџб |
| кар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као ш |
| у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога |
| лико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој |
| о, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљ |
| <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост |
| твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вај |
| вљати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприпов |
| исмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазв |
| ана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, л |
| барице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — |
| Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтере |
| ћи се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и д |
| Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад |
| рпски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје соба |
| о га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:la |
| > <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све |
| чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S |
| но же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове |
| рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине л |
| још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Нера |
| дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна |
| боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} О |
| не!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлаж |
| их дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи бли |
| екана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме нар |
| атио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком |
| нчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погреши |
| буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала |
| Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што |
| ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p |
| дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и би |
| ву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се |
| о да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то |
| дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем |
| ра је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је по |
| ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић изва |
| смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте |
| губила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те |
| Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на |
| <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунак |
| ких краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос неп |
| ди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела? |
| етету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи |
| о је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматра |
| предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очист |
| у највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне с |
| амидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 мет |
| ша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он и |
| и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа |
| веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је |
| локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</ |
| у.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> < |
| ска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, |
| хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје |
| Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни |
| ги бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо с |
| овор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уг |
| их метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су |
| — А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — на |
| посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се |
| риказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалу |
| не, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматра |
| p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.< |
| ра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после мора |
| оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног |
| српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том |
| добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за с |
| ао што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом п |
| неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше |
| бичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S |
| — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордије |
| ованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утех |
| жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти |
| <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S |
| p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, ко |
| јском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Ни |
| ке орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap unit="graphic" |
| и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли |
| да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју п |
| га ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побоја |
| горци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромн |
| манова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стењ |
| о подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја |
| свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће |
| а на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се па |
| ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женским |
| еко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и об |
| ији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица |
| зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко |
| разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, |
| је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају п |
| Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло |
| а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да |
| топу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања п |
| осе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Ст |
| се све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" |
| ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна |
| куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказ |
| да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме |
| орна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је |
| ухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног гр |
| олазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> |
| беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је |
| а са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је |
| рлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" /> <div |
| ју а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору |
| етно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кро |
| , и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мар |
| ампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађански |
| Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p> |
| ам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Јо |
| ајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био |
| >Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шт |
| и и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су и |
| S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо |
| , то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупират |
| раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, |
| бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле т |
| p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{ |
| увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешава |
| Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</ |
| пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ обра |
| боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило |
| <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатељ |
| естрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према вл |
| рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и |
| начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни ја |
| потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је ње |
| <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!< |
| вна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нис |
| а се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским |
| стина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам мо |
| д куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се о |
| е, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на |
| огао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао о |
| едставници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о |
| ма у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о поб |
| шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се бех |
| ци а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> < |
| адне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и |
| о признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад |
| , цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе с |
| по; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се за |
| ти сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна |
| дојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— По |
| мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p |
| ми тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и |
| о није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада ни |
| а мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да ск |
| с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> |
| о!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека |
| х пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у т |
| ша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорц |
| али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да р |
| ити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде с |
| нџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се |
| > <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако н |
| ији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је леж |
| Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мој |
| шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— |
| гове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ст |
| авид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, з |
| да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује |
| мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помеш |
| је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски кап |
| рина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и |
| положи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p> |
| брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је |
| лизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао окли |
| отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силам |
| кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> < |
| бар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дош |
| и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" |
| и да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а о |
| Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и |
| ји се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није |
| ада га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Чита |
| ама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</ |
| ерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. до |
| p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више |
| , знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је |
| је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта |
| >Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, кам |
| ебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се на |
| е мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је јо |
| <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у По |
| Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко |
| у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, |
| ном мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тре |
| је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју |
| зишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.< |
| и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино |
| ао привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако пот |
| рачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу |
| а.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да |
| велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао |
| из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало м |
| о бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска |
| у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> < |
| е сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не |
| ном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара |
| граду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је |
| а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Све |
| а те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не |
| >Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> < |
| <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p |
| бе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, дом |
| рним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> |
| ина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митро |
| .{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четвр |
| емој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Н |
| нтелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим |
| уо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањ |
| азила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p> |
| ји се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је |
| вих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p> |
| ху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољуби |
| ви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпоста |
| врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за ти |
| којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет |
| правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</ |
| е хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њо |
| а.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} |
| шо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толико |
| е одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо заба |
| глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђо |
| умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, |
| нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одуз |
| апређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија |
| во да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи |
| 158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ |
| није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p |
| сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори: |
| азованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да |
| је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их |
| дост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита |
| Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот с |
| и си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p |
| свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде рас |
| е сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, |
| аци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се з |
| из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сес |
| те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светис |
| >— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Цр |
| »Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздрављ |
| дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа |
| ожио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S |
| е срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече |
| ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер |
| пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти |
| бом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се |
| уби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прсто |
| а нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговори |
| ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки срб |
| опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, |
| p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?< |
| онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из др |
| ди се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балк |
| ој врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на бо |
| се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна ш |
| но једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаш |
| раш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријате |
| уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа д |
| е јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“< |
| брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити |
| лаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде н |
| . „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља прит |
| умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба и |
| о моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет |
| p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распор |
| ало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљив |
| сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачи |
| назијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, д |
| и, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p> |
| да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по |
| >„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш п |
| своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На тв |
| дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам |
| се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз |
| већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако |
| ана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та дево |
| поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први погл |
| који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати д |
| на госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена |
| изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и пред |
| и освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што ј |
| ику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — |
| зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само |
| речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> |
| <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} |
| е рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњав |
| ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, |
| прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сја |
| иво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p> |
| човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте д |
| је покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то |
| што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одра |
| главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакв |
| t="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све о |
| ечи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тро |
| — Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата |
| мита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо дос |
| шу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је див |
| ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чини |
| а.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} И |
| ва сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, о |
| ну, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главн |
| кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је миров |
| >— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p |
| могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожрт |
| је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали гл |
| ајтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, |
| н.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћ |
| агледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а |
| етрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоће |
| , прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та |
| с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро д |
| де, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој по |
| , Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрека |
| > <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p |
| омора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и ра |
| се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> |
| писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се чове |
| она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје поч |
| вети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и |
| нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу ста |
| су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав и |
| /p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено |
| ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> < |
| е јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин |
| алога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на то |
| p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића |
| ријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опа |
| брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је м |
| Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођош |
| них, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> |
| ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учин |
| ње, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој |
| многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Неб |
| се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само |
| , нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа |
| <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> < |
| ма смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да |
| еном ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, д |
| сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни на |
| по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!.. |
| ојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, је |
| са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши |
| д већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато |
| пште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а |
| азим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, |
| рви поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежев |
| узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, госпо |
| ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Срп |
| кле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море |
| чито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу. |
| ...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте мини |
| о да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурн |
| у Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене п |
| али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.< |
| ет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна стра |
| а војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже |
| одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далек |
| оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да ва |
| пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пије |
| дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо при |
| ким рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, |
| читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на нога |
| ше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чин |
| /p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се че |
| да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пр |
| те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — од |
| није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачк |
| ао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хл |
| у.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, че |
| p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.< |
| ај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — |
| ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо |
| ..{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо |
| ши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш |
| џине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— С |
| ђе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се ка |
| и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите |
| уо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. |
| се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме дове |
| >То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не д |
| ером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не |
| радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно |
| а суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња су |
| тије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам пос |
| } Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске ру |
| и смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни |
| таљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, |
| ш није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти |
| а баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стој |
| добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној та |
| облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашт |
| Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од бе |
| рске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митра |
| е разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда |
| ом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив изр |
| раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у |
| и смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— |
| урме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону |
| емља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си ист |
| као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој |
| Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до |
| /p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> < |
| сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам |
| /p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу |
| рце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична с |
| . — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си |
| кле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађ |
| аш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, |
| .{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили с |
| олела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам |
| .</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја |
| само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода |
| /p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећа |
| на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам |
| ign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучи |
| ла је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва |
| отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, ко |
| род, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом п |
| — Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти |
| апред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто |
| и, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по |
| је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био с |
| раган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, к |
| петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ј |
| аш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у та |
| остранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<titl |
| .</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутова |
| да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</foreig |
| > <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у |
| и ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти мож |
| ни.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n=" |
| нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале с |
| скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ћ |
| али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад ту |
| ућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике |
| е“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њ |
| е, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах |
| вности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изја |
| поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Ниј |
| ?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ств |
| замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба к |
| он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> |
| <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима |
| рива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају |
| но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне |
| , рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хт |
| а...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући |
| реше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну |
| само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове с |
| т може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не поз |
| д бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p |
| су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у т |
| руди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде растави |
| мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да руча |
| , Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Су |
| озничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волије |
| замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — зада |
| а му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, |
| именталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="258" |
| моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић о |
| чаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.</p> </di |
| нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите |
| лико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у |
| с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, кој |
| е!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S |
| p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде |
| устити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, |
| м на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S |
| зио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени |
| твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S |
| ослушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: |
| отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четник |
| ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љуба |
| да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} |
| ојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се |
| добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да |
| >— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по сред |
| нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по н |
| е, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно е |
| етана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, у |
| ре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећ |
| , а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па |
| рупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{ |
| иди и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се нацио |
| орам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрес |
| раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака |
| е слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатк |
| ривукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакну |
| оге и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> |
| ш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је св |
| ло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на |
| анка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју |
| е унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком бо |
| не се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесни |
| отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да |
| апућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њо |
| ановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа. |
| ј трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не |
| и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме |
| >— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци ко |
| и? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији |
| ањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} |
| запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради |
| одинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, срп |
| } Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фа |
| ка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна |
| е!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пер |
| мићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p> |
| ра песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ |
| ења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је жи |
| програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у с |
| како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има свој |
| и; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p> |
| Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање |
| .{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчи |
| онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p> |
| па.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрип |
| иљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој ме |
| пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите сре |
| али, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} |
| што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <div type= |
| а тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отп |
| поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади |
| ћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био п |
| шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полази |
| уо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у з |
| ога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио |
| хнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све |
| том новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби с |
| /p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа |
| њам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, теб |
| остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад |
| к са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка п |
| т јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је доби |
| елим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо с |
| S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, н |
| и не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.< |
| енила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што |
| магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мо |
| , шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> < |
| ему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас |
| , ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испиш |
| на Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза |
| дан твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тоб |
| овао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси |
| ротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме |
| мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p |
| и, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смис |
| вој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш т |
| аштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опр |
| {S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на |
| — Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само |
| есто мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — з |
| хта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је т |
| у и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> < |
| лободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливоје |
| рбинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је |
| екана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chapter" |
| а политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p |
| жи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити п |
| /p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n=" |
| о те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја |
| да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина |
| уо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у |
| драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> |
| — А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја |
| ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види |
| сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша |
| ње.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бир |
| кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> < |
| и није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је о |
| си никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младос |
| Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде |
| нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре |
| ћ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болест |
| али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драг |
| мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, |
| мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равн |
| ном:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростит |
| ну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка п |
| кад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p |
| о и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</ |
| <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, |
| омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са |
| јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срц |
| ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да |
| а — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљ |
| >— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недић |
| шалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, бо |
| ао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам |
| имио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српск |
| јим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, |
| а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, |
| у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју |
| се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, ал |
| ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! |
| шено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка |
| рижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнул |
| назисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И |
| ко... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином зл |
| шевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— Т |
| идимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у св |
| то је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је |
| рага моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p |
| цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимнази |
| се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно |
| /p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби не |
| есечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја ниса |
| атрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако |
| Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стри |
| А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро... |
| <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>П |
| >— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— |
| ама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и у |
| насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>Пос |
| мао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред сед |
| к, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта м |
| чи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и с |
| сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, с |
| новић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет |
| их и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји |
| аже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа дев |
| у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти |
| није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone uni |
| </p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш виш |
| и му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“ |
| тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</ |
| дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Бр |
| а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бо |
| вимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера в |
| !{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да |
| Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их мо |
| тмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но о |
| понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке опе |
| еодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долази |
| веће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање б |
| р су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешк |
| е.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га за |
| он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им п |
| ке бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира д |
| рина гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих н |
| иња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој |
| у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што |
| вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ |
| моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до |
| ша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на та |
| ли, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш |
| човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, |
| и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.< |
| е, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да на |
| охол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у живот |
| најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где м |
| тавите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да |
| о?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би ра |
| .{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је по |
| епшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на свој |
| авам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према то |
| .</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни |
| це било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у |
| </p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Н |
| земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио |
| ла и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог ом |
| довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисл |
| ежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сно |
| огла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, |
| ло на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубив |
| је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужности |
| ованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један |
| источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедн |
| је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдиш |
| када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са |
| > <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Краг |
| пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, по |
| ше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње пол |
| ки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах. |
| официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крв |
| их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле |
| које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се уда |
| p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху |
| атељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очај |
| отреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у т |
| — То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум с |
| ји показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Н |
| {S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије |
| ила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> < |
| га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нес |
| исију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одгово |
| то је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скоп |
| рла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насме |
| чвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите? |
| га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам испове |
| аватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p> |
| а разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања |
| м не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сам |
| годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе. |
| е сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског мо |
| } Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељи |
| ви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку во |
| ли и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан |
| ла да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> |
| таде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p |
| ead> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио. |
| младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљ |
| а и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики |
| аје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке |
| не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S |
| двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кућ |
| чили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки |
| > <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола |
| са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџ |
| говором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p |
| зали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар т |
| ви, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз |
| имање добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subS |
| о ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, |
| о и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења б |
| јој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног |
| рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски р |
| јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи |
| {S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неопис |
| И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мисл |
| рећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада |
| ћ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одову |
| очитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, д |
| лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапо |
| ко, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама с |
| теља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Ј |
| исмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стој |
| се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p |
| ованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p |
| следње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без в |
| трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n |
| до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде г |
| организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— |
| е конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и д |
| осно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у о |
| нџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и |
| p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, ра |
| , што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи мил |
| ока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је |
| , и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.< |
| бе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> < |
| пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, |
| је новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио д |
| шић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против |
| <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као ш |
| рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање |
| вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће |
| ећ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевим |
| <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци м |
| ових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико |
| ње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих |
| чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојан |
| се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из |
| о што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је |
| јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накна |
| да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђ |
| аци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазво |
| ..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која |
| тег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између |
| разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко |
| са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријате |
| а их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојк |
| ну софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Назд |
| је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињен |
| ушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разг |
| аху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у сит |
| /p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Сто |
| је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше |
| , њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћни |
| ије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и |
| p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера |
| римио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</ |
| рсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, д |
| Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показ |
| сканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> < |
| само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула ј |
| .</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на штал |
| шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашње |
| вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децо |
| ко... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Живот |
| ости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> |
| са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту |
| а вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... не |
| жи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са |
| tion" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и |
| а околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искра |
| р: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <p |
| тојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не бри |
| преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p |
| који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности пр |
| ресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је к |
| p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани |
| ђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срди |
| .{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека с |
| свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је си |
| вао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то |
| /p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са |
| ила у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње на |
| једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стаси |
| месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одм |
| > <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља с |
| } А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном стран |
| ло посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— |
| <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S |
| <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила |
| обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Ода |
| tle>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.< |
| сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте в |
| p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— |
| фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем де |
| ођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— |
| p>— Разумем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао |
| боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљи |
| главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо став |
| ј.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове |
| та ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш |
| нам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме |
| ка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрад |
| </p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме ре |
| чни дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај |
| /p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дођ |
| — Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Ра |
| дмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој ст |
| !..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним з |
| љиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није дола |
| са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након |
| е сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{ |
| рца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти б |
| </p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру |
| о у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, |
| о решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> |
| у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> < |
| срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Кра |
| о да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо д |
| Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први |
| о привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду |
| неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p |
| ка, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жил |
| а своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално уса |
| р мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је |
| којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му |
| уке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао пок |
| асцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, |
| и уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хо |
| ио јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време |
| и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још н |
| олничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Ми |
| р ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате |
| ињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегн |
| у док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стиг |
| <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања дос |
| ао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиш |
| ак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши |
| анас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако н |
| ла је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио ј |
| човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је |
| ју болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се му |
| ла брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Сто |
| а је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим |
| p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са |
| воме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претера |
| д Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. |
| ек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и по |
| собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота |
| да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој |
| и даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв см |
| S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возо |
| >Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завап |
| ила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у со |
| , стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слег |
| г Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Ру |
| и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, лас |
| умњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n=" |
| ош не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но |
| ла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска |
| окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда б |
| имо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p> |
| ена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огро |
| 00 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито п |
| д као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у |
| њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb |
| лед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњи |
| уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазарев |
| научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И он |
| у којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а |
| ја се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нис |
| је београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише. |
| догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече г |
| омерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њено |
| како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не м |
| и, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:< |
| и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим о |
| извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </div> <pb n="262" /> <div |
| рагоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио ис |
| леду јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ра |
| ад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, |
| им тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, |
| свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца |
| ва млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> |
| егову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, ре |
| свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, |
| } Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата |
| шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну ст |
| e>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих |
| огу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у |
| {S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и д |
| ога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јо |
| о Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева |
| га дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо в |
| кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превл |
| .. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка |
| о га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Пај |
| арице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.< |
| д Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком |
| очне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубич |
| пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{ |
| ат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Конд |
| р оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафи |
| ом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, |
| Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко М |
| еђену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сиг |
| рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а н |
| утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о ту |
| ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето |
| о, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најб |
| ом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао |
| бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> В |
| којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине ул |
| ен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> < |
| >У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, т |
| {S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану |
| настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са с |
| д Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокро |
| удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са с |
| ризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани ка |
| а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом: |
| p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посеб |
| према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и об |
| донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пож |
| } Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{ |
| јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} В |
| зговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску |
| рске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио ку |
| ртиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила кра |
| <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчано |
| адати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће н |
| у се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да ње |
| је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> |
| чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и |
| атила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="230" /> <div type="cha |
| осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема |
| када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После |
| спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост |
| тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била у |
| зеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вер |
| а националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капет |
| Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро |
| Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе к |
| љаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што |
| /p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да |
| ајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију п |
| ј <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> |
| Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше |
| p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила |
| душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо |
| им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Вели |
| Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш по |
| би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p |
| нала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан |
| у били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које |
| S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка |
| да.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка поку |
| тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> |
| p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први ду |
| уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из |
| , гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писар |
| еликих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штет |
| , која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење гр |
| а је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није |
| она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" / |
| ти и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босн |
| као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем |
| } Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, пи |
| д, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим |
| а сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и чи |
| ко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, |
| оле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очим |
| и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су |
| <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштиш |
| ија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамид |
| Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на с |
| оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела |
| рибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврел |
| ку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и |
| или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужас |
| кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим нем |
| о је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне |
| сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстра |
| га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може |
| та сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше |
| <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да б |
| сала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та те |
| аопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога |
| ва се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине |
| р једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб из |
| за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веров |
| о, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је зна |
| о изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак О |
| младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} |
| јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погре |
| за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни ога |
| око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраго |
| ила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак |
| ложају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и |
| ктера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати |
| А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом шт |
| разе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S |
| ј одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи стр |
| почице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се |
| ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ А |
| м све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад |
| м!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је |
| е да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да |
| помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња |
| Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово |
| е к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину |
| смеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Те |
| ћи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb |
| а, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журб |
| оспође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, ко |
| </p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи |
| и или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само про |
| <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Ха |
| заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је |
| Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутр |
| а му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрим |
| очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђ |
| то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плака |
| и је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његови |
| и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разо |
| што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је л |
| а болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, |
| у својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има м |
| а потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих си |
| недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу |
| ве сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу |
| ио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је зем |
| е.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јај |
| и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јел |
| рце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га |
| правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, та |
| чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је |
| кају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није да |
| /p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два т |
| сан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је и |
| у били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме леж |
| погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце. |
| се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малакс |
| уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично |
| ка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла |
| Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистр |
| као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто м |
| ио у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликуј |
| су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на зго |
| ицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У гово |
| креним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Ката |
| за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбур |
| не опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> |
| ик Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је |
| Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова |
| а Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати |
| ладину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинил |
| дноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој б |
| тику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро |
| о није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам |
| а пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p |
| .</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио |
| сам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да л |
| каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће? |
| ићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна сн |
| у мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима |
| ујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конфер |
| иловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је њего |
| пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпел |
| >Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, |
| времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — т |
| <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљериј |
| на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ра |
| причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана. |
| <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} |
| се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора с |
| ји појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад до |
| мо писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превиј |
| кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално |
| врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко ј |
| шио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> |
| обљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је о |
| те, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз |
| од нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> |
| > <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велик |
| , али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не ја |
| траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са наро |
| он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму |
| вић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обича |
| на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се в |
| а ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и р |
| — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Ст |
| с у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези |
| ри тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли мини |
| дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива ве |
| д буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="52 |
| ућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрк |
| каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Н |
| равља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, у |
| одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази |
| прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то ме |
| деале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и п |
| —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Ш |
| обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који ј |
| рмонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="20 |
| пет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси устава |
| је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га |
| <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подн |
| адар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, |
| тиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у б |
| драговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете |
| о покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, дома |
| еху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен нај |
| иховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и |
| кад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себ |
| ије добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па |
| и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србиј |
| } Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да не |
| ћи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка бил |
| во, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655 |
| ало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} |
| трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово ик |
| о ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... |
| највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки |
| ушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да |
| дносно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала |
| па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло в |
| у из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен |
| отећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко |
| је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај ње |
| тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што |
| у прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у вр |
| ада...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи |
| снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће г |
| и својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драг |
| S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве |
| е дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да бол |
| ђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом уби |
| p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, |
| е разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У то |
| {S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином |
| штеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га к |
| <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то ј |
| ували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. |
| ову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, ко |
| и тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дођ |
| ни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} |
| болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше |
| ла на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала |
| ељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од т |
| да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p |
| а њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p> |
| дова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану В |
| уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их |
| требно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћет |
| и смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће ц |
| , чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати го |
| да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључе |
| да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ иза |
| а је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, |
| нџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је и |
| е чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске т |
| зумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> |
| егове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— |
| и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над пост |
| далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силаз |
| <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју с |
| } Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узал |
| а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони |
| пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на т |
| није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао изла |
| м, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово ус |
| доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p |
| аџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова ј |
| ригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је в |
| ке војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним ј |
| .</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила |
| цртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крваво |
| > <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви д |
| јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем н |
| је страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к |
| Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} На |
| н нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита |
| живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико |
| а нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин бр |
| отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у о |
| и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у рад |
| ељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <p |
| > <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиц |
| и, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла |
| нас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату |
| кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код |
| ојничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника |
| ли би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогу |
| рице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје |
| а живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, |
| а, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру |
| Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одго |
| здану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене н |
| мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, та |
| рви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жа |
| </p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти |
| n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си |
| кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета |
| маш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} |
| доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли с |
| ој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да |
| свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састан |
| воја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да |
| волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао |
| и не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у та |
| прсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још |
| вали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пр |
| промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим р |
| е — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— |
| су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће з |
| и.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопљ |
| ина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, |
| рајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам ника |
| желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчи |
| у га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да нов |
| ећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, ре |
| <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за но |
| еном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љу |
| насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је |
| ће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> |
| е Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смеју |
| си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држа |
| у разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, шт |
| тишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> |
| и за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, |
| г живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Кат |
| што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с |
| <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју ота |
| и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Д |
| ским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n= |
| а домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме |
| Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искренос |
| граде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си вели |
| плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза |
| и.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} |
| </p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам про |
| мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</ |
| о се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне в |
| и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје |
| Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphi |
| и само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из осве |
| винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> |
| на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски о |
| > <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} |
| требе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне |
| жници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем |
| ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, |
| >„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</ |
| ек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питат |
| се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један |
| умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је од |
| мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p> |
| ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи по |
| орђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против |
| докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз |
| у.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени |
| за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности |
| иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се б |
| ад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бор |
| маш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш пра |
| ина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} |
| ох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p |
| :</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци тво |
| ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ј |
| ј Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва на |
| живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{ |
| утовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинит |
| сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само тре |
| ијатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{ |
| био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p> |
| ада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</ |
| ила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да с |
| <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Ост |
| о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S |
| дојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем. |
| амо њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу ду |
| n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p |
| говорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — за |
| и си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p> |
| ем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још |
| , — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p |
| заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују |
| <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо |
| са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је т |
| е, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да и |
| ага моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је л |
| ио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам. |
| ао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> |
| чних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и с |
| а брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрл |
| и, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, |
| утим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи |
| > <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А |
| путовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p |
| ијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено мно |
| Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; под |
| ма и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n=" |
| и га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.< |
| жи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је |
| ик што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, ј |
| да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и |
| мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спре |
| тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатељ |
| у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћем |
| те.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздух |
| што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} |
| ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји |
| стезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очит |
| лнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави |
| иједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја ду |
| них облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога ра |
| ужине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио |
| већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пр |
| на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну изд |
| ивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...< |
| .</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p |
| а ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме воле |
| <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си |
| први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па |
| н, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — при |
| мо не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и у |
| сници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неп |
| нда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ за |
| ну моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ исп |
| > <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши о |
| јанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек д |
| „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Ла |
| ће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то |
| вести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то |
| божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гро |
| авни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу в |
| ебе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Мил |
| ак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врл |
| ага Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, и |
| — Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Неди |
| Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{ |
| на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти |
| но.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сах |
| о, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са |
| д јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лаза |
| хвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, о |
| и мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да |
| сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање на |
| Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{ |
| да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Ц |
| столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро |
| ди.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</ |
| , да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти вр |
| разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n=" |
| а к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али ни |
| опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји |
| а стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, С |
| > <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту |
| ље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво ср |
| >— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског шт |
| Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је |
| /p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, од |
| </p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се |
| Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам го |
| — Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљ |
| а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упал |
| летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југос |
| алче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога гр |
| > <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам пол |
| <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам д |
| млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена не |
| е снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шт |
| сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер зн |
| ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док ј |
| о голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно |
| --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— |
| однога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам |
| ана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала тр |
| вши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на |
| Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{ |
| м се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на час |
| Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра |
| у томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p |
| ке, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су |
| сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање и |
| {S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Нат |
| S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пе |
| м сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </ |
| шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила ж |
| е они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> < |
| и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него д |
| ави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, |
| Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу он |
| ика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима поз |
| , дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво |
| на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, так |
| p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стри |
| вао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе прежи |
| <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро |
| {S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао ју |
| оже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На А |
| сту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му ч |
| сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb |
| е красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си |
| кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајо |
| ко упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука |
| та одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених леш |
| па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабо |
| а, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желе |
| кташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљев |
| о сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура |
| се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена |
| се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи |
| Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да на |
| поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l> |
| <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l> |
| >— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p> |
| Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окре |
| >— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>М |
| :{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p |
| је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си т |
| огледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...< |
| оки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти |
| и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — реч |
| Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му |
| , одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да |
| моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Бил |
| сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p |
| азуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна |
| ка“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знај |
| а ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама |
| то посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље |
| у:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам зараз |
| ше:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по т |
| <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да |
| ина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катари |
| можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— |
| ете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући |
| амигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негује |
| то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Ни |
| т народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар |
| , рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, р |
| дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је |
| шике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„ |
| днокрвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да м |
| ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати ната |
| а Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован |
| ; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чи |
| , но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и њего |
| сак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је ш |
| се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти пр |
| ед?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?< |
| че, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p |
| ј мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си прор |
| јду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, |
| испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, |
| .</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> |
| Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да о |
| — Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве рук |
| ст, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, ра |
| могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде ко |
| матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће. |
| а познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, |
| /p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом. |
| ут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени |
| десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е |
| не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш ка |
| ештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погод |
| -Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, |
| <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с т |
| ла према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Март |
| бро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је |
| да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ! |
| ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из |
| е, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, вр |
| рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату са |
| онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, |
| вој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да пошт |
| од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломат |
| ну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић ни |
| локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.< |
| ш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Пантал |
| акве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да |
| .</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и |
| и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита г |
| собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговор |
| да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са р |
| о се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p> |
| ричати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радоз |
| моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада |
| >— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је В |
| овић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе кри |
| — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} |
| о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је ра |
| Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ј |
| ит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам |
| ена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri te salu |
| У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дај |
| о Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</ |
| речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка с |
| <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће |
| ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га неће |
| и оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише с |
| у свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихо |
| >— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински |
| ори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би б |
| ш пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти |
| чарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> |
| и.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавно |
| ити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће |
| стељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по |
| долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну д |
| ећа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату |
| рао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— |
| S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Жи |
| мо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже |
| алда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{ |
| етара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, |
| елик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш |
| ај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме |
| је:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је пр |
| о:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и |
| та крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто т |
| <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната ра |
| ним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</ |
| та, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и у |
| овору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окр |
| ити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала |
| ке горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се нат |
| p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си и |
| а сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само во |
| осићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Роси |
| p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S |
| како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овам |
| иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а |
| Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Зас |
| денцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој нај |
| нске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица н |
| ог резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те п |
| ни својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, |
| и твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно пр |
| у.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} |
| и, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па |
| по примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца им |
| оја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нат |
| ним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.< |
| рина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубав |
| а, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе до |
| > <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти. |
| Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поноси |
| кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — |
| што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> |
| ч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запи |
| ајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И о |
| ћи се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је с |
| је дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина- |
| жим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја |
| . — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</ |
| — Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p> |
| рчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брај |
| аред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у жив |
| па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пе |
| а — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“? |
| </p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнод |
| же ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p |
| — Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци... |
| ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозг |
| дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад |
| ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p> |
| злогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћ |
| а се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душо |
| много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање з |
| да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна о |
| ст, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погр |
| м расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити п |
| аје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на |
| м је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уз |
| разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десе |
| нистра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив |
| ви, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} |
| изнањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали с |
| рихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сад |
| .“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао |
| ва на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво с |
| к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} О |
| рену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја до |
| те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пу |
| д Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао |
| оуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p |
| твар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврд |
| љига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „ |
| опло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девој |
| печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитов |
| ован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао са |
| рина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S |
| амо да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и еру |
| <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви гла |
| сети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктор |
| е ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да |
| треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу к |
| че јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није |
| — Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у в |
| а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p |
| и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим ку |
| ди му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуд |
| ру?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ов |
| м путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружењ |
| оје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу |
| езгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, |
| и могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више н |
| е равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам |
| е зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова с |
| Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби |
| до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која т |
| ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби |
| ли да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душе |
| p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“ |
| >— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сиро |
| о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, оп |
| Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас |
| ам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незна |
| сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа |
| ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у р |
| о да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, |
| је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, |
| једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одл |
| о и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он |
| :</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао |
| во извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери з |
| itle>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Сокол |
| ја је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће за |
| ко ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српск |
| > <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераме |
| от.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог |
| шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{ |
| ено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не зн |
| решито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га |
| чином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уз |
| те да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</ |
| а имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетк |
| иву нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о он |
| пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, сед |
| т.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један п |
| и карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, с |
| се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надр |
| {S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> < |
| емо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која д |
| испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ |
| ћ“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја с |
| их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њ |
| полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману р |
| уд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече |
| наку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отвара |
| >— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете |
| исму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p> |
| ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одг |
| ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока ов |
| је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit |
| рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанк |
| ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а |
| ља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најср |
| не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујно |
| те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одго |
| ако си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p> |
| али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо |
| Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни о |
| , млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, леп |
| и си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутр |
| тала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори С |
| вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџи |
| рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост |
| а.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити |
| те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радост |
| мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: |
| е вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепш |
| ам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза |
| че:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила |
| знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где п |
| да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова в |
| лећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не м |
| ња сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти |
| приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни |
| ариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама |
| и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.< |
| и, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, |
| за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} |
| мо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а |
| е једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штир |
| у.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколад |
| нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчи |
| проштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је д |
| Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћа |
| ка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога |
| авело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да |
| , напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда |
| се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> |
| млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је О |
| замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бо |
| <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада |
| p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> |
| м хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једр |
| прављене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и |
| смеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајор |
| тну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је |
| ој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јова |
| им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у р |
| че лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} |
| вот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се |
| не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити доб |
| е.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада б |
| ше у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задово |
| епила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би |
| је него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} |
| чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве |
| ори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни от |
| моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном |
| не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па |
| више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се |
| и.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Срб |
| па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаче |
| /p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Неприја |
| буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га ув |
| прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже |
| е.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Н |
| орица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици |
| ћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све з |
| и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних пре |
| сић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ра |
| у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p |
| стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> < |
| Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> < |
| које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p |
| разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога |
| Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори ка |
| <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло |
| {S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колен |
| је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... ууб |
| стај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Ст |
| ом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опред |
| аћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја ид |
| n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{ |
| познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво ж |
| о бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и |
| ети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја п |
| још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чуј |
| црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Срб |
| ло у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта |
| rituri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> |
| еснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p> |
| и крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти п |
| то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на д |
| њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе дево |
| еро имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и |
| е љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с |
| инар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар сви |
| у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; т |
| задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ |
| наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу б |
| а је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи. |
| ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одла |
| -Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем |
| Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе г |
| се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње реч |
| е има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Г |
| на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти нап |
| и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болн |
| ико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин н |
| коме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> |
| њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и вес |
| >— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> < |
| ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи |
| Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дне |
| {S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним н |
| /p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p> |
| тиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњам |
| ивела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</ |
| реник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан |
| итао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; |
| наш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се б |
| је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, |
| p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе |
| <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако. |
| парче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема сол |
| едо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ож |
| чно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је бил |
| <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јо |
| ндина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија уку |
| Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — |
| S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Ост |
| умио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевић |
| зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту |
| свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар |
| кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину з |
| /p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је |
| емој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p |
| но.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде |
| н, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити с |
| те</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, |
| наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, |
| и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије |
| м преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је подне |
| у избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она |
| у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и |
| </p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, |
| де пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<fo |
| Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се |
| бри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за з |
| хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја |
| е, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да |
| ј бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разгов |
| .</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p |
| да тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширниј |
| воме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како и |
| , да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш |
| вим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија |
| ада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p |
| еће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искре |
| јати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, он |
| е бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је |
| као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо пр |
| ерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капе |
| материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влаж |
| питаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе В |
| гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било ж |
| аговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она по |
| за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су |
| н то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p |
| кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки |
| и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу |
| е, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких |
| Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у дру |
| да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим |
| је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} |
| се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица н |
| снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињ |
| јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим |
| чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p |
| епотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type="ch |
| ан сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пре |
| ћу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне |
| немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) |
| е, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p |
| пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа. |
| вори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је |
| и, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилаг |
| о му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад |
| ико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У |
| .</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу |
| , много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уве |
| та му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> |
| з отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, х |
| <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и |
| ло, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа. |
| њем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јав |
| мера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после |
| роши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим. |
| ед Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је го |
| .</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p |
| задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра инострани |
| се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојал |
| седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Т |
| ечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} |
| орају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је изб |
| е.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направ |
| писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> |
| н је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за све |
| >— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и |
| ем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред |
| ресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку |
| Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му |
| > <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> |
| амо о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети ро |
| уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n=" |
| ненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народ |
| м случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај |
| а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S |
| овић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.< |
| о до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> |
| {S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о п |
| после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је до |
| > <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! |
| док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на гла |
| е.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах д |
| та; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи. |
| вима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је |
| а девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>О |
| че Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађа |
| ен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза |
| и, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| сретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са |
| ом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брз |
| n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегор |
| е све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и |
| ад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкне |
| .</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас по |
| ревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</ |
| >Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас |
| у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били ка |
| ледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топл |
| ог пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам |
| > <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да л |
| ући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да н |
| </p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну кале |
| ш три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је |
| ећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо зав |
| упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцал |
| м, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си до |
| рзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб |
| хне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити |
| е усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџиј |
| натих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ра |
| Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</ |
| <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља м |
| него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> < |
| поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазво |
| јон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у је |
| би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањи |
| јући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована |
| на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземно |
| и обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад |
| бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пу |
| <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! реч |
| читим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахат |
| одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у |
| путише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном сало |
| а она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдск |
| а — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Б |
| м раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. |
| Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ иш |
| контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, |
| ор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турско |
| неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све с |
| е „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањима |
| е.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење! |
| тиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p |
| је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужни |
| ситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази ма |
| еки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хај |
| поду официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрно |
| ом својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, |
| оја је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у |
| рата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Не |
| и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није м |
| Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p |
| ишић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, за |
| вим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та ид |
| .{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако |
| торију Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{ |
| али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љу |
| владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар |
| њење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p> |
| уштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим с |
| срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сук |
| p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, д |
| ицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци |
| ску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тог |
| ... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први срп |
| регови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се в |
| и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— |
| окори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код н |
| да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не з |
| да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спр |
| мо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и |
| је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо |
| ља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.< |
| c" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. |
| као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недиће |
| вириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, кој |
| > <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да с |
| том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске арм |
| ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ |
| е питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само |
| ој те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Ње |
| ше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мој |
| интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој т |
| ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са не |
| карно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тоб |
| блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у деб |
| ом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часов |
| ном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунил |
| живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ств |
| ду подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Ар |
| и и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо го |
| !...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор |
| мична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздах |
| утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који преда |
| окрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може |
| аци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p |
| вићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, |
| ако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да |
| х! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што с |
| ушом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли |
| <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта ст |
| и свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође врем |
| , а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма |
| нархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{ |
| приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам |
| <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли |
| важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> |
| а, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време ст |
| и Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Кат |
| омисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако леп |
| е страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили |
| а рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе |
| е, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњ |
| а он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, је |
| ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Јед |
| бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која |
| свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Нера |
| ди?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофан |
| винили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њих |
| су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бу |
| ј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p |
| д.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио нап |
| вао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бит |
| ција на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у |
| само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону с |
| игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, ј |
| и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нес |
| није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га |
| же ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више о |
| само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомо |
| а Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко |
| пим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Пр |
| и уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадо |
| ан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђ |
| за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска же |
| S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да в |
| ачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столови |
| ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањ |
| , па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена |
| ља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њи |
| избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захте |
| ном снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу и |
| друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — |
| е био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> |
| сет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и |
| рода српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску |
| едњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; о |
| ом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, гла |
| пских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу п |
| ита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене |
| у, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте ко |
| адама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте |
| На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверза |
| дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот мл |
| тоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу |
| а домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо |
| било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њи |
| неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког н |
| па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу коли |
| а се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грље |
| ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алекси |
| е слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, |
| њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање |
| е уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и |
| .</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошут |
| ога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву |
| је генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску |
| етанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n=" |
| и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљењ |
| рпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ д |
| и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ |
| > <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрин |
| и уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним гру |
| и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у к |
| пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи |
| азио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и |
| јанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј предсе |
| , и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним |
| на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то |
| {S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе гл |
| ам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца |
| пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p |
| вако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, |
| ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, |
| и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, |
| Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи |
| гарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p> |
| адоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног наро |
| ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тра |
| чиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве |
| ку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога |
| розничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама при |
| а Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихов |
| а је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија ема |
| бало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А |
| па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су |
| а и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</ |
| >То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Бео |
| у употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на |
| строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соб |
| же над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} |
| с до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше |
| и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да |
| есеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док г |
| слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не уми |
| ина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.< |
| но подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да о |
| е био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се |
| ревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију |
| рену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би |
| на и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је |
| лав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} |
| м понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, |
| ада се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чут |
| борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи так |
| черњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из г |
| тупамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — ост |
| стану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а |
| <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш |
| питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награ |
| оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте |
| а удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп |
| p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, |
| еоградски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ниш |
| тио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разг |
| њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако дале |
| но одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве неде |
| хнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да |
| " /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих да |
| же себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше |
| љују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте |
| рној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турск |
| дања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абор |
| главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опши |
| >— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере |
| Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио орд |
| могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред врати |
| им великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душ |
| је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања |
| имну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јова |
| а и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>По |
| <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} |
| на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још н |
| ећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска |
| ци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џин |
| еговог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> |
| ad>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра п |
| а обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око дев |
| мен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљ |
| одужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је позд |
| ју чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.< |
| а или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да |
| ав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подиг |
| к.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им ј |
| а, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да |
| рема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраље |
| ма Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та с |
| се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчев |
| ом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, ш |
| д којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, |
| је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горк |
| А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо |
| .</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде |
| тупила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја сп |
| о по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних |
| атера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и |
| <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника |
| очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостав |
| еба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На |
| илу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„З |
| м јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је |
| нци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац |
| ла толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећ |
| нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Д |
| епоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели го |
| дајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике к |
| "123" /><gap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равноте |
| тиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула |
| свећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> |
| душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без |
| о и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ин |
| ичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, |
| чарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми н |
| .. промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</ |
| ара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањ |
| унам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p |
| уза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да |
| </p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на ш |
| кетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезн |
| во познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помо |
| и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа дру |
| ило угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се рад |
| га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Ма |
| и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањ |
| мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има |
| у службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, ка |
| зиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акц |
| да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у с |
| јући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу |
| ћао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да |
| анас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и |
| пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет- |
| уги, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно |
| презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут |
| е — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А |
| о је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада |
| пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је |
| у милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај ко |
| о је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>По |
| ега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Беогр |
| им крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и д |
| новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочи |
| али ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иак |
| > <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће би |
| убав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту м |
| настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна б |
| оси.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је с |
| <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> |
| ј руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му |
| Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати правед |
| лиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да |
| ли мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства |
| до, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разло |
| о пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Как |
| ете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| з сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— |
| жавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који |
| што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> |
| ренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у |
| p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично. |
| ичати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тај |
| са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Ри |
| .</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног |
| ког савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милути |
| 9" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и |
| ити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције |
| смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним ср |
| х!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад |
| о, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> < |
| варају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљу |
| а се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазар |
| ној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима |
| јим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вар |
| <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана с |
| } Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— |
| с ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против |
| Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуа |
| пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски |
| иљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — ос |
| имназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потра |
| се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{ |
| {S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као с |
| највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb |
| оме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</ |
| , заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих мог |
| дин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канце |
| сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку |
| бо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја |
| паштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руко |
| , да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј |
| ан да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, о |
| еби и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S |
| равог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као р |
| сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Об |
| ом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу |
| именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и |
| у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p |
| рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} |
| Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, ш |
| ко издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са с |
| еди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискив |
| за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе |
| лади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампан |
| ог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену |
| о лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p |
| >— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић у |
| ја је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова зн |
| рбија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала |
| но што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пр |
| адно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и с |
| и српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Срп |
| {S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест. |
| Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенск |
| лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосн |
| евић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, реч |
| на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку |
| Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „к |
| о, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, |
| Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?< |
| ећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпук |
| мој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник |
| е завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде |
| светнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, |
| о је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Бил |
| јанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за |
| дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то и |
| лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пи |
| , да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и |
| здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно |
| а јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Миц |
| ше, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замиш |
| ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљ |
| о отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не мо |
| .{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Пром |
| смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо |
| евљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и |
| .{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, |
| да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Бо |
| Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, кој |
| а она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и бр |
| от...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња оног |
| сле поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S |
| ија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, т |
| нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и |
| утима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничко |
| S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Доб |
| есто пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap |
| дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p |
| Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад ј |
| рање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајоне |
| Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Бол |
| ругим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић изди |
| вује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту |
| Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве поро |
| да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом |
| ора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив |
| p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше |
| покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српск |
| тиву Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} К |
| ромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио |
| а не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="47 |
| оцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> |
| шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква п |
| ловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога |
| и света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица п |
| вукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да с |
| ли и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите. |
| старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому л |
| гледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али |
| ференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света прав |
| што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се |
| какве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити |
| и Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, д |
| ом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> |
| реног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена пом |
| а полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале |
| ти најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забрину |
| ајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних |
| а прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> |
| исело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Ин |
| ш у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подзем |
| сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катари |
| да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стр |
| е сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би г |
| на дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише |
| , него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тра |
| увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да с |
| е а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спрем |
| аб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто оп |
| број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби |
| и мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намешт |
| о је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n= |
| стима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов п |
| ућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи д |
| едати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезно |
| то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само нов |
| ем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без |
| но је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобр |
| , моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p |
| а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумњ |
| ко звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим |
| о пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли |
| ина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цеп |
| , да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда ј |
| чао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их |
| е да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, ка |
| има душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужуј |
| напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећал |
| ма. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник |
| ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске |
| ткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>П |
| а позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи |
| о учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно у |
| све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутк |
| емо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> изв |
| .{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене |
| уша у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј |
| у.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је |
| ви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Л |
| а је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да |
| Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен |
| n="360" /><gap unit="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. -->< |
| орају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласк |
| угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је л |
| " /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десн |
| доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од к |
| умрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="chapter" |
| и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе јо |
| ..{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира |
| </p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цин |
| — Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ |
| раше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је и |
| ако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофир |
| здуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} |
| сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се завери |
| овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом |
| ић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали |
| ином територијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођ |
| огодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то |
| ете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да |
| Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p |
| itle>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седи |
| шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџ |
| Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то |
| сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и ум |
| сна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико |
| дсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p |
| томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши |
| ао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> |
| > <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p> |
| о па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели ка |
| да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са о |
| штву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обра |
| е а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерит |
| за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала |
| ешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из оч |
| из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти ба |
| и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога ча |
| м давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се |
| а је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и |
| ори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак вре |
| да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у |
| бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> < |
| ћи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не |
| тавио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајт |
| ним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, |
| ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајат |
| оћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу с |
| ић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотив |
| >Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име они |
| >— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и ре |
| у то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Но |
| .</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</ |
| ..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкн |
| мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад же |
| оже, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме о |
| ни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</ |
| емо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, м |
| аша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> |
| са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао |
| логу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, |
| , Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени не |
| како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руко |
| се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам |
| ло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успех |
| м данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте |
| мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремо |
| бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска |
| д те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S |
| и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брач |
| наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, ал |
| ом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам ни |
| играва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију с |
| ој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та д |
| д болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очиј |
| опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја с |
| лети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црно |
| листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, |
| ло осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Обер |
| с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да |
| пиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање |
| а не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће |
| то би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносни |
| срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.< |
| д Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се рас |
| ад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећуј |
| нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проши |
| ности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав |
| ина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо |
| и само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— М |
| ињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш |
| тра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, |
| беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Зава |
| анама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и |
| ем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова сим |
| о и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— |
| ат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? |
| рао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде |
| Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису п |
| утно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, з |
| </p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин |
| ту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужнос |
| и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве су |
| ом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако |
| војим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђ |
| ли на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланов |
| ја, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све |
| им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Т |
| Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојко |
| да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> < |
| о родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој |
| ивота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> |
| цањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арна |
| олан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко час |
| нтересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу |
| роштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарин |
| је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арн |
| дине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Р |
| ехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни пос |
| асти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— |
| , са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој стра |
| гао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да г |
| е Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну |
| ш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, |
| >„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој |
| вишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, ш |
| ах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У по |
| е куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на |
| просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један |
| лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаж |
| мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>С |
| теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследил |
| да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрен |
| српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи |
| .{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито по |
| — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{ |
| ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> < |
| ад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање |
| седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а |
| ла свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по г |
| да се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, сам |
| <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагну |
| ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну |
| ер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је ка |
| носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је |
| матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава |
| .{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у |
| ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потп |
| део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њ |
| н играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври... |
| сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{ |
| вац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</ |
| нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, |
| аш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шп |
| ић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том ни |
| двиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јав |
| /p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као |
| тита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен сти |
| ник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве |
| Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко... |
| другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису иск |
| инитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло муч |
| и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштај |
| надити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нан |
| жина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки изр |
| жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци |
| одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одгово |
| днесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој би |
| њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину |
| </p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза |
| ри.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тв |
| p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате ка |
| а правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујет |
| моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја |
| Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Ју |
| ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{ |
| аш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, |
| аћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезин |
| } Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на р |
| да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p |
| ш, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p |
| ка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад ј |
| јанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине... |
| ше ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод ру |
| , стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине во |
| нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, |
| издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната! |
| ави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоц |
| , које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку вели |
| знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај |
| време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та |
| у Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне ср |
| но говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, тр |
| </p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе |
| свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ћ |
| отом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бо |
| мандом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагла |
| вали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су с |
| правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које пад |
| </p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одл |
| ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото пс |
| нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распи |
| {S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} |
| ризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> |
| тање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволит |
| за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије. |
| ом су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предр |
| икну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, |
| сеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То |
| Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити |
| нчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="graphic" /> < |
| е мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мај |
| ка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, |
| рској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није |
| открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда |
| рио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене д |
| готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то тако |
| <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује |
| p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Б |
| и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежеви |
| а његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још |
| " /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити свој |
| српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, |
| Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ст |
| пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић |
| , али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. ок |
| иплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету ње |
| ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> |
| .</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак сти |
| т, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући де |
| слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално |
| а у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} |
| авим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, |
| богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њ |
| имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативш |
| тоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли |
| рашковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, |
| се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска |
| ’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза о |
| рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S |
| у зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика- |
| оли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не бри |
| а брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, |
| бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> < |
| ј сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка |
| узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које |
| е опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нис |
| дило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.< |
| ла чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је |
| <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; м |
| е да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као д |
| очетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То ј |
| е своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> < |
| p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски по |
| жа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај |
| очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица |
| а ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, |
| лканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанк |
| , иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај |
| ead>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битк |
| ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу н |
| љу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти |
| срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се завер |
| ко је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је с |
| хни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Ст |
| великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар |
| на толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чек |
| тан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустан |
| а је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело п |
| лами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошк |
| бу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турс |
| називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му ви |
| кола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трго |
| S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то |
| и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, |
| </p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспектив |
| а бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријат |
| ун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када ј |
| здробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше |
| волуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, н |
| олела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако т |
| штину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће вла |
| на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу к |
| а београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни н |
| ако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, нар |
| и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци |
| ни да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо |
| подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљ |
| ћи се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јес |
| д се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> |
| ћ. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отиш |
| жбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек ра |
| народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, нег |
| ци.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој н |
| их, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из кој |
| савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" /> <div |
| а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента |
| ане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једа |
| } Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала |
| се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па д |
| је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће |
| че љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер не |
| им.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, |
| ао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и |
| к ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када |
| ла око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мај |
| време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо |
| не.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном дели |
| савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави |
| м, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са |
| estone unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио с |
| дена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p> |
| ход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, в |
| рено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменув |
| је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Срб |
| корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе национ |
| га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p |
| S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок т |
| /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{ |
| а.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, п |
| које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није |
| е њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пласт |
| а, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао |
| не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у |
| еђу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несв |
| и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатељ |
| о све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком. |
| м, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, |
| реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна ра |
| је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић |
| ирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни ро |
| е није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије.. |
| у у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је примети |
| права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга |
| у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и т |
| изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, д |
| очела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици |
| још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга вр |
| е?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је |
| жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта |
| ћи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, |
| једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... дево |
| буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би |
| је била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} |
| а, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на каса |
| била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>К |
| и, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је би |
| двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На |
| везени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич |
| и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p |
| Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да |
| и бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, |
| ти ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а о |
| јорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и |
| и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Б |
| p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не з |
| ја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стр |
| епа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пуш |
| <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... мале |
| по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу |
| у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они шт |
| ога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно |
| чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код |
| Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, |
| О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изре |
| рациону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге срп |
| ам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече. |
| је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{ |
| ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, реч |
| од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховит |
| че, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтев |
| а и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као же |
| наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су о |
| су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агреси |
| — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</ |
| до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предви |
| и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му |
| овори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одго |
| га има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати на |
| А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="cha |
| <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не С |
| лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на |
| ктуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Ја |
| анске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} |
| а шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> < |
| /p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, и |
| м лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам с |
| отопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу на |
| ни најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају к |
| е од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљн |
| глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећ |
| ако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У ње |
| чео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или аген |
| >Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.< |
| за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са |
| Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у т |
| ником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више |
| Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет |
| по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је О |
| S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="46 |
| } То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нис |
| ze Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, |
| је Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече ком |
| ине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу |
| по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од л |
| , давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банка |
| повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољу |
| рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље |
| сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То |
| тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је о |
| железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} |
| аницу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде |
| далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> |
| <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и св |
| његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, |
| огме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и св |
| и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Пај |
| ећ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала |
| други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, |
| о поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће суви |
| ла?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући |
| ого траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који |
| елу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Во |
| се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> н |
| требно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је ве |
| та у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} |
| вом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је |
| одаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје |
| нтересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што бу |
| овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је |
| о обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнеж |
| о јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она |
| ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били о |
| не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи! |
| ца је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна |
| да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш |
| е је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло |
| творење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку наста |
| ап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би |
| ње Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> |
| за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је |
| е да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која |
| нао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би |
| упна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски |
| ином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног т |
| ша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације.. |
| таше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине са |
| Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, а |
| гао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не |
| е даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>С |
| ш онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Нат |
| нчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обуч |
| ави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка н |
| , одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам |
| ашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, н |
| и хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рек |
| у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Пр |
| Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајор |
| ! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом |
| .{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} |
| чим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари |
| део, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према |
| тку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим до |
| их се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздр |
| оручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади |
| е мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да |
| ије пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом град |
| им гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, ниј |
| ону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она н |
| у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га др |
| па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где |
| м...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит би |
| терес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет д |
| кла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији |
| шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде обја |
| креној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађ |
| шно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p> |
| да републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а п |
| ице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила ра |
| е мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти б |
| и оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест |
| м их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеуд |
| речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљу |
| седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Пре |
| копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, уз |
| кој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије. |
| ји је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну по |
| рно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу |
| само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетн |
| још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не |
| ђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, |
| оја ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријат |
| о, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p |
| <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено |
| ој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад |
| осте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога им |
| му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па дана |
| ="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — од |
| кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</ |
| нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да |
| мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p |
| нити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо цени |
| да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и с |
| емо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, р |
| Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању |
| гих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, |
| — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту |
| очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, д |
| рисутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам са |
| ватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља муч |
| Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику ир |
| за узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога |
| ени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми |
| к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту р |
| и око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Командан |
| разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела |
| пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену к |
| ијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју |
| овине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која |
| свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Љу |
| старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнес |
| кица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви |
| градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p |
| кога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са |
| то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарско |
| ем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим к |
| еоград, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао |
| ога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турс |
| /p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито наглас |
| р ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање |
| зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залога |
| p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешт |
| нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служав |
| ире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</ |
| > <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезе |
| <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> |
| мо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ре |
| овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љу |
| што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам поз |
| ли у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатова |
| тнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> |
| тну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, с |
| м, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња пород |
| ше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина |
| и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богм |
| b n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нов |
| е добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан |
| војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији |
| реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Ка |
| не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те ре |
| атеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе ј |
| на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — |
| т, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, На |
| био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто |
| тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину |
| та била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом са |
| слали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се |
| заревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске |
| е хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту д |
| а душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег ј |
| н под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Рад |
| нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и |
| је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стој |
| митској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — п |
| на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш |
| м се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и |
| >.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.< |
| <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лонд |
| јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а д |
| е неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је |
| о дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже |
| а се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, |
| озволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{ |
| а од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она |
| д баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и за |
| ло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора |
| да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао |
| S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си упр |
| ком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да |
| среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обој |
| .</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скад |
| ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фа |
| шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у к |
| век је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његов |
| омислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о |
| не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данаш |
| алмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?< |
| анак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} |
| еби за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једв |
| увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али |
| да, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не |
| Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адрес |
| ршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Та |
| p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његово |
| премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Об |
| у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да |
| амети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени п |
| Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално п |
| ао што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предрагови |
| баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичаје |
| љену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p |
| иле и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао б |
| лавно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} |
| лавно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама изд |
| амисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руко |
| сци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p> |
| и лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала нек |
| оказиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када вид |
| му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња |
| ас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика- |
| ћ прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, вер |
| иловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, ре |
| и написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Госп |
| код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као |
| јничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p |
| оје су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада |
| чи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није |
| ре, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а н |
| жљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у р |
| то јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, к |
| игарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организациј |
| у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Умо |
| децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним |
| .</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— С |
| а рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских за |
| — Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су |
| о себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} |
| <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни проте |
| око урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом |
| криљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се о |
| ести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уве |
| и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p |
| о шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, т |
| Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо |
| вет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па |
| воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу.. |
| иринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве |
| Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења |
| родичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако так |
| p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содим |
| у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код н |
| се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чик |
| чуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се |
| ко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. |
| овић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да |
| њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је гла |
| нђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући |
| :{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, |
| е да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Бла |
| {S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> |
| према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, |
| даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p |
| и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одгово |
| увши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— К |
| ршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће |
| вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да С |
| ан Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упит |
| бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скад |
| ој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је |
| се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза буси |
| > <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом ок |
| више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махина |
| почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</ |
| злети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и н |
| агим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> ови |
| крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној |
| ва се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли |
| јој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} |
| један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не |
| "549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака.. |
| уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече |
| рпске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да |
| ите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет с |
| Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим и |
| бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од |
| да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожел |
| данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било |
| {S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полициј |
| те љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље пра |
| о им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у о |
| у своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну |
| ерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе: |
| а три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— |
| да, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столи |
| Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар |
| а отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново заје |
| е се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — |
| вот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искр |
| > <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак |
| више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када |
| р ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није |
| езин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо |
| богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих су |
| ко хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао |
| кану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да |
| до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb |
| још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време |
| аш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима |
| у девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви остан |
| не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће |
| по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била |
| са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" |
| то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, ј |
| рно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда |
| потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загр |
| на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не |
| пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| а сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би |
| о у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, |
| обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме |
| је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ поко |
| замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, |
| ила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ј |
| са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мог |
| време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— |
| један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до |
| амо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" |
| рану, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати. |
| баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасви |
| то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући |
| они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, |
| не, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се |
| } Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше м |
| p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико мл |
| би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке |
| је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Зб |
| о значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверав |
| да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем. |
| главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и |
| а се установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уго |
| другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу ш |
| упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Јо |
| годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год ј |
| експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је |
| ако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да з |
| > <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чик |
| и нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на о |
| а ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турч |
| готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет |
| >„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчк |
| ед тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног |
| на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху н |
| је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, к |
| а име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и д |
| г љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она ње |
| ду своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то |
| Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, |
| трао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантн |
| чне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним р |
| дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болеста |
| мо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу |
| ме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сноси |
| ах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу |
| ојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту... |
| е он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и |
| угима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уго |
| аути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! |
| е стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната |
| Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се |
| инара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио. |
| ујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се |
| ђења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и он |
| огао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за с |
| ио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава |
| боко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но |
| еку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> |
| х, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — на |
| е, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све ст |
| би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским суз |
| кацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потреб |
| што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— |
| шем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p |
| а ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ |
| потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак пот |
| !</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је так |
| енти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак |
| е сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> < |
| p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на ово |
| цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а н |
| {S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади ба |
| српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће |
| се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је |
| очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше н |
| у.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање |
| браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријат |
| едном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, ч |
| је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су дец |
| а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живел |
| да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику р |
| о се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полете |
| ованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кре |
| и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} |
| ћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је в |
| p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p |
| да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Реко |
| чупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био |
| стру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне |
| ера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не б |
| положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за |
| еде према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо |
| p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече |
| тило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници |
| асове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентриса |
| све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих |
| да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Би |
| Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом |
| и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица дад |
| а се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је уч |
| . увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се об |
| оче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на |
| ко је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи ка |
| Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{ |
| лазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас |
| да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазил |
| украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Как |
| е главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.< |
| реба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет ск |
| ије никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека |
| то такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра во |
| шира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— М |
| пу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранств |
| на, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно ве |
| ринцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановиће |
| <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља ст |
| децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго тра |
| ханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p |
| ћ је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској |
| ељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код |
| ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наш |
| Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој на |
| {S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p |
| м их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изасл |
| ника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753" /> <di |
| а и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном с |
| се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећ |
| а, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546 |
| огледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече |
| p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим |
| и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Вр |
| устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, кој |
| nit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се |
| зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, |
| а свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два- |
| е до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој |
| је имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која ј |
| е и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера |
| и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала |
| напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да |
| век </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, |
| ти анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је зна |
| Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога |
| ошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења |
| кав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} С |
| сто, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи |
| сати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који |
| ка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не за |
| да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека |
| > <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, к |
| почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса |
| блике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице |
| беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} |
| /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S |
| где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у леп |
| ва је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњи |
| ава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузм |
| лежила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва |
| ровне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не х |
| кама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, |
| ри удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Пет |
| о дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револ |
| , да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати је |
| жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, |
| поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и |
| ки, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку |
| с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освој |
| услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ виш |
| трима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она |
| шкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то |
| ра, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. |
| чна.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев дру |
| којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>П |
| постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се |
| авише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано |
| и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се |
| војски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови |
| када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому п |
| е и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи |
| ната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ран |
| а.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, |
| м седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од т |
| ата жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер |
| ом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну |
| својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у ж |
| осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је раз |
| та ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са тр |
| а је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло у |
| тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећ |
| преме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, |
| и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног ид |
| а да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни з |
| емље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрест |
| таласаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе |
| е прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоцин |
| упим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је |
| д би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и |
| убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела |
| .</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одм |
| истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад |
| иза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је |
| оји јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинам |
| та против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господ |
| се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да |
| Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p |
| >— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени |
| уштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није д |
| градско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом |
| шој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима сусед |
| а организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане |
| тарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу сво |
| м борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле |
| .{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек |
| га Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице о |
| то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири |
| .{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у |
| иш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опш |
| а се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано |
| ао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p |
| о да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" |
| т и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осв |
| ицирима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш по |
| огледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — пита |
| } Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, |
| тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени а |
| Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегс |
| е?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> <div type="chapter" xm |
| ије тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног п |
| шта.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, ал |
| отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> |
| г, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у |
| су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било јо |
| ачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Госп |
| пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иван |
| м , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најја |
| цио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао. |
| „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Ује |
| оздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изв |
| ње, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— |
| м штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио |
| ећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба на |
| нијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама |
| и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан |
| > <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свак |
| е чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени |
| ктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио бриж |
| не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је кара |
| <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом на |
| волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осуш |
| а, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди |
| радскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београд |
| а на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ |
| омислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, |
| дио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим |
| есто, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да ле |
| дињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети |
| у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окр |
| e unit="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вес |
| у као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема з |
| се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближ |
| ошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици |
| нка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себ |
| не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну л |
| ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло примора |
| а!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је |
| коме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје. |
| Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треп |
| немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, а |
| и ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повик |
| сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, |
| лазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, д |
| , тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога н |
| е је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезну |
| ња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен |
| чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарад |
| кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не ч |
| во смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од остало |
| г кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди с |
| пству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међ |
| све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесни |
| ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, б |
| умесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите |
| изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капут |
| пак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Па |
| м се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи |
| нако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{ |
| лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, |
| аху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни |
| веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрв |
| и смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не у |
| у скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се ув |
| ам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари |
| ти пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, |
| ња, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни ж |
| много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачк |
| ти весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, н |
| као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није б |
| ер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнеж |
| жје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно зна |
| ињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух |
| уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за |
| отребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не сти |
| сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко гл |
| , био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује тр |
| — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ет |
| , не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким прили |
| о мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом |
| у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према са |
| сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, |
| еше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вере |
| рљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се дог |
| је <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а н |
| ске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске |
| у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве |
| p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на |
| о је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четн |
| цима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје сле |
| мртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа |
| ала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о т |
| ји заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика држав |
| .{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p> |
| шћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не |
| и.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више с |
| јаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене уч |
| е и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима |
| мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друш |
| ца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујиц |
| и — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда |
| а је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела о |
| ија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — |
| из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану по |
| вде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа |
| ла, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и п |
| ти нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задр |
| ац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе |
| топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима |
| орбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима |
| Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање ј |
| ореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код мно |
| ета на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдск |
| ексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо |
| </p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да |
| ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју |
| ски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збого |
| отврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да с |
| — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, ка |
| ликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вес |
| даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат |
| така ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде з |
| биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути прев |
| ат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта ј |
| како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душ |
| ња владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних ср |
| ругима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли не |
| /p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред |
| штва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>В |
| и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исп |
| е, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, ал |
| сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нем |
| то што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у к |
| росвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у |
| прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљ |
| зиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је |
| што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеа |
| ој унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Цр |
| а љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не мож |
| ачанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково с |
| и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све ч |
| дача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стр |
| , застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао |
| се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и |
| зити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да |
| >— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!... |
| ићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носи |
| то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n= |
| е што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у П |
| е скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће |
| екоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је |
| егли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазн |
| ких осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина |
| да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милан |
| полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, |
| ма одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи саст |
| Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом пос |
| овоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</ |
| у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи т |
| цу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу н |
| авности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ств |
| и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, |
| животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није |
| свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме |
| ебацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме |
| а разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво ј |
| ла, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи в |
| нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција њего |
| ој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће м |
| трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави |
| ао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како б |
| е и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је |
| вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> |
| ку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар |
| ајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо |
| остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано |
| овори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опр |
| руди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања |
| ечи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви |
| шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезору |
| .{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p |
| узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секц |
| n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто |
| није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак |
| ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама о |
| у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто |
| сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задрж |
| ванку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} И |
| е одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце |
| лепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седниц |
| на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у |
| дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље ра |
| а четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност уз |
| јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега с |
| осподин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак |
| ек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у |
| ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашно |
| заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар так |
| е на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећи |
| е чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је |
| ршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара |
| да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, |
| ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и по |
| етан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хо |
| е се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са |
| здржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарн |
| <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нароч |
| тудије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у псих |
| ивремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба |
| е изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, |
| оме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да т |
| ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане |
| <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали |
| им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и са |
| сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено об |
| екао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било доне |
| опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога п |
| стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у јо |
| гу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу п |
| ена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази |
| о последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас |
| и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на ору |
| не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улази |
| „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикр |
| вреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском |
| приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, |
| и се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су ред |
| ситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином |
| и на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, |
| обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — ре |
| леда своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се |
| е Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стоја |
| е била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред |
| ски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђива |
| ила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне |
| :{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартинов |
| о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадр |
| воје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам с |
| Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен |
| ку невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико |
| ајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам |
| , ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орл |
| се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедош |
| ругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића измеђ |
| естима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом он |
| ела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" |
| н и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа |
| длучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} |
| ешење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је |
| рејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друшт |
| стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Исти |
| аговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла |
| ш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спом |
| тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, |
| на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, |
| свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, б |
| коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврн |
| ед собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човеч |
| а жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три |
| ну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је оз |
| јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дан |
| з једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи |
| Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео |
| оворно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</ |
| и његова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у остало |
| тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем дос |
| /p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу |
| љци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србиј |
| њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен не |
| ичке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и и |
| што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовс |
| p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од дру |
| чима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почел |
| арање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу н |
| </p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио |
| начка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем |
| аревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запи |
| банских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свак |
| от за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најодан |
| машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци п |
| одинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је |
| ешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — |
| околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — |
| да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлага |
| нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, |
| и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши дол |
| великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одл |
| ањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само |
| поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвиго |
| нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потх |
| отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{ |
| .</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и |
| Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад |
| та, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео он |
| дила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењ |
| ила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са |
| а, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под ко |
| а да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стева |
| орно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то ув |
| тојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан! |
| сле огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и |
| у господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за |
| ста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни сис |
| ла да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа |
| и био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био дон |
| је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</ |
| аде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна м |
| ти: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, н |
| није, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <div type |
| ог Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не |
| ки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p |
| е црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око лого |
| везано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне грани |
| редседник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толик |
| атну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно |
| борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер |
| аницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рање |
| та трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особе |
| и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађа |
| , да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главн |
| стребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада п |
| ио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и др |
| родне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрза |
| ти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто у |
| бардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило следећи |
| српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одм |
| /p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који |
| е.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поно |
| то се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које пр |
| ош синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно |
| најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне с |
| д човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као вевер |
| живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости остави |
| пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе |
| и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту |
| у рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је |
| p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је задала |
| Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун |
| лики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје зв |
| шта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи |
| “ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње прим |
| пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће |
| победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и |
| војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и |
| ас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у н |
| у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једрен |
| како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за приме |
| животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, |
| је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стиг |
| излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали |
| е међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Тр |
| > <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да о |
| ући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао и |
| >У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војни |
| , што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати |
| м, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> |
| се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је пораз |
| опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и |
| о никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од о |
| њолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализо |
| ужајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнеже |
| је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и |
| друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Срб |
| свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево в |
| рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједно |
| овече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика |
| беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како сти |
| ам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, |
| га моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, д |
| га Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћет |
| ојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и л |
| а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које с |
| мено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала |
| мет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могл |
| ани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, не |
| соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је |
| спођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим |
| а још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> < |
| ођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на п |
| ама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мо |
| је ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице |
| а рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb |
| ли су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одго |
| носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим |
| ти свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће поди |
| ња, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је ваја |
| о што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко вел |
| , а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Ин |
| чне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села |
| ајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње вре |
| јску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црного |
| ма, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Ма |
| ске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи |
| , примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас |
| S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жа |
| земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде |
| Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Ст |
| едрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Коли |
| се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осу |
| ељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Н |
| .</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје п |
| који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренем |
| д њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{ |
| и.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Срб |
| Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</ |
| оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која ј |
| страшнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S |
| рка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одго |
| ће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он пов |
| на другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ок |
| ?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, |
| мљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано ј |
| ов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, ко |
| опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су |
| говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- — |
| бљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар чо |
| енција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само С |
| и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам |
| рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар |
| е, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад пр |
| </p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто мног |
| у исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из |
| ух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p |
| овићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Мо |
| .</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велик |
| овори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је |
| отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не |
| према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном |
| ну.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност |
| то је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се и |
| теванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одуше |
| 33" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке по |
| а поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут не |
| кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге бој |
| ости?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити. |
| сну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке |
| боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симул |
| атеријал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се |
| — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађ |
| ви, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пу |
| а да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знат |
| Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар |
| је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предуз |
| дра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоста |
| фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Ста |
| ux pouz vous et pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:l |
| тарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њез |
| p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, |
| имена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, |
| сположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао у |
| ише вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, о |
| <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разго |
| пена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи цело |
| чи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не |
| и с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубит |
| с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско ста |
| злоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, |
| привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И суви |
| а нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према |
| о је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера |
| руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу т |
| ли читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком |
| кује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S |
| м Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су |
| едничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву свој |
| ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио |
| брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која г |
| Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јун |
| <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="2 |
| и своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и д |
| да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугар |
| вала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А |
| људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве и |
| сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког чето |
| а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на |
| рских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је пра |
| е читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није виш |
| пањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жа |
| хташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у |
| .{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније с |
| то војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> исп |
| о знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, кој |
| им зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша |
| овић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијал |
| >— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове |
| задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у |
| ље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живк |
| лава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчан |
| и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио о |
| , некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у |
| оди к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин |
| ест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијо |
| у казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа |
| ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— З |
| нути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није |
| интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још гот |
| сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.< |
| се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутр |
| латка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога п |
| {S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљив |
| ја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната ј |
| вић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину. |
| >— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кр |
| <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. |
| ље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољс |
| опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у р |
| — Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи сруш |
| ом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дич |
| ош добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз н |
| азнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не |
| ођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притишт |
| и му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић |
| отелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дош |
| ати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало д |
| мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело |
| ој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадо |
| и дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си |
| ом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Тера |
| потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хо |
| и, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац |
| шали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S |
| заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у |
| а да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Але |
| је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има в |
| стио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{ |
| ј се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су |
| и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну |
| с твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је |
| ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната ста |
| еде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим |
| >Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разго |
| S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је |
| " /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојан |
| дајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кре |
| нду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} Т |
| ади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предра |
| ле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци |
| в; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срц |
| е време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задрж |
| шља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш |
| рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и |
| нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} |
| е да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћ |
| о не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, |
| мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се та |
| м, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, |
| — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</ |
| а беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој |
| , које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помого |
| е крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времен |
| p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам и |
| иде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га |
| никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Нер |
| ити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неко |
| е; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом |
| лазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је |
| м савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизме |
| остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која ка |
| ојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оц |
| д Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српск |
| ти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују |
| , поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишље |
| ограда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи |
| ни нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја |
| жеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, |
| интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да буд |
| нке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изг |
| смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> < |
| али ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су |
| вке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњ |
| адирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повуч |
| од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> |
| , да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Рад |
| > <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да |
| </p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку |
| може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што |
| акедоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охр |
| им делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунаки |
| оба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирот |
| оже бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из да |
| закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду |
| јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији дога |
| жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не прови |
| осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је пр |
| атекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је преско |
| ео северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које |
| <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њи |
| Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива |
| мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренут |
| пија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све |
| а и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и троми |
| ам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на |
| е да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шап |
| судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће би |
| га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лаз |
| опадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина де |
| узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на |
| , не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку |
| нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као |
| неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мисл |
| ста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци какви |
| у кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича |
| n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера |
| ћ гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си л |
| вао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у њего |
| стоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузе |
| природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а |
| за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити. |
| ије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао |
| ије ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно |
| ри доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему ни |
| ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </ |
| ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Па |
| штовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих |
| ак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига |
| сестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} |
| о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генерал |
| тању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напомену |
| аш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошт |
| S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, |
| собност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас з |
| лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић |
| лити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> |
| ве јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему им |
| и било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бог |
| на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турч |
| а рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Ин |
| нам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси |
| итику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве сав |
| ити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би С |
| поменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} |
| кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које п |
| мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао |
| овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се др |
| прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је |
| а седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p |
| ен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер |
| ода у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног |
| елико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, бо |
| таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших пред |
| ан:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ни |
| /p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски мага |
| е напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Па |
| ва је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душ |
| приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај |
| ву, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Срб |
| је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је |
| је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал |
| — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — уп |
| е!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много во |
| а сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздиг |
| балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> |
| ити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична |
| и, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p> |
| воју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста |
| 8" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Ст |
| шљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, |
| није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић с |
| послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но |
| ле, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве влад |
| је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— |
| већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Ка |
| није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић |
| le>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, |
| међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено руме |
| утрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p> |
| , да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, |
| и у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад |
| одног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрз |
| та који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским |
| жемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и мун |
| и, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликат |
| Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао |
| ту не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S |
| ваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко |
| а решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече |
| већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Ме |
| наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једн |
| о се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ћ |
| ису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрено |
| ош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p> |
| во, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезин |
| а сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини о |
| ири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, |
| ине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.< |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне пос |
| </p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га |
| , не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који |
| здо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229 |
| е београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</ |
| ако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који |
| е да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до по |
| а ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је би |
| се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> |
| еба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Пом |
| мећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недора |
| тела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.< |
| е, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста |
| ост, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, н |
| е да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У ос |
| вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, к |
| убоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску |
| ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Т |
| арошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је об |
| мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила с |
| Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она |
| села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војск |
| грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очек |
| ије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, ј |
| ење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рач |
| !{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та |
| о довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњ |
| већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народно |
| — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јад |
| тео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице им |
| седника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Беог |
| Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме |
| свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка |
| актер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави |
| е повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у осв |
| <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малакса |
| у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она т |
| езин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темпер |
| е мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријат |
| особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женс |
| ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли |
| џа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стоја |
| ац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.< |
| спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на |
| а грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпу |
| жи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела о |
| g="CU">Сокровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, висок |
| али против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p |
| оцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз не |
| је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег |
| они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној бор |
| ш 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорц |
| мах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију |
| ано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено ок |
| <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана |
| воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шеб |
| његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна. |
| Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала |
| стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спушт |
| <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: |
| душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, све |
| ао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежеви |
| је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, |
| началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и с |
| забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино |
| свим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован |
| да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, ј |
| мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разг |
| одоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у |
| љу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топл |
| говор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те |
| носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаре |
| нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, го |
| уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</ |
| ркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе свој |
| ј се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра прити |
| S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S |
| подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераин |
| ћ.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече д |
| ој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... |
| је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та цере |
| на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јун |
| уби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја |
| ен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земљ |
| и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и ј |
| о у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да л |
| толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} Т |
| слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише лип |
| азједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећим |
| фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвији |
| мље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију |
| и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе с |
| дићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постал |
| риродна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и сла |
| е, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризон |
| га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кр |
| о је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ро |
| мо једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, так |
| м за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећ |
| b n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не |
| е у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, п |
| костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба |
| е деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђуј |
| и Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте |
| на дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љ |
| у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифр |
| да, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене |
| пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, са |
| и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку опште |
| грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престаја |
| не тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрис |
| а, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно на |
| јанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океа |
| а у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језе |
| ртиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. ма |
| пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огр |
| .{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S |
| теле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пук |
| ан сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео |
| ња.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{ |
| нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила |
| аурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража |
| страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> |
| трану Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође с |
| о да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога |
| иљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријск |
| а још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, ода |
| неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијам |
| ат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповес |
| ио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као |
| очео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за од |
| д јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђ |
| њене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом про |
| и ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овак |
| </p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p |
| рања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, и |
| спеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жиц |
| </p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{ |
| Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p |
| да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупци |
| ху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљ |
| и, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било те |
| Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаш |
| ује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком с |
| иле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призре |
| овским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир |
| плозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена |
| крајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило |
| писмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњич |
| за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> |
| ке се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по лив |
| и из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје про |
| код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, |
| редише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, с |
| вет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог в |
| /p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао с |
| ав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретн |
| Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па |
| пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати |
| а у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као д |
| Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара |
| им шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препот |
| Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли |
| ј себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p |
| чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, изва |
| ојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p |
| место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стоја |
| индерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне |
| /p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој с |
| рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стој |
| <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен прос |
| — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, напра |
| е, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова |
| многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје. |
| гледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с |
| етка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром пок |
| се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића. |
| се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, п |
| о, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега |
| S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној |
| није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела тор |
| дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече сво |
| а парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госп |
| еварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Солом |
| ћу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне |
| е.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је |
| се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врх |
| дећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у ло |
| рата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је |
| трана брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногра |
| ревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> |
| а је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисм |
| ?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде |
| руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> |
| ра због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад о |
| нића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла у |
| тати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне гов |
| , настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} |
| е ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће |
| а дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету до |
| ј кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли |
| на је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док с |
| бог тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из др |
| столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се ма |
| ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине |
| рпски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, |
| ић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Ла |
| е млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном др |
| њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топл |
| апорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, д |
| ишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказ |
| чна снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није би |
| е нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служ |
| и догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, дост |
| тко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслу |
| уде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} |
| сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет так |
| к продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан |
| S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност |
| Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, |
| ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је гово |
| е.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберк |
| ини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> </div> <pb n="6 |
| мем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жен |
| ?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички |
| баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке |
| кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p> |
| а.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављал |
| је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</ |
| ра, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова |
| т очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оп |
| рт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упа |
| — То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже з |
| излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се с |
| ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то спо |
| ак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се на |
| жност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S |
| езница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, |
| си Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло нез |
| сне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазво |
| им владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугар |
| гарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође н |
| ају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> < |
| е, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу |
| обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификац |
| атим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учеств |
| е У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теб |
| ихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма гд |
| p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на теле |
| срете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва |
| би загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код к |
| е остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном в |
| кује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је |
| {S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка |
| ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још б |
| без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи по |
| он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола |
| шао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{ |
| т пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита пон |
| ш’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</ |
| н за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином |
| верио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пиј |
| гледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — |
| ти потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из з |
| бијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И ов |
| сти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се увер |
| тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Обер |
| ј оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове. |
| опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На |
| емљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи ус |
| а сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се |
| и, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да |
| свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главн |
| млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} |
| ледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и |
| еодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас м |
| ао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Ла |
| м њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је |
| е сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, пл |
| е.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза |
| разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си м |
| згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је |
| у саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи ран |
| ју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, |
| могуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је ов |
| осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се |
| и жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} |
| задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} |
| {S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима ули |
| о је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је глед |
| огинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом ж |
| ако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што с |
| их, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на |
| — Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — |
| >Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запал |
| и није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S |
| служи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, |
| то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим |
| гом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код ког |
| рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ |
| ени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти |
| као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поно |
| не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхи |
| .</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, у |
| кле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:< |
| на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је прес |
| је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење |
| му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише рас |
| ала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> < |
| ј несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и са |
| рани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор |
| је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне |
| ала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се м |
| ртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора |
| ство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојк |
| скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађа |
| с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрен |
| овала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“ |
| е, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуци |
| а стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} |
| оворимо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> |
| nit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесв |
| --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесв |
| д.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази н |
| им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А |
| ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p |
| амо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисн |
| го јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то |
| е опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap |
| код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у з |
| а, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ват |
| нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да ни |
| и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружни |
| пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор |
| се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен |
| чано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не зн |
| са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред кав |
| ничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и |
| на највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да |
| ићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без с |
| новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запеч |
| te> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.< |
| во и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и б |
| рена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, |
| , они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како |
| ку поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Ц |
| а беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — с |
| овог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се жур |
| зиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је т |
| ега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче. |
| ина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академи |
| време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер |
| ози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Ака |
| на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотели |
| очио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <p |
| а скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две леп |
| а у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговешт |
| када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш пр |
| је ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, т |
| у, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било? |
| pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, |
| !{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајк |
| ра.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети с |
| <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силаз |
| </p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича |
| д је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози д |
| туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих |
| едан од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, |
| е могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве |
| вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> |
| ли прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у |
| ш то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојиц |
| бојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један |
| .</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у |
| же стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегу |
| нала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржи |
| цени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да |
| г младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, к |
| н, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе |
| нила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, пр |
| Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дуж |
| и.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.< |
| > <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још д |
| римедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже |
| о.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ће |
| да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те тво |
| S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих де |
| у скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, пре |
| званичници, професори, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глум |
| n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдов |
| блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пристаниш |
| рбија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p> |
| ише површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографск |
| ну своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац |
| друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу ко |
| ба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира |
| гао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, |
| био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бос |
| преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</ |
| гранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.< |
| одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам оти |
| устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски |
| војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик |
| ета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, на |
| после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подн |
| нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, |
| та пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више |
| а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на саве |
| напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништ |
| , право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, |
| ођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним кругов |
| несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она с |
| ога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p |
| ојска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!. |
| ало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, |
| орукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти из |
| х све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем |
| Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв н |
| ије ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенциј |
| ем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што |
| о.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је |
| те.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— О |
| еме анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу |
| Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву де |
| у за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, д |
| — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни с |
| д је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се мо |
| цније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у |
| јанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n="360" /><gap unit="graphic" /><!-- — То је, |
| е.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван гр |
| и кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумст |
| њем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према |
| ња која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренут |
| љена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> |
| лога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је траги |
| пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом херо |
| већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јован |
| ружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смера |
| српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине аз |
| д неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p> |
| чење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће |
| ни</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„< |
| амо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас |
| прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити |
| с’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше |
| још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црве |
| вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактични |
| <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге |
| ом:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— П |
| мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је |
| тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Нарав |
| вота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, С |
| да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и |
| твар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и прав |
| му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад |
| а стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и |
| хово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас |
| јанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш |
| ке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} |
| - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, п |
| рно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S |
| е је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па |
| шити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније препис |
| ваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још |
| те на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је посла |
| о и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се н |
| чних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки |
| зите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од |
| спут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена |
| о пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што |
| никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружј |
| ам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поно |
| каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Ст |
| а ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу. |
| њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали |
| везу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини п |
| за брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" /> <div type=" |
| е мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>О |
| он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам |
| з те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, д |
| учено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну |
| вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајев |
| драговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајл |
| десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој |
| је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне |
| семо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрин |
| ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му |
| згубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</ |
| ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што |
| рипадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те стар |
| јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, а |
| е затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је |
| :</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У остал |
| Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</ |
| да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо |
| чка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи |
| ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одго |
| уде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој св |
| p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић на |
| говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после у |
| — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи ов |
| е права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио |
| нало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму |
| е устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је |
| Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задес |
| х готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и с |
| е, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</ |
| и бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног |
| циних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помо |
| м.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и |
| рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у |
| све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који |
| p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах |
| одина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам пок |
| свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само но |
| S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо |
| Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S |
| ас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што |
| треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</ |
| х питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одгова |
| здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затв |
| данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски |
| службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у |
| А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Са |
| Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловано |
| »Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земљ |
| етан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазн |
| у целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипа |
| ка једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А как |
| ви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће п |
| се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њези |
| атарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, |
| поменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би би |
| а је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнеж |
| ма.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном бе |
| моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће |
| а вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" / |
| е Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p |
| зиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, |
| није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у |
| ашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке |
| да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајин |
| граду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Сл |
| препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а о |
| да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на |
| е, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови п |
| крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је по |
| стру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљ |
| за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у |
| исли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам |
| , коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ак |
| није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> |
| ас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на т |
| а мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</ |
| гима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада бу |
| тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буд |
| и за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старо |
| м начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, ко |
| </p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p> |
| има:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри |
| ћ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чека |
| екарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколи |
| да, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости тре |
| вести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоу |
| ?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више н |
| рђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S |
| тарости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо к |
| е ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са бо |
| већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ поче |
| а и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао ј |
| д нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглав |
| ако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као |
| S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код |
| они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задоб |
| а сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} |
| о бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, |
| отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне рам |
| омоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из |
| цу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро позна |
| ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доц |
| уше.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо ин |
| ић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— М |
| ; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле |
| .. али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранк |
| >„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то ин |
| овеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се |
| имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он |
| Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца пева |
| била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена ка |
| , дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, |
| сећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бар |
| итиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десн |
| уса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мај |
| јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собо |
| ду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао |
| Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и ко |
| , неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и по |
| о да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека |
| Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је треба |
| ору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је |
| p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на зе |
| која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</ |
| учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја ду |
| заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да изле |
| сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно о |
| наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да |
| ки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у ње |
| бучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча |
| го места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно |
| , који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унут |
| не, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, |
| је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и за |
| аследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар п |
| и разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знају |
| ај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, кад |
| бића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоћ |
| уђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Зат |
| <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега. |
| ападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одах |
| етоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак д |
| а све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, ко |
| рота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута |
| оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претр |
| код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Зна |
| зору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи с |
| о и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бу |
| му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену |
| ју на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светск |
| ознат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то |
| викну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— За |
| о, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није ни |
| очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, г |
| ечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталоже |
| анови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто п |
| и, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком поша |
| јом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраг |
| ујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред |
| ром изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јо |
| с сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло неприја |
| његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори |
| /p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, к |
| мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде ов |
| и гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили |
| управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, |
| а је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога п |
| p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на це |
| е на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе н |
| уштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> |
| се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све |
| са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови н |
| а са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка п |
| а испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно |
| де царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и с |
| дерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на п |
| етан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсн |
| оврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који |
| чном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, |
| о, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — в |
| ј рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хлад |
| ђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека о |
| дна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао |
| реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да |
| ложај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ј |
| нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</ |
| евима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, |
| на, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> < |
| потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и динду |
| етаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи при |
| пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је |
| — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и |
| абом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако |
| предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о н |
| време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровиће |
| ет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати ж |
| Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневесели |
| завши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу о |
| Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са |
| ри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише |
| а и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута |
| живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено ок |
| > <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За |
| јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збу |
| зад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадниц |
| јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећа |
| — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове реч |
| ло срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуациј |
| у част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито са |
| на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као |
| трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена. |
| гласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер в |
| текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јован |
| превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комш |
| ић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чу |
| Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата |
| који Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватр |
| ва заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и |
| артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом |
| на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, је |
| н.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се у |
| су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, т |
| јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су тра |
| дједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га |
| да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је |
| џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предрагови |
| оће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за |
| дговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> < |
| оји већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чик |
| ецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могл |
| а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га |
| вши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи т |
| неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмо |
| ово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се |
| ати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о на |
| ла у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у о |
| се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Рад |
| храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, о |
| д себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних |
| дене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашно |
| ерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, |
| оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је |
| , одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепи |
| олини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконц |
| е истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин |
| ересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно |
| грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова бе |
| ет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе |
| >Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тре |
| , подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке на |
| } Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је |
| дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног нар |
| ила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног вре |
| видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јова |
| ед иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на ико |
| пека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и н |
| разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и за |
| пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у ово |
| сматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, |
| вукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које упра |
| бу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака |
| мбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Дина |
| к!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видет |
| мандант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријат |
| а му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</ |
| о присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механичк |
| жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... стр |
| наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из рук |
| посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушл |
| са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа св |
| појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телегр |
| ела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до |
| афа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра д |
| ра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војни |
| Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски |
| силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као |
| календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љут |
| у!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега ис |
| командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске караул |
| ла их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чис |
| а сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши је |
| грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапне |
| сти за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером |
| <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако ка |
| какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија |
| колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаб |
| " xml:id="SRP19203_C53"> <head>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Срби |
| xml:id="SRP19203_C63"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> < |
| официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријат |
| xml:id="SRP19203_C103"> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> |
| " xml:id="SRP19203_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> |
| d="SRP19203_C93"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред |
| id="SRP19203_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Свет |
| xml:id="SRP19203_C73"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</he |
| 03_C83"> <pb n="473" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Бож |
| xml:id="SRP19203_C43"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар по |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C3"> <head>ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпи |
| онисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо чита |
| о среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и |
| тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко врато |
| д селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао ч |
| у овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекциј |
| ријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свак |
| о?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једна |
| од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и |
| њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Сву |
| велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било |
| од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште п |
| ако се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви |
| ш и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борб |
| </p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити |
| њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арн |
| ек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом |
| на, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на |
| авља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Беог |
| м приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се |
| из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попада |
| , други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пла |
| их, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола |
| смо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се о |
| на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана арти |
| итика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> |
| царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То |
| валили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним н |
| е ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем |
| два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће |
| а покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа |
| други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> < |
| батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте р |
| е, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац лев |
| о се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би с |
| Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, |
| бе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачиш |
| /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро |
| и, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих ч |
| испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај |
| опусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Во |
| ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и |
| ојим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао |
| } Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да |
| богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука |
| ри састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, |
| им пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом |
| ак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на т |
| аша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се госп |
| скви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, на |
| Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постав |
| о немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Об |
| <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић уз |
| вник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуциба |
| ја је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p> |
| pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу. |
| много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог |
| е суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде с |
| бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет ча |
| на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примет |
| него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мис |
| а тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p |
| е дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није о |
| Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и з |
| мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владат |
| е наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јова |
| есреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама |
| греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима |
| појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше п |
| адесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кан |
| рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина |
| добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> < |
| нам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{ |
| помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо |
| ешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет с |
| p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Сам |
| ме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S |
| е, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете пок |
| бацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те св |
| манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је боле |
| пи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису н |
| па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да оста |
| .</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том трену |
| сле тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са |
| p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко |
| ивота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говор |
| , леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љут |
| ако јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" / |
| своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада мога |
| е опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јавља |
| ’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— Посл |
| у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на |
| а.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем |
| су вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа |
| ао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <p |
| Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За т |
| иновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усија |
| > <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; ва |
| ке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења оба |
| и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне ламп |
| ст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не |
| употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде г |
| говарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам |
| ољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крва |
| , тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска |
| /p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један |
| утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. мар |
| о? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад |
| о је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар |
| х речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умири |
| ођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма ст |
| рага моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, |
| а.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасени |
| ту.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио |
| ћ тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому |
| кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живо |
| ко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, раде |
| оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усам |
| дигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли |
| стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> |
| код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, |
| и — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и дан |
| p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати ле |
| се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изг |
| } Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумен |
| } Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су |
| ити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, ос |
| инаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чи |
| Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајт |
| из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а м |
| и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника ј |
| на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као ја |
| ицима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојник |
| адесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са пот |
| <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их не |
| вога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то |
| ао брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд |
| ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>П |
| сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све |
| рт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Јед |
| о припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилн |
| d>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код т |
| нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<titl |
| да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша |
| аку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки д |
| борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај б |
| а, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала |
| познатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Н |
| дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p> |
| >“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шет |
| ћ и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С б |
| ред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три ше |
| али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је ст |
| асна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, к |
| лаву забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и о |
| мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо |
| рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахн |
| дну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љу |
| ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведоч |
| ко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је с |
| p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га С |
| ном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка |
| S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити иск |
| рећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна |
| хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и |
| историја није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ на |
| аговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, оси |
| сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њи |
| викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title |
| — Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <p |
| >Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да |
| ло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгл |
| вина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верује |
| ирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем |
| одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна |
| и о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је |
| подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов ом |
| е, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за др |
| ељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној орг |
| есовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и чове |
| ро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p> |
| е у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио |
| убијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продр |
| ter" xml:id="SRP19203_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head |
| ter" xml:id="SRP19203_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потп |
| ране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пе |
| ља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све ја |
| нада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти мо |
| болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, |
| pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упоз |
| и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, ка |
| ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и |
| оли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, |
| ногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, с |
| ам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="1 |
| е један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде |
| ита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима |
| gn>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима |
| } Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздр |
| рбина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су |
| рица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C31"> <head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима< |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C32"> <head>ТРИДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</h |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C35"> <head>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C36"> <head>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C37"> <head>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C38"> <head>ТРИДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</he |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C39"> <head>ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C30"> <head>ТРИДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Со |
| му није употребљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је |
| xml:id="SRP19203_C113"> <head>ГЛАВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> <p>П |
| уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена |
| није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба д |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C13"> <head>ТРИНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>С |
| кво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је |
| ишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући. |
| — Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опр |
| , у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма |
| азговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из њег |
| ић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — жи |
| ед њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p |
| ра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново С |
| љена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била за |
| p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико с |
| сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору пло |
| и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дал |
| трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна т |
| > <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— |
| Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је |
| умела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између остало |
| з мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стоја |
| м и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; с |
| излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима б |
| ла им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна |
| стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n= |
| х Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници н |
| разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно пров |
| То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за |
| им усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, |
| да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су м |
| овића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали оста |
| брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе б |
| кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по коман |
| ло — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре из |
| револверских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли п |
| ијом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала |
| — Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определ |
| жим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Д |
| врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опш |
| </p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцим |
| лбаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта |
| то био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов |
| икола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узим |
| годише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питањ |
| јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија |
| кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе |
| х!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гле |
| а, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су маче |
| > <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога |
| м смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу |
| злишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете ве |
| алудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало |
| тну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долази |
| добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов н |
| ерила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p |
| аји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младе |
| ских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је |
| рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> < |
| :{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и |
| па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји с |
| есели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју |
| имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је изли |
| <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ра |
| S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша |
| ала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превел |
| ти због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p> |
| изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, |
| бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и б |
| стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на н |
| n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он |
| да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, |
| бијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> < |
| дна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина |
| беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тог |
| че и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} |
| угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном з |
| зговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Коман |
| p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај |
| да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити у |
| асвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет |
| ечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и |
| у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега |
| рију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, |
| благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, |
| српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у |
| они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовање |
| данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну при |
| о је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" /> <div |
| ћу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ |
| атње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</ |
| узања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка мл |
| е би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га |
| Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души |
| меници, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља т |
| еву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> |
| метњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, |
| једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости |
| та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино |
| ерета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем мога |
| трпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} |
| пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слобод |
| у мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заб |
| сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.< |
| вци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон доб |
| ругу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Ка |
| ени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједн |
| а.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено пр |
| вић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко А |
| госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — пр |
| но оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала |
| а озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она т |
| глим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.< |
| оју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српског |
| .{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду |
| добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> |
| дно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква |
| сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена ст |
| од уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, госп |
| седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз с |
| зине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с в |
| p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и |
| хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам |
| госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залага |
| себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала ш |
| му и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши прис |
| сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљ |
| ају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочи |
| баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> |
| Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дом |
| а толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И |
| е:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> |
| оре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не |
| Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој |
| мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„ |
| с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p |
| езници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције попла |
| и, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је |
| повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарс |
| а.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српств |
| } Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебн |
| а и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку муч |
| отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p> |
| ју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова |
| на су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци |
| вај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику |
| о наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албан |
| октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу ко |
| ном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одреше |
| га ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око се |
| али мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собо |
| Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала |
| отребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз |
| аповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне напа |
| у своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су с |
| ри поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је |
| саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако |
| ључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога |
| им да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну де |
| ран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да С |
| n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне фло |
| оклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона |
| p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома пово |
| избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по |
| урци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три чети |
| S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је б |
| це.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници |
| ала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба |
| е из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када ј |
| крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пош |
| дра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке а |
| } А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је |
| а то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову ли |
| Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународ |
| моније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније с |
| доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт |
| том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</ |
| и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али |
| анас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„ |
| , који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити м |
| ула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуч |
| анџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не по |
| прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатност |
| посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једно |
| > <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покој |
| а? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— |
| ка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне м |
| се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафа |
| .</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душев |
| ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, |
| г мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга |
| зо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи ниј |
| у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога траж |
| а ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав |
| е. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш |
| а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, кој |
| новије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силни |
| вати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима.. |
| Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} |
| новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар |
| > <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негу |
| и са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у |
| S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предуср |
| Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто |
| спод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се и |
| е дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S |
| } Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S |
| ата у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и в |
| да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону бе |
| јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Си |
| а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата |
| равно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли ле |
| адра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови |
| Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а в |
| дред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и |
| жући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном |
| да јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније др |
| њеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гл |
| } О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља |
| један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај пол |
| ринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвеће |
| е је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та |
| Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори кап |
| д куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Нера |
| , упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко |
| ишта више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према |
| тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а |
| <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, < |
| чице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комит |
| ерујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању инт |
| стина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Нед |
| у учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек к |
| своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај п |
| за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> < |
| са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све |
| е ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква ла |
| ри, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Прим |
| требно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити |
| .{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не |
| и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трз |
| {S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш |
| а.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође д |
| Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n= |
| идели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бог |
| -Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни ре |
| и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к |
| на.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше суз |
| њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Ј |
| својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем |
| од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насме |
| ојом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стоја |
| >Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу < |
| {S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} С |
| примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узе |
| да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упа |
| — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у но |
| ош за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружит |
| огодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} |
| дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима наши |
| а ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, |
| вић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему г |
| промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од гл |
| ку каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је |
| адске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, кој |
| а нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела ј |
| Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народн |
| b n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није |
| ; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прили |
| ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручни |
| n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Обе |
| и.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупре |
| меш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му |
| p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> |
| Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, |
| етници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, |
| <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени ј |
| смо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} |
| да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу |
| звирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и вл |
| Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав мес |
| > <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђ |
| сталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођац |
| помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило ње |
| ељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући ре |
| еднога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, как |
| м.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је |
| обно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познав |
| Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p |
| м по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које |
| адно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искр |
| ла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с ко |
| другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна |
| се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> |
| нав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрз |
| питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су од |
| нила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остан |
| , ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да насл |
| а српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А од |
| усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени гл |
| и и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу |
| мо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на ос |
| је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло в |
| Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допу |
| сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш им |
| поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свог |
| ски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни б |
| ја!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отво |
| спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на с |
| .{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али |
| ме пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те изво |
| е детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишља |
| а што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу н |
| ладић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, прич |
| сећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије |
| траљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас оте |
| кој војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, гл |
| Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао с |
| јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је не |
| који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за н |
| посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та |
| оме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима. |
| их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, шт |
| хваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак рани |
| p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити с |
| е илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те |
| онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости |
| {S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поруч |
| /p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, зак |
| , да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам |
| и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој |
| <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, |
| рконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло |
| адије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p> |
| ми уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ет |
| сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са |
| а је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, |
| ли се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје |
| е јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила за |
| } Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда |
| ти, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине |
| ахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на |
| и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— К |
| гујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем р |
| дањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И |
| да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку. |
| рнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљени |
| Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу |
| ј Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n=" |
| ишић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће С |
| лична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да |
| гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{ |
| висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над кој |
| рила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз |
| Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована |
| о стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нем |
| танице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p |
| обном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Н |
| сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечењ |
| једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести |
| ла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје |
| па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђ |
| и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални |
| Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би |
| воју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипа |
| ла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку |
| бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ни |
| к, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, |
| на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где |
| ао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију по |
| ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа |
| о тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше |
| > <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бле |
| ерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви |
| ђо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете д |
| м крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу и |
| атарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У в |
| ам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господи |
| знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешт |
| оше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</ |
| болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности С |
| ести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, д |
| а се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је с |
| остељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код преда |
| на није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви с |
| р се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњ |
| јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и |
| о вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда |
| сак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утв |
| на чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше г |
| мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим |
| ших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на гор |
| ужби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разум |
| вео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њи |
| што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не |
| ој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, |
| ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех |
| ти огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гор |
| оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наш |
| цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво л |
| аког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену |
| она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n |
| на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плоту |
| терије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{ |
| јој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до з |
| м женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек |
| ке ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> |
| и вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због они |
| товање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Бр |
| ћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови |
| вог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им |
| ом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало шт |
| се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело п |
| у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Г |
| ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мо |
| што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племе |
| <title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жал |
| оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, желез |
| Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта |
| са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино с |
| ст, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се |
| а, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљ |
| тила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немо |
| задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је углед |
| а лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да м |
| онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Нем |
| у на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји |
| тку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задес |
| — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу м |
| најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један |
| из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни о |
| } Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним глас |
| има је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на |
| !{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе свој |
| пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о |
| уша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да ниј |
| је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ |
| аника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислил |
| сана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} |
| он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти р |
| } Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица ни |
| > <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одго |
| а легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски конду |
| по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с |
| езеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Бито |
| пе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европ |
| pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себ |
| и преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орло |
| прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ран |
| и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, |
| S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле |
| унаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} |
| олико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити вер |
| о шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше |
| тао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{ |
| ди рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погину |
| ише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше |
| , јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је жи |
| нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир и |
| једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка ниј |
| {S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још св |
| рати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора |
| ad> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнов |
| ма, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на врати |
| ти, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију. |
| рпских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансоне |
| лен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, |
| > <gap unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. - |
| беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, |
| по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та |
| поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p |
| и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за ма |
| p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{ |
| а, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођ |
| покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбо |
| ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би |
| вој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p |
| и још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> <pb n="392" |
| , онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тог |
| у дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и ми |
| едео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат</foreign> |
| који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петве |
| милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} |
| изнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење |
| .{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је ат |
| осову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао |
| ти тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној п |
| вратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубно |
| ратом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S |
| је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{ |
| у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> < |
| на је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она |
| првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисућ |
| ницу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и |
| онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому |
| , сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно з |
| вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас ли |
| етати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било |
| ма росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дал |
| љству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, |
| окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју |
| но, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја |
| беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Пр |
| биљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда п |
| е је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашт |
| пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам |
| ћи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се |
| оложаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево |
| на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и |
| /> <gap unit="graphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" /> <div ty |
| ен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће света |
| ћ своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор |
| да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} С |
| -Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред о |
| као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намер |
| његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није |
| принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав п |
| ље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} |
| укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говор |
| Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, п |
| умачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекив |
| о кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је |
| ту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао. |
| ловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле |
| жности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српс |
| {S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> < |
| и одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да ј |
| сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке |
| ог министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> |
| виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На |
| о настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао |
| рдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то |
| /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тај |
| је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо глед |
| аговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол н |
| левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локо |
| ка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи |
| рпска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, |
| Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опе |
| овитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивљ |
| p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још ј |
| ну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, |
| <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске |
| омбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе |
| новништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се св |
| } Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на тр |
| аво у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, |
| живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни |
| рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху |
| зницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао вео |
| пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаж |
| са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} |
| ћно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, |
| а Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онд |
| "DE">Land der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и зам |
| с на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао з |
| с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало |
| аланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је поче |
| , можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко |
| Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{ |
| што рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје |
| у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p> |
| Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они ут |
| оз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом стра |
| рску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здрав |
| у и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба ши |
| собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, голог |
| пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано о |
| салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> |
| оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише |
| вало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на |
| лне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би |
| S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече о |
| тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоки |
| оразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што |
| Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране |
| покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај |
| ела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једн |
| ину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из о |
| а, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија п |
| ову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Д |
| ода је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> |
| и?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и про |
| от се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки за |
| .</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте проти |
| :</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбар |
| лини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и че |
| урске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и |
| ога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не |
| дили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на |
| стана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи |
| да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Бе |
| лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизи |
| то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине |
| балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устост |
| јати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити ме |
| а и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ |
| , са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битк |
| и наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаут |
| и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим |
| ну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри- |
| адаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред. |
| ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и |
| ши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника т |
| ена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p> |
| најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спава |
| догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предвод |
| м, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n= |
| , док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник |
| та.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чин |
| есну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу |
| р смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским по |
| крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно р |
| ом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</ |
| ћена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S |
| Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, а |
| опи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су |
| по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" / |
| бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали с |
| ти на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, ч |
| не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у |
| времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље |
| рекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даљ |
| Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је свој |
| ска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком д |
| вековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пр |
| е, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху |
| опило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља П |
| али четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходн |
| је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у о |
| у.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један де |
| , стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећ |
| војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одје |
| на, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково ст |
| ограду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана |
| авијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} |
| су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувен |
| где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге |
| а на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити кома |
| пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Од |
| који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живо |
| ило је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се с |
| де су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају п |
| могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се |
| е контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска |
| мбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну једа |
| и час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај |
| У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство. |
| се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почи |
| м, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху н |
| ипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра н |
| рску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им |
| жајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале. |
| ких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форо |
| ада смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неу |
| ена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скоп |
| аник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је |
| } Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесн |
| е наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осу |
| нце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прег |
| гла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима О |
| аљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео с |
| >Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукоб |
| утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а |
| узео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукр |
| орити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, м |
| земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предај |
| ћи турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, о |
| ра.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинил |
| еко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, |
| потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали с |
| .{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би ра |
| о скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа от |
| , да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Срби |
| аробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред |
| овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам проша |
| ћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила |
| их дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски |
| d> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој |
| же се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> |
| о благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здрави |
| е.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни и |
| народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незабо |
| угарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу изба |
| и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као |
| а слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуције у целој Ев |
| ловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А |
| витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та |
| е од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под зас |
| ити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По |
| еђу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> |
| о на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска |
| њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да |
| рочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели су |
| то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи |
| , да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{ |
| с-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем ов |
| двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то |
| мо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и слом |
| , која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне |
| а каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} О |
| ожда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку к |
| но у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српс |
| је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p> |
| озиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је по |
| наследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природ |
| јава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док |
| а.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби |
| ћи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више мо |
| епа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југоза |
| уљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српск |
| риш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</ |
| ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазареви |
| у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле поку |
| ледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Нас |
| мије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсн |
| а и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло з |
| ла и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, м |
| браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балка |
| непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских борац |
| нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому |
| ; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипа |
| поче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се |
| пу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили измеђ |
| уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, к |
| урске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..< |
| дневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, не |
| дан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и |
| них седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго |
| p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми |
| онутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећ |
| ка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Ск |
| рпске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско з |
| .</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањени |
| а одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно за |
| рата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и |
| туда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из |
| , морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је м |
| х душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима |
| ци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велик |
| јка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадн |
| ем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висови |
| се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p |
| ашно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.< |
| о дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, |
| им и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> |
| е било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се раз |
| >Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се је |
| поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на |
| шила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и најви |
| рањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њ |
| ило велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису |
| p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим в |
| око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.< |
| у разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилик |
| не спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен |
| ну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" / |
| имо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра |
| љеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још не |
| бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуш |
| ску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S |
| е српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији |
| Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо к |
| ете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389 |
| ш ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да с |
| , кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си |
| казати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваш |
| четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод в |
| ?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа ст |
| } Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да |
| } Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног н |
| n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> < |
| p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и |
| љој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али ж |
| непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није ј |
| продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, ве |
| апоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, |
| тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаре |
| га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном |
| мрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми при |
| х.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од |
| а које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам у |
| па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> |
| и; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с |
| их претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позори |
| зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских |
| у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беш |
| оћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! |
| д жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и |
| ији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се |
| ез мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на ж |
| , и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као |
| } Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стреља |
| пођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех |
| пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и с |
| едало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ва |
| тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одл |
| њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје врем |
| ака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла ј |
| } А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође.. |
| п број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну с |
| S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред |
| ма ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори ј |
| оси!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штам |
| , гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам |
| ој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! р |
| који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} |
| београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао ј |
| <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} |
| .</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p |
| е зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је п |
| популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, |
| како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио |
| нда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад ст |
| ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони |
| са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За ч |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али п |
| /head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није |
| /p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Оп |
| хема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> |
| је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А |
| ући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо п |
| о је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} |
| је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да не |
| а таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> < |
| вараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p |
| дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p> |
| <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља инат |
| шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци. |
| о, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи дос |
| насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, |
| Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја |
| и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, |
| отово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми |
| о није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је |
| тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу св |
| и другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{ |
| о добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља велик |
| д испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана< |
| Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју жел |
| ?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да гр |
| ао да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је |
| тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови о |
| ија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — |
| алом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и ј |
| то сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни |
| је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју ажда |
| е у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="s |
| абрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У |
| <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љу |
| не.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и |
| г енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и |
| е она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржава |
| за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Обе |
| ла, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој |
| еника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се уз |
| за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</ |
| та, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српск |
| нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, |
| јанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <di |
| тика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>О |
| смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења. |
| га дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом |
| ајмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак о |
| говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот |
| а собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „ |
| Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозво |
| шавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не |
| а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p> |
| му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је п |
| та га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио с |
| све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> |
| је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не |
| олико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време има |
| Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, |
| ини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узе |
| њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p |
| рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Ра |
| но ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше п |
| ом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком |
| ободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и |
| <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, |
| а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе откри |
| а колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> срп |
| воту.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо ње |
| ђу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му М |
| кнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области |
| е према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стиг |
| о нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величан |
| барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила фина |
| е најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, |
| лостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да |
| како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић |
| , банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њег |
| зиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанс |
| мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Срби |
| лаву на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у трену |
| умараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћи |
| ног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну ср |
| жао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила |
| После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Ујед |
| га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали и |
| ке владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када |
| их војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, |
| и да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно |
| Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде нена |
| опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад бу |
| то само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све компл |
| вановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе |
| ем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> |
| почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Прав |
| ћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић |
| и ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа ма |
| је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас |
| } Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На пре |
| и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само |
| , о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је н |
| ди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити. |
| им крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути |
| идошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари позна |
| дин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић |
| Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола про |
| ј даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, досто |
| погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити о |
| Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравам |
| дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} Т |
| <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан сво |
| су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади |
| развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико са |
| са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да |
| то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобит |
| а разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељс |
| леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризови |
| но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и ре |
| ала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађа |
| е као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудн |
| је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ра |
| >— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни |
| .{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згод |
| кле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, понос |
| каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако |
| е извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тач |
| и као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, к |
| објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене кра |
| оверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење |
| вара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, |
| , која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје при |
| ијом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бит |
| сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћ |
| што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање в |
| ку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Ј |
| са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског |
| it="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила |
| 912. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно |
| о.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p |
| била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Мил |
| и Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нароч |
| е је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p> |
| с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и види |
| и.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конферен |
| као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окрену |
| рати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да од |
| штај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене твр |
| и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом зад |
| Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> |
| војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоста |
| аху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманц |
| који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни т |
| увши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ |
| се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи |
| и су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, |
| ви и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околино |
| с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— |
| нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име српс |
| дњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора подн |
| родну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је |
| да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се деша |
| бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за р |
| и се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказ |
| и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељск |
| исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајев |
| и, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то |
| е месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа |
| а тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p |
| о комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драг |
| ао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <p |
| ила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <p |
| одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На треће |
| у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати |
| и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће би |
| {S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја бриг |
| ерно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> |
| живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се |
| срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, о |
| ара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак ми |
| било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он |
| .{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. |
| пиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p |
| — Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата. |
| он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује |
| ко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајк |
| /p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освеће |
| хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, |
| ти само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање з |
| а — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све он |
| их сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бро |
| е у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке масли |
| ића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> < |
| злом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као |
| може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том н |
| овања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће гра |
| међу Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење |
| и хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се о |
| Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови к |
| Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од в |
| прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислит |
| аша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико ника |
| не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а п |
| ти о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је |
| в Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— |
| тор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, леп |
| их јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш |
| еном одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" / |
| оживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кућ |
| еће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуци |
| ије никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хла |
| p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом уве |
| , већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, |
| ле те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> |
| ка демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нераде |
| S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојт |
| ве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> |
| ао да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мис |
| у дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала |
| брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадаш |
| тлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти у |
| а и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба уга |
| платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дуна |
| владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи врем |
| } Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, |
| агда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама |
| асија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благод |
| а дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То ј |
| д га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ |
| да у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.< |
| што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском |
| пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је |
| вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан б |
| се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искрени |
| а успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија. |
| оварај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем р |
| , Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој |
| ци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва |
| ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене пост |
| ко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што и |
| тати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослобод |
| ћ слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина |
| регледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад г |
| а у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја ж |
| аш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се |
| е нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Паш |
| ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију в |
| ?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати |
| да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше |
| с’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје С |
| обедитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, у |
| се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти и |
| ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је |
| м.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Н |
| постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Са |
| S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој |
| Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече он |
| {S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће г |
| тни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад |
| слила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирот |
| } Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцим |
| да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате дру |
| порно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима. |
| p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да |
| S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам с |
| а и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се |
| ди официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећ |
| а рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.< |
| е! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио |
| шла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да |
| е.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква ците |
| анска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и пред |
| одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога |
| еби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека п |
| о се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично |
| да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па д |
| ховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Тре |
| p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву ч |
| прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не. |
| прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> |
| пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори по |
| бију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода св |
| и у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну |
| у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{ |
| ојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да зна |
| едно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ће |
| краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не неста |
| {S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чува |
| да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат про |
| n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешки |
| све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљ |
| чају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хоте |
| на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства н |
| Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> < |
| ицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једв |
| ове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим пут |
| b n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — |
| о зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, н |
| , праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрат |
| што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позв |
| ти за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова |
| авао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервис |
| н је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ |
| е савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан |
| се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати ис |
| а се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак |
| Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је |
| си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напосл |
| ања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закљу |
| то у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога |
| мизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у |
| ник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није срет |
| оспођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="18 |
| р: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <div type="ch |
| штенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у жив |
| као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по |
| грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} |
| а.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, |
| , уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, ка |
| а је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родите |
| ојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш да |
| премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве н |
| и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>С |
| и коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече |
| рпске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ћ |
| з напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрж |
| ед и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која |
| амастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке к |
| „Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„А |
| И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико |
| , већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу |
| рстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од зла |
| лим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа м |
| е да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p |
| елесила финансијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> < |
| у списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и |
| редседник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде С |
| да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу |
| е власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Алб |
| е, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити оза |
| .</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао |
| отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи |
| же Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на кон |
| бро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик |
| тимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари |
| е казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Д |
| бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p |
| слим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некак |
| живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазн |
| собно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када н |
| собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ран |
| огоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба |
| га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет са |
| Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у п |
| S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на |
| арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</ |
| е тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> < |
| ви.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што ј |
| } Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом п |
| мин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничко |
| ћ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магл |
| не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава |
| у је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принуд |
| је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, |
| ла на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратк |
| јска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и |
| он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо |
| се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од |
| ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што |
| м веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов жив |
| } Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ва |
| се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио |
| јај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке |
| јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила ј |
| амо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихват |
| подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је д |
| дњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезн |
| адити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма |
| о исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{ |
| драгали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Сок |
| м и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не зна |
| лободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слобод |
| све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, д |
| <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све |
| а први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкне |
| ко причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се |
| pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе |
| ти овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће с |
| е, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје |
| одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прог |
| и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то м |
| апламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитат |
| по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођен |
| о сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А а |
| {S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А |
| и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.< |
| есто нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам сило |
| рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Обер |
| пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку |
| а сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити |
| ирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене д |
| дних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јач |
| ни, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ниш |
| ати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом вла |
| } И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба |
| ити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S |
| и су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за |
| да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослуш |
| ако да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово |
| вни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увез |
| а ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступит |
| лиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још з |
| Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— |
| кивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог |
| /p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb |
| мо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћо |
| или да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слоб |
| Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија |
| више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p |
| " /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p> |
| але као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смр |
| има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове |
| оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам би |
| А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="59 |
| p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пе |
| ивати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађи |
| логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред нар |
| </p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти |
| црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Ж |
| са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много тра |
| грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, |
| S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни се |
| пско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у |
| p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> |
| ваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap un |
| та ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па |
| ању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, с |
| лет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и |
| .{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све ш |
| т ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље |
| Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разг |
| м, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непозна |
| </p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврш |
| Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо п |
| раћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri te s |
| код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за свој |
| а, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је |
| чи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S |
| <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само |
| > <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори.. |
| ашно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубље |
| мо мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> |
| и су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да |
| еви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, |
| а ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служб |
| ије била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође |
| Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћ |
| то сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама го |
| {S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми |
| жђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све |
| ћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толи |
| Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио |
| зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... наци |
| ају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загр |
| p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења. |
| кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети |
| о; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, го |
| џбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покој |
| сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је |
| S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има та |
| аље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није да |
| ме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} |
| ора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њ |
| а, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које |
| а из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишл |
| слонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли и |
| о, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „ |
| , онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта |
| заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић |
| ада је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто пре |
| ући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи то |
| , ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисл |
| бе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} |
| оја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Сто |
| к се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети жив |
| : „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ П |
| и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, |
| онекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} М |
| дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на |
| ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа |
| га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни с |
| чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ц |
| ри речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанк |
| распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не р |
| ти.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше нео |
| само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У т |
| додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним пор |
| е, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са |
| та смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио |
| p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> |
| угог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док з |
| м гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>На |
| ћу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно ост |
| ста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића косн |
| говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" / |
| су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ |
| затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпуни |
| о, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n=" |
| је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре с |
| ов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је п |
| су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Сми |
| ље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи пр |
| . Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бит |
| ажи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче |
| и.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео н |
| тра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p |
| ког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Ка |
| да мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна |
| денци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да свр |
| му ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S |
| пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства |
| осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошт |
| здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разб |
| упирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се |
| м да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> < |
| , „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мрт |
| она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p |
| савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутинов |
| /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и же |
| Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као стар |
| рође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> как |
| ожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Ж |
| у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме |
| осто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један на |
| риморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српск |
| бо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Ч |
| узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога гос |
| Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту ради |
| ом као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо |
| > <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софи |
| а одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејств |
| о да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} |
| а у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> < |
| .{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна д |
| озориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се рад |
| ро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, |
| који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јо |
| а-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што |
| волити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши |
| зници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, |
| ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворит |
| харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на |
| ји глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду |
| ашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек кад |
| езарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарин |
| катери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам д |
| о после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја |
| е му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи |
| а мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бег |
| јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 |
| х остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице М |
| а им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково. |
| авајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја |
| у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им |
| а страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу |
| конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће |
| моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, ш |
| те у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, ал |
| то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи ш |
| лана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p |
| о те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао ка |
| та у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор од |
| .</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} |
| , крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једн |
| </p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленц |
| ни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интере |
| S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаре |
| арочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном запа |
| који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је роди |
| /p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја |
| обедоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете |
| вили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> < |
| е било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, |
| муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А гд |
| афане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевап |
| <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћев |
| му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре в |
| </p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — |
| команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да ба |
| е и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онд |
| удим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши с |
| себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам |
| аше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> < |
| чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p> |
| , да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тр |
| p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> |
| рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи к |
| је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доруча |
| ферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће по |
| у.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљ |
| спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, |
| ди ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да |
| сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. |
| ивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко |
| .{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била умо |
| еш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у о |
| су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месе |
| а, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, та |
| пада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да |
| рцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb |
| „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> < |
| а.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемог |
| , вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врат |
| едном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе |
| и ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSe |
| ше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, |
| делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да |
| ати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доб |
| и.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" /> <div type="chap |
| <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун |
| сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна по |
| ца запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Об |
| шили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватск |
| збаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија |
| римите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је вољ |
| то се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојт |
| ју кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, |
| и почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пу |
| колењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе з |
| елите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама |
| к та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу дов |
| р Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред г |
| а сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале сва |
| рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему п |
| својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и влад |
| ногом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече |
| говарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и про |
| ад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Нер |
| — Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече |
| а је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“ |
| изоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми |
| а, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре ви |
| грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам изв |
| и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5- |
| ипрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе пита |
| ак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| јковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, дост |
| — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А з |
| до, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеж |
| лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и ка |
| ајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пу |
| није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасени |
| не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дан |
| лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена |
| <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, |
| часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушат |
| га!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увеч |
| а тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“ |
| аме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран |
| вања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне глав |
| тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео са |
| сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> |
| мо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потре |
| најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <d |
| дне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сам |
| јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одг |
| и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хо |
| тила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Пра |
| ћ.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ће |
| те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој |
| јем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад |
| , малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи з |
| ога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А |
| у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор. |
| лио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — од |
| ад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт заве |
| S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнеже |
| пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијо |
| ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржава |
| ни бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к п |
| н.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и |
| итати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, ре |
| вити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утеше |
| ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толи |
| још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, |
| још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ |
| {S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио |
| право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако |
| стима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужег |
| сно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијај |
| p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо |
| а-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад |
| и наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављ |
| Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булев |
| о — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном |
| ао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али о |
| , о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то |
| је победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{ |
| чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина њег |
| а Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта |
| Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није бил |
| би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево |
| и према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама. |
| само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и |
| запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе |
| а ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, |
| окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све н |
| > <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи |
| исли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађање |
| ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„ |
| сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господ |
| ; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београ |
| > <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Мо |
| коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелиг |
| куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p |
| 235" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже беч |
| з бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже беч |
| ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на |
| мишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у |
| потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајо |
| пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људ |
| би</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Ката |
| узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји |
| наштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када с |
| Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, |
| у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју |
| ла је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чут |
| Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позориш |
| ња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</ |
| равцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у |
| поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p> |
| е и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје гру |
| ко, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговор |
| м нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82 |
| чи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ов |
| от прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} |
| вима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, |
| м и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S |
| S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном ж |
| веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ић |
| ити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговара |
| тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније п |
| мела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има |
| и, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </qu |
| Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био с |
| ојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки р |
| Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А к |
| и кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим |
| ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, |
| <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече |
| атким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p |
| и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку вој |
| ена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, шт |
| ом дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p |
| га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... са |
| , како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из с |
| пода, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифт |
| >Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</ |
| , примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинч |
| тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— |
| ије ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљик |
| ла, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> |
| тор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну чове |
| је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николај |
| и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није до |
| е знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се к |
| ам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" |
| Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену |
| ећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Ваш |
| љах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост |
| >У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) |
| мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад |
| Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуна |
| обро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</ |
| м одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија сп |
| дну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри |
| сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се |
| цима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p> |
| сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одгово |
| мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</ |
| ечима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши |
| рам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити |
| но му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели |
| е, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га пок |
| " /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван |
| рам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојан |
| ваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка |
| <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили |
| {S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, даб |
| Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће |
| о зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само |
| >— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене |
| ај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ћ |
| Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољаг |
| :</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши пи |
| :</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, |
| врши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— |
| е брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам |
| Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> |
| и:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га ј |
| пођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви м |
| {S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати |
| Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад в |
| што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, |
| ред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које |
| бођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је |
| Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче |
| ана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову пр |
| еш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> |
| зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онак |
| вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо из |
| аду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије |
| сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби св |
| да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у |
| н ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће в |
| му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо |
| ње! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ов |
| ћи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је д |
| х речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда по |
| љи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само |
| га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" |
| сићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да сп |
| , па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ |
| <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— |
| ајпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексић |
| жи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша г |
| шем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљ |
| ванка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере |
| p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је го |
| ети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„ |
| ш Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, с |
| гова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више ре |
| у чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> |
| им те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, д |
| , уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу |
| {S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Бо |
| е, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако х |
| а, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда под |
| а Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине. |
| тампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић |
| с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери |
| А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Та |
| у вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, |
| ци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се ма |
| ратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађ |
| ок ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— О |
| други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне |
| , отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора |
| нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се л |
| а тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало |
| чио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турци |
| пчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаут |
| товањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже она |
| ина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кри |
| едва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зове |
| о то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао.. |
| м, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо |
| о ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па с |
| Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— |
| {S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а теб |
| ам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има с |
| окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само јо |
| ада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>К |
| амо кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његов |
| .{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на гл |
| ила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном |
| <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да с |
| венској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде |
| S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та де |
| ци — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Р |
| е ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем... |
| ад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње |
| >— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Пр |
| раги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, |
| се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш |
| >— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</ |
| их Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће т |
| у с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где |
| а се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S |
| де на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти |
| им вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на реч |
| тавим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас |
| .</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и нал |
| Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времен |
| ада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове б |
| тави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> |
| додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим с |
| то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А |
| озина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, |
| опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а |
| стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас с |
| рло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмех |
| толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србији |
| ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу д |
| м поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против бео |
| ки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Б |
| о икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</ |
| и о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и |
| фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је |
| це, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варади |
| полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А с |
| ече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном га |
| идер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су коли |
| Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у |
| арамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у в |
| ћа, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна с |
| p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? |
| >Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и |
| Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p |
| доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> |
| је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и |
| наш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотел |
| га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном располож |
| им свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигд |
| ња.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> |
| е у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми ш |
| , за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, |
| слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ј |
| укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити |
| еме.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо он |
| них разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут би |
| </p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је |
| питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојко |
| ти, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не з |
| није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се при |
| p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбу |
| све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p |
| лимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, д |
| јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћ |
| арочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Мило |
| има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дан |
| де седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и разми |
| Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену з |
| им човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да |
| ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.< |
| Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда ни |
| у не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућиват |
| е, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко. |
| овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене |
| те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, |
| ао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p |
| но хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада |
| >— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају |
| водила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јован |
| них речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господ |
| а наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Ина |
| ад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици |
| о бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка |
| доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори прос |
| та да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Докт |
| ечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни |
| <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам |
| тка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натова |
| у канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да з |
| ћка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, свак |
| , рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наст |
| Die schwartze Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шк |
| згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке гос |
| ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших п |
| <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном |
| у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има |
| а мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које |
| раћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Наст |
| Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац сам |
| Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најави |
| онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тра |
| рата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео |
| гаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколик |
| до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> године, објав |
| лебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његов |
| беркнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погле |
| пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није г |
| ош никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја с |
| дној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p> |
| а је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих |
| Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем |
| да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p |
| /hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са дин |
| напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа уда |
| > <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— П |
| престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћан |
| .</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стоја |
| кер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — |
| Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у ду |
| ј у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p |
| рских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је т |
| артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још ј |
| ена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховит |
| и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив ј |
| и чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише |
| n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводи |
| звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а |
| ижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о ср |
| девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло |
| његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а |
| неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку |
| /p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вам |
| упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјениц |
| о, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље |
| онаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на ч |
| читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу |
| весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајо |
| ote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још ни |
| унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> < |
| чку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</ |
| — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде |
| баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста |
| p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав пр |
| ослала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и ос |
| а излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу |
| да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обви |
| нате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворе |
| вљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни |
| провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Т |
| војих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњ |
| ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеш |
| ати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и |
| дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, |
| и, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мор |
| о. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> < |
| {S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је |
| ека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n= |
| оса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци п |
| тојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да |
| но друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land der Sonne</foreign> |
| м примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зуј |
| толом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није |
| ху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да кр |
| ина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је |
| ијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти |
| ма се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину |
| е браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најприј |
| ло није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, |
| умфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у |
| ан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.< |
| нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече: |
| и Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, |
| предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише |
| риметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> < |
| ком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој |
| е.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од |
| n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то п |
| ешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="3 |
| м све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка |
| р повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз |
| е доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основан |
| .</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке |
| седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији. |
| ривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би |
| n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изво |
| е свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљи |
| жно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, г |
| анства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштах |
| хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи на |
| ла као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном не |
| ине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину наш |
| може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртн |
| <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пре |
| то створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите н |
| е рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и |
| це у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се за |
| ти и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S |
| ња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случа |
| сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе |
| белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно н |
| код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне |
| којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачв |
| и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста ра |
| раћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у ра |
| е с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у |
| амо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за к |
| е му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катар |
| ead> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић теш |
| националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима |
| </p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној бли |
| ина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне бо |
| е Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узет |
| ало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике дра |
| ранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је |
| рати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха |
| Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогу |
| и и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и |
| Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и |
| не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ п |
| <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумњ |
| , да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што г |
| у с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју рук |
| целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила наг |
| за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави св |
| пколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их |
| зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро |
| полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских ч |
| да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> |
| њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној |
| чкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијат |
| авно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једи |
| д горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љу |
| арац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим ц |
| адост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>На |
| редила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо |
| ца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему |
| души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил с |
| као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој |
| кодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у вр |
| а: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Н |
| дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што р |
| па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер А |
| ај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова ср |
| гинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши |
| еже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колик |
| бави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често |
| .</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} |
| ојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„П |
| где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S |
| > <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре а |
| нање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и предсе |
| унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски офици |
| имично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југослове |
| кле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спус |
| у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш испо |
| одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и |
| је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је тре |
| авник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} |
| из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао |
| које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инс |
| о сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне |
| сле вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно х |
| а.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, д |
| атску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ |
| ог назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, |
| !{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као |
| , те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то о |
| ан је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има |
| .{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} |
| у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тог |
| ас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, |
| ену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презим |
| сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је во |
| ма сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу д |
| љака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како ј |
| тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако |
| еста имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Са |
| о не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били з |
| , и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четниц |
| pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате та |
| >Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</ti |
| ма појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то |
| е гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се |
| издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ |
| адила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више акт |
| је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на ле |
| ољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стиг |
| и посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информац |
| који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка ос |
| ој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана |
| и се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској г |
| нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује кв |
| ају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да |
| догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се |
| и: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случај |
| а платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од своји |
| е упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Ла |
| е зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="28 |
| ољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p |
| е.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе |
| е.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобра |
| изали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од ми |
| о, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у к |
| ом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само |
| баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друш |
| утит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву б |
| естримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него |
| рану кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две п |
| на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да |
| , па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb |
| ило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи св |
| а сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у |
| да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, к |
| ко много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, |
| p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша диплом |
| ко сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један о |
| је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпиј |
| му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је |
| х државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда |
| стематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић уш |
| ме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољ |
| улисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од он |
| , а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љу |
| чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title> |
| братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је |
| на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачк |
| ислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Са |
| дмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О |
| тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!. |
| ..{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</ |
| рупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његов |
| на, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се |
| p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и |
| ен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно |
| } Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламациј |
| аци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да поб |
| знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија |
| е, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је |
| да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се |
| Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p |
| сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понавља |
| нка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше ј |
| е већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је сту |
| инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је нала |
| Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме |
| а то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што |
| ва пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба п |
| бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S |
| сеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, |
| те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, |
| <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се |
| ла.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеј |
| њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли брат |
| } У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и |
| емљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову зем |
| ојска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода |
| ве четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што |
| аписао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. от |
| закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, |
| а отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одлас |
| е да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди |
| е, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан |
| толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љу |
| ише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она са |
| <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p |
| нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао |
| далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та |
| тила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, |
| их.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем мет |
| учникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога во |
| упила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је с |
| на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и се |
| зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да |
| шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној г |
| одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста |
| у.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту |
| нка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се ње |
| вестио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет |
| пуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај |
| овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> |
| } Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опе |
| ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се |
| литика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматра |
| „Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу |
| стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује |
| а окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп.. |
| ћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узруј |
| транац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате |
| ме.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озб |
| што је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Ор |
| о сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али |
| } А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, ал |
| ије за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> |
| } Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволе |
| орен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, је |
| и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је ч |
| реном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослоб |
| сећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посест |
| вановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те све |
| и изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на д |
| мисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га к |
| елисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<for |
| а ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаре |
| ападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручник |
| нормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али.. |
| > <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на б |
| песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} |
| нак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало |
| обегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} |
| <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да б |
| авише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ |
| се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој се |
| дједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, |
| тао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} |
| .{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је уд |
| арактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубав |
| д од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али |
| окој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одуше |
| оља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под |
| арода у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животн |
| ли је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и стр |
| >Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лел |
| јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који |
| ала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Сте |
| ти и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подмет |
| али у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печени |
| ених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твој |
| рен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао |
| ата је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је |
| е исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> < |
| па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш зн |
| и је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су д |
| >Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереник |
| зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где |
| ке, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, < |
| носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Б |
| у а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Жив |
| притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже де |
| ајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот |
| обро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако |
| тпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други |
| .?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S |
| ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се с |
| ?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиник |
| а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и |
| ази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да г |
| не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, пре |
| је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и ве |
| у књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини |
| железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нест |
| е српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>О |
| уће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640 |
| апута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли |
| шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="4 |
| моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте оз |
| с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кро |
| е свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седн |
| која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задо |
| > <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разл |
| , а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад |
| омитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео |
| право.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} |
| ан аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопс |
| спорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то |
| стеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се на |
| врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, |
| наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под м |
| Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је |
| коро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су в |
| кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља |
| /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас б |
| ални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапошт |
| сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, |
| ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њи |
| велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, |
| ла писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, |
| шака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{ |
| ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу |
| треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале м |
| ав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештен |
| ијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уз |
| ем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш |
| биљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и ју |
| е Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањ |
| ј састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>П |
| сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уж |
| д таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших пр |
| p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> |
| рпским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и б |
| лно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперн |
| оје се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Тур |
| етим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја и |
| ом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четнич |
| , где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи |
| знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ |
| {S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претст |
| та.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Доб |
| аљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да |
| чкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала |
| ен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, реч |
| пије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљив |
| Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужа |
| час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да |
| у је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и |
| ризор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где вод |
| </p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила. |
| оћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, ко |
| после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, |
| траже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа д |
| се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину |
| ебе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се б |
| e>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто х |
| е буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи |
| о се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се повра |
| вити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас сва |
| уживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и м |
| сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организо |
| се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у о |
| чку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће |
| че ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната с |
| у пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је бил |
| утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јо |
| е да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику |
| рзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми поле |
| љиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато |
| е, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагд |
| продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар |
| знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете |
| граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} |
| ?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем |
| м јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да сп |
| о је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> |
| ису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— |
| ован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам |
| он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор п |
| ласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа |
| :lang="FR">Cossulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пуша |
| , магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружав |
| ина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S |
| с и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека |
| шић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мисл |
| лико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са |
| — Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у |
| је село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране шк |
| о олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предп |
| да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> |
| .</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски ма |
| ше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их б |
| :</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — доб |
| е пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци м |
| пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" / |
| ј само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по |
| ету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — о |
| де је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја |
| ераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, ко |
| у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} За |
| нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара севе |
| знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ће |
| као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се ка |
| је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео |
| тан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Паши |
| редвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезн |
| је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевност |
| талим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улиц |
| послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању |
| " /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато мо |
| сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јов |
| ету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било з |
| рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, ра |
| кле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би |
| а да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p |
| је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га |
| овога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p |
| ц дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У је |
| г лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда |
| дник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да ваши |
| — Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n |
| ang="CU">Сокровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, вис |
| од Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако |
| ица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођиц |
| и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, мог |
| Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога к |
| даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац н |
| ише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— |
| Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и |
| смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне |
| <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слут |
| канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> |
| је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика- |
| , у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p> |
| а им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— |
| дност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу |
| о!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта |
| о је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично располо |
| хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина ч |
| овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> |
| ад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгл |
| ч претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио |
| знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто |
| еступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан |
| наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није в |
| ало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и |
| бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" / |
| ору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором пр |
| ља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, н |
| /p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје |
| има и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је |
| мњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако |
| дини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капет |
| у га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породи |
| То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два т |
| ћ устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри |
| да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач |
| римивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој од |
| аравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку б |
| ковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прил |
| ијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала |
| а почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Ма |
| здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који |
| песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрт |
| Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За ти |
| у се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва |
| српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, |
| кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> |
| вару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без прест |
| да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи |
| д те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му |
| е мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га мога |
| отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њих |
| а љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би мог |
| ј добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај |
| гова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у д |
| ј удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p> |
| дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и |
| се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песни |
| спољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство пр |
| мах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Наст |
| е већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту |
| из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, |
| > заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} |
| ажаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и |
| одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, |
| во, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информис |
| <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног раз |
| а, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека |
| уно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и з |
| ња у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Ска |
| изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land |
| ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио |
| рби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећ |
| /p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> |
| ину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих |
| а га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да с |
| говој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вер |
| је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је |
| да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се |
| тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је премест |
| вити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пук |
| ило само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљ |
| треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често вра |
| .{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Па |
| еру волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швал |
| , ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предрагови |
| уму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови п |
| о човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је св |
| ена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадош |
| ц донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би |
| дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Так |
| ишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресал |
| ерују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! н |
| одинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Ср |
| српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење и |
| ...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се |
| опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када |
| аше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да |
| да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} |
| ава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних прија |
| осао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућ |
| елезничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева |
| , тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље м |
| ом правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p> |
| вако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једи |
| опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни бел |
| емља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су |
| ји, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери |
| ује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема пр |
| .{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио |
| S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина |
| могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, |
| ђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у |
| .</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секц |
| ки поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, |
| Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јо |
| n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жив |
| је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштан |
| лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Евр |
| Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— |
| јаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа |
| сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек |
| нио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањ |
| ом приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је ов |
| а му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван уш |
| их неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које јо |
| еђу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо с |
| ако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> |
| осадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом |
| сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојава |
| они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпез |
| м пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{ |
| n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен. |
| део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жи |
| испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се |
| , из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудил |
| ваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот... |
| р за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверит |
| <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазар |
| си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да |
| иву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и п |
| ред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета па |
| њаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врат |
| је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму о |
| учак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном тако |
| да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаре |
| дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равноте |
| Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их на |
| отном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како |
| pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковни |
| сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— |
| душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, |
| анду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је ис |
| да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је |
| а потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју |
| е они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова |
| гао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То |
| Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледа |
| нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничар |
| жевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрха |
| о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве |
| има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да ч |
| љеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер б |
| измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и сва |
| 39" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пат |
| ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, гос |
| партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" / |
| доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни с |
| емо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко |
| еоград?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} |
| и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљ |
| А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нов |
| еке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри |
| да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су |
| исам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да ум |
| ш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама |
| корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устук |
| кав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орлови |
| е, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељ |
| љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин преврт |
| добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци ве |
| просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови |
| Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изја |
| прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редови |
| ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...< |
| Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегај |
| учује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за п |
| Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p |
| ="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете би |
| </p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је с |
| ка сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових го |
| кад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p |
| меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање |
| прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n=" |
| крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкурен |
| шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и ос |
| окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда |
| код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини |
| новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан органи |
| на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p |
| ти.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма о |
| отле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и |
| после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спу |
| ио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p |
| чи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чис |
| Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А |
| и, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа. |
| Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом |
| ори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми уп |
| еси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; ве |
| огледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишено |
| они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случај |
| зрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од |
| Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила м |
| једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С |
| ЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, |
| тручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломациј |
| дову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће С |
| тојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома |
| ре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> |
| заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, |
| .{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да јо |
| рива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да |
| .{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p> |
| Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио. |
| ликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и |
| д видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <p |
| амбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом пре |
| уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо са |
| имајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско располо |
| аслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опруж |
| , да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> < |
| најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, |
| т савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, |
| а, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — о |
| ем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Бал |
| Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли по |
| вали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали с |
| о срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се саст |
| и њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бо |
| .</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, кој |
| је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се ру |
| ра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова глав |
| се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анекси |
| n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажен |
| ика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Со |
| <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— |
| А ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је |
| ке.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски пост |
| ције поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> |
| био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим посл |
| икама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да св |
| оцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје |
| до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То |
| дињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>М |
| ина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој с |
| 66" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аус |
| етник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је б |
| мала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народ |
| у о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација п |
| анкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спа |
| угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће он |
| педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктава |
| је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга пог |
| лу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије чита |
| дине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на |
| анковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече |
| а известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати |
| атра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниш |
| елкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и приша |
| , све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири |
| зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни зн |
| лити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, с |
| ељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти |
| послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени |
| ак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац |
| а је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, р |
| <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и чет |
| са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле н |
| така воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кућ |
| би је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када ј |
| ваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђ |
| p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, ни |
| огло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање н |
| зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја зн |
| .</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави |
| ..</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу |
| <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу |
| окојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и |
| а је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државног |
| 0 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкаст |
| ла Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети ско |
| евићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носил |
| и и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску |
| ибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јак |
| ви знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непоз |
| лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући |
| насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, д |
| лавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне |
| ављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која |
| ету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту с |
| и.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху |
| <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на пр |
| итви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> <div ty |
| зина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важно |
| ског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову |
| брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети |
| ући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући бех |
| морни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао ср |
| телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да |
| шла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити |
| прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не бе |
| /p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> < |
| одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — |
| из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико ст |
| а додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем |
| у и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла |
| емој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и |
| онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаћ |
| печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске |
| ме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Ј |
| е одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг |
| али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је |
| на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима |
| анка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју |
| поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздрав |
| Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара. |
| обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном |
| , што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> |
| у; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад |
| сле дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Ми |
| , Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на ст |
| рујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при ула |
| хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забу |
| вољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезин |
| у.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и пок |
| била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога дел |
| и је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, |
| т српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Ру |
| станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде |
| седник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата |
| а непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад |
| , кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видил |
| , за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, |
| а је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућ |
| на заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав бил |
| > <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало му |
| > <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град |
| ење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо |
| p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођ |
| еш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у |
| српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њез |
| <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публ |
| ри другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низ |
| /p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорнос |
| иближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али |
| јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, |
| ени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева |
| је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још ни |
| седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свог |
| анџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истр |
| била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често п |
| ала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</ |
| а неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакша |
| Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и не |
| а се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку некол |
| ха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под пл |
| редлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у |
| но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је нап |
| а мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и н |
| и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер |
| нуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочек |
| ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да ј |
| је посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчин |
| уку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска |
| питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и |
| четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:< |
| тљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом |
| т нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не при |
| рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p |
| Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело ис |
| Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудно |
| ку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сва |
| тноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крај |
| слободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међу |
| ва воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би |
| сећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душм |
| >Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је |
| трах, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спас |
| е, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она б |
| p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима |
| ас иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да |
| ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, |
| и! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар |
| се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p> |
| ега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као |
| ло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му |
| ш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А ка |
| руги је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иако |
| у; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се сто |
| зивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала |
| шао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина ра |
| и.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служб |
| </head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разг |
| } Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, кад |
| Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p> |
| авија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — |
| <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и бо |
| ино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне |
| је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, |
| пази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи |
| самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би с |
| осле освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне |
| вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој про |
| ружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Јед |
| ад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне лис |
| изнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла |
| аграђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали мо |
| елим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, |
| збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p |
| во, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весељ |
| од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањо |
| едраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па о |
| уче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са |
| на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске п |
| ело.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дан |
| чнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем т |
| м, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни г |
| не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му о |
| ез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе нас |
| и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле |
| ла у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Кад |
| културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипло |
| зан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти в |
| мама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање |
| писао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне |
| .{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на |
| d> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнул |
| имати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са |
| де; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p |
| p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> < |
| ачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> |
| ди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p |
| о их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лек |
| и општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је |
| знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаут |
| што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко |
| {S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није |
| тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам |
| ни карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајет |
| зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, наро |
| же Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а им |
| се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и гов |
| и, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> |
| нас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</ |
| ла жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуциј |
| иватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и прежив |
| Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређе |
| ..{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово послед |
| тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" / |
| кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је |
| да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одгов |
| везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи |
| а да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали |
| своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не |
| ких војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> |
| је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја са |
| p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледа |
| опљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој среди |
| ави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крај |
| озив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску в |
| обе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумират |
| се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа |
| .</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избач |
| а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Ста |
| љство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњет |
| ог оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо |
| раљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да |
| } Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са они |
| ије чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске |
| остижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала |
| удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сва |
| и новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово с |
| ри Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пија |
| главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа др |
| ла војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво пос |
| чним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и оз |
| ст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" /> <d |
| у колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, |
| ковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни јед |
| ник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио ста |
| е“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној |
| и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелн |
| ле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и |
| е ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} С |
| уљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рање |
| до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гута |
| ом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Ја |
| ој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише прен |
| чни био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био д |
| амеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, |
| сним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела |
| а дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и њ |
| лицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био п |
| бро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чист |
| еда.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и |
| ла дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога са |
| ечег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференц |
| ћ му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} |
| јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала |
| поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен пева |
| ро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била с |
| а деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је порекло |
| е су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци. |
| јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо мо |
| ла интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој |
| већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната |
| ад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана. |
| љанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви |
| рбијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се р |
| о — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — |
| тављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприп |
| а и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено в |
| акуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у |
| у брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapt |
| уле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много |
| писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја К |
| се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало |
| е Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Кат |
| гони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко |
| летву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и |
| .</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" /> < |
| итиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствар |
| о једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвиј |
| раљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су |
| ме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када |
| уда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одва |
| ало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је д |
| тна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна ми |
| инистарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове |
| је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много воле |
| се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе |
| с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S |
| е од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам |
| з ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, |
| с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} С |
| рним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за |
| ило за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Л |
| сећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, |
| ст и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав гл |
| драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, д |
| раби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установ |
| његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему буди |
| да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и |
| ше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом реч |
| ио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен |
| ид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да с |
| краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједи |
| даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што м |
| кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво |
| зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Ник |
| А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S |
| је.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. |
| на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо н |
| се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички |
| инула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика р |
| дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси припове |
| е сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила ј |
| Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за сло |
| че Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, |
| е, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазареви |
| b n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И |
| ампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пун |
| се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ов |
| ш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога им |
| е било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и |
| аја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дан |
| започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријат |
| шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, |
| Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је бил |
| Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом |
| дговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела |
| дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је би |
| ма, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, н |
| у на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да ј |
| а у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава |
| а са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје |
| ест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу јо |
| значајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наш |
| лашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схва |
| ед вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојан |
| и ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао с |
| ама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано |
| ј је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врат |
| то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро зн |
| по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожал |
| е жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арна |
| вини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, к |
| упиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло |
| писало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисл |
| ине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе |
| ратску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу |
| алена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари |
| упио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — ре |
| ом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се н |
| о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајор |
| му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту |
| по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведри |
| ицима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на мук |
| потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.< |
| морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска вла |
| ичала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добр |
| браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је |
| атра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Пол |
| ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај м |
| лно уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме |
| га олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пр |
| били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци |
| <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n |
| ка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p |
| другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друш |
| нку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога |
| х хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме |
| вољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, |
| немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за |
| прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон игра |
| ати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола |
| предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој |
| p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збун |
| срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако |
| ена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса узд |
| подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете по |
| и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај н |
| х прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазил |
| Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативш |
| ја је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} За |
| ужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га |
| и пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бо |
| ал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју м |
| ма нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изја |
| а, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у |
| када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најсна |
| > <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност |
| ла и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка |
| мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од |
| о је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост |
| х оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини си |
| комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним |
| мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је х |
| ада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, д |
| и.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој бри |
| свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати јо |
| м превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, кој |
| м превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову же |
| /p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да |
| и о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184 |
| диште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео ј |
| после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански л |
| и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p> |
| Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, |
| цу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p |
| d>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време не |
| ра, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> |
| само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, саха |
| графски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се |
| с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да |
| јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си п |
| по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — |
| е, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику упо |
| ају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у кор |
| p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бач |
| беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удру |
| p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очеви |
| .</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јо |
| дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијиц |
| одлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџ |
| боко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — |
| ена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револве |
| жају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио. |
| ом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} |
| вности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмок |
| ом непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, зна |
| едити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} П |
| </p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом |
| на је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњават |
| задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преобр |
| са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто |
| а да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све |
| атити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва пограничн |
| време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и |
| дружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син |
| цивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како |
| адали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим |
| што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полициј |
| мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, |
| p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог |
| је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе н |
| се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свак |
| догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон |
| стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да |
| собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревно |
| м часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, |
| у до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у |
| ањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину |
| одлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи зде |
| орисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писа |
| прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612" /> <div type="cha |
| ве се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Свет |
| ачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све |
| p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у |
| , да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, |
| оцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И ј |
| е требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у |
| од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богда |
| p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата н |
| .</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Доб |
| кривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу |
| треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране п |
| ржавне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општ |
| не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и |
| стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге с |
| кон неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на |
| својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас |
| веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу с |
| х непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} |
| е саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је цар |
| целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у се |
| е нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила |
| је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхо |
| опирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се |
| о дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и п |
| и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да |
| теља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ мн |
| тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрз |
| саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете |
| убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</ |
| ош није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је ув |
| а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није с |
| ила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу |
| омчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом ј |
| и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> |
| довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} |
| а Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разгова |
| /p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између |
| ранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> с |
| е било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по |
| кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у |
| тљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази п |
| ачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељ |
| ст сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p |
| ирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Нег |
| е.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са ње |
| Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софи |
| г кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу |
| утујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од |
| се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува и |
| указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним факт |
| ечи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуг |
| представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, раз |
| је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болни |
| уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и с |
| е да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скор |
| , али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седе |
| ти.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо |
| убав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несре |
| попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> |
| ад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, |
| .{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце ј |
| ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> < |
| е:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То |
| једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се |
| а више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку н |
| упи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{ |
| читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се понов |
| p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред соб |
| ошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да о |
| а на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом глади |
| p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> < |
| које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <d |
| редраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припре |
| се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну ве |
| рода и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, |
| ао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изло |
| на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостана |
| тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су станов |
| читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек |
| о се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> |
| вар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресн |
| ти на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуков |
| ао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? |
| ка-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се жи |
| азе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <p |
| ну улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато пред |
| ој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља |
| ћ Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Уг |
| се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чо |
| нчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој ниј |
| питати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне г |
| д га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрет |
| то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је |
| аутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата- |
| воре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е |
| ћу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S |
| <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо |
| м стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком |
| по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, |
| и?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> < |
| /p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није д |
| осмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте ј |
| а утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно пр |
| ута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је п |
| утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га |
| д једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих по |
| е осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са б |
| и.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, в |
| дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, не |
| , дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је до |
| којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора с |
| Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на |
| ше свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је докт |
| /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи |
| ао и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да ја |
| ерљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спре |
| зређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу |
| је у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочи |
| и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p> |
| зразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се од |
| умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зу |
| акав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумња |
| </p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мис |
| а из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скуп |
| а лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобо |
| га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних врем |
| своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подост |
| веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у с |
| ашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коме |
| ј није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били |
| с — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови |
| исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде |
| ина брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за |
| а да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су доне |
| ова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неран |
| држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онол |
| уцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе |
| ирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће |
| мештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својо |
| ебало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> |
| Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за б |
| јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна |
| } То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заста |
| је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на |
| ст.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и за |
| ин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом |
| разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p |
| љем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p> |
| врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са с |
| Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се к |
| ами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што н |
| 648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање |
| екох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна |
| че Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, |
| о право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јур |
| од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, |
| ве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да с |
| се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су |
| онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросав |
| ма, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и вел |
| па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештак |
| му се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> |
| колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао |
| а душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје |
| S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и |
| а Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јо |
| наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, н |
| ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина |
| у реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није |
| head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао сам |
| ном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје |
| одушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, |
| м поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала |
| Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> |
| е мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори ра |
| е неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јо |
| лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се до |
| <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је |
| јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица |
| ли попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући р |
| ити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то н |
| писак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>Пос |
| , да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути |
| и је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> |
| друженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" |
| , да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То |
| } Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пр |
| ала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде |
| зних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злоч |
| и војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира моб |
| шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и |
| ику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, |
| ину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„До |
| 15" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стој |
| ије поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот. |
| ћи о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div type="c |
| ешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се т |
| рнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испу |
| рнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га |
| на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> |
| — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду |
| и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је |
| овори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— |
| искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, |
| сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не зн |
| и је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који п |
| , док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су |
| то би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њ |
| на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту ка |
| > <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавањ |
| тпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепо |
| из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином непра |
| ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и с |
| ди из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и чита |
| ила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Нер |
| а да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и мил |
| долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, |
| ка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци. |
| а је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама пред |
| или, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозв |
| нама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће неш |
| цу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска шта |
| априку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас из |
| ед вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пре |
| е прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало |
| ски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије |
| .</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна |
| тања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у оста |
| ј неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те |
| ма.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Вој |
| зионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу |
| соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена |
| анду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је |
| ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем де |
| оји је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти. |
| во изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" |
| ичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета |
| оку борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А |
| на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у п |
| уо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио деб |
| добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p |
| анскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не б |
| ијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању |
| 80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p |
| м слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како |
| .</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балк |
| ј, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шт |
| мишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке |
| коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја |
| ритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p |
| ренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео |
| спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Ид |
| живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме |
| .</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, д |
| ше потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дот |
| о где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</ |
| p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и |
| товали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајор |
| им и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијук |
| е воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} |
| из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на ко |
| p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> < |
| иким шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та преп |
| кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се |
| ов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне сре |
| лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p |
| } Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан |
| ру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb |
| огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих |
| спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у ко |
| е, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић |
| пи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо |
| сме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> < |
| ви.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не т |
| странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљи |
| Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и |
| х послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Н |
| — А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— |
| > <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чи |
| естре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно |
| ник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дар |
| ивота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се т |
| ио.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се бр |
| нут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скада |
| никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочита |
| ила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} |
| е?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но |
| узети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта |
| ена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места к |
| фу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у |
| уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом к |
| ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар с |
| у вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни док |
| забирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из њег |
| и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочита |
| л сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, от |
| ан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом |
| ропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златн |
| дили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били н |
| допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила с |
| пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина |
| његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћ |
| лише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо нај |
| друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипи |
| лушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове пр |
| еко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за |
| Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, |
| вао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога знач |
| љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкан |
| а, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу доту |
| рава за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши св |
| а мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице пост |
| ести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали пове |
| не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ва |
| заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчев |
| оље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себ |
| е муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А |
| ику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} |
| p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском |
| о оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, дав |
| залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек |
| .</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S |
| ваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p |
| Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће пис |
| а једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто |
| да српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се |
| и и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{ |
| актички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су н |
| половила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир |
| да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да |
| копља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" / |
| ића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и бате |
| на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> < |
| поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из |
| ој.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турс |
| /p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони |
| час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало |
| 24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној |
| националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради |
| културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру ј |
| прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља |
| е да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> |
| оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <div type="chapte |
| и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје ст |
| с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој со |
| шла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка |
| саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ св |
| па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Ви |
| <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује |
| силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве вл |
| а, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је сам |
| тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде |
| {S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка пос |
| Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака |
| ри радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву |
| ата је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом с |
| је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна з |
| Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и |
| ас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу з |
| едрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата |
| ..</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој |
| доше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце |
| у пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцниј |
| татак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је |
| н одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с |
| лили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p |
| нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву с |
| ине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправ |
| ања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војск |
| атру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њ |
| етету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра кр |
| већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу вид |
| је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да л |
| повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција |
| </p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да |
| , Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци ос |
| а види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана |
| му би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци |
| ћ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држањ |
| сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дот |
| ш тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио |
| за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устаја |
| жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио дево |
| тивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</ |
| ом, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са |
| м.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> |
| вором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рат |
| авао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — |
| а Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него с |
| евне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно |
| ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти |
| , само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ |
| но окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у сво |
| адосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену сауче |
| !</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде |
| а скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упути |
| И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити |
| уј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра |
| ао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</ |
| ао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа |
| — Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда б |
| ећ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на ис |
| има.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на |
| хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошл |
| авником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад жели |
| ндом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турски |
| е ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— |
| н Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, |
| чека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе |
| а је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p> |
| стано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живе |
| Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу. |
| а (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улц |
| аш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} |
| о је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао с |
| ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p> |
| пије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола са |
| преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу |
| ата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фија |
| ршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравк |
| мите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у једа |
| ва часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, |
| целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од |
| } А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црно |
| нувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи |
| е мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, м |
| а престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бит |
| иним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, |
| демије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p> |
| оз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <mileston |
| ло па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове пре |
| >Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерал |
| уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њ |
| нак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапт |
| ? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших |
| еранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p |
| сали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</ |
| .</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јо |
| и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једн |
| ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се с |
| држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да |
| ом говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, |
| аставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новина |
| тепена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи це |
| прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана не |
| и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђ |
| ад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињењ |
| <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната < |
| хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином ми |
| ати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p |
| у има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у цел |
| јој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а нај |
| а, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у сво |
| ија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију |
| о расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле |
| —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари |
| Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Срб |
| е верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми |
| бично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени к |
| воје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влад |
| криумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за |
| се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избац |
| Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> |
| тап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> |
| јим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога |
| , да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су |
| Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном |
| е матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посет |
| ексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљ |
| ри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запит |
| е велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни ч |
| тку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкне |
| је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да |
| S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, к |
| се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је |
| е људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само т |
| ређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољ |
| ађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Ст |
| полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, |
| у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; ал |
| , у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова |
| ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, |
| о је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и |
| бавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојко |
| ки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на |
| имивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгод |
| т седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто |
| жар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имен |
| p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла сл |
| лици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула |
| з очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="4 |
| ађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка по |
| га јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{ |
| дукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији по |
| редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су н |
| ао да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} |
| ним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви по |
| <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у њего |
| следњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мир |
| је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и |
| њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену |
| > <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Не |
| едоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При ово |
| оје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења |
| спратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта |
| завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио |
| о време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тр |
| до ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Пр |
| > <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, |
| ан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће |
| предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} |
| акаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчил |
| к галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним |
| за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опши |
| аву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности |
| седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство |
| мо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се н |
| р је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо с |
| а Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу глави |
| Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је ње |
| > <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малак |
| намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао п |
| манду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} |
| <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућ |
| Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> |
| ни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива |
| могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А |
| ш није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone u |
| који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се с |
| чног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице |
| е и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на вл |
| гови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Преми |
| пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан те |
| си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа каз |
| Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} |
| >Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разри |
| ну му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами |
| и, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" |
| длактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p |
| од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, |
| ? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла |
| ди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из њ |
| кињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочи |
| аквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од бра |
| , унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, к |
| им, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда |
| држах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ст |
| е своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се т |
| Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се |
| орио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањи |
| двио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причањ |
| роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ј |
| квом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је неш |
| зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим |
| арко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жен |
| рити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, |
| м споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом пре |
| } Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пива |
| била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у |
| игао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мисли |
| м вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник |
| а је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досет |
| нас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, с |
| <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{ |
| > <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера |
| смо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тиш |
| се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече во |
| ним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} О |
| има, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам с |
| слог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је |
| Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна ј |
| це.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{ |
| } Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гра |
| метара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батериј |
| кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интерес |
| звади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Пред |
| илу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити д |
| је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп М |
| у.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољск |
| } Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их |
| је над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једре |
| нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки н |
| еди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, г |
| оложење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од б |
| а и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још н |
| ој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— |
| а на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Об |
| боравите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити |
| Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слобод |
| као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, |
| затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и |
| деље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзој |
| учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он ј |
| шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — |
| нка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински |
| би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p |
| аде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише н |
| о лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у јед |
| авније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <div ty |
| међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p |
| оручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти |
| из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљи |
| јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} М |
| ати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин пору |
| и спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са |
| ни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| риловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Наро |
| им на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам с |
| импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века иш |
| вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, |
| че, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, го |
| у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отвор |
| зе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да |
| ија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранат |
| о, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ј |
| м, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се |
| ао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, |
| На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Ар |
| е већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p> |
| ј:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђав |
| ећ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, пос |
| дитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узви |
| ирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је |
| p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију |
| ити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, п |
| исле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунц |
| ако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турс |
| е разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским |
| уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> |
| е, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све призн |
| ио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ ми |
| обро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе пр |
| а здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на мес |
| пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта с |
| х страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње |
| ујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота мо |
| ји беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко |
| војим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни в |
| аре Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга |
| календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, уз |
| ога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} |
| оравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини сл |
| а!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да н |
| ад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате |
| о да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> < |
| еће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам ча |
| м логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељи |
| стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве си |
| жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“< |
| примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исп |
| а бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генер |
| le>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у прев |
| о на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци пра |
| , где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Ра |
| у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали |
| о сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показ |
| >— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођен |
| она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако |
| и потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војни |
| апије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабра |
| познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а |
| не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, |
| ирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе д |
| леда са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав с |
| кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам |
| јих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с он |
| ње - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила |
| путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни |
| кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p> |
| S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше |
| диоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као |
| ма људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пор |
| и у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— |
| ондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу. |
| их људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такови |
| оше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест |
| ор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику с |
| брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе мла |
| а ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, не |
| } Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу |
| ос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је о |
| колеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> м |
| е.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи јед |
| оваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријат |
| који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непрохо |
| лама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима |
| небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело не |
| > <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки о |
| у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до с |
| ме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки на |
| слила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво ни |
| Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај |
| >Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</ |
| дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди При |
| нет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком слу |
| ности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, |
| па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбра |
| мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека не |
| вати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично |
| е могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу ва |
| а му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и оп |
| > <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календа |
| пна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала д |
| „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као |
| а.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и он |
| чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Лег |
| аних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бе |
| Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу |
| да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је |
| анти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом |
| оне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="7 |
| даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкињ |
| дарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у |
| > <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим из |
| у собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Ус |
| p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату |
| </head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са |
| тавнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узи |
| </p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на |
| њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима |
| брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, |
| Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али |
| чи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јасн |
| да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, |
| е са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре прев |
| и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> |
| својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је па |
| џа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да т |
| ростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница |
| е колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, |
| радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млад |
| а, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила гла |
| оји беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} |
| е позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Шт |
| према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</ |
| >Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изн |
| p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи |
| атељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу |
| ише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им нећ |
| велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог п |
| рати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом |
| јим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како с |
| нци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су |
| ије потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ва |
| шмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти освет |
| ти му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину и |
| и су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе изм |
| S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <! |
| ету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и |
| ве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић м |
| лике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Обер |
| се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се прими |
| трина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто |
| засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“ |
| убац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и |
| и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванре |
| <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти |
| ...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шес |
| браваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од ко |
| цу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига |
| непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, |
| уле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орл |
| ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још |
| ја није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Милованови |
| Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазн |
| очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, |
| пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најз |
| ен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Тел |
| itle>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина |
| говора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од м |
| оће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> |
| и хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да с |
| је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више та |
| е осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан поса |
| лено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и |
| постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код пре |
| е Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о |
| ат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкн |
| траг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{ |
| ао јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају со |
| аницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница |
| познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта виш |
| могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламт |
| нгелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христов |
| атрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студи |
| ин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити |
| шко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је |
| и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне му |
| њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, д |
| шић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је наш |
| крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, с |
| је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко ј |
| Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководи |
| свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе |
| .{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на мир |
| им штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</ |
| и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка |
| „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу до |
| , да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, н |
| е међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено ру |
| вараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p> |
| тојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и к |
| ним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном р |
| ионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко |
| а се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако в |
| ски демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила с |
| у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше |
| >Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{ |
| де, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном п |
| и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са |
| вог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да |
| убише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држит |
| љењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писар |
| нпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничк |
| душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи |
| ржање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S |
| ратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединстве |
| Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за т |
| ланини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике |
| S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли |
| Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p |
| на!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> |
| па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p |
| , која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде. |
| улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако |
| идао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а |
| је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се зад |
| } Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српск |
| сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто ме |
| ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушев |
| ајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце |
| унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> < |
| ашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник |
| е ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свака |
| русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у д |
| траху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном |
| <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџи |
| авила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хриш |
| ергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да д |
| о о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стр |
| .{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му |
| еље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се н |
| и, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике м |
| ришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају т |
| а има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењ |
| више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде наш |
| ска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, к |
| нут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су |
| каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло нем |
| .“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> |
| е из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашив |
| да ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић из |
| исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од п |
| ла се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред |
| <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу оти |
| и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски бла |
| при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова |
| — Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| раду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам пита |
| свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се |
| рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе |
| ао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца |
| овао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Не |
| А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарск |
| поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника прес |
| дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики п |
| е кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан |
| ванке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згод |
| </p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај |
| изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} |
| oreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang= |
| твованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружен |
| /title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, |
| ориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} |
| н.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде |
| ликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чарши |
| } Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она |
| /p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: |
| сови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици инт |
| вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правич |
| као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почив |
| вима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топ |
| ашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Пр |
| е на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој ев |
| <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Н |
| тар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он вол |
| нило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровал |
| а не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неис |
| ако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина |
| > <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине. |
| — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш |
| > <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он. |
| аћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Ње |
| твари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок с |
| радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, н |
| сао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопи |
| пта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не |
| ина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезино |
| } Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али ни |
| бацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и д |
| ио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сеља |
| и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> |
| љена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја |
| видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, шт |
| аревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гозба је |
| Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберем |
| Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овла |
| еварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно по |
| ло, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте |
| а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свак |
| ад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и раз |
| елу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су нано |
| а, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на с |
| ја је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим |
| СЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очис |
| премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевш |
| вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којо |
| мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије ст |
| ом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не пост |
| ање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се рукова |
| стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпођ |
| уштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чи |
| мо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче предс |
| оматски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрен |
| </p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику |
| арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одм |
| злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео ро |
| оди у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она к |
| д, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, ова |
| p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода |
| одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Ко |
| ла, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипа |
| какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина |
| огодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе прем |
| ј.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је |
| својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу |
| госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— |
| , који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болниц |
| да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде И |
| е си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} |
| ету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо |
| ред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млад |
| ма што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздр |
| n="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи национални |
| ек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p> |
| њи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не ус |
| у, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" / |
| констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна |
| друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није мо |
| ла да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гле |
| да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана |
| ризнајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази го |
| емо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у в |
| их хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" / |
| Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год |
| странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра |
| у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим са |
| Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованк |
| овића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Т |
| а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић извест |
| хија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Зн |
| рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и о |
| нут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Милова |
| ави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Прили |
| , и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише д |
| да је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је |
| ког амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интерес |
| рских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није м |
| рских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више |
| силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућ |
| хови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у пи |
| и представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје сав |
| и представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су |
| било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Скви |
| е силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Алба |
| саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо св |
| аше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туг |
| вић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуот |
| а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху з |
| н јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор |
| ву да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688 |
| изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народо |
| аког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} |
| едухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута проч |
| осподарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душе |
| да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова |
| оном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опиш |
| ећ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Ми |
| а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, |
| ши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но |
| се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом к |
| рских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачн |
| зненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Срби |
| у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле |
| ст у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она |
| дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или сам |
| јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с |
| е почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{ |
| <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> |
| исао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у т |
| даћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод |
| у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела |
| слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</ |
| ла као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици |
| и кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заос |
| нат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и кој |
| вима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савез |
| њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темп |
| оста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијански |
| и Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се б |
| едно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу |
| , да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S |
| ја Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни з |
| Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одо |
| и Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap unit="graphic |
| ну тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти |
| јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено би |
| !-- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова |
| коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трп |
| ог те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти |
| } Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове |
| бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову х |
| цали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на б |
| други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — |
| едно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе! |
| беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших п |
| проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у в |
| о су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па ш |
| конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер |
| рбима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши |
| турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештај |
| неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> |
| х запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно |
| и смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и з |
| Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их р |
| ских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је тур |
| ји се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, |
| еду.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, д |
| после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповеда |
| Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да |
| ти мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изглед |
| спрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се |
| p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел |
| забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Нала |
| писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ј |
| вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдан |
| и топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косов |
| ста, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Вр |
| “</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у све |
| .{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S |
| тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас |
| ртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога |
| свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде |
| су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели дв |
| се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево |
| реба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Ра |
| силе, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављен |
| </p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све |
| ка; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог |
| овањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита |
| а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, |
| Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им са |
| била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи госпо |
| екао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља р |
| беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војн |
| ојници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} За |
| о дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p |
| метио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике рас |
| Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе. |
| ? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чуднов |
| ом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева |
| е и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! |
| ђења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је т |
| ије црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око ло |
| ошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n |
| ављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном |
| ваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве п |
| утра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрин |
| да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Ма |
| заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док |
| пицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рек |
| ли Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу. |
| па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету |
| вој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би |
| њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му за |
| је ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, |
| дговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор опту |
| иљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, |
| а и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила о |
| ла витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући с |
| <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} |
| едим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> |
| ругачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за |
| о?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређе |
| <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам с |
| дник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— |
| д, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној к |
| еду над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па за |
| ен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, |
| ост, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у |
| ст своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — р |
| а је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{ |
| гаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по с |
| мажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и м |
| S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак |
| а за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. м |
| и, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица < |
| стали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке |
| у, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, срп |
| да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћуј |
| столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у ра |
| д све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих сто |
| дан део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају на |
| ху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви |
| е „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавал |
| когорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмара |
| Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спр |
| ла.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирни |
| а сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се поч |
| о радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или |
| стати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p |
| н, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад |
| рема захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш |
| виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо х |
| и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле по |
| еже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло |
| S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша ср |
| ских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, две |
| </p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добр |
| камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин |
| наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> < |
| режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, он |
| подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, |
| n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весе |
| од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постал |
| фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а ви |
| <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити |
| , или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи |
| е и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> |
| у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црве |
| ну мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра |
| равно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радил |
| Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната д |
| <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао |
| е окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — |
| у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им |
| рати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, п |
| и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп гла |
| мо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, как |
| добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући |
| и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је бо |
| сати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да напра |
| а власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић ј |
| Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздас |
| стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> |
| рена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршај |
| емља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено х |
| ње“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспр |
| о шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захт |
| м је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим |
| казала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар |
| вештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао |
| она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви |
| еодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је |
| за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку |
| S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту... |
| она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док |
| на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој |
| морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непр |
| огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као |
| равићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Г |
| д је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богм |
| јим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном |
| ири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и гр |
| а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</ |
| војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Н |
| ма, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас |
| вој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад |
| истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли проду |
| лободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, ки |
| е је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> |
| и, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину с |
| вору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише м |
| томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S |
| радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави он |
| >Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз суз |
| дног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у |
| што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које |
| кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} |
| ости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина- |
| ској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да |
| гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Н |
| оманду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресрет |
| да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојк |
| н рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће с |
| јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју па |
| ра, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи |
| заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке |
| ја, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наст |
| у на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу |
| } А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вер |
| огине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу |
| је.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију |
| та новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас госпо |
| } И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону пе |
| ро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањен |
| ликом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спава |
| читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је |
| све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним пи |
| {S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемогли |
| ш морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право |
| , да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је нем |
| <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то сп |
| и уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључ |
| еста ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона |
| ентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик н |
| зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићев |
| нове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату н |
| Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупр |
| чувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја |
| ном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напомен |
| онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са не |
| дачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То |
| ..</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали |
| места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет дин |
| дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што та |
| аништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у |
| а не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу |
| сију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша б |
| говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену |
| јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, т |
| p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично в |
| нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и |
| шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен |
| вни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих ин |
| оји је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је |
| и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српс |
| ли ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за какв |
| рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походи |
| свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, |
| p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама |
| кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило |
| Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао |
| уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синови |
| два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао |
| заревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> |
| ачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и |
| е то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— |
| оје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <div type="chapte |
| ата.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да м |
| м са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћ |
| >ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београд |
| их крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</ |
| материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других |
| је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад |
| смо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзир |
| шно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стр |
| >— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чи |
| можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак |
| свајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно в |
| нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, н |
| он врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем |
| е!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било |
| мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, ко |
| цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најб |
| <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, |
| штене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дан |
| ваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала с |
| та сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Обе |
| моћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскуд |
| </p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањ |
| није родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобил |
| а сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресов |
| стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефо |
| хова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међ |
| та Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од ко |
| драговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p> |
| Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, п |
| пут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и и |
| тарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијак |
| имети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— За |
| ла кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце п |
| мањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него п |
| р и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети. |
| су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и ча |
| одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесни |
| Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла |
| та од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је ова |
| највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка |
| Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојк |
| ио штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, ж |
| у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа оти |
| и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, р |
| ни зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више х |
| госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало см |
| тати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, |
| > <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у |
| приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљ |
| ба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би |
| Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је уз |
| ијатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручил |
| борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњ |
| озвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а |
| аћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за бра |
| е јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном |
| инили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која вој |
| на узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је с |
| оказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи т |
| О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div type="cha |
| слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он |
| ини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно делик |
| диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд в |
| одитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена це |
| , регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Т |
| рађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из тур |
| погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу в |
| {S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до с |
| ци, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> |
| никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њо |
| игани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдс |
| когорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и |
| , убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, |
| , Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута оч |
| нији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно у |
| ој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шт |
| ркнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога заст |
| куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони се |
| одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најза |
| анчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, |
| олико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} |
| е кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се р |
| поче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже |
| оворника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако и |
| се писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, та |
| коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете |
| .</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p |
| нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да у |
| мотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо слу |
| тога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњач |
| рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која |
| рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" |
| анку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одм |
| мершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, п |
| звестио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> |
| н сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је |
| слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSection" |
| и било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом |
| мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, |
| Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га к |
| дети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у то |
| усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бат |
| то пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се |
| да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест г |
| баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало. |
| и град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах |
| кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног веле |
| авши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разго |
| о први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази бо |
| о ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним нач |
| ДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубиј |
| <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом По |
| онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?. |
| ad> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем на |
| а сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво |
| ма је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> ка |
| професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био |
| светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем се |
| >Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, |
| идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јо |
| куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправ |
| крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, н |
| жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божј |
| кова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим краје |
| p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе |
| а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопро |
| именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у спо |
| стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (кра |
| , морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи испове |
| и... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њим |
| то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђива |
| вановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се ц |
| шта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p> |
| Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та р |
| ић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задово |
| ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — о |
| их.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{ |
| терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем мо |
| >„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи ин |
| говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не вер |
| писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал |
| телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину опе |
| о је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их |
| амеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, |
| девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када с |
| о.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке н |
| етанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему има |
| ио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допу |
| узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећ |
| ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— |
| у не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност свак |
| и у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још јед |
| рага моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево |
| кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени |
| и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радо |
| на госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослат |
| > <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне в |
| но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да |
| ченица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се ју |
| о пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Т |
| и пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, мо |
| ко требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да |
| лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарни |
| анем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="graphic" /><!-- „Vale Caesar |
| p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима |
| наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договор |
| вај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и |
| е.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио |
| е, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Ре |
| ојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p |
| ашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите |
| > <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоце |
| има.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умирим |
| баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете д |
| и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два од |
| >Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у ст |
| >— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распушта |
| следњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега п |
| дом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђе |
| ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, мест |
| не стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје г |
| где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника |
| а, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победон |
| и, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и реч |
| вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музик |
| чествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знају |
| ст моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српски |
| на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира ц |
| дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допус |
| глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена изм |
| S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има сво |
| ље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У коми |
| ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је |
| отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође |
| ринуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекин |
| што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испри |
| звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала пр |
| рмације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, к |
| ји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и н |
| гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке у |
| асу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у прија |
| тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како ј |
| } Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Пр |
| а притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узб |
| ежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У к |
| ле развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра |
| и пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народ |
| тињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и |
| тупа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној стр |
| } Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме ј |
| , а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те |
| се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — реч |
| } Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сас |
| рише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започ |
| Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и р |
| > <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</ |
| ана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645" /> <div type="chapter |
| , са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план бе |
| натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво |
| о и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле т |
| олеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота узд |
| е вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да |
| у — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, нап |
| задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима |
| Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступи |
| а му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се т |
| љена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва |
| алности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена свет |
| кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са |
| ји и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших |
| села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Ст |
| писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше удар |
| га цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} |
| Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притр |
| замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да н |
| али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а |
| дичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље |
| ав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон |
| појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изнен |
| , хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватс |
| атима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је |
| ећ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојан |
| з брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, |
| , а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у |
| за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} |
| карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја и |
| и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза. |
| огреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би |
| Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржавах |
| воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к |
| усретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Рад |
| већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски св |
| ћање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је друг |
| етна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости |
| д, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим |
| послетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропу |
| езгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, |
| надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме еле |
| на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по |
| о два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, т |
| на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви |
| а то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, к |
| ости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне |
| мо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим нар |
| овића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Прек |
| учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, ка |
| адар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома м |
| од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је саз |
| о учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> |
| о каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но |
| фонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јо |
| ви, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се |
| р <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, |
| .{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Ку |
| ="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</ |
| а вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. - |
| на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p> |
| ђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} |
| у морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Д |
| ива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на |
| Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи |
| ирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је пост |
| , а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и |
| сну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} |
| је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општ |
| лед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за |
| S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје п |
| ко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и има |
| гу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај |
| > <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића |
| а се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлоз |
| аћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети в |
| атимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму |
| м њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добро |
| полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону |
| ример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста про |
| варати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> < |
| раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћи |
| или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина |
| ложају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихва |
| га тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје |
| с је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задр |
| власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? |
| /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на п |
| него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, |
| ано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> < |
| давно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво |
| не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осет |
| ничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Св |
| атио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</ |
| одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} |
| клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те |
| ли самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен к |
| одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но |
| ања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. с |
| истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информац |
| <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Пр |
| и богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из |
| — Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона ко |
| еба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана |
| бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у суср |
| а!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска ц |
| зина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се |
| ртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину |
| p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које с |
| срдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Кат |
| Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздрав |
| ковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај пок |
| устити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, кој |
| <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело дру |
| ого премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати |
| о од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по |
| и су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор |
| је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275 |
| арданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља п |
| неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибо |
| овечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју |
| ро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, |
| них примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледа |
| Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>На |
| је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади |
| јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у да |
| г разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи |
| /p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пуст |
| гледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се са |
| орили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, |
| е.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја ш |
| р је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствар |
| p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арна |
| ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, ре |
| би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.< |
| " /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете с |
| иродније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Бе |
| ожна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у |
| д.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p> |
| о у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одје |
| мекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било |
| у оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно от |
| и прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, |
| ер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, |
| не болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, ви |
| вито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није пот |
| адра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S |
| <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна |
| о у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром располо |
| е.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али добро |
| <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Дан |
| ада ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отвор |
| реде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и |
| он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зо |
| е само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем св |
| јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о С |
| ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за |
| , него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се |
| јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам |
| правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што ду |
| видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шт |
| адојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је си |
| /p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до сед |
| је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао с |
| Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Ср |
| о пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су |
| тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину д |
| а кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем |
| део Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више цени |
| м се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме н |
| >— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и |
| је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у |
| бедио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочопер |
| азу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшк |
| о проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто б |
| олицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежу |
| и поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојан |
| је било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... посл |
| дањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покуша |
| ли.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао |
| је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвик |
| , па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што |
| м или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од |
| шир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јави |
| аза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, |
| их дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужите |
| због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из |
| у на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не х |
| ободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А ује |
| нићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљ |
| ђом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, г |
| м па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Глав |
| шир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упу |
| ма, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се се |
| вине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене с |
| чниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>С |
| аној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на но |
| вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте дана |
| <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S |
| мишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, ба |
| ва и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника св |
| бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом |
| да рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венч |
| отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима о |
| Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ок |
| — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све |
| и са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао |
| вић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Ст |
| шли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> |
| да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а |
| тило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите |
| опље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином |
| Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће |
| М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Оно |
| каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано |
| Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S |
| се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте |
| бина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих |
| бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку |
| рихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помо |
| н, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из |
| {S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, |
| да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у које |
| одао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читав |
| уги — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и д |
| ши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици |
| и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конфе |
| "287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна |
| ен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За |
| р је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар |
| Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно та |
| тавити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погл |
| ности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Ре |
| целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји |
| нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, ко |
| ло вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице |
| хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници |
| м погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотл |
| ада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега би |
| ао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отиш |
| ени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни полож |
| е ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове стари |
| А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb |
| аспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих ра |
| се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и С |
| и за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог |
| сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— |
| /p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> |
| вих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> |
| ше:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошкол |
| По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба в |
| ло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно шт |
| ло седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А |
| тране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђуј |
| сти се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју |
| ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док |
| ричања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Ш |
| и непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања т |
| у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци |
| кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у |
| прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, д |
| ехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових друго |
| ирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полаз |
| више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само |
| неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија |
| у њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се пр |
| а ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту пот |
| други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече: |
| рљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити с |
| ку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем |
| утро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{ |
| рбијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећа |
| отуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потис |
| исар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од р |
| радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели с |
| скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} |
| је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модерног |
| Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски г |
| а успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n=" |
| ћи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен |
| ике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Царев |
| андир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу |
| ше ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљи |
| ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николаје |
| анас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом ве |
| 58" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преоку |
| цијалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га сл |
| о ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула м |
| е Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхт |
| а је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабриц |
| е за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било м |
| е ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Бо |
| ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам испис |
| а Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај |
| а неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n= |
| ај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за че |
| турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „н |
| опусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, |
| ићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред |
| баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини чо |
| ога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој ст |
| истру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој ж |
| је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан. |
| оста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спава |
| ути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине. |
| ао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде |
| ркнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом до |
| или заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био |
| што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вече |
| еху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати |
| у, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов |
| е.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, |
| зних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему |
| питала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори |
| боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изаку |
| ети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље |
| нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p |
| могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у |
| е Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агит |
| <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас |
| ну важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и |
| кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, |
| чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито |
| зницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у |
| вао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћа |
| и ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} С |
| > <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не мо |
| ити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, |
| требни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка |
| одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођо |
| аволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер |
| невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне гра |
| , Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и о |
| старска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске сед |
| .{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А дан |
| <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прек |
| че Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па |
| аним и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и |
| неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Да |
| ског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник ота |
| ај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изре |
| нка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и заг |
| а, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом |
| ругова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од ст |
| извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је ду |
| сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све |
| и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа |
| p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи пес |
| и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, |
| жалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" /> <div type="chapter" |
| а да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу св |
| х је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S |
| коше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> |
| улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и заш |
| жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жр |
| јглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бу |
| је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војс |
| ише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села |
| длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено |
| удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p |
| то-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као |
| и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треск |
| жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му дад |
| трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на |
| епше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Бр |
| равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на ра |
| акле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пан |
| и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, заста |
| е сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазарев |
| илија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} |
| емој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по п |
| је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни неприј |
| еку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хи |
| } Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам поша |
| ла једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у |
| p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се |
| односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> |
| ати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био с |
| за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше |
| ут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш д |
| ного више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању. |
| послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдс |
| бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Би |
| ико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? |
| ио прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледат |
| звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, п |
| засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, оп |
| е нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а |
| ркнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, |
| <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српск |
| ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији мор |
| у“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p |
| Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потп |
| асак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и |
| ом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ј |
| а и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одј |
| а што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Ни |
| даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У ње |
| .</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених з |
| вету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом. |
| ђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а не |
| дна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у < |
| S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или же |
| га официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p |
| отив тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољс |
| рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слобо |
| а, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у д |
| трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> |
| рвога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао н |
| пет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осве |
| p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очим |
| тимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саоп |
| као.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер |
| /p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>У |
| b n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика |
| препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поруч |
| да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — реч |
| оз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у |
| метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно |
| познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило |
| е он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја са |
| емо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих п |
| ојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то |
| >— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у к |
| сам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви |
| ини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари р |
| аумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала |
| {S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србиј |
| Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком шир |
| дић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С |
| еницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и |
| ?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра |
| а Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих р |
| дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, |
| о.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спре |
| ad> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девој |
| но на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо |
| ј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш в |
| орскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско вес |
| ма од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је мно |
| влада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрд |
| стане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с |
| > <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у |
| — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ |
| а“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је у |
| <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{ |
| оста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју з |
| Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас ле |
| уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би мог |
| и у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем. |
| уше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет |
| се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— |
| пња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Ње |
| које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам |
| ма наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од је |
| о, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Со |
| лом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} |
| ној драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би траж |
| али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госп |
| on" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку д |
| Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се |
| одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велес |
| када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} |
| , Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто п |
| је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код |
| n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо полож |
| жење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке сло |
| та.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи |
| баније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око |
| ата, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, |
| ој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но ш |
| јанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, к |
| е делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и проч |
| 90" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну н |
| обро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуци |
| мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како с |
| у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајн |
| м а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се с |
| е војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела |
| нке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је |
| а тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу м |
| аређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска в |
| стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезни |
| а брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на |
| цирима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је ов |
| — Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p> |
| г, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини о |
| м страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше кап |
| прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду с |
| најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, |
| отоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи п |
| ехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест час |
| ос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњ |
| зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освоји |
| њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{ |
| пружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} На |
| ле тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се з |
| овање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничк |
| <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао |
| one unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се п |
| Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитс |
| билно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежеви |
| коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где па |
| реном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбун |
| ду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како |
| спозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упу |
| багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, ш |
| >Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>М |
| и, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица прого |
| аву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу |
| ну знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, п |
| ић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те ц |
| кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче |
| диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> |
| <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато ство |
| чинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и си |
| новати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, П |
| ну, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује. |
| у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадр |
| ити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</ |
| ош није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.< |
| ошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се |
| ну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у наш |
| петана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати |
| езоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и ј |
| пе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљер |
| ти где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше бил |
| и мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У то |
| екар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Пр |
| бао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекаре |
| а неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и |
| војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар пр |
| а у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем пита |
| се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољ |
| кадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпос |
| оме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад по |
| опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најз |
| лико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу |
| Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће |
| а баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" |
| , ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> |
| га владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавин |
| рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} |
| ику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</ |
| ћ га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се су |
| гао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> |
| мена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриг |
| ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Госпо |
| и опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и |
| и, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S |
| нет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири сл |
| во, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећа |
| ирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ |
| Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, о |
| аре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли д |
| Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваља |
| S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна. |
| нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискре |
| лијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе |
| — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја |
| тнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који с |
| сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да |
| абош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> < |
| латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ |
| орио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић. |
| заревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</ |
| председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се тол |
| исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у |
| Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају ум |
| десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од први |
| .{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је О |
| трина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у |
| нда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господи |
| и у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна т |
| > <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако |
| спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало |
| ављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p |
| p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на ку |
| <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова |
| Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне кр |
| сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог |
| p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је о |
| ивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле |
| ачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Н |
| /p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован: |
| ажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Н |
| рајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац |
| > <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отво |
| трина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се |
| листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми |
| >После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и ж |
| Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</ |
| Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Ката |
| Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој |
| ико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— На |
| свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш л |
| чена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало |
| е живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној с |
| ет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати |
| војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погин |
| <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и |
| у све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу по |
| Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој посло |
| е никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{ |
| <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> |
| Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је |
| ирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехот |
| то живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела |
| му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни |
| на сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога |
| ст завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор по |
| ајбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Сто |
| ален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по година |
| који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} Н |
| p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по ње |
| p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под на |
| чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи |
| } Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је |
| Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која |
| ћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима нег |
| ко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Си |
| а брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су оти |
| читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Пет |
| звештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђен |
| када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и |
| а стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развиј |
| цивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак О |
| p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још су |
| <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он мно |
| у велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, |
| окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се |
| пирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну |
| Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи |
| же видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени ко |
| АМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у |
| </p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одриц |
| ени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше |
| Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Ци |
| ом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи |
| на, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина |
| дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у приста |
| и се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило |
| новића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве |
| акеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо |
| p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на |
| о у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" |
| од Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код |
| места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије поб |
| ког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код |
| јон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба |
| света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у ама |
| ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одигран |
| ечи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци на |
| и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о живот |
| е стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у свом |
| претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за пре |
| ној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тв |
| ању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо |
| старства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће |
| лике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по л |
| је, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском |
| ви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ј |
| и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обич |
| рави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглав |
| ћу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у с |
| не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег |
| мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphic" /> |
| ли, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан ран |
| аш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом бр |
| ко оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже |
| ановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој др |
| предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се |
| мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за |
| Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од |
| } Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема |
| ити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје п |
| рвисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код |
| понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јел |
| Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у ве |
| име, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро |
| воје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се |
| искантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо на |
| н себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећ |
| една другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеко |
| чним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку |
| .{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио |
| још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позори |
| ом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у сл |
| пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не су |
| а не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да наше |
| ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њез |
| а неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела пола |
| Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катар |
| а Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка ј |
| ладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би |
| , бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> |
| код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и д |
| </p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе |
| Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић |
| авајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" / |
| одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> |
| .</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених |
| вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе |
| које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београд |
| <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не |
| крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а |
| само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен |
| тојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила < |
| о, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — узд |
| надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Ј |
| од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div type="chapter" |
| љен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама |
| p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, та |
| рви — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе |
| „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обве |
| ена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини |
| роши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многом |
| "44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су |
| ате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво |
| милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија бе |
| не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Нико |
| душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме н |
| аја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та т |
| а браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу уб |
| од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрп |
| ше Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум чо |
| едњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна а |
| пријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво |
| нке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Неди |
| велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја дов |
| </p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви |
| е зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да р |
| , да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? |
| сам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Д |
| <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не |
| заревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болниц |
| ости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше |
| пита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — |
| ан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догоди |
| а је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио д |
| ћи из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа |
| и новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb |
| , који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглу |
| х.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук |
| , да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојан |
| </p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Та |
| ци, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре |
| најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није |
| док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад в |
| њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, к |
| војом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи |
| атаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље диза |
| радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> < |
| <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а д |
| јковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за соб |
| ну од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве ов |
| ковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>На |
| едају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте |
| пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit |
| <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде чо |
| асвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се изм |
| е растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — по |
| ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао |
| вљени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одје |
| стављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике н |
| о Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађ |
| стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и |
| /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — |
| азнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пр |
| рчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао |
| и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио |
| зор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена |
| није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној |
| ђер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћа |
| спођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обави |
| <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ ниј |
| 24" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица |
| и падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> |
| ћ.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предго |
| видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капе |
| сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипи |
| аша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „бало |
| творио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина |
| ом госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:< |
| зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} |
| фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, |
| мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само там |
| везнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити |
| заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> |
| ошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема |
| хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан диг |
| официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, |
| фицири, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру |
| тње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солун |
| ду гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, бра |
| ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојно |
| но.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је |
| рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили |
| нике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тог |
| му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију поводо |
| неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је |
| жаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три |
| ћи а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, |
| ше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и |
| {S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возо |
| а их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо |
| за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одл |
| топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Те |
| на је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе н |
| /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Ка |
| ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би би |
| адине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина |
| , који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше |
| p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од жел |
| pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми з |
| тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак с |
| себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао |
| ане државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издава |
| е и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак |
| је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, мо |
| ић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати |
| а би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ниш |
| ележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости. |
| и мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на све |
| јих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и поми |
| и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора о |
| ко Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код |
| S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размиш |
| ошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро |
| дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> |
| ј, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. |
| здигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да |
| > <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша во |
| ве груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два |
| сти држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, |
| мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Мар |
| обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени ран |
| мо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p |
| и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која |
| сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњо |
| > <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</ |
| спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у ве |
| ла његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од ст |
| другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезин |
| у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{ |
| очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати |
| Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но |
| ни веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>Посл |
| У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На стан |
| остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као |
| јатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а |
| риступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога |
| о фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>С |
| дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Поз |
| м, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико о |
| ариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спус |
| Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских в |
| заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што |
| на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, |
| вниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека В |
| тити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка |
| стим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимир |
| у:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних |
| /p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта |
| љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јо |
| Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенер |
| о могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} На |
| Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пре |
| и бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> |
| ом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још |
| еднем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде |
| о је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о |
| ла.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само прис |
| рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Б |
| але пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да |
| има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем к |
| ..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болн |
| олтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све |
| "405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свог |
| а јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити пог |
| ), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде |
| ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уб |
| ачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непреки |
| фила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом из |
| т.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћ |
| о не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам |
| оповских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тих |
| што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, |
| биве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћ |
| рнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила |
| p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, |
| „Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доц |
| о!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много |
| и.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{ |
| а пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномиш |
| , Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајоров |
| стани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не |
| , загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја |
| и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на мир |
| ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, |
| раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као г |
| ао и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у ти |
| је ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, |
| ште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, слу |
| аја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Нера |
| воју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка |
| до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај с |
| ици Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целок |
| шао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се |
| о мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се |
| није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се |
| тојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмеш |
| ја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитељ |
| , видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p |
| ом Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу с |
| нистру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подн |
| .</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуков |
| едраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу |
| е по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо мој |
| и Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети м |
| много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то |
| d> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</ |
| одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата нек |
| указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао |
| ди неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са пис |
| Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око савет |
| ном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка |
| ови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> < |
| ме.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра ду |
| ри му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар пр |
| вео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињ |
| аше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голу |
| араш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвен |
| , зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним |
| и се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих доша |
| вио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијак |
| ој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам |
| > <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш сре |
| <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Д |
| еба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</ |
| настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, |
| радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чу |
| ко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти |
| во нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате пр |
| грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше п |
| добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страхо |
| уо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити |
| езера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не |
| о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој пост |
| н рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам |
| још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачн |
| и таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Са |
| у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне |
| да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са дру |
| гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта рад |
| пи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пеп |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хи |
| , друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше с |
| ieux pouz vous et pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml |
| погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га ј |
| и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење |
| -јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а- |
| Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-а |
| -а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а- |
| — Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а |
| <head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара ок |
| <head>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту |
| <head>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, |
| 3_C10"> <head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са |
| ad>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, арм |
| > <head>СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред зал |
| "> <head>ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је с |
| <head>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка |
| <head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао |
| head>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра |
| расан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Ма |
| н зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко |
| да је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су |
| трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло |
| "notes"> <note xml:id="SRP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ рево |
| рту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубок |
| злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу пор |
| рема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима |
| ћу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су по |
| и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља |
| .) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра. |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне п |
| А.</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон |
| ВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била |
| ВА СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стри |
| </head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој в |
| је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се |
| само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Р |
| речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља |
| одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суз |
| S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> < |
| садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Рад |
| изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је |
| и учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја |
| о ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> |
| и и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> < |
| њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да |
| игао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге к |
| та, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа. |
| и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, |
| Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p |
| де се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доб |
| м:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио г |
| ванци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја! |
| београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори ос |
| удећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није м |
| , кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу |
| е ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда |
| не било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова зго |
| у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар же |
| еше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове |
| га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јако |
| од Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели ч |
| здржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је |
| седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир висо |
| ос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црн |
| исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахн |
| учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровал |
| итав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око д |
| да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око д |
| ме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помо |
| једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један |
| ти под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болни |
| е, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> |
| аде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за врем |
| одобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад гл |
| о рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа пом |
| очио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да прип |
| ом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, ко |
| <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — реч |
| ах, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје При |
| </p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам |
| м се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Кар |
| виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић г |
| у је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер ј |
| ратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској грани |
| српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушч |
| на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, |
| њездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="2 |
| ума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним нар |
| лондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских |
| је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине. |
| р пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, |
| бије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и ср |
| објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кош |
| ојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а о |
| уха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра |
| м све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је ус |
| </p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Ву |
| успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба |
| оћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену о |
| била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као |
| езино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанк |
| ије могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку си |
| зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извади |
| гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентри |
| ши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даљ |
| језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске т |
| ој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет |
| уго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом и |
| спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе па |
| е све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима велик |
| , да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на |
| ју и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> |
| шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању |
| <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се |
| онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, ко |
| ју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанск |
| уде да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до |
| песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" / |
| и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Милано |
| и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је п |
| живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је |
| ује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни п |
| S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору пес |
| ар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је |
| о, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Н |
| , и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица д |
| ли је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, |
| у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излази |
| да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је |
| се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши |
| то премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — |
| не начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, пол |
| оже Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила с |
| е и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српс |
| узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним |
| тим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, ода |
| да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је |
| авити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега не |
| агони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је |
| ази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнић |
| , јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, |
| и, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, п |
| о, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се по |
| ици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако п |
| јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог |
| ове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи соб |
| ога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Над |
| полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да ј |
| е нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво |
| смејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мисли |
| ва до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе |
| грабио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад |
| све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми и |
| онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> |
| гло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је ч |
| ађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом ст |
| ше, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли ин |
| ... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се |
| после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним |
| од борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, ј |
| онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико г |
| јим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наиз |
| учаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико ра |
| циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предр |
| је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у о |
| ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж м |
| е, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено |
| анџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Сто |
| исте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у поро |
| >Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb |
| ја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која |
| ије могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је |
| д сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, јо |
| , откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике |
| испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослоб |
| у и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добац |
| и другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био др |
| о више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типогра |
| још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза бе |
| лумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хит |
| ле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле з |
| p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се над |
| <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно |
| ед Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручни |
| вљала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплак |
| ијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, с |
| Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра с |
| кнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада. |
| а у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује |
| ка војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић и |
| ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако |
| звини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> < |
| у хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полица |
| ешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, в |
| и се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" / |
| треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„П |
| седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Да |
| тво је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крас |
| киваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP1920 |
| рала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни |
| у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око |
| ије рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <p |
| шком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цен |
| Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век прове |
| ће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато |
| да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да ус |
| њаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> < |
| на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетс |
| ном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полета |
| >царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:l |
| , стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко |
| запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко ј |
| наутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад с |
| них руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници пра |
| А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, |
| окторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује |
| — Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска ни |
| а српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упада |
| падали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у беч |
| своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да |
| у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет |
| </p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> < |
| памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недо |
| </p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А |
| локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, п |
| н, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit |
| сан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначк |
| <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су не |
| да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика. |
| с тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још д |
| p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао |
| сам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> < |
| о срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко ј |
| У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне вод |
| <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у уби |
| самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крв |
| ead>ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар пос |
| едник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено ј |
| ту?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.< |
| уверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња сувер |
| !-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот |
| <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му рук |
| Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Ре |
| ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну |
| р ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p |
| Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомоти |
| а ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p |
| тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми има |
| — Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он |
| кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се у |
| је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше нос |
| о?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиц |
| м и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отака |
| } А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто д |
| та се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересо |
| а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једно |
| г силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевито |
| , рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчи |
| ега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Јед |
| ављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ |
| ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пу |
| градских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако ј |
| /p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Ју |
| ји ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила. |
| истове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма |
| ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га |
| х на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога |
| ик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— |
| ега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у оч |
| ти: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да и |
| видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сиг |
| : да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија ј |
| ше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованц |
| ва, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад |
| естринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољн |
| шају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду призна |
| оду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> |
| у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мај |
| ови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови |
| oreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S |
| пело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањени |
| p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођош |
| хање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака с |
| р Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се ск |
| мо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга |
| о се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> |
| положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турск |
| Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, к |
| ово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер ни |
| четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше |
| ајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори |
| адској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, |
| и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> |
| девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну |
| увених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, гд |
| а је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на п |
| у сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мисли |
| нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њ |
| д се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, ко |
| запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, |
| авесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој |
| </p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је к |
| је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, |
| мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником |
| Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера |
| а је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде |
| то, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан чо |
| мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са |
| вно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер |
| езина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучи |
| у се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао |
| Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуна |
| н и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике гала |
| реме био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпору |
| /p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:< |
| вести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у |
| ше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових |
| ац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљ |
| а отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово |
| ма већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ оме |
| ђује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, |
| е ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беш |
| О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у |
| примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио |
| очиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала |
| шим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у т |
| нским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полициј |
| ко вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин. |
| ло.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из |
| војка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да |
| рава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>И |
| ла на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка |
| ван живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим |
| нових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кан |
| осао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољ |
| ићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши |
| и:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговор |
| тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јова |
| лаву са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> |
| овори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве р |
| жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав |
| То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет |
| е често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, са |
| р сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао с |
| нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не мог |
| рце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја би |
| ти је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И не |
| жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас |
| ту.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити м |
| хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, т |
| е свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то без |
| То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате |
| ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сват |
| ократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је ча |
| ако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје пит |
| ти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} |
| могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} |
| вом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> |
| ју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанки |
| хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамна |
| њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећн |
| p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву |
| } Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још |
| велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу |
| атна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То |
| е чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треб |
| е разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схват |
| је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло |
| и и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља |
| , ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И |
| ренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберк |
| докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</ |
| >Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, |
| , да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије |
| мишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.< |
| .</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста |
| у и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем |
| руких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</ |
| колико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак |
| ечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.< |
| кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то го |
| его у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> ж |
| оће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> |
| и писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, |
| ја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче |
| јанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ |
| ндило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а кој |
| мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко |
| ови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, |
| ене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? з |
| н шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко |
| p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, |
| меру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жен |
| саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у ст |
| {S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чик |
| дницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предло |
| што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, к |
| кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна. |
| да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме |
| Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изју |
| већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај |
| о поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p |
| закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници вел |
| макао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним оч |
| једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у прв |
| е је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих прего |
| и ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши пис |
| p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење |
| ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље |
| пођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Кат |
| а му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — |
| се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, |
| ари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се |
| досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радос |
| >Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све у |
| Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се |
| руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у |
| ила химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> < |
| Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестан |
| уго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само |
| је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било увера |
| а од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од о |
| 3" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Ваши |
| да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су напра |
| ?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и |
| личава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намера |
| ли, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико |
| отавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармони |
| > <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази |
| .</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног |
| пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, |
| ри недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-П |
| да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, |
| смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је б |
| лази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се |
| јући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада |
| еки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме за |
| све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и |
| зоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом |
| Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочн |
| и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског ј |
| вог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и пром |
| аше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и из |
| вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> |
| да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само |
| је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити |
| Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тра |
| и увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од |
| ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ |
| дани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није з |
| вари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погл |
| и стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба |
| сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важн |
| ржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је пос |
| р људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би |
| , она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усре |
| сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да |
| ну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су из |
| а објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом |
| ли на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наш |
| {S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога |
| овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према |
| ажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не по |
| е или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачн |
| нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестр |
| постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити |
| х његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавил |
| ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{ |
| о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погину |
| олико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и |
| егија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се |
| довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове |
| После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, |
| ву личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисно |
| ије „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и |
| сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пиј |
| могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза |
| , окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искре |
| ања о престолонаследниковим националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он |
| инило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што с |
| ужје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер |
| ну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, |
| ла, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле |
| инара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпо |
| > <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз р |
| е ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумц |
| а ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином |
| у. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви т |
| су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели сво |
| која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и да |
| рина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела неср |
| што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, |
| дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа ки |
| нила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у ков |
| уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а п |
| ку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом |
| патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се |
| вему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у пра |
| ра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну ми |
| јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно |
| помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на ра |
| ка-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.< |
| се му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевид |
| ри у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспос |
| етао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у |
| ости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји |
| У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и |
| било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак м |
| азлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић |
| нџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку без |
| ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих м |
| оје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и уте |
| и се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p |
| пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правни |
| еће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, п |
| аше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти |
| двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам прев |
| познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да |
| ну код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p> <p>— |
| ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шар |
| тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције. |
| се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По чита |
| положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку |
| томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је пон |
| га испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од војнич |
| гоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше |
| /p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић |
| p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу |
| d> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, наша |
| >Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врат |
| ише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до |
| даљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p> |
| пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} |
| ла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први н |
| /p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут осл |
| зиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их |
| у и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> < |
| ема јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању |
| а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се |
| тоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворен |
| уће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљивошћу |
| та.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који |
| ође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој неср |
| або се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално пом |
| ве мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарск |
| бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и |
| <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, д |
| ј.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили |
| :</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да с |
| рши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, н |
| се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не во |
| то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с |
| /p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и |
| /p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање из |
| претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извуч |
| ртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Ск |
| јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и д |
| и на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша |
| д и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве суп |
| оград.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну |
| <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обух |
| а стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како |
| које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака. |
| ији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама |
| жину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неп |
| нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конферен |
| а знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, ј |
| Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио кр |
| а се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> < |
| 8" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мал |
| p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пр |
| И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> |
| b n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Ниј |
| Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплаш |
| лике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а п |
| обу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то зло |
| седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јов |
| м стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову н |
| је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, |
| е владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се |
| блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чохано |
| пијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да |
| који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће п |
| поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадосн |
| ревеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљ |
| ваност бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај |
| говог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га у |
| даде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто по |
| у се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, |
| да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> < |
| мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — |
| одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до |
| ла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са з |
| да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислит |
| н живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе |
| е.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p |
| о, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо жив |
| “ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран зб |
| отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жали |
| а била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе |
| авек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>К |
| вит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку из |
| ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Кат |
| S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син п |
| неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправ |
| е, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из нови |
| Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, т |
| у неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало при |
| ничку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> < |
| је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад ј |
| подин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналн |
| — Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога |
| времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање п |
| <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао |
| на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометк |
| ложености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколик |
| шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, |
| n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и о |
| ишта природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанст |
| и неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити |
| </p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одм |
| а се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакр |
| од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћ |
| ају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радоз |
| p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, |
| бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb |
| свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по гото |
| и трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захва |
| им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скр |
| има.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узм |
| ије рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.< |
| ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> |
| н, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно |
| а мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао ј |
| канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да зах |
| .</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљ |
| о је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орло |
| меном Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у спора |
| поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У то |
| дан и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак |
| S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опе |
| а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу |
| цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса |
| ет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки |
| Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разн |
| ом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град д |
| маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, |
| му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов полож |
| наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> |
| у у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали о |
| дређеном непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Милованови |
| Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, граде |
| уже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови |
| >Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о |
| о потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, д |
| ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра до |
| у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb n="680" /> |
| велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читав |
| а Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она |
| ла са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као |
| оз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{ |
| ио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије |
| ас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окиће |
| да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају но |
| се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} К |
| је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих |
| Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер |
| у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сма |
| је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им |
| е пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седе |
| p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицањ |
| дно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старо |
| у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому с |
| јанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, д |
| г мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на сво |
| у и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и |
| ао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" /> <div type=" |
| /p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањен |
| Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у |
| жи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па |
| то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу кон |
| ика Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жрта |
| преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер |
| ом? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> за |
| агласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погле |
| леду поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошт |
| предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставит |
| оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> |
| Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Јед |
| иво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</ |
| ужје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учеств |
| угарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им ј |
| да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p> |
| се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћ |
| а места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окон |
| епановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме гово |
| жавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч срп |
| у чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p |
| жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве подн |
| е захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ с |
| то је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, п |
| савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овог |
| вари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обав |
| нела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда он |
| е поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговор |
| нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари да |
| врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у р |
| ар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако од |
| а.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, |
| досмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је х |
| виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар |
| , и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? |
| о радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Франц |
| е пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише |
| ти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мал |
| бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508 |
| е потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може |
| дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408 |
| намо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин |
| братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила |
| враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква ша |
| ка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у на |
| остити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу б |
| <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу |
| обрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко |
| . помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовц |
| вим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара |
| она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} |
| се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке пр |
| <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен |
| крију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору некол |
| писани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам доша |
| вај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих |
| да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу |
| а страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер |
| ="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</ |
| овићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гле |
| пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа |
| бацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p |
| ла, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклап |
| <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешк |
| сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! |
| чествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашног |
| остаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Мл |
| Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашн |
| ува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је |
| пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није |
| ој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човек |
| спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а он |
| — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p> |
| рши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га п |
| е да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ сви |
| иколићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, ј |
| ка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полуглас |
| уком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио |
| ону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протут |
| пред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" |
| дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може |
| венио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n |
| у улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С в |
| инов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућ |
| ом, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да и |
| покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше ду |
| е временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} |
| сао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више |
| е савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали |
| зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тог |
| амо романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахати |
| ен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука |
| го волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, |
| ор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, с |
| ј се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања |
| во кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се |
| м; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p |
| боко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храб |
| омотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p |
| дговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар |
| ева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је |
| S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и |
| ав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је задала та запо |
| у да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној сред |
| друженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену бр |
| Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или га ј |
| <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој |
| ни утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво |
| то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{ |
| едног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се |
| н ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу |
| лних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="1 |
| ловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се з |
| рету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болов |
| је.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и сла |
| ска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути |
| ре високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, гд |
| ?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљ |
| .{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало |
| пских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми |
| ине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити |
| и заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо мо |
| за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди |
| и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стој |
| , просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је ло |
| <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, о |
| локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је не |
| а и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом суко |
| /p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајниц |
| апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му |
| и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси |
| ко!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен кој |
| <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска саве |
| на армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје |
| мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га д |
| рзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у б |
| p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, |
| е било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од с |
| Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из кара |
| лобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, |
| ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лаза |
| могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> |
| невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се з |
| ивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је в |
| ме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} |
| г „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација |
| ашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице са |
| и је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није |
| тана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А п |
| у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — пр |
| ом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> < |
| било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пуш |
| донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је дос |
| бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да |
| ну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <p |
| авко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то траг |
| азјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда ста |
| /p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изаб |
| у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> |
| а, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на |
| редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису љу |
| Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су г |
| к, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја |
| а при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакиват |
| стави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па нећ |
| рого одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су р |
| од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је |
| извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка крш |
| тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив |
| одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни запле |
| </p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре послед |
| промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, |
| Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога на |
| еднолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственос |
| аој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако |
| азуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p> |
| /p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, |
| а тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> |
| а живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p> |
| вати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада с |
| дар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, госп |
| , а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкне |
| томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној |
| Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> < |
| ох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишин |
| ети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крај |
| чину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси |
| , него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред |
| ection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна ј |
| зориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; |
| тка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма к |
| ксера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из р |
| тује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала |
| рових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну |
| мном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отме |
| оје смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду |
| ашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила с |
| овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас |
| исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ип |
| ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хв |
| који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је |
| ала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше |
| положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и живо |
| е је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Е |
| p>5.{S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Ра |
| ао да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телеф |
| а јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску |
| се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила |
| најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише |
| канска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану св |
| а трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба бил |
| е постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на пер |
| >Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић |
| , да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Кам |
| весних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира |
| А</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпи |
| најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone unit="sub |
| зносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се |
| > <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе |
| АВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, |
| ним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних нес |
| о је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим |
| тала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мислим, да |
| ше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију |
| и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како |
| о, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му д |
| о, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку неприј |
| ам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би |
| по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те |
| а Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омлади |
| адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у |
| примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скуп |
| слова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конферен |
| за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упаст |
| ли су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуал |
| сеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час оп |
| ласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављевић — извршило је своју зад |
| и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослобод |
| </p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p> |
| нтерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер см |
| рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Офици |
| тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се |
| има доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један оп |
| , официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дозн |
| вом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, |
| у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме оф |
| > <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против ради |
| <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије |
| уди су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радит |
| које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеал |
| , заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило |
| својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња ро |
| д стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и за |
| е Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један |
| неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="6 |
| p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— |
| ћала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка |
| Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато |
| у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте |
| дан покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и в |
| која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, |
| говори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мил |
| отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бат |
| <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Ми |
| иса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово ј |
| ј цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.< |
| и нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>М |
| мита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се с |
| мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно |
| у стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежља |
| це јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих пос |
| и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су дор |
| ловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., |
| Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погл |
| утио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Глед |
| е с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати ст |
| Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој |
| е запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономад |
| {S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ет |
| д кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га преду |
| доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, |
| >Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, |
| вши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Кад |
| Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Б |
| а говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумет |
| ловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што мог |
| ше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој гроз |
| /p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе п |
| ожи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за ве |
| Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а |
| а тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде р |
| та.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, |
| сно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихоми |
| ед Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <p |
| ано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, ре |
| погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила |
| усти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да |
| итаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, си |
| де си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</ |
| p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Н |
| разије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли оп |
| мњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" / |
| е је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био о |
| ве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко |
| /p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаук |
| едан од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} |
| </p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, |
| непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме |
| е, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да |
| к имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук др |
| тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под ки |
| у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постариј |
| p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па |
| о било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, |
| ор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љут |
| итиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!. |
| под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од |
| таху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са |
| ерације.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S |
| скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се св |
| полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један |
| руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кр |
| имљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — срп |
| нежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Об |
| на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на |
| видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p> |
| ш</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се т |
| гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окре |
| мијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг |
| усти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрал |
| и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!. |
| ска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести |
| борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло п |
| вила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским |
| само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле |
| — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којека |
| ељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је ужива |
| ле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, и |
| Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечен |
| делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, кој |
| ићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и |
| ко је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред |
| и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хва |
| га дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположењ |
| и робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у |
| молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, |
| Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Н |
| оји не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити |
| јишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, |
| .{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, који |
| има видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој до |
| епријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших н |
| а је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвн |
| , спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драг |
| лико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток иг |
| а слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нат |
| ко у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Алексан |
| упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{ |
| ерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то мора |
| твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се о |
| у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> |
| чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има т |
| мишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше |
| еренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже |
| као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} |
| "551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од ког |
| очи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће |
| ко митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и |
| је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од |
| намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напу |
| , митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су |
| ше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали |
| зничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone u |
| али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се о |
| ли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> < |
| и у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, о |
| најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист |
| добравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак |
| на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити |
| нух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч |
| ?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву друг |
| не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрск |
| о, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из ј |
| го да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Н |
| одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!.. |
| обровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Ср |
| сности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у св |
| стељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава сте |
| ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља |
| — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику |
| -Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једно |
| рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога |
| аче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти т |
| пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, ко |
| ну и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је |
| ега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме суп |
| локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Ниј |
| пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи б |
| прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено |
| аман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био поса |
| з воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све у |
| ћи уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине бал |
| уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили |
| рпски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, |
| овала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се |
| ј акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрс |
| у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те |
| отајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође н |
| ба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет |
| на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> |
| а га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне са |
| шла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела на |
| инама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</ |
| ланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева |
| басјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и |
| ети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умре |
| и заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше |
| чини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Коман |
| ни су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православ |
| ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је |
| дноси.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не м |
| еним уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је м |
| ика, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата- |
| се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино |
| не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања |
| рећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се |
| докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и |
| дњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра |
| S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да |
| риних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне о |
| ће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Васил |
| ух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао п |
| ићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже |
| пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> |
| м хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојан |
| којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се |
| којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одуж |
| рбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стра |
| толицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као |
| бри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> < |
| дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окр |
| од својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као |
| у собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зи |
| едраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — П |
| био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У кофе |
| беркнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, |
| има по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им на |
| <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напомен |
| <head>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила |
| ише разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се поч |
| асније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све |
| ћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко зака |
| те пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвен |
| азвијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног В |
| рпским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчани |
| ановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, |
| јао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе |
| има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше |
| вно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се |
| о је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О т |
| његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај ст |
| чност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одм |
| из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, |
| народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је |
| оворити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Цр |
| град не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није т |
| .</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд н |
| гове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, |
| бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се п |
| леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врл |
| дни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумп |
| зрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} |
| м добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи |
| е, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, |
| > <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао |
| ече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радој |
| Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она сту |
| <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад |
| ане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исп |
| у чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — |
| ивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору |
| , превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања |
| у и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима из |
| или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледа |
| раћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бел |
| <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{ |
| ао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога |
| навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске |
| .</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један |
| ијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнау |
| сеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није м |
| ојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— За |
| Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазо |
| се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је з |
| де и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја |
| ену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш са |
| град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.< |
| ично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познај |
| ринесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобр |
| не овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће |
| устане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу |
| утку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одугов |
| е хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна п |
| али, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу |
| јорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташн |
| ка-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводниш |
| валије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у кам |
| Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу |
| оју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се |
| чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони. |
| таном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас |
| ствену слику, непрегледнога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блистав |
| орко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Н |
| свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два |
| и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило б |
| {S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћ |
| нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на |
| ност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала |
| ти.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пера |
| {S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаре |
| ица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</ |
| а.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по |
| и и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме |
| {S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је пита |
| </p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ в |
| а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, уз |
| нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нес |
| зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и |
| дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила о |
| еда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, |
| Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње п |
| абе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покуш |
| </p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, |
| ећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину |
| а је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описа |
| та подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутит |
| и на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај ускли |
| ао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} |
| иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да с |
| у.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потре |
| о под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске |
| еби пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— |
| аревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црно |
| нама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о |
| а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне некол |
| нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, он |
| провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била |
| е неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумњ |
| 779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> < |
| p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац. |
| /p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Бо |
| у Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — узд |
| азаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти |
| </p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софр |
| ња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованц |
| крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« |
| је звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Нео |
| .</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено |
| т ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супро |
| не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па |
| ским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — |
| свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па |
| рту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Л |
| p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ра |
| ј женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој |
| вице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на |
| егову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и |
| вонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао |
| у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрлив |
| три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p |
| > <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако |
| дубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био прод |
| >— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо |
| и појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> |
| пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упаков |
| арка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка |
| нџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!.. |
| је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари пе |
| .</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао |
| и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да жи |
| уте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap unit |
| и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Бео |
| себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку |
| њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тре |
| од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису б |
| >Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време т |
| ја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда |
| зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљ |
| лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то треба |
| туне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуман |
| могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он им |
| а Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовање |
| бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, |
| Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циљ |
| тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових др |
| гинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност с |
| сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, ш |
| и је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гр |
| анка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено м |
| аде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узгл |
| } У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је сам |
| био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га |
| ичи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад |
| лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила гла |
| ј мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га |
| јска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу уз |
| а предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> не |
| јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — пот |
| .{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</ |
| Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена п |
| ку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао |
| на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуш |
| ад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције |
| е! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p |
| пут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p> |
| та му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори |
| ве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-П |
| мбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> < |
| дати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А |
| војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете кул |
| S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу гов |
| ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет ли |
| воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш н |
| шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, усп |
| н, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас! |
| ог хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" |
| е: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чека |
| чај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна |
| а женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших пси |
| ца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Наста |
| рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдс |
| ато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не |
| на, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Нат |
| ексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која |
| ачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> < |
| о.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, |
| већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући су |
| пи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</ |
| шала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавиц |
| вота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопи |
| евић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p |
| највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, |
| е у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — О |
| е у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— |
| ао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка |
| ада је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове чет |
| ш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се ка |
| .</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка п |
| после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепн |
| да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима ј |
| емо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наред |
| акле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.< |
| ти је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан уз |
| p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме т |
| и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, поч |
| бема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне |
| ="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, сам |
| е погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетано |
| > <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</ |
| шти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Род |
| ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај |
| аме се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега |
| тку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су с |
| аном по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чет |
| а.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној |
| ритрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими |
| ичати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује |
| и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У д |
| S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, |
| Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, ко |
| Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црн |
| уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загу |
| руги човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени ш |
| сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буд |
| веће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— |
| — Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на |
| тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} |
| више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове |
| ла очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „ |
| узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> |
| ј, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску соб |
| } Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И м |
| ћи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраг |
| рко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време прет |
| Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јова |
| аузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испа |
| терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака с |
| , просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јуна |
| едраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предра |
| кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати |
| га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар ј |
| ов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху о |
| та?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хте |
| Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом из |
| нтира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора |
| вали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, |
| раговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је о |
| овинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке |
| ле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај мл |
| војој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, кој |
| ндару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда трес |
| .{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца т |
| е у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>Н |
| <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.< |
| том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци |
| и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари мара |
| кну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p> |
| то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ри |
| аси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, т |
| лизини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:< |
| зустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковас |
| је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n=" |
| у.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових ј |
| и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S |
| >Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отп |
| — Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупка |
| е воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јо |
| <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> < |
| кнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад |
| и ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле п |
| .. настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока н |
| тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писм |
| е стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који |
| ати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> |
| ичавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем т |
| и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? |
| д ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била го |
| ље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. |
| .</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему чита |
| у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ |
| на крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А су |
| се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на |
| е снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је про |
| p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од |
| се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> |
| трља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и п |
| пуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на пов |
| ећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце |
| реме чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први |
| >— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Ж |
| д та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала |
| су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави |
| е, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који |
| десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p |
| ви Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак роди |
| столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, о |
| онекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазна |
| ало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.< |
| ени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане |
| стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није ње |
| <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе н |
| опису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе л |
| акве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали с |
| м часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела |
| е речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово |
| и их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо |
| из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису |
| ако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху |
| здала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн |
| /p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула |
| ежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је |
| вукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подла |
| /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србиј |
| ој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је |
| је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два сту |
| о измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или бо |
| и уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је |
| /p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и |
| p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, в |
| аћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а н |
| ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још |
| них, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су прова |
| А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не |
| угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту |
| а, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварање |
| обили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није ор |
| полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи с |
| Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне б |
| остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђ |
| оје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војн |
| внику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још: |
| е мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога ст |
| ми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p |
| вари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После |
| ине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, С |
| ри.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Ми |
| >„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота. |
| се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Бра |
| е на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који ј |
| твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> < |
| ловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> < |
| е.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српско |
| за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико |
| оузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, д |
| ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и о |
| ељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондо |
| , јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да |
| вропа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се |
| уде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према |
| узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (им |
| а, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турс |
| тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола ј |
| е још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су С |
| њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну о |
| а начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> |
| ријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погину |
| по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми |
| ћи одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из |
| госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклон |
| више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнут |
| м из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедник |
| pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> < |
| уришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе |
| гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наре |
| председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.< |
| знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> |
| њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен ста |
| одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што |
| ацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> |
| ечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан |
| шко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имаде |
| и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина п |
| ио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштов |
| веза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа д |
| е и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вр |
| .{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морај |
| је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претера |
| , сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беш |
| /p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да п |
| Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стра |
| зјаснили, одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држа |
| и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели |
| ко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одм |
| ла овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и |
| напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, г |
| а.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даљ |
| толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у се |
| >— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.< |
| ској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, |
| Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо ј |
| p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети |
| истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му |
| веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p> |
| по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина |
| и трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> < |
| а га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледа |
| ећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми |
| који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> |
| меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад |
| сподар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си б |
| /p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехо |
| не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се |
| и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити... |
| ад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потп |
| тан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутит |
| сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Л |
| парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Ра |
| њенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и подел |
| } Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо ј |
| штро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прил |
| нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p |
| е непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку |
| не па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> <div |
| з треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n |
| упају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову д |
| крај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није ни |
| ве што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло п |
| , они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто |
| луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској че |
| нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арна |
| а, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председник |
| бере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</ |
| ој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе ф |
| ле, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, |
| <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ шт |
| стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" / |
| овор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских |
| министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар по |
| ме доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун св |
| ејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> |
| узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема |
| ашковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али |
| о су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено |
| ена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пеш |
| јем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи |
| а, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити |
| аишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спа |
| <head>ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине у |
| а неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери на |
| тим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиш |
| отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Нем |
| и је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много |
| ступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговори |
| их оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што |
| не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у |
| ђо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, до |
| ки синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p |
| очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед д |
| наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вере |
| ао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућн |
| да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешт |
| ио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на С |
| њу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, |
| о, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости позн |
| из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, к |
| граду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према де |
| налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручни |
| спомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га п |
| ре за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живо |
| ове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милоше |
| ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам после |
| једно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда ј |
| ерен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући |
| а њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њ |
| азмишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најза |
| иримо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене |
| ругом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су ра |
| од ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке пр |
| ара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспор |
| ћ — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав |
| морје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изглед |
| рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бој |
| цем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воз |
| шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па к |
| , па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила |
| ао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је т |
| штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скрома |
| . узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, зна |
| мусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава |
| се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад |
| ушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мо |
| едаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је х |
| вар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све ве |
| аља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А |
| , које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења |
| е о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са |
| бље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> |
| је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— |
| а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, |
| ра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади насл |
| </p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове |
| син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна цели |
| официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n="48" /> <div type="chapt |
| нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржање |
| о за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса |
| и ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; |
| а присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је |
| сним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време би |
| јанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезино |
| 203_C6"> <head>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</he |
| ер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно |
| деали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, ј |
| и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone unit="subSection" / |
| разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који |
| утра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме |
| поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два мла |
| ји беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у |
| требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају |
| ићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињст |
| ечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже |
| head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орма |
| СТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се и |
| када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицин |
| сту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донел |
| ционални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што |
| ланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на саст |
| че Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу поли |
| илно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на национа |
| ње или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском к |
| ан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удру |
| именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb |
| .</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те |
| вему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гар |
| аљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињењ |
| приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши |
| о, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог офиц |
| е гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било |
| ти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади |
| је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није о |
| ежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не ви |
| и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, је |
| им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе |
| је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због ко |
| Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи |
| посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко |
| м у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам |
| двоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту |
| седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, |
| /p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Рад |
| ећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</ |
| и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то |
| и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које см |
| > <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p> |
| абране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што |
| сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је |
| то сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погле |
| Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнеже |
| злог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна с |
| ију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— |
| ошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома ра |
| и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој с |
| > јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима пр |
| а је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и |
| коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и |
| авао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К. |
| је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да |
| Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb |
| ена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике кад |
| на, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду |
| и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе |
| нци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли в |
| исмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе. |
| ји круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије |
| о?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три |
| возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, |
| вог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако |
| ржању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље |
| и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="g |
| p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пр |
| ote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Во |
| } Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са па |
| ече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарк |
| тане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, уз |
| нили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К. |
| ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Пит |
| моглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас похо |
| анин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осве |
| ском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше р |
| вићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђен |
| неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра от |
| ица се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина |
| не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви |
| ле учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном мал |
| > <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и |
| Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби ше |
| за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када |
| олети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино ко |
| > <head>ДЕВЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела |
| а сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p> |
| за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку |
| ве на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само же |
| истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход |
| p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила |
| у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра |
| .</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Ст |
| неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плач |
| ћи са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах |
| ка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаре |
| </p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у ла |
| 6" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад |
| се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу |
| морски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и |
| на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заб |
| ти у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb |
| бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, ш |
| етврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и |
| ди.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледат |
| .</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Ј |
| е на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која |
| е навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S |
| напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мр |
| бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће б |
| ну цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на |
| се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини |
| <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у |
| чи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд |
| га спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду |
| је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној ка |
| S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p |
| њао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће пом |
| даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што |
| и.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао. |
| ви писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— П |
| е.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и ј |
| ћ и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, |
| ичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Рос |
| вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља д |
| у Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата ј |
| {S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ће |
| Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Ду |
| зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Со |
| ење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Ује |
| обну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале |
| ота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажа |
| тњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскал |
| кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к |
| једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупа |
| показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао с |
| снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а |
| Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су и |
| ај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу |
| година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог |
| <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си |
| > <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја |
| > <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити |
| о преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, к |
| дине славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> |
| <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Сто |
| нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb |
| е дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да в |
| не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и |
| шта страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — у |
| .</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</ |
| ила утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, |
| песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раска |
| о, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију м |
| , краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скад |
| о.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер |
| је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа. |
| ао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> |
| и блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута прет |
| ан стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један |
| p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прег |
| аљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} С |
| оме му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска |
| болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина б |
| /p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити |
| д, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, кад |
| преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунак |
| као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост |
| хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојко |
| "445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је |
| гову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, п |
| p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од р |
| културна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, у |
| сних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на |
| кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дип |
| ице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, |
| ва познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакн |
| а угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S |
| његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне |
| кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није ка |
| срећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S |
| од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.< |
| први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војн |
| а њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све |
| ан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин м |
| {S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе огра |
| довићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао |
| ти.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју пону |
| ку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог мали |
| клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тр |
| з икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на св |
| , које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухвати |
| а Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанст |
| з Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку |
| /p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да л |
| е то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су |
| оја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, пев |
| жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, к |
| ћи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{ |
| у изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка ј |
| од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице |
| намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго |
| и погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То |
| м важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду |
| м, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, |
| чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ |
| што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад |
| ажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и кувари |
| розору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви |
| ошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, старац |
| те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> |
| о на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Т |
| ла је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог ар |
| а и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој беогр |
| И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза о |
| иже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чи |
| ла.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић |
| ла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздиг |
| мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запита |
| ући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео н |
| браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сн |
| тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се При |
| по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је в |
| лавне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану С |
| врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнеже |
| животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књиг |
| ше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах |
| седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могл |
| говој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење |
| ну и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код ку |
| мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нек |
| дали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће |
| учана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> |
| стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врл |
| ку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> |
| Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одгов |
| оза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни п |
| n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој к |
| ише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p |
| оследица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли |
| опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да |
| и чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево |
| Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функц |
| или личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јуна |
| ње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом. |
| чунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Францу |
| вали кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана за |
| родавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на св |
| ила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало о |
| ме предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се ни |
| су искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, |
| {S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци |
| ј се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекал |
| м те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да |
| м искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> |
| е, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, |
| беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, кој |
| о трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овам |
| но, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се дру |
| >И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо заве |
| она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, е |
| није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телег |
| одморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун м |
| стеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад м |
| p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напреза |
| ео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је ино |
| вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Бо |
| вршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не |
| је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако |
| ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или веч |
| роду у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упа |
| ар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао п |
| ј дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније г |
| кован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога |
| лити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио пе |
| не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља |
| вих речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо |
| жас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави пор |
| а ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако ј |
| се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој |
| отужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и стар |
| де да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој приско |
| ко је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко |
| кшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало |
| е говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нес |
| око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са буга |
| р доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Н |
| вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и |
| да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече он |
| вања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео |
| е, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— |
| ном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе |
| а мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо |
| ире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p |
| на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је б |
| лас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добр |
| ђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — |
| само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.< |
| шће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обуз |
| гао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p |
| о Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то д |
| п Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и корист |
| е последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са пок |
| би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пај |
| о да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду кол |
| да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карт |
| <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручиш |
| већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па |
| њујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што ене |
| оложе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на свој |
| ални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и |
| поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l> |
| које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n= |
| /p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске др |
| вић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише |
| утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се |
| /p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извад |
| ивота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катари |
| ту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка! |
| p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Бе |
| p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да |
| природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у |
| атарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и |
| е Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан бе |
| о псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — |
| ала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и уба |
| њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допа |
| раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће ста |
| ачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда |
| гла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с |
| <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> |
| <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокру |
| своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и п |
| p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p> |
| и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говор |
| онашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је |
| екује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p |
| ком љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изи |
| ко шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хо |
| се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мор |
| во као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да ж |
| равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титра |
| на — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што о |
| ња.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљ |
| војој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одби |
| бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић |
| мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је |
| еће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n=" |
| им, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан о |
| г инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, н |
| разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде |
| о.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право |
| да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Пал |
| сетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, |
| а фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу |
| ицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Не |
| </p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, |
| /p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни теш |
| лавуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спа |
| — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које |
| сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — |
| за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково ми |
| внога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је је |
| ли и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то |
| не.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи |
| баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет с |
| то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српск |
| ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима н |
| пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже |
| обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицо |
| дњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши |
| а постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог |
| претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига н |
| Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покој |
| спод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, н |
| , па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Те |
| о полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је би |
| сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} |
| дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> |
| странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљон |
| о.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећа |
| S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и на |
| — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам |
| тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и |
| алости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— |
| знам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном шт |
| тајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор ш |
| .{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу |
| свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима |
| лед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радосниј |
| и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Ј |
| це.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну ме |
| боко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе. |
| а целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет |
| пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као курш |
| не, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на је |
| џа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ пресе |
| з, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који ј |
| ући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њег |
| војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борба |
| >„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растр |
| тну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топо |
| ну саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао ова |
| Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао муч |
| ата кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба д |
| у, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> < |
| ечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да |
| њена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав с |
| весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двог |
| подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче |
| срела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи |
| реној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу |
| а свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се оп |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280 |
| Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" /> <div type="chapte |
| ветла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју |
| На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постр |
| сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> < |
| ећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је у |
| рна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски ла |
| живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задрема |
| ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, |
| у раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је |
| !{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да г |
| У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погину |
| ира мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи |
| страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости остав |
| вот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници |
| !..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати |
| e>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала |
| јте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику |
| драговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропра |
| цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали. |
| , пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако ма |
| а је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p |
| крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да с |
| у развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> |
| нам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мно |
| у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединс |
| :</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S |
| о зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умир |
| {S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да |
| најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је би |
| .</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у |
| ожјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више ни |
| Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и |
| сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на во |
| да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи... |
| спође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско с |
| {S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала т |
| он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слав |
| у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак |
| 2" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту о |
| >„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> < |
| а веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, |
| т књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} |
| умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слу |
| p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула с |
| је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку |
| прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а |
| !..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није |
| негови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188 |
| служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како |
| ад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. |
| Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној с |
| се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке ф |
| свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глуп |
| лика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је кли |
| су умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још |
| је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb |
| жижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака п |
| их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греш |
| едини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и |
| еху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших пло |
| p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после дв |
| азбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p> |
| итавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турк |
| е својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, шт |
| већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за |
| доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вам |
| ш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, дру |
| воју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине |
| је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно рев |
| ма мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине |
| даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да и |
| не опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радознал |
| </p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрин |
| и, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу с |
| истем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстика |
| на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци пад |
| х, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали |
| е успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је диплома |
| без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође прино |
| улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb |
| у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске о |
| p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре |
| згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи |
| наге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на о |
| авка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јова |
| шли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије |
| ези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српско |
| т на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закљу |
| невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се про |
| .</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мр |
| ле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} |
| дбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Ш |
| су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два те |
| много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <div type="chapter" |
| рногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и |
| дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="70 |
| пали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обрено |
| ападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и |
| ти, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и |
| и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не |
| ом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи |
| ри томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад ви |
| /p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто |
| ше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо при |
| врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка запове |
| покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више |
| д зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтал |
| дарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег чов |
| /p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао |
| на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служ |
| > <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело од |
| :</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— |
| ана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p |
| и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и по |
| рата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Пр |
| и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић сао |
| лици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први по |
| н преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидн |
| жавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново з |
| еркнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна б |
| о не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам |
| ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет кр |
| оже бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваће |
| ија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и н |
| ија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им |
| дложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добац |
| обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме св |
| на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују |
| и ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају |
| а, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, |
| ма у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кро |
| једињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Бели |
| зећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србија |
| чито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на леп |
| и и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између мате |
| зања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упо |
| бом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захлад |
| е брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Нат |
| је неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближ |
| не младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из бо |
| је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорил |
| ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној |
| врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их |
| и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву |
| ју мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држ |
| а:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{ |
| ко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па ј |
| а га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми |
| а, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро.. |
| ћ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, к |
| ете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., п |
| х прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома |
| им путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те п |
| , да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> |
| правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај пре |
| нежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело ку |
| оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска |
| х из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо В |
| м веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгу |
| то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Дра |
| Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на у |
| морац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} |
| ако се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устум |
| ила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на прв |
| раће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, |
| <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, мож |
| > <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо |
| обе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијал |
| пско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, а |
| бији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радо |
| — Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материја |
| р, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та |
| ак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— |
| говори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не |
| >— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта |
| е то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p |
| е...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су срп |
| ло разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе |
| сије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо |
| а голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p |
| слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не м |
| врат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Мол |
| <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира сед |
| p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p> |
| сује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} |
| ића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и |
| домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше м |
| јанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је |
| прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли шт |
| ставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање |
| издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно зва |
| ко...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p |
| А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на д |
| Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзифи |
| .{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за б |
| џи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у сел |
| } То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се н |
| ваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, кој |
| у наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе ган |
| и Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се |
| ерује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре |
| ћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овч |
| увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити репу |
| </p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то п |
| ржа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> |
| их руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није |
| на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, м |
| бро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p> |
| аркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо и |
| ead> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, |
| .</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са |
| н Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњишт |
| адржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром ра |
| — Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, а |
| {S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не |
| остеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али |
| јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну |
| аки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила тел |
| <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, |
| его му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто ј |
| о? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одгово |
| шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p |
| ете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му К |
| пска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</ |
| едстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака |
| , већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку п |
| — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах ниса |
| шло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је |
| узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на з |
| прочитане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на саста |
| p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат |
| p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојан |
| > <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна |
| ог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах доби |
| примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио п |
| ...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше н |
| тко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> |
| вић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о са |
| е добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима. |
| n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p |
| ла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридес |
| а.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. |
| .</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш |
| ицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори |
| љену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па ш |
| ети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на в |
| га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вук |
| га Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бог |
| и посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече |
| ек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар |
| а.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, |
| , он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Мати |
| еме одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да |
| рок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница г |
| један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да |
| о се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза |
| слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одго |
| ога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох |
| <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз |
| ство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јо |
| тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потпис |
| p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити н |
| тврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, |
| ознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> < |
| шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло |
| е одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни п |
| непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p> |
| p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему та |
| е краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?.. |
| у столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ов |
| скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића некол |
| обочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одгов |
| кује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција ниј |
| еранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— |
| кинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежев |
| ј, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му к |
| пу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим шт |
| амвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> |
| а стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите |
| беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p |
| комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— С |
| .</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар н |
| очи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</ |
| </p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p |
| Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— И |
| псанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ д |
| било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једн |
| } То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи |
| целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо про |
| као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти |
| ој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино |
| их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестичн |
| уж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога |
| еба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту |
| римању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвост |
| ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој душ |
| ари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопи |
| ац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, д |
| на криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело ра |
| ти.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра прв |
| учај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде ја |
| родни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема |
| е већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви н |
| есне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали с |
| а први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се ув |
| ао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, |
| уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не за |
| онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софи |
| укло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много сл |
| .{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{ |
| дина био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, |
| рају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотре |
| говорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји |
| метну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али |
| а у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, |
| незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је чит |
| {S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се |
| ла своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је |
| то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала |
| Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах пре |
| инуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа посл |
| још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{ |
| ца, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесм |
| говору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четв |
| у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, па |
| хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари |
| >Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много стари |
| интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно |
| стом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин |
| мо за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да.. |
| лачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто |
| онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су та |
| Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користе |
| иметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуал |
| дила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часо |
| оји је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберк |
| поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та ж |
| жбу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} |
| оварао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него је разгов |
| фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати |
| о тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички кор |
| а, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом |
| на.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак |
| ли главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније пост |
| ећ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, н |
| асти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то |
| си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне |
| лико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— |
| анка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џеп |
| којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом с |
| има.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава |
| ји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се от |
| урска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими та |
| ањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би |
| ашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним |
| оново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутра |
| <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у п |
| остељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју |
| n="561" /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну |
| p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надиго |
| /p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n=" |
| о, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазре |
| р вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа С |
| лог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, в |
| осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој т |
| Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је т |
| ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једно |
| ају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала |
| /p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не |
| <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво |
| ледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајориц |
| аревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену к |
| вори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— |
| тави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна безд |
| ог хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама |
| гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској |
| с, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох |
| жем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено. |
| су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде рас |
| ски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војино |
| <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој п |
| кушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема |
| ати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно: |
| на одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о |
| е место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсо |
| ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешт |
| е — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. |
| жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто д |
| мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је своји |
| .</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар ј |
| па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— |
| крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само он |
| абринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та с |
| изнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не |
| и се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.< |
| ... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не мог |
| на ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја м |
| им, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некулт |
| е тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосред |
| се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење |
| е и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стр |
| јорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске |
| позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољу |
| {S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у |
| отпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> |
| а шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина |
| а онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — |
| шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} П |
| ошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, |
| здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Тур |
| у узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радој |
| алост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила |
| његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше |
| сретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео |
| ће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, у |
| дан од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— < |
| та за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="523" /> <div type="c |
| кла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је изв |
| ујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понавља |
| .</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Сто |
| иле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти |
| Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти |
| пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико д |
| <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне |
| им батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, и |
| отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капут |
| је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, |
| „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим пос |
| лицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштв |
| м, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз вин |
| док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беш |
| ије је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врат |
| из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнеж |
| азаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходн |
| у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, за |
| Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми нови |
| n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пуш |
| оз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву со |
| карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — р |
| p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше св |
| а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} Н |
| тници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која б |
| p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом |
| ршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана |
| рне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати ун |
| исам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаесто |
| е изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узви |
| у му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— |
| ода и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису |
| ржање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који |
| држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао би |
| шић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n=" |
| Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p> |
| ме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта ј |
| и, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност. |
| нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбо |
| е разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано |
| д Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка |
| могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су |
| судан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан |
| ла у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово |
| јковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху |
| чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јав |
| ао савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, |
| имих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} Н |
| о је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гр |
| — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S |
| постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој |
| е, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им |
| ријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио |
| поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Те |
| жљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се ра |
| , диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у нед |
| ећ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућ |
| ољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после |
| м је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супо |
| шачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћу |
| кав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једни |
| {S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути по |
| омандује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ зак |
| лаве.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења |
| р стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме зн |
| српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби |
| тве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благо |
| о разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често п |
| </p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад |
| ног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је |
| потребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао |
| удили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани |
| <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунск |
| ом положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред о |
| пет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ства |
| брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у |
| бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удови |
| прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p> |
| Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бо |
| речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи |
| дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и |
| цу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов з |
| лога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у |
| туалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> |
| <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му ба |
| </p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на |
| овек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</ |
| Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</ |
| девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи |
| томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разу |
| ло је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута |
| сном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb |
| тара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријам |
| ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" |
| оњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тиш |
| е осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Ј |
| анчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајон |
| т усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, п |
| > <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> |
| /p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.< |
| речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из |
| {S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из б |
| ве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила |
| ставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не са |
| и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канце |
| обри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те |
| анчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш! |
| железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазиш |
| — Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Бори |
| ада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде вели |
| вега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано тр |
| ом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само |
| и напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у ж |
| о и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило |
| <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и стан |
| капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вест |
| ећ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу би |
| Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано же |
| Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> |
| ј станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престониц |
| те у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим |
| пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше кап |
| тнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је у |
| је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим ж |
| ну, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> |
| аве, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са |
| и, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, |
| га дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је тр |
| ле пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођен |
| ј црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опом |
| скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад |
| ковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у минис |
| 19" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које к |
| адну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> |
| је.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест по |
| а армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила т |
| текоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се мо |
| поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је |
| јно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те |
| жда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису при |
| Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офан |
| као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ |
| а је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по саве |
| ице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мал |
| нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успех |
| след онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзл |
| је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злура |
| ше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, |
| зле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до |
| <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима ве |
| изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и мног |
| мене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а |
| е искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су |
| вди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је |
| а, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо п |
| р имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући |
| туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је |
| <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да ј |
| етно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ств |
| кључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но |
| а прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то |
| ић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јов |
| да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје и |
| /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ |
| мирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, |
| остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, |
| напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио |
| Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, |
| </p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одлич |
| {S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне |
| која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на ње |
| к и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од |
| живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као |
| ама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас |
| у ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и |
| /p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, |
| и лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељс |
| рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и |
| ц испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одм |
| речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности |
| S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само оп |
| ?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти |
| ати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измам |
| во, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видел |
| није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> |
| а прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том |
| ка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га зап |
| предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и св |
| , а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, докт |
| утом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се |
| а, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p |
| је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, сп |
| не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одј |
| 89" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. |
| н.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Из |
| а ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, как |
| која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, о |
| руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски то |
| о добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин |
| и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје |
| <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> |
| орали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошт |
| одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и посл |
| tle>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</ |
| лепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, |
| дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прил |
| е, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце заборав |
| ње или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједиње |
| а за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојан |
| идео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио |
| но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трај |
| , које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами ј |
| и-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да сам |
| м да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, је |
| д силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрах |
| ку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријате |
| оме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, кој |
| >Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и |
| Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из |
| дрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> |
| г важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неу |
| позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из |
| и за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад |
| свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији |
| ху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше |
| десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, |
| ило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову к |
| залуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Кумано |
| две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском |
| је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је |
| итиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а |
| толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, ко |
| есет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је |
| аштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га св |
| е попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 ми |
| се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога |
| ондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положа |
| преми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку но |
| ка како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана |
| оложењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> < |
| аштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{ |
| свим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазарев |
| ет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црног |
| аш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим пр |
| ане, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше п |
| ла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала |
| а, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово ср |
| их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог |
| растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Т |
| ј муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> < |
| и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја |
| ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p |
| еме говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити. |
| даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и п |
| ажа око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест |
| дјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је |
| стаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бу |
| то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми н |
| им и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка пр |
| о.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо |
| <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиц |
| емену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму |
| о и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по |
| у свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете с |
| у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју д |
| 16" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онам |
| није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни с |
| а из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив! |
| ја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати м |
| џа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После т |
| га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме др |
| имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и о |
| ио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и |
| "481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли |
| испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да |
| епажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу |
| сад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из оч |
| b n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би л |
| упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе |
| анка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у л |
| <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувш |
| ави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства ино |
| а поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је умо |
| , да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</ |
| у уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је вид |
| е са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом |
| сподин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <h |
| ри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> |
| оји у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се |
| ћка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди и |
| а.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— |
| е је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском |
| пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у |
| ући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легл |
| м ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, |
| чи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ва |
| и — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању |
| тина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, д |
| е то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у м |
| азаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле ду |
| тање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им |
| тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви |
| тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p |
| јонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да |
| е се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у слу |
| ивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече б |
| рогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па да |
| и краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају т |
| чком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је |
| S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила |
| p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газди |
| љате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хап |
| , да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли |
| и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ов |
| набету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да |
| није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите |
| е чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима: |
| утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје ме |
| којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, уш |
| цо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечер |
| рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне пос |
| отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим |
| прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> < |
| лавну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спази |
| рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о |
| <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је |
| ј мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно |
| реко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда на |
| ушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову ч |
| јте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи |
| >Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Брав |
| ешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Ма |
| смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позв |
| p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскоч |
| о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролази |
| и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и |
| ш љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могл |
| у маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиља |
| се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не влад |
| нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p> |
| че старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p |
| нажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је |
| који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлаз |
| лничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање оде |
| жност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном |
| ој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу. |
| p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јов |
| о на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — |
| мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, доша |
| ек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није мог |
| тојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је м |
| подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — |
| d>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Б |
| ељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> < |
| елило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али кри |
| бгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на ње |
| и и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од |
| починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским м |
| арађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за сл |
| оја је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Бр |
| > <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> |
| а натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском у |
| јим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху коми |
| S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> |
| греба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на |
| у, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> < |
| Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му |
| се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се |
| товање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свил |
| е волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се |
| лачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="graphic" |
| сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" |
| ла каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А ов |
| роз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се тр |
| лобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb |
| е у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време ус |
| ве до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној си |
| ври.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турск |
| , што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве захтев |
| сте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велеп |
| ве путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника |
| и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} |
| ="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Пошт |
| олови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигар |
| духа.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио |
| још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збого |
| ду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео с |
| песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину |
| у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би |
| е су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумра |
| ли у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:< |
| охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она од |
| још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи |
| к’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се |
| чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио |
| у, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног |
| као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико |
| му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p |
| .{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> < |
| ревине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу бу |
| </p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници |
| да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми жи |
| ховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један кро |
| види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако дос |
| изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њо |
| поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових прв |
| јском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступк |
| питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије прав |
| .{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} В |
| е, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи |
| ута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Т |
| турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p |
| на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспо |
| ког савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Алба |
| .{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешк |
| живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их |
| слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за |
| Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <div type="chapte |
| га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n=" |
| нудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге с |
| налазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жера |
| едесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска во |
| та га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви |
| на стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, |
| е дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је де |
| игнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са з |
| бац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p |
| <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— |
| ли наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића |
| >душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни т |
| оја их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примањ |
| ати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић |
| Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам ју |
| онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разло |
| је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из ку |
| > <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вести |
| м факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведе |
| е све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, с |
| .</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козј |
| ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Г |
| урци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, |
| риреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак во |
| тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, |
| а.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је пост |
| вун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења |
| <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже врем |
| армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, |
| S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> |
| је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухв |
| иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем |
| јала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одр |
| <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узе |
| ропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска во |
| део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно у |
| епо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, |
| оницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код |
| роман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлос |
| а и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био в |
| ена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеници |
| рло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни |
| зо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог |
| о зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> |
| вање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто вр |
| аљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедив |
| ва најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, |
| прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојев |
| едно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири но |
| је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљив |
| ија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце |
| да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црно |
| од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>По |
| и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузроков |
| Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра. |
| а турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна |
| ских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} |
| пао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до ов |
| и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину |
| м изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да од |
| бљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљ |
| преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ј |
| n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо |
| вом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. март |
| из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{ |
| погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску оде |
| <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију |
| /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију |
| ад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми |
| а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Беогр |
| е, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведен |
| отражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду |
| а сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропаст |
| текла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, |
| слио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p |
| оград?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{ |
| {S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у склад |
| је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда б |
| тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице |
| аше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> |
| ead>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Ж |
| reign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreig |
| је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за сл |
| а је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у |
| рце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача бил |
| ом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то |
| нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу св |
| тине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, р |
| а им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" |
| у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела |
| ођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што |
| /p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, вид |
| ност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти |
| мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи.. |
| већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, уз |
| кла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недиће |
| далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браћ |
| са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће ваш |
| /p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет |
| душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га |
| >После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само |
| еним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вук |
| рила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја раз |
| уша треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси |
| ро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до |
| нио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, |
| ја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не |
| остељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Соф |
| ним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер ј |
| ну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у |
| а они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће |
| луструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катар |
| саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то |
| >„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу |
| /p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} |
| , ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говори |
| тереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у ост |
| еше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу к |
| .{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да са |
| > <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка |
| мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и |
| де — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољ |
| — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједов |
| пај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда |
| дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души |
| се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино |
| нистар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Милованов |
| алакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да |
| ла је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један |
| ="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, кој |
| ог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Ср |
| г које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације. |
| <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренут |
| вала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном неприј |
| рпску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметн |
| .</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, |
| рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила |
| <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим у |
| се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима |
| нај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио л |
| гледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку |
| ше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално |
| ревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слу |
| се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није ч |
| то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопи |
| а, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака |
| са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу прими |
| каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих п |
| рате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот |
| из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!.. |
| је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> |
| ебеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да |
| ело св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пр |
| слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} О |
| да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, |
| уши, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху |
| речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три д |
| ијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочил |
| види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Уто |
| аговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси г |
| ио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу н |
| етеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да |
| ЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обр |
| рци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били п |
| ..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одлас |
| p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми мо |
| Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— |
| ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> |
| да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје |
| з тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па |
| за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети. |
| би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, уз |
| била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јован |
| р својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не |
| ине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и п |
| да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за |
| е пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са |
| октор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је го |
| ријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне р |
| чун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са |
| је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— |
| али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гл |
| солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече ма |
| е турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељ |
| Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли |
| ће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S |
| као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.< |
| мен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несре |
| > <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу |
| вај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељ |
| p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом |
| кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изо |
| илостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. — |
| .</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> |
| и, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда г |
| се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонет |
| и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реал |
| усти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљн |
| > <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо |
| у; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог крев |
| зрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задаје |
| <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да ка |
| не слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом за |
| јанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку |
| едва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да ј |
| да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар савет |
| а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није н |
| о је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необичн |
| а, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловаж |
| а она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везал |
| викнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Чет |
| — То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" / |
| иви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорил |
| а шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несрет |
| једно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Ка |
| и.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао. |
| ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно з |
| Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, изви |
| млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву |
| <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да |
| год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због у |
| е објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су ј |
| > <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не |
| њиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" |
| а он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па |
| <head>ШЕЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ испл |
| чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда |
| ивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла. |
| .</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се по |
| ј.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољст |
| е Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! |
| о, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца п |
| јвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се мог |
| у ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натин |
| знић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само |
| пред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су с |
| ер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних с |
| евићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима |
| ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку не |
| искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него шт |
| тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страж |
| је при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на час |
| подине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и |
| , као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угле |
| ра капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако из |
| и се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, та |
| евому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију |
| би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу |
| а мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга оз |
| p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом. |
| а.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у на |
| озволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествов |
| м, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она |
| чествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, |
| на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} |
| ештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мук |
| ложи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга мој |
| на, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!< |
| тиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе |
| а дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је |
| дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина |
| е људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Мал |
| реко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и ср |
| јатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бу |
| ислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да |
| >Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стој |
| застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диж |
| .</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задр |
| > <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— |
| амо до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава |
| ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родит |
| кад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и при |
| Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била др |
| тарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз нап |
| ено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</ |
| ео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у |
| бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци раз |
| отом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста |
| ине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анекс |
| ; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су н |
| у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену |
| повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић |
| повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а |
| ави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе уну |
| Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— |
| хну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p |
| , да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било |
| јанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић |
| још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрин |
| авши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовс |
| акав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту |
| ла та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соко |
| едном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог ј |
| .</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је |
| ма, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним марш |
| де узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Пр |
| активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одл |
| ури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никад |
| ога и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је |
| ека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и |
| ју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувиш |
| <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко ј |
| ављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, по |
| да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом |
| и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех сво |
| врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаут |
| не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детет |
| ме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој |
| нај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната с |
| еначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је мо |
| у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да ј |
| победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора. |
| према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p> |
| ка међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су |
| еник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте с |
| p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код влад |
| {S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друшт |
| болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом |
| ласти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало. |
| цу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним око |
| нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштал |
| рство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо би |
| ктиве, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извес |
| ио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу најви |
| амо да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет покв |
| е причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сир |
| ?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„ |
| /p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одгов |
| али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је мн |
| тење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина с |
| на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваш |
| твоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, |
| они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, |
| вом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наив |
| рко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора ниј |
| ложајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> < |
| не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је |
| лан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове по |
| шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцелариј |
| уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћев |
| еретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни пос |
| азаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу |
| и, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио |
| p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи |
| бе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере |
| текосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији |
| су пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — раз |
| Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока разми |
| ри и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га |
| је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...< |
| ече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> |
| b n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотограф |
| А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и м |
| а се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — за |
| у у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове мини |
| ерити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнеже |
| да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће. |
| не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче |
| сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела |
| се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија в |
| рости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде |
| видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом тут |
| акових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно |
| риликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је |
| ркнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <div type="chapter" |
| ревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задов |
| њига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; |
| о није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да по |
| а пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уве |
| шавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у изв |
| , а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер |
| здања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелиген |
| ам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослу |
| те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да б |
| на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско по |
| евојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Март |
| о ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стоја |
| ги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од |
| о, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се |
| себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас |
| могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написа |
| е наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас |
| да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Т |
| ом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> |
| к Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Го |
| вића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити |
| S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу о |
| е, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се |
| а га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне |
| шића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Д |
| аута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути кр |
| /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе |
| некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да С |
| е границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву с |
| ованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, |
| ужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет поч |
| у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и н |
| мију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у служб |
| p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда |
| и, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућ |
| есне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално |
| зуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је |
| спођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</ |
| /p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око |
| Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво |
| накашљати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p> |
| њеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb |
| г, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, госп |
| ином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом |
| љезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој на |
| ази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из то |
| закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима: |
| ог, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи од |
| ву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше праз |
| да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и заз |
| е леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фо |
| >Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкас |
| S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у старо |
| је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се |
| ву пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Ка |
| ата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са пит |
| ласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала нек |
| азмишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чин |
| страних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, посл |
| черас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху нек |
| ан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> < |
| а његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помис |
| и, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му |
| скрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду |
| син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,< |
| до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се |
| ку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</ |
| {S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како и |
| није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <p |
| капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би окл |
| Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у |
| су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, С |
| /p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} В |
| аставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није виш |
| е више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника |
| И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песм |
| пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се н |
| <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму |
| за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, р |
| лила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" /> <div type="chapter" xm |
| палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, при |
| ну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска |
| ког оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоц |
| дрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали |
| <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневн |
| ло ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Нера |
| ика Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући |
| тни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледа |
| <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла |
| о плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не |
| војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша зајед |
| куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на с |
| знићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и н |
| а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље |
| а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој к |
| сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к се |
| ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено глед |
| <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА |
| штај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, д |
| у чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од он |
| омиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек |
| одбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Др |
| друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја |
| путлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенск |
| ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје ж |
| в.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова мно |
| а средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о |
| же, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло до |
| у је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног у |
| а врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење за |
| ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савез |
| рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупшт |
| мо желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Ту |
| много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те глас |
| везници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезно |
| посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам |
| ет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти д |
| е дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би |
| л за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева |
| мо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти |
| ао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и об |
| прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — |
| назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће |
| е скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p |
| е Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Ср |
| војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је |
| ју крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, д |
| , што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем ј |
| то значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је п |
| ње о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животи |
| д њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> |
| нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти |
| p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао запове |
| ио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се к |
| ем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А ве |
| н.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове годин |
| јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак |
| аску војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витеш |
| селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас |
| ити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет |
| ље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему |
| ког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете |
| га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су |
| а.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о |
| те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник |
| импатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста |
| ци налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер |
| народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у ску |
| е на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу |
| на рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа |
| ј смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија с |
| ће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто и |
| ојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фи |
| ући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сирома |
| p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело у |
| > <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и |
| о, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до кућ |
| маже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упи |
| им опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На |
| , — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У ис |
| е он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако ниј |
| о и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у ф |
| право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из |
| дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пе |
| дмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчево |
| ста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређе |
| ут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они че |
| тито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико са |
| <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантн |
| је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је |
| ледњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Пред |
| атког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у он |
| а а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијаке |
| .</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тер |
| не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо |
| т, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишч |
| рина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакер |
| ети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашт |
| воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали са |
| мести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској |
| д Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, |
| /p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио |
| утра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу |
| а.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пре |
| !“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у р |
| p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, |
| озно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити |
| остива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и ф |
| :</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>О |
| привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше |
| злога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а ч |
| ајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ ку |
| улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да |
| упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно иза |
| Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p |
| сле овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ с |
| ћ изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе |
| , јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milest |
| тора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни |
| рам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на |
| све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се |
| жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, чов |
| .</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога да |
| вали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључе |
| ру 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвничк |
| Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекива |
| хог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће |
| удне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицам |
| и било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разн |
| и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању |
| ко“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> < |
| но изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском д |
| о за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати мас |
| гу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно рас |
| у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ства |
| овници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, |
| одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће омогућити да се поди |
| ародни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у прави |
| Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осети |
| , која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одб |
| министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата |
| ла на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти с |
| — Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа |
| p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се |
| ици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, ре |
| rbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само н |
| а и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На прв |
| емаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секу |
| мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се м |
| се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасно |
| осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није з |
| — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — |
| јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у ча |
| а су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцал |
| шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p |
| има се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ |
| опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста |
| д је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут |
| промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за вр |
| напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће б |
| дра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници вел |
| исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај ко |
| не краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када |
| 1"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После |
| гласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се |
| ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, |
| под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Це |
| <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријате |
| је у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p |
| Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао врем |
| сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе вр |
| ј кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изо |
| два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту |
| олајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврд |
| ди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, ве |
| већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Вел |
| турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је вид |
| S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди |
| пела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао све |
| /p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: |
| едузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим |
| ојим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким оф |
| дстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата |
| опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће с |
| часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала |
| ора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло ч |
| који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала |
| положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, ч |
| е више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и једа |
| S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава |
| учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, муч |
| ини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући |
| Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке |
| аузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, на |
| раком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали |
| мо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпор |
| не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу |
| веже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да о |
| Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојлов |
| сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка се |
| e>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ћ |
| овић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.< |
| /p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се сн |
| , да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић пос |
| и да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> |
| брадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну ра |
| цене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови |
| ава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пи |
| ународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују |
| више се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка |
| је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена |
| ="RU">Рускоје Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гл |
| народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиц |
| реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у |
| ранцуски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang="FR">Le Temps</title>“ и „<t |
| је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<ti |
| мах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Enfin qa y e |
| мије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Бе |
| диже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко з |
| дство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима пок |
| “ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да би |
| лира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се т |
| ицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто |
| ије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка |
| ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико |
| дант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу |
| да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| ектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима по |
| јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оц |
| овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 ча |
| беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то с |
| жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Б |
| шке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе изве |
| н, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" /> <div |
| могле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични |
| а звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на |
| черу, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме С |
| ја из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био |
| грешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је |
| а потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне. |
| друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Бал |
| ари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они дру |
| остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учи |
| а се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола |
| та-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као |
| ју да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Ни |
| едном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спази |
| ахори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма пр |
| о она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши с |
| е извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси бил |
| с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</ |
| а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не с |
| и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро шт |
| куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море |
| ти је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да ј |
| ећ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа |
| в вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} |
| родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> < |
| је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?< |
| е ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање |
| аје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу |
| орацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика |
| е, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</ |
| и пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који с |
| p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да |
| јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хл |
| и о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике |
| хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је |
| Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где |
| те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div type= |
| то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан |
| у овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо би |
| и то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Гото |
| S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном се |
| утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом н |
| се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, |
| стесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко њ |
| а се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Ниј |
| за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а |
| они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо о |
| елефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам. |
| >Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Је |
| зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Ст |
| воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?< |
| везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> < |
| писнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Бориво |
| шио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца |
| ену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па т |
| ад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да |
| тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</ |
| је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће |
| то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и не |
| видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за |
| Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име |
| дова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је |
| исали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним |
| ила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за |
| брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стран |
| 719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу о |
| ећег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христ |
| ила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови в |
| таништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадо |
| знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати |
| Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким |
| била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стран |
| ме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> |
| </p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хам |
| истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју по |
| Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да ј |
| два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем |
| но оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак с |
| ли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затеч |
| поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на |
| ојој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими пон |
| одине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљ |
| ло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, |
| његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу пону |
| има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво |
| е загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми |
| ти наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајући |
| у прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била |
| ме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и реч |
| вета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, ко |
| имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели |
| ла трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила |
| авда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по |
| даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане о |
| Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је о |
| ала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисал |
| ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив |
| ој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.< |
| ла), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон г |
| троградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свир |
| на.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трам |
| анице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цига |
| , те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, р |
| е господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, ру |
| у беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, на |
| , кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, |
| ead>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на |
| рка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговара |
| парији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна |
| Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хар |
| е песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на ме |
| кати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригу |
| осланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцим |
| скрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред минис |
| ветозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n="129" /> <div type="chapter" |
| посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата пок |
| а, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова |
| n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Увера |
| естином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је |
| ика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било |
| р.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер бе |
| Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, засту |
| ије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са |
| нку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку ком |
| , девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанк |
| head>ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Х |
| ича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању |
| аспасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утама |
| роз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она |
| оже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S |
| а југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак за |
| ед ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог наг |
| већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, б |
| Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</ |
| то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак |
| мехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад |
| и, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај |
| , и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, д |
| ио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</ |
| војој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му рук |
| како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А |
| ику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{ |
| је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{ |
| Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу |
| , а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише |
| виране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота н |
| енути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога |
| те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и |
| <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми |
| ца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, заш |
| Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњен |
| капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се ја |
| могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — р |
| умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него |
| чнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си |
| му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S |
| ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S |
| рага госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} П |
| <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић ј |
| ру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци |
| не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жи |
| а како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у г |
| емљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијан |
| енем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p> |
| а вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болн |
| Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали оноли |
| ши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељ |
| о, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам |
| То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чек |
| на.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну |
| аревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — ре |
| оградску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га ул |
| ојску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми |
| >— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а |
| у госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску ули |
| че:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече |
| мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово мој |
| су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“ |
| сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како см |
| Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одг |
| {S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут д |
| скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светислав |
| долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} М |
| , нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је |
| наци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање су |
| ео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српки |
| овора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и пр |
| а о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517 |
| о дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је б |
| </p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутр |
| ј је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је |
| јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихо |
| у, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила |
| да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причал |
| о је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај с |
| ају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окрша |
| д.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на |
| божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунак |
| , али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се к |
| интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и д |
| онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропрати |
| <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јов |
| ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост |
| ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предуср |
| питаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема |
| ојим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} |
| „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још ко |
| је и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и |
| е саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — с |
| нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док |
| , тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а сво |
| радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју м |
| а и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алекси |
| ицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро з |
| ке, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски П |
| S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; к |
| о он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове бр |
| > састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Ла |
| још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност зад |
| евати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у |
| то се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и |
| љивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонира |
| .{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на п |
| ки Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и ц |
| није комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори |
| да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовањ |
| узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није ка |
| ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у пос |
| -Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара зна |
| а Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p>— То нико |
| ајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После њ |
| да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала |
| рске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један |
| , него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних |
| амена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке стр |
| Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба тра |
| његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.< |
| а је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Он |
| едима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодлични |
| м трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизиј |
| мо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим |
| на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима |
| > <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне ов |
| аму, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Ма |
| лавши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а |
| бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни св |
| банију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би |
| лес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље б |
| новића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Б |
| 734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврди |
| ијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима раз |
| !</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај |
| рже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто |
| н, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописа |
| у призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од б |
| ња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као н |
| тру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{ |
| ни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речи |
| кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> < |
| <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није мо |
| је вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он |
| Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис |
| матрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе к |
| и поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметн |
| е била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је |
| демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Как |
| , али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта |
| ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, |
| и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, ј |
| српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило |
| не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његов |
| о и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем д |
| ла на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> |
| и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају |
| оштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је ис |
| куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече с |
| и руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у не |
| је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, м |
| м, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о д |
| у и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> |
| о:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнал |
| плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назов |
| и се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти |
| ајвећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> |
| ој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је те |
| груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Ар |
| удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја |
| жју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом |
| ет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остал |
| Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо б |
| </p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад ј |
| Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна |
| али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мор |
| иси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе |
| епреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И к |
| не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и |
| ти у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} |
| ерен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна |
| а бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте |
| у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити |
| <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" |
| м можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катар |
| се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристи |
| а се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама |
| свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукав |
| о, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му пл |
| "688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, каже |
| снежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их ниј |
| ек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те пол |
| !..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад д |
| Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућнос |
| помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао |
| ра и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала |
| /p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који |
| пски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапато |
| о испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у |
| енице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} |
| Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у пис |
| телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> с |
| се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си |
| > <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра М |
| </p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по ср |
| ји.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држање |
| на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ног |
| ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што с |
| n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтева |
| нцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> |
| овека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би п |
| шљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ |
| се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајк |
| Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када |
| /p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мисл |
| >— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпн |
| гати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где |
| .</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда |
| ј Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик |
| та писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души бил |
| ли.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне оч |
| и би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p> |
| <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одјед |
| о.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?< |
| му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за |
| ојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p> |
| на се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, закл |
| инамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пр |
| b n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако тр |
| да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине Радојкови |
| ма неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају кома |
| њак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад |
| ић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе |
| лама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p |
| отле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако |
| ењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала. |
| еразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам |
| да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године ми |
| дан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положа |
| е ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обуст |
| су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога |
| у, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријате |
| јанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска по |
| ебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је б |
| а то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има п |
| ду хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Па |
| овали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје фл |
| , есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па |
| о запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одг |
| се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у ча |
| нало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, |
| > <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта о |
| ла, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а з |
| по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван чове |
| је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у |
| <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а панд |
| ...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и |
| о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} |
| одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— |
| а стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и |
| вори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку |
| </p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом |
| нас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> < |
| ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" |
| е покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто зна |
| p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отвори |
| е се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.< |
| ош никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом |
| мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S |
| ари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали |
| у се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам |
| ако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није т |
| у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаве |
| , у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И |
| е већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће |
| ежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Зн |
| у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} |
| е, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом вод |
| тпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти ч |
| и с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не |
| у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђош |
| дао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгу |
| кером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро |
| нђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у |
| а и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, к |
| од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овам |
| вник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату |
| о покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те |
| и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Ми |
| собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малоча |
| мири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухв |
| нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате прав |
| друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са |
| е већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак. |
| — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика |
| два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то |
| им у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанак |
| поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од |
| ћ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а |
| услара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвел |
| ан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће |
| аца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко прибл |
| „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима позна |
| роз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских |
| давали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, |
| ети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских. |
| су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20 |
| од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црн |
| м у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изн |
| трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше |
| аредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша ј |
| оните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професо |
| <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узе |
| А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— На |
| жах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ства |
| вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали св |
| > <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам |
| редложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се од |
| нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво им |
| срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт |
| оци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи |
| еванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, |
| ва, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Ст |
| да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Беогр |
| Section" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жен |
| </p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео а |
| то га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта ви |
| је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме т |
| расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се цел |
| ванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походи |
| очну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски харм |
| е шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не на |
| је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> < |
| Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добр |
| да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где |
| и измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хоте |
| е по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџи |
| p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гла |
| теру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одм |
| p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, |
| ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се |
| , а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожури |
| к прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је за |
| земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила он |
| > <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони г |
| реб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би с |
| се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати |
| чно украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени кол |
| рловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такт |
| вити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у поглед |
| се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени |
| аш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно п |
| на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном |
| је рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати |
| з грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно је |
| них, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прам |
| Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и |
| зненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напосле |
| да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отвор |
| Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре н |
| хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, |
| ку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажниј |
| од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу з |
| ле хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих |
| пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако и |
| ту и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефти |
| здрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — п |
| оји не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његов |
| се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, н |
| </p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — р |
| рбијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љу |
| да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А |
| о да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј р |
| врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервоз |
| тила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p |
| нутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одм |
| асице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу б |
| е сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им |
| а и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и |
| крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића. |
| е „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком |
| д тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, би |
| нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја |
| ад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро д |
| м пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке |
| </p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је ор |
| треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од на |
| рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p> |
| е Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и д |
| <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, |
| проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да на |
| p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем в |
| оме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> |
| не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Поси |
| о време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те |
| ећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој |
| } Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на ди |
| ла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разаб |
| азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике с |
| еда, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> |
| е млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{ |
| , како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије |
| ашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стал |
| осла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у |
| нске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, |
| ас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те |
| дседник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико |
| д су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, |
| и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикал |
| жиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хо |
| и су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамд |
| "326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку! |
| еколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, |
| је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како |
| и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Бал |
| сности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза њего |
| који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се сла |
| ети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре |
| овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и |
| едињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт |
| ека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ов |
| у се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, |
| ком девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и |
| је велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— |
| ју имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и |
| штака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гле |
| ској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, х |
| бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бог |
| вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку. |
| врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у проти |
| који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Милов |
| а рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пр |
| гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} |
| пита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, |
| танемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се |
| иница је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше |
| те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> |
| ремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чи |
| <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> < |
| долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу го |
| ви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој наро |
| о?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, |
| , ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Т |
| свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо |
| свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у |
| ем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад |
| ијатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила |
| </p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја |
| ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао |
| кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поп |
| ах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је з |
| ући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> |
| — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу пот |
| уковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срц |
| — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у |
| тају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бат |
| им уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се вид |
| шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јо |
| ина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли |
| </p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— |
| добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћ |
| урење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни ви |
| <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да пев |
| Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p |
| > <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на п |
| поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван |
| стварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече г |
| ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— За |
| Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{ |
| а лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада |
| о, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господа |
| рај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</ |
| p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> |
| тати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексу |
| ик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p> |
| ајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па |
| а је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га |
| је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, он |
| ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те |
| н ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна |
| </p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А |
| а је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} |
| <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и ре |
| наш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> |
| јор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло |
| ећ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} |
| ш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни о |
| а.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти о |
| ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није за |
| .</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> < |
| ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд |
| а!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> |
| да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси позна |
| ти.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p |
| девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</titl |
| озвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Исп |
| ећ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком |
| Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од к |
| о од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држањ |
| /p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад |
| оће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и са |
| није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, |
| збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом |
| говори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, |
| раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и |
| p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера б |
| ах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима нево |
| у донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живе |
| задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да о |
| е се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат на |
| а част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и н |
| мо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{ |
| </p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврди |
| <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази |
| <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Мих |
| ила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете |
| начаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше |
| елу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p |
| када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p> |
| тојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на с |
| да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага н |
| овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> |
| ешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, |
| слато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села ј |
| е, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа б |
| оју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још о |
| ата изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељс |
| рбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само |
| којни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, |
| оја одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко ба |
| га погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро б |
| , па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине |
| ти на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко. |
| ра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> |
| ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p> |
| <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од г |
| нађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова |
| лико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи |
| силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће д |
| у ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога |
| кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то чита |
| е у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам |
| општите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и |
| Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај ј |
| зивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Г |
| .{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звук |
| а више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео |
| доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није пр |
| д глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда |
| , пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само скло |
| количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом серда |
| и балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, кој |
| ост.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са ба |
| ушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана |
| у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву др |
| <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било |
| је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост вели |
| ћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна |
| S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и |
| е, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена оп |
| бојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештен |
| них одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас ц |
| последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом: |
| омоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без |
| ни.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она |
| вих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— |
| нути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађар |
| му, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако б |
| у над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар |
| а придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> |
| Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти пр |
| а у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести сит |
| ку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?. |
| ци ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали з |
| као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, |
| са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p |
| цима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p |
| че ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ |
| озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног |
| </p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} |
| ног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут |
| амој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови |
| и, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још |
| .</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођ |
| бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи |
| чаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнут |
| војој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, |
| у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то п |
| е саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије |
| је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на з |
| нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да т |
| дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали |
| јући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозива |
| ада је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да ис |
| ревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клиц |
| оликом љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветник |
| царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекал |
| ћ!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који с |
| м, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ |
| о што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико п |
| , а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокр |
| павала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џеп |
| p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно |
| 68" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недељ |
| аво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Никола |
| ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и |
| Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а ус |
| руди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку реч |
| а и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гор |
| а борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи |
| А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не |
| одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се неп |
| срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику. |
| у сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати њ |
| и слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи са |
| да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме |
| ке војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је траж |
| олија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку |
| уши, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу |
| вић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу |
| дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се у |
| у реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то |
| , ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај |
| не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојков |
| жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог |
| а права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не уд |
| а.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести |
| е је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајућ |
| {S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време м |
| после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом за |
| заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред |
| n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да |
| н захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједни |
| х неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју з |
| ој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„ |
| а је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, |
| дра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног д |
| су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасв |
| тле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужност |
| ти...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапи |
| рише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да |
| само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха |
| се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његови |
| азвој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попус |
| “.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А |
| а, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим |
| ва шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n |
| у жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господин |
| ад.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при з |
| трина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та ма |
| ер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још |
| шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благоврем |
| литичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пош |
| >Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспрем |
| омашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она |
| , ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, |
| лену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се |
| је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, |
| а ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, |
| а, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онд |
| ви према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбри |
| е, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} |
| /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи ч |
| аста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он |
| председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити ј |
| и, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без р |
| њале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикт |
| га рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границ |
| е сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животн |
| ограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ |
| .{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се |
| е домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> |
| рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до в |
| и љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да |
| су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, и |
| о Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигн |
| рина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> ал |
| жени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био сп |
| прилици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У ј |
| <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А |
| рби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врл |
| „Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто м |
| е Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Не |
| из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и |
| се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, |
| алину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да |
| зим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да зав |
| ечи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>К |
| им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стар |
| и: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а в |
| таше, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте глав |
| > <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је бе |
| и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ос |
| мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се вен |
| ражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму |
| p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је |
| на скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву св |
| е рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прек |
| >Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и |
| га не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли о |
| ра, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко |
| си ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу д |
| што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Кат |
| питали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека |
| постављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} |
| ећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само |
| цима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина офиц |
| т догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор |
| љко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчин |
| </p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> |
| <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми |
| и ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„ |
| > <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господ |
| } Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме |
| ослао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Гов |
| гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> |
| дино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја |
| итом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S |
| а ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењу |
| ам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при |
| <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, мо |
| ече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> < |
| >„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> < |
| иљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита њего |
| а-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак |
| ријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не |
| у свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми сао |
| ојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— |
| м уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот |
| закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији |
| А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравиц |
| и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, |
| чани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је би |
| своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да |
| се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} |
| в до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају |
| г, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледај |
| није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, |
| о јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена |
| м месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А |
| је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био |
| аји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и |
| њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на |
| ком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам |
| напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала је |
| а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама н |
| д се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад |
| ђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да |
| лити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су |
| азговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Ст |
| или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише |
| у загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво |
| лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболе |
| ици су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било т |
| те!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш! |
| што пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, |
| е ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слич |
| стога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, М |
| каша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина |
| то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Оби |
| Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало и |
| су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, п |
| reign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељ |
| посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке с |
| а су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи и |
| себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци сла |
| ЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Пришти |
| Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиц |
| у једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво до |
| трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен с |
| ма ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем |
| јем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко |
| слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше |
| у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим |
| био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, кој |
| пљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али с |
| ске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило |
| ропа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта с |
| них, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краље |
| на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена |
| дању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где |
| апетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао ла |
| S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Кума |
| цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо |
| ри и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша |
| тра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж |
| и се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да |
| етходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за прего |
| ли на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвеног |
| у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара, |
| Молим те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јед |
| <p>Поп Миланово „<foreign xml:lang="CU">царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да им |
| ња.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађан |
| бода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је ст |
| ву.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да |
| својој, некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <pb n="308" /> <div ty |
| " /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропеват |
| :{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p> |
| х несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам |
| ко читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде. |
| Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили своји |
| емернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од |
| доснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало чита |
| рбија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и тамани |
| Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаут |
| 339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први пом |
| ама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје |
| која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не с |
| оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, |
| >Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном |
| срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.< |
| моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Ка |
| .{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p> |
| е Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила |
| а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Н |
| /p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> |
| чима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте ха |
| имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођи |
| ?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p |
| <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> < |
| На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Миц |
| м оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> < |
| донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, |
| о као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило.. |
| ад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно х |
| ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвећ |
| куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, мах |
| и за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута з |
| ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у п |
| ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на |
| код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и пог |
| еће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је ј |
| га цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... |
| ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цв |
| <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од |
| о!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хв |
| м, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} В |
| овор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више |
| ра не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> |
| у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и по |
| .</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> |
| ој срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла |
| лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика |
| ст моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јо |
| о одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{ |
| искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брз |
| нка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазар |
| Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавије |
| едену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, з |
| S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга |
| божност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глин |
| и?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и те |
| кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна наци |
| p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њи |
| евић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око на |
| p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траж |
| за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, |
| ака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе |
| , јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лаз |
| а.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p |
| нуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лаза |
| у изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="1 |
| сно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини веш |
| p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедони |
| ао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ |
| д помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић. |
| тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно |
| опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке гр |
| аза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака гр |
| мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да т |
| астала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сен |
| ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би б |
| е падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подил |
| Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђ |
| ростасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, |
| , кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућим |
| д љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој с |
| су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној |
| ао да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонад |
| се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; |
| једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, |
| нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе |
| опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{ |
| едну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје |
| разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње све |
| Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Нема |
| ез бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разуме |
| ице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> < |
| пи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога |
| е је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој нек |
| био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димил |
| рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и |
| е, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштв |
| ена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на |
| це Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала |
| екао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми ј |
| може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Ауст |
| јен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата з |
| не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па |
| лила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала прот |
| несу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, ча |
| ојницима прими најискреније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> < |
| тној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу држав |
| је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се са |
| ет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За т |
| рет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и з |
| коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се у |
| одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе. |
| едао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и кња |
| је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разно |
| узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету служб |
| дали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али рад |
| <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се раз |
| Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише |
| ласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се |
| ко?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњи |
| /p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно |
| p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер |
| упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог |
| ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војничк |
| ио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако |
| а вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весел |
| постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под |
| восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су с |
| Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке. |
| а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет |
| ли смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија |
| а Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор |
| литика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и ре |
| из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</ |
| осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потп |
| ије лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога наро |
| него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Ми |
| во знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гле |
| не блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глав |
| , волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Ме |
| ежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он свој |
| >Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, поче |
| бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове |
| р Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој ј |
| тлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико |
| животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је с |
| усти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она |
| би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб ј |
| ицу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно к |
| силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљо |
| ни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као |
| дмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најс |
| каква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслу |
| сти, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово р |
| ухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официр |
| таш, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само кисел |
| једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто ј |
| .</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске |
| г лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је |
| једињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли веков |
| ојне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изј |
| ким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну ц |
| ао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним ре |
| уо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној |
| тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихови |
| ење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Ска |
| мала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела |
| се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утиц |
| ош не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p> |
| ли је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p |
| ћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако глас |
| лно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру |
| е карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} П |
| тне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> < |
| шчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај најв |
| е за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> < |
| то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си |
| ј.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а најви |
| ње „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слоје |
| ћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Је |
| само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом |
| ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти з |
| p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се мили |
| де своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њихо |
| ге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.< |
| нити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То уд |
| е све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} |
| ан страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати |
| на му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, |
| 5 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb n="594" /> <d |
| е продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на по |
| } СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n="2" /> <div type |
| сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро |
| S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да с |
| ам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да |
| .{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају |
| знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору н |
| ан.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим |
| чинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка уб |
| Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га |
| ојим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот |
| бођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово осл |
| ност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече |
| лефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p> |
| м проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама с |
| а коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скад |
| .{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасад |
| ји се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p |
| бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска во |
| давина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и ф |
| их сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе |
| ?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доб |
| пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из не |
| канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А з |
| Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски в |
| аницом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, к |
| к траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци |
| <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!< |
| чки чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узав |
| музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у |
| и, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођ |
| оломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расц |
| главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капе |
| ресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на |
| таном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, |
| јој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало |
| смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, |
| дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да в |
| рти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је |
| /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за |
| њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није |
| селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Н |
| обре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, |
| руги убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> |
| час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у наши |
| да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страш |
| ="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум |
| ики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија. |
| ојим распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, |
| езу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} |
| ипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на |
| та, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитн |
| око увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице |
| ма радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Пај |
| вши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краће |
| о ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарш |
| У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутц |
| одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута |
| трацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосре |
| ликих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту |
| је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се и |
| о и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се |
| у велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора н |
| саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да ист |
| аве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно |
| представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече С |
| и у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако с |
| адра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непри |
| данде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у- |
| иће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> < |
| сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихв |
| а са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи |
| склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је не |
| е био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, |
| игани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела |
| .{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, п |
| <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст |
| е откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — за |
| нпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа |
| <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“< |
| се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> |
| нади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког |
| о хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече |
| " /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набр |
| ац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, к |
| дровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеник |
| торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а тр |
| ; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{ |
| подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је |
| је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала |
| ј писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — |
| век жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине |
| не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла |
| едео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стој |
| S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“.. |
| је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рек |
| повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у п |
| то је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама |
| уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p |
| <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби ци |
| рчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев креве |
| “</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазар |
| и и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно |
| м ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно |
| није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p |
| ... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Кат |
| мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана |
| } Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „ |
| ковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стој |
| ођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигаре |
| е војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на |
| инити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља инат |
| има.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпо |
| ора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и л |
| <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја |
| е баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачег |
| како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се с |
| ранци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбо |
| дно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Ш |
| м-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким! |
| ку, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју го |
| тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и |
| тре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и уда |
| српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне |
| ед собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши |
| цио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако |
| своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене б |
| ајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов |
| то живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу? |
| м народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи |
| живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју |
| {S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под имен |
| нежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћ |
| се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи |
| тољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Макед |
| вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јов |
| жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци |
| зације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и к |
| инијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S |
| прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме |
| <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <m |
| уди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али неш |
| н столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну |
| а не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> |
| м, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у |
| Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, |
| ас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим |
| .{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искљ |
| ревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цини |
| не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> < |
| али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику |
| ни лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном |
| ата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећа |
| врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташн |
| змишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, зна |
| а рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, к |
| {S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће ка |
| у да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљу |
| !“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> |
| рашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марј |
| и кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор З |
| сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло р |
| ања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра |
| огућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под |
| у срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету д |
| reign xml:lang="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опомену |
| и, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа п |
| ад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузро |
| кнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђ |
| н из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво |
| ка око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховит |
| х са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узн |
| се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљд |
| их и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот хр |
| ила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцк |
| Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} |
| истичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам |
| Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре т |
| и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> < |
| сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, мн |
| Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост |
| орице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарино |
| а непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним од |
| га лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} |
| ти и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи свет |
| ицу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пу |
| на као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфор |
| одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије ру |
| тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да п |
| <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунил |
| кица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро |
| ник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико во |
| н обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републикан |
| <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га |
| исоко држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напр |
| да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косо |
| ења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, то |
| ..</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Ми |
| и у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари пот |
| и Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и |
| ху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели с |
| ладенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће мла |
| пчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јавље |
| министарство <pb n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких |
| ћа, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствар |
| покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због |
| тови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> < |
| ка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не с |
| ага моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је би |
| у и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све со |
| ка се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и з |
| ршем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп |
| нију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јова |
| :</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац |
| ем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у с |
| бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљ |
| сно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушн |
| рни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српс |
| р изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресниц |
| на заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Мо |
| су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измеш |
| ао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља рас |
| иротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица |
| ра.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека п |
| се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад |
| сно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка |
| д тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна св |
| иже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао |
| ану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где |
| им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у |
| ју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> |
| , разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо ли |
| тању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је уза |
| њу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, |
| рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника |
| заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који ј |
| је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари |
| ки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен. |
| лите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb |
| очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину |
| неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представн |
| вије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово |
| е узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првоб |
| у које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да привол |
| е нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене |
| на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће |
| ла избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску д |
| ика.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге.. |
| томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири в |
| ана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поноси |
| ладимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен |
| извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где пост |
| у каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“ |
| рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, |
| н пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, |
| има и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> |
| го народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> < |
| о звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удру |
| сталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} |
| одсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у |
| рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.< |
| мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га свој |
| извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Ц |
| х удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ гов |
| оје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколи |
| ужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" /> <div type="chapter" x |
| ст осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као |
| вна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p |
| Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од б |
| јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септе |
| дра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, |
| {S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезош |
| ик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и |
| је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше |
| о васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.< |
| двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и |
| >Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, |
| > за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под |
| обије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је ода |
| њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <p |
| немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају с |
| , хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник ср |
| p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији |
| инут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, сл |
| лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље п |
| моћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мор |
| у је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> |
| </p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак |
| тено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра предсе |
| заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређен |
| рајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њ |
| ead> <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Евро |
| о и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напом |
| звестише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од с |
| ну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, |
| мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" |
| „Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; о |
| РВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико |
| ове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле з |
| кали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западно |
| ако не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! |
| <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и о |
| жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрз |
| Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан |
| вота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао |
| ци, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у |
| заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико приј |
| салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у ду |
| та Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да пост |
| склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није доб |
| ине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу св |
| те мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај |
| p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом |
| љи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва |
| ваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо м |
| е да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црн |
| к врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло ок |
| ше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језо |
| не племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Ва |
| S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз ј |
| тре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно м |
| о Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за д |
| то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, ба |
| о пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најс |
| а ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Ал |
| ицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по стра |
| тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањ |
| љували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, з |
| ар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више |
| заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тр |
| весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узви |
| ога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било |
| и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Н |
| српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију |
| ковног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју зад |
| оку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марко |
| а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p |
| рани трговачки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="76 |
| > <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око С |
| року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> < |
| <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, |
| још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно |
| АВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативно |
| и демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти |
| рина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога |
| ига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, |
| његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ |
| аљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да ови |
| Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузе |
| рдим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје |
| де бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље |
| и барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери б |
| а другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један |
| ла Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p |
| а би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале |
| оји је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би |
| аје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом браву |
| којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки |
| Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по чи |
| аху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслуж |
| отиву ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној кон |
| чним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србија |
| жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши о |
| Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p |
| >На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на уто |
| .</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S |
| предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напусти |
| је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља |
| генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље |
| , која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно сл |
| ј правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I. |
| ијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога т |
| p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиља |
| >Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у |
| кога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки кра |
| или су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болн |
| ке артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за ј |
| у су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Открив |
| одигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после то |
| ћ, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне |
| не флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни |
| Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још нек |
| а под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако |
| може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скада |
| е</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога нар |
| Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руск |
| дар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас поку |
| шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неко |
| едно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, ка |
| Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и з |
| „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ј |
| /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадр |
| или на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, |
| у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> < |
| са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и п |
| заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводне |
| звестан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци зн |
| редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак за |
| одина, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те |
| крени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и |
| е чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови прен |
| да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци |
| се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Ј |
| итешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег |
| натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањ |
| ва.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братск |
| редила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пре |
| идржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ћ |
| непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла |
| никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да инте |
| и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представ |
| е граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Јез |
| p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p> |
| ма Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска |
| раним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти |
| ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Ми |
| ахваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезн |
| ставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали б |
| мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, |
| сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева |
| .</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скад |
| волити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, |
| ањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дв |
| , представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, |
| а би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучи |
| аке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад с |
| испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део |
| па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и |
| ога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што |
| што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, |
| вије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, |
| и мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он |
| вим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам. |
| им може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они с |
| ги поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су г |
| у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— |
| Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, з |
| слило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не д |
| ма, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извешт |
| е лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, |
| </p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио в |
| а с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави ва |
| гледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само ма |
| на, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила |
| ланински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од т |
| тоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће д |
| закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предуз |
| ше (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој |
| али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, |
| на као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви с |
| , и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пр |
| вим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадо |
| лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и |
| кеан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пл |
| акако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а |
| у просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључц |
| </p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велик |
| убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да |
| у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које |
| ерење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун |
| ар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним оч |
| Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, |
| све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила ј |
| лим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке |
| нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благод |
| аше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и од |
| p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших круг |
| овоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Ми |
| м намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене |
| ш дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, с |
| морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Ж |
| и други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тог |
| ном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега ре |
| на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала |
| им би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, |
| дребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне |
| уте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а н |
| једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу |
| p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваље |
| сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А |
| >— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p |
| ричању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују |
| вршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније у |
| јте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу р |
| дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n=" |
| било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим |
| вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том с |
| ред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је б |
| азије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште |
| дно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који про |
| ај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да |
| S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаре |
| оре, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А |
| есвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" / |
| ише та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Паши |
| ногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљ |
| >Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити ог |
| ниверзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли ј |
| тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армиј |
| рда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч- |
| , виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опе |
| сао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове у |
| што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског п |
| реображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново |
| зио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мег |
| етли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена к |
| >— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића |
| едан што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— В |
| ведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни |
| казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <div |
| је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да |
| х, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николи |
| стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме ве |
| а штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали ча |
| едају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се |
| њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни једа |
| о зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А мо |
| ође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепч |
| ир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се |
| им и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесе |
| ским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене н |
| вај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав |
| у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са велик |
| смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеж |
| ма разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— |
| ек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</ |
| глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било |
| Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче: |
| t="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div type="chapter" x |
| tle>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пун |
| о беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама х |
| стену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, |
| рје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојан |
| час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, ко |
| {S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иро |
| се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла |
| поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена ст |
| ци наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу н |
| само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједиње |
| кадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узгла |
| звештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабош |
| гова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради мо |
| т, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допи |
| има.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, |
| аш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу гд |
| ије Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела свет |
| } Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Си |
| е са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, |
| p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве от |
| хом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, те |
| и нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих р |
| о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то |
| новато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљав |
| си Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, |
| јска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали оп |
| зненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде |
| S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпо |
| ох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И |
| аз, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредн |
| , шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“ |
| х болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове |
| ) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То в |
| овани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после |
| је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су посл |
| чкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај |
| који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад з |
| попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме |
| ати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да с |
| .{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљон |
| тли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших г |
| на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је м |
| ља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убр |
| на Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S |
| задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући глав |
| ане, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак |
| госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он |
| друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла н |
| Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна друг |
| а.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад |
| итим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у |
| р тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу |
| открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с де |
| е патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> |
| иње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала с |
| и ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њез |
| ића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким пре |
| Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а |
| } Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја |
| страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлекто |
| а тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p |
| прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S |
| ћи своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњ |
| чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате |
| затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу о |
| оузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео |
| и су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили п |
| пад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тре |
| е положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> < |
| пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у ср |
| днику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу је |
| срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, |
| не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} |
| ату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> |
| е боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и п |
| мена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић |
| а, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још и |
| ок се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде |
| е повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је |
| било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима |
| . „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, |
| своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим |
| S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његов |
| а ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отвар |
| летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новин |
| лану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, по |
| терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{ |
| отпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до |
| и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До |
| ине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n |
| е опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас |
| том пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим |
| о времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа у |
| а турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидн |
| у ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, и |
| је било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем нај |
| гонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> |
| ко оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити |
| беркнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога |
| писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење |
| > <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломи |
| у овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред |
| p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умо |
| Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете |
| т у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се |
| тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, |
| ипремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника. |
| p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница |
| ице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића кр |
| да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која |
| а госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-П |
| жила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор |
| копча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуг |
| руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се |
| и.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, |
| ечце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала |
| ако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том |
| слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарен |
| себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.< |
| становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и сл |
| искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком |
| што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо |
| Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} М |
| вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јов |
| б!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити |
| о свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, кој |
| а, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p |
| ежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, ост |
| .{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славиј |
| <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу С |
| ри као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше своја места. |
| Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p |
| .</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хт |
| дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу |
| узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарск |
| з већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> |
| што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Час |
| >— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати |
| ве под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не буд |
| лост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору |
| полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним сто |
| ранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз |
| х прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од |
| каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је сп |
| члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удр |
| и не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио вр |
| не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутни |
| чно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак во |
| нџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, |
| гађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и ово |
| анчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним зав |
| жао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болни |
| дојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојк |
| хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, |
| ва, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто т |
| рас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српс |
| ујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави д |
| капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који ј |
| ла на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених |
| у, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимају |
| би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од |
| теник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале зван |
| ељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, |
| о, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спре |
| вратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и |
| а на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним к |
| ињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радо |
| p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија |
| p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и |
| а пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S |
| биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструмен |
| > <head>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до |
| кова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, |
| уку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да п |
| аја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p> |
| Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желел |
| цима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, |
| , непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један |
| ремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бо |
| ла...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао |
| тадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложиво |
| . напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало. |
| док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата пред |
| омислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка п |
| ртикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.< |
| ј је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагл |
| у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову |
| и.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ бил |
| вник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" |
| и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када |
| исаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно позд |
| кићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори у |
| p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо |
| млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро б |
| тао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је |
| ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} |
| ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек |
| пуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола д |
| а Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Ј |
| и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разгов |
| >Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показивах |
| зе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова. |
| е наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катари |
| оја си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непри |
| на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и д |
| вовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За |
| јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачу |
| них, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="36 |
| онос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> |
| еома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, б |
| {S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прв |
| што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи |
| ети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, н |
| личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће с |
| ознајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно ис |
| деће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту о |
| и драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} |
| ј.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S |
| а се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?.. |
| и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb |
| еси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и |
| јору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под зашт |
| "31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је пош |
| а (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја |
| ишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се ко |
| лтурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму |
| ски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти оста |
| а!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p |
| искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот |
| њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ |
| ј!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после ов |
| је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.< |
| едао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потраж |
| Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две ре |
| ВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболел |
| дварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир ог |
| које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и с |
| и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и о |
| еру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба |
| а је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, в |
| сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне л |
| с ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па |
| ку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студе |
| анде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну с |
| .{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су пр |
| није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Пра |
| села и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређе |
| извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, |
| лења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — у |
| да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећат |
| опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпи |
| еди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ов |
| но убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</ |
| >Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} |
| аћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад споме |
| на усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био |
| >Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да про |
| е а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му под |
| <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу |
| без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњиш |
| мперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем |
| pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, бра |
| екнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље на |
| по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно |
| вић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио |
| !...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до д |
| да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— |
| рковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p |
| либар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нис |
| отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то тре |
| нам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} |
| тпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу н |
| ропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Ж |
| пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Вла |
| ваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек с |
| ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине |
| направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде ла |
| и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени мили |
| е чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен |
| амујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар |
| је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично |
| енит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да п |
| а извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики |
| а неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— |
| био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бо |
| Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да на |
| тално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То |
| ија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и |
| тву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и уз |
| њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И |
| } Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и с |
| ве и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога |
| оја је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, |
| м...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Он |
| ише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила |
| ој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу ко |
| ог и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сил |
| рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера. |
| је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово |
| неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на |
| оли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И ка |
| и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио |
| драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ен |
| ротест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лаза |
| и.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тр |
| ао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је кра |
| вести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да |
| а потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов |
| глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула |
| S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Јо |
| ли, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што са |
| свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња. |
| ађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске г |
| и страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> |
| ринске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Пред |
| о што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог |
| евић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p |
| смо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене |
| е, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чул |
| уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</ |
| е кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у |
| ема Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p |
| а изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.< |
| — Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо ви |
| ава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је о |
| меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Свет |
| гала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, |
| а тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!< |
| Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Нера |
| /p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера превари |
| анџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> < |
| та Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради мој |
| ошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} |
| ник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бо |
| у!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> |
| ће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај т |
| опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва |
| ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у |
| .{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој |
| p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="graphic" /><!-- „V |
| /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јо |
| ти, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} |
| е болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка и |
| те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, |
| да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, как |
| она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни |
| } Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан ст |
| као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали уд |
| зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није |
| коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јо |
| анџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и |
| све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанк |
| ивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде |
| је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, |
| и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина |
| почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... |
| инална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као |
| ревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш |
| ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „го |
| та:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опро |
| едо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја |
| иромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да |
| прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb |
| а читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свог |
| , јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За |
| а нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из |
| Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак о |
| је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су |
| бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и ст |
| слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Леги |
| ти у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, |
| ика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} М |
| еје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокиц |
| ез тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо мо |
| </p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те |
| л’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, д |
| , кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљ |
| гле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, дода |
| аревини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="su |
| леду свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике о |
| — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одг |
| <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> |
| злило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Д |
| дожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он |
| но да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно сп |
| </p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом |
| о.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија зем |
| " /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославен |
| нска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео ј |
| штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми |
| ини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам б |
| ту још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат. |
| ах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> |
| по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радо |
| сећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{ |
| нокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде в |
| и, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опсед |
| у свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: |
| ћности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div type="chapter" x |
| дњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у пом |
| оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посмат |
| ушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покл |
| је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устру |
| еме била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре. |
| а је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужа |
| млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрин |
| ни четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере |
| своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да св |
| ратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је |
| ва већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви кој |
| могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" |
| редише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Вели |
| г савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је п |
| е на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за ст |
| ја и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови |
| су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су п |
| ве већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и |
| а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобн |
| о.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупл |
| , госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам ниј |
| ереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“. |
| својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на |
| p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да |
| љом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већа |
| а где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, |
| с ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косо |
| и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар на |
| подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> < |
| е дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ве |
| о одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу д |
| живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али ч |
| везницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце |
| а прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем |
| пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који и |
| се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, и |
| p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати |
| вом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-три |
| оје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онам |
| је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> |
| анка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, |
| могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке св |
| лом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, шт |
| громним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало а |
| еву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Она |
| ла и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се с |
| </p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или |
| ени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би |
| > <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — |
| сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваш |
| Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, |
| n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слу |
| руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и друг |
| и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да н |
| иса писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово |
| е Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја с |
| ј Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки |
| због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био у |
| а Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он за |
| кође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као |
| ="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Ср |
| и је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пеша |
| лио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идил |
| перације.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корач |
| и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p |
| појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо |
| зио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, шт |
| је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Сто |
| ћу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разгов |
| рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још па |
| p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашл |
| и стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Увер |
| зе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лак |
| а њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, го |
| своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешил |
| ањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија |
| загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћ |
| > <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{ |
| смехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни грана |
| весељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арна |
| . — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади |
| ле подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана |
| авио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана |
| их догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неумо |
| то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А |
| цама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле |
| дам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће |
| е непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености |
| го се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови жи |
| , у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — па |
| ве, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Ка |
| ремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави |
| јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим д |
| о цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Ск |
| Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике |
| дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше |
| обова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упа |
| на неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти |
| ного слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да т |
| та влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</ |
| ума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам |
| е уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> < |
| јанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју |
| Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господи |
| ена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју ј |
| ..</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам п |
| сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити об |
| .{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Мил |
| ивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имај |
| коба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p |
| е у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо |
| се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли |
| а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио |
| је цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме на |
| за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибиј |
| одни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и |
| ма баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p |
| занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио п |
| и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта |
| сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешт |
| жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> |
| ава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из |
| та пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p |
| — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А за |
| p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам п |
| оји је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка оста |
| удите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ |
| к.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало у |
| ћам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, ни |
| еговој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила |
| дносе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p |
| тале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као ис |
| ћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, о |
| х ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако у |
| за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" |
| н и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни во |
| тата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љуб |
| за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелб |
| га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} |
| као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не наред |
| сили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је |
| стоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко дола |
| та.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства |
| одсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезино |
| развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби во |
| шали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са бр |
| гао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p |
| ро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, ре |
| себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у п |
| по бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираш |
| усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она м |
| У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим п |
| S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{ |
| је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја |
| довицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца д |
| су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друш |
| јстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А |
| ра саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> |
| рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не началникови |
| нијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим кр |
| p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој го |
| саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по пон |
| један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потк |
| ватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били |
| куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</ |
| знала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, |
| ш се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то т |
| очито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља |
| едињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједиње |
| аву.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су |
| ума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом |
| узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична |
| ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после |
| његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити |
| а.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много прич |
| велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није мога |
| међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мил |
| а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која ст |
| го путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје |
| } Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро |
| говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица |
| ча весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> дост |
| /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... -->< |
| уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за т |
| лед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, ме |
| неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звон |
| така.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби |
| јке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Ма |
| је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим чове |
| и.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив |
| та.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше св |
| но (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њези |
| ли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли т |
| на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p |
| г живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по |
| дитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му ка |
| да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило |
| авни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, |
| ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, |
| заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању |
| да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту |
| </p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реф |
| али да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често засп |
| најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не це |
| ним по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и |
| екао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговар |
| , није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је |
| де у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло |
| ни обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</ |
| им непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>По |
| и пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толи |
| беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} |
| атре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собо |
| ића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10 |
| ова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри |
| пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било не |
| аузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јо |
| {S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него |
| бог <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то |
| рло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алекс |
| товању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као д |
| само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.< |
| је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте пот |
| даљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Т |
| азговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак |
| поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, д |
| јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим бол |
| <title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је |
| је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена в |
| ажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната |
| ут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p |
| велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— |
| и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор |
| , да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није |
| " xml:id="SRP19203_C54"> <head>ПЕДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</head> <p> |
| xml:id="SRP19203_C64"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> |
| xml:id="SRP19203_C104"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција мира</head> |
| " xml:id="SRP19203_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</ |
| d="SRP19203_C94"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло |
| id="SRP19203_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник В |
| xml:id="SRP19203_C74"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</hea |
| 03_C84"> <pb n="478" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p |
| xml:id="SRP19203_C44"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазарев |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C4"> <head>ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head |
| црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се |
| грају санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по |
| м, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се ти |
| <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где |
| p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмек |
| ом положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има д |
| .{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник б |
| т</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три неде |
| влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари |
| ћ, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га доче |
| </p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диж |
| <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — д |
| предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Алекс |
| Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га |
| е трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остал |
| врши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, т |
| где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, г |
| ба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја с |
| и Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n= |
| авне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Сам |
| У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву д |
| исини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре |
| цири, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чет |
| ка сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око |
| му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Пр |
| рашно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је |
| >Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповеда |
| наш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих сокол |
| </p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше |
| е групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, |
| да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок |
| потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, шт |
| <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} |
| о у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем |
| чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео |
| јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од т |
| ос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата- |
| се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слуша |
| а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцрт |
| речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те ре |
| ма војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан |
| Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он |
| <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо? |
| сподина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, |
| лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда он |
| но отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, |
| ик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас ј |
| га моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево бл |
| еко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb |
| се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером |
| из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе пролом |
| и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и задад |
| "464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па сл |
| истаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше |
| p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, |
| Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Не |
| то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, |
| рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" |
| а Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</ |
| е Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме с |
| еколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, |
| лију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њим |
| учице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричар |
| јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим |
| ва.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруж |
| аздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскош |
| у.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона к |
| ој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни бра |
| ња по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу тур |
| сет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} |
| кама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Ос |
| стража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> < |
| ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је ставље |
| прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} |
| > <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир мо |
| дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегл |
| e unit="subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, |
| живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стоја |
| рану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће |
| д се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике |
| ахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш изл |
| много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред |
| о се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишин |
| дир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, |
| они се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је во |
| > <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад |
| Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти |
| а, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml |
| да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и |
| оручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунц |
| свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скор |
| } С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Ал |
| по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута |
| а се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му |
| ше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час |
| ги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра |
| ле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати о |
| уке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: |
| к се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубив |
| о да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што с |
| S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{ |
| аде комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од че |
| војих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде к |
| ству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити колико |
| ојсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{ |
| да јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предус |
| команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше р |
| {S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби |
| А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S |
| тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитс |
| о Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила |
| {S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{ |
| ан да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> |
| аног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену стру |
| <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у |
| а револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неус |
| не се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручников |
| или истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун неверни |
| о се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушк |
| асна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њих |
| е узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где |
| Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила гос |
| Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, |
| је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од |
| естрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки у |
| кога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше |
| ма у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стран |
| се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им с |
| она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито с |
| не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске во |
| ону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрв |
| тском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, он |
| дној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од |
| ицима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновити |
| оји је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На |
| <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у |
| рбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху ус |
| — А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комит |
| и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио ов |
| ем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога. |
| јника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.< |
| рзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{ |
| жило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.< |
| ем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је б |
| Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, ал |
| тепе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, |
| осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска |
| О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Ов |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C41"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> < |
| chapter" xml:id="SRP19203_C47_1"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споме |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C42"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C43"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C44"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево пис |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C46"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C47"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„ |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C48"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са лок |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C49"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога држав |
| id="SRP19203_C45"> <pb n="245" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се неш |
| id="SRP19203_C40"> <pb n="223" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или |
| а: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} Н |
| xml:id="SRP19203_C114"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C14"> <head>ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха |
| рећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом и |
| анцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање. |
| ње.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S |
| баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Ар |
| p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом д |
| запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно ј |
| али и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и |
| рчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и |
| Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми |
| p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног |
| сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка |
| А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Т |
| ој, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчани |
| јањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту че |
| јањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рање |
| </p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима с |
| на капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јова |
| бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се |
| езину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишља |
| ир.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чет |
| да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</ |
| аве кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи |
| ни пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div t |
| ече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до |
| осле тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад |
| побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га ов |
| ели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био |
| у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили сво |
| то веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наш |
| вога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечк |
| е могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на |
| лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - узд |
| се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахр |
| крену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Примор |
| ат Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Никол |
| га посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао |
| ник подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у |
| не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настад |
| ога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њ |
| ирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа в |
| могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јован |
| те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће из |
| ама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све |
| Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију. |
| хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— |
| тијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n=" |
| отлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише |
| н раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са |
| о нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше |
| села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чинов |
| е, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> |
| ва.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш о |
| а.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, ко |
| те, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено |
| ши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и |
| рно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, став |
| логом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Ива |
| трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> |
| је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и зарива |
| десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите изв |
| им траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као |
| нало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео |
| лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде |
| свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном |
| на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови |
| е избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу ст |
| ом.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После ма |
| српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} |
| Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, н |
| ћи се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црве |
| упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом |
| аја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који |
| <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од желез |
| Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од ово |
| који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Би |
| највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p |
| ја је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне загранич |
| >Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се нау |
| </p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, ум |
| њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова вољ |
| пак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здра |
| чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао |
| /p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, |
| о:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле |
| ку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли |
| а се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шт |
| са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овд |
| с, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на в |
| мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с |
| Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љуба |
| ? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> < |
| имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, та |
| мишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа ј |
| и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} О |
| де умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје ми |
| заревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја |
| а неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знал |
| <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него уп |
| би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади вели |
| у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете |
| глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на |
| кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>З |
| p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> |
| <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да се |
| на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуц |
| ихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољст |
| мах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и олов |
| да отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпу |
| што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и |
| , као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој |
| > <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао |
| а шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, |
| провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао в |
| > <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладови |
| анџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак |
| раје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и |
| можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо о |
| раваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их по |
| 4" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше бог |
| ла да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јело |
| тори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређ |
| напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао са |
| да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћу |
| авила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То веч |
| Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто д |
| одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики |
| имо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ј |
| у Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Б |
| о да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову бан |
| >У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице |
| зашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> |
| азак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жив |
| рке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глав |
| е стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само погла |
| стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.< |
| мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у он |
| овор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим пр |
| она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и |
| нога питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кућ |
| му ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Не |
| слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и |
| верљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио |
| {S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> |
| већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадов |
| <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога |
| е ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да |
| </p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радо |
| >„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори |
| Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни минис |
| ија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти |
| етити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} |
| ине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога |
| овањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног тро |
| то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Не |
| Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он |
| аш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Сто |
| о јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојан |
| а.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред |
| нову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ |
| а.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зан |
| шло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су |
| арима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> < |
| о гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n |
| >— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она |
| а у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Нера |
| га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрен |
| куд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са тр |
| p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади |
| је преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да |
| Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е |
| ено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загр |
| <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Ба |
| >— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ства |
| >— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да ј |
| а ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — пит |
| се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са ц |
| овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div type="chapte |
| а!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!. |
| а се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:< |
| го, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка |
| је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био |
| знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше |
| у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови по |
| p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том |
| </p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што |
| љезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у све |
| > <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али |
| и јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуниц |
| ар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојан |
| о исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, |
| лу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Беогр |
| акшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p |
| о је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је бил |
| Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку |
| еранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{ |
| ђу матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и |
| Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да сп |
| руговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакн |
| е стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а |
| > <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није |
| шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашт |
| p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи в |
| ји му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, |
| да устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас доби |
| ма.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви |
| ла противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа |
| ало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по па |
| о нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Буга |
| о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгу |
| Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, п |
| ај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и п |
| ици.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се |
| та ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је |
| ној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.< |
| ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, по |
| и Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче |
| едом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разгова |
| дите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благ |
| > <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, |
| нам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он |
| све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Т |
| није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> |
| во, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која |
| а-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао |
| све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина- |
| дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послуш |
| езница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављено |
| лушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећањ |
| и већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на |
| врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, н |
| /p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и и |
| а смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао. |
| у је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долази |
| и ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од бол |
| ..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако |
| измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај |
| ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се |
| дук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Не |
| оји су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Јо |
| ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама |
| <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, |
| S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у с |
| видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p |
| с нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај ма |
| м спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије |
| о сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S |
| иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па |
| ату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> |
| писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај |
| нда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> о |
| ма већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увиде |
| Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти пон |
| есам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје |
| о наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњ |
| аже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећн |
| ему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих ње |
| иста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то |
| евојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, |
| head>СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла |
| е, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а јо |
| ти радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог |
| head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, кад |
| <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему н |
| ead> <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у по |
| то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца. |
| лико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да |
| у, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полак |
| а, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да с |
| Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот н |
| е!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају в |
| јући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се |
| сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима к |
| анџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгле |
| имедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Нера |
| а ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} |
| и, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија ( |
| ђа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изнена |
| а се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> < |
| стила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још |
| атке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а |
| и и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропу |
| га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних г |
| себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким с |
| сподине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да |
| који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста ист |
| себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на полов |
| родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у дру |
| рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече п |
| х Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S |
| азнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, |
| <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="44 |
| и артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упу |
| латоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, д |
| аво у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно де |
| идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том |
| е и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме |
| , стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, |
| уши је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више |
| е пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, п |
| м и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде не |
| гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као к |
| Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда |
| — Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам п |
| ол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна |
| па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Бео |
| е ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занел |
| јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио |
| >Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко |
| ину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се |
| слила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале |
| и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њи |
| да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на м |
| ада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвир |
| епубликанца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, |
| нило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постро |
| непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала ма |
| и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима |
| анка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође |
| а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и |
| комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му леч |
| ве груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је по |
| тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај ко |
| ред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, |
| најући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндер |
| оју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је гор |
| болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где с |
| е свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би |
| ој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одма |
| оме једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, с |
| {S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> < |
| ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече При |
| се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе з |
| повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг |
| ој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, д |
| ном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</ |
| ини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојан |
| о је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је срп |
| ти и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите |
| з који час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на својим стра |
| болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу и |
| Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, |
| а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила |
| л Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косо |
| а предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из |
| но, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обр |
| јор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И |
| нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чин |
| тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="638" /> <div type="chapter" xml |
| е, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољен |
| љно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њихов |
| наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорн |
| , јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе т |
| Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огр |
| лижи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ћ |
| притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p |
| овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-П |
| машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и из |
| ни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало. |
| ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне |
| могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и св |
| ла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} |
| урска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал |
| ако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједно |
| е кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и |
| добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била. |
| {S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове |
| рцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње пол |
| е седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени ка |
| ко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена о |
| иној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући к |
| и се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за т |
| .{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети |
| истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p |
| алеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушај |
| ила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руц |
| чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би |
| } Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господи |
| , Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике дра |
| дмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад у |
| данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда |
| овић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, кад |
| ином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лиц |
| оду има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована среди |
| ало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се дев |
| да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх |
| Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа д |
| овића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од д |
| будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог н |
| држљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> |
| ме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а М |
| но:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} |
| <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p |
| >ОСАМДЕСЕТА ГЛАВА.</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завл |
| оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на з |
| око уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судб |
| кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уо |
| ије више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — ов |
| који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не б |
| из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и д |
| жевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи д |
| а сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да в |
| х гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало |
| Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за |
| ехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежев |
| ћ јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми |
| ријално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шт |
| жај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</ |
| прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају |
| њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Царигра |
| и, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи с |
| pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> |
| брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он |
| док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада |
| ла пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати |
| узе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Заста |
| наке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање з |
| во срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и |
| разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говор |
| анас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећ |
| ховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописано |
| да, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину је |
| да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је ка |
| ко погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже тр |
| да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и гроз |
| При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју |
| покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> |
| <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време |
| боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им |
| ац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест |
| огла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраго |
| е чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посврш |
| одољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој бор |
| лопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у рок |
| ао и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја |
| ље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за |
| вету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отп |
| епао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је |
| авао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банкарск |
| навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који |
| ју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би |
| сле подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Па |
| ади а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље зн |
| био извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне |
| а чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онол |
| наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па р |
| ужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у |
| о и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њ |
| во да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му |
| .{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из |
| бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</ |
| </p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог ва |
| ји јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици |
| још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању |
| стакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окр |
| вује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не с |
| и једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га од |
| била састављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представн |
| а се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласка |
| ину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко |
| ојници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца ид |
| едиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом довод |
| вених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Бож |
| војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми |
| у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здр |
| ондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озби |
| > <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме погр |
| S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан др |
| ред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у |
| аспалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак |
| али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих не |
| тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S |
| ва, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде |
| ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И докт |
| а расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у |
| ше жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</ |
| гао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло м |
| Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар к |
| у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гње |
| едо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па ка |
| имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду |
| рекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се мла |
| она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нат |
| твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, |
| оје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно с |
| свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, |
| /p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће |
| лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с гл |
| p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила. |
| чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, как |
| Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање. |
| ке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив |
| ај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела |
| перу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у о |
| ла.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно |
| и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојч |
| ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсе |
| >— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је ло |
| ва преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишље |
| .</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста висок |
| био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?< |
| ли су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у пам |
| ле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо |
| н, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше |
| усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фа |
| дан огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и по |
| да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зн |
| ници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n |
| јице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потв |
| и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: оте |
| н силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, |
| амо једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му |
| ак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш |
| и крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, ње |
| свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ј |
| јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и |
| проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и |
| , али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација?</p> <p>— Официри, грађани |
| шила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> < |
| дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Кла |
| >Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим о |
| ним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да |
| жевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где ј |
| о упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Бео |
| знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се |
| ване, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пус |
| вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и про |
| ише упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочит |
| е брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну |
| дни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, |
| сам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шт |
| S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто |
| ах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, |
| некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у св |
| налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му |
| ој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, |
| ест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа мате |
| срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још не |
| граду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза |
| м и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалн |
| нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, |
| p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На прост |
| лико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила |
| охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезин |
| хватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> < |
| прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим |
| суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} |
| ну кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две пос |
| ама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а оч |
| о, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка кр |
| био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кор |
| ју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</ |
| адишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а ва |
| трпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам |
| у развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служав |
| -Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, |
| па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут |
| а видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!< |
| ранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«. |
| у</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о |
| новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање |
| ежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда нај |
| ори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang="FR">Le Temps</title>“ |
| <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнем |
| беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично |
| ј, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не сме |
| а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја |
| идиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, ја |
| и и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било посл |
| ову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и |
| ила највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело |
| лази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова ра |
| у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас ра |
| о је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога |
| ивела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањо |
| м, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу |
| ратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлег |
| и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упу |
| у, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за |
| терамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми |
| ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо |
| век као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их |
| ету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p |
| е да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не мо |
| о штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше |
| рне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку |
| и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је |
| ајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је |
| p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она |
| дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што н |
| учила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био и |
| да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било |
| повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Нек |
| служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вре |
| раху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то |
| беркнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је |
| искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне |
| азима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила ј |
| тупио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p |
| је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуж |
| трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} На |
| у деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и В |
| it="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни |
| отле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према |
| на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући прич |
| /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачи |
| о га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свог |
| по живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка |
| Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојкови |
| болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> < |
| читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама |
| о Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, К |
| S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њих |
| ан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} А |
| , у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>К |
| азвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне после |
| станак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић |
| у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање ра |
| црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, бе |
| ме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, ко |
| а се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београд |
| према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаш |
| питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим |
| има ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више |
| А</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Срб |
| превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек н |
| положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху ра |
| беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хр |
| > новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић п |
| А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог |
| га, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојков |
| ондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских са |
| е такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од |
| нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на |
| а наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Сто |
| ти и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи |
| арамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без |
| рупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се пи |
| ..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} |
| ик, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— М |
| економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон п |
| сова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на по |
| смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму |
| доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити |
| рмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и ни |
| је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њ |
| враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дош |
| војој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, |
| уштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> < |
| неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са на |
| вај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као к |
| ку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, |
| асадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили |
| тојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву |
| тио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају н |
| болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о |
| па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом |
| нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предрагови |
| ламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска си |
| т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и |
| уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и о |
| ти, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји |
| , уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави |
| ричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака. |
| клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није м |
| га ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по |
| ћу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа |
| и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</ |
| жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за сво |
| хвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драг |
| у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, |
| еч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него мас |
| <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одаз |
| , па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима велики |
| д је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у |
| извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Кат |
| ташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Те |
| p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалн |
| ло, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за |
| ..{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... |
| о превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску |
| ла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са |
| у очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе бе |
| ао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили пов |
| треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је |
| ити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И В |
| {S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре к |
| и сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се д |
| ересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно |
| звије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко п |
| .{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је |
| ваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и ка |
| ада је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто п |
| b n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласо |
| је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у |
| и, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шт |
| вић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа< |
| p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у ње |
| почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку |
| ку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је |
| разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на |
| </p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је |
| , и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми на |
| Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић |
| е.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику |
| пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</ |
| /p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише |
| и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницим |
| анџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим |
| едљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ј |
| свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што |
| — Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је сва |
| едуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу ј |
| вори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се |
| арамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили |
| ави стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови за |
| тању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У оста |
| S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти |
| јемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант |
| ца је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако р |
| а пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у тол |
| ације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале ч |
| сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупн |
| ам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, ка |
| урних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интели |
| носнији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milest |
| > <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорк |
| а.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај? |
| ова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</ |
| почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и еве |
| .{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању нацио |
| љен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор |
| ститог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n="48" /> <div type= |
| Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p |
| S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> |
| </p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, |
| ци, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели |
| ад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је |
| адеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према пот |
| ено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, |
| </head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или |
| овора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном |
| је, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> < |
| <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је би |
| .</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Бори |
| мишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после раз |
| <head>ПРВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној |
| } А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар |
| уше рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?. |
| ло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није дав |
| закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <p |
| је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица |
| ко далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замк |
| <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се им |
| а“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела упр |
| лади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о пог |
| зе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <p |
| .</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога |
| а је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутр |
| — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715" / |
| јим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где с |
| и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла п |
| о!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данаш |
| ружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, |
| овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захор |
| погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни посла |
| ође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> |
| редседник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> |
| ољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј |
| титање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређ |
| оји су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радо |
| ко мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све |
| одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радој |
| на</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу |
| "679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са |
| о није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младо |
| </p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> |
| к, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у њего |
| ме, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и узди |
| јао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, нека |
| е не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Т |
| којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој |
| {S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те |
| Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу |
| јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може оста |
| а ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти зна |
| дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је |
| петроградски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да уба |
| ничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га без |
| p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био |
| } Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жи |
| ер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико с |
| јем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за сво |
| изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са |
| и се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој |
| , пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, |
| блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запи |
| о се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело |
| изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садр |
| </p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> |
| , који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролет |
| рце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценит |
| кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад с |
| вај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; чов |
| бјасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да |
| падима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је |
| , омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а вес |
| љују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за њ |
| S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каст |
| р ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Оп |
| к пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рам |
| ине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и |
| {S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бај |
| м; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомот |
| тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ак |
| а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задрж |
| ву ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба ј |
| га је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p |
| га је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</ |
| да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво |
| и.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би |
| ивот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарин |
| аду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" /> <gap unit=" |
| , а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, к |
| .</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек мога |
| м изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!.. |
| у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а ње |
| воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и |
| карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш |
| преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће в |
| е на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно м |
| ић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је |
| тарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n="88" |
| им гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? |
| p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитав |
| љубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због к |
| ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо из |
| и, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац |
| и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и |
| коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је |
| ио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан |
| е бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери б |
| канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио ј |
| че шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан.. |
| си у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} |
| ромишљене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, |
| па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, |
| тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држа |
| овина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављ |
| шку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пла |
| ави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње д |
| би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и нед |
| краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, |
| Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и о |
| ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и |
| неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Ка |
| га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то не |
| шадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео |
| рилику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и |
| ам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, д |
| екла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Те |
| како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се |
| дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не уз |
| а брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би |
| нежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је т |
| не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико |
| окомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирну |
| Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бо |
| а у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру |
| >Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевн |
| за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао. |
| Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку л |
| ња рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се у |
| браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио |
| . Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је |
| ала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је |
| <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чинов |
| , да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правда |
| о.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упро |
| ни.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва |
| ош од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има пле |
| к више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} |
| ћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железни |
| приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му |
| село а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— |
| вима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, дан |
| волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а на |
| ладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора |
| акође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и |
| ретпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дип |
| — Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> < |
| авду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њи |
| да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим пол |
| астир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом.. |
| њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — |
| удаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта ви |
| о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господин |
| ДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носи |
| овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и хр |
| медбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је |
| ла слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да |
| из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло д |
| ела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном |
| ковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су |
| шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша л |
| е онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, ш |
| оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, |
| емо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> лок |
| {S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и |
| сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је |
| ао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју за |
| срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот |
| близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на |
| ика и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари |
| е рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и |
| Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" / |
| вост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге |
| врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> < |
| а жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у |
| .{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни |
| ке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се ре |
| ао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Триф |
| .</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита |
| ету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима жи |
| е мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе |
| <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — наст |
| дна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, к |
| и буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те |
| <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у о |
| али прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише |
| {S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{ |
| д њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја |
| ути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, |
| и љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим |
| не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он сво |
| зах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добр |
| јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Ла |
| еџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово |
| ј једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако с |
| шу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, ш |
| назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> < |
| има нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јав |
| > <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних ру |
| народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без |
| писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која |
| радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и тел |
| S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мај |
| рлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге |
| вши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, д |
| е.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава б |
| улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо |
| ли примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувиш |
| ој Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник бил |
| ватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кр |
| јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је |
| циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падн |
| оји доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од |
| тупи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану је |
| у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То н |
| осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља не |
| а себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог |
| јковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматра |
| Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, гд |
| тику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, не |
| чене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом р |
| а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p> |
| осно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и бр |
| ишта нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p |
| b n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало |
| платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих |
| вић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! к |
| а, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?< |
| /p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да |
| у се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горк |
| ош једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још |
| јаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика |
| <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> < |
| сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино би |
| p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некак |
| — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док св |
| јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је т |
| ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда с |
| вати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад с |
| о српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га |
| неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу прост |
| али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци |
| а ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ |
| тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавит |
| чванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</ |
| , а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> < |
| жавна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале ут |
| девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И |
| идиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у сел |
| мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p |
| рева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има јо |
| е некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни. |
| светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писк |
| .{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> |
| вана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p |
| <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствују |
| у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну гла |
| појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је посл |
| жевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цар |
| рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни око |
| иту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува |
| а и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петри |
| ставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Мож |
| ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећ |
| /p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се ба |
| е сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, |
| презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени |
| мо богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био |
| Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаш |
| аму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јо |
| укама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанстве |
| ђе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" |
| о право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— |
| беркнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а |
| де!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока |
| ује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и понов |
| мешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп |
| е у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S |
| .{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успе |
| и једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а |
| артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна |
| ан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то |
| се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде др |
| /p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало |
| ом сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом с |
| оворио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S |
| >Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јавља |
| , који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би |
| реме вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у велик |
| о! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног мес |
| ме су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној с |
| весну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мис |
| анићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тач |
| рте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас та |
| ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био |
| тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод |
| тувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, |
| мља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на М |
| еврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали с |
| м, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да |
| одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те |
| ан остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у |
| је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и ду |
| небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет п |
| чеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ |
| о се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане |
| хата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си о |
| кадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била п |
| станиште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због |
| , око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа |
| Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није п |
| Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор |
| његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главо |
| а себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са остали |
| врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подан |
| ољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан |
| head> <head>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет веко |
| у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на |
| ко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар |
| рпским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски |
| напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ јед |
| Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стр |
| си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити ра |
| као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло о |
| .{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика сн |
| м у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде |
| S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је |
| , шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка |
| васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да до |
| куља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у |
| а за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land der Sonn |
| ом протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као о |
| све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S |
| 3" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његов |
| о Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гле |
| <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би |
| , које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Вео |
| ечи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежеви |
| ћ се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичме |
| удућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља |
| је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> |
| Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем |
| /> <p>Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушч |
| т, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала |
| рених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранк |
| Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара |
| ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S |
| ћ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote |
| {S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како л |
| , а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> |
| спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим |
| бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара |
| јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају |
| Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> < |
| омори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у |
| шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пе |
| estone unit="subSection" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У п |
| n" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се |
| ње.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосм |
| у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрол |
| е у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци |
| Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкн |
| јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, |
| о свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што ј |
| апетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ |
| вим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за |
| а од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</ |
| онцерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> |
| ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо саз |
| ба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је |
| ње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох |
| отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за т |
| ам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да |
| нцем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p |
| седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита |
| у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, |
| мо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пер |
| е, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра б |
| Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми т |
| се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} |
| домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ак |
| ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p |
| !{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало остав |
| доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“...</p> <p>Пос |
| ујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо |
| а рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко |
| како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о |
| аза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они науч |
| атрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нек |
| а ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила |
| е је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме. |
| Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитива |
| и, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— |
| ре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има в |
| ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас |
| тране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви |
| ику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих. |
| стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Дево |
| >„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала |
| огнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Бео |
| беркнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" |
| сподине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</ |
| а бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто |
| е беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали |
| дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније т |
| упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм |
| >— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, от |
| вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били в |
| ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата ка |
| Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, |
| {S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окр |
| азмишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи |
| аску госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била сну |
| иким интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због у |
| ти јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша. |
| аљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распушт |
| ином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.< |
| а је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.< |
| ћина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се по |
| ила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све сам |
| кнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трош |
| ије писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} |
| је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње кој |
| полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њез |
| ијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су |
| где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лаза |
| ити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане в |
| борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица |
| ово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали |
| е то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанк |
| /p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко ј |
| кине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p> |
| живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се |
| ло?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у |
| , изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметил |
| .</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпоче |
| тигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се ука |
| рпских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. |
| наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S |
| ају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот там |
| плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу ари |
| ом сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> < |
| брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да |
| >Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више ни |
| оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, |
| ја.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове |
| е мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, |
| крићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се |
| је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вин |
| ино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад |
| дин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што |
| е Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.< |
| асна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</ |
| народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је |
| упу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви ж |
| у у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући |
| ело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева с |
| м војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арн |
| <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као |
| сорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, |
| “ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што б |
| } Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, о |
| вим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си т |
| опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја |
| елу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> < |
| ју се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на св |
| рдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p |
| аза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- |
| але, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин |
| он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је с |
| ручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахн |
| ети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадр |
| почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше |
| е спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено из |
| о нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега |
| змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Н |
| .“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете |
| апоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стр |
| >С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> |
| .{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да ч |
| едићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео |
| е, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, д |
| ашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Н |
| је знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него |
| је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p |
| озориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као |
| тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> |
| вати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полуглас |
| се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, |
| е код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути св |
| послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој бе |
| p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти |
| амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак. |
| Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју |
| p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина |
| о.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, увера |
| e>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p |
| хаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу |
| га <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и ра |
| и“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, |
| > <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, |
| Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им |
| а очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље |
| града дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остав |
| ума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} |
| > <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео |
| еђу 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем |
| емари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав но |
| или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.< |
| ити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готово |
| и сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} |
| ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна... |
| на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хте |
| ркнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни |
| но ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="3 |
| Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, ру |
| Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи |
| p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком |
| ди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који је |
| </p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево бра |
| S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљи |
| ињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпо |
| д у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и преда |
| У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам |
| окрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Р |
| астаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ об |
| е на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, |
| </p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојк |
| кшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је |
| <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ им |
| у“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљ |
| замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац в |
| н на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама о |
| <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићк |
| хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небес |
| пска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јави |
| ржавнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, |
| о: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара |
| ека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, ал |
| <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо п |
| Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског ок |
| ори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, |
| ш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кр |
| Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е |
| лава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — |
| јанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стоја |
| ац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт |
| ка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није |
| ра са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац пев |
| >— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имам |
| а, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван |
| ра и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну т |
| убазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стри |
| ило још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, |
| нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> |
| ворила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дар |
| анка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} |
| и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, |
| ревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу |
| растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — поми |
| Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник |
| } Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Бе |
| ку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то н |
| 0" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где |
| одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— |
| шен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Је |
| машен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен жив |
| мати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој б |
| Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, ка |
| д радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност |
| ру.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојлов |
| на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народ |
| е правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у сел |
| pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад с |
| ала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до пла |
| асмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новин |
| ћ прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>С |
| — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар з |
| кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до сво |
| задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начи |
| еркнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај ма |
| идевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> |
| ана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Примо |
| х примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала |
| а се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге |
| кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у |
| им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање |
| м је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} На |
| ?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почи |
| ојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла |
| -Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вешта |
| ина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хва |
| ече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вешта |
| лади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли |
| ом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натиц |
| рад.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском дог |
| се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други оп |
| аљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p |
| ати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши пи |
| ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голоб |
| у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и |
| ика дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајо |
| пријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушка |
| е ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.< |
| ири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, |
| дахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму |
| и, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби |
| > <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду |
| е здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, дости |
| ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем от |
| етходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне з |
| и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласн |
| а је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те ис |
| једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p |
| Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога |
| отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовск |
| и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испр |
| p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ |
| .{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> |
| {S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Уст |
| и суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но |
| идовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нех |
| тао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви моје |
| то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па с |
| .</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозо |
| љно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд |
| > <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздра |
| дговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати |
| га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} |
| а додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће поврати |
| коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно во |
| мо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређ |
| <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разу |
| ица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосав |
| кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим |
| а оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовд |
| ојима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора сва |
| — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође д |
| и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатк |
| p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пољем пе |
| p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски |
| е се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им с |
| мем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим с |
| фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.< |
| закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</ |
| p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} |
| ше.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, к |
| вргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C67"> <head>ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</ |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C68"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</he |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C69"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости. |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C60"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Радостан састанак</head> < |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C61"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C62"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</hea |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C63"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C64"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланц |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C65"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C66"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> |
| и, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени ко |
| некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би мог |
| као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од |
| xml:id="SRP19203_C116"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући |
| ="chapter" xml:id="SRP19203_C16"> <head>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> |
| м.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима |
| е, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске к |
| азуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, |
| десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску ве |
| по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> |
| к, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има |
| куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на |
| се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p |
| х, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвави |
| четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне |
| јанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>С |
| ознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> |
| <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обо |
| > <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толи |
| заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и |
| ка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодл |
| у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око с |
| да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очеки |
| бљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата |
| еби помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предрагови |
| часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n=" |
| у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да пра |
| нуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела |
| акажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом |
| остељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се |
| слав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је |
| xml:id="SRP19203_C66"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем |
| l:id="SRP19203_C106_1"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или |
| xml:id="SRP19203_C106"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су ра |
| " xml:id="SRP19203_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Риз |
| d="SRP19203_C96"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је в |
| r" xml:id="SRP19203_C56"> <head>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Виш |
| " xml:id="SRP19203_C36"> <head>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се |
| xml:id="SRP19203_C76"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>Посл |
| xml:id="SRP19203_C86"> <head>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После п |
| xml:id="SRP19203_C46"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера з |
| e="chapter" xml:id="SRP19203_C6"> <head>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевн |
| ати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једана |
| цом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одм |
| х правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник |
| >„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било с |
| а је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му ј |
| сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, |
| д после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p |
| оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново |
| да две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврј |
| >— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже |
| ти?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само посл |
| ангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај |
| /title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањи |
| бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се м |
| тором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се у |
| жно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p |
| гови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно |
| p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p> |
| је тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и п |
| мам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја |
| лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; |
| ка, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли |
| ада ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада |
| ио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпи |
| — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши |
| </head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, |
| е, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и |
| р заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата |
| врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен |
| оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „н |
| и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићев |
| вде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жуди |
| на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили с |
| <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је |
| турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title |
| ећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, прос |
| p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад ј |
| воја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена |
| ла сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господи |
| и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта |
| Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посе |
| аме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p |
| отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводн |
| 130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто |
| ави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} По |
| овића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста х |
| е, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „ |
| Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно |
| им ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. |
| а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лаза |
| но, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабине |
| ојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <p |
| маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и по |
| бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат |
| оспођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госп |
| анићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, |
| уковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Сто |
| и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} Т |
| е, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би |
| ори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и р |
| нуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, |
| ма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Оп |
| себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је м |
| итамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо |
| ујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала јед |
| каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира |
| ића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим ка |
| е беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, |
| је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој б |
| у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за |
| та олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срча |
| ипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, |
| ?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђен |
| а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били пор |
| колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а |
| } Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском ту |
| тио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Усле |
| мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није пада |
| ну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена |
| умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> |
| Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служити?</p> |
| Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља |
| ај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у ка |
| тан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад |
| есни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тараб |
| ице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских |
| га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Ка |
| пе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а нек |
| ог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} |
| те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу |
| међу Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у |
| непознатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap unit="graphic" |
| главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо с |
| ву локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшко |
| вића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, ч |
| а, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико инте |
| онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе |
| <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Ш |
| о метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није н |
| рага моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцни |
| у преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S |
| одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда про |
| према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су с |
| равити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранк |
| его што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутији |
| ност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодил |
| улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на вар |
| гови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњ |
| а заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb |
| у у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи са |
| ше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло пр |
| гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем врем |
| _1"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Ос |
| нцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавн |
| джижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до |
| дна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} |
| та, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме |
| и од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> |
| ијатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезници |
| тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а |
| рочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је |
| <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А дета |
| p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта |
| дружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> < |
| ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, д |
| а трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух с |
| а, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у |
| добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога мн |
| оме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему ј |
| и више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце шт |
| д снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отиша |
| и и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту вар |
| руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и сим |
| ки поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу |
| лази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига ве |
| имириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек ш |
| </p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, |
| страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје |
| ом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа |
| било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом н |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила ј |
| спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћили |
| спођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников н |
| кша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекив |
| бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први бат |
| ак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са |
| новима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је мла |
| оноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две |
| имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је пр |
| ст, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га ни |
| састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште |
| не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањ |
| коро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ |
| гој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване |
| аца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, пост |
| упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> |
| , казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разуме |
| било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.< |
| p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вр |
| видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само м |
| }Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, госп |
| сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још дана |
| могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као п |
| адоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јов |
| правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штамп |
| ањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а п |
| асе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина бео |
| 6" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер ст |
| ованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кор |
| тој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату |
| вљена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, |
| ири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља. |
| радских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с |
| је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и |
| оставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, |
| је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бо |
| којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло |
| /l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накић |
| убље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањени |
| а домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле д |
| је, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на |
| о јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од вр |
| у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рец |
| вај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још |
| цу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз вој |
| ијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви м |
| на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле с |
| (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „по |
| га је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, |
| га је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна |
| Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> |
| а поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запит |
| је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате ви |
| дњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p> |
| чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем ми |
| рише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{ |
| је у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> < |
| а климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступ |
| 24" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српск |
| ћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — |
| ј!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито пови |
| у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комуни |
| човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку лат |
| едињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} М |
| Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није |
| е овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлик |
| ан из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна нећ |
| ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску прес |
| пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу |
| p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — т |
| о неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао |
| и хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав чов |
| .{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <p |
| прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијон |
| 3"> <head>ТРИНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непозн |
| из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> < |
| >Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p> |
| c" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div t |
| вац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнув |
| да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам м |
| е обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису |
| е то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>По |
| /head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Бори |
| ачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А |
| S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели |
| окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> < |
| а.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихват |
| освирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио |
| ме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним зву |
| </p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брд |
| /p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Ј |
| м и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила је |
| ну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Н |
| турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те |
| ло према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у кор |
| ријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут ј |
| а метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита кано |
| ено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p> |
| редраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друг |
| нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на |
| вне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико бе |
| .</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} |
| т.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње |
| шао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио в |
| ам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћ |
| p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> |
| неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо |
| је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској врев |
| оне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени мој |
| доше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> < |
| овниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан сл |
| а си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> |
| да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> < |
| дићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Пре |
| у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да |
| ро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?< |
| кобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас |
| О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Ац |
| /p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску и |
| „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.< |
| дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хт |
| е понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село за |
| комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, ч |
| ио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог |
| , онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, |
| а.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје. |
| ршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</ |
| х и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увера |
| а рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта |
| уца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да м |
| а шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p |
| у преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву С |
| е, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борб |
| арјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам |
| да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас нова |
| радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у гр |
| S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа ве |
| но пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да |
| е би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плав |
| Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" /><!-- Главно је, |
| а ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он |
| ити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замиш |
| уги чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина |
| ете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хт |
| Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да |
| с ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било |
| српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си жел |
| /p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, |
| а.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурск |
| рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном |
| положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> |
| свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми |
| /p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза |
| су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на јед |
| нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помам |
| ријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште |
| <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно |
| и:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p |
| ао ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ј |
| о, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће т |
| летку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, за |
| младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нага |
| осподи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући |
| „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спава |
| ити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкоди |
| јно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> |
| спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и пом |
| би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и остав |
| мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом |
| отиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу с |
| о шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати ус |
| Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бле |
| и проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка р |
| е и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n=" |
| , одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p |
| Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде |
| уго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном |
| с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачвани |
| — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако |
| Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хо |
| ети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да ј |
| сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>З |
| постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети |
| ест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је |
| џа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео ј |
| ца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> |
| S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се ј |
| очека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне |
| вор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S |
| Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а ује |
| о обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спав |
| <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема |
| иво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — отки |
| уно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарат |
| па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће о |
| ором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву |
| за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако |
| {S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајал |
| око уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо д |
| рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња в |
| </p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши ју |
| пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам к |
| — Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије |
| титуције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— К |
| да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју |
| ед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S |
| икаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и |
| болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<t |
| а да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласо |
| м дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њи |
| , венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахн |
| Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Им |
| ају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то вре |
| мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живо |
| :</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових нитк |
| плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софи |
| таријем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — |
| <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасв |
| божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.< |
| ће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква |
| радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> |
| рбијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и |
| е се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пут |
| вати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хт |
| нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да б |
| рбији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турск |
| о на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај |
| вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији |
| отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се ве |
| } Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски |
| ње...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{ |
| бражење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јо |
| о ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи |
| p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао |
| ох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам з |
| и...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, |
| ама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их с |
| у поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Ј |
| :</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедб |
| апташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а |
| да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Пром |
| срете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен о |
| д прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку афе |
| е је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> |
| а за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Са |
| на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отел |
| у, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се |
| .{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није |
| ку Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А шт |
| упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{ |
| идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад с |
| } Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — но |
| име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазареви |
| аговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све у |
| говора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се |
| , одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога т |
| о збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, њ |
| ју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој |
| г милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, ре |
| од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га ка |
| Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког ср |
| подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар и |
| потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно |
| ну или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S |
| њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене в |
| дне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би |
| ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „ |
| погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је б |
| </p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачн |
| ција.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован |
| p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> < |
| о моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново по |
| учеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Св |
| ог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква пос |
| е на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се пого |
| пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме |
| .. дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било ј |
| ост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> |
| је...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извешт |
| а их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јави |
| атарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Ка |
| </p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и пр |
| кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре |
| ије тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> < |
| их се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се би |
| а не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} |
| — Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је |
| је, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</ |
| је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из дале |
| почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ п |
| Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, о |
| ући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На |
| путио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам л |
| моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши |
| Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако |
| њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> < |
| а у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке |
| о тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Ова |
| >— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, |
| сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у ис |
| оворити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— |
| пред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још |
| љате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвес |
| у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше в |
| ла, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичн |
| својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се |
| дусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окре |
| ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— |
| а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Ра |
| жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах |
| — Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p> |
| убави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на суз |
| а Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Сто |
| р.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, кри |
| <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“... |
| рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца |
| ратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од |
| у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држи |
| </p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика |
| Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска о |
| а заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околиши |
| у, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} |
| страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} |
| раљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То с |
| <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?< |
| че:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа. |
| е допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — сам |
| ели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београд |
| — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаре |
| ће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— |
| а:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Как |
| } Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— |
| знати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, |
| нском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто п |
| е, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја не |
| одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка |
| жно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе ро |
| а се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, |
| Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одгов |
| сту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p |
| м младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељив |
| имволишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женира |
| ељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме |
| уже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти тор |
| е није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експло |
| /p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете б |
| а жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазн |
| пало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч |
| !{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују п |
| на, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна ом |
| ени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, са |
| заћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој ва |
| угу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислил |
| ти у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, ње |
| но равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за о |
| им, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми |
| Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу |
| тка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где |
| осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном |
| иш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по |
| сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У свак |
| сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјеру |
| могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева |
| вић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— |
| ога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p> |
| уком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или које |
| дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло с |
| орист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} |
| мога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш |
| ноћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, а |
| p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Н |
| би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му П |
| но кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са |
| би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Обе |
| > <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да л |
| ј слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријав |
| да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после у |
| анка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом |
| њује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради с |
| , и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српс |
| га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни и |
| у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић |
| о, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на |
| жбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велик |
| угог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и но |
| ломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S |
| сила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p |
| и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на ју |
| ње, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о |
| p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комит |
| ла од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она |
| реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно о |
| рној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадо |
| И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да |
| Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и о |
| а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди |
| ање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, д |
| очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко зат |
| инистарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзој |
| томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојал |
| исле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савез |
| е и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за |
| тарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не п |
| накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио б |
| су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се |
| отврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у к |
| опити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да |
| саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твоји |
| лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуцион |
| да сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> |
| редењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуг |
| оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, пом |
| ћи списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме д |
| према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви |
| „И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би тре |
| арали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Так |
| ја, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољ |
| ба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>П |
| овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> < |
| али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, |
| ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу |
| Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Т |
| е трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам с |
| Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван ј |
| : неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због т |
| е опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна |
| груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — проз |
| на од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> |
| овлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од |
| оје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — теши |
| а слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} |
| му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом |
| ног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима. |
| м, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адво |
| вим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер с |
| онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву б |
| а.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</ |
| преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> |
| устави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и |
| еш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} |
| ога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да |
| доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „ |
| позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: сврш |
| да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?... |
| х, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} |
| а жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетк |
| обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише |
| сима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у г |
| Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> |
| о сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, п |
| зан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим |
| ограду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихов |
| урне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говор |
| уздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p |
| ам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као д |
| > <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког вр |
| ед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, зн |
| јом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже |
| ојим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту |
| но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провеја |
| неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p |
| рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, а |
| оли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла ог |
| >— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане |
| > <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— |
| била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, |
| ан себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом |
| зити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „ |
| д познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти с |
| смо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по ва |
| оји много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па |
| те, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени |
| ји имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене н |
| , да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уо |
| рилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчан |
| да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — ре |
| Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се |
| ици, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p> |
| Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Н |
| о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="4 |
| ви: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</ |
| а, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p |
| p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, С |
| } Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је од |
| — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до |
| био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> |
| /p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове држ |
| лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се о |
| /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да ост |
| бивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар |
| своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — реч |
| а својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је д |
| и очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — м |
| ји је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новч |
| е рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и |
| } А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{ |
| ; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, |
| ажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заје |
| бринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још п |
| :</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти |
| му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није д |
| некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили ра |
| м.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Нат |
| <head>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглаш |
| ead>СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња вели |
| > <head>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је |
| head>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазареви |
| head>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или с |
| карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добр |
| товоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки |
| орити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то не |
| ве и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За в |
| цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским ва |
| ежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе ос |
| /p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" |
| за да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скад |
| ини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корач |
| и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, |
| ри, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће |
| сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим гла |
| а жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S |
| интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако |
| црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском |
| је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници велики |
| колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за опе |
| у наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" |
| е, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се з |
| не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нага |
| и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватр |
| орбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, за |
| висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је |
| одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него им |
| е због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ће |
| штиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, н |
| еће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља саз |
| з њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гост |
| и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> |
| анпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разби |
| ндујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да |
| ру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала |
| </p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим |
| <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам |
| 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да с |
| да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његово |
| " /> <p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора срп |
| е.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом зас |
| ске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« т |
| и бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране |
| > <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја н |
| утра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом мо |
| ат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандуј |
| дним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главн |
| Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасви |
| > вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.< |
| дравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} |
| е много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са д |
| л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ п |
| Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> |
| ована су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује |
| Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И су |
| дала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријат |
| сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очеки |
| бима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим |
| ном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичи |
| и након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питањ |
| .</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње ми |
| издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<tit |
| на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском наме |
| те, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} |
| ити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, |
| , врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, „<title>Политика</title>“ све вечерње |
| у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и |
| штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„ |
| да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се |
| p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; |
| за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мал |
| је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи |
| е.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</ |
| ислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у |
| питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На по |
| — Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> |
| ужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео |
| ћа, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старо |
| колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање л |
| те.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> < |
| зација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копрено |
| о, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, п |
| се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек |
| Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, |
| х жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} |
| новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не |
| Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није т |
| инути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по не |
| p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?< |
| ову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се неш |
| p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко |
| дио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су |
| ио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледај |
| ко се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Мил |
| итању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> |
| о баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би по |
| реба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће в |
| политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p> |
| а које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво га |
| ла, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</ |
| ого пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лаза |
| добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало |
| би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољ |
| се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се и |
| >Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија |
| адоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу пову |
| не уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора о |
| их закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим тре |
| ><gap unit="graphic" /><!-- Видите овај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јо |
| однесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана н |
| /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— В |
| Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да |
| с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те |
| ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око њ |
| /title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњавато |
| ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човек |
| све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није |
| нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p |
| них моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљ |
| о владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоме |
| као демократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослет |
| Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини |
| ачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће |
| оји.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сус |
| и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) |
| >— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Ми |
| рирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у т |
| а срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена |
| а.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо њ |
| непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, |
| ко да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет к |
| емда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</ |
| о сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, п |
| о, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предр |
| рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га |
| , као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од |
| ма Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, вели |
| Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, д |
| , не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, |
| да, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — |
| а и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни он |
| и тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири |
| чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите |
| кових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је |
| ла...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо |
| беркнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, о |
| уришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да |
| тање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом |
| и, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} |
| раштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти каже |
| био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позициј |
| „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти |
| оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, про |
| пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрест |
| ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Ма |
| , рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике |
| /p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радој |
| на своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p |
| .</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и |
| <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> < |
| окајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А вр |
| n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад |
| а мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи г |
| им стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао св |
| Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, |
| > <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћуд |
| еколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости |
| исли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда |
| на реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него |
| ила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p> |
| вај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>Посл |
| најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић к |
| <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нис |
| — Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала. |
| сар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера прева |
| о по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, ко |
| поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити наград |
| но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знат |
| е опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Ка |
| Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, |
| тељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} С |
| верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за вра |
| ра када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у |
| само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанск |
| о.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увре |
| , насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече м |
| сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од |
| /p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће |
| има и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{ |
| Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да у |
| етао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљив |
| Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" |
| Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на з |
| тимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; |
| и.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до ис |
| љерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код |
| {S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су д |
| мајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, ве |
| дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> < |
| Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу |
| се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— |
| на је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкне |
| ти.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад |
| отово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацив |
| Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су |
| е, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам чове |
| је, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p> |
| ивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Сто |
| да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, ко |
| права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом сво |
| и на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S |
| еш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз о |
| црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих |
| х на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{ |
| .</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова во |
| али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је |
| стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо |
| и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад |
| Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни |
| може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То ј |
| ута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> ваз |
| осле овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само наста |
| пада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад |
| ?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта т |
| ео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ |
| н сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му она |
| мални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање ж |
| <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је |
| > <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од |
| ти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о де |
| волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учин |
| а се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла д |
| <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> < |
| х <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Беогр |
| <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, |
| лу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је |
| еног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог |
| и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће |
| та узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Ми |
| S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља. |
| јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је |
| ти бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен ма |
| рбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила сав |
| е све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам баб |
| , имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народ |
| тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> < |
| аћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав в |
| и ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентим |
| жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село в |
| мче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у ф |
| алога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да |
| ци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да с |
| м официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужн |
| а вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што |
| политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове гр |
| твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му чести |
| рвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако |
| азумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до |
| како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „ |
| м, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учи |
| да осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у п |
| тави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољ |
| ше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p |
| е се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две |
| но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па |
| ла та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та |
| вали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су |
| p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинов |
| ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је |
| сећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског |
| пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амб |
| легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учини |
| за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати актив |
| елем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chap |
| {S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која чове |
| је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди |
| — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и |
| писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да |
| <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, |
| рац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радозн |
| живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој от |
| лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да м |
| овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак прив |
| ли.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на поч |
| ивала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</ |
| ама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још |
| и тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито ме |
| знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у по |
| туда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, |
| е:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо о |
| а моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је п |
| гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још |
| ?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе |
| а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напа |
| } Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и нез |
| се народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним |
| и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним о |
| није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо с |
| ник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, м |
| госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољ |
| ј, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема? |
| х спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје д |
| она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То |
| /p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у под |
| естито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— Т |
| тране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали |
| пој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се н |
| ани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутос |
| на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин |
| } Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се че |
| шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила |
| .</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетит |
| ли их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер сво |
| арина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="gra |
| <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ н |
| е и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио |
| рио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, |
| на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За С |
| оследице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и са |
| гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским вој |
| p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да каже |
| сија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција з |
| т, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној б |
| ије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као |
| атог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га |
| ..</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — п |
| е речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пр |
| ња.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројта |
| рећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себ |
| оше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том трену |
| неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се |
| о, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а |
| .</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нем |
| г оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања |
| д бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, он |
| у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се |
| ме изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодн |
| нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског т |
| Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— |
| добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити посла |
| ра о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком |
| стао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} М |
| Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дот |
| ред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били |
| руди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У |
| уку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у об |
| вој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У |
| а учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и |
| изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у м |
| а вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан |
| рети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ река |
| тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права |
| ишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као |
| исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, нев |
| што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тог |
| на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ак |
| аше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздр |
| вим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p> |
| указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у |
| потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају при |
| бацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутр |
| рима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на ч |
| госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чул |
| случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи вел |
| тав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршени |
| о живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад |
| ршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, ш |
| није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и |
| .</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p |
| ишић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била |
| ећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас. |
| и супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео жив |
| е, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згод |
| а године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна р |
| очекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гест |
| наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом ст |
| ознато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Пре |
| чета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли ј |
| ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити |
| ним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што п |
| о му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокиц |
| рао, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> |
| <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Срби |
| гови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени |
| врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, в |
| чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на |
| ј.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није бил |
| но.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ ду |
| одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да |
| ревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Бе |
| > <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с |
| е са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли доб |
| и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искренош |
| ога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јури |
| о нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њез |
| ција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p |
| — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га |
| н?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер нећ |
| има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је |
| у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела |
| ако хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек ј |
| ли сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узн |
| где звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрач |
| , као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздир |
| аћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, |
| сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се дан |
| исом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријен |
| с поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, има |
| ознајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то |
| али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и |
| , да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, |
| сто, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остав |
| .{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, |
| едених разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима зад |
| {S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је |
| огла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно |
| ="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарс |
| .</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, пр |
| /p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато |
| а ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} |
| е.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац |
| десне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, |
| па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и как |
| ти.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се т |
| ија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и во |
| за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, |
| ила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи |
| ћих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прож |
| n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин пр |
| а под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.< |
| ином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је |
| н прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, |
| орчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p |
| е Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стри |
| е си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не з |
| анице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам ика |
| гушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом за |
| м синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по |
| а су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој |
| итеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где б |
| сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд д |
| ом паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро ц |
| е начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву |
| браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што ни |
| би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше |
| <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десн |
| <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А к |
| Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{ |
| — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља. |
| челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} |
| и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у дана |
| јвише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућин |
| у народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор |
| за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору |
| ојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сам |
| цивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па |
| рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да |
| ом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — ж |
| е горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, п |
| зник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу свет |
| авнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ пр |
| етити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори |
| кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајни |
| што већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду |
| оворио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избе |
| непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398 |
| стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само д |
| ан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја |
| атна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога см |
| атка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и |
| ста руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{ |
| им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стри |
| е, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што са |
| S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нек |
| , није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача |
| шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали? |
| Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако ре |
| ују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног х |
| p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њиј |
| веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тач |
| > <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема ви |
| , дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, |
| ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане л |
| а очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, |
| к једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихват |
| дусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо |
| дговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојн |
| раговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло до |
| Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допус |
| ић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не веру |
| спред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је о |
| не на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто усп |
| зи отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n= |
| ?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама уве |
| остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не |
| је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је вол |
| те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину има |
| вети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши |
| жним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао |
| министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине |
| дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су |
| да послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељи |
| а тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убр |
| n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, ка |
| аљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.< |
| ковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад |
| ишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</ |
| ашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си |
| повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Бито |
| х гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић. |
| ндарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— |
| ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо! |
| радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим? |
| Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам |
| е:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, |
| а погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види |
| да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не |
| оме нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја м |
| џбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император ве |
| породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари уми |
| сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина |
| ар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и от |
| дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме ва |
| ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> |
| ом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека |
| о је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска арт |
| — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколи |
| S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивал |
| боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, |
| њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама |
| це, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је т |
| никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити оку |
| <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, |
| нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вра |
| н.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или он |
| Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и |
| <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде с |
| рела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу оста |
| фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој го |
| су наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондон |
| С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, |
| 37" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако н |
| је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто |
| во у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто ст |
| али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом ср |
| наута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и |
| груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</ |
| {S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом |
| то учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друм |
| Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под гороста |
| днога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> |
| сврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до |
| о ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..< |
| егових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа с |
| е мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и А |
| Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо |
| приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— |
| и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јо |
| а-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:< |
| по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу живот |
| посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликов |
| слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе |
| схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђе |
| може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да |
| , да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, |
| о бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавра |
| му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса. |
| волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату |
| на белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, |
| о и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га |
| ик добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купиј |
| .{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски |
| о му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја |
| ање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, а |
| Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Поср |
| промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидил |
| S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам |
| лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у та |
| ави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да |
| готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мај |
| о прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше |
| е.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и |
| о је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени |
| мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно |
| аћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то рефери |
| it="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да н |
| своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмеј |
| Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам го |
| аг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је н |
| ваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А |
| господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам |
| на.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, |
| ед, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, |
| Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време пр |
| хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, кој |
| р.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево |
| д српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="gr |
| ило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којим |
| тале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, сам |
| це.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо на |
| и свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправим |
| м купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> < |
| ире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p |
| Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према |
| и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она сту |
| и, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти с |
| н. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нем |
| ужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> |
| зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје миш |
| Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег |
| едну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и св |
| урског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Б |
| S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се изд |
| и му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прира |
| на,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем |
| ило од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању |
| одитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње |
| зела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На |
| но интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним пра |
| т.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре та |
| ко ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим другов |
| већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја има |
| сне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко боле |
| са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече |
| о да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} |
| љда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p> |
| и ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко |
| одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се |
| } Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест |
| {S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> <div typ |
| аже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српс |
| Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, ка |
| ило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у с |
| слим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржа |
| бни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских з |
| ак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се |
| — Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила |
| ађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћ |
| их крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнауто |
| земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав ин |
| а да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам |
| стано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме с |
| ошћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у о |
| н свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској |
| се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о о |
| ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче |
| и:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да |
| <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених р |
| А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А до |
| обани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па ка |
| идрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тра |
| твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, л |
| иру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужно |
| >Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која |
| у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} |
| а, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си д |
| , мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, св |
| ићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је |
| што воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко з |
| е једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све |
| ожда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиро |
| и дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало ј |
| боко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, |
| це због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи |
| а ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан |
| титуише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њез |
| беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренута |
| савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још |
| где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дв |
| авао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје те |
| јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на |
| их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак |
| ати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, ни |
| ничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су п |
| ка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стра |
| ипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет |
| ај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чувар |
| би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испа |
| мала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за |
| на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго |
| </p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београ |
| да се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачек |
| азрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта х |
| траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи |
| ије се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори |
| редила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која ј |
| ч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могл |
| , да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко |
| е сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе |
| болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је неш |
| око под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова |
| нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или |
| га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја. |
| ажи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.< |
| мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предад |
| , дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p |
| џа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би |
| ху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на по |
| п Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хо |
| ала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се |
| > <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза |
| {S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина ј |
| аравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужни |
| само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две тр |
| настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.< |
| шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је т |
| се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стиг |
| тра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив би |
| p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све |
| ј, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> < |
| дима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак |
| мишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И пад |
| Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, |
| зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју п |
| обођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узне |
| ине чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да |
| нка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то |
| све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова пос |
| ти, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи с |
| сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену |
| здрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађује |
| шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан п |
| њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кри |
| оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове г |
| кога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и |
| бро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када ј |
| ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој ве |
| га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази На |
| равке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, у |
| ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам пр |
| а свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви по |
| цире нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ва |
| оказиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неран |
| е боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једн |
| о јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писм |
| е удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, |
| у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.< |
| је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковић |
| <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга с |
| олницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — з |
| у на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под рук |
| .</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека до |
| <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.< |
| но је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, |
| .</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, к |
| а, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <p |
| о — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Зат |
| г тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер |
| нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — помож |
| и један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било |
| ветокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му |
| на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче |
| ећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по гр |
| .{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном ко |
| рабрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да |
| ити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко зап |
| /p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помо |
| га запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па |
| умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашал |
| <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да |
| н, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, н |
| и к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Х |
| позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у |
| та:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстим |
| а у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је ра |
| али а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p |
| живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> |
| ји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Л |
| м, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га |
| е све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код на |
| томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетил |
| дати толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} |
| еш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А |
| екани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, |
| n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованк |
| их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу О |
| риметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, госпо |
| да се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем |
| љу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати ин |
| моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чи |
| заревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим оп |
| бија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и |
| и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, к |
| и назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе к |
| и себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те |
| же постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони |
| черашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> < |
| ла, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Прост |
| Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иак |
| фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће |
| јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисл |
| помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и у |
| своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко ал |
| ослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као ш |
| сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкч |
| ти.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу но |
| ену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да б |
| оје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разро |
| о божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје |
| акар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по |
| е мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој |
| веном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, док |
| /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске о |
| се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на |
| га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао |
| а то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму н |
| им јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни |
| пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки кор |
| {S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} |
| овом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од |
| Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њ |
| ка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз ве |
| та, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="4 |
| ст је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Д |
| ши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{ |
| вића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепр |
| то сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са сви |
| о на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва |
| н муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе |
| чини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелиге |
| </p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуциј |
| цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој ве |
| претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас с |
| рив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како |
| но чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> |
| сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао ог |
| Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пр |
| пи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Неп |
| разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, |
| дан адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главн |
| м објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — |
| обињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилаг |
| , зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, |
| гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли |
| а углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу |
| казујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и к |
| Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху о |
| >Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и |
| а околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са но |
| помену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље стан |
| Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било? |
| новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити |
| ње, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо |
| Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је разми |
| ред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да к |
| и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пад |
| :</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити |
| одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Во |
| је ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прили |
| тарији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да б |
| Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу и |
| ...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи рук |
| вио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у леск |
| ао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек |
| м.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} |
| весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку ј |
| ола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих |
| пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.< |
| дмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша к |
| од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија |
| го је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао |
| е, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и доку |
| етрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом |
| прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни |
| више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва п |
| Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p> |
| анка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник |
| сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у п |
| љеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се |
| овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли |
| ога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак н |
| е: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу |
| бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем |
| ам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Бео |
| о му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја ниса |
| ише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у пр |
| мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за та |
| /p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав сви |
| и у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Не |
| !..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће виш |
| вка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Бе |
| пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој нек |
| не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишт |
| раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити ане |
| ера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео пе |
| еде у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег ужива |
| новићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље |
| трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Кат |
| отуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића |
| ић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованк |
| онића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време |
| има у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под С |
| е — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младо |
| т једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара |
| атних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора од |
| ио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јеца |
| се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро зн |
| а.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари |
| значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења |
| избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је |
| копље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, |
| n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и н |
| <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p |
| ећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не бу |
| и њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био муча |
| заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељ |
| ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо н |
| ваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва т |
| ћ — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре |
| .{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згод |
| и.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“ |
| тојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пу |
| м у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудиц |
| Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— |
| ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку инач |
| нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут г |
| у ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у че |
| е са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где |
| лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко |
| ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци |
| сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један |
| м Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твог |
| вовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је |
| унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумач |
| ешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је На |
| ка за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на |
| о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи |
| ма, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> < |
| поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћ |
| о радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу с |
| > <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојав |
| уком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин |
| сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покуша |
| едном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S |
| у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопш |
| прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен с |
| Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше п |
| шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтев |
| годан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да |
| > <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих д |
| орницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре |
| — Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те |
| докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрен |
| } Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, |
| и.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и п |
| } Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до пост |
| остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p |
| с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојк |
| шали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та де |
| тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније род |
| и писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па |
| ући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу |
| </p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и мног |
| рај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих др |
| ванка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала д |
| ро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педаг |
| кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњиш |
| мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда |
| ио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је зави |
| а је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S |
| <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањен |
| е слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнеже |
| активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба тра |
| станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све |
| адоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се св |
| орчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи |
| е тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено |
| пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у |
| адне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугар |
| бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш п |
| се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осве |
| а и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n |
| >„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше ца |
| ри и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о ње |
| цу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> < |
| су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу |
| нетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љ |
| ала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S |
| д у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу |
| томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лаза |
| Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена |
| раљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђ |
| око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нем |
| апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p> |
| ова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је со |
| мерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га ра |
| дници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да |
| . док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пија |
| нога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија д |
| е зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми н |
| обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако ре |
| одигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, па |
| ојом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу ко |
| канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, |
| јске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди д |
| да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак теле |
| храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору наве |
| ске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво офи |
| потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да т |
| тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно |
| му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један |
| И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, |
| и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p> |
| дин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме о |
| имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.< |
| ен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго нем |
| мах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се о |
| ни Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је срп |
| оји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена |
| лаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и ста |
| , а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране |
| лован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густ |
| шаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећ |
| ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Ив |
| мате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише |
| а, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је |
| Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српск |
| о преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи |
| цира, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђе |
| опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" |
| мо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније. |
| о овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгод |
| >— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који ст |
| легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том с |
| официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић пре |
| си би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мисл |
| <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране освет |
| ограду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког |
| вала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка |
| нога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p |
| о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опало |
| опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, |
| де тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} |
| ићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а |
| > <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спа |
| ном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом |
| д је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носи |
| о и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.< |
| пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци мет |
| ваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_ |
| ли свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дера |
| њаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто |
| стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустил |
| нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У |
| пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци ку |
| ово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејан |
| леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше |
| Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град |
| а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сва |
| , добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али |
| ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није т |
| ма уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p> |
| Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица нас |
| ед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, |
| ше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} |
| а плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово тр |
| м панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће јо |
| ворио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни каракте |
| о несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маг |
| vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
| <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
| :</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Enfin qa y est</foreign>? (Најзад сврши се!)</p> <p>— <foreig |
| т испао — <foreign xml:lang="LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али н |
| >Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радо |
| б’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> </div> </body> <back> <div type="no |
| мо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је |
| > <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> <div type="chapter" xml:id |
| рце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина узд |
| српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то др |
| у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Ј |
| >У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се н |
| Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: |
| о правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који поч |
| еш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јављ |
| ле</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>На |
| l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— |
| и, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...< |
| дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим с |
| оме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l |
| азијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла |
| алац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> |
| о, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> |
| арство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српск |
| великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ |
| te> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У н |
| хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце м |
| је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непр |
| срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l |
| То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи; |
| бранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Мно |
| зин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим |
| али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Каза |
| ене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско |